UNIVERZITET U PRIŠTINI

MEDICINSKI FAKULTET KOSOVSKA MITROVICA

SEMINARSKI RAD IZ FIZIOLOGIJE

RONJENJA I LETENJA

TEMA: Fiziologija ronjenja i letenja

PROFESOR: STUDENT:
Prof.Dr.Zvezdan Milanović Virijević Miloš 310/10
 Uvod

Sa penjanjem na veće visine u avijaciji, planinarenju i svemirskim

brodovima, raste značaj razumevanja efekata visine, niskog pritiska gasa i
drugih faktora na ljudsko telo. U okviru ovog rada bavićemo se tom
problematikom.

1
 Efekti niskog pritiska kiseonika na telo

Barometarski pritisak je na nivou mora 760 mm Hg, na 3.048 m je 523

mm Hg, a na 15.240 m je samo 87 mm Hg. Ovo sniženje u barometarskom
pritisku je osnovni uzrok svih hipoksičnih problema na velikoj visini, jer sa
smanjenjem barometarskog pritiska dolazi do proporcionalnog sniženja
parcijalnog pritiska atmosferskog kiseonika, koji sve vreme ostaje nešto niži od
21% totalnog barometarskog pritiska – PO2, na nivou mora oko 159 mm Hg, ali
na 15.240 m samo 18 mm Hg.

Alveolarni PO2 pri različitim visinama

Ugljen-dioksid se kontinuirano izbacuje iz plućne krvi u alveole, čak i na

velikim visinama. Takođe, voda isparava u udahnuti vazduh sa respiratornih
površina. Ova dva gasa razređuju kiseonik u alveolama, redukujući tako njegovu
koncentraciju. Pritisak vodene pare u alveolama ostaje 47 mm Hg, sve dok je
temperatura tela normalna, bez obzira na nadmorsku visinu. U slučaju ugljen-
dioksida, tokom izlaganja veoma velikim visinama, alveolarni PCO2 pada sa
vrednosti od 40 mm Hg na nivou mora na niže vrednosti. Kod aklimatizovane
osobe, koja svoju ventilaciju povećava oko pet puta, PCO2 pada na oko 7 mm
Hg, zbog porasta respiracije.

Pretpostavimo da barometarski pritisak opada od normalne vrednosti na

nivou mora od 760 mm Hg na 253 mm Hg, što je uobičajeno merena vrednost
na vrhu Mount Everesta (8.847 m). Od tog pritiska na vodenu paru mora da
otpadne 47 mm Hg, što ostavlja svim drugim gasovima 206 mm Hg. Kod
aklimatizovane osobe, 7 mm Hg od 206 mm Hg mora biti ugljen-dioksid,što
ostavlja samo 199 mm Hg. Ako telo ne bi trošilo kiseonik, 1/5 od ovih 199 mm
Hg bio bi kiseonik, a 4/5 azot, to jest PO2 u alveolama bi bio 40 mm Hg. Nešto
od preostalog alveolarnog kiseonika se kontinuirano apsorbuje u krv,
ostavljajući u alveolama kiseonički pritisak od 35 mm Hg. Na vrhu Mount
Everesta, samo bi najbolje aklimatizovani ljudi jedva preživeli udišući vazduh.
Efekat se veoma razlikuje kada se udiše čist kiseonik.

2
Na nivou mora alveolarni PO2 je 104 mm Hg, na 6.096 m nadmorske visine
pada na oko 40 mm Hg kod neaklimatizovanih osoba, ali na samo 53 mm Hg
kod aklimatizovanih. Razlika je u tome što alveolarna ventilacija raste mnogo
više kod aklimatizovanih, nego kod neaklimatizovanih osoba.

Zasićenje hemoglobina kiseonikom na različitim nadmorskim visinama. Do

nadmorske visine od 3.048 m, čak i kad se udiše vazduh, arterijska saturacija
kiseonikom ostaje najmanje na visini od 90%. Iznad ove visine, arterijska
saturacija kiseonikom rapidno opada, dok je malo manja od 70% na 6.096 m i
mnogo manja na još većim visinama.

Efekat disanja čistog kiseonika na alveolarni PO2 na

različitim nadmorskim visinama

Kada osoba udiše čist kiseonik umesto vazduha, većina prostora

predhodno popunjena azotom postaje zauzeta kiseonikom. Na 9.144 m avijatičar
će imati alveolarni PO2 od 132 mm Hg umesto 18 mm Hg, koju vrednost bi
imao da udiše vazduh. Saturacija hemoglobinom ostaje iznad 90%, sve dok se
avijatičar ne podigne iznad 11.887 m, da bi zatim rapidno opala na 50% na oko
14.326 m.

Akutni efekti hipoksije

Neki važni akutni efekti hipoksije na neaklimatizovane osobe koje udišu

vazduh počinju već na visini od 3.658 m, kao što su pospanost, mlitavost,
mentalni i mišićni zamor, ponekad glavobolja, povremeno mučnina i euforija.
Ovi efekti napreduju do stanja trzaja i napada konvulzija iznad 5.486 m, a iznad
7.010 m kod neaklimatizovanih osoba do kome, da bi nedugo zatim došlo do
smrti. Jedan od najznačajnijih efekata hipoksije je opadanje mentalnih
sposobnosti, koje smanjuju rasuđivanje, memoriju i izvođenje finih motornih
pokreta. Na primer, ako neaklimatizovani avijatičar ostaje na 4.720 m jedan
sat,njegova mentalna sposobnost opada za 50% od normalne, a posle 18 sati na
ovom nivou opada na oko 20% od normalne.

3
 Aklimatizacija na nisku vrednost PO2

Osobe koje ostaju na velikoj nadmorskoj visini danima, nedeljma ili

godinama, sve više se aklimatizuju na nizak pritisak PO2, tako da je sve manji
štetan efekat na organizam. Za tako aklimatizovanu osobu postaje moguće da
radi teže bez hipoksičnih efekata ili da se penje na još veće visine.

Načini za postizanje aklimatizacije su:

1) Veći porast plućne ventilacije

2) Porast broja eritrocita
3) Porast difuznog kapaciteta pluća
4) Porast vaskularizacije perifernih tkiva
5) Porast sposobnosti tkivnih ćelija da iskoriste kiseonik i pored niskog
PO2

Porast plućne ventilacije – uloga arterijskih hemoreceptora. Trenutno izlaganje

niskom PO2 stimuliše arterijske hemoreceptore, a ovo podiže alveolarnu
ventilaciju na maksimum oko 1,65 puta u odnosu na normalu. Kompenzacija se
javlja u okviru sekundi za veliku visinu, tako da ona sama omogućava osobi da
se podigne nekoliko hiljada metara više nego što bi bilo moguće bez povećane
ventilacije. Ako osoba ostaje na veoma velikoj visini nekoliko
dana,hemoreceptori povećavaju ventilaciju, sve dok se ne poveća 5 puta u
odnosu na normalnu.
Trenutni porast u plućnoj ventilaciji sa penjanjem na veliku visinu,
izbaciće velike količine ugljen-dioksida, redukujući PCO2, sa narastanjem pH
telesnih tečnosti. Ove pojave inhibiraju respiracioni centar moždanog stabla i
suprotstavljaju se efektu kada niski PO2 stimuliše respiraciju preko perifernih
arterijskih hemoreceptora u karotidnim i aortnim telašcima. Tokom narednih 2-5
dana, ova inhibicija opada, omogućavajući respiracionom centru da odgovori
punom snagom na stimulus izazvan hipoksijom perifernih hemoreceptora, a
ventilacija narasta za oko 5 puta u odnosu na normalnu.
Razlog za opadanje inhibicije, veruje se, uglavnom je u opadanju
koncentracije bikarbonatnih jona u cerebrospinalnoj tečnosti i moždanom tkivu.
Sniženje pH u tečnostima koje okružuju neurone respiracionog centra, a to
povećava respiracionu aktivnost centra.
Značajan mehanizam za postepeno sniženje bikarbonatne koncentracije je
kompenzacija od strane bubrega respiracione alkaloze. Bubrezi odgovaraju na
sniženje PCO2 redukcijom sekrecije vodoničnog jona i porastom ekskrecije
bikarbonata. Ova metabolička kompenzacija za respiracionu alkalozu postepeno
redukuje bikarbonate u plazmi i cerbrospinalnoj tečnosti i njihovu koncentraciju,

4
kao i koncentraciju pH dovodi na normalu uklanjajući inhibicijske
efekte,izazvane niskom koncentracijom vodonikovih jona, na respiraciju. Na
ovaj način, respiracioni centar, nakon kompenzacije alkaloze od strane bubrega,
bolje odgovara na stimluse prefernih hemoreceptora uzrokovanih hipoksijom.
Porast crvenih krvnih ćelija i koncentracije hemoglobina. Hipoksija je osnovni
stimulus za porast proizvodnje crvenih krvnih ćelija. Kad osoba ostaje izložena
niskoj koncentraciji kiseonika nedeljama, hematokrit postepeno raste od
normalnih vrednosti od 40 do 45 na prosečno na oko 60, sa prosečnim porastom
koncentracije hemoglobina u krvi sa normalnih 15 g/dl na 20 g/dl. Dodatno
dolazi do porasta zapremine krvi, obično za 20 do 30%, a ovaj porast množi
naraslu koncentraciju hemoglobina, dajući porast totalnog hemoglobina tela od
50 ili više procenata.
Narasli kapacitet difuzije nakon aklimatizacije. Normalan difuzijski kapacitet za
kiseonik kroz plućnu membranu iznosi oko 21 ml/mm Hg/min, a može narasti
do 3 puta tokom vežbanja. Sličan porast difuzijskog kapaciteta javlja se na
velikoj nadmorskoj visini.
Deo porasta rezultat je povećane zapremine plućne kapilarne krvi, koja
širi kapilare i povećava površinu kroz koju kiseonik može da difunduje u krv.
Drugi deo porasta rezultat je povećane zapremine vazduha u plućima, koja širi
površinu za razmenu alveolarno-kapilarne membrane, još više. Završni deo
porasta rezultat je porasta arterijskog krvnog pritiska u plućnoj arteriji, a to
dovodi do prokrvljenosti većeg broja alveolarnih kapilara nego što je to
normalno – posebno u gornjim partijama pluća, koje su u normalnim uslovima
loše prokrvljene.
Promene na perifernom cirkulacionom sistemu tokom aklimatizacije – porast
tkivne kapilarne prokrvljenosti.
Minutni volumen, neposredno nakon penjanja na veliku nadmorsku visinu,
narasta do 30%, zatim dolazi do sniženja na normalu, tokom perioda od
nekoliko nedelja kako se povećava hematokrit krvi, tako da količina kiseonika
transportovana do perifernih tkiva organizma ostaje oko normale.
Druga cirkulacijska adaptacija je rast broja sistemskih cirkulacijskih kapilara u
neplućnim tkivima, koji se naziva porast tkivne kapilarnosti (ili angiogeneza).
Ovo se javlja posebno kod životinja rođenih i odgajanih na velikim nadmorskim
visinama, a manje kod životinja koje su kasnije u životu bile izložene velikoj
visini. U aktivnim tkivima izloženim hroničnoj hipoksiji, porast kapilarnosti je
posebno izražen. Na primer, kapilarna gustina u desnom komornom mišiću
značajno narasta, zbog kombinovanog efekta hipoksije i opterećenja tokom
vežbanja desne komore uzrokovanog plućnom hipertenzijom na velikoj visini.
Ćelijska aklimatizacija. Kod životinja rođenih na velikoj visini od 3.962 m do
5.182 m, ćelijske mitohondrije i ćelijski oksidativni enzimski sistemi su nešto
obilnije popunjeni nego kod onih na nivou mora. Zbog toga se pretpostavlja da
tkivne ćelije ljudi aklimatizovanih na velike visine, takođe mogu koristiti
kiseonik efektnije od osoba koje žive na nivou mora.

5
 Prirodna aklimatizacija osoba rođenih i odraslih na
velikim nadmorskim visinama

Mnogi urođenici na Andima i Himalajima žive na visinama iznad 3.962 m

– jedna grupa na peruanskim Andima živi na visini od 5.334 m i radi u rudniku
na visini od 5.791 m. Mnogi od ovih domorodaca rođeni su na ovim visinama i
provedu tu ceo svoj život. U svim aspektima aklimatizacije domoroci su
superiorni u odnosu i na najbolje aklimatizovane stanovnike nizija, čak iako su
živeli na visini 10 i više godina. Aklimatizacija urođenika počinje u najranijem
dobu. Veličina grudi posebno je veoma uvećana, dok je veličina tela nešto
smanjena, što daje visok odnos ventilacijskog kapaciteta u odnosu na masu tela.
Njihova srca su značajno veća od srca stanovnika nizija, jer od rođenja pa
nadalje pupmpaju dodatnu količinu minutnog volumena.

Isporuka kiseonika krvlju tkivima je takođe značajno olakšana kod

domorodaca. Arterijski PO2 je kod domorodaca na velikoj visini samo 40 mm
Hg, ali je zbog velike količine hemoglobina, količina kiseonika u njihovoj
arterijskoj krvi veća nego u krvi stanovnika nizija. Takođe, venski PO2 kod
domorodaca na velikoj visini je 15 mm Hg manji od PO2 stanovnika nizije,
uprkos veoma niskom arterijskom PO2, što ukazuje da je transport kiseonika do
tkiva izvanredno delotvoran kod prirodno aklimatizovanih domorodaca na
veliku visinu.

Akutna planinska bolest i plućni edem velikih visina

Mali procenat ljudi pri penjanju na velike nadmorske visine postaje akutno
bolestan i može da umre ako im se ne omogući kiseonik ili se ne sklone na nižu
nadmorsku visinu. Bolest počinje za nekoliko sati do 2 dana nakon uspona.
Često se javljaju sledeća dva oblika:

1. Akutni edem mozga. Veruje se da je razlog za ovo dešavanje

vazodilatacija cerebralnih krvnih sudova izazvana hipoksijom. Dilatacija
arteriola povećava krvni protok u kapilarima tako da povećava kapilarni
pritisak, koji povratno utiče da tečnost ističe u cerebralna tkiva. Cerebralni

6
 edem može onda da dovede do žestoke dezorijentacije i drugih efekata
vezanih za cerebralnu disfunkciju.

2. Akutni edem pluća. Razlog za ovo je još uvek nepoznat, predloženi

odgovor je sledeći: žestoka hipoksija uzrokuje da se plućne arteriole
potencijalno skupe, ali je konstrikcija znatno veća u nekim delovima pluća
nego u drugim delovima, tako da je sve više krvnog protoka forsirano kroz
sve manji broj još nesuženih krvnih sudova. Pretpostavljeni rezultat je da
kapilarni pritisak u ovim oblastima pluća postaje posebno visok i da se
javlja lokalni edem. Širenje procesa na veću površinu pluća dovodi do
širenja plućnog edema i žestoke plućne disfunkcije koja može biti letalna.
Ako se osobi omogući disanje kiseonika, proces će se obično preokrenuti u
nekoliko narednih sati.

Hronična planinska bolest

Povremeno, osoba koja ostaje suviše dugo na velikoj visini razvija hroničnu
planinsku bolest, kod koje se javljaju sledeći efekti:

1) Masa eritrocita i hematokrit postaju izuzetno visoki

2) Plućni arterijski pritisak postaje podignut više nego što je normalno
tokom aklimatizacije
3) Desna strana srca postaje značajno uvećana
4) Periferni arterijski pritisak počinje da opada
5) Nastaje kongestivni zastoj srca
6) Smrt često nastupa ako se osoba ne prebaci na manju nadmorsku visinu

Uzroci ovog sleda događaja verovatno su trostruki: prvo, masa eritrocita

postaje tako velika da viskoznost krvi narasta nekoliko puta, ova narasla
viskoznost nastoji da smanji krvni protok kroz tkivo, tako da isporuka kiseonika
takođe počinje da se smanjuje. Drugo, nastaje spazam plućnih arteriola zbog
plućne hipoksije. Ovo proizilazi iz vazokonstrikcijskog efekta koji normalno
preusmerava krv iz alveola sa niskim sadržajem kiseonika na alveole gde je
sadržaj kiseonika visok. Pošto su sada sve alveole sa niskim sadržajem
kiseonika, sve su arteriole pod spazmom, plućni arterijski pritisak ekstremno
raste i dolazi do popuštanja desnog srca. Treće, spazam alveolarnih arteriola
dovodi do skretanja krvi kroz nealveolarne krvne sudove, što stvara višak
protoka krvi u plućnom šantu, gde je krv loše oksigenisana, što dalje usložava
problem. Većina ovih ljudi oporavi se za nekoliko dana kada se izmeste na
manju nadmorsku visinu.

7
 Zaključak

Pored mentalne depresije, hipoksija uzrokuje i sniženje radnog kapaciteta

svih mišića. Ovo ne uključuje samo skeletne mišiće, već takođe i srčani mišić.
Uopšte, radni kapacitet je redukovan u direktnoj proporciji sa smanjenjem
maksimalnog stepena preuzimanja kiseonika od strane tela. Tako da prirodno
aklimatizovani urođenici mogu da dostignu dnevni radni kapacitet čak i na
velikoj visini skoro jednak onome koji postižu stanovnici nizije na nivou mora,
ali ni dobro aklimatizovani stanovnici nizije nikad ne dostižu ove rezultate.

8
 Literatura

1. Guyton, Arthur C., Hall, John E., Medicinska fiziologija, str. 537 – 541,
Savremena Administracija, Beograd, 2008. god.

9
 Sadržaj

Uvod-----------------------------------------------------------------------------------1
Efekti niskog pritiska kiseonika na telo-------------------------------------------2
Alveolarni PO2 pri različitim visinama-------------------------------------------2
Efekat disanja čistog kiseonika na alveolarni PO2 na različitim nadmorskim
visinama-------------------------------------------------------------------------------3
Akutni efekti hipoksije--------------------------------------------------------------3
Aklimatizacija na nisku vrednost PO2--------------------------------------------3
Prirodna aklimatizacija osoba rođenih i odraslih na velikim nadmorskim
visinama-------------------------------------------------------------------------------5
Akutna planinska bolest i plućni edem velikih visina---------------------------6
Hronična planinska bolest-----------------------------------------------------------6
Zaključak------------------------------------------------------------------------------7
Literatura-------------------------------------------------------------------------------8
Sadržaj---------------------------------------------------------------------------------9

10