Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја

Семинарски рад

Физиологија са патофизиологијом

ТРАНСПОРТ КИСЕОНИКА И УГЉЕН-ДИОКСИДА У

КРВИ

Ментор: Студент:

Проф. др Јасмина Јовановић Анђела Младеновић 2311

Ћуприја, 2016.
 Садржај:

Увод...........................................................................................................................................1

1. Притисци кисеоника угљен-диоксида у плућима, крви и ткивима........................2

1. 2. Транспорт кисеоника артеријском крвљу.........................................................3

1. 3. Дифузија кисеоника из периферних капилара у ткивну течност.................3

1. 4. Дифузија кисеоника из периферних ткивних капилара у ћелије ткива......3

1. 5. Дифузија угљен-диоксида из ћелија периферних ткива у ткивне

капиларе и из плућних капилара у алвеоле...............................................................5

2. Транспорт кисеоника крвљу............................................................................................6

2. 1. Реверзибилно спајање кисеоника са хемоглобином.........................................6

3. Транспорт угљен-диоксида крвљу..................................................................................8

3. 1. Хемијски облици у којима се транспортује угљен-диоксид ........8

3. 2. Транспорт угљен-диоксида у облику јона бикарбоната................................8

3. 3. Крива дисоцијација угљен-диоксида .........................................9

3. 4. Када се кисеоник веже са хемоглобином ослобађа се угљен-диоксид –

Хаданеов утицај на повећање транспорта CO2 ................................................9

3. 5. Промена киселости крви за време транспорта угљен-диоксида.................10

4. Респираторни коефицијент.........................................................................................11

Закључак................................................................................................................................12

Литература.............................................................................................................................13
 Увод

После дифузије кисеоника из алвеола у крв плућних капилара (углавном везан

за хемоглобин) он се транспортује до ткивних капилара одакле дифундује до ћелија
које га користе у разне сврхе. Присуство хемоглобина у еритроцитима омогућује крви
да транспортује 30 до 100 пута више кисеоника него што би се могло транспортовати
да је кисеоник растворен у води плазме.

У ћелијама ткива кисеоник реагује са разним хранљивим супстанцама, при чему

се ствара велика количина угљен-диоксида, који дифундује у ткивне капиларе и
транспортује се крвљу у плућа. Угљен-диоксид се у крви, сличан кисеонику, везује за
хемијске супстанце, што омугућава повећање транспорта угљен-диоксида у крви 15-20
пута.
 1. Притисци кисеоника угљен-диоксида у плућима, крви и ткивима

Гасови се могу кретати с једног места на друго и да је узрок овог кретања увек
разлика у притиску од првог места до следећег. Тако, кисеоник дифундује из
алвеола у крв плућних капилара, јер је парцијални притисак кисеоника (PO2) у
алвеолама већи од PO2 у капиларној крви плућа. У ткивима је PO 2 у капиларној крви
виши, што изазива дифузију кисеоника у околне ћелије.

Обрнуто, када се кисеоник метаболише у ћелијама и ствара угљен-диоксид,

расте парцијални притисак угљен-диоксида (PCO2), што изазива дифузију угљен-
диоксида у ткивне капиларе. Слично томе, угљен-диоксид дифундује у алвеоле, јер
је PCO2 у крви плућних капилара већи него у алвеолама.

Транспорт кисеоника и угљен-диоксида крвљу зависи од њихове дифузије и

кретања крви.

1. 1. Преузимање кисеоника у плућну циркулацију

Парцијални притисак кисеоника у алвеоларном ваздуху износи у просеку 104

mmHg, док PO2 у венској крви, која долази у плућне капиларе, износи у просеку само
40 mmHg,. Почетна разлика у притисцима, која изазива дифузију кисеоника у крв
плућних капилара, износи 104-40 mmHg, или 64 mmHg.

Преузимање кисеоника у плућну циркулацију у току мишићног рада :

За време напорног мишићног рада потребе организма за кисеоником могу

порасти чак и до 20 пута. Осим тога, услед пораста минутног волумена срца, време
које крв проводи у плућним капиларима може бити упола скраћено упркос чињеници
да се отвара додатни број капилара. Услед великог фактора сигурности за дифузију
кисеоника кроз респираторну мембрану, крв је готово потпуно засићена кисеоником
при изласку из плућних капилара. Разлози за то су следећи:

1. Дифузиони капацитет за кисеоник повећава се готово три пута за време мишићног

рада- то је условљено углавном порастом броја капилара.

2. У нормалним условима крв се готово комплетно сатурише за време проласка кроз

прву трећину дужине плућних капилара.
 1. 2. Транспорт кисеоника артеријском крвљу

Око 98% крви која долази у леву преткомору из плућа пролази кроз
алвеоларне капиларе и у потпуности се оксигенише. Међутим, преостала 2% крви
која долази директно из аорте у бронхијалну циркулацију, васкуларизује углавном
дубока ткива плућа и не долази у контакт са алвеоларним ваздухом.

1. 3. Дифузија кисеоника из периферних капилара у ткивну течност

Када артеријска крв доспе до периферних ткива, њен PO 2 у капиларима износи

још увек 95 mmHg. Парцијални притисак кисеоника у интерстицијумској течности која
окружује ћелије ткива износи у просеку само 40 mmHg.

Утицај величние протока крви на PO2 у интерстицијумској течности:

Ако расте проток крви кроз неко ткиво, повећава се количина кисоника која се
у датом времену транспортује у ткиво. Максимални ниво до кога се PO2 може повећати,
чак и при максималном повећању протока, износи 95 mmHg.

Утицај интезитета ткивног метаболиза на PO2 у интерстицијумској течности:

Повећана потрошња кисеоника у ћелијама ткива има тенденцију да смањи PO2 у

интерстицијумској течности. Према томе, равнотежу PO2 у ткивима одређује
равнотежа између: брзине допремања кисеоника у ткива помоћу крви и итензитета
потрошње кисеоника у ткивима.

1. 4. Дифузија кисеоника из периферних ткивних капилара у ћелије ткива

Кисеоник се стално троши у ћелијама. Зато је интрацелуларни PO 2 у ћелијама

периферних ткива нижи него PO 2 у периферним капиларима. С друге стране, у
многим ткивима ћелије су прилично удаљене од капилара. Зато интрацелуларни
притисак PO2 нормално варира од тако ниских вредности као што је 5 mmHg до
високих вредности од 40 mmHg, његова просечна вредност износи 23 mmHg. Пошто је
за нормално одвијање хемијских процеса довољан PO2 од 1-3 mmHg, може се
закључити да је чак и тако низак ћелијски PO2 од 23 mmHg више него довољан и
представља велики сигурносни фактор.
Слика бр.1- Утицај протока крви и потрошња кисеоника на PO2 у ткивима.
1. 5. Дифузија угљен-диоксида из ћелија периферних ткива у ткивне капиларе и
из плућних капилара у алвеоле

Приликом искоришћавања кисеоника у ћелијама, ствара се највећим делом

угљен-диоксид, услед чега расте интерцелуларни PCO2. Створени угљен-диоксид
дифундује из ћелија у ткивне капиларе и затим се преноси крвљу у плућа. У плућима,
он дифундује из плућних капилара у алвеоле. Тако, на сваком месту у транспортном
ланцу респираторних гасова, угљен-диоксид дифундује у супротном смеру којим
дифундује кисеоник. Постоји још једна битна разлика у дифузији угљен-диоксида и
кисеоника: угљен-диоксид дифундује око 20 пута брже од кисеоника.

Проток крви у ткивним капиларима и ткивни метаболизам утичу на PCO2

сасвим супротно него на ткивни PO2 .
 2. Транспорт кисеоника крвљу

Нормално се око 97% кисеоника транспортује у плућа, у ткива хемијски везано

за хемоглобин у еритроцитима, док се остатак од 3% транспортује растворен у води
плазме и ћелија. Према томе, у нормалним условима, готово сав кисеоник се
транспортује до ткива везан за хемоглобин.

2. 1. Реверзибилно спајање кисеоника са хемоглобином

Приликом разматрања хемијских својстава хемоглобина молекул кисеоника се

везује лабаво иреверзибилно са хемом хемоглобина. Када је PO2 висок кисеоник се
везује за хемоглобин, а када је PO2 низак кисеоник се ослобађа из хемоглобина. На
томе се заснива готово целокупан транспорт кисеоника из плућа у ткива.

Крива дисоцијација и оксихемоглобина:

Са порастом PO2 прогресивно се повећава проценат хемоглобина за који је
везан кисеоник, што се назива проценат сатурације хемоглобина.

Максимална количина кисеоника која се може везати са хемоглобином у крви:

Крв здравих особа саджи у 100ml крви око 15g хемоглобина, а сваки грам
хемоглобина везује максимално око 1,34 ml кисеоника.

Количина кисеоника која се ослобађа из хемоглобина у ткива:

Укупна количина кисеоника везаног за хемоглобин у 100 ml нормалне
артеријске крви, која је сатурисана 97%, износ око 19,4 ml. Нормално сваки 100 ml
крви транспортује око 5 ml кисеоника из плућа ткива.

Транспорт кисеоника за време тешког мишићног рада:

За време тешког мишићног рада мишићне ћелије троше кисеоник великом
брзином, услед чега PO2 у интерстицијумској течности пада на ниске вредности, као
што је 15 mmHg. При том притиску само 4,4 ml кисеоника остаје везано за хемоглобин
у 100 ml крви. Значи, 15 ml представља кличину кисеоника коју транспортује 100 ml,
што је три пута више него у нормалним оклностима.

Коефицијент искоришћења:
Проценат крви који отпушта кисеоник при проласку кроз ткивне капиларе
назива се коефицијент искоришћења. Нормално његова вредност износи око 25% , што
значи да 25% оксихемоглобина предаје свој кисеоник ткивима.
 2. 2. Хемоглобин као “пуфер” за ткивне PO2

Поред тога што је неопходан за транспорт кисеоника у ткива, хемоглобин игра

још једну, за живот веома важну улогу. То је његова улога “пуфера“ за ткивни
кисеоник. То значи да је хомоглобин у крви главни фактор који регулише стабилност
PO2 у ткивима. То се може објаснити на следећи начин.

Улога хемоглобина у одржавању константног PO2 у ткивима:

У базалним условима, ткивне потребе за кисеоником износе око 5 ml за сваких
100 ml крви која пролази кроз ткивне капиларе. С друге стране, при тешком мишићном
раду мора се ткивима обезбедити велика додатна количина кисеоника (иде и до 20 пута
више од нормалне).

Када се концентрација кисеоника у атмосфери значајно преомени, пуферско

својство хемоглобина одржава ткивни PO2 непромењеним:
Нормалан PO2 у алвеоларном ваздуху износи око 104 mmHg. Међутим, при
пењању на планине или при летењу авионом, PO2 може лако пасти на половину те
вредности. Слично томе, при боравку у простору са компримованим ваздухом, нпр.
при роњењу на велики дубинама или при боравку у коморама са високим притиском
PO2 може порасти чак 10 пута. Међутим, упркос свему, ткивни PO2 се мења врло мало.
 3. Транспорт угљен-диоксида крвљу

Транспорт угљен-диоксида крвљу ни из далека није тако велики проблем као

транспорт кисеоника, јер се чак и у највећем броју ненормалних стања угљен-диоксид
може транспортовати у много већим количинама него кисеоник. Међутим,
концентрација угљен-диоксида у крви утиче веома много на стање ацито-базне
равнотеже у телесним течностима.

3. 1. Хемијски облици у којима се транспортује угљен-диоксид

Да би започео транспорт угљен-диоксида, угљен-диоксид дифундује из ћелија

ткива и то у облику раствореног молекулског CO2. Одмах по уласку у капиларе угљен-
диоксид започиње велики број физичких и хемијских реакција, које су есенцијалне за
транспорт CO2.

Транспорт угљен-диоксида у раствореном стању:

Мали део угљен-диоксида транспортује се до плућа у раствореном стању. При
PCO2 од 40 mmHg растоврено је око 2,4 ml угљен-диоксида, што значи да разлика
између венске и артеријске крви износи 0,3 ml угљен-диоксида. Према томе, само око
0,3 ml угљен-диоксида се у раствореном облику транспортује у 100 ml крви. То износи
око 7% укупног нормалног транспорта угљен-диоксида.

3. 2. Транспорт угљен-диоксида у облику јона бикарбоната

Реакција угљен-диоксида са водом у еритроцитима – утицај хидро-анхидразе:

Угљен-диоксид растворен у крви реагује са водом и ствара угљену киселину.
Међутим, ова би се реакција одвијала исувише споро да у еритроцитима не постоји
протеински ензим карбо-анхидраза, који катализује реакцију између између угљен-
диоксида и воде и убрзава је око 5000 пута. Зато, уместо некилико секунди или
минута, клико би процес трајао у плазми, реакција између угљен-диоксида и воде
одвија се у еритроцитима тако великом брзином да се само за мали део секунде
постиже потпуна равнотежа. То омогућава да огромна количин угљен-диоксида у
еритроцитима реагује са водом чак и пре него сто крв напусти ткивне капиларе.

Дисоцијација угљене киселине на јоне бикарбоата и водоника:

Угљена киселина (H2CO3) у еритроцитима, дисосује врло брзо, у току само
неколико делова секунде, на јоне водоника и бикарбоната. Већи део јона водоника
везује се са хемоглобином у еритроцитима који представља снажан ацидо-базни пуфер.
Велики део јона бикарбоната дифундује из еритроцита у плазму, док јони хлорида
дифундују у еритроцит у замену за јоне бикарбоната. То је могуће захваљујући
присуству специјалног протеинског носача за бикарбонат и хлорид у мембрани
еритроцита, који ова два анјона транпуртује великом брзионом у супротном смеру.
Зато је концентрација хлорида већа у еритроцитима венске крви него у еритроцитима
артеријске крви, што представља феномен познат под именом помак хлорида.

Транспорт угљен-диоксида везаног за хемоглобин и протеине плазме –

карбаминохемоглобин:
Поред тога што реагује са водом,угљен-диоксид реагује директно и са
хемоглобином при чему се ствара једињење карбоминохемоглобин (CO2Hgb). Реакција
везивања угљен-диоксида са хемоглобином је реверзибилна реакција са лабавом везом,
тако да се угљен-диоксид веома лако отпушта у алвеоле,јер је PCO2 у њима нижи него
у ткивним капиларима.

3. 3. Крива дисоцијација угљен-диоксида

Угљен-диоксид се у крви налази у неколико различитих облика:

- Као слободан угљен-диоксид;
- Хемијски везан с водом, хомоглобином и протеинима плазме.

Укупна количина угљен-диоксида у свим облицима у крви зависи PCO2 .

3. 4. Када се кисеоник веже са хемоглобином ослобађа се угљен-диоксид –

Хаданеов утицај на повећање транспорта CO2

Халданеов ефекат се једноставно може објаснити чињеницом да се везивањем

кисеоника за хемоглобин у плућима ствара оксихемоглобин. То истискује угљен-
диоксид из крви у алвеоле на два начина. Оксихемоглобин, као јача киселина, има
слабију тенденцију да се везује са угљен-диоксидом и гради карбаминохемоглобин,
зато долази до повећаног отпуштања угљен-диоксида из карбамино облика у крви.
Повећан ацидитет хемоглобина изазива додатно отпуштање јона водоника који се
везују са јонима бикарбоната градећи угљену киселину. Према томе, Халданеов
ефекат у ткивним капиларима узрокује повећано преузимање угљен-диоксида због
отпуштања кисеоника из оксихемоглобина, до у плућима узрокује повећано отпуштање
угљен-диоксида, и то је због повећаног везивања кисеоника са хемогобином.

3. 5. Промена киселости крви за време транспорта угљен-диоксида

 Угљена киселина створена приликом уласка угљен-диоксида из ткива у крв
смањује pH крви. Међутим, угљена киселина реагује са ацидобазним пуферима из крви
што спречава велики пораст концентрације водоникових јона. Обично pH вредност у
артеријско крви износи око 7,41, док после проласка кроз ткивне капиларе и дифузија
угљен-диоксида pH у венској крви пада на вредност око 7,37. Другимречима, наступа
премена pH вредности за 0,04. Супротне појаве наступају у плућима при отпуштању
угљен-диоксида из крви, када pH расте и достиже аретијску вредност. У току
мишићног рада, у условима повишене метаболичке активности, или кад крв споро
протиче кроз ткива, pH у крви може пасти чак за 0,50, око 12 пута у односу на нормалу,
што изазива ацидозу ткива.

Слика бр. 2 - Спектрофотометар (најчешће се користи за мерење гасова у крви)

 4. Респираторни коефицијент

До сада је више пута истакнутно да сваких 100 ml нормално транспортује из

плућа у ткива око 5 ml кисеоника и око 4 ml угљен-диоксида из ткива у плућа. То значи
да се у условима мировања избацује угљен-диоксид у запремини која износи само око
62% запремине кисеоника унетог плућима у организам. Тај однос између запремине
уклоњеног угљен-диоксида и запремине унетог кисеоника петставља респираторни
коефицијент (R).

Вредност R мења се у зависности од различитих метаболичких услова. Када

особа користи само угљене хидрате за метаболичке потребе, онда R расте до вредности
1,00. Међутим, када особа користи само масти као извор енергије, онда R пада на 0,7.