Medicinska Pomoc

Osnovi vazduhoplovne medicine
Od ogrebotine do udara groma
Visoko na nebu, avion je samo kapsula

koja uspeno oponaa prirodni ambijent
oveka. U trenutku kad njena ljutura popusti ili se vetaki uspostavljena ivotna
ravnotea u njoj narui, poznavanje osnova vazduhoplovne medicine i medicinske
prve pomoi postaje stvar od prvorazrednog znaaja.
4.
kolina u kojoj ivimo i radimo utie na nae mentalno i telesno zdravlje. A tehniki razvoj je iz temelja izmenio nau okolinu. Zadatak medicine rada, pa
tako i preventivne medicine u vazduhoplovstvu, jeste da ispita na koji nain ti izmenjeni uslovi deluju na mentalno i fiziko zdravlje oveka i kako ga zatiti od tetnih
uticaja - a sve sa jednim jedinim (koristoljubivim) ciljem: poveati njegovu efikasnost na radnom mestu i produiti mu radni vek...
81
Razvoj vazduhoplovstva stvorio je nove profesije: letae, tehniko osoblje, kontrolore letenja, aerodromsko osoblje, jednom reju - ljude koji ive i rade u promenjenim uslovima. Na letae deluju, uz ostale faktore, i smanjeni atmosferski pritisak, pove}ana brzina, ubrzanje, buka, vibracije i drugi faktori za koje je ~ovek potpuno neadaptiran. Na tehni~ko osoblje deluju buka i tetni gasovi, na osoblje u kontroli letenja radarsko zra~enje, na aerodromsko osoblje buka, gasovi, atmosferske nepogode
itd.
Vazduhoplovna medicina je posebna grana preventivne medicine koja prouava
tetne uticaje radne sredine i njihovo nepovoljno delovanje na ljude zaposlene u vazduhoplovstvu. Krajnji cilj vazduhoplovne medicine je da letenje uini maksimalno
bezbednim i efikasnim.
Hemijsko delovanje visine
etenje je profesija koja od pilota i stjuardesa zahteva uestani boravak na visinama na kojima je opstanak otean ili, ak, nemogu. Saobraajni avioni
opremljeni su ureajima za odravanje mikro-klime sline onoj na zemlji. Ponekad
(istina, vrlo-vrlo-vrlo-vrlo retko!) ovi ureaji mogu da otkau. Razlozi mogu da budu
kako tehnike (kvar), tako i destruktivne prirode (sabotaa). Nedostatak kiseonika
najpre e se osetiti u najsloenijim tkivima, pre svega u centralnom nervnom sistemu.
Prvi simptomi nedostatka kiseonika ispoljavaju se u najfinijim funkcijama centralnog nervnog sistema, a to su: rasuivanje i donoenje zakljuaka.
Hipoksija
Hipoksija je pad parcijalnog pritiska kiseonika u tkivima organizma i krvi. Pod
parcijalnim pritiskom podrazumevamo pritisak pojedinanog gasa u smei gasova.
Na nivou mora, parcijalni pritisak kiseonika je 159 milimetara ivinog stuba. Mozak
najdramatinije reaguje na nedostatak kiseonika, pa su, tako, najosetljivija tkiva na
nedostatak kiseonika upravo tkiva centralnog nervnog sistema. To je i normalno, budui da je centralni nervni sistem najsloeniji deo ljudskog organizma: zaduen je za
najozbiljnije funkcije i fizioloki je na najviem stupnju razvoja.
Prolaskom vazduha kroz bronhijalno stablo i disajne puteve poveava se procenat vodene pare, tako da parcijalni pritisak kiseonika pada na 149 mmHg. U samim
pluima parcijalni pritisak kiseonika i dalje opada, tako da u njima iznosi svega 109
mmHg. Kiseonik, po principima difuzije, prolazi kroz zid plunih mehuria, rastvara
se u krvi i vezuje za hemoglobin, belanevinu koja se nalazi u crvenim krvnim
zrncima.
Hemoglobinom se kiseonik prenosi do krajnjih potrosaa u tkivima, pa normalna
zasienost krvi kiseonikom iznosi 98%. Na visini od 5.000 stopa (1500 metara) zasienost krvi pada na 94%, na 10.000 stopa (3000 metara) zasienost krvi je 90%, a
na 20.000 stopa (6000 metara) zasienost krvi je svega 64%.
82
Profesija: stjuardesa
Prvi jasni simptomi hipoksije javljaju se na visini od 10.000 stopa. Daljim penjanjem, parcijalni pritisak kiseonika nastavlja da se smanjuje, tako da na 20.000 stopa
dolazi do gubitka svesti.
Prvi simptom hipoksije je euforija - stanje razdraganosti i veselosti, koje lii na
akutno pijanstvo. Ukoliko posada blagovremeno ne obrati panju na ovo poetno
upozorenje, hipoksija e se vrlo brzo ispoljiti kroz neto tee subjektivne simptome:
oteano disanje, strah, glavobolju, poremeaj vida, crvenilo pred oima, duplo vienje, konfuziju, pospanost, umor i optu slabost. Dalje posledice hipoksije neumitno
e nastaviti da se ispoljavaju kroz dalju dramatinu gradaciju objektvivnih simptoma:
ubrzano disanje, zevanje, drhtanje, znojenje, bledilo, pomodrelu kou, nesvesticu,
greve, dubok poremeaj svesti, prestanak disanja i smrt.
Postoje razne vrste hipoksije. Hipoksina hipoksija nastaje kao posledica boravka na visinama sa veoma razreenim vazduhom (dakle, drastino smanjenim atmosferskim pritiskom) i karakteristina je za nenormalne uslove letenja. Kongestivna
(zastojna) hipoksija javlja se zbog bolesti srca i krvnih sudova. Anemijska hipoksija
nastaje kao posledica malokrvnosti: mali broj crvenih krvnih zrnaca znai i manje hemoglobina. Tako se, recimo, nakon dobrovoljnog davanja krvi razvija privremena
anemija, pa je zato bavljenje letakim dunostima zabranjeno naredna 72 sata. Konano, histoksina hipoksija je poseban vid pada parcijalnog pritiska kiseonika u tkivima zbog njihovog trovanja otrovima kao to su cijankalijum, alkohol ili
ugljenmonoksid.
Faze hipoksije
Faze hipoksije treba da shvatimo kao referentne take u napredovanju oteenja
nastalih razornim delovanjem hipoksije, a mogu se uporediti sa svetlima na semaforu, s tim to nakon crvenog preostaje jo samo sirena za uzbunu. Nakon to se ona
oglasi, spas polako postaje neizvestan.
Zeleno svetlo je indiferentna faza, prostire se do visine od 10.000 stopa i predstavlja bezbolnu granicu za ljudski organizam. Kompenzatorna faza (10.000 do
15.000 ft) pali uto svetlo: zahteva naporno fizioloko prilagoavanje, pa se ukljuuju odreeni kompenzatorni mehanizmi organizma. Sa fazom poremeaja (15.000 do
20.000 ft) ve prolazimo kroz crveno: hipoksija je manifestna, fizike i psihike rezerve padaju na minimum i javljaju se vidljivi simptomi hipoksije: euforija, zatim
prolazna paraliza centralnog nervnog sistema i ve opisani subjektivni simptomi hipoksije. Kritina faza nastupa na visinama od 20.000 stopa pa navie. U brzom sledu
ispoljavaju se objektivni simptomi hipoksije, izazivajui potpuno onesposobljavanje
unesreenih zbog gubitka svesti, snanih greva i, konano, smrti.
Hipoksija koja nije izazvala najtee posledice lei se udisanjem istog kiseonika,
to dovodi do oporavka nakon 10-15 sekundi. Stanje organizma vraa se u normalu, s
tim to je ponekad mogua pojava retrogradne amnezije (gubitak seanja na dogaaje koji su neposredno prethodili razvitku hipoksije).
83
Kako se organizam brani od hipoksije?

U odbrani od hipoksije organizam koristi tzv. kompenzatorne mehanizme. Oni
se spontano ukljuuju u trenutku znaajnijeg nedostatka kiseonika, s prvim manifestacijama mogueg guenja, sa zadatkom da ublae posledice hipoksije. Kompenzatorni mehanizmi koje organizam koristi jesu hiperventilacija, mobilizacija rezervne
krvi, preraspodela cirkulacije, pove}anje sposobnosti hemoglobina da vezuje kiseonik i enzim-ekonomik mehanizam.
Hiperventilacija se manifestuje ubrzanim i produenim disanjem. Posledica toga
je poveano provetravanje plua i poveani gubitak ugljendioksida iz plua. Parcijalni pritisak ugljendioksida u krvi drastino opada i razvija se stanje koje zovemo hipokapnija. Simptomi hiperventilacije su vrtoglavica, znojenje, trnjenje prstiju, marci,
oseaj poveane temperature, probadanje u predelu srca i strah. Terapija: zaustaviti
disanje 30 sekundi, to je dovoljno da se koncentracija ugljendioksida vrati na normalu. Takoe je dobro primeniti sistem disanja u kesu.
Mobilizacija rezervnih depoa krvi podrazumeva aktiviranje rezervi krvi koje se
nalaze u jetri, slezini, cirkulatornoj mrei creva i u koi. Preraspodela cirkulacije zove se jo i fizioloka (ili vitalna) redistribucija, a aktivira se samo u situacijama krajnje nude. Tada se cirkulacija krvi taktiki prerasporeuje u korist vitalnih organa:
mozga, srca i plunog krvotoka. Poveanje sposobnosti hemoglobina da vezuje kiseonik privremeno spreava pojavu anemije, dok enzim-ekonomik mehanizam aktivira
posebne enzimske sisteme koji omoguavaju ekonominije korienje preostalog kiseonika u elijama. Oba ova procesa vremenski su ograniena.
Fiziko delovanje visine
oznato je da sa porastom visine pritisak vazduha opada - i obrnuto, sa smanjenjem visine pritisak vazduha raste. Upravo tu lei izvor moguih problema, kako za letae, tako i za putnike u avionu, ukoliko su promene visine nagle: pritisak vazduha u komorama unutar organizma ponekad se sporo i mukotrpno izjednaava sa
pritiskom spoljnog vazduha. Zbog toga se fiziko delovanje visine najintenzivnije
manifestuje na slunom aparatu oveka: uhu. Naime, od postojeih otvora na ljudskom telu, jedino se u uhu nalazi ozbiljna fizika prepreka: membrana zvana bubna
opna. Ona je esto u stanju da veoma bolno reaguje na poveanu razliku pritisaka
spolja i iznutra!
Podsetimo se: spoljno uho sastoji se od une koljke, spoljnog unog kanala i bubne opne. Uni kanal po toku ide unapred i nagore. Delimino je kotane strukture, a
delimino miino-hrskaviave. Bubna opna predstavlja razdelni deo izmeu spoljnog i srednjeg uha. Srednje uho je vrsta kotana struktura kroz koju se prostiru
slune koice (eki, nakovanj i uzengija), iji zadatak je da prenose slune nadraaje do otvora slunog ivca. Signali se prenose, slino telefonskom signalu, po intenzitetu i frekvenciji, tako da prouzrokuju adekvatan odgovor slunog nerva. Od upljine
uha do drela vodi eustahijeva tuba.
84
Kako uho reaguje u pojedinim fazama leta?

Nakon poletanja aviona, zapoinje njegovo intenzivno PENJANJE: pritisak u
spoljnjoj sredini opada, a u srednjem uhu privremeno ostaje nepromenjen. Pri razlici
pritisaka od 5 mmHg, dolazi do blagog pucketanja i oseaja punoe u uima. Pri gradijentu od 15 mmHg, dolazi do otvaranja ventila eustahijeve tube zbog probijanja vazduha, pa se pritisci izjedna~avaju.
Kad avion krene u PONIRANJE, spoljni pritisak raste u odnosu na unutranji. U
toku pokreta gutanja, koji se refleksno javljaju, mogue je zatezanje zadnjeg zida
drela. Tom prilikom ponovo se otvara ventil eustahijeve tube, to omoguava izjednaenje pritisaka u srednjem uhu i spoljnoj sredini. Da bi se postigla optimalna fizioloka ravnotea, preporueni gradijent poniranja je oko 500 stopa u minuti, to odgovara gradijentu pritiska od 15 mmHg.
Naalost, kada smo bolesni, na drelnom otvoru eustahijeve tube dolazi do zapaljenskih procesa. Formira se sluzni ep, koji onemoguava pravilnu ventilaciju eustahijeve tube. To u penjanju ne predstavlja poseban problem. Meutim, u poniranju
kod bolesnika dolazi do kontradikcije pritisaka i ispoljavanja vrlo ozbiljnih simptoma: bola, sevanja u uhu, a ponekad i oduzetosti itave polovine tela!
Ovaj problem mogue je reiti jedino mehanikom intervencijom zadnjeg zida
drela - refleksom gutanja. Velika je ansa da normalnim procesom gutanja poveamo otvor eustahijeve tube, kada, zbog gradijenta pritisaka, dolazi do utiskivanja infektivnog epa u upljinu srednjeg uha.
Patofiziologija srednjeg uha

Kada avion ponire, poveava se pritisak na drelni otvor eustahijeve tube. Poto
je oteana ventilacija srednjeg uha, bubna opna se ispupuje ka srednjem uhu. Ukoliko razlika pritisaka dostigne 100 mmHg dolazi do pucanja bubne opne. Pucanje bubne opne praeno je jakim bolom (opisuje se kao udarac noem) i curenjem iz srednjeg uha. Unutar srednjeg uha dolazi do izluivanja tenosti koja moe biti bistra,
gnojna ili krvava. Sluh je jako oslabljen i javljaju se povremeni napadi vrtoglavice.
Ovo stanje naziva se barotitis medija (ili barotrauma) i naredne 2-3 nedelje onemoguava obavljanje letakih dunosti. Lei se primenom odgovarajuih antibiotika i
vazo-konstriktora (kapi za nos), koje, stezanjem krvnih sudova drela, dovode do
smanjenja otoka oko eustahijeve tube i do uspostavljanja njene normalne propusnosti. Kapi za nos ne daju se samo kod oboljenja srednjeg uha, nego i u situacijama kada
je, zbog hroninih zapaljenskih promena, potrebno obnoviti ili sanirati sluzokou
drela.
Da bi se smanjio rizik barotraume i predupredile neprijatne posledice zbog oteane ventilacije srednjeg uha ili otvora sinusa, kapi za nos treba koristiti i preventivno.
Preporuljivo je istovremeno koristiti i takozvani Vasalva opit: pred poletanje, a takoe i 10-15 minuta uoi sletanja, ubaciti kapi, zatim zapuiti nos i dunuti (dunuti
85
Piloti imaju obavezu da, nakon poletanja, to pre dostignu

visinu na kojoj buka aviona nee smetati naseljima u
neposrednoj okolini aerodroma. Zbog toga avioni penju pod
veoma strmim uglom, to podrazumeva vrlo brze promene
vazdunog pritiska i u unutranjosti aviona. Od pneumatskih
sistema za automatsku regulaciju atmosferskog pritiska u
putnikoj kabini zahteva se da ove promene prate tempom
koji nee ugroziti komoditet putnika i posade.
kroz ui, rekli bi neki). Na ovaj nain se ventilira eustahijeva tuba, a kapi distribuiraju svuda gde su potrebne.
Osim promena na srednjem uhu, zapaene su i promene na eonim i vilinim sinusima. Ove promene odvijaju se po istom principu kao u srednjem uhu, s tim to je
bol lociran u elu ili gornjoj vilici, neposredno ispod jabunih kostiju. Najefikasnija
terapija je - pored kapi za nos - grejanje, primena antibiotika i uzimanje dovoljnih koli~ina te~nosti. Na kontradikciju vazdu{nih pritisaka mogu da reaguju i delovi organizma u kojima su gasovi u relativno zatvorenim uslovima - creva, eludac i plu}a.
86
Posebno neprijatni simptomi vezani su za bolesne zube. Naime, kanal koji prolazi
kroz sredinu zuba podloan je otoku u zapaljenskim procesima, pa pritisak vazduha u
unutra{njosti zuba na ivac izaziva nesnosne bolove.
American Academy of Otolaryngology, Head and Neck Surgery:
Uho, visina i putovanje avionom

Problemi sa uima su najee tegobe putnika u avionu. Iako su mahom
banalne, ove male smetnje ponekad znaju da prerastu u stalni bol i izazovu
oteenje sluha. Kako izbei probleme sa sluhom u toku letenja?
Anatomski, uho je podeljeno na:
1. Spoljanje uho, dakle deo uha koji vidimo na glavi, zajedno sa unim
kanalom koji vodi do bubne opne.
2. Srednje uho, koji ine bubna opna, une koice (ossicles) i vazduni
prostori iza bubne opne u mastoidnim upljinama.
3. Unutranje uho, u kojem se nalaze nervni zavreci organa za sluh i ravnoteu (equilibrium).
Neugodnost tokom putovanja izaziva srednje uho, i to zato to se nalazi u
duplji unutar glave, osetljivoj na promene vazdunog pritiska.
Gotovo svaki put kada gutate, vae ui zapucketaju. To baloni vazduha
ulazi u srednje uho kroz zadnji donji deo nosa. Put ga vodi kroz Eustahijevu
tubu, membranu veliine vrha olovke, koja povezuje zadnji deo nosa sa srednjim uhom. Opna membrane neprekidno apsorbuje vazduh u srednjem uhu;
meutim, on se, tokom gutanja, redovno nadoknauje kroz Eustahijevu tubu.
Tako je vazduni pritisak sa obe strane bubne opne izjednaen. Ukoliko nije,
uho se zapui.
ta izaziva blokiranje uiju i Eustahijeve tube?
Pod odreenim okolnostima, Eustahijeva tuba moe da se blokira i funkcionalno omete. Tada nije mogue dopunjavanje vazduha u srednjem uhu,
pa nastaje vakuum koji usisava bubnu opnu unazad. Ova ne moe prirodno
da vibrira, pa je zvuk priguen - ili ga uopte nema. Naprezanje bubne opne
moe da bude veoma bolno. Ako je Eustahijeva tuba blokirana due vreme,
membrana poinje da lui tenu supstancu u uho trudei se da ga napuni kako
bi savladala vakuum. Ova manifestacija poznata je kao tenost u uhu (serous otitis, baro-otitis ili barotrauma).
Najei uzroci blokiranja Eustahijeve tube su prehlada, infekcije sinusa
i razne nosne alergije (npr. polenska). Membrana Eustahijeve tube neobino
lii na nosnu i nastavljaju se na nju, pa zapuen nos izaziva zaepljenje uiju
zato to oteene membrane blokiraju otvor Eustahijeve tube. Izuzetno nepri-
87
jatna je infekcija srednjeg uha, koja takoe izaziva oticanje membrane. Osim
toga, postoje i osobe sa suenom Eustahijevom tubom, to je obino posledica neke infekcije iz rane mladosti ili detinjstva.
Kako putovanje avionom izaziva probleme?
Letenje je ponekad povezano sa brzim promenama vazdunog pritiska.
Da ne bi ugrozila komoditet svog vlasnika, Eustahijeva tuba mora da funkcionie pravilno, odnosno da se otvara dovoljno esto i iroko kako bi uspeno
izjednaavala promene pritiska. Ovo posebno dolazi do izraaja u fazi pripreme za sletanje, kada avion ponire sa vee visine (gde je atmosferski pritisak nii) ka zemlji (gde je atmosferski pritisak vii). Tada vakuum u srednjem uhu nastaje bre nego obino. U ranim danima vazduhoplovstva, karakteristinim po avionima sa nehermetizovanim ili, ak, otvorenim kabinama, ovo je bio glavni problem za pilote i njhove putnike.
Kabine savremenih aviona su hermetiki zatvorene, pa su i promene pritiska minimalne, zahvaljujui automatizovanim sistemima za klimatizaciju i
presurizaciju unutranjosti avionske koljke. Osnovu ovih sistema ine, s jedne strane, kompresori, koji, prilikom penjanja aviona, naduvavaju njegovu ljuturu, ubacujui u kabinu dodatne koliine vazduha - i, s druge strane,
posebni ventili koji viak tog vazduha isputaju u okolnu atmosferu ukoliko
diferencijalni pritisak (razlika vazdunih pritisaka unutar i izvan aviona) zapreti da oteti konstrukciju avionske oplate. U veini sluajeva, sistem za klimatizaciju i presurizaciju garantuje putnicima udoban let i stabilnu vetaku
klimu unutar aviona. No, ponekad su neprijatne promene vazdunog pritiska
neizbene ak i u najboljim i najmodernijim avionima. Tome moe da bude
uzrok potreba za rapidnom promenom visine leta (naroito u sniavanju), kada ureaji nemaju vremena da blago i neprimetno interveniu - ili, moda,
mala neispravnost nekog sklopa u sistemu za presurizaciju.
Uostalom, u bilo kojoj situaciji u kojoj dolazi do nagle promene visine ili
pritiska, nae ui registruju problem. Moda ste to iskusili tokom vonje
brzim liftom u visokoj zgradi ili tokom ronjenja do dna bazena? Ronioci na
velike dubine ue kako da izjednae pritisak u uima. Takoe i piloti. I vi
moete nauiti neke trikove.
Kako odblokirati ui?
Sam in gutanja aktivira miie koji otvaraju Eustahijevu tubu. Kada
vaete vakau gumu ili prevrete bombonu u ustima, gutate ee. Ovo je
dobra navika, posebno u avionu uoi i za vreme poniranja. Zevanje, kao jak
pokreta pomenutih miia, jo je bolje. Trudite se da izbegnite spavanje u
fazi poniranja aviona, zato to tada ne gutate dovoljno esto, pa neete sustizati promene vazdunog pritiska. Kabinsko osoblje nee vam zameriti ako ih
zamolite da vas probude pre poniranja...
Ako zevanje i gutanje nemaju efekta, najefikasniji nain da odblikorate
ui je sledei:
(1) Zapuite nos.
88
(2) Udahnite.
(3) Pomou miia obraza i grla poterajte vazduh kroz nos, kao da elite
da oduvate palac i prste sa nozdrva. Kad ujete jak prasak u uima - uspeli ste!
Ovo ete, moda, morati da ponovite vie puta u toku poniranja.
Bebe, razume se, nisu u stanju namerno da otpue ui, ali e to veoma uspeno uiniti ako cuclaju. Dajte bebi cuclu i nemojte joj dozvoliti da spava tokom poniranja.
Mere opreznosti koje treba preduzeti?
Kada naduvavate ui, nije poeljno da koristite snagu iz grudi (plua) ili
abdomena (dijafragme), jer mogu da stvore previsok pritisak. Pravilna tehnika podrazumeva iskljuivo pritisak koji stvaraju miii obraza i grla.
ta je sa dekongestantima i kapima za nos?
ezdesetak minuta pre poetka poniranja, mnogi iskusni avionski putnici koriste pilule za lake disanje ili sprej za nos. To smanjuje krutost membrane i pomae uima da se lake odblokiraju. Putnici koji pate od alergija svakako bi morali da uzmu svoje antihistamin tablete, iz istog razloga. Iako pilule za lake disanje i kapi za nos mogu da se kupe bez recepta, trebalo bi da ih
izbegavaju trudnice, zatim preterano nervozne osobe, osobe sa sranim bolestima, visokim krvnim pritiskom, aritmijom srca i tiroidnim bolestima posebno ako se prethodno nisu konsultovale sa lekarom.
ta ako ui nee da se odblokiraju?
ak i posle sletanja moete nastaviti sa tehnikom izjednaavanja pritiska, a pomoi e vam i dekongestanti i kapi za nos. (Ipak, ne dozvolite da vam
kapi za nos preu u naviku; posle par dana mogu izazvati suprotan efekat!).
Ako vam se ui ne otepe ili se bol nastavi, potraite pomo kod doktora koji
ima iskustva u leenju poremeaja sluha.
Priredila: Ana Modli
Disbarizam
Disbarizam se javlja kao posledica naglog pada parcijalnog pritiska azota, a u
skladu je sa odrednicama Hedrijevog zakona: Koliina gasa koji moe da se rastvori
u nekoj tenosti direktno je proporcionalna parcijalnom pritisku gasa na tu tenost.
Kabinski pritisak vazduha u komercijalnim vazduhoplovima iznosi oko 500
mmHg, to odgovara kabinskoj visini od 2500 metara. Pri naglom padu parcijalnog
pritiska azota (na visinama od osam ili vie hiljada metara), azot, praktino, prokljua u krvi ili tkivima u roku od 5 do 10 minuta! Vreme zavisi od predisponirajucih
faktora, pre svega od debljine masnog omotaa i opteg zdravstevnog stanja oveka
koji se naao u ovakvoj situaciji. Posebno su osetljivi ljudi sa izraenim naslagama
sala, ali i ene, zato to azot pokazuje veliku sklonost ka deponovanju u masnim tkivi-
89
ma. Mehurii azota gomilaju se u zglobovima, nervnim zavrecima i uz krvne

sudove.
Simptomi disbarizma su bolovi u velikim zglobovima zbog nagomilavanja mehuria azota, a najee su pogoeni rame, kuk, koleno i lakat, to moe onemoguiti
bilo kakvo kretanje. Takoe se javljaju i bolovi u grudima (probodi praeni kaljem i
iskaljavanjem tenog sadraja) i oseaj guenja. Javljaju se zbog nagomilavanja
mehuria azota oko krvnih sudova plua. Pratei simptomi su svrab po koi zbog gomilanja azotnih mehuria uz nervne zavretke, utrnulost zbog pritiska na nervne zavretke - i izlivi krvi, koji se retko javljaju, a posledica su gomilanja mehuria azota u
veim krvnim sudovima, mozgu i pluima.
Vlanost vazduha u putnikoj kabini

Ako je uobiajena vlanost vazduha na zemlji izmeu 45 i 70 procenata, onda je
vazduh u unutranjosti visokoleteeg aviona izuzetno suv: teoretski, vlanost vazduha u kabini vazduhoplova iznosi svega 2 procenta! Zbog posade i putnika, vlanost u
avionu prinudno se podie na oko 8 procenata. Problemi zbog suvog vazduha uglavnom se ne oseaju na kraim relacijama. Meutim, na letovima koji traju par ili vie
sati, dolazi do primetne dehidracije organizma, koja se manifestuje suvoom usta i
koe. Na takvim letovima preporuuje se ee uzimanje tenosti kao to su voda i
negazirani sokovi. Osobe koje nose kontaktna soiva morale bi uza se da imaju kapi
za oi.
Dekompresija
U normalnim uslovima leta, kabina vazduhoplova se hermetizuje ve na visini od
devet do deset hiljada stopa. Pritisak u kabini se uglavnom odrava na nivou od 500
mmHg, to odgovara visini od 2500 metara (7500-8000 ft). Ovu visinu nazivamo kabinskom visinom.
Kada doe do gubitka pritiska vazduha u kabini aviona, nastaje dekompresija (ili
depresurizacija). Po svom toku, dekompresija moe biti lagana (kada se razvijaju
uobiajeni simptomi hipoksije) i brza (tj. eksplozivna ili rapidna dekompresija), koja
se obino razvija u roku od samo nekoliko sekundi. Rapidna dekompresija je propraena praskom (zbog naruavanja strukture vazduhoplova i naglog isticanja vazduha), pojavom magle (zbog kondenzacije vodene pare) i velikom hladnoom u kabini (-55C). Brzina dekompresije zavisi od veliine defekta (otvora na trupu aviona), visine leta i veliine aviona.
Efekti dekompresije mogu biti mehaniki i hemijski. Uz mehanike efekte rapidne dekompresije kao to su prasak, magla i niska temperatura, svakako treba pomenuti i isisavanje nefiksiranih predmeta, koji, letei po kabini, ometaju normalan rad
posade koja izvrava emergency postupke. Hemijske manifestacije dekompresije
ogledaju se u brzom razvoju hipoksije.
U situaciji rapidne dekompresije razlikujemo vreme svesti i vreme iste svesti.
Vreme svesti je ukupno vreme trajanja svesti od trenutka prekida u snabdevanju kise-
90
onikom, pa do potpunog gubitka svesti. Vreme iste ili korisne svesti obuhvata vreme
od poetka dekompresije, pa do pojave prvih psihofizikih poremeaja. Vreme trajanja iste svesti zavisi od visine na kojoj je nastupila rapidna dekompresija:
Na visini leta od 6500 metara vreme iste svesti iznosi zavidnih 10 minuta, na
8000 metara 3 minuta, na 9000 metara pada na 90 sekundi, na 12.000 metara je 30 sekundi, na 14.000 metara je svega 15 sekundi, dok na 16.000 metara dolazi do trenutne
onesposobljenosti!
Bitno je to pre zgrabiti najbliu kiseoniku masku i nastaviti disanje kroz nju. Za
to vreme, piloti u kokpitu prevode avion u strmo obruavanje, kako bi to pre dostigli
visinu na kojoj je preivljavanje mogue bez prinudnog snabdevanja kiseonikom
(14.000 stopa ili nie).
United Airlines Boing 747, na letu broj 811 od Honolulua ka Sidneju:

avion je poleteo iz Honolulua u 01.55 asova sa tri lana letake posade, 15
lanova kabinskog osoblja i 337 putnika. Nakon priblino 20 minuta leta, na
visini od 23.000 stopa dolo je do rapidne depresurizacije, kao posledice
odvajanja prednjih desnih kargo vrata i odgovarajue sekcije trupa na putnikoj kabini. Tom prilikom je nestalo devet putnika. Avion se vratio u Honolulu i bezbedno sleteo u 02.34 asova. Izvrena je emergency evakuacija uz
upotrebu svih glavnih slajdova.
Kinetoza (vazduna bolest)

Kinetoza je poremeaj vestibularnog aparata zbog senzo-motorne konfuzije. U
prevodu, to je snano oseanje nelagodnosti zbog ljuljukanja u trodimenzionalnom
prostoru. Kinetoza je poznata kod putovanja avionom kao vazduna bolest, kod putovanja brodom kao morska bolest, autobusom kao bolest putovanja - i tako dalje.
Uzrok definitivno lei u raznolikim informacijama koje se dobijaju od ula vida,
centra za ravnoteu i ula dubokog senzibiliteta. Anatomski, poremeaj je lociran u
unutranjem uhu, to je i eksperimentalno dokazano. Ovaj poremeaj obuhvata 77%
vazduhoplovne patologije u optoj populaciji. Predisponirajui faktor za razvoj vazdune bolesti je vizuelna dezorijentacija, pri emu je izuzetno vaan poloaj glave.
U potenciranju simptoma bolesti znaajan je i psihogeni faktor.
Simptomi vazdune bolesti su bledilo, znojenje, vrtoglavica, muka, povraanje,
dehidracija i malaksalost. Povraanje se moe javiti jednom i odjednom. Praeno je
prolaznim olakanjem. Munina i nagon za povraanjem javljaju se ponovo, i to sa
poveanim intenzitetom. Povraa se u mlazu, bez mogunosti kontrole ili prethodnog upozorenja. Postepeno se razvijaju simptomi dehidriranja, koji mogu dovesti
do ozbiljnih elektrolitikih poremeaja.
91
Faza gradnje avionskog trupa u fabrici transportnih

vazduhoplova: zbog zapremine unutranjosti avionske koljke,
brzina dekompresije (isticanja vazduha) kod velikih aviona
neuporedivo je manja nego kod aviona skromnijih gabarita. To
produava vreme iste svesti i ostavlja vie prostora za
preduzimanje akcije koja e vazduhoplov dovesti na visinu leta
koja omoguava normalno disanje, bez prinudnog snabdevanja
kiseonikom.
Osnovna svrha leenja kinetoze je da se sprei dalji razvoj bolesti. Lekovi kao to
su dramamin, navisan ili aerosan daju se 20 minuta pre poletanja, odnosno pre poetka putovanja.
92
Ishrana
rana i voda predstavljaju idealnu podlogu za prenoenje infekcija. Zbog toga

je higijena ishrane osnova ouvanja zdravlja letaa i, shodno tome, bezbednosti u vazduhu. Glavni princip ishrane posade je da voa vazduhoplova i kopilot
nikada ne jedu identian obrok ukoliko su poslueni na letu, niti istu hranu u istom
restoranu.
Opte karakteristike pojedinih namirnica

Voda. Vrlo esto je izvor masovnih i tekih epidemija (tifus, kolera). U neregularnim uslovima, preporuuje se flairana voda poznatog proizvoaa.
Voni sokovi. Dozvoljeni su, pod uslovom da su u originalnom pakovanju, poznatog datuma proizvodnje i porekla.
Kafa i aj. U principu su bezopasni, ukoliko se piju iz istog posua.
Pivo. Ako je neispravno, moe da bude uzrok tekog trovanja.
Mleko. Ako je nekuvano ili samo pasterizovano, takoe moe da bude uzrok
tekih infekcija.
Led. Zavisi od vode od koje se pravi. Pravilo je da pie treba stavljati na led, a ne
led u pie!
Sladoled. Samo fabriki u originalnom pakovanju.
Meso. Idealna podloga za razvoj bakterija i bakterijskih toksina. Poseban problem je mleveno meso. Preporuuje se meso u komadu, sa prepoznatljivom strukturom, dobro termiki obraeno i odgovarajue boje, ukusa i mirisa.
Riba. Lako kvarljiva hrana koju treba jesti potpuno sveu.
Jaja. Izbegavati ih van kue, zato to mogu da nose tifus, igele... Posebno opasna su guija i plovija jaja.
Suhomesnati proizvodi. Ako su nepouzdanog porekla, pogotovo polutrajne kobasice i nedovoljno sueno meso, mogu biti uzrok izuzetno opasnih, pa i smrtonosnih
trovanja botulizmom i trihinozom.
Salata. Izbegavati zelenu salatu i mladi luk.
Voe. Najbezbednije je voe sa ljuskom.
Alkohol
Akutno pijanstvo izaziva alkohol koji se u organizam unosi preko sluzokoe sistema za varenje direktno u krv. Razliita pia sadre razliite koncentracije etil-alkohola: pivo 5-8%, vino 15-20%, rakija 20-60%, viski 60%... Brzina opijanja zavisi od
vrste pia, brzine ispijanja i prisustva hrane u elucu. Efekti alkohola najpre se oseaju na centralnom nervnom sistemu. Dejstvo alkohola se opisuje kao prolazna paraliza
centralnog nervnog sistema.
93
Umereno trovanje izaziva 70-75 gr alkohola, to odgovara koliini od 170 ml vinjaka, dve flae piva ili 5-6 dl vina. Koncentracija alkohola u krvi tada iznosi 1.5%
(normalna koncentracija je 0.3%). Teka trovanja nastaju sa 200-240 gr alkohola (sa
koncentracijom od 5%). Smrtne doze su 250-500 gr istog alkohola. Maksimalna
koncentracija u krvi postie se za 30-60 minuta, traje isto toliko i nakon toga polako
opada. Alkohol se razgrauje u jetri brzinom od sedam grama na sat.
Klinika slika trovanja alkoholom deli se na etiri stadijuma: ekscitativni, hipnotiki, narkotiki i asfiktiki.
U prvom, ekscitativnom stadijumu, pacijent je veoma uzbuen (ekscitacija uzbuenje) i gubi primarne kontrole socijalnog tipa; dakle, u zavisnosti od strukture
linosti, moe da ispoljava neprirodnu razdraganost (prijatnija varijanta) ili iznenadnu agresivnost (neugodnija varijanta), to se vrlo dobro uklapa u onu poznatu krilaticu: to trezan misli, to pijan govori.
Drugi, hipnotiki stadijum pijanstva dovodi alkoholisanog u stanje umora i pospanosti. Ne zahteva poseban tretman osim, naravno, spavanja u svrhu otrenjenja.
Narkotiki i asfiktiki stadijumi znae da je organizam ve ozbiljno otrovan alkoholom. Obeleeni su dubokim poremeajem svesti (komom), iz koje se bolesnik ne
moe probuditi. Stepen intoksikacije odreuje se prema stanju svesti, temperaturi i
boji koe, izgledu i reakciji zenica, tipu disanja, kvalitetu pulsa i gubitku refleksa.
Koncentracija iznad 2.5% dovodi do poremeaja svesti, iznad 3.5% javlja se duboka
koma. Topla, suva i crvena koa znak su lakeg trovanja; hladna, vlana i bleda koa
lo su prognostiki znak. Zenice su u poetku iroke, u komi su jako uske, a na kraju
se naglo proire, to je izuzetno lo znak - znak skore smrti. Disanje je usporeno i pravilno, pred smrt je nepravilno i agonalnog tipa. U dubokoj komi, refleksi su ugaeni.
Puls je ubrzan, ali je pravilan i pun.
Preporuena terapija:
1. Povraanje (lako se izaziva dodavanjem sapuna u vodu, koju nakon toga treba
popiti).
2. Stoprocentni kiseonik (u sluaju kome).
3. Kofein tablete, crna kafa, dosta slatke tenosti.
4. C vitamin, osveavajui napici. Kontrolisati disanje i rad srca i, po potrebi,
odraditi vetako disanje.
Puenje
Navika da se pue cigarete, odnosno duvan, zove se nikotinizam. Puenje mehaniki nadrauje trahio-bronhijalno stablo. Trahio-bronhijalno stablo ine dunik (trahea) i dva glavna bronhoa, koji se granaju na manje segmente disajnog sistema (bronhiole i alveole), u kojima se vri razmena gasova. Duvanski dim, kao i svi drugi dimovi, sadri u sebi niz estica koje se vezuju za trepljasti epitel bronhijalnog stabla. U
duniku dolazi do taloenja sitnih segmenata koji su rastvoreni u duvanskom dimu.
Najee se na trepljasti epitel lepe katran, smola i visoko viskozni sastojci udahnutog vazduha, koji dovode do iritacije nervnih zavretaka trahio-bronhijalnog stabla.
94
Mehaniki efekti puenja: iritacija gornjih vazdunih puteva, bronhospazam

(ogrubljenje glatke muskulature bronhija) i ometanje ventilacije, kao direktna posledica bronhospazma.
Fizioloko-hemijski efekti puenja: porast procenta karboksi-hemoglobina u
krvi, dejstvo na krvne sudove, dejstvo na periferni nervni sistem i kancerogena
svojstva.
Dejstvo na krvne sudove ogleda se u pojaanom odlaganju holesteroloskih depozita. Dejstvo na periferni nervni sistem ogleda se u brzini provodljivosti perifernih
nerava. Potencira procese gubljenja mielinskog omotaa i spreava procese regeneracije nerva nakon povrede. Kancerogena dejstva duvana su dokazana, pre svega, u
centru karcinoma plua, baze jezika i usana. Posebno treba spomenuti uticaj duvana
na krvne sudove ekstremiteta. Po znaaju se izdvaja Burgerova bolest, koja u osnovi
predstavlja hipersenzitivnu reakciju sluznice krvnih sudova na dejstvo duvana.
Slina pojava se zapaa i u oboljenjima dijabetes-melitus, sistemskog lususa i izuzetno visokih koncentracija holesterola u krvi.
Bolesti
olest, u zavisnosti od vrste, moe da dovede do delimine ili potpune nesposobnosti za letenje. Posledice mogu da budu bez efekta na letaku sposobnost,
zatim privremena nesposobnost i trajna letaka nesposobnost. To je razlog to profesionalni letai redovno odlaze na specijalistike preglede: do etrdesete godine ivota najmanje jednom godinje, a nakon toga svakih est meseci.
Hipertenzija
Hipertenzija je bolest povienog krvnog pritiska, sa posledicama po krvne sudove vitalnih organa. O hipertenziji moemo da govorimo kada se vrednosti krvnog pritiska popnu na 150 mmHg (tzv. sistolni pritisak stegnutog srca) sa 100 mmHg (diastolni pritisak oputenog srca). Normalni pritisak je, inae, 120/80 mmHg. Uzrok nastajanja hipertenzije nije dovoljno poznat. Poznati su samo faktori rizika:
naslee (velika je verovatnoa da kandidat kod kojeg postoji porodina istorija
visokog pritiska takoe oboli od visokog pritiska);
ivotne navike (ishrana bogata mastima, solima i zrelim mesima favorizuje hipertenziju; puenje predstavlja znaajan faktor rizika; alkoholna pia, ukoliko se konzumiraju ekscesivno, favorizuju hipertenziju);
nivo stresa (nepobitno faktor koji favorizuje i potencira hipertenziju, a zavisi od
vie uzroka: stresogenosti profesije, stresogenosti okoline i line osetljivosti na
stres).
95
Infarkt sranog miia

Pod pojmom infarkta sranog miia (infarkta miokarda) podrazumevamo zaepljenje sranog krvnog suda trombom (ugrukom krvi) ili embolusom (gasnim mehurom, kapljicom masti ili vode).
U zavisnosti od masivnosti infarkta, varira i intenzitet simptoma. Prvi simptomi
se javljaju u vidu otrog bola iza grudne kosti. Bol je jak, ponekad se iri u levo rame,
levu ruku, izmeu pleki ili u obe ruke. Praen je intenzivnim strahom, koji ne zavisi
od karakternih crta bolesnika, oblivanjem hladnim znojem, promenama boje koe
(koja je u poetku bleda, potom se javlja cijanoza, tj. plavilo), promenama pulsa (u
poetku ubrzan, potom nepravilan, a zatim usporen) i disanjem, koje dobija agonalni
ritam.
Terapija podrazumeva potpuno mirovanje u leeem poloaju i uzimanje stoprocentnog kiseonika, sa punim protokom i bez prekidanja. Tada treba obratiti panju na
boju beonjaa: kada krvni sudovi beonjaa postanu jako izraeni, proireni i puni
krvi, smanjiti protok kiseonika - i na boju jagodice: jasno crvena boja takoe zahteva
smanjen protok kiseonika. Treba primeniti najjae mogue analgetike (trodon, morfin), sedative (bensedin 10 mg, apaurin 10 mg, leksilijum) i 3-4 aspirina od 500 mg.
Komplikacije. Ukoliko pacijent ne umre u prvih 6 minuta ili u sledeih 6 sati, mogue su sledee komplikacije:
1. Poremeaj sranog ritma: aritmija, sa posledicama na centralni i periferalni
krvotok. Srani krvni sudovi (koronarne arterije) su krvni sudovi terminalnog tipa,
to znai da su ekskluzivni snabdevai krvlju odreenog dela sranog miia.
2. Poremeaj nivoa eera u krvi: nagli skok, sa svim komplikacijama eerne
bolesti.
eerna bolest
eerna bolest (dijabetes melitus) manifestuje se povienim nivoom eera u
krvi. Razlog tome je nedostatak insulina - hormona pankreasa, koji regulie glikemiju (koncentraciju eera u krvi). Simptomi pojave eerne bolesti su glad, intenzivno
mokrenje, uzimanje enormnih koliina vode (po 15 litara dnevno!) i nagli gubitak
teine. Jedini lek za eernu bolest je insulin, s tim to je njegovo doziranje individualno.
Kad bolesnik doivljava krizu, po pravilu ga spopada intenzivan nemir, zatim
slede grevi, posle toga nastupa gubitak svesti (zato to mozak za svoj rad, pored kiseonika, koristi i eer, pa je izuzetno osetljiv na pad koncentracije eera u krvi) i, na
kraju, koma. Kod bolesnika sa insulinskom reakcijom (prevelika doza insulina) koa
je vlana, puls jasan i ne osea se karakteristian miris, dok je kod bolesnika u dijabetikoj komi (povien nivo eera u krvi) koa suva, puls mekan i osea se miris
acetona.
96
Kod prve vrste bolesnika u komatoznom stanju, dovoljno je staviti malo eera
pod jezik da bi odmah doao k sebi. Nakon toga, moe da mu se daje zaslaena
tenost. Bolesniku u dijabetikoj komi treba dati istovremeno neto zasoljene tenosti i neto eera, i to malo po malo, kako ne bi dolo do povraanja. Takoe je neophodno smiriti ga i utopliti.
Epilepsija
Epilepsija je bolest sa, esto, veoma neugodnim manifestacijama, koje u prvom
momentu mogu da zbune ili okiraju posmatrae. Epileptini napadi karakteristini
su za veliku epilepsiju i imaju nekoliko stadijuma.
Epileptina aura je uvod u napad, koji pacijent lako oseti. Obino se javlja u vidu
niza halucinacija meovitog audio-vizuelnog tipa, ponekad praenih mirisnim senzacijama. Kompulsivne radnje se najee sastoje u ponavljanju besmislenih pokreta
ili izgovaranju tano ponovljenih reenica.
Stadijum napada ili greva poinje inicijalnim krikom. Bolesnik pada, bez obzira gde se nalazio, na usta mu izbija pena i poinju grevi. Telo je u poetku savijeno u
luk i oslanja se na pete i potiljak. Zatim sledi serija greva koji potresaju telo narednih
deset, petnaest, pa ak i dvadeset minuta. Zbog mogueg gra dijafragme, treba pratiti disanje bolesnika, paziti da se ne samopovredi, a u usta mu staviti neki tvrd predmet, da ne bi pregrizao jezik ili polomio zube.
Postparoksizmalni stadijum je stadijum posle napada. Bolesnik je zbunjen i dezorijentisan, pa zato vrlo brzo prelazi u etvrti stadijum, a to je:
Terminalni san. Ovakav san moe da potraje vie sati, a bolesnika je nemogue
probuditi. Kada konano doe k sebi, obino se ne sea prethodnih dogaaja (retrogradna amnezija), neprijatno mu je i izbegava razgovor. Dobro je ponuditi ga toplim,
veoma zaslaenim ajem i pripaziti jo neko vreme.
Histerija
Histerija nije bolest, ve oblik infantilne reakcije na konfliktnu situaciju. Za razliku od epilepsije, koja ne bira ni mesto ni vreme, histerija se uvek odigrava pred
svedocima. Histerina osoba u datom trenutku obino pada na pod, vrsto stiska oi i
brani se od svakog pokuaja okoline da joj pomogne. Sa daljim napredovanjam napada, situacija postaje sve ozbiljnija. Pacijent se nekontrolisano baca na lea, a pokreti
koje izvodi podseaju na pokrete pri seksualnom aktu. Mogue je i nekontrolisano
vritanje histeriara, s tim to su, opet za razliku od epilepsije, stolica i mokrenje pod
kontrolom.
Nema pravila za duinu trajanja histerinog napada. Neophodno je da se takav
putnik energino i prisilno izoluje od ostalih putnika (ao nam je, ali nema pozorita
u avionu!), a kad se napad stia ponudi sedativom. Po prestanku napada, pacijent je
apsolutno svestan svega to se deavalo, ne osea se neprijatno, dobre je volje, io,
odmoran i spreman da obeduje.
97
Trudnoa i poroaj
rudnoa normalno traje 280 dana (dakle, 40 nedelja ili 10 lunarnih meseci).
Generalno, u kontraindikovane sluajeve za letenje spada i zabrana prevoza
trudnica sa trudnoom starijom od 36 nedelja. No, poto avo nikada ne spava, treba
znati da se, kada poroaj pone, javljaju grevi koje zovemo trudovi ili poroajni bolovi. To su bolovi koji nastaju zbog grenja materice i kontrakcija, iji cilj je istiskivanje ploda. Trudovi se u poetku javljaju na svakih 15 do 30 minuta, a kasnije su sve
ei, tako da se na kraju javljaju na svaki minut.
98
Asistenti kod poroaja treba da operu ruke, prostru arav na pod aviona i porodilju da postave u leei poloaj. Glavu trudnice malo podii, noge saviti u kolenima i
maksimalno ih rairiti, a spoljne genitalije oprati toplom vodom. Posle toga ne dirati
nita oko trudnice.
U jednom momentu, dolazi do pucanja plodove opne (vodenjaka) i do izlivanja
plodove vode (7-8 litara tenosti), koja je po prirodi bistra. U 85 odsto sluajeva dete
se raa s glavom napred. Svakako pratiti disanje trudnice i govoriti joj da se napinje.
Tek kad izau i ruice deteta, novoroene moe da se prihvati.
Novoroene se poloi na istu pelenu izmeu nogu trudnice. Pupana vrpca se
podvezuje na dva mesta - 12 i 20 cm od pupka deteta. Izmeu ta dva podveza presee
se pupanik i prokontrolie ima li krvarenja. Ako ima, onda se mora ponovo podvezati (jako stegnuti), da ne bi iskrvarilo dete ili njegova majka. Dvadesetak minuta po
zavr{enom poro|aju dolazi do spontanog odlubljivanja i izlaska posteljice. Ukoliko
deo posteljice ostane unutra, treba staviti led na stomak porodilje. Majci se daje samo
malo zasla|ene tenosti i nipo{to joj se ne sme dozvoliti da zaspi.
Povrede u vazduhoplovstvu
azduhoplovni udesi pratili su razvoj vazduhoplovstva od samog poetka. Iz

istorije vazduhoplovstva znamo da je prvo uspeno podizanje oveka sa zemlje u vazduh izvreno balonom, 15. oktobra 1783. godine (francuski doktor
an-Fransoa Pilat de Rozije, iz Meca). Balon je bio punjen toplim vazduhom. Samo
dve godine kasnije, prilikom pokuaja preletanja kanala Laman u smeru zapada, na
balonu napunjenom kombinacijom toplog vazduha i zapaljivog vodonika dolo je,
sat i po nakon poletanja, do eksplozije u kojoj je poginuo upravo de Rozije. ovek
koji je prvi uspeo da poleti postao je, tako, i prva rtva jedne vazduhoplovne nesree.
Od tada, pa sve do dananjih dana, svaki novi korak u vazduhoplovstvu plaan je
ljudskim ivotima. Naalost, plaa se i dalje.
Vazduhoplovni udesi spadaju u grupu profesionalnih rizika koji su vei u vojnom, a manji u civilnom vazduhoplovstvu. Vazduhoplovne nesree u raznim zemljama razliito se definiu.
Pojam udesa vazduhoplova definisan je kao dogaaj koji nastupi od trenutka kada se jedno ili vie lica ukrca u vazduhoplov s namerom da obavi let, pa do trenutka
iskrcavanja svih lica iz vazduhoplova, a ima za posledicu smrt ili teku telesnu povredu jednog ili vie lica u vazduhoplovu ili van njega, unitenje vazduhoplova, njegovo
oteenje ili oteenje imovine na zemlji u veem obimu.
Pojam nezgode vazduhoplova definisan je kao dogaaj koji nastupi u vazduhoplovu, a ima za posledicu prinudno sletanje aviona, nemogunost sigurnog nastavka
leta, neznatno oteenje aviona, laku telesnu povredu osoba u vazduhoplovu ili van
njega ili oteenje imovine na zemlji u manjem obimu.
99
Udesi se dele na letake i neletake. Letaki su oni koji nastanu u prisustvu pilota
u vazduhoplovu, a neletaki se deavaju prilikom radova na vazduhoplovu, u toku
uvanja ili prilikom transporta vazduhoplova.
Mini-ispovest Toda Kertisa, AirSafe Journal:
Strah od letenja
Kao analitiar vazduhoplovne bezbednosti, bio sam u prilici da pregledam na hiljade izvetaja o nesreama i incidentima svih vrsta vazduhoplova.
Neete verovati koliko postoji naina da stvari krenu nizbrdo! Jo se nije rodio ovek koji bi predvideo sve kombinacije u sprezi izmeu ljudi i aviona
pomou kojih se proizvode skrene letelice i sva ona tuga koja prati nesree.
Imajui u vidu sve ono s im sam se sreo, ne treba da vas iznenadi saznanje da
mi ba ne prija uloga putnika u avionu... Ponekad moram da istrpim snano,
ali kratko, oseanja straha; straha koji nije izazvan injenicom da sam i avionu, ve injenicom da nemam kontrolu nad njim.
Jo kao student u koledu, nauio sam da pilotiram malim avionom.
Uprkos turbulenciji, esto nepredvidivim vremenskim prilikama i bar jednoj
velikoj greci u proceni, preiveo sam leto, zavrio obuku i stekao prvu letaku dozvolu. U meni se razvila snana potreba da budem za komandama kada
se vozim avionom. Iako novopeeni pilot, vie sam voleo lino da letim nego
da to ini neko drugi umesto mene. Kako su godine prolazile, a moje znanje o
letenju i avionima raslo, kao putnik sam postajao sve nervozniji. Savreno
sam shvatao ta se sa avionom dogaa u bilo kom trenutku leta, ali emotivno
sam se oseao bespomoan - jer nisam bio deo posade koja upravlja
avionom.
Ovo oseanje bespomonosti nainilo je od mene prilino nervoznog vazdunog putnika. Upravo zato, moj omiljeni metod suprotstavljanja tim
oseanjima jeste - potpuno negiranje. Kada letim, ignoriem injenicu da
sam u maini koja putuje bre od metka, deset hiljada metara iznad zemlje.
Umesto toga, zamiljam da je putnika kabina aviona ogromna dnevna soba,
buna, skuena i prepuna stranaca za koje me nije briga. I, u veini sluajeva,
moje negiranje stvarnosti funkcionie sasvim dobro. Ipak, u senkama mog
uma, strah vreba i dalje, spreman da postane neeljen i neprijatan partner nakon svakog nenadanog drhtaja letelice ili male turbulencije...
100
Uzroci vazduhoplovnih udesa

Razliiti su i mnogobrojni uzroci koji mogu dovesti do udesa: greka posade,
greka u organizaciji i kontroli letenja, greka u odravanju i pripremi vazduhoplova
za let, otkazi i razni nedostaci na vazduhoplovu, meteoroloke okolnosti i razni nepredvieni uzroci. Prema statistici, najvei broj udesa dogaa se zbog greke posade
- ili, kako se jo kae, zbog ljudskog faktora: 55% udesa prema podacima stranih,
odnosno 65% prema podacima domaih istraivanja. Faktori koji se odnose na tehniku neispravnost vazduhoplova kao uzrok nesree javljaju se u oko 30% sluajeva, dok su ostali faktori uzroci nesrea u vrlo malom procentu.
Prema statistikim podacima raznih autora, 65% udesa deava se u blizini aerodroma (50% prilikom sletanja i 15% prilikom poletanja). injenica da se 65% udesa
deava u blizini aerodroma upozorava da treba to vei broj zaposlenih na aerodromima upoznati sa postupcima prve pomoi. Deurni lekar aerodroma moe biti samo
organizator pruanja prve pomoi, a nikako onaj koji e morati sam da zbrine vazduhoplovnu nesreu. Oslanjanje iskljuivo na sanitetske ekipe iz oblinjeg grada u dananjim saobraajnim uslovima predstavlja iluziju. Kvalifikovane sanitetske ekipe
nisu u stanju da stignu u kratkom vremenskom roku, a povreenom kojem preti neposredna opasnost ak i jedan minut predstavlja venost! Upravo zato bi svaki zaposleni radnik na aerodromu morao da bude upoznat sa vetinom pruanja prve pomoi.
ta treba da sadri sanitetski komplet?

Za uspeno pruanje prve pomoi potrebna je odgovarajua sanitetska oprema,
odnosno materijal. Standardizacija i velikoserijska proizvodnja omoguava jeftiniju
proizvodnju i laku upotrebu opreme. Standardizovane su sanitetske kutije, sanitetske torbe, sanitetski ormarii i vei sanitetski kompleti za zbrinjavanje masovnih nesrea i ratnih kataklizmi. S brzim razvojem medicine i medicinske prakse, sanitetska
oprema se neprestano usavravala, pa se, u skladu s tim, povremeno menjao i sadraj
sanitetskih kompleta..
Gaza je tanka, mreasto tkana pamuna tkanina. Zbog upljikavosti i mekoe,
ima svojstvo da dobro upija krv i zadrava tenosti, pa se zbog toga zove jo i hidrofilna gaza. Pri postavljanju na ranu, dobro prilee upravo zahvaljujui mekoi.
Zavoji su trake izrezane iz gaze, a mogu da budu i posebno tkane, tako da imaju
avni rub. Namotani u obliku valjka, u trgovinu dolaze u papirnom ili plastinom
zatitnom omotu. Slue za privrivanje sterilnih gaza na rane, opekotine i ostale
povrede, za privrivanje udlaga kod preloma kosti ili povrede zglobova, kao i za
privrivanje bilo ega to mora da stoji nepomino na telu povreenih.
Kalikot je gusta pamuna tkanina vrlo male poroznosti. Slui za fiksaciju udlaga
u sluaju razliitih preloma i iaenja.
Prvi zavoj sastoji se iz sterilnog jastuia (postavlja se na ranu) i sterilnog zavoja,
koji je savijen u dve glave. Upotrebljava se za previjanje povreda.
101
Vata je preraeni vlaknasti deo semenke zrelog ploda pamuka i ima hidrofilno
svojstvo (upija tenost). Nikada se ne stavlja direktno na ranu. Slui za ienje okoline rane, kao i za oblaganje udlaga.
Flaster je lepljiva traka koja slui za fiksaciju sterilne gaze na manje rane. Kod
proizvoda tipa hansaplast, na lepljiviom delu trake nalepljeni su mali komadi sterilne gaze, a sve zajedno je zatieno papirom, koji se skida pre upotrebe.
Osim nabrojanog materijala, u veim sanitetskim kompletima obino se nalaze i
makaze sa tupim ili okruglim vrhovima, anatomska pinceta, toplomer, vie igala-sigurnosnica, ae sa mericom, kesice sode bikarbone i kuhinjske soli (za pripremanje
napitaka u sluaju oka), belenica i olovka. Poeljno je da se u vee sanitetske komplete ubaci i par pelena, arav i izvestan broj Kramerovih udlaga (ina).
Dobro je na ormariima prve pomoi i u sanitetskim kompletima na vidljivom
mestu upisati vanije telefonske brojeve: broj najblie zdravstvene ustanove, najblie bolnice, hirukog odeljenja, traumatoloke klinike, hitne pomoi i policijske
stanice.
Radno mesto pilota i

njegovo okruenje od
prvorazrednog su
zna~aja za
bezbednost letenja.
Zato dizajneri
pilotskih kabina
savremenih aviona i
te kako vode ra~una
o mnogobrojnim
ergonomskim i
funkcionalnim
zahtevima radne
sredine u kojoj delaju
leta~ke posade.
102
Kome i kako pomoi?

Prizor avionske nesree vrlo je neugodan. Ostaci razbijenog aviona, poar, razbacana tela poginulih i ranjenih putnika i lanova posade, panika preivelih. Krv, jauk, strah pred smru, opta zbunjenost i druge neugodne okolnosti veoma nepovoljno
utiu na prisebnost onoga koji doe na mesto nesree. Dobro je zamisliti tu sliku bar u
mati, kako bi, u stvarnoj situaciji, ok bio to manji, a postupci brzi i odluni. Pri tom
treba biti miran, sabran i nastojati da se vlastiti mir prenese na okolinu, u prvom redu
na same povreene. Dobro je u tom asu podsetiti se osnovne uloge prve pomoi:
privremena, hitna i veto pruena pomo povreenom.
Dakle, prvi zadatak spasioca je da utvrdi da li je povreeni iv ili je ve mrtav. Disanje se utvruje prema disajnim pokretima nosnica, grudnog koa i trbuha. Rad srca
se utvruje napipavanjem pulsa, a najjednostavije je opipati velike vratne ile, podruje ispod leve grudne bradavice i uobiajeno mesto u korenu ake. Osetljivost i
pokretljivost udova na nadraaje ispituje se tako to povreenog tipnemo ili lako
ubodemo iglom; ako je povreeni iv, doi e do reakcije.
Zapamtite da u prvom momentu ne treba gubiti dragoceno vreme na poginule,
beznadeno povreene i na neznatno povreene (ovi su obino vrlo glasni, to je znak
da mogu da saekaju).
Postoje povrede kod kojih moe doi do privremenog prestanka ivotnih funkcija
(udar elektrine struje, udar groma, guenje). To stanje naziva se stanjem prividne
smrti. Merama prve pomoi, vetakim disanjem i masaom srca mogue je ponovo
pokrenuti zamrle funkcije.
Zapamtite: ako ste u nedoumici da li se radi o prividnoj ili sigurnoj smrti, treba
postupiti kao da je ovek iv. U prvom redu, uspostaviti ivotne funkcije vetakim
disanjem i masaom srca, a potom preduzeti mere ukazivanja prve pomoi prema karakteru povrede. Ako ocenimo da je povreeni iv i da mu preti neposredna opasnost,
dajemo mu prednost pred ostalim povreenima i ukazujemo najhitniju pomo.
Traumatski ok i prva pomo
ok je kliniki pojam za opte teko stanje organizma, koje se akutno razvija neposredno nakon povrede ili tek nakon odreenog vremena. Glavni uzroci oka
su jak bol i veliki gubitak krvi. Koliina krvi u krvotoku je smanjena, zbog ega tkiva
oskudevaju u kiseoniku. ok je gotovo redovna pojava nakon tekih povreda grudnog koa, trbuha i preloma dugih kostiju (bedrena kost), praenih krvarenjem i jakim bolovima. Bez odgovaraju}e pomo}i, u mnogim slu~ajevima ok se zavrava
smr}u. Zato se i kae da je ok predvorje smrti.
Znaci po kojima emo prepoznati da pacijent ulazi u ok ili da je ve u oku: koa
je bleda, hladna, pokrivena hladnim lepljivim znojem; puls je brz i slabo opipljiv, jer
krvni pritisak pada; disanje je povrno i ubrzano; svest je gotovo uvek ouvana, pov-
103
reeni odgovara na pitanja, ali ne pokazuje interes za okolinu, ravnoduan je i ni na

ta se ne ali. Pri manjem i srednjem gubitku krvi, povreeni moe biti nemiran, dezorijentisan i uzbuen. Kod veih gubitaka krvi, povreeni je odmah apatian.
Osnovne mere za spreavanje oka: brzo zaustavljanje krvarenja; imobilizacija
povrede radi spreavanja dalje traumatizacije tkiva, ime se smanjuje bol; utopljavanje pokrivaima, a ne termoforima ili drugim sredstvima koja mogu izazvati pregrevanje; poveavanje volumena krvi u krvotoku takozvanom autotransfuzijom, koja
se postie postavljanjem glave nanie.
Uspena borba protiv oka i spas od oka i smrti nalazi se u rukama lekara u bolnici koja raspolae opremom za definitivno zbrinjavanje povrede i nadoknadu izgubljene krvi transfuzijom.
Toplotni udar i prva pomo
unanica je oboljenje koje se akutno razvija tokom vrelih sunanih dana. Smatra se da je izazivaju crveni i infracrveni zraci sunevog spektra, direktnim delovanjem na modanu opnu i na mozak. Veliki znaaj pridaje se i obinoj apsorpciji
sunevog zraenja u predelu vrata.
Znaci bolesti: oboleli se ali na glavobolju i nesvesticu. Pogledom na obolelog
primeuje se da je crven u licu, uzbuen, poviene telesne temperature, ubrzanog disanja i ubrzanog pulsa, koji se teko napipava. Neto kasnije, crvenilo lica moe prei
u crveno-ljubiastu boju. Ako ne interveniemo, oboleli pada u nesvest, koja prelazi
u komu.
Prva pomo: bolesnika smetamo u hlad. Raskopavamo ga i skidamo delove
odee. Rashlaujemo ga hladnim oblozima po telu i glavi. Dozvoljeno je davanje napitaka.
Toplotni udar je akutno oboljenje koje se razvija za vreme vruih letnjih dana sa
visokim procentom relativne vlanosti u atmosferi, kada, zbog oteanog izraivanja
toplote, dolazi do nagomilavanja toplote u telu. Telesna temperatura raste, to izaziva
teke promene u organizmu.
U toku razvoja toplotnog udara razlikujemo tri faze bolesti. U prvoj, organizam
se brani od poveane temperature ubrzanim radom srca, proirenjem perifernih
krvnih sudova i ubrzanim disanjem. Oboleli je crven u licu i na vratu, oi su crvene i
sjajne, puls je ubrzan do 180 otkucaja u minuti, disanje je ubrzano, povrno, oteano i
nepravilno, a telesna temperatura raste do 38C. Daljim razvojem bolest prelazi u
drugu fazu, koja je izazvana gubitkom vode i soli iz organizma. Oboleli osea iscrpljenost, vrtoglavicu, zujanje u uima, nesvesticu, oteano gutanje, intenzivnu e i
bolove u miiima, a moe da usledi i kratkotrajan gubitak svesti. Trea faza je uslovljena gubitkom vode u }elijama tkiva. Oboleli ima smetnje u vidu, uzbuen je, nemiran i pada u nesvest koja prelazi u komu - to moe da dovede do smrti.
104
Hitna pomo mora da bude usmerena ka smanjenju telesne temperature bolesnika. Smetamo ga u hlad ili u provetrenu zatvorenu prostoriju. Skidamo mu suvinu
odeu i postavljamo na lea, sa podignutim nogama. Rashlaujemo ga polivanjem
hladnom vodom i ledenim oblogama, a masaom pospeujemo perifernu cirkulaciju
i vraanje telesne temperature. Ako je oboleli pri svesti, dajemo mu napitke.
Krvarenje i prva pomo
rvarenje je gubitak krvi iz krvotoka. Jedini oblik prirodnog krvarenja je ono

kod menstruacije. Ostala su obino izazvana nekom povredom, bez obzira da
li se radi o zatvorenoj povredi ili otvorenoj rani. Svako krvarenje je za povreenog
tetno, zbog gubitka hemoglobina, belanevina i tenosti. Vee krvarenje prati i opasnost od oka, poto je gubitak krvi primarni uzrok oka nakon povrede.
Krvarenje iz srca nastaje kod povrede srca i vena. Krv se skuplja u predelu srca, a
povreda je smrtonosna. Pritisak nakupljene krvi u predelu srca onemoguava punjenje srca, pa srce konano prestaje sa radom.
Krvarenje iz arterije prepoznaje se po tome to krv trca iz ozleene arterije u
mlazevima i u ritmu rada srca. Krv je svetlo-crvene boje. Krvarenje nastaje obino
kao posledica povrede zida arterije. Ta vrsta krvarenja je najopasnija, jer, u zavisnosti od veliine arterije, do potpunog gubitka krvi moe da doe za svega nekoliko
minuta.
Krvarenje iz vene prepoznaje se po krvi tamne crveno-plave boje. Posmatra ima
utisak da se krv iz oteene vene izliva ravnomerno.
Prilikom krvarenja iz kapilara krv preplavljuje povrinu rane koja krvari, kao da
krv navire sa svih strana.
Krvarenje iz organa slino je kapilarnom krvarenju, samo to nije iskljuivo arterijsko, nego i venozno.
Spoljanje (vidljivo) krvarenje: krv izlazi napolje, pa je primeujemo odmah nakon poetka krvarenja. U ovu grupu ubrajamo i krvarenja nekog unutranjeg organa,
ukoliko krv izlazi napolje prirodnim putevima.
Unutranje (nevidljivo) krvarenje: odigrava se u organima i upljinama tela.
Unutranja krvarenja obino su opasnija, jer postoji mogunost da ih ne uoimo blagovremeno. Kod zatvorenih povreda u predelu trbuha uvek treba misliti na unutranje krvarenje.
Pri proceni ozbiljnosti stanja povreenog, esto se postavlja pitanje: koliko ovek moe izgubiti krvi bez tetnih posledica? Tu ne postoje striktne norme, poto
teina krvarenja zavisi od vie faktora: pola, starosti, kondicije, uhranjenosti i zdravstvenog stanja povreenog. Mnogo vaniji pokazatelj je brzina krvarenja. to se
krvarenje odigrava bre, to je opasnost od smrti vea. Ponekad je brz gubitak 1500 do
2000 ccm krvi dovoljan da izazove ok zbog iskrvarenja i smrt... Ipak, veruje se da
odrasla i zdrava osoba podnosi, bez znatnih smetnji, gubitak krvi u iznosu od 20%
105
normalnog volumena krvi (naroito u leeem poloaju), to ini oko 1000 ccm.
Kompenzatornim mehanizmima organizam se moe prilagoditi gubitku krvi. Ako se
iz krvotoka izgubi 30% do 50% normalnog volumena krvi (oko 1500 ccm), ok izazvan krvarenjem nastupa i kod zdrave osobe.
Ukoliko karakter povrede koja je izazvala krvarnje to dozvoljava, povreeni treba da lei. Nain na koji emo zaustaviti krvarenje zavisi od vrste i jaine krvarenja,
kao i od mesta na kojem povreeni krvari. U postupku pruanja prve pomoi sluimo
se mehanikim metodama privremene hemostaze:
Podizanje povreenog ekstremiteta koji krvari primenjuje se u sluaju lakeg
krvarenja. Dovoljno je da se povreeni deo tela dri odreeno vreme podignut, pa da
se krvarenje zaustavi uz pomo mehanizama spontane hemostaze. Nakon zaustavljanja krvi, stavljamo sterilnu gazu, koju privrstimo zavojem i steemo po potrebi.
Ovaj metod se ne primenjuje ako je dolo do preloma kosti.
Maksimalni pregib ekstremiteta primenjuje se ako je mesto krvarenja u blizini
pregibnog dela lakatnog ili kolenovog zgloba. Na mesto rane postavljamo jastui
sterilne gaze. Pregibanjem nadlaktice ili potkolenice i fiksiranjem tog poloaja uz
pomo zavoja, postiemo kompresivno delovanje i zaustavljamo krvarenje.
Kompresija (pritisak) u svrhu zaustavljanja krvarenja moe se izvriti na vie
naina:
a) pritiskom prsta iznad ili ispod mesta krvarenja, ve prema tome da li se radi o
arterijalnom ili venoznom krvarenju. Primenjuje se kod krvarenja na glavi, vratu, ruci ili nozi, kao i na mestima gde krvne ile prolaze iznad tvrde podloge. Ako je krvarenje teko i ako se radi o arterijalnom krvarenju (kad krv u mlazevima trca iz rane),
onaj koji prua prvu pomo najbre i najuspenije e zuastaviti krvarenje ukoliko na
ranu pritisne debelo sloenu sterilnu gazu ili jastui prvog zavoja. Jastui treba
snano pritskati sa etiri prsta, a u meuvremenu pripremiti materijal za kompresivni
zavoj. Kompresivni zavoj se polae preko gaze utisnute u ranu;
b) pritiskom zavoja (ili kompresivnim zavojem) kod umerenijih krvarenja. Ranu
prekrijemo sterilnom gazom, iznad nje postavimo debeo sloj vrsto umotanog zavojnog materijala, pa sve zajedno zategnemo fiksacionim povojem. Ukoliko takav zavoj
prokrvari, stavljamo preko njega drugi, kojim pojaamo zatezanje, odnosno pritisak
na ranu. Opasnost zbog primene kompresivnog zavoja javlja se kada je zavoj previe
stegnut, pa doe do potpunog prekida cirkulacije. Povreena ruka ili noga u delu ispod zavoja pomodri ili postaje putpuno bleda i hladna. Ako se takav zavoj ne popusti,
nakon dva sata moe doi do tekih oteenja.
ovek koji je izgubio mnogo krvi treba da lei tako da mu glava bude nie od trupa i nogu. Povreenog moramo zatiti od hladnoe pokrivanjem, nipoto ga ne treba
zagrevati na drugi nain. Iskrvareni se obino ali na e. U sluaju brzog transporta,
ne dajemo osveavajue napitke, dovoljno je vlaenje usana mokrom gazom, a definitivnu pomo iskrvareni moe dobiti jedino u bolnici.
106
Prelomi i prva pomo
ored rana, u najee povrede spadaju prelomi kostiju. Nastaju direktnim ili indirektnim delovanjem sile na kost. Kada ta sila premai granicu elastinosti
kosti, dolazi do loma. Prema mehanizmu koji dovodi do preloma, razlikujemo prelome nastale usled delovanja sile savijanja, uvijanja (torzije), pritiska (kompresije),
struganja i otkidanja. Prema intenzitetu sile, razlikujemo potpuni prelom (kada kost
pukne po celoj debljini), nepotpuni prelom (kada je kost samo naeta ili naprsla) i
potpuno zdrobljenu kost. Kod potpunog preloma, kao i kod drobljenja kosti, zbog delovanja mehanike sile, teine samog ekstermiteta i delovanja snage miia, obino
dolazi do pomicanja kotanih delova.
Komplikacije kod preloma kosti ee se javljaju na otvorenim prelomima, ali se
mogu pojaviti i kod zatvorenih. Najee su:
Infekcija. Povredom koe iznad mesta preloma stvaraju se pogodni uslovi za razvoj infekcije, koja nastaje zbog zagaenja rane bakterijama sa povrine. Ove prodiru u dubinu rane i izazivaju gnojnu upalu mekih tkiva, pa ak i povreene kosti.
Povrede krvnih ila i ivaca. Nastaju u momentu povrede ili kao posledica nestruno ukazane prve pomoi (nepravilno postavljena imobilizacija, smicanje kotanih fragmenata prilikom transporta). Krvne ile i ivci ekstremiteta prolaze u neposrednoj blizini velikih kostiju, pa uvek postoji mogunost povrede pritiskom, mehanikom povredom ili razdiranjem. Povredu krvnih ila i ivaca prepoznajemo po
veim krvnim podlivima u podruju preloma, nestanku pulsa perifernih krvnih ila
(znaci poremeaja u krvotoku), nedostatku osetljivosti i oseaju otvrdnua (znaci
povrede ivaca).
ok. Redovna je pojava kod preloma velikih kostiju, nadkolenine kosti, potkolenine kosti, zdeline kosti i kime. ok nastupa zbog bolova i krvarenja na mestu
preloma. Gubitak krvi moe biti znatan. Na primer, kod preloma obe kosti potkolenice, povreeni moe da izgubi oko pola litre krvi, a kod povrede nadkolenine kosti i
do jedne litre.
Gubitak svesti unesreenog, sa slikom modane kapi. Dosta retka komplikacija u
toku kostoloma. Komplikacija nastaje kao posledica zaepljenja modanih arterija
dolutalom kapljicom masti, koja potie iz kotane sri.
Ve kod prve sumnje da se radi o prelomu, treba postupiti kao da je u pitanju prelom kosti. Prvu pomo ukazujemo odmah, na mestu nesree, ukoliko unesreenom i
spasiocima ne preti neposredna opasnost. Prilikom pruanja pomoi treba postupati
neno, da se ne bi pogorali bolovi koji mogu ubrzati nastupanje oka ili da - zbog nepaljivog postupka - ne do|e do povrede krvnih ila i ivaca u okolini kosti. Nepanjom moemo povoljniji, zatvoreni, prelom pretvoriti u nepovoljniji, otvoreni prelom. U sluaju otvorenog preloma, postupamo kao da se radi o rani. Ako se radi o
otvorenom komplikovanom prelomu, najpre previjamo ranu. Ranu pokrijemo sterilnom gazom, koju privrstimo fiksacionim zavojem. Prilikom postavljanja imobilizaOsnovi vazduhoplovne medicine
107
cije, krajeve prelomljene kosti treba pridravati iznad i ispod mesta preloma uz susedne zglobove. Zato je poeljno da prvu pomo} kod kostoloma ukazuju bar dve osobe.
Polomljene krajeve kosti treba drati mirno, uz lagano povla~enje u suprotnom smeru. Polomljeni ekstremitet drimo dok ne zavr{imo imobilizaciju. Ako je prelom zatvoren (prepoznajemo ga po ode}i koja nije natopljena krvlju), ne skidamo ni ode}u,
ni obu}u povre|enog. Obuvena noga je lak{a za imobilizaciju.
Imobilizaciju koju postavljamo na mestu nesree zovemo jo i privremenom (ili
transportnom) imobilizacijom, za razliku od definitivne (ili terapijske) imobilizacije,
koju postavlja lekar. Osim kod preloma kostiju i povreda zglobova, ovaj postupak
primenjujemo kod svih vrsta rana, kod teih opekotina, kao i u svim sluajevima jakog krvarenja. Imobilizacija spreava i infekciju, produbljivanje rane i ponovno
otvaranje ve jednom zaustavljenog krvarenja.
Vetako disanje i masaa srca
oznato je da su neke povrede (udar elektrine struje, udar groma, pothlaivanje

tela, potres mozga, davljenje, guenje) u stanju da ugroze vitalne funkcije organizma, a disanje i rad srca svedu na minimum. Povreeni je tada u dubokoj nesvesti.
Duboka nesvestica je polazno stanje, koje moe potrajati ak do 48 asova. Za to vreme, povreeni moe umreti ili se oporaviti. Nazivamo ga stanjem prividne smrti.
Na prividnu smrt uvek emo posumnjati ukoliko se za odreeno vreme ne pojave
uobiajeni znaci smrti.
Pri pruanju pomoi povreenom moramo raditi brzo, odluno i smiljeno, jer
pet minuta nakon prestanka disanja prestaju i srane funkcije, a s tim i doprema kiseonika ka periferiju organizma, pa tako i do mozga. Budui da je modano tkivo vrlo
osetljivo na nedostatak kiseonika, ve nakon naredna tri minuta dolazi do definitivnog odumiranja modanih elija. Ako nam i poe za rukom da nakon tog vremena
ponovo pokrenemo sranu funkciju i disanje, povreeni vie nee doi k svesti, pa,
nakon kraeg ili dueg intervala, umire.
Terapijski postupak kojim se vetaki podravaju ivotne funkcije disanja i rada
srca, s konanim ciljem ponovnog oivljavanja tih funkcija, nazivamo reanimacijom
(ponovnim oivljavanjem). Radi se, dakle, o poslednjem pokuaju da se unesreeni
spasi. Reanimacija se praktikuje sve dok postoji i najmanja nada da je povreeni iv.
Ako je potrebno - i satima, sve do pojave sigurnih znakova smrti.
Vetako disanje
Ispitivanjem efekata raznih metoda vetakog disanja, utvrdilo se da je najefikasnija metoda upravo ona najstarija, a to je metoda vetakog disanja uduvavanjem
vazduha usta na usta ili usta na nos. Uslov za uspenu primenu metode vetakog disanja je prohodnost gornjih disajnih puteva (usta, nosa, drela, grkljana, dunika), ko108
ji mogu biti zaepljeni krvlju, sluzi, slinom, povraenim sadrajem ili spalim jezikom. Pre primene metoda vetakog disanja, moramo biti sigurni da su gornji disajni
putevi slobodni.
U vie od 90% ljudi nos je dovoljno prohodan za uspeno uduvavanje vazduha u
plua, pa metodu usta na nos dajemo prednost. Sprovodi se na sledei nain: glava
unsreenog koji lei na leima jednom rukom se zabaci unazad, a drugom potisne donja vilica unapred i nagore, tako da mu donji zubi dou ispred gornjih, naravno, sa zatvorenim ustima. Sada spasilac duboko udahne, svoja usta priljubi tesno na nos povreenog, pa kroz nosnice uduvava vazduh u disajne puteve. Da su disajni putevi prohodni i da je vazduh uao u plua, vidimo po irenju grudnog koa. Odmicanjem glave, spasilac omoguava izlaenje vazduha iz plua unesreenog, pri emu se uje
um izdahnutog vazduha. Ritam uduvavanja vazduha treba da bude 5 do 20 puta u
minuti. Prema boji koe lica moemo kontrolisati efekat primenjene metode. im
doe do poboljane oksidacije krvi, nestaje i plavo-ljubiasta boja bolesnika.
Ukoliko opisanom metodom ne doe do proirivanja grudnog koa, treba pribei
uduvavanju vazduha na usta unesreenog. Spasilac iroko otvara usta i prislanja ih na
lice unesreenog tako da usne tesno priljubi oko njegovih usta. Pre poetka uduvavanja vazduha, najpre duboko udahne i zadri dah, zatim prislanja usta na usta i, konano, uduvava vazduh u njegova plua. Ako spasilac, pri ritminom uduvavanju vazduha, primeti pravilno irenje grudnog koa unesreenog, postupak je uspean.
Ako je primena ove metode iz bilo kog razloga nemogua (teke povrede lica,
nosa, usne upljine), treba primeniti manuelne metode vetakog disanja, kod kojih
se prinudno skupljanje i irenje grudnog koa izaziva runom masaom: ritminim
pritiskanjem i poputanjem grudnog koa unesreenog.
Spoljanja masaa srca

Spoljanjom masaom srca nadoknaujemo rad srca koje je zastalo i, mehanikim podraajima, nastojimo da ga podstaknemo na ponovnu funkciju. Postupak se
zasniva na injenici da je srce relativno stabilno smeteno izmeu prsne kosti i kime,
a mogunost njegovog pomicanja u stranu je ograniena. Pritiskom na donju treinu
prsne kosti prenee se pritisak i na srce, ime je mogue zaostalu krv u sranim komorama istisnuti u cirkulaciju.
Tokom ovog tretmana, povreeni lei na tvrdoj podlozi. Jastuasti deo dlana poloimo na donju treinu grudne kosti i vrstim ritmikim pritiscima potiskujemo grudnu kost prema kimi za 3-4 cm. Pritisak pojaavamo pritiskom druge ruke na onu
koja ve u akciji. Tako stvoreni pritisak prenosi se na srce; dolazi do istiskivanja krvi
iz srca u velike krvne ile. Posle svakog pritiska na grudnu kost, poputamo pritisak,
pa se grudni ko, zbog elastinosti, proiruje, a time i srce, to mu omoguava da se u
toj fazi ponovo puni krvlju. Potiskivanje grudnog koa izvodimo u ritmu od 60-70
puta u minuti. Spoljnu masau srca treba nastaviti jo neko vreme nakon ponovnog
uspostavljanja srane funkcije.
109
U sluaju da su prestali i disanje i rad srca, uporedo izvodimo vetako disanje

usta na nos ili usta na usta i spoljanju masau srca. Tada jedan spasilac sprovodi
vetako disanje, a drugi spoljanju masau srca. Ako je u akciji samo jedan spasilac,
spoljanju masau srca prekida svakih 30 sekundi, a u meuvremenu izaziva nekoliko snanih udisaja i izdisaja metodom usta na nos ili usta na usta.
Opekotine i prva pomo
ojava poara u avionskim nesreama komplikuje ionako teku situaciju.

Ogromne koliine lako zapaljivog goriva u avionskim rezervoarima predstavljaju stalnu i potencijalnu opasnost. ak i manji udesi, na primer, prekinuto poletanje
ili sletanje sa istravanjem aviona van piste, mogu da izazovu pucanje vodova s gorivom; kad se lako zapaljivo gorivo razlije po zagrejanim povrinama motora - eto
uslova za izbijanje poara! Opekotine izazvane poarom spadaju u vrlo teke
povrede.
Po dubini oteenja koe i potkonog tkiva opekotine delimo na opekotine prvog

stepena, kod kojih je koa crvena, topla, oteena i bolna; opekotine drugog stepena,
kod kojih, osim gore navedenog, vidimo vee ili manje mehure, u poetku ispunjene
bistrom tenou. Kod opekotina prvog i drugog stepena oteeni su samo povrinski
slojevi koe, pa elementi iz kojih se koa regenerie ostaju sauvani. Vreme izleenja
je relativno kratko - 10 do 14 dana. Opekotine treeg stepena nazivamo i dubokim
opekotinama, jer zahvataju itavu debljinu koe, pa ak i potkono tkivo. Opti
izgled koe je razliit, ve prema nastanku opekotine. Boja koe moe biti sivo-bela,
sivo-ukasta, smea ili crna. Budui da su uniteni elementi iz kojih se koa regenerie, nije mogue spontano zaceljenje rane. Nakon dve do tri nedelje, dolazi do otpadanja unitenog sloja koe, a u dubini se pojavljuje rana koja iziskuje specijalno hiruko leenje.
Za ocenu stanja povreenog veoma je vano dati i procenu povrine povreene
koe. To je mogue priblino odrediti takozvanim pravilom devetke. Granine
procentualne vrednosti pojedinih povrina tela zahvaenih opekotinama su sledee:
povrina glave 9%, povrina gornjeg ekstremiteta 9%, prednja povrina trupa 2x9%,
zadnja povrina trupa 2x9%, povrina donjeg ekstremiteta 2x9% i povrina polnog
uda i meice 1%.
Pri ocenjivanju opekotina, istovremeno ocenjujemo i dubinu i povrinu opekotine. Opekotinu ocenjujemo tekom i opasnom kada je opeeno vie od 10% telesne
povrine i kada je opekotina duboka (znai, treeg stepena).
ta je prva akcija prilikom spasavanja povreenih od opekotina?
Ukoliko je povreeni zahvaen vatrom, najpre gasimo vatru po odei. To najuspenije radimo pokrivaima. Opekotine tretiramo isto kao i otvorene povrede, znai,
prekrivamo opeeno mesto sterilnom gazom koju fiskiramo zavojem. Opeeno lice
unesreenoga ne previjamo. Zbog opasnosti od infekcije, ranu ne diramo prstima, os110
tatke izgorele odee ne odstranjujemo, a povre|enog ne svlaimo, jer je i time mogue

inficirati opeeno podruje. Postavljamo imobilizaciju da spreimo pomicanje povre|enog podruja. Time smanjujemo bolove i {irenje infekcije. Preduzimamo sve
mere protiv {oka.
Organizujemo to hitniji prevoz u medicinsku ustanovu, jer je svaki minut dragocen. Ako predviamo brzi transport, povreenom ne dajemo nikakve napitke, a ako
se predvia dug transport, povreenom moemo dati da pije ohlaeni aj ili limunadu
- i to u vie manjih gutljaja. Na jedan litar slatkog aja ili vonog soka dobro je dodati
jednu ajnu kaiicu sode bikarbone ili kuhinjske soli. Takav napitak ublaava razvoj
oka. Definitivna pomo mogua je iskljuivo u bolnici.
Udar elektrine struje i prva pomo
rolazak elektrine struje kroz organizam izaziva teka oteenja gotovo svih
tkiva i organa, a vrlo esto prouzrokuje i smrt (u 45% sluajeva). Za posledice
koje izaziva vrlo je vaan put struje kroz telo. Ako se na putu struje nalazi srce, to je
vrlo est sluaj (leva ruka, srce), smrt nastupa u 88% sluajeva. Struja jaine 50mA
izazvae zastoj srca i nesvest, ali tako zastalo srce brzom intervencijom moemo ponovo pokrenuti. Delovanje struje jaine od 3 do 5A izazvae treperenje sranih komora, a smrt e nastupiti u vrlo kratkom roku. Naime, treperenjem komora srce gubi
sposobnost da poput pumpe izbacuje krv u sistem za cirkulaciju, usled ega nastaju
smetnje u snabdevanju kiseonikom i u radu samog sranog miia. Srce naglo slabi i
zastaje, maksimalno proireno i ispunjeno krvlju. Smrt nastupa za 60 do 90 sekundi.
Delovanje na krvne ile je takoe razorno. Krvne ile zahvaene strujom pokazuju promene u itavoj svojoj debljini. Slabije struje mogu prouzrokovati i grevite
promene, pa su zahvaene ile jako suene. Delovanjem struje na nervni sistem nastaju grevita stanja muskulature, ponekad sa vrlo tekim posledicama. Delovanje
struje malih jaina, od 0,01 do 1A, izaziva kontrakciju miia, a delovanje jaih struja, od 5 do 15A, izaziva grevita stezanja - iako postoji ansa da povreeni ispusti
provodnik iz ruke. Kod struje jaine 25A povreeni, usled grevitih stezanja muskulature, vie ne moe da ispusti provodnik.
Delovanje na centralni nervni sistem mnogo je ree, tako da je njegov otkaz rei
uzrok smrti.
Na koi povreenog nalazimo karakteristine promene, u zavisnosti od napona
struje koja je izazvala povredu. Ako je otpor dovoljno velik, struja dovoljno jaka, ili
je elektroda imala malu povrinu, javie se tzv. Dulova toplota, koja izaziva termike promene - od opekotina prvog stepena, pa sve do karbonizacije. Te promene na
mestu ulaza i izlaza elektrine struje nazivamo elektrinim oiljkom. Na mestu
oiljka koa je sivkasta ili smea, sa uvuenim centrom i uzdignutim rubovima, poput kratera. Kod struje visokog napona moe doi do formiranja elektrinog luka, u
kojem temperatura iznosi 3.000C, pa nastaju opekotine treeg i etvrtog stepena.
111
Tako nastale promene mogu zahvatiti i dublje delove organizma, sve do kosti, pa i samu kost. Kod delovanja struje vrlo velikog napona ponekad se javljaju povrede
sline ranama ili razderotinama.
Povrede elektrinom energijom moe da izazove vetaki proizvedena elektrina struja niskog ili visokog napona i atmosferski elektricitet (udar groma). U medicini, obzirom na posledice delovanja elektrine struje na ljudski organizam, granica izmeu niskog i visokog napona nalazi se u podruju izmeu 300 i 1000 volti. Povrede elektrinom energijom nastaju ukljuivanjem ljudskog tela u strujno kolo, a stepen oteenja zavisi od napona elektrine struje, njene jaine, otpora, kontaktne povrine (ljudsko telo je odlian elektrini provodnik), vremena ukljuenosti u strujno
kolo i putanje kojom elektrina struja prolazi kroz telo. Deava se da oveka ubije
elektrina struja napona ve od 100 volti, a u drugom sluaju - da ostane iv ovek koji je doao u dodir sa strujom od preko 2000 volti!
U praksi, povreenog najpre treba iskljuiti iz strujnog kola, pri emu je potreban
krajnji oprez, kako i sam spasilac ne bi bio zahvaen strujom. Kod udara nisko-naponskom strujom to inimo upotrebom suvog drvenog tapa ili nekim drugim sredstvom, koje ne provodi struju. Idealno bi bilo da spasilac stoji na suvoj, izolovanoj
podlozi. Kod udara visokim naponom, opasnost za spasioca je suvie velika, pa spasavanje ne moe zapoeti dok je vod pod naponom, a unesreeni u dodiru sa strujom.
Iskljuenje je mogue samo u elektro-distribucionom centru ili transformatorskoj
stanici.
Nakon toga treba zapoeti sa vetakim disanjem kod unesreenih koji ne diu,
uz primenu masae srca. Vetako disanje i masau sprovodimo sve do najave spontanog disanja povreenog - ili do pojave sigurnih znakova smrti...
Dok povreeni eka na transport, poloimo ga da lei na boku, sa licem okrenutim prema dole. Ako je hladno, utopljavamo ga pokrivaem. Ako se ne predvia brzi
transport, povreenom je dozvoljeno dati da pije prezaeereni aj ili voni sok, vie
puta u manjim koliinama.
Povrede koje nastaju zbog dejstva atmosferskog elektriciteta i groma vrlo su
sline povredama od struje visokog napona. Grom, u stvari, moemo uporediti sa iskrom elektrinog luka, koja traje vrlo kratko vreme. Posledice koje nastaju neuporedivo su vee od onih koje nastaju od udara struje visokog napona. Odea i koa povreenog je aava, opaljena, poderana, opekotine na koi su razliite, ponekad vrlo
udne. Usled delovanja struje na centralni nervni sistem, unesreeni je u nesvesti.
Mogue su i sekundarne povrede zbog pada ili udarca o tvrdi predmet, a moe doi i
do preloma kostiju i ranjavanja. Prva pomo je ista kao kod udara elektrinom
strujom.
112
O evakuaciji povreenih sa mesta udesa
ez obzira na okolnosti pod kojima su nastale povrede, ukazivanjem prve pomoi povreenima obaveze spasilaca ne prestaju. U nastavku se treba pobrinuti za prenos povreenih sa mesta nesree na zaklonjeno mesto, ukazivati im panju
dok ekaju sanitetski transport i brinuti o njima tokom sanitetskog transporta.
Nakon ukazivanja prve pomoi, povreene sklanjamo sa mesta nesree kako bismo ih zatitili od novih opasnosti, a ujedno i zato da omoguimo rad ostalim ekipama koje rade na zbrinjavanju nesree.
Lake povreene, koji su u stanju da se sami kreu, upuujemo bez pratnje u zaklon. Teko povreenima (teka krvarenja, prestanak disanja, guenje, komplikovani
prelomi, prelomi kime), ukazujemo prvu pomo na samom mestu nesree, a sklanjamo ih na sigurno tek kada smo im na licu mesta ukazali sve mere prve pomoi. Za
ostale nepokretne bolesnike potrebno je predvideti nain prenosa. Kako emo izvriti
njihov prenos zavisi od vrste povrede, opteg stanja povreenog (da li je pri svesti ili
u oku, postoje li poremeaji disanja, da li je iskrvario), broja spasilaca, prenosnih
sredstava (nosila), udaljenosti do zaklona (ili mesta do kojeg moe doi sanitetski
transport) i kvaliteta terena preko kojeg treba povreene prevesti.
Vrlo je vaan poloaj povreenih u toku ekanja na transport. Ako je povreeni u
besvesnom stanju, bez obzira na vrstu povrede, treba da lei na boku. Potkolenica je
pritom savijena u kolenu, a natkolenica u kuku, dok je elo naslonjeno na donji deo
podlaktice. Tim poloajem spreavamo pojavu guenja spalim jezikom, kao i guenje povraenim sadrajem.
Kod povreda kime, ranjenika postavljamo na tvrdu podlogu (dasku), tako da
lei na leima. Slabinski deo kime treba podloiti savijenim delovima odee. Slian
podloak podmeemo i pod vrat, da bi se zadrala prirodna savijenost kime.
Spasioci koji se brinu za povreene za vreme ekanja na sanitetski transport ne
isputaju povreene iz vida ni za trenutak. Njihov zadatak je da paze na svaki poremeaj svesti povreenih, obraaju panju na eventualne negativne promene izgleda
povreenih, paze na njihovo disanje i puls, kontroliu zavoje i humanim postupkom
povreenima uliju poverenje i nadu u povoljan ishod pruanja pomoi.
Medicinski propisi
revoz bolesnih putnika moe se obavljati komercijalnim avionima u javnom

vazdunom saobraaju, zajedno sa prevozom ostalih putnika u istom vazduhoplovu. Moe se obavljati i manjim vazduhoplovima bez prisustva drugih putnika, kao
i namenskim avionima koji slue iskljuivo za prevoz bolesnih putnika. Vazduhoplovi mogu biti avioni (vea brzina i udobnost) i helikopteri (povoljnije manevarske
osobine).
113
Uslovi prevoza bolesnih putnika

Bolestan putnik, u zavisnosti od vrste i toka bolesti, moe putovati u sedeem poloaju kao pokretni bolesnik, u sedeem poloaju kao nepokretni bolesnik ili u
leeem poloaju (na nosilima). Bolestan putnik moe da putuje bez ikakve pratnje
(ne preporuuje se), uz fiziku pratnju, uz strunu pratnju i uz strunu pratnju sa dodatnom opremom. Struna pratnja moe biti razliita po stepenu, a zavisi od zdravstvenog stanja bolesnog putnika. Pratilac moe biti bolniar, medicinska sestra, lekar, lekar-specijalista ili struni tim.
Odobravanje prevoza bolesnih putnika

U velikim avio-kompanijama odobravanje prevoza vri kompanijska medicinska sluba, koja odreuje da li se putnik moe primiti na prevoz i pod kojim uslovima.
Komapnije koje nemaju svog lekara sarauju sa profesionalcima iz te oblasti.
Kontraindikacije za prevoz bolesnih putnika

Ne dozvoljava se prevoz bolesnicima koji boluju od sledeih bolesti:
1. Teko dekompenzovani srani bolesnici sa infarktom starim 6 nedelja.
2. Bolesnici sa sveim pneumatoraksom i bolesnici kod kojih je u toku dijagnostikih procedura ubrizgavan vazduh u neku od telesnih upljina.
3. Psihijatrijski bolesnici.
4. Bolesnici od akutnih infektivnih bolesti.
5. Bolesnici sa zaraznim konim oboljenjima.
6. Teki sluajevi upale srednjeg uha i blokade eustahijeve tube.
7. Svei sluajevi poliomielita (deje paralize). Bulbarzni oblici ne mogu putovati uopte.
8. Osobe sa velikim tumorima u trbuhu i sa velikim kilama.
9. Skoro operisani bolesnici sa nestabilnim postoperativnim stanjem.
10. Trudnice preko 28 nedelja trudnoe.
11. Bebe do deset dana ivota.
12. Osobe kod kojih je, zbog frakture donje vilice, vrena imobilizacija icom (u
sluaju da im se povraa, ica ne moe da se skine, pa dolazi do guenja).
Karantinske mere
Prema meunarodnom sanitarnom pravilniku, vazduhoplov se smatra zaraenim
ako pri dolasku ima putnika koji boluje od neke od karantinskih bolesti. Vazduhoplov se smatra sumnjivim ako se na njemu pojavio jedan jedini sluaj karantinske bolesti, a putnik je iskrcan ranije. Sanitarni organi mogu avion i posadu staviti pod sanitetski nadzor ili u karantin, u zavisnosti od vaeih propisa. Karantinske bolesti su
kolera, kuga, uta groznica i velike boginje.
114

Medicinska Pomoc

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medicinska Pomoc

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Osnovi vazduhoplovne medicine

Od ogrebotine do udara groma

Visoko na nebu, avion je samo kapsula

Osnovi vazduhoplovne medicine

Hemijsko delovanje visine

Osnovi vazduhoplovne medicine

Kako se organizam brani od hipoksije?

Fiziko delovanje visine

Kako uho reaguje u pojedinim fazama leta?

Patofiziologija srednjeg uha

Piloti imaju obavezu da, nakon poletanja, to pre dostignu

American Academy of Otolaryngology, Head and Neck Surgery:

Uho, visina i putovanje avionom

Osnovi vazduhoplovne medicine

Osnovi vazduhoplovne medicine

ma. Mehurii azota gomilaju se u zglobovima, nervnim zavrecima i uz krvne

Vlanost vazduha u putnikoj kabini

United Airlines Boing 747, na letu broj 811 od Honolulua ka Sidneju:

Kinetoza (vazduna bolest)

Osnovi vazduhoplovne medicine

Faza gradnje avionskog trupa u fabrici transportnih

rana i voda predstavljaju idealnu podlogu za prenoenje infekcija. Zbog toga

Opte karakteristike pojedinih namirnica

Osnovi vazduhoplovne medicine

Mehaniki efekti puenja: iritacija gornjih vazdunih puteva, bronhospazam

Osnovi vazduhoplovne medicine

Infarkt sranog miia

Osnovi vazduhoplovne medicine

azduhoplovni udesi pratili su razvoj vazduhoplovstva od samog poetka. Iz

Osnovi vazduhoplovne medicine

Mini-ispovest Toda Kertisa, AirSafe Journal:

Uzroci vazduhoplovnih udesa

ta treba da sadri sanitetski komplet?

Osnovi vazduhoplovne medicine

Radno mesto pilota i

Kome i kako pomoi?

Traumatski ok i prva pomo

Osnovi vazduhoplovne medicine

reeni odgovara na pitanja, ali ne pokazuje interes za okolinu, ravnoduan je i ni na

Toplotni udar i prva pomo

Krvarenje i prva pomo

rvarenje je gubitak krvi iz krvotoka. Jedini oblik prirodnog krvarenja je ono

Osnovi vazduhoplovne medicine

Prelomi i prva pomo

Vetako disanje i masaa srca

oznato je da su neke povrede (udar elektrine struje, udar groma, pothlaivanje

Spoljanja masaa srca

Osnovi vazduhoplovne medicine

U sluaju da su prestali i disanje i rad srca, uporedo izvodimo vetako disanje

Opekotine i prva pomo

ojava poara u avionskim nesreama komplikuje ionako teku situaciju.

Po dubini oteenja koe i potkonog tkiva opekotine delimo na opekotine prvog

tatke izgorele odee ne odstranjujemo, a povre|enog ne svlaimo, jer je i time mogue

Udar elektrine struje i prva pomo

Osnovi vazduhoplovne medicine

O evakuaciji povreenih sa mesta udesa

revoz bolesnih putnika moe se obavljati komercijalnim avionima u javnom

Osnovi vazduhoplovne medicine

Uslovi prevoza bolesnih putnika

Odobravanje prevoza bolesnih putnika

Kontraindikacije za prevoz bolesnih putnika

You might also like