Медицинска школа „7.

април“, Нови Сад

ПИСАНИ ТЕКСТ ЗА НАСТАВНИ

ПРЕДМЕТ ЗДРАВСТВЕНА НЕГА
ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ „7 АПРИЛ“,
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ – МЕДИЦИНСКА СЕСТРА / ТЕХНИЧАР
ОБЛАСТ: ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Текст припремили наставници и професори медицинске

школе: Паулина Кукурузовић, Љиља Јелић, Андреа Божић,
Бојана Пејовић Ракетић, Далибор Бокан
 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА :
Интерне болести са негом 1, Јован Теодоровић и сарадници,
Здравствена нега, Биљана Путниковић и сарадници,
Здравствена нега у Интерној медицини, проф. др Ђурица Матић,
Сестринске процедуре ,AMBROSE I SARADNICI, DATA STATUS
2011
Репетиторијум из Интерне медицине, Стајић Михаило и сарадници

Нови Сад, 2016.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 2

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

НЕГА
БОЛЕСНИ
КА У
ПУЛМОЛО
ГИЈИ

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 3

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СИМПТОМИ И ЗНАЦИ KОД ОБОЉЕЊА РЕСПИРАТОРНОГ

СИСТЕМА

Респираторни систем сачињавају горњи и доњи респираторни путеви и плућа.

Горњи дисајни путеви: носна дупља(cavum nasi), ждрело(pharinks) и усна дупља (cavum
oris ), као помоћни дисајни пут .
Доњи дисајни путеви : гркњан ( larynh), душник (trachea) и душнице(bronhi).
Главни део респираторног система чине плућа у којима се венска крв пречишћава и
претвара у артеријску.
У састав плућа улазе и крвни судови, нерви и плућни паренхим који је састављен од
алвеола и везивног ткива. Респираторним органима у функционисању помажу и плеура и
дијафрагма.
Размена гасова је најзначајинији део функције респираторног система .

НЕСПЕЦИФИЧНИ СУБЈЕКТИВНИ СИМПТОМИ И ЗНАЦИ: Умор, губитак апетита,

малаксалост, главобоља, узнемиреност, бол у зглобовима и мишићима, пирексија.

СПЕЦИФИЧНИ ОБЈЕКТИВНИ ЗНАЦИ: кашаљ и искашљавање, диспнеа, ортопнеа,

цијаноза, бачваст грудни кош

ПРОМЕНЕ У РИТМУ И ФРЕКВЕНЦИ ДИСАЊА: Дисање (respiratio) је размена

гасова између организма и спољашње средине и одвија се у плућима. Респирација се
састоји из: inspirijum-a (активна радња), expirijum-a(пасивна радња) и apnoe ( пауза).
Центар за дисање налази се у продуженој мождини.
Нормално се дисање одвија симетричним померањем грудног коша 16-20 пута у минути.
Дужност медицинске сестре је да посматра фреквенцу (тахипнеја, брадипнеа), ритам,
дубину дисања, као и степен ангажованости помоћне дисајне мускулатуре, тип дисања и
сметње при дисању. Уочене промене се евидентирају у документацију и саопштавају
лекару. Постављањем болесника у Фовлеров положај, олакшава се стање.
Физиолошки однос дисања према осталим виталним функцијама: При повећању телесне
температуре од 1ºЦ пулс се убрзава за 8 – 10 откуцаја у минути а дисање се убрзава за 4
респирације у минути.

КАШАЉ: Је најчешћи симптом болести органа за дисање.То је рефлексни акт, центар је у

продуженој мождини. Може бити сув, продуктиван (бронхиектазије, апцес), у нападу
(бронхијална астма).

ДИСПНЕА: Недостатак ваздуха, напорно дисање при чему се користи помоћна дисајна
мускулатура, а посебно је отежан и продужен експиријум. Диспнеа се може јавити и ноћу,
у нападу, буди болесника и тера га да седне. Назива се пароксизмална ноћна диспнеа. Ако
се јави при напору назива се амбулаторна диспнеа. Дужност сестре је да пацијента
постави у висок Фовлеров положај, у документацију убележи време и начин испољавања,
обавести лекара и по налогу да оксигенотерапију и бронходилататоре.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 4

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

ЦИЈАНОЗА: љубичасто-плава пребојеност коже и слузница. Централни тип цијанозе

настаје због хипоксемије, а периферни тип (акроцијаноза) настаје због смањеног минутног
волумена крви.
ВИЗИНГ: свирање у грудима, карактеристичан за бронхијалну астму,чује се на даљину
СТРИДОР: звук који болесник производи при дисању, а знак је опструкције дисајних
путева
БАЧВАСТ ГРУДНИ КОШ : присутан је код хроничних обољења праћених кашљем и
искашљавањем.
МАЉИЧАСТИ ПРСТИ: јављају се код обољења са гнојним променама- бронхиектазије,
апсцеса плућа...

ДИЈАГНОСТИЧКЕ МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА КОД ОБОЉЕЊА

РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА

Поновити здравствену негу за други разред- узимање

дијагностичког материјала-дужности медицинске сестре-
техничара

Од крвних анализа узима се: KKS, SE, ŠUK, CRP, фибриноген, електролити, уреа,
креатинин, трансаминазе, гасне анализе крви.

УЗИМАЊЕ КРВИ ЗА ГАСНЕ АНАЛИЗЕ- дужности медицинске сестре техничара:

Указују на поремећај ацидо-базног статуса у смислу ацидозе (закишељеност организма, ph
ispod 7,35) и алкалозе (повећање базности организма, ph изнад 7,35). Могу бити
респираторног и метаболичког порекла.
Нормалне вредности гасних анализа:
• PaO2- 10,5 kPa
• PaCO2 - 4,5-6,0 kPa
• Ph krvi – 7,35 -7,40
• NaHCO3 – 24,5 mmol/l
• Saturacija О2 < 0,94%
• Bazni eksces – 0
Техника извођења: Место узимања крви – ресица уха , прст и код беба пета.
Припрема материјала, пацијента , извођење медицинско техничке радње, распремање
употребљеног. Место узимања крви намазати хиперемијском кремом (рећи пацијенту да ће
га пећи), сачекати 20 -30 min, са ланцетом пунктирати место, папирном ватом обрисати
прву кап крви а затим пунити хепаризирану цевчицу (пазити да не буде ваздуха) по
могућству у што краћем времену одрадити анализу . Папирном ватом зауставити
крварење. Користити принципе антисепсе.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 5

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

ПРЕГЛЕД СПУТУМА: Спутум је важан дијагностички материјал код обољења РС. За

преглед се узима изјутра, јер је тада најобилнији. Сакупља се у хемијски чисте,
градуисане, конусне чаше, а за бактериолошки преглед у стерилне Петријеве шоље. Пре
давања спутума за преглед пацијента треба обучити- треба да се дубоко накашље јер
спутум треба да је из доњих дисајних путева а не из гуше.
Спутум је инфективни материјал и при руковању са њим треба користити мере личне
заштите. Пљуваонице се стерилишу у посебном апарату који се назива Спутекс.
Макроскопски преглед: Количина: од неколико милилитара до литре код апцеса плућа и
бронхиектазија.
Боја: жуто-зелена код бактеријских инфекција, сиво-пепељаста када постоји некротично
плућно ткиво код гангрене и апцеса, боје рђе (рубигинозан) код пнеумоније, као желе од
малина код карцинома.Хемоптизије представљају мању количину крви у спутуму, у виду
жилица. Хемоптое су масивна крварења, светлоцрвена и пенушава крв које се јављају код
инфаркта и апцеса.
Мирис: сладуњав када у спутуму има гноја, а непријатног мириса код гангрене.
Таложење: три слоја код бронхиектазија- кашаст, течан, пенушав и два слоја код апцеса.
Микроскопски преглед: Може се уочити присуство еритроцита, леукоцита, епителних
ћелија, бактерија и гљивица. Бојење по Цил-Низену за доказивање Коховог бацила. Код
бронхијалне астме, присутни су Шаркот- Лајденови кристали и Кусмаулове спирале.
Бактериолошки преглед: засејавање на хранљиве подлоге у циљу изолације узрочника
обољења. Спутум се сакупљау стерилне Петријеве шоље.
Цитолошки преглед: доказује се присуство малигних ћелија.

СПИРОМЕТРИЈА: Дијагностичка метода којом се утврђује функционална способност

респираторног система и мере плућни волумени и капацитети. На овај начин се може
утврдити и радна способност.
Дисајни волумен је запремина ваздуха коју човек може да удахне или издахне при мирном
дисању и износи 500ml.
Резидуални волумен је запремина ваздуха која остане у плућима након максималног
експиријума и износи 1l.
Витални капацитет је запремина ваздуха која се може издахнути при максималном
експиријуму, коме је претходио максимални инспиријум и износи 3-5l.

ПЛЕТИЗМОГРАФИЈА: Дијагностичка метода којом се мере укупни отпори у дисајним

путевима. Повећани отпори увек указују на опструкцију!

БРОНХОСКОПИЈА: Ендоскопска метода којом је могуће уочити промене на дисајним

путевима, урадити циљану биопсију, извршити бронхоаспирацију, зауставити крварење,
одстранити страно тело. Сматра се инвазивном дијагностичко-терапијском методом, а
често и ургентним терапијским поступком. Изводи се ригидним или флексибилним
бронхоскопом, у општој или локалној анестезији. У премедикацији се даје Атропин.
Исечак биопсије се ставља у формалин или алкохол.

Дужност сестре након бронхоскопије је контрола стања пацијента- виталних параметара,

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 6

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

наступа крварења или бронхоспазма. У наредна 2-4 сата, док се не успостави рефлекс
гутања, пацијент не узима ништа перос.

ПЛЕУРАЛНА ПУНКЦИЈА: ради се у дијагностичке ( пунктат се шаље на биохемијска,

бактериолошка и цитолошка испитивања) и терапијске сврхе ( евакуација течности
олакшава рад плућа, дијафрагме и срца).

Биопсије: биопсија плеуре, биопсија увећаних жлезда медијастинума, биопсија плућног

ткива.

СПЕЦИФИЧНОСТИ У СПРОВОЂЕЊУ ТЕРАПИЈЕ КОД ОБОЉЕЊА

РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА

ИНХАЛАЦИЈЕ : Представља апликацију лека аеросолом. Распршене честице лека

могу бити хетеродисперзилне (величина 3-5 микрона) и монодисперзивне (само један лек).
Дају се распршене честице бронходилататора ( Aloprol, Berodual, Salbutamol),
секретолицити, муколитици, експеторанси, антибиотици, кортикостероиди. Разблажују се
физиолошким раствором у односу 1:3. Физиолошки раствор – натријум- хлорид 0,9% је
секретолик, експеторанс и муколитик.

ПРИПРЕМА БОЛЕСНИКА:
1.психичка -значај сарадње
2.физичка и поступак - Лекови се сипају у апарат за инхалирање, укључи се довод ваздуха
и наставак за инхалацију пацијент седи спуштених ногу, усправљене кичме, опуштених
рамена, шаке у крилу. Активира се помоћна дисајна мускулатура. Након инспиријума
застаје да се изврши апсорција лека и следи благ издах.

Позитивне особине су да лекови делују локално на велику апсортивну површину, а

примењују се мање дозе лекова, ређе су алергијске реакције, дејство лека наступа за 5-6
минута, нема тегоба од стране ГИТ-а.

1.BERODUAL(sol) 5.BISOLVON(amp)
Лекови: 2.SPALMOTIL(sol) 6.PANTENOL(sol)
3.ALOPROL(sol) 7.GARAMICIN(80 mg amp)
4.BISOLVON(sol) 8.DEXAZON(amp)

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 7

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

МАСАЖА: Има за циљ са прокрви дубље слојеве, релаксира, размекша хипертрофисану

мускулатуру раменог појаса, да одлуби секрет, помогне искашљавање.

ФИЗИКАЛНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА:Телесне физичке вежбе имају за циљ да

побољшају периферну циркулацију и на тај начин помогну бољу вентилацију тј. смање
парцијални притисак угљен- диоксида. Вежбе се раде у миру, чистој просторији са благом
музиком.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА ХРОНИЧНИМ

ОПСТРУКТИВНИМ БРОНХИТИСОМ

ДЕФИНИЦИЈА: Хронично запаљење слузнице бронхија, које карактерише кашаљ и

искашљавање. Ток болести карактерише периодично погоршање са повећањем диспнеје и
количине испљувка.

ЕТИОЛОГИЈА: Група инфективних чинилаца (микроорганизми), пушење, разна

надражајна средства хемијске и физичке природе (испарљиви гасови, прашина).

КЛИНИЧКА СЛИКА: Болесници са узнапредовлим хроничним опструктивним

бронхитисом имају бачваст грудни кош, често су цијанотични (цијаноза је централног
типа). Услед поремећаја оксигенације хемоглобина у плућима настаје хипооксија
организма.
Кашаљ и искашљавање су основни знаци хроничног бронхитиса. Они се погоршавају при
лошим временским приликама и у зимским месецима. Кашаљ је често изазиван хладним
ваздухом, димом и физичким напором, често се јавља у нападима, нарочито ујутро.
Пушачи сматрају да је то последица пушења. Спутум – повећане количине, густ, гнојав,
жуто зелене боје, пурулентан или мукопурулентан, код инфекције је непријатног мириса.
Гној у спутуму знак је егзацербације хроничног бронхитиса. Хронични бронхитис се
карактерише и сужењем лумена оболелих бронхија. Услед тога је дисање отежано
(опструктивни бронхитис). Сужење бронхија условљава појаву диспнее, која се појачава
при напору и у периоду погоршања болести. Субфебрилност или фебрилност је присутна
код егзацербације (погоршање).

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: анамнеза, клиничка слика (има за циљ да искључи

друге болести које се испољавају кашљем и искашљавањем), лабораторијске анализе крви
( убрзана SE и леукоцитоза код запаљенских процеса),гасне анализе крви, спирометрија,
плетизмографија.

СПРОВОЂЕЊЕ ТЕРАПИЈЕ: Основни принцип лечења је отклањање етиолошког

чиниоца болести. Бактријска инфекција – антибиотици; Престанак пушења, промена
радног места (ако су изложени аерозагађењу); Опструкција бронхија се отклања применом
бронходилататора, кортикостроида; Побољшање елиминације спутума – узимањем већих
количина течности, експекторанси и дранажним поступцима, вежбе дисања.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 8

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

НЕГА БОЛЕСНИКА- дужности медицинске сестре: Хронични бронхитис без

компликација не захтева посебну негу болесника. Медицинска сестра-техничар осигурава
болеснику оптималан положај - Фовлеров (лакша вентилација и искашљавање), исписује
температурну листу, спроводи ординирану терапију, брине о чистоћи постеље, осигурава
оптималне микроклиматске услове болесничке собе (сув ваздух и иританси као дим, јаки
мириси надражују слузницу), Посматра изглед, стање свести, промене понашања, виталне
знаке, евидентира значајне промене (цијаноза, диспнеа, дезорјентација, раздражљивост или
депресија и агресивност упозоравају на погоршање респираторне функције; пораст
температуре може бити знак компликације болести и обавештава лекара.)
Едукује и подстиче болесника да искашљава, обезбеђује пљуваоницу, у сарадњи са
физиотерапеутом спроводи вежбе дисања. Болесника обавештава и припрема (ослобађа
страха) о сваком наредном дијагностичком или терапијском поступку.

ИСХРАНА: Нема специфичности, избегавати тешко сварљиву храну, газиране напитке и

зачине, мањи по количини оброци. Болесницима са повишеном телесном тежином
планирати јеловник са мање калорија. Ако је слаб, исцрпљен или тешко жваће даје му се
течно-кашаста храна.

ЗДРАВСТВЕНО - ВАСПИТНИ РАД:

1.Упознавање болесника са болешћу и нужношћу редовне контроле након изласка из

болнице
2. Узимање лекова у складу са лекарским саветима
3. Избегавати аерозагађења
4. Обавезно лечење свих акутних инфекцијама
5. Престанак пушења и конзумације алкохола
6. Климатско лечење и вежбе дисање
7. Обучити болесника да правилно користи бронхоспазмолитике у аеросолу

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 9

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА ЕМФИЗЕМОМ

ПЛУЋА

ДЕФИНИЦИЈА: Термин емфизем означава стање надувености било ког ткива ваздухом.
Емфизем плућа се карактерише повећањем ваздушних простора, са иреверзибилним
променама на алвеолама (долази до губитка еластичности и њиховог проширења).
ЕТИОЛОГИЈА: Респираторне инфекције, пушење, аерозагањења.
ПАТОГЕНЕЗА: Због понављаних инфекција, долази до разарања зидова терминалних
бронхиола и алвеола, губитка плућне еластичности и задржавања ваздуха у плућима као и
отежаног експиријума. Долази и до пораста интрапулмоналног притиска, који врши
компресију на бронхе и утиче на даљи поремећај плућне вентилације. Основни
функционални поремећаји код емфизема су: опструкција дисајних путева, надувеност
плућа и поремећаји концентрације гасова у крви.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Емфизем је клинички синдром који се манифестује диспнеом при

напору, кашљем и искашљавањем. У одмаклом стадијуму емфизема постоји диспнеа и у
миру, бачваст грудни кош, централна цијаноза и изражена помоћна дисајна мускулатура.
Због хипоксије и хиперкапније јављају се главобоље, поспаност, тремор и поремећаји
свести.
ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: RTG, испитивање плућне функције, гасне анализе крви.

СПРОВОЂЕЊЕ ЛЕЧЕЊА: Због иреверзибилних промена лечење је неефикасно.

Основни циљ је уклонити етиолошке факторе. Код инфекција примењују се антибиотици,
а код срчане инсуфицијенције диуретици и кардиотоници. Дају се и бронходилататори,
кортикостероиди и симптоматска терапија.

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 10

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА ПНЕУМОНИЈОМ

ДЕФИНИЦИЈА: Запаљенска обољења плућа акутног и хроничног тока. Пнеумоније су

честа обољења у свим узрастима, најчешће оболевају мала деца, старе особе и хронични
болесници. Најчешће се јављају зими и у пролеће . Деле се на примарне (запаљенски
процес захвата до тада потпуно здрава плућа) и на секундарне (запаљенски процес настаје
у плућима, која су до тада била оштећена другим обољењима).

ЕТИОЛОГИЈА: Примарне се према узрочницима деле се у 3 групе:

1. бактеријске пнеумоније (најчешће 60-80% пнумококе, стрептококе, стафилококе)
2. атипичне пнеумоније (примарне вирусне)
3. остале примарне пнеумоније (запаљенска обољења плућа, која су изазвана другим
етиолошким узрочницима, осим бактерија и вируса).
Секундарне су хипостазне пнеумоније, аспирационе, пнеумоније изазване токсичним
агенсима.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Типични симптоми су кашаљ, обично са искашљавањем,

температура и понекад бол у грудима на месту запаљења. Обично се симптоми развијају
током неколико дана и понекад су удружени с упалом плућне марамице.

Бактеријска пнеумоније: Врло често се развија након инфекције горњих респираторних

путева. Почетак је обично нагао, праћен осећајем хладноће и дрхтавицом. Присутни су и
болови при дисању на захваћеној страни, кашаљ са искашљавањем (гнојав или боје рђе) и
отежано дисање. Многи болесници нарочито старије животне доби , могу имати
подмуклије симптоме
Атипичне пнеумоније: По правилу имају спор, мање буран ток од бактеријских, јер се
клинички симптоми развијају постепено. Температура расте постепено. Од општих
симптома присутна је главобоља, болови у мишићима и зглобовима, општа слабост и
умор, мучнина, повраћање и пролив. Кашаљ се обично запажа након 3 - 4 дана, сув је и
надражајан, без могућности искашљавања. Због некарактеристичних симптома дијагноза
се теже поставља обично тек након РТГ снимка.
Вирусне пнеумоније: Обично се не могу разликовати од осталих, али су по симптомима и
знацима болести сличније атипичним пнеумонијама.

Као најчешће компликације пнеумонија настају апцес

плућа и бронхиектазије

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 11

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: анамнеза, клиничка слика, лабораторијске анализе крви

(убрзана SE и леукоцитоза, фибриноген, електролити, гасне анализе крви), преглед
спутума, RTG плућа, спирометрија, плетизмографија.

СПРОВОЂЕЊЕ ТЕРАПИЈЕ: После слања спутума на бактериолошки преглед и у

очекивању антибиограма започети антибиотску терапију. Колико ће се дуго примењивати
антибиотска терапија зависи најћешће од стања болесника (7 дана код повољног тока
болести, а 10 и дуже код тежег облика), обавезна је употрба секретолитика и експекторанса,
антитусици ако је кашаљ сув; рехидрација путем инфузионих раствора; вежбе дисања и
одржавање проходности дисајних путева; кисеоник; кардиотоници код старих и
изнемоглих, антипиретици, аналгетици (код плеуралног бола); физикална терапија
(одржавање проходности дисајних путева и превенција тромбоемболије).

НЕГА БОЛЕСНИКА И ХИГИЈЕНСКО - ДИЈЕТЕТСКИ РЕЖИМ:

Нега фебрилног болесника- пребрисавање, туширање, хигијена личног рубља, усне дупље,
надокнада течности, фебрилна дијета (чешће мање количине течности, воћни сок, лимун,
чај, супице, постепено пасирано воће и поврће па тек онда нормална исхрана-
хиперпротеинска, хиперкалоријска, хипервитаминска. 5 оброка на дан.

Пацијенти се постављају у Фовлеров положај, захтевају свакодневну контролу спутума,

контролу и одржавање проходност дисајних путева. Одржавање оптималних
микроклиматских услова (tº18-20ºc; влажност 60-70%). Редовно мерење виталних знака и
диурезе. Обавештавање лекара о стању и евентуалним променама стања пацијента.
Разговор са болесником у циљу релаксације и помоћи да разуме болест и све неминовне
интервенције које прате процес неге и лечеља.

ПРЕВЕНЦИЈА ОБОЉЕЊА: Упала плућа је углавном последица ослабљеног

одбрамбеног система.Све особе старије од 65 година и млађи хронични болесници
захтевају вакцинисање против грипа које се обавља сваке године у јесен. Током целог дана
долазимо у контакт с могућим узрочницима пнеумоније- перимо руке! Пушење оштећује
природну одбрану против респираторних инфекција- забрана пушења. Довољно одмора,
правилна исхрана и умерена физичка активност може помоћи ојачавању имунолошког
система.

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 12

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА

БРОНХИЕКТАЗИЈАМА

ДЕФИНИЦИЈА: Обољење које се карактерише иреверзибилним проширењем малих и

средњих бронхија, услед оштећења њихових зидова. Имају хроничан ток.

ЕТИОЛОГИЈА: Урођено или стечено обољење. Основни узроци настанка

бронхиектазија су инфекције и сужење дисајних путева (опструкција условљава повећање
притиска у бронхијама, а повећан притисак узрокује растезање зида бронхија).

КЛИНИЧКА СЛИКА: Јутарњи кашаљ и искашљавање „на пуна уста“(понекад и 500ml),

спутум је мутан и гнојав и таложи се у три слоја ( горњи-пенушав, средњи-мутан, доњи-
гнојав). Хемоптизије су условљене прскањем крвних судова у оштећеном зиду
бронхиектазија. Јављају се и маљичасти прсти и свирање у грудима- визинг. Као
најчешће компликације овог обољења јављају се бронхопнеумоније и апсцес плућа.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: Анамнеза, клиничка слика, лабораторијске анализе

крви, бактериолошки преглед спутума, RTG, CT, бронхоскопија и бронхографија.

СПРОВОЂЕЊЕ ЛЕЧЕЊА: Од лекова се примењују антибиотици, бронходилататори,

кортикостероиди, секретолитици, муколитици, инхалације, постурална дренажа,
вибрациона масажа.

НЕГА БОЛЕСНИКА- дужности сестре: Болесници не захтевају посебну негу, покретни

су, сами одлазе на инхалацију и дренажу. Пошто је болест хроничног тока, праћена
искашљавањем гнојавог спутума, битна је едукација да се спутум оставља у пљуваоници;
едукација о значају хигијене усне дупље. Вежбе дисања и положајна дренажа се
свакодневно спроводе како би се обезбедила што боља проходност дисајних путева.
Спутум се избацује кашљем и положајном дренажом, дисање кроз нос, релаксација
дисајне мускулатуре, вежбе без напора.

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 13

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА

ПЛЕУРИТИСОМ

ДЕФИНИЦИЈА: Запаљење плућне марамице, јавља у два облика: плеуритис сика (суви)
и плеуритис ексудатива (са изливом). Плеуритис сика се препознаје углавном по боловима
и изразитим шумовима у виду пуцкетања при дисању, што је последица појаве
фибринских наслага које стварају неравнине на листовима плеуре, које се при дисању тару
једна о другу и изазивају бол.

ЕТИОЛОГИЈА: Инфекције (шарлах), траума грудног коша, фрактура ребара, спонтани

пнеумоторакс, последица туберкулозе, пнеумонија или карцинома плућа.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Сув, лаган и кратак, непродуктиван кашаљ; кашљуцање због

бола,болесник лежи на болесној страни да би пасивизирао грудни кош, цијаноза или
бледило, гушење, општа слабост, малаксалост, температура, тахипнеа, тахикардија,
знојење.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: Анамнеза, клиничка слика, гасне анализе крви, плућне

функције да се утврди степен опструкције, RTG плућа.

СПРОВОЂЕЊЕ ТЕРАПИЈЕ: Антибиотици на основу антибиограма и плеуралног

пунктата, бронходилататори, секретолитици, експекторанси, дренажа.

НЕГА БОЛЕСНИКА: Важно је да сестра болесника са сувим плеуритисом намести у

принудни положај који пасивизује болесну страну. Ако болесник напусти овај положај, а
не жали се на бол, значи да је дошло до ексудативног плеуритиса и о том обавештава
лекара, а болесника поставља у високи седећи Фовлеров положај. Исхрана је без соли.
Соба проветрена због одређене влажности ваздуха.

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 14

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА

ТУБЕРКУЛОЗОМ ПЛУЋА

ЕТИОЛОГИЈА: Заразна болест коју изазива Kохов бацил. Преноси се путем ваздуха-
Флигеове капи. Доприносећи чиниоци су животна доб, социјлани услови, слаб имунитет,
хронична обољења.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Умор, малаксалост, лако замарање. кашаљ је сув, површан

(кашљуцање), касније продуктиван, хемоптизије, некад хемоптое. (болесника не треба
спречавати да кашље, стимулисати га да издренира секрет са папирном марамицом преко
уста, али са малим напором). После искашљавања испрати уста водом, или неутралним
чајем, забранити напрезање. Присутна је и тахипнеа, тахикардија, диспнеа, повишена
температуре инверзног типа, (јутарња виша од поподневне, дуготрајна, исцрпљује
болесника), бол посебно при кашљању, губитак апетита и телесне тежине, појачано
знојење (нарочито ноћу), бледо сива боја лица (код изражене диспнеје цијанотична).

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: Анамнеза (од значаја је податак о дужини

кашљања),физички преглед, испитивање спутума, томографија.

Спутум се пре почетка терапије узима сваки дан у трајању од 7 дана, затим на 15
дана у наредна три месеца, а потом једном месечно како би се прати ефекат
примењене терапије.

СПРОВОЂЕЊЕ ТЕРАПИЈЕ: Анитуберкулотици спадају у терапију туберкулозе и имају

туберкулостатско дејство.

НАЈЧЕШЋЕ КОРИШЋЕНИ ТУБЕРКУЛОСТАТИЦИ:

Izonijazid је неуротоксичан - доводи до периферног неуритиса, неуропатије, надражаја

ЦНС-а, несанице, немира, конвулзија. Најчешће му се додаје витамин B6 који спречава
губитак пиридоксина у нервима.

Rifampicin је хепатотоксичан - доводи до повећања трансаминаза, иктеруса, изазива

сметње ГИТ-а.

Etanbutol је фототоксичан - може смањити оштрину вида и способност распознавања

зелене и црвене боје. Вид се нормализује након 6 месеци од престанка пер оралног
уношења.

Streptomicin је ототоксичан – оштећује отоакустички апарат, у мањој мери је и

неуротоксичан и нефротоксичан. Даје се i.m.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 15

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

ПРЕВЕНЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ: Вакцинација здраве, донесене деце (у породилишту ),

откривање новооболелих, ( флуоорографисање ), изолација заразног болесника,
(хоспитализација), побољшање социјално - економских услова.Плански спроводити
континуирани едукативни програм са болесницима сходно фазама болести: објаснити
природу болести, дуго се лечи, како да заштити своју околину – чланове породице, како
користи и колико лекове - да сам не замењује или коригује дозу, како кашље и спаљује
марамице - ако је директно позитиван, како дезинфикује посуду за спутум, одржавање
личне хигијене и хигијене усне шупљине, значај редовних контрола и контрола спутума –
амбулантно, правилна исхрана – хиперкалоријска, хипервитаминска – због надокнаде
телесне тежине, елиминисање лоших навика –пушење, алкохол, друштво, проветравање
просторија. Такође је обавезна и едукација запослених- лабораната, због контакта са
позитивним спутумом, медицинским сестрама – обавезна професионална заштита -
унуформа, обућа, рукавице, прање и дезинфекција руку, често испирање усне шупљине,
тестови на 6 месеци, контрола рада и заштите помоћних радника, спремачицама,
сервиркама, техничким лицима – стерилизација спутума у спутекс апаратима, правилно
механичко прање, дезинфекција и дистрибуција – посебни лифтови, дезинфекција радних
и подних површина, праћење семинара и предавања.

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 16

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА

ПЛУЋНОМ ТРОМБОЕМБОЛИЈОМ

ДЕФИНИЦИЈА: Плућна тромбоемболија је васкуларно обољење које настаје као

компликација венске тромбозе (запаљење вена узроковано угрушком крви) и откидања
тромба који ношен циркулацијом доспева у плућа.
Увод

ЕТИОЛОГИЈА: Стања која доприносе настанку тромбоемболије плућа су :

имобилизација, хируршке интервенције, срчана обољења, атеросклероза, вештечки срчани
залисци, малигне болести, трудноћа и др.
Тромбоемболија плућа није болест грудног коша већ компликација венске тромбозе.
У више од 90% случајева тромбни емболус потиче из дубоких вена карлице и вена
потколеница.
Емболија плућне артерије тромбом је несумњиво најчешће заступљена. Емболуси су
чешће мањег промера, па код претходно здравих људи, емболије оваквим тромбним
угрушцима изазивају само пролазну бол у грудном кошу и кашаљ или евентуално плућна
крварења без инфаркта плућа. Као последица емболизације угрушка настаје потпуна или
делимична опструкција плућна циркулације праћена низом дисајних и хемодинамских
последица (колапс алвеола у облику ателектаза.артеријска хипоксемија. притиска у
плућној артерији, инсуфицијенције десног срца, тахикардије)

КЛИНИЧКА СЛИКА: Данас постоји више класификација ПТЕ, а најчешће су акутна

масивна плућна тромбоемболија и инфаркт плућа. Акутни масивни плућни
тромбоемболизм се манифестује нагло насталим болом у грудима, диспнеом у миру,
тахипнеом и сувим кашаљем. Објективно су присутни цијаноза централног типа, хладна
бледа периферија, а могу се утврдити хипотензија или шокно стање. Стопа морталитета у
првим сатима емболизације је изузетно велика и износи од 10%-60% и код претходно
здравих млађих пацијената, чак и када се дијагноза тачно постави и правовремено започне
терапија.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: Лабораторијске анализе крви ( ККС, фибриноген, Д-

димер - маркер настале тромбозе и плазминске активности а настаје разградњом фибрина у
току фибринолизе, гасне анализе крви), ЕКГ, РТГ грудног коша,

Златни стандард за дијагнозу ПТЕ је плућна ангиографија.

Етиологија.
 код продужене имобилизације
 код гојазних особа

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 17

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

 код трудница и породиља

Патогенеза

СПРОВОЂЕЊЕ ЛЕЧЕЊА: Дуготрајна антикоагилантна терапија се започиње у болници

и наставља након отпуста. Масивна плућна емболија лечи се фибринолитичком терапијом
уз мониторисање пацијента у интензивној јединици Клинике за ургентну пулмологију, а
немасивна плућна емболија лечи се антикоагулантном терапијом. По постизању
терапијског ефекта пероралне антикоагулантне терапије болесник се отпушта кући.
Профилакса снижава инциденцу фаталних ПТЕ за 2/3 код хоспитализованих пацијената
Хепарини су ефикасни и безбедни, као и профилактичка примена субкутаног хепарина и
имају мање нежељених ефеката. Постоперативна профилакса нискомолекуларним
хепаринима такође драматично редукује инциденцу венске тромбозе након уградње
протезе кука или колена.
СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ ПАЦИЈЕНАТА СА ПТЕ: У случају појаве
спонтаних хематома (модрица) по кожи, крви у урину или столици, крварења из носа или
искашљавања крви, антикоагулантну терапију треба одмах прекинути и урадити контроле
протромбинског времена.Свака промена антикоагулантног лека може изазвати промену
протромбинског времена. Неки лекови, ако се дају заједно са антикоагулантним, могу да
појачају или умање њихов ефекат . Болесницима се саветује да од аналгетика не узимају
препарате ацетилсалицилне киселине (аспирин, андол) и нестероидне антиреуматике
(бруфен) јер могу појачати ефекат антикоагулантне тарапије и изазвати крварење. У
случају потребе за аналгетицима, препоручују се панадол, фебрицет, аналгин, тродон.У
исхрани се не препоручује обилно уношење купуса, кеља, спанаћа, зелене салате,
броколија пошто садрже велике количине витамина К, већ се саветује да уношење
лиснатог зеленог поврћа буде равномерно током целе године. Такође, треба избегавати
масну храну.

Тромболитичка терапија се разматра за све пацијенте са ДВТ као и

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ ОБОЛЕЛИХ ОД
КАРЦИНОМА ПЛУЋА

ПОЈАМ И ЕТИОЛОГИЈА: Тумори могу бити бенигни или малигни. Бенигни тумори се
не шире у друге делове тела али ако расту врше притисак на исте. Малигни тумори се
састоје од патолошки измењених ћелијаи имају могућност да се шире изван места на ком
су настали и тако дају нови секундарни карцином или метастазу.
Рак плућа је годинама најчешће малигно обољење, јавља се чешће у мушкој популацији
након четрдесете године , а у последње време порастом пушача све чешће и код жена.
Пушење је одговорно за 80–90% случајева рака плућа. Животна средина такође има
значајну улогу као и генетска предиспозиција . Поред плућа тумор може захватити и бронх
као и медијастинум.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 18

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

КЛИНИЧКА СЛИКА:
- Упоран кашаљ или промене карактера хроничног кашља
- Искашљавање сукрвичавог или крвавог испљувка
- Бол у грудима услед кашља
- Диспнеа
- Пнеумонија која непролази после терапије или се понавља више пута
- Губитак апетита и телесне тежине

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: Анамнеза, физикални преглед, тестови плућне функције,

РТГ- плућа, цитолошки преглед спутума бронхоскопија, ЦТ, магнетна резонанца, биопсија
плућа, сцинтиграфија костију, ПЕТ-скен: најсавременија метода снимања ( И.В се апликује
контраст који се везује за малигне ћелије ) и тако се посматра локализација тумора .

СПРОВОЂЕЊЕ ЛЕЧЕЊА: Зависи од типа, величине, локализације, степена

проширености, општег здравственог стања болесника као и придружених болести.
Пнеумонектомија (одстрањивање плућног крила ) лобектомија (одстрањивање лобуса )

НЕГА ОБОЛЕЛИХ: Нега оперативног поља , нега дрена , преоперативне и

постоперативне вежбе дисања, нега код нежељених дејстава зрачне терапије ( мучнина ,
повраћање, болови, губитак апетита, умор , малаксалост, болови у свим деловима тела),
нега код нежељених ефеката хемиотерапије ( мучнина повраћање, улцерације у устима и у
ано гениталној регији, губитак косе, леукопенија, анемија, крварење, хематоми , психичка
нестабилност). Исхрану прилагодити индивидуално сваком болеснику, уносити што више
течности , беланчевина и А и Ц витамина.

ЕВРОПСКИ КОДЕКС БОРБЕ ПРОТИВ РАКА препоручује мере и поступке

примарне превенције:

1. непушење
2. умерено пијење алкохола ( 2 дл вина )
3. избегавање прекомерног излагања сунцу
4. контрола здравља и придржавање мера сигурности на раду
5. конзумирање свежег воћа и поврћа, других намирница с много влакана
6. смањење конзумирања масне хране

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 19

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ КОД ПРИЈЕМА БОЛЕСНИКА СА

КРВАРЕЊЕМ ИЗ ПЛУЋА

ДЕФИНИЦИЈА: Хемоптоа је искашљавање свеже крви, док су хемоптизије само примесе

крви у испљувку у виду жилица или тачкица. Ако је количина искашљане крви већа од
200ml за 24h то је масивна хемоптоа.

ЕТИОЛОГИЈА: Хемоптое настају због деструктивних процеса трахеје, бронха или

плућног паренхима који оштећују крвне судове. Болести које могу довести до хемоптое су
туберкулоза, бронхиектазије, тумор бронха, апсцеси, инфаркт или едем плућа.

КЛИНИЧКА СЛИКА: Карактерише се обилним искашљавањем крви, кркљањем у

грудима, кашаљем и диспнеом. Крв је светла и пенушава. Сестра мора знати разликовати
хемоптоје од хематемезе, која се одликује повраћањем тамније крви, нема кашља и
кркљања.

Дужност сестре је да алармира сваку појаву крви у испљувку јер обилно

крварење може угрозити живот болеснику.

ПРВА ПОМОЋ И ЗБРИЊАВАЊЕ ПАЦИЈЕНТА: Високи полуседећи положај (ако се

зна са које стране крвари на ту стану леже), понекад је потребна ендотрахеална
интубација, сузбијати страх, обезбедити мир, правилно, мирно, абдоминално дисање,
забрана говора и покретања, евентуална седативна терапија (amp Diazepam 10 mg i.m.);
обавезно лед на груди, укључити кисеоник у дози 5-10 l/min. преко назалног катетера,
хитан транспорт у болницу у болницу, пласирати канилу, укључити инфузију. У
болничким условима пацијенти се смештају у ЈИН, прикључују на монитор, резервише се
крв за трансфузију. Ради се и бронхоскопија у циљу заустављања крварења.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 20

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 21

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

НЕГА
БОЛЕСНИ
КА У
АЛЕРГОЛО
ГИЈИ,
ИМУНОЛО
ГИЈИ И
РЕУМАТО
ЛОГИЈИ

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 22

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

АЛЕРГОЛОШКО- ИМУНОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ

Алергија представља преосетљиво стање имуног система, када организам алергичне особе
бурно реагује на материје из нашег окружења које иначе нису штетне. Материје које
изазивају алергије називају се алергенима. Алергијска реакција може да се догоди одмах
или након пар сати после контакта са алергеном. Реакција антиген-антитело доводи до
настанка инфламације, која проузрокује различите симптоме, као што су екцем, поленска
грозница или астма. Алергијска реакција може настати одмах или након неколико сати од
контакта са алергеном.
Врсте алергена:
-Контактни алергени ( хемикалије, козметика) испољавају се на кожи у виду копривњаче,
екцема или отока лица;
- Нутритивни алергени ( ораси, кикирики, чоколада, јаја, риба, млеко, адитиви и
конзерванси из хране) доводе до болова у трбуху, дијареје, мучнине и повраћања;
-Респираторни алергени (прашина, перије, гриње, полен дрвећа, трава) удишу се кроз нос и
доводе свраба носа, очију, грла, ринитиса, отежаног дисања, кашља, бронхоспазма.

Најчешће алергијске болести су: алергијски ринитис, астма, атопијски дерматитис,

анафилактички шок и серумска болест.

БЕЛЕШКЕ:

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 23

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ ОБОЉЕЊА У

АЛЕРГОЛОГИЈИ И ИМУНОЛОГИЈИ

КОЖНЕ ПРОБЕ (тестови на алергије): Алергијске болести настају због

сензибилизације организма на чиниоце спољашње средине и припадају имунолошким
болестима. Одлуку о тестирању осетљивости на поједине супстанце доноси лекар. Сва
тестирања се изводе у посебно опремљеним алерголошким кабинетима уз присуство
лекара.
У пракси се најчешће користе тестирања осетљивости на стандардне алергене, који се
добијају готови, стерилни, чувају се у фрижидеру, на температури +4 степена и мора се
поштовати њихов рок коришћења.

ЕПИКУТАНО ТЕСТИРАЊЕ: Епикутани тест се изводи на кожи леђа, на више врста

алергена који могу довести до настанка екцема.
Дужности МСТ у припреми пацијента: Тест се заказује, а пацијент мора знати следеће:
- Лекови против алергије не смеју се попити на дан тестирања
-Пацијент мора бити окупан и чисте коже, а место са алергенима се не сме поквасити
- На очитавање теста долази након 48 сати, а за то време на месту контакта са одређеним
алергеном може очекивати реакцију у виду црвенила, свраба, присуство мехурића, а ретко
и појаву раница.
Од материјала за извођење овог теста потребна је трака са алергенима и дезинфекционо
средство.
Процедура се изводи на следећи начин: Алергени се стављају на чисту кожу леђа, уз помоћ
лепљиве траке, трака остаје на кожи 48 сати, не сме се квасити, а реакција се очитава
након два дана.

ПРИК ТЕСТИРАЊЕ: Прик кожни тест на инхалационе и нутритивне алергене изводи се

код пацијената са симтомима уртикарије, дерматитиса, алергијског ринитиса, бронхијалне
астме, као помоћна метода у дијагностици алергијских обољења и откривању узрока
обољења.
Дужности МСТ у припреми пацијента: Тест се заказује, а пацијент мора знати следеће:
- Лекови против алергије не смеју се попити на дан тестирања
-Пацијент мора бити окупан и чисте коже
- Алергени се стављају на чисту кожу подлактице (воларна страна) а на месту контакта са
одређеним алергеном може очекивати реакцију у виду црвенила, свраба, присуства
везикула.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 24

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Од материјала за извођење овог теста потребне су бочице са алергенима,дезинфекционо

средство,физиолошки и хистамински раствор и ланцете.

Процедура се изводи на следећи начин: Кожа се дезинфикује лако испарљивим

дезинфекционим средством, обележе се места убода, накапају се алергени на воларној
страни подлактице у размаку од 3 цм, а кроз кап алергена се врши убод (ерозија)
стерилном ланцетом. За контролу теста служи кап физиолошког раствора (не очекује се
реакција) и кап хистаминског раствора ( очекује се позитивна реакција). Прво читање се
врши након 15 минута, а следеће након 30. Реакција је позитивна ако је индурација
(чворић, папула) изнад нивоа коже већи од 3mm.

ИНТРАДЕРМАЛНИ ТЕСТ: ради се ако постоји сумња или реакција на медикаментозну

терапију.

ФАРМАКОДИНАМСКИ ТЕСТОВИ У СПИРОМЕТРИЈИ: изводе се у посебно

опремљеним кабинетима за алерголошка испитивања. Описани у делу Нега болесника са
бронхијалном астмом.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ И ТРЕТМАНУ

АНАФИЛАКСЕ
- АНАФИЛАКТИЧКИ ШОК-

Анафилактички шок је најтежи облик алергијске реакције (реакција унет алерген са

антителом у организаму) који настаје у току 1-5 минута након парентералне апликације
неког лека или нехуманих беланчевина.
Најчешће се јавља при i.v.апликацији лека и ако се не реагује може наступити смртни
исход (према статистици 45 % болесника умире због застоја срца или опструкције дисања
за неколико минута).
Алергени могу бити :
Лекови:
 антибиотици (Penicilin, Cefalosporini, Tetraciklini, Streptomicin) ,
 контрастна средства (јодна једињења),
 анестетици,
 аналгетици (салицилати),
 витамини (B групе) .
Хормони протеинског састава (инсулин);
Ензими (стрептокиназа);
Храна (риба, шкољке, ракови, јагоде, јаја);
Отрови инсеката (пчела, оса, стршљен).

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 25

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ШОКА :
Медицинска сестра мора познавати симптоме и знакове алергијског шока и применити
хитне мере.
Реакције могу бити локалне и системске. Локалне су када се реакција антиген – антитело
одвија на површини коже (уртикарија, оспа)или површини слузнице (нпр коњуктивитис ,
ринитис).

Системске промене односе се на :

 КВС: периферна вазодилатација која доводи до пада тензије, тахикардије и
филиформног пулса;
 РС: ларингеални едем (Qvinck-ов едем), бронхоспазам;
 ГИТ: дијареја , повраћање;
 жлездани систем: хиперсекреција и профузно знојење;
 ЦНС: едем, знојење, сметње у виду, омаглица, парестезије .

Симптоми и знаци шока су :

 изненадна слабост са језом и дрхтавицом ,
 лице постаје бледо и пепељасто , обливено хладним знојем,
 дисање постаје чујно, убрзано и површно ,може се јавити апнеа,
 пулс је веома убрзан ,филиформан и немерљив ,
 настају конвулзије и ако се болеснику хитно не помогне, губи свест и наступа смрт
због срчаног застоја или акутне асфиксије (угушења).

ТРИЈАДА АНАФИЛАКСИЈЕ ЈЕ:

1. едем ларинкса ( сужење лумена трахеје, смањен проток ваздуха, недовољан
доток кисеоника у плућа)
2. бронхоспазам ( диспнеа, глад за ваздухом, бол у грудима, појава цијанозе)
3. васкуларни колапс ( изражено бледило, пад тензије, тахикардија, губитак
свести, конвулзије)

Симптоми могу бити и мање изражени манифестују се респираторним

сметњама , генерализованом уртикаријом и сврабом.Такође су веома
опасни по живот. Трајно оштећење мозга настаје због хипоксије
узроковане респираторним или кардиоваскуларним оштећењима
MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 26
 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Сестринске интервенције у третману АФШ:

Појава шока захтева хитно реаговање и спретност медицинске сестре, треба хитно
деловати и не чекати да се развију сви симптоми.

 Ако се симптоми јаве при апликацији лека треба је одмах прекинути (ако је венски
пут не вадити иглу),потребно је поставити повеску на екстремитет изнад места где
је дата ињекција ради успоравања или престанка ширења лека у системску
циркулацију , а ако је лек дат i.m. локално око места убода апликује се адреналин
s.c.;
 хитно позвати лекара и још бар једну сестру;
 положити болесника у у хоризонтални положај са благо подигнутим
екстремитетима (елевација ногу за 30 степени)
 ослободити дисајне путеве и дати кисеоник 4-5 L/МИН , преко маске или назалног
катетера;
 ако пацијент не дише спонтано , треба применити вештачко дисање „уста на
уста„ или извршити ендотрахеалну интубацију и применити вештачко дисање
преко маске и амбу-балона.Ако су изражени знаци едема ларинкса може се урадити
и хитна трахеотомија.
 пласирати интравенску канилу;
 По налогу лекара даје се адреналин, 0,5-1ml, разблажен са физиолошким раствором.
Може се дати и интракардијално- даје лекар;
 применити антихистаминике i.v. (Fenergan , Sinopen);
 Кортикостероиде (Urbazon,Dexason, Lemod-sol);
 Препарате Ca;
 Бронходилататоре (Aminofillyn);
 инфузије физиолошког раствора до 1000 ml по принципу „што више„ и
„што брже„ ради корекције васкуларног волумена и смањења ткивне хипоксије;
 апарат за мерење тензије се ставља одмах и остаје све време терапијског поступка;
 бележи се време давања и врста терапије;
 аспирација секрета из горњих респираторних путева и повраћеног садржаја обавља
се редовно да не би дошло до угушења;
 ако дође до едема ларинкса , приступа се ендотрахеалној интубацији или
трахеостомији;
 спољашња масажа срца и дефибрилација се примењују у случају застоја срца;

Правило је да пацијента који је доживео

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 27
 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

анафилактички шок треба хоспитализовати.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ AФШ:

1. Лекови се никада не дају без налога лекара и у ванхоспиталним условима,
2. Увек треба проверити алергијску дијатезу, а у случају сумње треба обавестити
лекара и спровести премедикациону терапију кортикостероидима и
антихистаминицима;
3. У току апликације лека увек посматрати пацијента;
4. Не дозволити да се пацијент удаљи непосредно по апликацији лека;
5. На видно место истаћи писано упуство са тачним редоследом поступака које треба
применити у случају настанка АФШ;
6. Познату осетљивост на лекове треба евидентирати у здравствену књижицу и картон
као и на температурну листу.

МИНИМУМ ЛЕКОВА И ОПРЕМЕ У СВАКОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

1. Адреналин 10 ампула
2. Антихистаминици 10 ампула
3. Кортикостероиди 10 ампула
4. инфузиони раствори физиолошког раствора и глукозе 5 + 5 боца
5. Аминофилин 10 ампула
6. Норадреналин 10 ампула
7. сетови за апликацију лекова 10 комада
8. стерилне бризгалице , игле, брауниле, системи за инфузију
9. Есмархова повеска
10. апарат за тензију
11. амбу-балон
12. ларингоскоп са неколико ендотрахеалних тубуса
13. сет за трахеостомију
14. аспиратор
15. апарат за оксигенотерапију
16. екг монитор
17. дефибрилатор

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 28

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ БОЛЕСНИКА СА

БРОНХИЈАЛНОМ АСТМОМ

ДЕФИНИЦИЈА: Хронично запаљенско обољење дисајних органа, имуноалергијске

природе које се испољава отежаним дисањем и нападима гушења, едемом слузнице и
хиперсекрецијом трахеобронхијалног стабла.

ЕТИОЛОГИЈА: Атопијска алергијска астма настаје као резултат сензибилизације

слузнице на одређене познате алергене ( инхалаторне: полен цвећа, прашина, гриње,
животињска длака; нутритивне: риба, ораси јаја). Овај облика астме се испољава код
особа које су склоне алергијским манифестацијама и које имају позитивну породичну
анамнезу.
Постоји и облик астме који настаје као реакција на инфекције, аерозагађења, или је
мешовита.

КЛИНИЧКА СЛИКА: : Обољење се испољава нападима гушења. Напад почиње осећањем

притиска у грудном кошу, после тога се јавља диспнеа (експираторна –експиријум је
напоран, отежан, продужен, инспиријум кратак, напоран и чујан ), болесник је узнемирен и
улашен, зноји се и заузима седећи или стојећи положај који му олакшава дисање.
Диспноички период траје од неколико минута до неколико сати. Затим настаје период
кашља који се завршава искашљавањем малих количина слузавог, стакластог, жилавог,
лепљивог испљувка. После напада болесник се зноји и због умора обично заспи.
Посебан облик астматичног напада је тзв. статус астматикус који траје преко 24 сата.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ: Анамнеза и физички преглед, алерголошки тестови,

Спутум се шаље на лабораторијски преглед (очекују се Шаркот- Лајденови кристали и
Кусмаулове спирале). Леукоцитарна формула од крвних анализа ( пораст еозинофилних
леукоцита).Функционо испитивање органа за дисање се користи, да се утврди степен
оштећења респираторне функције. Метахолински тест – ради утврђивања латентног,
прикривеног бронхоспазма. Инхалацијом се почиње, доза је 0,1mg/ml 1%-ног
метилхолина 2-3 минута и одређује се плетизмографијом и спирометријом. Карбахолински
тест– ради утврђивања латентног, прикривеног бронхоспазма.
Хипосензибилизација је постепено привикавање организма на мале растуће дозе алергена
у фази ремисије, најчешће у зимском периоду јер нема полена. Циљ је да се повећају IgG
имуноглобулини, а смање IgE који су везани у алергијским реакцијама. Траје до 2-3
месеца и почиње са малим дозама концертрације 0,1 ml S.C. на надлактицу. Даје се до
исчежавања симптома, а касније се повећава доза и концентрација.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 29

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

СПРОВОЂЕЊЕ ЛЕЧЕЊА: Избегавање алергена убраја се у основне мере збрињавања

астме, а овај поступак је посебно значајан у професионалноја астми. У медикаментозном
лечењу астме постоји неколико група лекова који се најчешће користе: антиасматици за
превенцију опструкције, бронходилататори за отклањање опструкције и кортикостероиди
због њиховог антиинфламаторног, антедематозног и антиалергијског дејства.
Сестра обучава болесника о вежбама дисања (при удисању на нос болесник броји до 3, а
при издисању пири на уста као да гаси пламен свеће до 7). Болесници са бронхијалном
астмом се лече и применом климатског лечења.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ: Обезбедити пацијенту полуседећи или

седећи положај, посматрање изгледа пацијента (због опасности од настанка конфузног
стања, сомноленције или евентуалног губитка свести), контрола виталних параметара и
сатурације крви и евиденција у температурну листу, подстицање уноса течност, примена
терапије по налогу лекара, едукација у случају напада. Сестра мора знати да су узроци
измењеног психичког стања код ових пацијената хипоксија изазвана смањеним
парцијалним притиском кисеоника, што највише утиче на стање свести, али и страх од
угушења због отежаног дисања, као и страх од смрти. После примењене оксигенотерапије
сатурација се поправља, што се одражава и на стање пацијента.

ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД: Болесници и чланови њихових породица морају

што више сазнати о болести, њеним компликацијама, о помоћи односно самопомоћи при
астматичном нападу. Од општих мера важно је избегавати околности које изазивају
астматични напад или да болесник избегава контакт са алергеном. Промена радног места
ако долази у контакт са иритацијама које изазивају бронхоспазам, ако је у питању астма
изазвана физичким напором, онда треба избегавати напор. Престанак пушења и
избегавање боравк а у задимљеним или запрашеним просторијама.
Корисно је упозорити болесника да ацетилсалицилна киселина може изазвати
бронхоспазам.
Болесника и чланове породице треба научити како да смање дејство кућних алергена:
затварањем прозора када је топло да не улази полен и прашина, сушење одеће у
затвореним просторијама, честа усисавања и брисања прашине, уклањање тепиха, тешких
завеса, перјаних јастука, честа проветравања стана.
Такође, чланови породице морају бити едукаовани о пружању прве помоћи у кућним
условима: Удаљити се од алергена који је изазвао напад, поставити болесника у
ортопноичан или високо седећи Фовлеров положај, психички га смирити, раскомотити га
(не сме ништа да га стеже), дати му пумпицу, ако се напад не смири позвати хитну помоћ,
све време бодрећи болесника, смирено и без панике.

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 30

 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

MЕДИЦИНСКА ШКОЛА „7.АПРИЛ“ НОВИ САД Page 31