Bronhiti

s
Petronić Nikolina
Stanišić Marina
 Šta je to
bronhitis?
Bronhitis je inflamacija bronhija (velikih i
srednjih disajnih puteva) u plućima koja
uzrokuje kašalj. Simptomi uključuju
iskašljavanje sputuma, krkljanje, otežano
disanje i bol u grudima. Bronhitis može
biti akutan ili hroničan.
 1
Akutni bronhitis
Bronchitis acuta, akutna upala (zapaljenje) disajnih puteva je
akutno zapaljenje sluznice bronhijalnog stabla, dobre prognoze.
 ETIOLOGIJA

1 VIRUSI
U toku opšte prehlade u 3 IRITATIVNE
Sumpor-dioksid, fosfor,
MATERIJE
hlor, morska voda,..
zimskom periodu. rinovirusi,
respiratorni sincicijalni virus,
adenovirusi, virus influence i
parainfluence.

2 BAKTERIJE
Bordatella pertussis, 4 ALERGIJE,
Mycoplasma pneumoniae, GLJIVICE
Chlamidia pneumoniae.
Faktori rizika koji olakšavaju pojavu akutnog
bronhitisa su: kontakt sa osobom koja boluje
od akutnog bronhitisa, izlaganje duvanskom
dimu, različitim hemikalijama, prašini ili aero
zagađenju. Osobe oslabljenog imunog
sistema (odojčad, deca mlađa od pet godina,
stari ljudi) su podložniji ovoj akutnoj infekciji,
kao i pušači i srčani i plućni bolesnici.
 OSNOVNE PROMENE
(simptomi)
1. AKUTNI EDEM
SU:
2. SLUZNICE
POJAČANA
Ponegde ima i limfocitnog i granulocitnog
SEKRECIJA
infiltrata prolaznog karaktera.

3. KAŠALJ
Osnovni i obavezni znak! U početku je suv,
neproduktivan a kasnije postaje produktivan-
mukopurulentan, žitki sadržaj. Kašalj se
ponekad javlja u napadima (hladnoća, duvan..)
a retko jepraćen povraćanjem.

4. SVIRANJE U GRUDIMA I
Ukazuju na bronhospazam.
GUŠENJE
5. BOL U GRUDNOM
KOŠU
AUSKULTACIJOM
se može dobiti
1. Normalan nalaz
2. Piskavi, strugavi bronhogeni krikori,
ređe vlažni nekonstantni šušnjevi

Nalaz je difuzan. Savremen naziv za

bronhogene krikore strugavog karaktera
je NISKOTONSKO ZVIŽDANJE, a za
bronhogene krikore piskavog karaktera –
VISOKOTONSKO ZVIŽDANJE. Vlažni
bronhogeni šušnjevi se označavaju kao
KASNO INSPIRIJUMSKO PUCKETANJE –
PUKOTI.
Bolest obično traje 5-7 dana,
mada kašalj i iskašljavanje
mogu trajati i više nedelja.

Diferencijalna dijagnoza
Druga teža oboljenja, praćena kašljem i
iskašljavanjem su TBC, bronhopneumonija,
bronhiektazije, karcinom pluća, srčana
dekompenzacija..
 TERAPIJA
U većini slučajeva dovoljan je odmor, unošenje dovoljno tečnosti
(2-4l u obliku čajeva, sokova) i poneki aspirin.
• Izbegavati pušenje i hladnoću
• U kasnijoj fazi bolesti EKSPEKTORANSI (Bisolvon tablete)
• Bakterijske infekcije – ANTIBIOTICI
Antibiotska terapija je opravdana samo u slučaju komplikacija u
vidu sekundarne bakterijske infekcije, kada dolazi do pogoršanja
kliničke slike (površno, ubrzano i otežano disanje, porast
temperature iznad 38˚C, prolongirano trajanje tegoba, duže od 3
nedelje), u slučaju sumnje na veliki kašalj ili nastanka
pneumonije kao najozbiljnije komplikacije. Kao komplikacija
blagog oblika virusnog akutnog bronhitisa može se javiti
bronhijalna hiperreaktivnost, koja može trajati više nedelja.
Bolesnik se tada žali na epizode suvog kašlja i zviždanje u
grudima prilikom izlaganja hladnoći, suvom vazduhu ili
duvanskom dimu.
Prevencija akutnog bronhitisa svodi se na
izbegavanje pušenja (aktivnog ili pasivnog),
redovnu higijenu ruku i vakcinaciju koja štiti od
bakterijskih uzročnika bolesti (Bordatella
pertussis, Streptococcus pneumoniae,
haemophilus influenzae tip B).
 2
HRONIČNI
BRONHITIS
Bronchitis chronica, predstavlja hroničnu difuznu bolest disajnih puteva, sa
povremeno ili trajno povećanom bronhijalnom sekrecijom i produktivnim
kašljem. Kašalj i iskašljavanje traju najmanje po tri meseca godišnje u poslednje
dve godine, a da pri tom nisu izazvani nekom drugom bolešću pluća ili srca.
 ETIOLOGIJA

1 ENDOGENI FAKTORI
Podrazumevaju
DOMAĆINA
postojanje 2 EGZOGENI FAKTORI
• Infekcije (bakterije, virusi)
DOMAĆINA
astmatičarsko-bronhitičarske • Duvan (pušenje izaziva kašalj,
konstitucije koja se karakteriše uzrokuje hipersekreciju u
hiperreaktivnošću traheobronhijalnog bronhijama, oštećuje
stabla, sklonošću alergijskoj mehanizam ciljarnog aparata
senzibilizaciji i često eozinofilijom u koji čisti bronhije, dovodi do
sputumu. bronhokonstrikcije)
• Aerozagađenost (sumpor-
dioksid, ugljen-monoksid, ugalj,
sicilijum-dioksid, cement)
• Alergije
 OSNOVNA
je bujanje mukosekretornog
LEZIJA
aparata bronhijalnog stabla.

1) Sluznica je oštećena
2) Nastaju ulceracije
3) Stenoze
4) Obliteracije sitnih bronhija
5) Propada cilindrični epitel; često
dolazi do stvaranja bronhoektazija,
opstrukcije alveolarnih zidova
(emfizem) i atelektaze.
 KLINIČKA SLIKA
1. Dominiraju KAŠALJ i ISKAŠLJAVANJE, posebno u
hladnom periodu.
2. Karakterističan je JUTARNJI KAŠALJ (iritacija
mirisima, duvanom..)
3. Količina sputuma varira; u vreme egzacerbacije
sputum može biti i purulentan (gust, gnojav,
žućkasto-zelen)
4. Bol u grudima kod intenzivnog kašlja.
5. Dispnea upućuje na opstruktivne promene u
disajnim putevima.
6. Česte su infekcije respiratornog sistema.
7. Maljičasti prsti se vide kod manjeg broja bolesnika.
 PODELA hroničnih
bronhitisa:
.BRONCHITIS CHRONICA SIMPLEX
Kašalj i iskašljavanje bistrog, mukoidnog
sadržaja, nema opstrukcije.

2.BRONCHITIS CHRONICA
MUCOPURULENTA
Iskašljavanje gnojavog sadržaja (mutan, žuto-
zelene boje)

3.BRONCHITIS CHRONICA
Postoji generalizovana
OPSTRUCTIVA intrapulmonalna
opstrukcija disajnih puteva, koja može biti
povremena ili trajna; pored kašlja i iskašljavanja
postoji i dispnea

4.BRONCHITIS
To jeCHRONICA SICCA
suv oblik, bez produktivnog kašlja i nastaje
kada je već došlo do atrofije bronhijalnih žlezda.
NALAZ NA
PLUĆIMA
Može biti normalan ili patološki

● U opstruktivnom bronhitisu, perkusijom

se mogu dobiti znaci hiperinflacije pluća
(hipersonornost, spuštene i slabije
pokretne baze).

● Auskultacijom se čuje normalan disajni

zvuk sa produženim ekpsirijumom,
niskotonsko zviždanje,
ranoinspirijumsko pucketanje,
ekspirijumski pukoti.
 Dakle, tok je
progresivan i dovodi
LABORATORIJSK do plućne
I NALAZI SU insuficijencije i
plućnog srca.
NORMALNI.
Poremećaji plućne funkcije vide se u
opstruktivnom bronhitisu Druga oboljenja praćena kašljem i
Diferencijalna
iskašljavanjem.
1. Ukupni otpor strujanju vazduha je povećan srazmerno
stepenu opstrukcije. dijagnoza:
2. Protok vazduha je smanjen u inspirijumu i ekspirijumu.
3. Perfuzija pluća je poremećena, vremenom dolazi do
hipoksemije i hiperkapnije i respiratorne acidoze.
4. Hipoksemija prouzrokuje vazokonstrikciju u plućima
što zajedno sa redukcijom plućne vaskularne mreže
dovodi do plućne hipertenzije, hipertrofije desne komore
a zatim hronično plućno srce.
 TERAPIJA
PRIMNENA
1. PREVENCIJA
Zabrana pušenja,
promena radnog mesta.
3. Inhalatori: Alupent, Ventolin
BRONHODILATATORA
Aminofilin se daje kod teških bronhokonstrikcija

2. SUZBIJANJE
Ampicilin 4x500mg
4. ELIMINACIJA BRONHIJALN
Dosta tečnosti (2-4l/ dan)
SEKRETA
Bisolvon
INFEKCIJE:
Kombinacija penicilina
miliona/24h) i Streptomicina
(1-2
(0,5-
ANTITISUCI
1gr/24h)
Eritromicin kod alergije na penicilin
Hloramfenikol protiv H. Influenzae
5. Se ne primenjuju, izuzev kod dugotrajnog
neproduktivnog kašlja (Kodein).
(2gr/dan; 7-10 dana); pošto izaziva
leukocitopeniju, agranulocitozu, pa i
aplaziju kosne srži, neophodna je
kontrola krvne slike na svakih 5-6
dana. Antibiotici se daju samo kod
pojave egzacerbajia, a ne stalno!
 ISPITIVANJE U
SRBIJI
Rezultati
simptomima
jedne velike studije o
astme i hroničnog
bronhitisa na teritoriji tri regiona
Beograda (više od 5000 ispitanika)
pokazuju da simptome hroničnog
bronhitisa ima 21,6% ispitanika. Slični
rezultati dobijeni su u prethodnim
ispitivanjima u Srbiji. Zbog povećane
upotrebe duvana među ženama u
visoko razvijenim zemljama i sve većeg
aerozagađenja u nerazvijenijim
zemljama i zemljama u razvoju, bolest
se poslednjih godina manifestuje kod
oba pola.