Kompleks respiratornih bolesti svinja (PRDC)

Uvod:
Oboljenje organa za disanje predstavljaju najznaajnije zdravstvene probleme kod
svinja u intenzivnoj proizvodnji. Ona nanosi velike ekonomske tete u vidu direktnih gubitaka
zbog uginua i prinudnog klanja, smanjenog dnevnog prirasta, produenog vremena tova i
trokova leenja,tako da mogu da ugroze i rentabilnost ove stoarske proizvodnje.
Kompleks respiratornih bolesti svinja (PRDC) je zajedniki termin za pneumonije kod
svinja koje imaju multifaktorijalnu etiologiju, a izolovani patogeni variraju izmeu i unutar
proizvodnih zapata to kontrolu bolesti ini tekom i esto komplikovanom.

Etiologija:
U nastanku kompleksa respiratornih bolesti svinja ukljuen je vei broj etiolokih
faktora od kojih najznaajniju ulogu imaju infektivni agensi, a pored njih pridaje se veliki
znaaj i neinfektivnim odnosno predisponirajuim faktorima, najvea se panja pridaje
biosigurnosnom merama, loem menadmentu i loim ambijentalnim uslvima.
Infektivni faktori
Primarni

Virusi

Neinfektivni faktori
Sekundarni

(egzogene i endogene prirode)

Oportune bakterije

Transport

Virus influence tip A (SIV)

Sreptococcae

Hladnoa

Cirkovirus tip 2 (PCV-2)

Staphylococcae

Loi uslovi dranja

Virus reproduktivnog i respiratornog

Corynobacterium

Prenatrpanost u objektima

sindroma svinja (PRRS)

Greke u ishrani

Porcine citomegalo-virus

tetni gasovi

Porcine respiratorni corona virus

Imunosupresija

Bakterije

Stres

Mycoplasma hypneumoniae
Actinobacillus pleuropneumoniae

Bolest

Pasterella multocida tip A, D ili B

Bortadella bronchiseptica...

Paraziti
Ascaride
Metastrongilidae

11

U prilog govori i saznanje da su svinje relativno otporne prema infekciji

prouzrokovane samo jednim uzronikom u skoro svim sluajevima iz promenjenih delova
plua moe da se izoluje vie vrsta ivih agenasa, pa je vrlo teko sa se utvrdi prouzrokova
inicijalnih promena, koje ne retko,predstavljaju osnovu za dalje razvijanje pneumoninih
alteracija. Ova interakcija je veoma sloena pa mora da se uzme delovanje svakog uzronika
to ivih agenasa, to okruenja, poto svaki od njih razliito deluje na pojavljivanje
odreenog manifestnog oblika PRDC-a.

Mikoplazmatska pneumonija svinja

Mikoplazame su mnogo rasprostranjenje u zapatima svinja i predstavljaju primarni
uzronik afekcija organa za disanje. Primarna i najznaajnija mikoplazma u pluima svinja je
Mycoplasma hyiopneumoniae, koja u kompleksu respiratornih bolesti plua smatra
otvaraem plua za druge uzronike.
M. hyopneumoniae ima veoma znaajnu ulogu u koinfekciji respiratornog sistema
svinja sa virusom Porcine reproduktivnim i respiratornim sindromom svinja ( PRRS), Porcine
cirkovirusom-2 i Influencom svinja.
Bolest se iri aerogeno u vidu kapljine infekcije ili direktno, kontaktom preko iscetka
iz disajnih organa. U zapatima svinja bolest se odrava prenoenjem uzronika od krmaa na
prasad. Iako infekcija nastaje vrlo rano to znai da su najmlae kategorije najprijemljivije, u
veini sluajeva protie i latentnoj formi, bez klinikih simptoma. Izvor infekcije su obolele
svinje koje direktnim kontaktom prenose uzronika na obolela grla. Horizotalni put
prenoenja je posebno izraen u hronino inficiranim zapatima. Bolest karakterie dug
inkubacioni period. M. hyopneumoniae adherira na cilije epitelnih elija to je omogueno
proteadhezinom oznaenim kao P97 koji se nalazi u spoljanjoj membrani mikoplazmi, kao i
specifinih receptora na povrini elija domaina. Vezujui se za cilije epitelnih elija
respiratornih puteva mikoplazme u poetku prouzrokuju slepljivanje cilija, a kasnije i njihovu
atrofiju. Gubitkom cilija kolabiraju i odgovarajue epitelne elije koje se istiskuju iz svog
normalnog poloaja u lumen vazdunih puteva.Usled gubitka cilija mukocilijarni aparat gubi
sposobnost da obavlja svoju funkciju ienja respiratornih puteva ime je omoguena
invazija drugim respiratornim patogenima. Smatra se da M.hyopneumoniae ima
imunosupresivno dejstvo, tako da spreava imune elije da je prepoznaju kao stranog
invadera to omoguava njeno odravanje u respiratornom sistemu a istovremeno omoguava
perzistenciju i drugim patogenima.

Pneumonija izazvana sa Actynobacillus pleuropneumoniae

Pleuropneumonija je visoko kontagiozno oboljenje plua izazvano sa Actynobacillus
pleuropneumoniae. Seroloka tipizacija se odvija na osnovu povrinskih antigena. Prema
nekim autorima postoje 8 serotipova, a po drugima 10 do12. Od faktora virulencirije uzronik
poseduje kapsulu,endo i egzotoksine i proteine spoljanje membrane. Izmeu pojedinih
serolokih tipova postoji velika razlika u stepenu virulencije to je uslovljeno razliitim
egzotoksinima. Postoje tri tipa egzotoksina: APX I ( jak hemolizin i citotoksin), APX II
( je slab hemolizin i citotoksin) i APX III (nije hemolitian, ali je veoma citotoksian,
pogotovo za neutrofilne granulocite i makfofage).

11

Sve starosne kategorije svinja su prijemljive za ovu bolest, infekcija se prenosi

aerogeno (pri emu veliki znaaj ima u irenju bolesti ima strujanje vazduha). Mogue je
indirektno prenoenje infekcije kontaminisanom odeom. Uzronik se u zapad unosi pri
kupovini inficiranih ivotinja koje tada ne pokazuju klinike simptome bolesti. U tom
pogledu najvei znaaj ima priplodni materijal. Krmae dojilje mogu da budu izvor infekcije
za prasad.
Visok stepen virulencije A. pleuropneumoniae potie od kapsule i delovanja toksina.
Nakon adherencije uzronika, poinje intenzivno razmnoavanje u plunom tkivu. Kapsula
spreava fagocitozu i deluje imunosupresivno. Pri tome, dolazi do oslobaanja egzotoksina
(APX I, APX II i APX III). Na mestu razmnoavanja uzronika nakupljaju se neutrofilni
granulociti i podleu procesima degradacije nastaje zapaljenjska reakcija koja dovodi do
razaranja plunog tkiva. U perakutnom i akutnom toku dolazi do razvoja endotoksinog oka
zdog oteenja zidova krvnih sudova i aktivie se proces intravaskularne koagulacije. Novija
istraivanja su pokazala da u patogenezi endotoksinog oka kljuni mehanizam predstavlja
aktiviranje mononuklearnog fagocitnog sistema i oslobaanje citokina, od kojih je najvaniji
faktor nekroze tumora (TNF ), koji ubrzava proces intravaskularne koagulacije i tromboze.
Kao posledica delovanja endotoksina i citokinja, na mestu infekcije se stvaraju velike koliine
azot oksida. Osloboeni azot oksida, delujui prevashodno na kardiovaskularni sistem,
prouzrokuje slabljenje kontrakcije miokarda, vazodilataciju i hipotenziju. Kao posledica
nastalog oka dolazi do letalnog ishoda.

Pneumonija izazvana pasterelama

Pastereloza je akutna infekcija svinja izazvana bakterijama iz roda Pasteurella,
naroito ukoliko su izloene delovanju mnogih stresogenih inilaca. Usvojeno je gledite da u
kompleksu respiratornih oboljenja kod svinja, u veem broju sluajeva primarnu ulogu ima
Mycoplasma hyopneumoniae, a Pasteurella multocida, kao i drugi ivi agensi, predstavlja
sekundarni infektivni faktor.
Pasterele su G -, koko-bacili, fakultativno su anaerobni, sa sposobnou da stvaraju
kapsulu. Pasterele su iroko rasprostranjene i u organizmu inficiranih ili obolelih ivotinja su
naseljene preteno na sluzokoi respiratornog aparata. Danas je poznato vie serolokih tipova
Pasteurella multocidae. Na osnovu primene testa indirektne hemaglutinacije utvrena su etiri
seroloka tipa (A, B, C i D), a gel precipitacije ak 16. U najveem broju sluajeva seroloki
tipovi A i D prouzrokuju kataralno-gnojnu pneumoniju i fibrinozni pleuritis, dok serotip B
izaziva perakutnu septikeminu formu bolesti.
Infekcija se iri aerogeno ili ak pri kontaktu sa nosnim iscetkom obolelih ivotinja.
Posle infekcije uzronik se prvo naseli na sluzokoama gornjh partija respiratornog aparata.
Inficirane ivotinje imaju vanu ulogu u odravanju, odnosno daljem irenju infekcije to je
posebno naroito izraeno u zimskom periodu kada ima najvie kliconoa. Teina
pneumoninih promena, prouzrokovane pasterelama, povezana je sa procesom naseljavanja
uzronika u sluzokoi nosne upljine. Utvreno je da pasterele naseljavaju sluzokou u
uslovima kontinualnog izlaganja infekciji, a da je teina infekcije uvek u korelaciji sa
brojem naseljenih pasterela u sluzokoi nosne upljine. Promene izazvane pasterelama
karakterie kataralno-fibrinozna bronhopneumonija. Pored toga, fibrinozni pleuritis sa
pojavom adhezija, perikarditisa i gnojnih artitisa karakteristinih za pasterelozu svinja.
Tabela 1. Dijagnoza, klinika slika i dijagnostoka bakterijskih uzronika
Dijagnoza

Klinika slika

Dijagnostika

11

Pneumonija izazvana
mikoplazmam

Hronian tok

RVK

Visok morbiditet

ELISA

Mali mortalitet

Indirektna hemaglutinacija

Kaalj koji je u poetku blag, intenzivira se sa

napredovanjem tova.
Pneumonija izazvana
A. pleuropneumoniae

Perakutan tok: javlja se kod manjeg broja ivotinja sa

simptomima poremeenog zdravstvenog stanja. Telesna
temperatura od 41,5-42oC,apatija, inapetenca, telesna
slabost, ubrzano disanje, iscedak iz nosa i usta
crvenkaste boje.

Bakterioloko ispitivanje
iz eksudata traheje i plua.

Akutni tok: oboleva vei broj prasadi. Apatija,

inapetenca, t.t. 40-41oC.
Subakutni i hronini tok: javlja se kao nastavak akutne
forme. T.t. u fiziolokim granicama, ivotinja slabije
uzima hranu sa posledinim mravljenjem.
Pneumonije
Pasterelama

izazvane

Perakutni, akutni i hronini tok.

Simptomi: nakupljanje penastog sadraja u lumenu
respiratornih cevi to uslovljava izraenom dispnojom
(dahtanje), kaalj koji je u poetku suv a kasnije vlaan,
t.t. 40,5-41,5oC, ivotinja slabi.

Izolacija
uzronika
i
determinacija serolokih
tipova.

Virusi
Reproduktivno-respiratorni sindrom svinja (PRRS)
Reproduktivno-respiratorni sindrom svinja je oboljenje koje je prvi put opisano 1987.
u SAD-u kao misteriozna bolest svinja, a kasnije se u vidu panzootije rairila po celom svetu.
PRRS je akutno virusno oboljenje koje se manifestuje promenama na reproduktivnim
organima krmaa i respiratornom traktu svinja. Od PRRS-a oboljevaju sve kategorije svinja,
mada su gravidne krmae i prasad najugroenija. Virus prouzrokuje uginue plodova i
pobaaj u periodu od 20. do 60. dana suprasnosti.
Virus PRRS je svrstan u red Nidovirales, familiju Arteriviridae, sadri RNK. Moe se
izolovati iz plua, krvne plazme, seruma i makrofaga. Virus PRRS-a ima afinitet ka
alveolarnim makrofagama i unitava oko 40% ovih elija. Umnoavajui se u njima, dodatno
se umanjuje odbrambena sposobnost organizma.
Bolest pripada grupi lanastih zaraza, to znai da je potreban neposredni kontakt za
prenoenje virusa izmeu obolele i zdrave ivotinje. Bolest se manifestuje abortusima,
poveanim brojem mrtvoroene prasadi, avitalnou novoroene prasadi i pojavom
respiratornih simptoma kod svinja svih starosnih kategorija. Iz inficiranog organizma virus se
izluuje pljuvakom, urinom, fecesom i spermom. U objektima sa neprekidnim prometom
grla, virus stalno perzistira, jer se uzronik prenosi sa starijih inficiranih svinja na
novopridole, nezaraene. Do inficiranja dolazi alimentarnim, aerogenim putem kao i preko

11

sperme. Svinje mogu da budu asiptomatske kliconoe nekoliko meseci. Veoma je interesantno
da se u nekim zapatima bolest pojavljuje odmah po uvoenju novih svinja u zapat.
Pretpostavlja se da virus ima imunosupresivno delovanje, jer je uoeno da posle
infekcije ovim virusom postoji sklonost za nastajanje sekundarne infekcije.

Cirkoviruna oboljenja svinja

Krajem 90- tih godina 20. Veka otkriven je novi cirkovirus svinja. Oznaen je kao
PCV tip 2. Ovaj virus se navodi kao uzronik:
-

Multisistemsko slabljenje prasadi po zaluenju (ima najvaniju ulogu u

svinjarskoj proizvodnji) (postweaning multisystemic wasting syndrome
PMWS);

Sindrom dermatitisa i nefropatije svinja (pocine dermatitis and nephropaty

syndrome PDNS);

Kompleks respiratornih oboljenja svinja i

Reproduktivnih poremeaja ( sow abortion and mortalitz syndrome

SAMS)

Virus pripada familiji Cirkoviridae, rod Cirkovirus, sadri jednolananu cirkularnu

DNA, oznaen je kao PCV2 koji je patogen za razliku od od ranije indentifikovanog PCV 1
koji je nepatogen.
Virus je ubikvitaran, asvinje predstavljaju prirodnog domaina. Na osnovu
mnogobrojnih studija moe da se prenosi pomou oronazalnih sekreta, fecesa i urina, pa se
iri direktnim kontaktom izmeu svinja. U nosnoj sluznici moe da se izoluje i kod kliniki
zdravih svinja. Virus mogu preneti glodari, ptice i oprema. Semenom se izluuje oko 6.
nedelja, tako da je teoretski mogua infekcija kako prilikom vetake insiminacije tako i pri
prirodnom pripustu.
U nastajanju oboljenja uzrokovanog sa PVC2 pored virusa kao primarnog agensa
moraju da uestvuju infektivni i neinfektivni faktori. Sve to izaziva stres kod svinja u
periodu oko zaluenja do 12.nedelje starosti, doprinosi problemu. Vani faktori rizika su
kontinuirana proizvodnja i nesprovoenje biosigurnosnih mera. Takoe, kao kljuni faktori u
samoj patogenezi pokazali su se ivi agensi (PRRS, H1N1, Mycoplasma hyopneumoniae...)
kao i imuni stimulansi (vakcinalni adjuvans).
Veoma vana odlika ovog oboljenja je njegov perzistentan karakter neke farme
ostaju pogoene i do dve godine ili vie godina (odrava se visoka stopa mortaliteta),a
gubitak predstavlja i to to stopa rasta i konverzija hrane loi zbog veeg broja slabih svinja u
zapati.
Nisu indentifikovane elije u kojima se virus razmnoava. Velika koliina Ag je
otkrivena u makrofagima i dendritinim elijama obolelih svinja ali se tu radi o akumulaciji, a
ne o replikaciji virusnih estica. Inficirane makrofage imaju promenjenu sposobnost
interakcije sa T i B limfocitima. Samim tim je poremeena cela imunoreaktivnost jedinke.
Kod inficiranih svinja promene se uoavaju i u perifernoj krvi i karakteriu se limfopenijom,

11

poveanjem broja cirkuliuih monocita, redukcijom broja T limfocita, takoe je smanjen broj
i B limfocita. Jednim od glavnih targetnih elija za PCV2 se smatraju i alveolarne makrofage.
Inficirane makrofage ne mogu normalno da vre svoju funkciju. Tako oslabljena linija
odbrane plua omoguuje i objanjava kasnije sekundarne infekcije. Smanjuje se fagocitna
sposobnost makrofaga, opada sposobnost stvaranja oksidativnih enzima, poveava se luenje
nekih citokina, to dovodi do zapaljenjskog procesa tolikog intenziteta da oteuje pluno
tkivo. Takoe, su inficirani i makrofage u tonzilama, timusu, slezini, jetri, bubrega, srcu i
limfnim vorovima.
PMWS (postweaning multisystemic wastin syndrome)
Javlja se u svinja 2-4 meseca starosti. Morbiditet je obino oko 4 30 %, a mortalitet
je 4 20 % . Kliniki simptomi su zaostajanje u rastu, slabljenje, bleda koa, respiratorni
kompleks, nekad ikterus i dijareja. Poveani limfni vorovi su znaajna karakteristika ranog
toka PMWS. U prasadi optereenoj sa PMWS-om mogu se nai i druge infekcije i bolesti. Na
sekciji uginule prasadi najee se nalaze lezije na pluima, poveanje limfnih vorova
(ponekad se u limfnim vorovima mogu nai multifokalne nekroze vidljive makroskopski.
Manji broj prasadi obolelih od PMWS-a mogu imati bronhopneumoniju i gastrine ulceracije
u ezofagijalnoj serozi koji nisu u direktno vezani za PCV2 nego vie za sekundarne infekcije.
Postavljanje dijagnoze PMWS-a je veoma kompleksno. Radi lakeg dijagnostikovanja,
prihvaena je definicija za PMWS na meunarodnom nivou, na osnovu rezultata
individualnih pregleda ivotinja zasniva se na tri kriterijuma:
1. Klinika slika (znaajan porast mortaliteta prasadi nakon zaluenja i
slabljenje u poreenju sa rezultatima zapata u predhodnom periodu. Porast
mortaliteta treba da premai nacionalni ili regionalni nivo za 50%)
2. Karakteristine lezije limfatinog tkiva i
3. Prisustvo PCV2 unutar pomenutih lezija;
Tabela 2. Dijagnoza, klinika slika i dijagnostika virusnih uzronika
Dijagnoza

Klinika slika

Dijagnostika

PRRS

Bolest karakteriu abortusi, prerani poroaj,

mumifikacija ploda, slabo vitalna prasad, visok
mortalitet posle roenja, kao i promenama na
organima za disanje.

PCR

Progresivan gubitak teine, profuzni vodnjikav

proliv, ubrzano i povrno disanje, anemija, utica
i nepovoljan ishod prasadi na antimikrobnu
terapiju.

PCR

Cirkovirus tip 2

ELISA
Virus neutralizacioni test

ELISA
Imunohistohemija

TERAPIJA
Osnov savremene proizvonje u svinjarstvu zasnivana se na preveniranju oboljenja,
odnosno biosigurnosnim merama. Meutim, ukoliko do oboljenja ipak doe, ili je dolo da

11

akiviranja latentne infekcije izazvane mikoplazmama opredeljujemo se za terapiju

antibioticima bilo peroralno preko hrane, ili u vidu parenteralne aplikacije, u zavisnosti od
odreenih faktora.
Na ovom mestu bie izloeni antibiotski lekovi koji su nali veoma vano mesto u
terapiji respiratornih bolesti u odnosu na aktuelnu patologiju. Prvo e biti izneti lekovi u
obliku aktivnih supstanci koja im prua lekovito dejstvo, zatim bie izloeni gotovi lekovi sa
nainima aplikacije i dozama, zatim sinergizam odreenih antibiotika sa svim prednostima
koje imaju i preteim manama.
MAKROLIDNI ANTIBIOTICI
TILOZIN-je makrolidni antibiotik koji na bakterije deluje insibicijom 50s subjedinice
proteina. Po svom mehanizmu delovanja predstavlja bakteriostatski antibiotik i ne kombinuje
se sa baktericidnim antibioticima radi sinergizma. to se tie spektra antbakrerijskog
delovanja ograniiemo se na bakterijsku etiologiju respiratornog sistema. Tilozin ispoljava
bakteriostatsku aktivnost prema sledeim uzronicima: Mycoplasma spp. , Strptococcus spp, ,
Staphylococcus spp. ,Actynobacillus pleuropneumoniae, a umereno delovanje ispolljava
prema rodovima: Pasteurella spp. Bordetella bronchiseptica.
Tolozin je relativno bezbedan lek, meutim ponekad moe izazvati lokalnu reakciju na mestu
aplikacije u vidu edema i svraba. Primenjuje se u obliku soli fosfata i tartarata peroralnim i
parenteralnim putem.
TULATROMICIN-je polusintetski antibiotik dobijen iz eritromicina A. Tulatromicin je
bakteriostatski antibiotik i svoje dejstvo ispoljava vezivajui se za 50s subjedinicu proteina.
Deluje na : Mannheimia(Pasteurella) haemolytica. Pasteurella multocida, Bordetella
bronchiseptica, Mycoplasma hyopneumoniae... Prednost ovog antibiotika u odnosu na ostale
makrolide je u tome to se samo jednom aplikuje u terapiji jer njegova koncentracija u
organizmu odrava se u narednih 144h (6 dana).

PLEUROMUTILINI
TIAMULIN-je polusintetski antibiotik iz grupe pleuromutilina koji na bakterije deluje tako
to inhibie sintezu proteina. Najee se nalazi u obliku hidrogen-fumarata, pa je kao takav
indikovan za peroralnu primenu,ali se ovaj antibiotik kao baza moe aplikovati i
parenteralnon putem. Antibakterijski spektar delovanja je slian onom kod tilozina, meutim
ovaj antibiotik ispoljava jae delovanje protiv mikoplazmi. U praksi bakterije osetljive na
tiamulin retko postaju rezistene na njegovu primenu, pa i u odnosu na tilozin (sa kojim inae
postoji jednostrana ukrtena rezistencija) znatno manje. Mikoplazme rezistentne na tilozin,
poseduju blago poveanu rezistenciju na tiamulin, dok su mikoplazme rezistentne na tiamulin
kompletno rezistentne i na tilozin.
TETRACIKLINI
Ova grupa lekova obuhvata vie raliitih lekovitih supstanci, ali emo pomenuti samo
dva predstavnika ove grupe koji su nali iroku primenuu u praksi, a to su oksitetraciklin i
doksiciklin. Tetraciklini deluju tako to inhibiraju 30s subjedinice proteina kod bakterija

11

Antibakterijski spektar tetraciklina usmeren je prema sledeim mikroorganizmima

vanim za patologiju respiratornog trakta kod svinja: Actynobacillus spp, Haemophilus spp.,
Pasteurella spp., Bordetella bronchiseptica, Chlamydia, Mycoplasma spp. Tetraciklini su
sinergisti sa tilozinom.
OKSITETRACIKLIN-se posle peroralne primene brzo apsorbuje iz digestivnog trakta i
veoma brzo dostie terapijsku koncentraciju na mestu delovanja.
DOKSICKILIN-je polusintetski antibiotik dobijen iz oksitetraciklina. U odnosu na druge
tetracikline doksiciklin ima prednost jer ima due poluvreme eliminacije i samim tim due se
zadrava na mestu delovanja.
AMFENIKOLI
FLORFENIKOL- je novi sintetski antibiotik i derivat je tiamfenikola. Florfenikol, za razliku
od tiamfenikola ima jae antibakterijsko dejstvo na mikroorganizme koji su postali rezistentni
na tiamfenikol. Florfenikol ima irok anibakterijski spektar ali je znatno manji od
hloramfenikola koji je inae zabranjen za primenu kod ivotinja koje se koriste u ishrani ljudi.
Na florfenikol osetljivi su sledei mikroorganizmi: Actynobacillus pleuropneumoniae,
Pasteurella multocida, Bordetella bronchiseptica, Haemophylus parasuis, Mycoplasma
hyopneumoniae, Mycoplasma hyorhinis, Sallmonella cholerasuis i Streptococcus suis. Ovaj
lek ima dobru distribuciju i bioraspoloivost u organizmu.

HINOLONI
Hinoloni su sintetski antimikrobni lekovi.Hinoloni su podeljeni u etiri generacije.
Hinoloni II, III, IV generacije dobijeni su hemijskom izmenom odreenih segmenata u grai i
nazivaju se fluorirani hinoloni. Jedan od lekova iz grupe fluoriranih hinolona II generacije
koji je uao u iru primenu u svinjarskoj proizvodnji je ENROFLOKSACIN. Efikasno
deluje na gram-negativne bakterije (E. coli, Salmonella spp., Pseudomonas aeruginosa,
Klebsiella spp., Pasteurella spp., Haemophilus spp., Bordetella bronchiseptica i dr.),
gram-pozitivne bakterije (Staphylococcus spp., Streptococcus spp., Erysipelothrix spp.,
Clostridium spp., Corynebacterium spp.), kao i na mikoplazme. Mehanizam delovanja
enrofloksacina zasniva se na inhibiciji sinteze bakterijske DNA-giraze u nukleusu elije.
Zahvaljujui tome nema unakrsne rezistencije sa drugim antibakterijskim lekovima. Efikasno
deluje na mikroorganizme koji su otporni na beta-laktamske antibiotike, tetracikline,
makrolide, aminoglikozide i antagoniste folne kiseline. Ovaj lek namenjen je za peroralnu i
parenteralnu aplikaciju. Posle peroralne primene apsorbuje se brzo i kompletno, i maksimalnu
koncentraciju u plazmi postie 2 asa nakom aplikacije. Zbog velike lipofilnosti dobro se
distribuiraju u organizmu. Enrofloksacin i ostali predstavnici fluoriranih hinolona ispoljavaju
sinergistiko delovanje sa beta-laktamskim antibioticima i aminoglikozidima.

LINKOZAMIDI i SPEKTINOMICIN
Po svom antimikrobnom spektru linkozamidi su veoma slini makrolidnim
antibioticima. LINKOMICIN je lek koji se koristi u savremenom svinjarstvu. Linkomicin
inhibie sintezu proteina u bakterijskoj eliji. Deluje bakteriostatski protiv G+ bakterija i

11

mikoplazmi. Linkomicin ispoljava sinergistiko delovanje sa spektinomicinom. Ova dva leka

se najee i nalaze kao komponente gotovog leka koji se koristi u terapiji.
SULFONAMIDI
Sulfonamidi su kompleksna sintetska organska jedinjenja sa izraenom
antimikrobnom aktivnou. Izmenom osnovne hemijske strukture sulfonamida dobijen je
veliki broj predstavnika koji se razlikuju po fiziko-hemijskim i farmakokinetikim
osobinama, ali i po antimikrobnoj aktivnosti.Sulfonamidi u bakterijskoj eliji spreavaju
tranformaciju para-amino benzoeve kiseline u molekul folne kiseline i na taj nain
onemoguavaju sintezu DNK. Sulfadimidin je predstavnik ove grupe koji je naao iru
primenu u praksi. Treba istai da se sulfonamidi nalaze u kombinaciji sa trimetoprimom i ta
kombinacija se naziva KOTRIMOKSAZOL. Meutim sulfadimidin se nalazi i u
kombinaciji sa neomicinom i oksitetraciklinom.Sulfonamidi ispoljavaju dejsvo na Pasteruella
spp., Actynobacillus spp. Mikoplazme su rezistentne na sulfonamide.
Antimikrobni spektar delovanja najvanijih lekova u terapiji respiratornih bolesti kod svinja
LEK

BAKTERIJE

MIKOPLAME

HLAMIDIJA

Tetraciklini

Florfenikol

Makrolidi

Linkozamidi

Pleuromutilini

Fluorohinoloni

Sulfonamidi+Trimetoprim

Sulfonamidi

uslovno,Trimetoprim ne!

INDIKACIJE ZA PRIMENU VIE ANTIMIKROBNIH LEKOVA U TERAPIJI

Danas se u praksi esto primenjuju vie antimikrobnih supstanci odjednom, a da pri tome
nismo uvek sigurni da li kombinovana primena lekova ima kao cilj sinergizam ili ne.
Kombinovana primena lekova u terapiji je indikovana kod svinja jer se najee radi o
meovitoj bakterijskoj infekciji. Kombinovanje lekova radi postizanja sinergistikog

11

delovanja mora da bude u skladu sa naelima farmakologije. Ta naela e biti taksativno

navedena i treba ih se pridravati.
1. Terapija ozbiljnih infekcija u kojima je specifini uzronik nepoznat;
2.

Terapija meovitih bakterijskih infekcija;

3. Poveanje antibakterijske aktivnosti u terapiranju specifinih infekcija;

4. Preveniranje pojave rezistencije mikroorganizama;
5. Preveniranje pojave neeljenih efekata.
GOTOVI LEKOVI NAMENJENI ZA TERAPIJU RESPIRATORNIH
INFEKCIJA BAKTERIJSKE ETIOLOGIJE KOD SVINJA
1.PRAKASTI LEKOVI
Prakovi (pulveres) namenjeni su za masovno tretiranje ivotinja. Njihova prednost je
u tome to se lako primenjuju u hrani ili vodi za pie. Ovim postupkom leimo sve ivotinje u
zapatu i na taj nain dovodimo do povoljnog ishoda same bolesti. Preventivna upotreba
antibiotika nije i ne moe da bude mera zatite zdravlja svinja. Preventivna upotreba
antibiotika ima niz neeljenih efekata: poveava se rezistencija sojeva mikroorganizama,
remeti se odgovarajua mikroflora organizma, duina karence, ekonomski momenat...
Indikacija za primenu prakastih medikamenata je u sluaju kada se bolest pone
javljati sporadino na farmi, i zatim poinje zahvatati sve vei broj ivotinja. Manji broj
obolelih ivotinja leimo pareteralno jer je tada najee izraena i inapetenca te ivotinje ne
bi konzumirale hranu a samim tim ne bi ni unosile antibiotik u organizam. Ostatak ivotinja
koje ne ispolajavaju simptome bolesti leimo prakastim lekovima preko hrane ili vode za
pie, jer pareneralna aplikacija lekova je u zavisnosti od aglomeracije na farmi teko
izvodljiva, a takoe i ekonomski neopravdana jer se troe velike koliine lekova.
PRAKASTI LEKOVI REGISTROVANI U NAOJ ZEMLJI ZA LEENJE
BAKTERIJSKIH INFEKCIJA RESPIRATORNOG TRAKTA
TIACOR CTC(Tiamulin hidrogen fumarat, hlortetraciklin hidrohlotid), proizvoa
FISH CORP 2000.
KATEGORIJA

DOZIRANJE

NAPOMENA

DUINA TRETMANA

PRASAD DO 8
NEDELJA STAROSTI

2kg leka/tonu hrane

Kod tekih infekcija

3kg/tonu hrane

7-10 dana

PRASAD PREKO 8
NEDELJA STAROSTI

3kg leka/tonu hrane

Kod tekih infekcija

4.5kg/tonu hrane

7-10 dana

PARALELNI LEKOVI:TIAMULIN CTC-P,proizvoa Vetmedic

11

 TETRAMAX 500(Oksitetraciklin hidrohlorid),proizvoa FISH CORP 2000

VRSTA

DOZIRANJE

DUINA TRETMANA

SVINJA

40-80mg/kg telesne mase u vodi

za pie,2x dnevno

4-6 dana

MAGNUM 44 LS(Linkomicin hidrohlorid,spektinomicin hidrohlorid),proizvoa

FISH CORP 2000
Doziranje: 2kg/tonu hrane,tokom 10 dana i bar jo 5 dana po prestanku simptoma bolesti.
PARALELNI LEKOVI: NEOLISPEC P-44,proizvoa FM Pharm.

TYLOMAX 500(Tilozin tartarat),proizvoa FISH CORP 2000

VRSTA

DOZIRANJE

DUINA TRETMANA

SVINJA

50 g leka/100 l vode

5-7 dana

SULFAMAX 300(Sulfadiazin, trimetoprim) proizvoa FISH CORP 2000

VRSTA

DOZIRANJE

DUINA TRETMANA

SVINJA

1kg/tonu hrane

5-7 dana

PARALELNI LEKOVI: NEOSULF-P,proizvoa FM Pharm,SULTRIMP,proizvoa Vetmedic

ENRON-F(Enrofloksacin), proizvoa FISH CORP 2000

Doziranje:1.5-3 kg leka/tonu hrane, tokom 3-5 dana
PARALELNI LEKOVI: NEOFLOXACIN-P 10%.proizvoa FM
Pharm,ENROFLOKSACIN,proizvoa Vetmedic

FLUMAX(Fluorfenikol),proizvoa FISH CORP 2000

Doziranje:1.5-2 kg leka/tonu hrane, tokom 7 dana

11

 PARALELNI LEKOVI: NEOFENIKOL P, proizvoa FM Pharm, FLORFENIKOLP,proizvoa Vetmedic.

QUINOMAX 800(Norfloksacin), proizvoa FISH CORP 2000

Doziranje:130-190g leka/tonu hrane tokom 7-10 dana.
TRIGUARD 250(Sulfonamidin,oksitetraciklin hidrohlorid,neomicin
sulfat),proizvoa FISH CORP 2000
Doziranje: 500g leka/100 kg hrane,ili 300g leka/100l vode tokom 5 dana.
PARALELNI LEKOVI: NEOSULFOX-P,proizvoa FM Pharm.

DOKSILAN-C-20(Doksiciklin, askorbinska kiselina),proizvoa FM Pharm.

Doziranje: 1250-1500g leka/tonu hrane, ili 500-750g/1000 l vode za pie, tokom 35(najdue 7) dana.
TILOZIN VP 50 %(Tilozin),proizvoa Vetmedic
Doziranje: 0.5g leka/l vode(50g/100l vode) tokom 5-10 dana.

LEKOVI ZA PARENTERALNU(INTRAMUSKULARNU) APLIKACIJU

Ovaj vid aplikacija ima izvesne prednosti ali i mane u odnosu na masovnu (per os)
aplikaciju. Prednosti ovog vida aplikacije su u tanom doziranju leka u odnosu na
preporuenu dozu leka po kilogramu telesne mase,brzini delovanja leka...Mane ovog vida
aplikacije su: tehnika izvodljivost u velikim aglomeracijama svinja, potronja velike
koliine lekova a samim tim i ekonomsku opravdanost same terapije.
LEKOVI ZA PARENTERALNU APLIKACIJU NAMENJENI ZA LEENJE
BAKTERIJSKIH INFEKCIJA RESPIRATORNOG TRAKTA
NAZIV GOTOVOG
LEKA

SASTAV

PROIZVOA

TILOSINA 10%

TILOZIN

CHEMIPHARMA ITALIA

DRAXXIN

TULATROMICIN

PFIZER FRANCUSKA

RODOTIUM 10%

TIAMULIN

BIOVET BUGARSKA

ALFATRIM 24%

SULFAMETOKSAZOL,TRIMETOPRIM

ALFASAN
INTERNATIONAL B.V.
HOLANDIJA

DUPHACYCLIN 30%

OKSITETRACIKLIN

FORT DODGE

11

L.A.

HOLANDIJA

ENROFLOXACIN 5 %

ENROFLOKSACIN

ALKALOID A.D. SKOPJE

MAKEDONIJA

FLORON

FLORFENIKOL

KRKA TOVARNA
SLOVENIJA

LINKO-SPECTIN

LINKOMICIN,SPEKTINOMICIN

PFIZER
MANUFACTURING
BELGIUM NV BELGIJA

SPECIFINA PROFILAKSA
VAKCINA
RESPISURE
PORCILIS APP
PORCILIS AR-T
PORCILIS PRRS
M+PAC

SPECOFINOST
Mycoplasma hyopneumonia
Actinobacillus
pleuropneumoniae
Bordetella bronchiseptica
Pasteurela spp.
PRRS
Mycoplasma
hyopneumoniae

PROIZVOA
PFIZER
INTERVET
INTERVET
INTERVET
ESSEX ANIMAL HEALTH
WEDEL GMBH

Biosigurnosne mere na farmama svinja

Svakodnevno se namee pitanje kako prizvesti to vie ali zdravstveno bezbedne
hrane, namenjene za ishranu ljudi. Tako se kontinuiranom zdravstvenom zatitom farmskih
ivotinja, primenom vie preventivnih, a manje terapeutskih mera, moe ispuniti aktuelni
koncept od njive, staje do trpeze u kojem e biti istovremenom zastupljena i rentabilna
proizvodnja, sa vie stepenom kontrolom zdravlja i zdravstveno ispravnih namirnica.
Intenzivna proizvodja svinja podrazumeva veliku koncentraciju ivotinja na
relativnom malom prostoru, zbog ega je potrebna primena odreenih mera u cilju ouvanja
zdravlja zapata, spreavanju irenja bolesti u zapatu i ouvanja proizvodnje.
Biosigurnost, dobrobit, dobra proizvoaka praksa, analiza rizika na kritinim
kontrolnim takama ( Hazard Analysis and Critikal Control Points) i ocena telesne kondicije
su veoma znaajni elementi za intenzivnu proizvodnju svinja.
Biosigurnosni planovi su kljuni za prevenciju bolesti i spreavanje neeljenih
situacija i unapreenja poslovanja.
Pojam biosigurnosti podrazumeva tri glavna inioca:
1. Izolaciju (spreava se dodir jedinki iz kontrolisanog okruenja i okoline), kao
kljuni elemenat odrivog biosigurnosnog plana. Karantin, duina trajana izolacije.

11

2. Kontrola prometa (nadzor nad kretanjem vozila, ljudi i svih ivotinja sa farme i
prema farmi).
3. Sanitaciju (dezinfekcija materijala i opreme koja ulazi na farmu i higijena ljudi i
opreme na farmi).

Procena biosigurnosti na farmi

Postizanje potrebnog nivoa biosigurnosti na farmi svinja podrazumeva plan koji
predstavlja rezultat planiranja i pravovremeno preduzetih aktivnosti u konkretnom okruenju i
epidemiolokoj situaciji.
A) Veliina zapata i obim proizvodnje razumljivo u velikoj meri ograniavaju obim i
kvalitet preduzetih mera.
B) Zdravstvena zatita zapata odriva zatita zdravstvenog stanja i uspena
proizvodnja su mogoi samo ako u zapatu nema infektivnih, parzitskih bolesti i
drugih inilaca koji dovode do pojave tehnopatija.
C) Nain upotrebe, uvanja, odravanja i rukovanja terapeutskih sredstavima,
instrumentima, semenom, kao i upotreba sredstava za jednokratnu upotrebu
svakako utiu na postizanje zadovoljavajueg zdravstvenog stanja svih kategorija
svinja.
Rad na formulisanju i primeni biosigurnosnih planova podrazumeva stalnu aktivnost na
stvaranju i ouvanju zadovoljavajueg okruenja za ivot ivotinja i njihovu proizvodnju, pre
svega u pogledu spreavanja unoenja i irenja uzronika infektivnih bolesti, a dobija na
znaaju kako trite svinjskog mesa sve vie poprima internacionalni karakter.
Mnoga reenja koja se primenjuju na industrijskim farmama u cilju poboljanja
profitabilnosti, poveanja efikasnosti i bezbednosti proizvodnje esto uzrokuju diskomfor,bol
i stres odnosno distres ivotinja, dok spreavaju njihova prirodna instiktivna ponaanja, to se
u najveoj meri ogleda u ekonomskim rezultatima proizvodnje. Pored toga, treba imati na
umu da se u najveem broju sluajeva radi o svinjama razliitih uzrasnih kategorija, esto
razliitog geografskog i zdravstvenog porekla sakupljenih na ogranienom prostoru, kao i da
su ranostasne rase svinja visoko osetljive na stres, to neminovno dovodi do poveanja
infektivnog pritiska i izbijanja bolesti. Previdi, propusti i greke u odravanju potrebnog nivoa
biosigurnosti obino dovode do pojave oboljenja, smanjenja obima proizvodnje, uginua i
gubitka zarade ugroavajui na taj nain opstanak itavih zapata. Navedeni inioci ukazuju na
stanje biosigurnosti jedne farme, ali se uvek mora imati na umu njihova meusobna
interakcija i sveukupnost delovanja. Najvie treba obratiti panju na: izolaciju kao element
biosigurnosti na farmi, karantin, zdravstveni status zapata, odnos osoblja prema opremi,
kontrola kretanja i prometa, reim poseta, kontrila hrane i oprema za hranjenje, izubravanje,
uklanjanje leeva uginulih ivotinja na farmi, kontrola ptica, populacije glodara i drugih
ivotinja i sanitacija.

20. tehnikih preporuka (Madekov plan u 20.taaka)

Treba primeniti barem 16 taaka da bi se mortalitet smanjio sa 20% na jednocifren broj.
Praenje:

11

1. All out/ pranje/ dezinfekcija/all in

2. Pranje krmaa i dehelmintizacija pre praenja
3. Stavljnje prasadi pod drugu krmau: ograniiti samo ako je nuno i samo u prvih
24 asa
Posle zaluenja:
4. Mali boksevi (manje od 13prasadi), vrste, pune pregrade
5. All out/ uklanjanje slame/ ienje/ dezinfekcija/ all in
6. Smanjiti gustinu (3. svinje/m2)
7. Poveati irinu mesta na hranilici (+7cm/prasetu)
8. Poboljati kvalitet vazduha ( NH3< 10ppm; CO2<0.15%)
9. Poboljati kontrolu temperature
10. Grupe se ne meaju
Grower/Finishing
11. Mali boksevi, vrste pune pregrade
12. All out/ uklanjanje slame/ ienje/ dezinfekcija/ all in
13. Nema meanja onih grupa iz bokseva obrazovanih posle zaluenja
14. Nema meanja finiera
15. Smanjiti gustinu (+0.75m2/svinji)
16. Poboljati kvalitet vazduha i temperature
Drugo
17. Odgovarajui program vakcinacije
18. Logine linije kretanja unutar objekta (vazduha,ivotinja...)
19. Stroga higijena ( seenje repova/zuba, injekcije...)
20. Rano uklanjanje obolelih svinja (karantin ili eutanazija)

11