Grip– INFLUENCA GRIPPUS EPIDEMICUS

Grip je akutna infektivna bolest i veomakontagiozno virusno oboljenje

epidemičnog, a ponekad i pandemičnog karaktera.Klinički se ispoljava
kratkotrajnim febrilnim stanjem ,simptomima opšte infekcije islabim
kataralnim promenama gornjih disajnih puteva.

Etiologija
Prouzrokovač oboljenja je virus gripa koji spada u grupu mikrovirusa.Postoje
tri različita , imunobiološki nezavisna tipa virusa: virus A, sa tri podgrupe,
virus V i virus S.Među njima ne postoji unakrsni imunitet.

Kod obolelih virus se nalazi na sluzokoži gornjih respiratornih puteva.Ovi

virusi su veoma neotporni u spoljnoj sredini.

Epidemiologija
Inkubacija je kratka ( jedan do dva dana ).

Izvor infekcije je oboleo čovek, nezavisno od kliničkog oblika.Zaraznost je

kratkotrajna, jer se virus može naći u sekretu nosa i grla samo u prva tri dana
oboljenja.

Putevi širenja su Fligeove kapljice, izbačene za vreme kašlja, kijanja,

govora.Direktan kontakt (poljubac) je takođe značajan put širenja, dok je
indirektan kontakt od manjeg značaja.

Ulazno mesto su gornji respiratorni putevi u kojima se virus lokalizuje i

razmnožava.

Epidemiološke karakteristike

- Grip se javlja u vidu epidemija ili, ponekad, u vidu pandemija.Ima sezonski

karakter, širi se obično zimi ili u rano proleće, mada se epidemije mogu javiti i
nezavisno od godišnjeg doba.
Od gripa oboljevaju naročito deca predškolskog i školskog uzrasta, ali i ostali
uzrasti.

Klinička slika
Posle inkubacije koja traje jedan do tri dana bolest počinje naglo visokom
temperaturom, malaksalošću, ponekad zimom i drhtavicom.Bolesnici se žale
na glavobolju, bolove u mišićima, izraženi su kašalj i kijavica.Konjuktive su
hiperemične, nosna i usna sluzokoža crvene i nabubrele, a krajnici uvećani i
hiperemični.Upočetku bolesti često je krvarenje iz nosa.Srčana radnja je
obično poremećena – ređe aritmična,češće bradikardičpna, kao rezultat
toksične komponente uzročnika.

U početku bolesti broj leukocita je povećan, a kasnije smanjen.U većini

slučajeva temperatura i ostali znaci bolesti počinju da popuštaju već posle dva
do tri dana, a malaksalost i iznurenost se duže održavaju.Prema dominantnim
simptomima u kliničkoj slici razlikuje se nekoliko oblika gripa.

Dijagnoza
Koliko je dijagnoza gripa laka za vreme epidemije, toliko je teška i nesigurna u
sporadičnim slučajevima.Nagao početak, sa jasno izraženim opštim
simptomima infekcije, a slabim kataralnim simptomima respiratornog trakta
uputiće na pravu dijagnozu.Potvrda dijagnoze dobija se izolacijom uzročnika
iz rinofaringealnogsekreta ili reakcijom fiksacije komplemenata.

Komlikacije
Grip može da da veliki broj komplikacija, jer se na virusnu infekciju
respiratornog trakta često nadovezuju i sekundarne, bakterijske
infekcije.Najčešče i najvažnije su:

-otitis media suppurativa i sinuzitis , česte i poznate komplikacije sa

karakterističnom simptomatologijom.Blagovremena primena antibiotika
uslovljava u većini slučajeva dobru prognozu ;

-pneumonija, koja je i najteža komplikacija.Ona može da se javi kao rano

gripozna pneumonija ili kasno, u fazi oporavka – postgripozna pneumonija.
Primarnu pneumoniju izaziva virus gripa.Klinički se odlikuje remitentnom
temperaturom, tahikardijom, dispnejom, cijanozom, leukocitozom i drugim
rekonvalescencijama.Antibiotici nemaju dejstva.Rendgenografija pokazuje
homogeno zacenčenje.

Poseban oblik pneumonije je fulminantna, gripozna pnumonija, koja ima

buran tok i obično se brzo završava smrću.Postgripozna pneumonija se javlja
posle dužeg ili kraćeg prelaznog perioda, a prouzrokuju je
pneumokoke.Klinički se ispoljava kao klasična pneumokokna pneumonija.

Lečenje
Lečenje je simptomatsko, a sastoji se u davanju lekova za snižavanje
temoperature i kašlja.Antibiotici nemaju nikakvog dejstva.

Nega I ishrana
Svakog gripoznog bolesnika, bez obzira na težinu kliničkog toka, treba
smestiti u toplui provetrenu sobu i nastojati da u njoj bude bar još dva do tri
dana posle pada temperature, jerse na grip mogu nadovezati razne
komplikacije.

U toku febrilnosti bolesniku treba davati pored toplih napitaka, uglavnom laku
hranu, tečnu ili kašastu, sa dosta vitamina.Posle pada temperaturepostepeno
treba preći na običnu ishranu.

Zaštita
Prevencija se sastoji od opštih i specifičnih mera.

Opšte mere su neefikasne.

Specifične mere se sastoje od korišćenja dve vrste vakcine – mrtve i žive.Obe

vakcine daju dobru zaštitu, koja traje nekoliko meseci.Mrtva vakcina se daje
parenteralno, a živa intranazalno.Vakcinacija protiv gripa nije zakonom
obavezna, ali se preporučuju naročito starijim osobama i hroničnim
bolesnicima.
U slučaju epidemije obavezno je prijavljivanje obolelih.Poželjna je kućna
izolacija, dok se hospitalizacija primenjuje kod težih, komplikovanih slučajeva.

Nazeb- prehlada, infektivna kijavica

Nazeb ili prehlada je akutna infektivna bolest nazofaringealne sluzokože,

virusnog porekla, koja se klinički manifestuje kijavicom, bez opštih simptoma
infekcije.

Etiologija
Uzročnici nazeba su grupe međusobno srodnih virusa koji se nazivaju
rinovirusi.Dokazano je da postoji više od sto seroloških tipoova rinovirusa ,
koji spadaju u grupu tzv. Pikornih virusa (riso – vrlo mali i RNA-
ribonukleniska

Klinička slika
Bolest se klinički manifestuje uglavnom lokalnim simptomima zapaljenja
nazofaringealne sluzokože – kijavicom, curenjem nosa, bez opštih simptoma
infekcije.

Sekret iz nosa je sasvim vodenast, a kasnije postaje sluzav.Ponekad se javljaju

umor i slaba glavobolja, praćema supfebrilnošću.Bolest obično traje nedelju
dana,sa dobrom prognozom.

Dijagnoza
Laboratorijska dijagnoza postavlja se izolacijom virusa iz ispirka grla.

Epidemiološke karakteristike.-Oboljenje je rasprostranjeno u celom

svetu.Obično se javlja u vidu manjih epidemija i endemično.Uglavnom je
sezonskog karaktera.Zbog nedostatka imuniteta ista osoba možeoboleti više
puta godišnje.

Izvor infekcije su bolesnici u akutnoj fazi ili vironoše.

Bolest prenose ljudi direktnim kontaktom ,Fligeovim kapljicama.

Ulazna vrata su respiratorni putevi.

Inkubacija je kratka, obično dva do tri dana.

Lečenje
Lečenje je simptomatsko.Daju se sredstva za dekongestiju sluzokože nosa u
vidu kapi , koje se primenjuju lokalno ( benil, efedrin, diplivan i dr.).

Zaštita
Od prehlade nema ni aktivne niti pasivne zaštite.Ona se praktično, castoji od
odgovarajućeg načina oblačenja u odnosu na spoljnu temperaturu.

Bolest se ne prijavljuje.

Izolacija se ne sprovodi.