ORL DRELO

61. AKUTNI FARINGITISI

su difuzna zapaljenja sluznice farinksa koja nastaju kao posledica infektivnih, alergijskih ili hiperreaktivnih agenasa.
Uglavnom je praeno zapaljenjskim procesima nosa, paranazalnih sinusa, plua. Najee je praenom zapaljenjem
limfnog prstenadrela. Predisponirajui faktori: disanje na usta, stres, hladna pia, puenje, loi socijalni uslovi.... Prema
klin. toku dele se na AKUTNA I HRONINA; Prema uzroniku zapaljenja: virusna (influenca, adenovirus, HSV),
bakterijska(specifina i nespecifina) i gljivina;
Uglavnom se prvo upali sluznica orofarinksa, pa se potom prenosi na hipofarinks; Javlja se zajedno sa rinosinuzitisom i to
ee u zimskim periodima;
Podela po klinikom obliku i pato.-anatomskim promenama sluznice:

1) AKUTNI KATARALNI FARINGITIS:

najei oblik zapaljenja sluznice orofarinksa;
KLIN.SLIKa: t, umor, malaksalost, gubitak apetita; OD LOKALNIH NALAZA: oseaj stranog tela u drelu, bolno gutanje
,hipersalivacija, kaalj;
DG: anamneza, kln. pregled (difuznu hiperemiju i edem sluznice zadnjeg zida), lab. nalazi (*CRP, leukociti - povieni),
mikrobioloki nalaz (bris nosa i drela sa mikrobiolokom kulturom i AB), radiolokaispitivanja;

2) AKUTNI GNOJNI FARINGITIS:

je akutno gnojno zapaljenje sluznice orofarinksa; Ima teku klin. sliku i mogue su komplikacije; Najei uzronici
stafilokoke i streptokoke. Osobe sa slabim imunitetom podlone su ovom obliku;
KLIN.SLIKA: t, umor, malaksalost, bolovi u gui su veooma jaki pri gutanju; LOK.NALAZ: sluznica je edematozna i jako
crvena, prekrivena gnojem;
DG: anamneza, klin. pregled, lab. analize, mikrobiolokipregled
TH: AB i antipiretici, hrana bogata vitaminima i belanevinama;

3) AKUTNI ULCERO NEKROTINI FARINGITIS:

retka forma koju uzrokuju fuziformni bacil i spirohete;
KLIN.SLIKA: pored ve spomenutih izdvajamo fetor ex ore; LOK.NALAZ: difuzno crvena sluznica orofatinksa sa
ulceracijama koje su pokrivene gnojem i belim fibrinskim naslagama;
TH: AB, antipiretici, lokalna toaleta usne duplje antisepticima, vit. B i C

HERPES SIMPLEKS FARINGITIS: je zapaljenje drela uzrokovano H. simpleksom; U orofarinksu uoavamo herpetine
vezikule koje mogu da se spuste u hipofarinks i na epiglotis; Treba sprovesti virusoloka ispitivanja pored gore
spomenutih;
TH: analgetici, antipiretici, toaleta usne duplje i drela
HERPES ZOSTER FARINGITIS: za ovu formu je karakteristino zapaljenje polovine drela koje je proeto vezikulama du
n. glossopharyngeusa i n. vagusa; Vezikule se nalaze i na mekom nepcu;
FARINGITIS MIKOTIKA: gljivino zapaljenje; Javlja se kod imunodeficijentnih, a karakterie se beliastim naslagama koje
se lako skidaju sa jezika, drela, mekog nepca;
TH: antimikotici
HRONINE FORME: NESPECIFINE(atrofini, hipertrofini i kataralni) I SPECIFINE(tuberkulozni i luetini)
AKUTNI ADENOITIS:
je akutno zapaljenje tonzila smetenih u epifarinksu; Oboljevaju odojad i mala deca, a ako uzronici sespominju
virusi(Epstein Barr, Herpes Simpleks) i bakterije (Sterptocccus pyogenes, B hemolitiki streptokok grupe A, S.aureus....).
Razvija se hiperemija i hiperplazija farinksne tonzile ije tkivo je ispunjeno gnojnim epovima, a sekrecija je purulentna.
Infekcija se iri preko Eustahijeve tube na srednje uho i slivanjem na donje partije resp. trakata i gutanjem u GIT. Ima
dobru prognozu.
KLIN.SYM: obostrana nosna opstrukcija i sekrecija iz nosa, t(40), groznica, febrilne konvulzije, kaalj, cervikalna
limfadenopatija;
DG: anamneza, ORL pregled(otoskopija obostrano uvuene bubne opne; orofaringoskopski gnojni sekret se sliva iz
epifarinksa), bakterioloki nalaz, labaratorijski pregled krvi(leukocitoza, SE, skretanje leukocitarne formule zavisno od
uzronika);
TH: AB 7- 10 dana, do nalaza antibiograma penicilin parenteralno + kapi za nos, antipiretici(NE preparate
acetilsaclicilne kiseline maoj od 12 god.)
KOMPLIKACIJE: otitis media acuta, retrofaringealni apsces, traheobronhitis, bronhopneumonia

AKUTNI TONZILITIS:
je zapaljenje palatinalnih tonzila; Uzronici su uglavnom virusi, a na njih se nadovezuju bakterije (sekundarna infekcija);
Imamo prisutnu inflamaciju svih spratova farinksa, a sa napredovanjem bolesti deskvamira se epitel i taloi fibrin na
tonilama;
KLIN.SLIKA: disfagija, odinofagija, fetor ex ore, rinofonia clausa + t, jeza, drhtavica, opta slabost, generalizovana
mijalgija, cervikalna limfadenopatija;
DG: anamneza, ORL pregled, bakterioloki nalaz(bris drela, tonzila), lab. pregled krvi(SE, leukocitoza) i urina
LOKALNI NALAZ: 4 vrste
angina catarrhalis: uveane tonzile, edematozna i hiperemina slznica
angina lacunaris : iznad + bele take (gnojni fibrinski epovi)
angina cnfluens : fibrinske naslage pokrivaju obe tonzile, ali je vie izraeno na jednoj tonzili
angina ulcero necrotica : beliasto sivkaste skrame na delu tonzile, ostali deo je nepromenjen
TH: AB(penicilin, makrolidi, cefalosporoni...), antipiretici, analgetici, ispiranje antiflogisticima (aj od kamilice/alfije)

62. HRONINI TONZILITIS

je hronino zapaljenje palatinalnih tonzila. Iako je etiologija nerzjanjena smatra se da vie faktora doprinose njegovom
nastanku. Najee oboljevaju deca uzrasta 4-15 god. Patohistoloki uoava se poveanje veliine i smanjenje broja
limfnih folikula, u istanjenm delu kripti infiltracija lomfocita i plazmocita; 5% sluajeva hroni. tonzilitisa potvruju se
znaci TBC
SYM: opti sim. nisu izraeni, dug i uporan kaalj, bezbolna crevikalna limfadenopatija, peckanje i stalno arenje u grlu,
oteano gutanje, fetor ex ore, infekcije nosa, paranazaln. sinusa i uha;
DG: anamneza, ORL pregled (orofaringoskopski asimetrija tonzila( uvula devira ka jednoj od njih), pozitivan tonzilarni
pus, hiperemija prednjih nepanih lukova, atrofija tonzila, hronina cervikalna limfadenopatija (bezbolna), priraslice
izmeu prednjih i zadnjih nep. lukova , defekti sluznice), bakterioloki pregled (uglavnom negativan osim u fazi
egzacerbracije), lab. pregled krvi i urina (hipohromna anemija, SE)
DDF: benigni/maligni tum. tonzila
TH: tonzilektomija
65. INDIKACIJE i KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

REKURENTNI TONZILITIS (este gnojne angine, vie od 3x/godinje, traju vie dana, praene optim znacima infekcije)
PONAVLJANI PERITONZILARNI APSCESI
HIPERTROFIJA TONZILA(uzrokuje oteano disanje, opstruktivne apneje u snu koje vode u hron. hipoksiju i gutanje)
TUMORI
KLICONOTVO (ukoliko se iz tonzila izoluju i uporno ne reaguju na konzervativnu th Corinebactreium, Streptococcus,
Staphylococcus, Chlamidiae....***posle preleane mononukleoze savetovati tonzilektomiju jer virus ostaje u tonzile i ima
onkogeni potencijal!!!!)
U LEENJU DR. BOLESTI(uporna mikotina oboljenja tonzila, febrilne konvulzije kod acc. tonzilitisa, TBC cervikalnih
limfonodusa....)

APSOLUTNE KONTRAINDIKACIJE: su teka opta oboljenja organizma (maligni tumori, aktivna evolutivna TBC, ciroza
jetre, renalna insuficijencija, evolutivna reumatina oboljenja, akutne infektivne bolesti)
RELATIVNE KONTRAINIKACIJE: donja starosna granica (deci mlaoj od tri godine zbog nezavrene maturacije +
potencijalno velik gubitak krvi pri tonzilektomiji), hematoloka oboljenja (leukoze, hemofilije, aplastina anemija...),
neregulisana oboljenja (DM, srane mane, hipertenzija..) akutizacija infekcija (..unosu, paranazalnim uplinama i
farinksu...), hronina stanja (hronini riniti, faringitis, ozaena...)

64. ADENOIDNE VEGETACIJE

predstavljaju epifarinksne tonzile (trei krajnik). To je oboljenje odojadi i male dece gde se ajvlja hipertrofija limfnog
tkiva zbog infekcija (osipne groznice, banalne rekurentne infekcije nosa, lo socio- ekonom. status...)U patogenezi lei
izraena vaskularizacija i hipertrofija limfnog i vezivnog tkiva pifarinksa.
KLIN.SLIKA: obostarna nazalna opstrukcija, poremeaj disanja kroz nosa, opstrukcija tube auditive, recidivirajui akutni
otitis/ hronini sekretorni otitis, razl. stepeni kondukt. oteenjasluha.... (Sym nastaju zbog optrukcije hipertrofinog lym.
tkiva); hru kad spavaju, razdraljiva su (loe spavaju), nakon nekog vremena dobijaju odreeni izgled FACIES
ADENOIDES stalno otvorena usta, iz nosa se sliva mukopurulentan sekret, bleda su, adinamina (lo uspeh u koli)
** Normalno trei krajnik je blago uvean kao posledica imunoloke reaktivnosti atrofira do 16. god.
DG: anamneza (heteroanamneza), ORL pregled, RTG snimak profila epifarinksa(uveana mekotkivna senka u nosnom
spratu farinksa), timpanometrija(nepokretljivost sprovodnog aparata srednjeg uha), lab.pregled krvi, alergoloki pregled
TH: adenoidektomija
DDF: maligni tum. epifarinksa, kong. atrezija hoana, meningoencefalokela
63. KOMPLIKACIJE ACC I CHR TONZILOFARINGITISA

SU peritonzilarni apsces, retrofaringealni apsces , parafaringealni apsces, flegmona poda usne duplje i sepsa;
PERITONZILARNI APSCES: moe biti supratonzilarni (izmeu tonzile i prednjeg nep. luka) i retrotonzilarni (tonzila i
zadnjinepani luk);Proces nastanka apscesa kree tonzilitisom odakle se inflamacija iri ka okolnom tkivu > nastaje
peritonzilitis iz koga nastaje apsces. Iako je vezivna kapsula nepanog luka odlina barijera za spreavanje irenja inf.
tokom duge inflamacije njena struktura se menja.
KL.SLIKA: naglo nastalo oteano gutanje koje se nastavlja na tonzilitis, bol u drelu se iri ka uhu, otvaranje usta postaje
oteano zbog trizmusa, bol se pojaava pri gutanju(smanjen unos hrane i vode), govor postaje nerazumljiv,
hipersalivacija, prinudni poloaj vrata i glave, jak pritisak u vratu; opti sim: t, malaksalost, otok region. lym. vorova,
DG: anamneza, pregled orofarinksa (otok, crvenilo i protuzija tonzile sa asimetrijom nep. lukova), jugulodigastrini
nodusi su vrlo bolno osetljivi, krvna sliak (leukocitoza)
DDF:peritonzilarni celulitis, tumori tonzila, difterija, angioneurotski edem....
TH: incizija i drenaa apscesa + AB (penicilin/cefalosporini III gen. + metronidazol)

RETROFARINGEALNI APSCES je gnojna kolekcija u prostoru izmeu sluznice zadnjeg zida farinksa i prevertrebralne
muskulature. Uvek lokalizovan jednostrano!
KOD DECE: u periodu od 6 meseci 2.god. limfnim putem iz tonzilofaringitisa prodire infekcija i odlazi putem Gilletovih
lym. vorova i njihovog apscediranja.( koji involuriaju kod strije dece zbogega se kod njih ovaj tip apscesa ne javlja )
KLIN.SLIKA: otok zadnjeg zida farinksa (jednostrani), oteano gutanje, nerazumljiv govor, prinudni poloaj vrata (ddf -
tortikolis), t, povraanje, dehidratacija, gubitak teine;
DG: anamneza, orofaringoskopija(vidi se hiperemino izboenje na zadnjem zidu farinksa koje na dodir fluktuira), MR
vrata
TH: incizija i drenaa + AB (penicilin/cefalosporini III gen. + metronidazol)
KOD ODRASLIH: re je o descedentnom prevertrebralnom hladnom apscesu koji nastaje iz TBC proces u vratnom
prljenu ili gnojne kolekcijeiz osteomijelitisa temporalne kosti/mastoiditisa;
KL.SLIKA: pritisak u vratu, blaga disfagija prilikomuzimanja vrste hrane, napadi kalja, ukoenost vrata sabolnim i
uveanim lym. vorovima
DG: anamneza, pregled orofarinksa(ovalno izboenje zida farinksa, sluzica mirna), RTG(vidi se apsces i razoreni vratni
prljeni)
TH: konzervativna(tuberkulostatici) i hirurka

PARAFARINGEALNI APSCES: je gnojna kolekcija vezivnog tkiva i apscediranje lym.vorova parafaringealnog prostora;
Proces nastaje posle tonzilektomije, irenjem iz peritonzilarnih apscesa, iz procesa u kutnjaku, mastodinom nastavku;
KLIN.SLIKA: visoka septina t, drhtavica, bolovi na jednoj str. vrata, trizmus, tortikolis, sivkasta boja koe...
DG: anamneza, pregeled (od manibile grudnog koa postoji tvrd i na palpaciju veoma bolan otok), ORL pregled
(hiperemija farinksa)
TH: leenje hitno i operativno + AB (penicilin/cefalosporini III gen. + metronidazol)

FLEGMONA USNE DUPLJE (Angina Ludovici) je gnojno zapaljenje vezivnog tkiva usne duplje i submentalnog predela
vrata; Bolest nastaje naglo iz stomatitisa, faringitisa, zap. submandibul. lezde.
KLIN. SLIKA: t, malaksalost, ne moe da guta ni hranu ni pljuvaku, trizmus, govor otean i nerazumljiv;
DG: anamneza(bol u korenu jezika, bolno gutanje, otean govor), orofaringoskopija (jezik ogranieno pokretan, pod usne
duplje izboen, lividan, tvrd, bolan)
TH: incizija + aspiracija + drenaa + AB(penicilin/cefalosporini III gen. + metronidazol)
SEPSA: posle tonzilitisa >>> drhtavica sa septinom temperaturom, bolna osetljivost du jugularen vene koja je osetljiva,
vrsta nabrekla traka, osetljivost jugulodigastrinih lym. vorova;
DG: simptomi + anamnestiki pod. o tonzilitisu + leukocitoza
TH: AB (visoke doze penicilina ili dr. AB irokog spektra; ako je jugularna vena zahvaena ligatura ipod nivoa tromba i
resekcija bolesnog dela)

84. BENIGNI(juvenilni angiofibrom) TUM. EPIFARINKSA

Juvenilni angiofibrom je benigni tumor epifarinksa, najee se javlja kod deaka u pubertetu. Smatrase danastajekao
posledica hormonskedifunkcije ili poremeaja u osifikaciji baze lobanje. Odlino je prokvljen pa povrede dovodedo
obilnog krvarenja.Lokalizovan na krovu epifarinksa, ima tendenciju irenja ka nosnom septumu, moe dase spusti u
mezofarinks, a moe da zahvati i maksilarni, etmoidalni sinus, pa ak i endokranijum.
KLIN.SLIKA: oteano disanje kroz nos, uestala krvarenja iz nosa(anemija), konduktivna nagluvost(opstrukcija tube
auditive), rinolalia clusa, frog face jednostrani otok lica, dislokacija onih jabuica;
DG: deaci su izrazito infantilne grae bez izraenih sekundarnih sek. karakteristika, prednja rinoskopija (gnojni sekret,
ponekad tumorski izrataj), pregled epifarnksa (sivkast tumorski izrataj), feksibilna faringoskopija, RTG (bitemporalni
snimak epifarinksa),BIOPSIJA NE(zboog krvarenja);
TH: hirurka
DRUGI BENIGNI TUMORI: HORDOM, HONDROM, PAPILOM, TERATOM....

85. MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA

90% su epitelijalnog porekla planocelularni karcinom i nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa (UCNT).
Od mezenhima non Hodgkin limfomi.
ee se javljaju kod ena. Ne postoji korelacija sa puenjem i uzimanjem alkohola, ali postoji povezanost UCNT-a sa
Epstein Barr virusom (potvruje se virusnim markerima u epitelnim el. tumora i at u krvi). Zbog anatomskog odnosa
epifarinksa sa orbitom, uhom i endokraniijumom mogu da dominiraju sym. susednih regija!!! + bogata limfna mrea ima
za posledicu rano irenje tumora.
KLIN.SLIKA: pucketanje u uvu, zapuenost uva, oseaj stranog tela u epifrinksu, krvarenjeiz nosa, nagluvost, poremeaj
govora (rinolalia clausa okluzija epifarinksa tum. masom)...dalji razvoj sym. zavisi od pravca irenja tumora. Budui da
je najea lok. timora lateralni zid epifarinksa oko ua tube auditive jasno je koji su prvi sym.
Odatle ide lateralno irenje infiltracija pterigoidnog miia (trizmus,) V k.. (bol u gornjoj i donjoj vilici)
AKO SE IRI KA ENDOKRANIJUMU- GLAVOBOLJE, MUNINA, STAZA PAPILE, ANOSOMIJA, INTELEKTUALNI POREMEAJI,
OFTALMOPLEGIJA, AMAUROZA
AKO SE IRI KA MEZOFARINKSU MOE SE UITI PREGLEDOM + OTEANO GUTANJE, GOVOR
METASTAZE U RETROSTERNOKLEIDOMASTOIDNO( V REGIJI VRATA)
DG: anamneza, kliniki pregled(zadnja rinoskopija, fleksibilna nazofaringoskopija), endoskopija, RTG(UZ, MR), seroloka i
bioloka ispitivanja
TH:planocelularni radioterapija; UCNT hemioterapija
86. TUMORI TONZILE(palatinalnih tonzila)

su najei tumori mezofarinksa i to planocelularni karcinomi;

KLIN.SYM: pee, grebe, ari, oteano i bolno gutanje, hipersalivacija, u pljuvaki tragovi krvi; REFLEKSNI BOL U UVU JE
RANI ZNAK TUM. TONZILE!!!!!!; KASNIJE nekroza umora (fetor ex ore), ograniena pokretljivost jezika, obilno krvarenje
(infiltracija krvnih sudova tumorom), sekundarna infekcija
DG: anamneza, orofaringoskopija, palpacija vrata, RTG plua, biopsija
TH: hirurko

88. TUM. HIPOFARINKSA

najei planocelularni karcinom; Prema lokalizaciji dele se na : tum. piriformnog sinusa, tum. postkrikoidne regije, tum.
zadnjeg zida farinksa; Najei su tum. piriformnog sinusa;
KLIN.SLIKA: ari, pee, boli, tekoe pri gutanju (proirio se na jednjak), promuklost (infiltr. n. laryngealis
reccurensa);fetor ex ore
DG: anamneza, laringomikroskopija u optoj anesteziji, palpacija vrata(uveani lym. vorovi II i III regije vrata),
RTG(UZ,NMR), biopsija
TH: hirurka + zraenje

87. TUM. PARAFARINKSNOG PROSTORA

najzastupljeniji su porekla pljuvanih lezda (50%), potom neurogenog(paragangliomi, vanomi i neurofibromi)

Tum. pljuvanih lezda (i to od donjeg renja parotidne l.), histoloki pleomorfni adenom; Velika veina je benigne
prirode, dok metastaze U parafaring. prostor daju maligni tum. tiroidne lezde(medularni), karcinomi nazofarinksa,
tumori maksile...
KLIn.SLIKA: duuugo su asym.; potom se javlja disfagija, pa problemi sa uhom (otalgija i oslabljen sluh) kao posledica
paralize 10.k..
sinkopa ukazje na zahvaenost karotidnog sinusa i 9. k..
SIADH(varc Barterov syn) uakuje na irenje ka endokranijumu
DG: anamneza, klin. pregled(.postoji izrataj na vratu, ispadi 9-12k.., izrataj u orofarinksu), UZ,CT,MR, biopsija
(aspiracionom metodom)
TH: hiruki (transparotidni prisup/transcervikalni)

PARAFARINKSNI prostor je parni, boni, duboki predeo glave I vrata; Donji prpada vratu, gornji glavi, a stiloidna
preaga ga deli na prestiloidni prostor I retrostiloidni prostor;

PRESTILOIDNI: sadri veliku kol. masnog tkiva + m.styloglossus, a.palatina ascendens , a. phayngea ascendes i vene
pratilje, grane 5. k..(n.pterygoides medialis, n. tensoris veli palatine, n.tensoris tympani)

RETROSTILOIDNI: a.carotis interna, v,jugularis interna, 9-12 k.., gornji deo vratnog simpatikusa I duboke lym.
vorove vrata.

Proces u ovom podruju se lako ire ka endokranijumu I medijastinumu

16. RASCEPI USANA I NEPCA

HelioGNATOpalatoshisis je jedan od najteih kongenitalnih anomalija usne duplje koji prati i rascep gornje usne,gornje
vilice, tvrdog i mekog nepca. Rascep se deava zbog poremeaja u embrionalnom periodu (prva tri meseca
intrauterusno).
Etioloki inioci:
endogeni (genetske mutacije/ naslee)
egzogeni (rubeola, grip, parotitis, hipoksija, malnutricija, kortiko, citostatici...)

Mogu biti izolovane ili udruene sa anomalijama drugih organa (KVS, GIT,CNS...)
Rascepi se dele na rascepe primarnog i rascepe sekundarnog palatuma, a granica je foramen incisivum.

Primarni palatum: ine usna, premaksila i prednji deo septuma. postoje dva oblika:
cheliosis (rascep usne) i
gnatoshisis (rascep alveolarnog nastavka)

Sekundarni palatum : ine tvrdo i meko nepce; i ovde postoje dva oblika: palato i veloshisis;
Zbog rascepa mekog nepca pri gutanju ne dolazi do podizanja i ograivnja mezo farinksa od epifarinksa, a zbog
nefunkcionisanja levatora i tenzora palatini tuba aufitiva jezatvorena zbog ega nastaju smetnje sa sluhom;
DG: po rodjenju deteta; moraju se iskljuiti malformacije na dr. sistemima;
TH: hirurko (korektivno konzervativnafaza pa hirurgija rascepa gornje usne, potom oprativni zahvat na mekom i na
kraju i na tvrdom nepcu)
MIKROGNATHIA I PROGENIA MANDIBULAE: hipoplazija/ hipertrofija donje vilice.
17. POVREDE USNE DUPLJE I FARINKSA

USNA DUPLJA:
povrede jezika, obraza, vilice mogu biti nanesene otrim, iljastim i tupim predmetima, potom fizikim i hemijskim
noksama; tu su i ugrizi; Dalja podela je na izolovane ili udruene sa povredama drugih struktura zavisi od tetne nokse;
Rane na jeziku mogu biti razliitog obima od malih i plitki posekotina uboda amputacija;Rane na jeziku obilno krvare
pa prilikom veih povreda (naroito ak osu bolesnici u besvesnom stanju) moe doi do opstrukcije disajnih puteva,
asppiracije krvi i razvoja pneumonija
Th: hirurko zbrinjavanje i obrada rane, sutura + AB+ antiteanusna zastita; kod veih krvarenja spreavanje hipovol. oka;
KOMPLIKACJE: infekcije, edem jezika, flegmona...

FARINKS:
1)pod dejstvom mehanike sile: najee kod dece; obino je re o laceracijama koje su posledica pada na neki iljast
predmet koji je dee dralo u ustima; oteenje zavisi od sile u teim situacijama predmet moe da proe kroz nepce u
nazofarinks i da izazove laceracije sluznice nazofarinksa; u hipofarinksupovrede nastajudejstvom otre sile pri
povreivanju vrata spolja (penetrantne povrede) i obino su udruene sa povredama larinksa ili traheje;
KLIN.SLIKA: varira od vrste, intenziteta; manje/vee krvarenje, bole, oteano bolno gutanje; OTEANO DISANJE
povrede mezo- i hipofarinksa; KRVARENJE IZ NOSA nazofarinks;
OD MEHANIKIH POVREDA NAJTEESU PENETRANTE POVREDE VRATA (iz vatrenog oruja) mogu biti AP ili lateralne;
KLIN. SLIKA: ponovo varira>>>povrede krvnih sudova, traheje, jednjaka, kimenog stuba/modine, farinksa...
TH: obrada rane sa uklanjanjem projektila, obezbeivanje disanja (intubacija), zaustavljivanje krvarenja...
2) POVREDE USLED DEJSTVA HEM. AGENASA: kiseline/baze; obinosu udruene sa povredama jednjaka i disajnih
puteva;
DG: anamneza i klin. pregled : korozivne promene na usnama, u usnoj duplji i farinksu fibrinske naslage sa hipereminom
sluznicom + oteano gutanje i govor
3)TOPLOTA: u ovom sluaju usled vrelog napitka/vodene pare; praene opekotinama disjnih puteva
4)JONIZUJUE ZRAENJE

18. STRANA TELA FARINKSA

STRANA TELA EPIFARINKSA: moe dospeti iz usta (gutanjem kada je poremeena fja mekog nepca/ u besvesnom
stanju) ili iz nosa (pokuaj vaenja);
KLIN.SLIKA: zavisi od veliinei oblika stranog tela; oteano disanje kroz nos, sekrecija iz nosa(zbog iritacije sluznice)
DG: anamneza, zadnja rinoskopija, digitalna eksploracija, RTG
STRANA TELA MEZOFARINKSA: su najea; riblja kost, delovi igraaka;
KLIN.SLIKA: bol pri gutanju, pri svakom gutanju bol iradira ka uvu; pacijent moe da ga lokalizuje to olakava njegovu
ekstrakciju;
DG: anamneza + orofaringoskopija
KOMPLIKACIJE: apsces, flegmona baze jezika
STRANA TELA HIPOFARINKSA: prilikom gutanja hrane; KLN. SLIKA varira od asym. do trenutnog uguenja (BOLUS
SMRTI);
1. mala strana tela se esto zaglaveu sinsus piriformisu bol pri gutanju, zbog bola vrat i glava su u prinudnom poloaju;
2. povrede zidova hipofarinksa dovode do potkonog emfizema vrata
3. veliko srano telo ugroava disanje, cijanoza, gubitak svesti, smrt
TH: ekstrakcija
20. KONGENITALNECISTE I FISTULE VRATA

MOGU BITI LATERALNE I MEDIJALNE;

MEDIJALNE: usled poremeaja u involuciji duct. tireoglosusa; Kao izbije na povrini koe nastaje fistula, u sluaju
formiranja depaili proirenja sa/bez kanalom cista; Svaka cista moe da fistulizira; Prolozi asym dok se ne inficira.
DDF: tumori, lateralne ciste;
DG: RTG sa kontrastom!
TH: operacija ali posle 6. meseca ivota
LATERALNE: iz nepotpunog razvoja krnih lukova/ nepotpuno obliterisanje cervikalnog sinusa; U ovom sluaju ciste su
ee od fistula;, obloene su ploastoslojecitim epitelom; Opsanoe su zbog tendencije da MALIGNO alteriu!!
Th: radikalna resekcija