ПУЛМОЛОГИЈА

Грудно одељење као засебна организациона јединица интерне медицине смештено је у кругу
опште болнице.

Систем грађења одговара павиљонском типу, једноспратна зграда која омогућава:

- Добро проветравање
- Осунчавање просторија
- Обезбеђен је мир за пацијенте
- Теже се преносе интрахоспиталне инфекције

Динамични део одељења, смештен је у приземљу како би се смањила комуникација и шетња

посетилаца који долазе на амбулантни преглед и стационарних болесника.

У склопу овог одељења спадају:

1. Чекаоница и пријемна канцеларија

2. Амбуланта
3. Служба лабораторије
4. Радиолошка служба
5. Кабинет функционалне дијагностике
6. Служба медицинске документације

Стационарни део одељења, смештен је у приземљу и на првом спрату. У приземљу се налази

једицица интензивне неге као и јединица полуинтензивне неге. На одељењу (спрат) смештају
се углавном покретни болесници који спадају у групу болесника који по критеријумима
здравствене неге спадају у групу „опште неге“.

Пулмолошка амбланта, налази се у поликлиничком делу, као и на одељењу за преглед

ургентних стања и новопримљених болесника.

Соба за медицинске интервенције, служи за:

- Припрему болесника за дијагностичке процедуре,

- Извођење медицинско техничких радњи
- Указивање хитне медицинске помоћи и реанимацију

Лабораторија, служи за дијагностику и у њен састав улазе:

- Чекаоница
- Просторија за узимање материјала
- Просторија за преглед материјала
- Просторија за прање лабораторијског посуђа
- Просторија за стерилизацију лабораторијског посуђа

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

1
Кабинет функционалне дијагностике, је специјализована радна јединица са наменом
функционалне дијагностике респираторног тракта, алерголошког испитивања,
електрокардиографије.

Соба главне сестре

Соба лекара

Радна соба сестре, служи за припрему и стерилизацију инструмената, ту се налази приручна

апотека, као и други материјал потребан за рад. У овој соби медицинска сестра припрема
инфузије, трансфузије, ињекциони материјал, посуде за узорке крви...

Приручна чајна кухиња

Трпезарија, у којој обедују сви покретни пацијенти где се налази и телевизор који болесници
могу гледати ван времена оброка.

Санитарне просторије, налазе се и на приземљу и на спрату, одвојен за мушкарце и жене.

ПОСМАТРАЊЕ БОЛЕСНИКА У ПУЛМОЛОГИЈИ У ЦИЉУ САГЛЕДАВАЊА

ПОТРЕБА ЗА ЗДРАВСТВЕНОМ НЕГОМ

Горње дисајне путеве чине носна дупља (Cavum nasi) са параназалним синусима, ждрело
(Pharinx), и усна дупља (Cavum oris) као помоћни дисајни пут. Доње дисајне путеве чини
гркљан (Larinx), душник (Trachea) и душнице (Bronchi). Њихова је функција да загревају и
прочисте ваздух који долази у плућа.

Плућа као главни део респираторног система је велики паренхиматозни орган у коме се
венска крв пречишћава и претвара у артеријску.

У састав плућа улазе крвни судови, нерви, плућни паренхим састављен од алвеола и везивних
ткива. Алвеоле око којих се налазе капиларне мреже су у контакту са ваздухом и у њима се
обавља размена гасова. Респираторним органима у функционисању помажу плеура и
дијафрагма.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

2
Дисање дакле омогућавају центар за дисање, респираторни мишићи који својим
контракцијама повећавају и смањују запремину и притисак у грудној дупљи.

Основна функција плућа се састоји у одржавању оптималних нивоа кисеоника и угљен-

диоксида у току свих метаболичких процеса.

Да би се плућна вентилација обављала нормално потребно је да:

- Добро функционише центар за дисање у ЦНС-у

- Да се импулси нормално преносе од центра ка плућима и обратно
- Да не постоји никаква аномалија у смислу симетричности грудног коша
- Да је очувана функција дијафрагме и интеркосталних мишића
- Да је очувана функција плућног ткива
- Да је очувана пролазност дисајних путева

Болести респираторног тракта су данас веома актуелне (значајан пораст туберкулозе на

пример), због хроницитета, апсентизма (изостанак са посла, из школе), привременог и трајног
инвалидитета, скупог и дуготрајног лечења... представљају не само медицински, већ и
социјални проблем појединца, породице па и друштва у целини. На пораст ових болести
утичу свакако животни и радни услови, многобројни фактори ризика и све дужа и
интензивнија експозиција човека разноврсним штетним агенсима. Управо зато је од великог
значаја добро организована, упорно спровођена примарна превенција, како би се настанак
ових болести смањио, али и мере секундарне и терцијарне превенције како би лечење било
ефикасно и како би се спречиле многобројне компликације.

Посматрањем као и у другим областима медицине, медицинска сестра може уочити проблеме
који указују на плућна обољења. Указује на значај правовременог лечења и на основу

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

3
посматрања закључује о потребама оболелог које сама може да задовољи у оквиру овлашћења
из области здравствене неге.

Неки од симптома и знакова болести указују на болести само дисајних органа (кашаљ), док
други могу бити манифестација и других обољења (пирексија).

Најчешћи симптоми и знакови болести органа за дисање које може препознати медицинска
сестра су: промене у дисању и кашаљ, диспнеја, стридор, хемоптизије, бол у грудима и
цијаноза. Болести могу бити праћене повишеном температуром, осећајем слабости и
малаксалости...

Промене у ритму и фреквенци дисања

Нормално се дисање обаља симетричним померањем грудног коша 16-20 пута у минути. У
болесника сестра посматра фреквенцу (тахипнеја се одликује фреквенцом преко 25
респирација/мин.), степен ангажованости помоћне дисајне мускулатуре и присуство
асиметрије грудног коша при дисању.

Сестра мора обавестити лекара о примећеним променама. Полуседећим или седећим

положајем олакшати стање болесника и бележити промене у документацију. Остало рад по
налогу.

Диспнеја

Ако осећај глади за ваздухом премашује ниво интензитета физичких активности, назива се
диспнеја. Манифестује се напорним дисањем при чему се користи помоћна дисајна
мускулатура а посебно је продужен и отежан експиријум.

Диспнеја се може јавити у болесника са обољењима срца, анемије, анксиозности и

хиперметаболичких стања.

У пулмологији се јавља у болесника са обољењима дисајних путева, плућног паренхима,

плеуре, респираторних мишића и зида грудног коша.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

4
Диспнеја се може јавити ноћу као пароксизмална ноћна диспнеја (ортопнеја) и може бити
последица инсуфицијенције леве коморе, али се јавља и код бронхијалне астме, хроничне
опструктивне болести плућа и услед аспирације неког садржаја у дисајне путеве.

Медицинска сестра може учинити следеће:

- Болесник са диспнејом треба у постељи да заузима полуседећи или седећи положај

- Обзиром да у болесника поред недостатка ваздуха доминира субјективни осећај страха
од угушења потребно га је психички релаксирати
- Ако је потребно обавестити лекара
- Рад по налогу (кисеоник, бронходилататори...)
- Ако се проблеми јављају ноћу уредно бележити време и начин испољавања диспнеје и
предузете мере.

Кашаљ

Кашаљ представља најчешћи симптом болести органа за дисање. Рефлекс кашља може бити
изазван променама у горњим дисајним путевима, трахеобронхијалном стаблу, али и као
последица болести перикарда, желуца, дијафрагме, ушног канала, плеуре, синуса.

Кашаљ може бити:

1. Сув (обољења плеуре и вирусна обољења плућа)

2. Продуктиван кашаљ који је праћен искашљавањем испљувка различитог по количини
и саставу (бронхиектазије, пражњење апсцеса)
3. У виду напада (бронхијална астма)
4. Промукао (запаљење ларинкса)

Медицинска сестра посматрањем процењује каква је врста кашља.

- Положајем обезбеђује максималну релаксацију болесника (полуседећи, седићи

положај)
- Интезивирањем поступака опште неге помаже болеснику (нега усне дупље, аспирација
секрета, повећани унос течности...)
- По налогу даје антитусике, експекторанте, секретолитике и друго.

Испљувак

Испљувак је продукт органа за дисање и има функцију очувања дисајних путева и органа.

У обољењима органа за дисање испљувак може бити оскудан и слузав и обично се јавља код
бронхијалне астме. Обилан који може бити гнојав (жутозелене боје, замућен) јавља се код
болесника са бронхиектазијама (количина испљувка је највећа ујутро), у болесника са
апсцесом плућа избацивање велике количине испљувка побољшава стање болесника,
температура пада. Испљувак може бити боје цигле код запаљења плућа, а може бити и
карактеристичног мириса (гангрена).

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

5
Од посебног је значаја посматрањем утврдити присуство малих количина крви у виду кончића
или тачкица-хемоптизије.

Веће количине крви у испљувку-хемоптоја јављају се услед прскања крвних судова услед
туберкулозе, код бронхиектазија или апсцеса и може бити веома обилно и угрозити живот
болесника.

Сестринске интервенције:

Испљувак саставом и количином веома много говори о врсти и степену захваћености органа
болешћу и представља значајан дијагностички материјал. Како се у испљувку могу наћи и
узрочници болести медицинска сестра мора предузети мере личне заштите и заштите других
болесника и техничке службе која одржава хигијену простора и опреме.

Потребно је:

- Болеснику обезбедити полуседећи или седећи положај

- Обезбедити одговарајуће пљуваонице поред болесника
- Објаснити болеснику значај одржавања хигијене усне дупље и руку
- Објаснити начин слања испљувка на преглед (испљувак се шаље ујутру, добија се
искашљавањем) а за бактериолошку анализу потребно га је узети у стерилне посуде
(Петријеве шоље).

За узимање бриса грла на пример болесник не треба да испира усну дупљу и гргљањем испира
грло пре узимања бриса. За добијање испљувка болесникова усна дупља мора бити чиста.

- Објаснити дезинфекцију и прање пљуваоница техничкој служби

- О променама стања болесника обавестити лекара
- При крварењима рад по налогу

Стридор

Је звук који производи при дисању болесник са суженим дисајним путевима и може се јавити
за време инспиријума, експиријума или за време обе фазе дисања. Представља знак
опструкције дисајних путева.

Медицинска сестра може помоћи болеснику смештајем у седећи положај (испред болесника
се може поставити сто за ручавање ради наслањања-ортопноичан положај), психички
релаксирати болесника, по налогу дати медикаментну терапију.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

6
 Присуство цијанозе

централна цијаноза периферна цијаноза

Хипоксемија ткива изазвана респираторном инсуфицијенцијом је праћена цијанозом

централног типа коју сестра може уочити при инспекцији оралне слузокоже. Код болесника се
може јавити и цијаноза периферног типа која је последица вазоконстрикције крвних судова,
смањеног минутног волумена срца. Цијаноза захтева одговарајући положај болесника,
дијагнозе и терапијске процедуре.

Кијање, исцедак из носа и зачепљеност носа

Кијање се јавља код запаљења слузнице носа, због инфекција синуса а може бити и алергијске
природе. Исцедак из носа је последица запаљења горњих дисајних путева и алергије, а
зачепљеност носа се јавља због едема слузнице.

Поред тога сестра може посматрањем уочити бол у грлу и промуклост (запаљење ждрела), бол
у грудима (иза грудне кости код запаљенског процеса на трахеји, или периферно код обољења
косталне плеуре. Бачваст грудни кош болесника који говори о присуству емфизема и
задебљане, маљичасте прсте који се јављају код хроничних болести плућа и бронха (апсцес,
бронхиектазије, карцином бронха).

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

7
 СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ БОЛЕСТИ
ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ

Медицинска сестра учествује у припреми болесника, у неким интервенцијама је потпуно

самостална у извођењу, поједине интервенције захтевају асистенцију сестре, а у свим
ситуацијама сестра збрињава болесника и брине о хоспитализованом болеснику после сваке
извршене интервенције.

Лабораторијске анализе
Најчешће анализе су седиментација еритроцита, комплетна крвна слика, одређивање броја
леукоцита и леукоцитарна формула, бактериолошки преглед крви (хемокултура), гасне
анализе, хематокрит, ацидобазно стање, серолошке анализе...
Гасне анализе представљају један од веома значајних ако не и најважнији показатељ стања
односно очуваности респираторног система.
Нормалан парцијални притисак кисеоника (РаО2) зависи од старости, и опада порастом
година живота и нормално износи 10,5 КРа
Засићеност угљен диоксидом је стална у људи, без обзира на старост и износи 4,5-6 КРа, а
сатурација кисеоником износи 94%.
Ph крви здравог човека се креће од 7,35-7,45 и смањење указује на закишељавање организма
(ацидозу) а повећање на алкалозу.
Гасним анализама могу се утврдити вредности бикарбоната и оне указују на поремећаје у
метаболизму у смислу метаболичке ацидозе и алкалозе.
Медицинска сестра пулмологије мора знати да смањење РаО2 указује на хипоксемију,
смањена вредност угљен диоксида на прекомерност вентилација, док хиперкапнија (повећана
вредност СО2) на недовољност вентилације.
Узорковање артеријске крви за одређивање гасних анализа

Пулсни оксиметар

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

8
СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ
 Објаснити болеснику неопходност и значај узимања крви за гасне анализе
 Узети крв из радијалне артерије или капиларне крви из ресице ува
 Убацити крв у гасни анализатор, апарат сам избацује резултате

Преглед испљувка
Најчешћи прегледи спутума су бактериолошки преглед, преглед на присуство Коховог
бацила, цитолошки преглед.

Неинвазивне методе испитивања

- Радиолошке методе (радиоскопија, радиографија) плућа, томографија,
компјутеризована томографија, магнетна резонанца
- Методе испитивања функције (носна провокација, кожне пробе, спирометрија, телесна
плетизмографија)
- Радиоизотопске методе (сцинтиграфија плућа)

1. Бронхографија

Је специфична радиолошка метода при којој се у циљу утврђивања присуства проширења

бронхијалног стабла или сужења (стеноза) и преоперативне припреме врши убацивање јодног
препарата као контрастног средства и снимање бронха.
Медицинска сестра припрема болесникан тако што га поставља у положај дренаже пре
убацивања контраста, како би се испразнила проширења бронха и тиме омогућило адекватно
пуњење контрастним средством.
Јодни препарат се убацује путем специјалне сонде. По снимању највећи део контраста се
аспирира, део болесник искашље, а део се апсорбује.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

9
 2. Носно провокативни тест

Се изводи са стандардним инхалационим алергенима са циљем да се утврди осетљивост

организма и даљи пут испитивања и искрености, односно сарадња болесника.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Припремити болесника и пре извођења теста проверити припремљеност (3-5 дана
болесник не сме да узима антихистаминике и не сме имати температуру или бити
прехлађен)
- Укапати са капаљком у обе ноздрве по кап физиолошког раствора, сачекати 20 минута
и утврдити да ли је болесник реаговао кијањем, стезањем у грлу, кашљањем, цурењем
из носа (по сопственом исказу). У болесника који су добро припремљени и искрени
неће бити никакве реакције.
- Укапати одређени стандардизовани алерген, по налогу лекара по једну кап у сваку
ноздрву и процењивати реакцију након 20 минута. У случају позитивне реакције јавља
се сузење очију, којање преко десет пута, стезање у грлу.

3. Кожне пробе (тестови на алергије)

Најчешће су алергени супстанце из нашег свакодневног окружења или радног места, а према
начињу уношења и врсти деле се на:
 Инхалационе алергене (кућна прашина, прашина вуне, перје, полен, гриње...)
 Нутритивни алергени (месо, јаја, млеко, какао, орах, грашак, пасуљ, јагоде, малине...
 Медикаментозне алергене (јодни препарати, антибиотици, сулфонамиди,
барбитурати...)
Потребу за тестирањем осетљивости на поједине супстанце процењује лекар.
У пракси се најчешће користе тестирање осетљивости на стандардне алергене. Они се
добијају готови, стерилни, чувају у фрижидеру на температури од +4 степена и мора се
поштовати њихов рок коришћења.
Постоји више начина тестирања преосетљивости:
 Епикутани тест (крпицом)
 Интрадермални тест
 Тест убода (прик тест)
 Скарификациони тест
Епикутани тест се изводи најчешће код деце ради доказивања преосетљивости.
Очисти се кожа (може субклавикуларно или да деца не би чешала субскапуларно), ставља се
алерген обично на упијајућој хартији, преко се ставља гутаперка и фластер. Реакција се чита
након 24-48-72 часа и присуство хиперсензибилности се манифестује већим или мањим
црвенилом које се обележава бројем плусева (само црвенило +, црвенило са отоком ++, појава
пликова +++)
Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија
10
Интрадермални тестови су се раније најчешће изводили, процењивала се преосетљивост на
стандардне алергене. Очисти се етром воларна страна подлактице. Интрадермално се
посебном малом иглом за с.к апликацију убризга 0,10 мл алергена (у другу руку или на друго
место се убризга физиолошки раствор ради контроле) и резултат се чита након 10-15 минута.
Појава црвенила у промеру од 0,5 цм и више са појавом локалне уртике представља позитивну
реакцију која се обележава бројем плусева (од 1-3 плуса).

Тест убода (прик тест) се данас најчешће користи. Етром се добро очисти воларна страна
подлактице, обележе се места убода одређеним редоследом, капне се по кап алергена на
обележено место, врше се убоди до 2 мм посебном ланцетом кроз капи, реакција се чита
мерењем промера насталог црвенила након 15 минута, позитивна реакција се манифестује
црвенилом са едемом у средини.

Тест скарификације се данас мање користи. Изводи се тако што се на очишћеној воларној
страни подлактице направе скарификације без повреда крвних судова и нанесе алерген.
Резултат се чита након 10-15 минута. Позитиван резултат се манифестује црвенилом и
црвенилом са папулама.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

11
 4. Спирометрија

jе метода утврђивања функционалне способности органа за дисање, представља и део

испитивања радне способности човека. Спирометријом се мере плућни волумен и капацитети.
Референтне вредности ових показатеља зависе од пола, година старости, телесне тежине и
висине и услова под којима се изводе.
Врсте испитивања:
- Могу се радити испитивања волумена и капацитета у миру (статичка испитивања)
- Утврђивати волумен у јединици времена (динамска испитивања)
- Уз оптерећење радом (спироергометрија)
- Волумени и капацитети после дејства неких лекова (фармакодинамски тестови у
спирометрији)

ВРЕДНОСТИ СТАТИЧКИХ ИСПИТИВАЊА:

1. Дисајни волумен (DV) је запремина ваздуха коју човек може да удахне или издахне
при мирном дисању. Износи око 500 мл
2. Инспираторни резервни волумен (IRV) је максимална количина ваздуха у инспиријуму
која се надовезује на нормални инспиријум. Износи од 1,5-2 литра.
3. Експираторни резервни волумен (ЕRV) је запремина ваздуха која се може издахнути
при максималном експиријуму после нормалног експиријума износи од 0,8-1,5 литара.
4. Резидуални волумен (RV) je запремина ваздуха која и после максималног експиријума
остаје у плућима и нормално у здравих износи 1-1,3 литра.
5. Витални капацитет (VC ili VK) је запремина ваздуха која се може издахнути при
максималном експиријуму после максималног инспиријума. У здравих износи 3,5-5
литара .
6. Када се вредности виталног капацитета дода вредност резидуалног волумена добија се
тотални капацитет плућа (TK)

Припрема болесника:
Објаснити значај и начин испитивања. Болесници се обично плаше гушења при затварању
ноздрва штипаљком и дисања у затворени систем, па је у припреми најједноставније и
најупутније обезбедити посматрање извођења интервенције другом болеснику.
Извођење интервенције:
- Болеснику се измери тежина и висина

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

12
 - У компјутеризовани апарат убацују се подаци: име, презиме, пол, године старости,
телесна тежина и висина, како би компјутер могао израчунати вредности за сваког
појединца
- Болесник за време мерења, у зависности од апарата може да седи или стоји
- На нос се ставља штипаљка
- Болесник се повеже са апаратом уз помоћ наставка (цуцле за једнократну употребу) и
дише у затворени систем
- Дисањем, под одговарајућим командама медицинске сестре, добијају се сви наведени
показатељи,

5. Телесна плетизмографија

Је метода за мерење отпора у дисајним путевима и торакалног гасног волумена. Користи се

специјална повезана са компјутерским спирометријским системом. Повећан отпор указује на
смањену пролазност дисајних путева а смањен волумен на опструкције.
Мери се:
- Укупан отпор у дисајним путевима (отпор који се ствара струјањем ваздуха кроз
дисајне путеве, вредности се изражавају у „КРА“
- Укупна запремина ваздуха у грудном кошу (торакални гасни волумен)

6. Спироергометрија
Представља испитивање кардиоваскуларног и плућног система уз оптерећење ради
утврђивања присуства кардиореспираторне инсуфицијенције и астме изазване замором.

7. Фармакодинамски тестови у спирометрији

Се користе да би се утврдио степен поремећаја имунитета односно присуство алергијске
реакције код болсника и да би се утврдио степен терапијског ефекта.
Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија
13
Изводе се у посебним кабинетима за алерголошка испитивања.
Антишок терапија мора увек и у свакој области неге бити при руци.
Тестове изводи медицинска сестра са додатном едукацијом уз присуство лекара алерголога.
Сваком тесту претходи добро узета анамнеза, клинички преглед и анализа медицинске
документације од стране присутног алерголога.
 Бронхопровокативни тестови користе се да би се провоцирао спазам бронхијалног
стабла и утврдила бронхијална опструкција, бронхијална астма. Користи се инхалација
метахолина или специфичног бронхопровокатора са радног места на пример и утврђује
степен спазма путем утврђивања нивоа отпора и промена у спирометријским
показатељима. Применом Астографа могу се инхалирати разне-од разблаженијих ка
концентрованијим, дозе метахолина или другог провокатора.

Инвазивне методе дијагностике у пулмологији

Инвазивне методе уопште, па и у пулмалогији су оне које представљају атак на организам
болесника у смислу оштећења паренхима, могућности настанка компликација и захтевају од
чланова тима посебан опрез.
Најчешће се изводе бронхоскопија, плеурална пункција и биопсија плеуре. Ове методе се
користе и у терапијске сврхе, па се убрајају у методе лечења: бронхоскопија-у циљу вађења
страног тела у ургентној пулмологији, а плеурална пункција-у циљу одстрањења накупљене
течности у плеуралној шупљини и локалне апликације неких лекова.

1. Бронхоскопија
Је ендоскопска метода помоћу које се могу видети промене на дисајним путевима (карцином,
појава крви у испљувку дужем трајању, дуготрајан кашаљ), снимити камером или
фотоапаратом, урадити циљана биопсија или под контролом рентгена трансбронхијална
биопсија плућа, извршити бронхоаспирација ради цитолошке анализе, зауставити крварење
или одстранити унето страно тело.
Изводи се у посебно опремљеном ендоскопском кабинету који има рентген апарат.
Поступак се изводи тимски, а тим чине лекар пулмолог ендоскописта, две медицинске сестре,
радиолошки техничар и радиолог.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

14
Припрема простора:
Кабинет за ендоскопију мора бити ван одељења, да буде простран, погодан за чишћење и
проветравање и примену стерилизације. У свом саставу мора имати:
- Чекаоницу и мокри чвор за болеснике
- Просторију за извођење прегледа са рендгеном, посебним лежајем, дефибрилатором,
респиратором, одговарајућим ендоскопима, видеотехником, колицима са потребним
материјалом, потребним медикаментима и антишок терапијом.
- Просторију за прање, одржавање и чување инструмената
- Фотолабораторију
- Простор за одмор, пресвлачење особља
- И просторију за збрињавање болесника са лежајевима, централним доводом кисеоника
и приручном апотеком.
Припрема болесника зависи од тога да ли је болесник хоспитализован или не, и да ли се
интервенција планира у општој и.в анестезији.
- Сестра заказује преглед
- Даје писано упутство болеснику са свим елементима припреме
- Дан пре прегледа, увече дати болеснику седатив ради одмора
- Ујутру, на дан прегледа болесник не сме јести, пити, нити пушити
- Ако долази од куће, болесник мора имати пратњу

Асистенција приликом прегледа подразумева:

- Давање премедикације (атропин с.к)
- Скидање зубне протезе болеснику уколико је има
- Постављање болесника на сто за интервенцију
- Апликација анестетика и.в (анестетичар-анестезиолог)
- Асистенција при увлачењу бронхоскопа и узимању исечка (исечак се ставља у
формалин или епрувету са алкохолом)
- Пребацивање болесника у собу за одмор
- Надзор над болесником

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

15
Збрињавање болесника:
- Опсервација болесника током и након изведене интервенције се односи на посматрање
изгледа болесника, наступа крварења, бронхоспазма (дисање и изглед), и стања пулса
(могућа тахикардија, поремећај срчаног ритма и акутног застоја срчаног рада)
- Потребно је скренути пажњу на могућност сукрвичавог испљувка због биопсије
- Болесник не треба да пије и једе 2-4 сата до успостављања рефлекса гутања.

2. Плеурална пункција
Плеура (плућна марамица) има два листа: висцерални, који обавија површину плућа и паријетални лист који
належе на зидове грудне дупље. Ови листови при дисању глатко клизе један преко другог без трења. Између њих
у току експиријума постоји празан простор. Накупљање течности у плеуралном простору може бити последица
запаљенских процеса (ексудат-серозан, серофиброзан, гнојав и хеморагичан) или трансудације течности због
повећане пропустљивости односно трансудације плазме.

Плеурална пункција представља улазак специјалном иглом у плеурални простор ради

добијања накупљене течности.
Врши се у две сврхе:
1. Дијагностичке, течност се шаље на бактериолошка, цитолошка и биохемијска
испитивања, да би се утврдио узрок накупљања течности и дијагноза болести.
2. Терапијске, евакуација течности олакшава рад плућа, дијафрагме и срца, јер омогућава
нормално ширење грудног коша.
Лекар одлучује о потреби извођења, а медицинска сестра припрема болесника, материјал,
води рачуна о простору у коме ће се интервенција извести, асистира лекару, шаље материјал у
лабораторију и брине о болеснику након извршене интервенције.

Припрема болесника:
- С обзиром да за интервенцију није потребна посебна физичка припрема, болесника је
потребно обавестити непосредно пре извођења интервенције
- Објаснити му начин и значај извођења радње, скренути му пажњу на принудни
положај током интервенције и значај мировања
- Могућа је и медикаментозна припрема по налогу
- Потребно је обезбедити историју болести јер је пре прегледа неопходно анализирати
радиолошки налаз плућа

Асистенција:
- Болесника довести у собу за интервенцију на седећим колицима, како се не би замарао
ходањем

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

16
 - Поставити га у одговарајући положај, може опкорачити столицу са прекрштеним
рукама и сестра га придржава и контролише пулс болеснику за време интервенције
- Асистира при дезинфекцији
- Додати бризгалицу са локалним анестетиком за место пункције
- При дијагностичкој пункцији додати припремљену иглу са већом бризгалицом, а при
терапијској је потребно да игла има наставак, како при промени бризгалице и њеном
пражњењу не би дошло до уласка ваздуха
- Терапеутска пункција може и обично захтева и интраплеуралну апликацију лекова
ради спречавања развоја инфекције и стварања прираслица и припремљене лекове
медицинска сестра додаје лекару који врши њихово убризгавање
- По извлачењу игле, убодно место прекрити стерилном газом и фластером
- Болесника пребацити колицима у собу, поставити га у полуседећи положај на здраву
страну
- Посматрати болесника (изглед, боја коже, пулс, место убода без скидања газе),
бележити запажања, при промени обавестити лекара
- Даље рад по налогу
- Послати добијени пунктат са упутом на прегледе.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

17
 СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ЛЕЧЕЊУ
БОЛЕСНИКА У ПУЛМОЛОГИЈИ

Лечење болесника у пулмологији врши се применом свих видова медикаментозне терапије.

Специфично за ову област су:
 Интраплеурални начин примене лека
 Лечење инхалацијом лека
 Терапија кисеоником

1. Интраплеурални начин апликације лека (видети плеурална пункција)

2. Лечење инхалацијом лека

Инхалација лека је апликација лека аеросолом. Аеросол је суспензија чврстих честица или
капљица у гасу. Апарати за аеросол формирају аеросол са различитом величином честица.
Терапијски аеросол садржи честице различите величине и облика. Дисајни путеви веће
честице задржавају на горњим деловима.

За ефекат терапије од значаја су услови:

- Вентилације плућа
- Анатомске особености плућа
- Тежина опструкције и присуство слузи
Брз удах повећава могућност таложења и задржавања честица у великим дисајним путевима.
Док спора равномерна респирација омогућава доспевање честица и у периферне делове.
Удахнуте честице се растварају у слузи која облаже путеве, део се ресорбује и преноси у
друге делове. Тако удахнути лек има локално и опште дејство.
Због директног контакта лека са великом површином трахеобронхијалног стабла и алвеола,
инхалација има низ предности:
- Могуће је коришћење мањих доза лека
- Лек брзо долази до свих делова респираторног система па је дејство брзо 5-6 минута
- Због малих доза које се инхалирају, мање су могућности алергијских реакција
- Нема тегоба од стране гастроинтестиналног тракта, што је могуће при пер ос примени
лека
- За болеснике је овај начин веома комфоран
Овим се начином апликације најчешће дају бронходилататори, кортикостероиди и заштитни
препарати да би дошло до бронходилатације, разводнио се постојећи секрет ради лакшег
искашљавања и опоравила слузница бронхијалног стабла.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

18
СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- припрема болесника
- апликација или контрола апликације лекова
- збрињавање болесника по завршеној интервенцији
- обука болесника за коришћење овог вида лечења у ванхоспиталним условима
Припрема болесника захтева одређен вид обуке јер недовољно обучен болесник умањује
депоновање лека. Зато је дужност сестре да покаже болеснику како ће правилно апликовати
лек и да провери његово знање. У употреби су и различите брошуре које се дају болеснику.

3. Оксигенотерапија
Представља инхалацију кисеоника ради отклањања аноксичности, анемичне, застојне и
хистотоксичне хипооксије ткива и смањења потреба за компензаторном активношћу
помоћних органа.
Оксигенотерапија се примењује по 3К принципу:
- Континуирано (непрекидно)
- Са другим методама лечења
- Контролисано (обавезна је контрола РаО2, РаСО2, сатурације крви кисеоником и
ацидобазни статус)
Зависно од потребе може се дати најчешће путем: (постоје и други видови администрације
кисеоника):
1. Назофарингеалне сонде (катетера), са врхом у епифаринксу (мора одмерити растојање
од врха носа до уха и катетер се уведе у носницу и фиксира)
2. Путем биназалне каниле са наставцима смештеним у предњи део обе носне шупљине.
Омогућава прилив веће количине кисеоника у дужем временском периоду. Користи се
у свесних болесника.

3. Маске за кисеоник са вентилом или балоном и балоном се данас ређе користе и само
привремено у хитним случајевима када је потребно обезбедити већу количину
кисеоника. Даје се у количини 8-10 литара

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

19
 4. На терену и хоспиталним условима у ургентној медицини у реанимацији болесник се
може путем самоширећег балона (Амбу балона) дати атмосферски ваздух, овај
поступак замењује вештачко дисање.

амбу балон

кисеонична хауба

кисеонични шатор

хипербарична комора

покретне боце за кисеоничну терапију

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

20
 централни довод кисеоника

кисеонични прикључак за централни довод кисеоника

инкубатор

респиратор

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

21
Кисеоник се мора влажити. Количину кисеоника одређује лекар, а у пулмологији се најчешће
користи континуирано давање ниских концентрација кисеоника 1-2 литра нарочито првих
дана лечења.
Контрола ефикасности и довољности терапије кисеоником се проверава гасним анализама.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Објаснити болеснику значај (ако је могуће) терапије кисеоником и важност сарадње
- Проверити количину дестиловане воде и исправност мерача протока гаса и подесити
проток гаса
- Сместити болесника у одговарајући најчешће полуседећи положај и укључити
терапију, уз неопходне контроле у смислу осигурања сталног дотока кисеоника
- Перманентно пратити стање свести болесника (појава конфузности, појачане
поспаности, нагли престанак кашља, промене дубине и ритма дисања и појачано
знојење је знак погоршања стања и мора се обавестити лекар. Зато болесника у
условима акутних погоршања коме се континуирано даје кисеоник треба одржавати у
будном стању)
- Регистровати виталне знакове и водити документацију, неговати кожу око уста и носа
и вршити промену катетера на сваких 12 сати, користећи наизменично обе ноздрве
- Даље рад по налогу.
Код болесника са хроничном респираторном инсуфицијенцијом промене су иреверзибилне и
захтевају примену кисеоника у ванхоспиталним условима. Тада је неопходна обука и сарадња
болесника и чланова породице.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

22
 ПРИНЦИПИ НЕГОВАЊА БОЛЕСНИКА У ПУЛМОЛОГИЈИ

Медицинска сестра посматрањем утврђује потребе болесника и већ на основу посматрања

предузима одређене поступке у нези, бројна испитивања специфичности у лечењу захтевају
поступке неговања. Најчешћи положај болесника је полуседећи-омогућава добру вентилацију
плућа, неометан срчани рад и опуштање трбушне мускулатуре. Захтева масажу седалног дела,
пета и лактова ради превенције декубитуса.
 За пулмологију је од посебног значаја стварање услова у погледу одржавања простора
(мора владати савршена чистоћа) и температурних услова (у пулмологији би била
идеална нешто нижа температура простора од осталих грана медицине), у чему
медицинска сестра има функцију особе која мора контролисати створене услове.
 Због поремећаја оксигенације ткива и смештаја под перманентну опсервацију веома је
често присутна анксиозност, конфузија, сомноленција, па и агресивност болесника па
је потребно разумети болесникове реакције и применити методе рада које ће га
релаксирати.
 Обезбеђивање одговарајућег положаја болесника посебно у оним ситуацијама када то
болесник није у стању да учини сам, зато се нормативима морају предвидети посебне
постеље за болеснике у пулмологији, а нарочито у интенивној пулмолошкој јединици.
 Медицинска сестра мора водити рачуна нарочито о адекватној хигијени тела болесника
и његове постеље, јер кашаљ, искашљавање, пирексија, знојење, осећај малаксалости и
изнемоглости то захтевају. Често смањена покретљивост у постељи захтева
интезивирање масажа.
 Ако болесник не искашљава довољно, потребно је форсирати искашљавање, научити
болесника да дише дубоко са напућеним уснама. Сваког сата док је болесник будан,
потребно је окренути га, а по потреби се ради побољшања вентилације у третман
укључује и физиотерапеут.
 Контрола виталних знакова је универзална и важи у свим областима неге у интерној
медицини.
 Контрола излучевина, у пулмологији посебно испљувка и његово правилно
збрињавање је превенција инфекција, а правилно прикупљање је од значаја за
успостављање дијагнозе и терапијских ефеката.
 Од значаја за негу је свакако контрола болесника у смислу степена свести и
орјентисаности у времену и простору. Степен орјентисаности је од значаја и при
одређивању нивоа опсервације болесника, положаја у постељи и интезитета поступака
опште неге.
 Контрола и обезбеђивање одговарајуће хране и оброка на време, контрола степена
конзумирања хране или храњења болесника који то не може сам, су такође обавезе
медицинске сестре.
 Са аспекта неге је од значаја и контрола особа које долазе у посету болеснику у смислу
заштите болесника.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

23
 1. Сестринске интервенције оболелих од БРОНХИТИСА

 Акутни бронхитис се дефинише као акутно запаљење слузнице бронха. Јавља се у

току или после назеба, његовом настанку погодује удисање хладног ваздуха.

ЕТИОЛОГИЈА: вируси, бактерије

КЛ. СЛИКА:
- Кашаљ и болови у грудима
- Кашаљ је у почетку непродуктиван, касније се искашљава већа количина секрета
- Боја испљувка у почетку бела, затим жутозелена а може бити и гнојав
- Телесна температура у почетку нормална, касније до 38 степени по Целзијусу
- Слабост и малаксалост

ДИЈАГНОЗА: на основу клиничке слике и физикалног прегледа, РТГ налаз је негативан

ЛЕЧЕЊЕ: лакши облици не захтевају лечење, ретко антибиотици.

 Хронични бронхитис је хронично запаљење бронхијалног стабла које се по правилу

развија из поновљених акутних бронхитиса.

КЛ. СЛИКА:
- Кашаљ и искашљавање у трајању од најмање 3 месеца у последње две године
- Више обољевају пушачи
- Има професионални карактер (каменоресци, рудари...)

ЕТИОЛОГИЈА: инфекције, пушење, аерозагађења, алергијски чиниоци

ДИЈАГНОЗА: анамнеза, кл.слика, РТГ у 25% случајева негативан

ЛЕЧЕЊЕ:
- борба против алергена и надражајних средстава
- антибиотици код појаве гнојног испљувка

2. Сестринске интервенције оболелих од БРОНХИЕКТАЗИЈА

Бронхиектазије су дефинитивна проширења лумена мањих и средњих бронхија услед
нестајања мишићних и еластичних елемената бронха.

КЛ.СЛИКА:
- карактеристичан јутарњи кашаљ. Болесници искашљавају и до 500 мл гнојавог секрета
на 24 сата
- хемоптизије
- карактеристичне су и појаве бронхопнеумоније увек на истим местима у плућима

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

24
ДИЈАГНОЗА: бронхоскопија, бронхографија
ЛЕЧЕЊЕ: с обзиром да је инфекција један од основних узрока за настанак бронхиектазија, то
је примена антибиотика услов медикаментног лечења. Користе и разне физикалне процедуре
ради елиминације секрета из проширених делова бронха. Излечење бронхиектазија се једино
може постићи хируршким путем.
НЕГА: код бронхиектазија у дисајним путевима болесника стварају се велике количине
гнојавог секрета који при дисању омета размену гасова у алвеолама. Да би се помогло
болеснику, поред дате терапије, врши се дренирање дисајних путева у Квинкеовом положају.
Ови болесници не захтевају посебну негу. Они су покретни, сами долазе на терапију
инхалирања и дренажу дисајних путева. Пошто се ради о хроничним болесницима који ће
целог живота искашљавати спутум у коме има гноја, од велике је важности здравствено
просвећивање болесника и породице. Они морају научити да испљувак стављају у
пљуваоницу који се ту и дезинфикује.

3. Сестринске интервенције оболелих од ПНЕУМОНИЈЕ

Пнеумонија је акутно запаљење узрокована различитим узрочницима у условима смањене
отпорности организма болесника.
Може бити примарна и секундарна.
Са аспекта здравствене неге проблеми су: недовољна оксигенација ткива, кашаљ и бол у
грудима, смањено подношење напора, смањена могућност самозбрињавања, страх и
анксиозност.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Посматрањем се може уочити повишена температура болесника и знаци
дехидратације, кашљање у почетку суво касније продуктивно. Болесник тражи висок
седећи положај.
- Дијагнозне процедуре у којима учествује медицинска сестра подразумевају
лабораторијске анализе крви, радиолошке методе и преглед испљувка.
- У лечењу медицинска сестра по налогу даје антибиотике, антитусике, експекторанте,
секретолитике, аналгетике, антипиретике и рехидрира болесника.
- Такође учествује у одржавању проходности дисајних путева и превенцији
тромбоемболије вежбама дисања.
Поступци неговања су веома значајни и обухватају:
- Обезбеђивање оптималних температурних услова (18-20 степени) и влажност 60-70%
- Обезбеђивање довољно одмора и Фовлеров положај
- Неговање коже и слузница, реаговање поступцима неге на пирексију болесника
(алкохолне фрикције)
- Мерење виталних знакова, контрола воденог биланса и надокнада течности
- Контрола и одржавање дисајних путева
- Обавештавање лекара о променама здравственог стања болесника
- Разговор са болесником у циљу релаксације и помоћи да разуме болест и све
интервенције

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

25
 4. Сестринске интервенције оболелих од ПЛЕУРИТИСА
Под плеуритисом се подразумева запаљење плућне марамице. Може бити акутни и хронични.
Акутни облик може бити „сув“ или са запаљенском течношћу у плеуралном простору.
Хронични облик се испољава као гнојно запаљење (ЕМПИЈЕМ) плућне марамице и као
хронични адхезивни плеритис.

ЕТИОЛОГИЈА: Настају као последица компликација основног обољења плућа и грудног

коша.

КЛИНИЧКА СЛИКА Сувог плеуритиса:

- Бол при дубоком дисању на месту запаљења
- Упоран кашаљ
- Повишена телесна температура
- Болесник лежи на болесној страни (имобилише грудни кош, што му олакшава тегобе)

КЛИНИЧКА СЛИКА плеуритиса са изливом:

Карактерише га накупљање течности у плеуралном простору.
- Висока температура
- Прободи у грудном кошу
Уколико се излив ствара нагло:
- Гушење
- Замарање
- Лупање срца
- Цијаноза

КЛИНИЧКА СЛИКА гнојавог плеуритиса:

Карактерише се накупљањем гнојавог излива у плеуралној шупљини, настаје као
компликација бактеријске пнеумоније, апсцеса плућа и јетре, туберкулозе плућа и плеуре.
- Септична температура
- Знојење
- Бледило
- Гушење
Може доћи до стварања бронхопулмоналне фистуле.
ЛЕЧЕЊЕ гнојавог плеуритиса подразумева евакуацију гноја из плеуре-дренажа и употреба
антибиотика.

КЛИНИЧКА СЛИКА адхезивног плеуритиса:

Настаје као последица прележаног гнојног плеуритиса. Карактеришу га стварање прираслица
које могу створити сметње при дисању.
- Бол на месту прираслица
- При напору отежано дисање
- Деформације грудног коша
ЛЕЧЕЊЕ: овог облика плеуритиса је хируршко.

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

26
СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Контрола виталних параметара
- Узимање узорака за лабораторијску анализу (крв, урин, испљувак, евакуисани садржај
из плеуре)
- Припрема болесника за РТГ дијагностику
- Постављање болесника у адекватан положај
- Помоћ у самозбрињавању
- Апликација медикамената
- Асистирање лекару при дренажи плеуре
- Контрола плеуралног садржаја
- Уписивање у медицинску документацију изглед и количину садржаја евакуисаног из
плеуре
- Здравствено-васпитни рад

5. Сестринске интервенције оболелих од ЕМФИЗЕМА ПЛУЋА

Емфизем плућа је болест коју карактерише губитак еластичности алвеола и њихово
проширење. То је стање надувености плућа.

КЛИНИЧКА СЛИКА:
- Гушење и замарање
- Кашаљ-оскудан
- Мршави пацијенти
- Бледосиве пребојености лица
- Бачваст грудни кош

ДИЈАГНОЗА: РТГ плућа и спирометрија

ЛЕЧЕЊЕ: аминофилин, симпатикомиметици (шире дисајне путеве), секретолитици
СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ: контрола виталних параметара, припрема пацијента за
дијагностику, апликација медикамената, здравствено-васпитни рад (вежбе дисања-коришћење
помоћне дисајне мускулатуре).

6. Сестринске интервенције оболелих од БРОНХИЈАЛНЕ АСТМЕ

Основни симптом астме су периоди бронхоспазма и хиперсекреције слузи. За време напада
долази до експираторне опструкције и задржавања дела ваздуха у плућима: тако делови плућа
остају слабије вентилирани и развија се хипоксемија. Када се болесник умори због рефлекса
хипервентилације почиње да задржава угљендиоксид.
Напади могу бити веома тешки и могу витално да угрозе болесника.

Чести преципитирајући фактори за настанак астматичног напада:

- Инфекције (нарочито вирусне горњих делова респираторног тракта)
- Лекови (аспирин, нестероидни антиинфламаторни лекови, вештачке боје за храну)
- Напор
- Емоционални стрес

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

27
 - Инхалација иритантних материја (аерозагађења, дим цигарета)
- Професионално излагање прашини, гасовима...

ДИЈАГНОСТИКА :
- Анамнеза
- Објективни преглед
- Бронхопровокативних тестова
- Спирометрија

ЛЕЧЕЊЕ:
- Медикаменти
- Хигијенски режим (избегавање фактора који проузрокују напад)

За медицинску сестру је од значаја да познаје факторе који проузрокују напад како би

помогла превентивним радом, препознавање напада и третман болесника у току напада.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ НАПАДА:
 У фази напада често се јављају знаци алергије (кијавица, запушен нос, коњуктивитис)
 Уз прогресивно гушење јавља се и звиждање и пиштање при дисању посебно при
експиријуму (стридорозно дисање)
 Болесник не може да устане из кревета нити да изговори у једном даху читаву
реченицу
 Јавља се интензиван страх
 Дисање болесника је преко 25/мин.
 Тахикардија >110 откуцаја/мин
 Болесник заузима ортопноичан положај са максималним коришћењем помоћне дисајне
мускулатуре
 Цијаноза, општа исцрпљеност
 А на даље погоршање стања указују конфузија и губитак свести

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
 Болесник са тешким астматичним нападом се мора хоспитализовати у интензивну негу
 Сместити га у удобан полуседећи положај или ортопноичан положај
 Укључити кисеоник (2-4 литара/мин)
 Дати инхалациону терапију по налогу
 Контролисати сатурацију хемоглобина кисеоником
 Дати осталу ординирану терапију
 Контролисати виталне параметре
 Давати болеснику течност
 Применити поступке опште неге

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

28
 7. Сестринске интервенције оболелих од ТУБЕРКУЛОЗЕ
Иако ова заразна болест напада многа ткива ипак најчешће захвата плућа. Настанку болести
поред узрочника знатан допринос имају смањена отпорност организма, лоша исхрана, лоше
хигијенске навике и социјални услови, неке болести као алкохолизам, цироза јетре, шећерна
болест.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Посматрањем сестра може уочити субфебрилне температуре, умор, малаксалост,
кашаљ и искашљавање, губитак апетита и телесне масе, појачано знојење посебно
ноћу.

ДИЈАГНОЗА: поставља се на основу анамнезе, прегледа испљувка, крви, радиолошког

прегледа плућа у свим дијагностичким поступцима сестра учествује.

ЛЕЧЕЊЕ се спроводи са туберкулостатицима, адекватном исхраном, програмима дозираним

физичким активностима. У лечењу медицинска сестра ради по налогу (припрема и апликација
медикамената, контрола исхране...)

Поступци у неговању се морају посебно планирати због инфективности болесника, смањеног

подношења напора, смањеног уноса хране, страха и анксиозности, непознавања болести. Ови
обухватају:
1. Изолацију до абациларности
2. Мировање у акутној фази болести
3. Интензивну личну хигијену
4. Редовно мерење виталних знакова
5. Посматрање стања болесника
6. Контролу телесне масе
7. Контролу конзумирања хране
8. Контролу и апликацију лекова
9. Васпитање болесника и околине (нпр поступак са испљувком и пљуваоницом)

Неопходан сегмент рада сестре је сопствена заштита која обухвата:

- Вакцинацију
- Ношење заштитних маски, рукавица и одеће
- Ригорозна хигијена
- Спровођење мера унапређења сопственог здравља

8. Сестринске интервенције оболелих од АПСЦЕСА ПЛУЋА

Под апсцесом плућа се подразумева локализовано гнојно жариште у плућима, праћено
изумирањем (некрозом) и распадањем (каликвацијом) захваћених делова, при чему се у
плућима ствара шупљина.
У случај да је апсцес изазван анаеробним клицама говори се о гангрени плућа.

ЕТИОЛОГИЈА:
- Стафилокок, стрептокок, пнеумокок, клебсијела
Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија
29
 - Ранија оштећења плућног ткива
- Тешко опште стање
- Хронични алкохолизам
- Може настати после удисања страног тела или аспирацијом желудачног садржаја

КЛИНИЧКА СЛИКА:
- Повишена телесна температура
- Дрхтавица, знојење
- Прободи у грудима, кашаљ, малаксалост
- Гнојав испљувак, сукрвичав, заудара
- Маљичасти прсти код дуготрајног тока болести

ДИЈАГНОЗА:
- РТГ плућа (шупљине у плућима)
- Бактериолошки преглед спутума
- Бронхоскопија (биопсија плућног ткива)

ЛЕЧЕЊЕ:
- Антибиотици
- Положајна дренажа
- Хируршко лечење

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Контрола виталних параметара
- Постављање болесника у адекватан положај (положајна дренажа)
- Узорковање спутума на бактериолошки преглед
- Апликација прописане терапије
- Припрема болесника за дијагностичке процедуре
- Здравствено-васпитни рад са болесником и породицом
- У случају фебрилности пацијента (алкохолне фрикције)
- Одржавање хигијене тела болесника

9. Сесринске интервенције оболелих од ТУМОРА РЕСПИРАТОРНОГ ТРАКТА

Тумори плућа могу бити бенигни и малигни. Лечење је углавном хируршко мада се могу
применити и цитостатици и зрачна терапија. У свим облицима лечења медицинска сестра
партиципира као самостални извршилац активности или као члан тима.

РАК БРОНХА
ЕТИОЛОГИЈА: чешће обољевају мушкарци, узрочници најчешће пушење, аероагађења,
радијационо зрачење.

КЛИНИЧКА СЛИКА:
- Почетак болести је неприметан
- Непродуктиван кашаљ
- Гушење
Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија
30
 - Губитак у тежини
- Касније сукрвичав испљувак

ДИЈАГНОЗА:
- РТГ плућа
- Бронхоскопија
- Преглед испљувка

ЛЕЧЕЊЕ:
- Хируршко
- Терапија зрачењем
- Хемиотерапија

СЕСТРИНСКЕ АКТИВНОСТИ:
- Контрола виталних параметара
- Узорковање биолошког материјала за анализе (крв, спутум, урин)
- Припрема болесника за дијагностичке процедуре (РТГ, Бронхоскопија- ноћ уочи
прегледа болесник не једе, не пије, даје му се седатив)
- Здравствено-васпитни рад са болесником и породицом. Веома је битна примарна
превенција здравог становништва у вези са избегавањем фактора ризика)

10. Сестринске активности оболелих од ПЛУЋНЕ ЕМБОЛИЈЕ И ИНФАРКТА

ПЛУЋА

Емболија плућа је зачепљење артеријске мреже плућа емболусима

Инфаркт плућа представља хеморагијску некрозу плућног паренхима која настаје услед
потпуног прекида крвотока у подручју плућа, испод места зачепљене артеријске гране.

ЕТИОЛОГИЈА:
- Тромб у венама,ваздух, маст, ћелије, туморско ткиво...

Зачепљење главног стабла плућне артерије изазива нагло оштећење десног срца и нагли скок
притиска у плућној артерији, шокно стање и најчешће смрт.

КЛИНИЧКА СЛИКА:
- Нагла појава тешке диспнеје
- Престрашен изглед
- Бледа цијаноза лица
- Профузно знојење
- Бол у грудима
- Пад крвног притиска
- Тахикардија
- Набрекле вене врата

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

31
ДИЈАГНОЗА:
- Клиничка слика
- РТГ плућа
- ЕКГ
- Лабораторијске анализе крви

ЛЕЧЕЊЕ:
- Сузбијање шока (морфијом, норадреналин)
- Аминофилин
- Кардиотоници
- Кисеоник
- Антикоагуланси
- Код инфаркта и антибиотици

СЕСТРИНСКЕ АКТИВНОСТИ:
С' обзиром да ова стања захтевају ургентни медицински третман, дужност сестре је
- Све време буде прибрана. (само ако сте ви смирени и не дозволите да вас паника
савлада можете помоћи пацијенту!!!)
- Све активности завршити у најкраћем временском року (сваки секунд је од важности)
- Поставити пацијента у хоризонтални положај
- Укључити кисеоник више од 8 лит./мин.
- Поставити и.в канулу
- Апликовати лекове по налогу
- Припремити сет за ендотрахеалну интубацију и асистирану вентилацију (ларингоскоп,
ендотрахеални тубус адекватне величине, орофарингеални тубус, аспирационе
катетере, апарат за вештачку вентилацију, самоширећи (Амбу) балон).
- Узорковање крви за лабораторијске анализе.

11. Сестринске активности оболелих од ЕДЕМА ПЛУЋА

Едем плућа представља обољење ургентне медицине, подразумева оток плућа са изливањем
течности из капилара у алвеоле. Најчешће се завршава смрћу.

ЕТИОЛОГИЈА:
- Удисање штетних гасова и пара
- Тровање медикаментима
- Последица тежих сепси
- После масних емболија
- Код уремија
- После тежих операција

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

32
КЛИНИЧКА СЛИКА:
- Диспнеја
- Болесник орошен хладним знојем
- Цијаноза
- Чујно дисање, шиштаво, кркљање
- Течан, пенушав, бледожут спутум
ДИЈАГНОЗА:
- Фактори који су довели до тровања
- РТГ плућа

ЛЕЧЕЊЕ:
- Вештачка вентилација
- Кортикостероиди
- Антидоти код тровања наркотицима

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
Идентична сестринским активностима код збрињавања Емболије и инфаркта плућа

ХИПОСЕНЗИБИЛИЗАЦИЈА
Хипосензибилизација се ради код позитивних интрадермалних тестова. Уношењем малих
доза алергена, које се постепено повећавају, постиже се задовољавајући ефекат при лечењу
(ствара се специфична отпорност организма на алергене).
Пре хипосензибилизације проверава се здравствено стање болесника (треба да буде здрав),
ради се спирометрија и други тестови.
Хипосензибилизација се спроводи супкутано, апликацијом депо-алергена (кућна прашина,
плесни, мешавина полена...)
Алергени се добијају у одређеним концентрацијама. Хипосензибилизација се почиње са
најмањом дозом која се повећава постепено. Први раствор се даје на 7 дана, док се не
постигне пуна доза. Дозу раствора одређује лекар алерголог. Други раствор се даје на 15 дана,
а трећи на 3 недеље. Хипосензибилизација се ради континуирано 3 године.
Током рада хипосензибилизације, болесник мора да остане под контролом 30 минута, јер могу
да се јаве локалне и опште реакције. Локалне реакције су црвенило у пределу датог алергена,
а опште-настанак анафилактичког шока.

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:
- Узимање сестринске анамнезе
- Апликација алергена
- Контрола и обсервација болесника 30 минута након апликованог, разблаженог
алергена
- Здравствено-васпитни рад са болесником

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

33
 ТУБЕРКУЛИНСКЕ ПРОБЕ
Туберкулинске пробе најчешће се раде у циљу провере присуства туберкулинске алергије која
настаје после инфекције вирулентним бацилима туберкулозе или као последица раније
вакцинације против туберкулозе (БЕ-СЕ-ЖЕ вакцина).
За туберкулинске пробе користи се Туберкулин, биолошки препарат, који садржи
беланчевине бацила туберкулозе.
Припрема болесника: особа која се тестира најчешће је здрава. Болеснику треба објаснити
значај интервенције, као и то да место убода не сме да брише или чеше.
Припрема материјала:
- Туберкулин
- Бризгалице и игле (ако се ради интрадермални тест)
- Физиолошки раствор (ако се ради проба Алт-туберкулином)
- Тупфери вате и бубрежњак
- Ако се врши Мороова проба-леукопласт, ако се ради Манту-тест – ланцета
Најчешће се користи интрадермални тест, којим се ради Мантуова проба.
Техника рада:
Тест се ради на воларној страни подлактице. Кожа се дезинфикује, затегне и интрадермално (у
саму кожу) убризга се 0,1 мл одговарајућег разблаженог туберкулина.
Испод ове пробе изводи се контролна проба стерилним физиолошким раствором.
Позитивном реакцијом сматра се појава инфилтрата са црвенилом преко 6 мм (72 сата након
пробе).

АЛЕРГОЛОШКЕ ПРОБЕ, СПИРОМЕТРИЈА

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ БОЛЕСТИ
ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ

(описане раније, видети: СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ БОЛЕСТИ

ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ)

Здравствена нега интернистичких болесника 3; Пулмологија

34