Zdrastvena nega II.

- skraćeno – Žolt Nađ,strana:1

POSMATRANE BOLESNIKA

TEHNIKA MERENJA TELESNE TEMPERATURE I EVIDENCIJA

PALPACIJA I BROJANJE PULSA

TEHNIKA MERENJA I EVIDENCIJA ARTERIJSKOG KRVNOG PRITISKA

Pri prvom susretu treba da se nastupi sigurno, da se dobije poverenje bolesnika.

Objektivni znaci su:

 položaj:

 aktivan,

 pasivan,

 prinundan

 vitalni znaci

 telesna temperatura stepen zagrejanosti tela i ja se može meriti:

 aksilarno,  rektalno

 ingvinalno  vaginalno

 sublingvalno

Do:

 37,1 – 37,7 je subfebrilna

 37,8 – 39,0 je febrilna

 iznad 39 je visoko febrilna.

 Puls, je odraz srčanog rada na perifernim arterijama i može se palpirati na:

 radijalnoj (a.radialis)

 brahijalnoj (a.brachialis)

 temporalnoj (a.temporalis) i

 dorzalnoj (a.dorsalis) arteriji.

Meri se60 sec. :

 * frekvencija (učestalost) *ritam * kvalitet .

 Eucardia - normalna 60 – 80 /min.

 Bradicardia – ispod 60 /min.

 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:2

 Tahicardia – iznad 100 / min.

 Disanje (respiratio), inspirium – expirium (pasivna radnja),

meri se:

 frekvencija,

 deca: 20 – 22 / min.

 Odrasli: 18 – 20 / min.

 Starije osobe: 16 -18 / min.

 dubina,

 ritam

 smetnje.

Fiziološki odnos je: povećanje TT za 1Co = + 8-10 puls i + 4 za respiraciju/ min.

 Arterijski krvni pritisak (tensio arterialis) je pritisak krvi na zidove arterijskih krvnih sudova i
postoji:

 sistolni (maksimalni pritisak na sudove); normalni je između 120 i 140 mmHg

 dijastolni (minimalni pritisak na sudove) moralni je između 60 i 80 mmHg

 hipertenzija je ako je sis. 150<+ a dias. 96<+

postoji sistolni tip (sis.+), diastolni tip(dias.+) i divergentni tip (sis+ < dias -)

kosristi se aparat sa živinim stubom (RivasRocci) ili sa manometrom (Pachon), palpatorno i akustično, meri
se u sedećem, stojećem i ležećem stavu. Ponovi se merenje za 10 min.

 Venski krvni pritisak, se meri endoskopskim venskim kateterom i gornjoj šupljoj veni i desnoj
pretkomori.

 psihičko stanje i stanje svesti (nemirno, nervozno, psihotičko - svest: somnolencija, sopor, sinkopa,
koma)

 izlučevine

 izgled (konstitucja, rast, uhranjenost, govor, boja kože, izgled glave i vrata, trbuha i ekstremiteta)

Subjektivni znaci su objektivne pojave, čiju manifestaciju pacijen doživljava kao alrm da se javi lekaru.
Najčešći simptomi su: bol, vrtoglavica, slabost, malaksalost, mučina i dr.

POSMATRANJE IZLUČEVINA BOLESNIKA

KAŠALJ VRSTE KAŠLJA I SPUTUM

Kašalj (tussis) je refleksni akt, koji nastaje nadražaljem tusigenih zona, čiji se refleksi prenose na centar za
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:3

kašalj, koji se nalazi u produženoj kičmenoj moždini, pri čemu se disajni putevi oslobađaju sputuma
(ispljuvka).

Kašalj može biti:

 neproduktivan,

 produktivan(bronchopneumonia, tubercolosis pulmonum),

 naporan,

 suv.

Sputum je staklasta, prozirna, lepljiva tečnost koja se luči u malim količinama. Može da sadrži sekret sluznice
disajnih puteva, gnoj, krv, prašinu, vodu, minerale, i mikroorganizme. Skuplja se u čiste kupaste posude. Za
24h moće se nakupiti od nekoliko ml do 1 l. Taloži se u 3 sloja,

 pena,

 tečni sloj

 gust, žućkasto-sive boje, neprijatno sladunjavog mirisa.

Prema izgledu sputum može biti:

 sluzav,  gnojav i krvav

 serozan,  i kombinirano.

Hemoptoja je iskašljavanje velike količine, svetlocrvene, penušave krvi.

Hemoptizija je iskašljavanje male količine krvi.

MOKRENJE

Mokrenje je fiziološka funkcija, pri čemu se iz organizma izlučuje mokraća preko uro-genitalnog sistema.

Mokraćom se iz organizma otstranjuju svi u vodi rastvorljivi produkti metabolizma: urea, mokraćna kiselina,
keatinin, sulfati, fosfati, elektroliti, otrovne materije, pojedini lekovi i kontrasna sredstva. Dnevno se mokri
oko 3-5 puta, i to oko 1200 – 1500 ml.

Retenzija (retensio urinae) može biti delimična ili potpuna (retensio urinae completa – RUC) Poremećaj
nastane najćešče zbog upale, tuberkoloze, kalkuloza i tumora.

Inkontinencija (incontinentio urinae) je nekontrolisano i bezvoljno ispuštanje mokraće.

Boja, izgled i reakcija može biti u zavisnosti od patološkog stanja.

Polyuria= više od 2000ml/24h; Oligourija=manje od 500ml/24h; anurija= potpuni prestanak mokraće.

DEFEKACIJA I FEKALNE MASE

Defekacija je fiziološka funkcija organizma, pri čemu se prazni sadržaj završnog dela debelog creva (ampula
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:4

rectum). Do defekacije dolazi usled fizičkog pritiska fekalnih masa na zid creva, te se crevni sadržaj potiskuje
kroz rektum prema anusu. Prepuno debelo crevo izaziva nadraćaj na pražnjenje, usled čega se šire kružni
mišići anusa i feces ilzlazi u spoljnu sredinu. Akt defekacije je uslovna radnja. Centar za defakaciju se nalazi u
lumbo-sakralnom delu kičmene moždine.

FEKALNE MASE

se sastoje od nesvarljenih celuloznih vlakana, mišičnih vlakana, delom svarene ali neapsorbovane hrane,
mukoznih materija, sekreta, holesterina, žučnih pigmenata, živih i mrtvih bakterija.

Makroskopskim pregledom se utvrđuju:

Količina Boja
- 100 – 500g /24h ili više u zavisnosti od unete -normalna: smeđa, braon
hrane. -masna hrana: sivo bele
- svetlocrvena krv: krvarenje u deljnjim delovim
crevA
-crna
Miris I prisutvo crevnih parazita

Konzistencija
zavisi od količine vode koju sadrži, i mogu biti:
- fromirane
- tvrde,
- kašaste i
- retke.
Dispepsija je nedovoljno varenje ugljenih hidrata, zbog poremećaja peristalitike,. Može biti:

*truljenje *masna *

Proliv (diarrhoca) je učestalo praćnjenje nedovoljno formirane stolice i javlja se kod:

 alimentarnih toksinfekcija,

 trbušnog tifusa,

 dizenterije, (tečna, obilna, vodnjikava)

 kolere (voda u kojoj je kuvan pirinač)

 hepatitisa,

 tifusa (čorba od graška)

 i ulkusnih bolesti.

Fekalne mase se uvek zbrinjavalju kao infektivni materijal!

POVRAĆANJE (VOMITUS, EMESIS)

Akt povraćanja je aktivna kontrakcija želuca, pri čemu se sfinkter kardija relaksira i dolazi do izbacivanja
ćeludačnog sadržaja u sopljnu sredinu. Centar za povračanje se nalazi u produženoj moždini.

Nataje zbog poremećaja varenja ili centralnog sistema, ovanja hranom, alkoholom, ili kao operativna
kommplikacija.

Povraćanju često prethodi pojačana salvacija (lučenje pljuvačke) , gađenje, mučnina, hladan znoj, ubrzan
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:5

puls.

Iznenadno povraćanje be ikakvih znakova je centralnog porekla izazvanog nadražajem centra za povraćanje,
kao što su:

povreda glave, zapaljenje moždanica, tumori, i sl.

Mizezere (miserere) je povraćanje crevnog sadržaja sa fekalnim masama.

Prisustvo krvi (hematemesis) daje crnu boju -taloga crne kafe.

POSTUPAK SA PLJUVAONICAMA I SPUTUMOM

Pljuvaonice i sputum predstavljaju infektivni materijal.

Prilikom rada, radnik treba da ima zaštitnu odeću:

 kecelju,

 rukavice,

 zaštitnu masku za usta i nos

Sterilišu se.

KATETERIZACIJA MOKRAĆNE BEŠIKE

Kateterizacija mokraćne bešike se obavlja u aseptičnim uslovima.

Priprema bolesnika:

Bolesnik se obavesti o intervenciji, i saopšti mu se da ako oseti bola, da to kaže.

Priprema materijala:

Potrebno je:

 sterilni kateter

 sterilni tupfer od gaze

 rukavice

 dezifenkciono sredstvo za otvor uretre

 sterilini glicerin

 sterilnu pincetu

 sterilne epruvete za skupljanje mokraće za bakteorološko ispitivanje

 bubrežnjak za sakupljanje ispuštene mokraće

 pribor za pranje

Kod muškaraca: na leđima, dezifekcija uretre, glicerin na kateter, uvlaćenje, otpor sfinktera, mokraća.

Kod žena: ginekološki položaj, čišćenje i dezinfekcija uretre, 4-5cm, mokraća.

Trajni kateter (Folijev): brizgalicom se napuni balon (vazduhom ili fiziološkim rastvorom. Menja se na svakih
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:6

6-7 dana, ispira se dnevno 1-2 puta fiziološkim rastvorom

Za trajno ispiranje se koristi trokraki Folijev kateter.

TEHNIKA IZVOĐENJA EVAKUACIONE KLIZME

Priprema. Bolesniku se objasni postupak.

Od terijala je potrebno:

 sistem za klizmu

 mlaka voda 1-1,5 lit., 37 stepeni

 sterilan vazelin

 poprečni čaršav i mušema

 kompresa

 stalak

 dve lopate

 dezinfeciono sredstvo,

 paravan

 bubrežnjak

 kesa za prljavo rublje.

Posle širenje guteusa, uvlači se rektalni nastavak sa glicerinom u rektum 15-20cm, otvara se ventil i podiže
irigator na 60cm., posle isticanja tečnosti, defekacija, pa čiščenje, odlaganje sistema u posudu sa
dezinfekcionim rastvorom.

Lekovita klizma.

MEDICINSKO TERAPIJSKE RADNJE

VRSTE, TREBOVANJE I DAVANJE LEKOVA

Lekovi su substance organskog i neorganskog porekla, koji služe za lečenje, sprečavanje rajzvoja bolesti,
prevenciju, otklanjanje bolova i tegoba.

Mogu da deluju lokalno i sistemski:

Lokalno sistemski
- ispoljava se kao terapijski efekat - specifično dejstvo na organizam, tako što leče
nastalo oboljenje: antitetanusni serum,
antidifterični, antituberkolostatitici.
- dejstvo na poremećaje funkcija organa i sistema:
kardiotici, antihipertenzivna sredstva,
- ublažavanje simptoma a ne bolesti
Trebovanje lekova

Za odeljenje ili kliniku lekovi se trebuju na posbnom obrascu Zbirnom receptu, u 2 primerka, jedan ostaje na
odeljenju a drugi u apoteci. Za vreme vizite lekar ordinira terapiju, dozu leka, vrema i način davanja, koji se
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:7

upisuje na tmperaturnu listu, sa kog glavna sestra piše zbirni recept. Na ovaj recpt se trebuju i
dezinfikaciona sredstva, zavoji i ostali potrošni materijal s tim da za opojna sredstva se navodi tačni lični
podaci pacijenta za kojeg su namenjeni.

ČUVANJE LEKOVA

Lekovi se čuvaju o odeljenjskoj apoteci,koja treba da je na pristupačnom mestu. Lekovi se slažu po njihovom
dejtstvu na organe ili sisteme.

Lekovi za urgentna stanja se slažu po redosledu primene, jasno obeleženo.

PRIMENA LEKA

Osnovna načela su:

 pre davanja proveriti tačan naziv,

 proveriti ime i prezime bolesnika,

 lek se daje u udobnom položaju,

 poštovati aplikaciju leka vezano za uzimanje hrane,

 aplikacija da ne remeti odmor bolesnika,

 poznavanje neželjenih efekata.

NAČIN UNOŠENJA LEKA U ORGANIZAM

Lekovi mogu da se unose putem:

 digestivnog trakta

 oralno, na usta

 sublingvalno, ispod jezika,

 rektalno

 epikutalno

 parenteralno (putem injekcija)

 intradermalno (nanošenjem na kožu, utrljavanjem)

 subkutano (ispod kože)
 intramuskularno (u mišič)
 intravenski (u venu)
 implantacijom

 preko organa za disanje (inhalacijom)

Oralna primena lekova: Sublingvalna primena lekova:

 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:8

Priorodan i bezbolan način unošenja lekova,
apsorbuje se posle 20-30 min. , hemijska svojtva se
ne menjaju ni u alkalnoj ni u kiseloj sredini. Kapsule
su zaštičene protiv kiselosti i razgrađuju se u
alkalnojj sredini.
Delovanje posle nekoliko minuta i traje 30-60 min.
Lingvete ili sprej protiv angine pectoris, napad
bronihijalne astme, i hormonski preparati.

ANAFILKTIČKI ŠOK

Anafilaktički šok je sistemska anafilktička reakcija, posledica generalizovana reakcija preosetljivosti,

sistemska anafilaksija, hipersenzitivna alergija, je nagla i često smrtonosna generalizovana reakcija
preosetljivosti koja nastaje u toku jednog do pet minuta, najčešće posle primene parenteralnih lekova,
kontrastnih sredstva (u radiologiji) ili nehumanih belančevina. Mehanizam sistemske anafilaksije može biti
alergijski i nealergijski.

Anafilaktički šok jenaglo oslobađanje hemijskih medijatora sa sa bazofilnih krvnih ćelija i tkivnih mastocita.

Simptomi:

nagla klonulost, lupanje srca, stezanje u grudnom košu, strah, asmatično disanje, cijanoza, kašaj,
inkontinencija, gubitak svesti. Smrt nastaje u roku od 5-1¸minuta.

Sistemske promene su:

 kardiovaskularni sistem: periferna vazodiletacija i pad TA, tahikardija,

 respiratorni sistem: laringealni edem, bronhospazam,

 žlezdani sistem: hipersekrecija i profuzno znojenje,

 cenrtralni nervni sistem: smetnje u vidu, zujanje u ušima, slabost

TERAPIJSKI POSTUPAK U SLUČAJU ANAFILAKTIČKOG ŠOKA:

1. Odmah prekinuti izloženost dejstvu alergena,

2. Bolesnika odmah postaviti u horizontalan položaj sa glavom niže u odnosu na telo,

3. Esmarhova poveska se postavlja proksimalno od mesta davanja alergena, na isto mesto može se
dati i 0,2ml adrenalina.

4. Dati kiseonik, preko maske ili nasalnim kateterom,

5. dati 1%-ni Adrenalin u dozi od 0,2-0,4ml, a ostatak na 2-3 mesta intramuskularno i subkutano,

6. Braunilom dati kortikosteroide Urbason, Dexason

7. aplikovati antihistamicin, Phenergan ili Synopen ali samo onda ako je sistolni TA nije niži od
100mm/Hg

8. dati intravenozon Fiziološki rastvor glukoze i NaCl, što više i što brže,

9. ampulu Noradrenalina od 2,5mg u infuziju za korekciju TA, 10-20 kapi u minuti,

10. Aminophyllin sa fiziološkim rastvorom, po potrebi.

Mere prevencije:
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:9

Uzeti alrgološku anamnezu i ili po potrebi izvršiti IgE testiranje.

Minimum opreme:

 adrenalin 10 amp.

 Antihistamicin 10 amp.

 Kortikosteroidi 10 amp.

 infuzioni rastvor NaCl i glukoze 5+5 boce

 Aminophyllin 10 amp.

 Noradrenalin 10 amp.

 Esmarhova poveska

 aparat za TA

 setovi za aplikaciju lekova 10 kom.

 Sterilne brizgalice, igle, braunile, sistemi za infuzije.

PARENTERALNA APLIKACIJA LEKA

Parenteralnom aplikacijom omogućava se tačno doziranje lekova i terapijskog efekta. Treba da bude
aseptičan postupak.

Neželjeni efekti su: bol, hematom, komplikacija, alergijska reakcija ili anafilaktički šok.

Prema mestu aplikacije mogu biti:

Intradermalna Supkutana
Obuhvata testove i imunoalergološka ispitivanja: Mogu se aplicirati vodeni rastvori u manjim
 intradermalni test količinama. Dejstvo leka počinje posle 15-20min.
 test uboda (prick test) Koristi se rastresito potkožno tkivo.
 skarifikacioni test (scrasch-test)
 boteri reakcije
 tuberkulinske testove
Intramuskularno Intravenski
Intravenski se mogu ubrizgavati bistri vodeni
rastvori, bez primesa. Na ovaj način se daju lekovi
koji ne mogu na drugačiji način primeniti, zbog
razgradnje, nedovoljne resorbcije.
Aplikacija traje najmanje 3 min. Ili više. Kardionitici i
koronarni vazodiletatori koji utiču na funkcije vitalnih
organa se daju sporo. : 7-15 min. Uz posmatranje
bolesnika. U brizgalici i sistemu ne sme biti vahduha
zbog opasnosti od embolije.
Prednosti ove metode su:
 unošenje leka direktno u krvotok
 dejtvo još u toku aplikacije
 nema nadražaja tkiva
Najčešće komplikacije su:
 perforacija vene,
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:10

 paravenska aplikacija (u tkivo pored vene)

 stvaranje tromba
 vazdušna embolija
 ugrožavanje životnih funkcija usled brzog
davanja leka
Infuzije:
su terapijski postupci pri čemu se parenetralno
unose veče količine rastvora , lekova i hranjivih
materija u organizam. Primenjuju se u slučaju
anemije, dehitratacije, poremećaja elktrolita i sl

Implantacija
Hirurška metoda unošenja hormonskih preparata,
lek se apsorbuje postepeno po potrebi organizma.

Priprema potrebnog materijala:

*brizgalice * dezinfeciono sredstvo * tupfere od vate

* bubrežnjak * posude sa dezinfekcionim sredstvom * mušemu sa kompresom

* gumenu povesku * set za antišok terapiju

APLIKACIJA LEKA PREKO ORGANA ZA DISANJE

Inhalacija (Inhalationes)
se daju lekovi u vidu aerosola. Suspenzija lekovitih čestica u gasovitom stanju.
Heterodisperzivni- su čestice različite veličine 1-5 microna.
Monodisperzivni- su čestice iste veličine.
Daju se najčešće: bronhodilatatori, antimukotici, sekretolitici, kortikosteroidi. Može biti hladna ili topla.

Odsustvo gastričnih tegoba.

APLIKACIJA KISEONIKA

Aplikacija kiseonika se vrši inhalacijom i koristi se u prilikama kad organizam zbog nekog poremećaja
doveden u stanje smanjene oksigenizacije. Daje se maskom ili nasalnim kateterom.

Vazduh sadrži 20,88 – 20,94% kiseonika. U mirovanju se prenosi do tkiva 250ml O2 za jedan minut, prilikom
fizičkog napora može se povećati i do 10 puta.

Kiseonik se vlaži prilkom davanje zbog sušenja sluznice disajnih puteva, pepupavanjem kroz destilovanu
vodu ili akohol. Venturom može se i može mešati i 100% kiseonk sa atmosferskim vazduhom.

Primena može biti:

 neograničena (10-60%)

 ograničena (25-30%)

KARDIORESPIRATORNA REANIMACIJA
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:11

ASFIKCIJA

Asfiksija je stanje koji nastaje zbog nedostatka kiseonika ili nemogućnosti odavanja ugljen-dioksida,
nemogućnost disanja, gušenje zbog neprohdnosti disajnih puteva, boravkom u podmornici, velikim
nadmorskim visinama, poremećaja kardiovaskulatornog sistema i respiratornog sistema.

Akutna Asfiksija nastaje prilikom potpunog i naglog prekida disanja.

1. Faza: Dispneja (je otežano disanje), bradikardija, porast krvnog pritiska, izbuljenost očiju, cijanoza.
2. Faza: pomućenje svesti, motorni nemir, i sve jača cijanoza.

3. Faza: smiruje se motorika, pad u duboku nesvest, posle 10 min. takvog stanja nastupa smrt i veoma
teško se može reanimirati.

Hronična Asfiksija je posledica dugotrajnog spoljačnjeg i unutračnjeg disanja.

VEŠTAČKO DISANJE

Veštačko disanje je niz postupaka pri kojima se proces udisaja (inspirium) i izdisaja (expirium) vrše
veštačkim putem, raznim metodama.

Osnovni zahtev je da se oslobode svi disajni putevi, prepraka koji ometaju slobodan prolaz vazduha.

Zabaciti glavu, uz podizanje brade, disajni putevi se mogu osloboditi i prstima, a zs prolaznost se koriste
orofaringealni tubus(doseže do ždrela i drži koren jezika unapred i gore ili endotrahealni tubus je duži i
endoskopski se uvodi u dušnik.

Veštačko disanje se uporno ponavlja dok unesrećeni ne povrati ili ne nastupe sigurni znaci smrti.

Metode izvođenja su:

 Slivesterova

 Šeferova

 Hauardova

 Holger-Nelsenova

 Kopenhaška i

 Labordova metoda

 usta-na-usta.

KARDIJALNA REANIMACIJA

Se primenjuje kod zastoja rad srca, zbog:

 udara električne struje

 akutnih iskrvarenja,

 toksičnih dejstva,

 hipoksije,
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:12

 hiperkalemije,

 plučne embolije

 infarkta srca.

Zastoj srca se ispoljava naglim gubitkom svesti, gubitkom pulsa koji se ne može palpirati na kariotidnoj,
femoralnoj ni radijalnoj arteriji. Krvni pritisak se ne može izmeriti, ne postoji. Kod povređenog perifernog
krvnog suda pres, čelije mozga tanak isticanja krvi. Zenice se prošire i ne reaguju na svetlost, respiracije su
nepravilne i vrlo brzo prestaju. Takvo stanje prdestavlja apsolutnu indikaciju za masažu srca. Ako zastoj traje
1-7 minuta ćelije mozga, srca , jetre se oštećuju ali su reverzibilne. Brza i stručna pomoć može da spase život
povređenom.

Kardijalna reanimacija se izvodi kada dože do zastoja rada srca (cardial arrest) ili poremećaja ritma.

Redosled medicinsko-tehničke intervencije:

1. utvrđivanje stanje bolesnika

2. elektrokardiografija,

3. postavljanje bolesnika na tvrdu podlogu

4. spoljašnja masaža srca

5. uvođenje endotrahealnog tubusa

6. traheostomija po potrebi

7. asistirana ventilacija preko ambu-balona

8. oslobađanje dijanih puteva od sekreta

9. priprema bolesnika i aparata za defibrilaciju

10. primena intravenske terapije infuzionih rastvora

Sopljašnja masaža se izvodi preko grudnog koša a unutrašnju izvodi hirurg.

VEŠTAČKA STIMULACIJA SRCA

Bolesnik ili povređeni se postavi na leđa, na tvrdu podlogu. Klekne se pored unesrećenog, levim dlanom isa
ispruženim laktima nasloni na sternum, desna ruka se stavi na levu nadlanicu i prituskuje se sa oko 20-25kg
ili 2-5cm udubljenja, 60-80 puta u minuti. Kod dece se vrši masaža sa jednom rukom 80-100 puta a kod
odojčadi sa dva prsta 100-120 puta u minuti. Sa veštačkim disanje se radi u odnosu 1:4. Ne prekidati duže
od 7 sekundi.

Radi se dok se bolesnik ne povrati rad srca, proverom na vratnoj arteriji ili se ne pojave sigurni znaci smrti.

LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA

UZIMANJE KRVI ZA LABORATORIJSKE ANALIZE

Krv je tečno tkivo koje ispumpava srce u krvne sudove. Svojim kretanjem omogužava vezu između organa i
ćelija. Preko krvi ćelije dobijaju kiseonik i hranjive i gradivne materije. A oslobađaju ugljen-dioksid i druge
materije koje se stavraju u procesu metabolizma.

Krv se uzima od bolesnika radi utvrđivanja patoloških poremećaja, kontrole manifestacije, toka i prognoze
bolesti.
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:13

Treba poštovati protokol pripreme bolesnika i pravila.

 Za biohemijsku analizu koristi se serum venske i kapilarne krvi,

 koagulacija se sprečava natrijum-citratom, haparinom, EDTA (ethilene-diamino-tetra-acid)

Krv se uzima najčešće iz površinskih vena kubitalne regije:

 vene cefalike (v. Cefalica)

 vene bazilike (v. Basilica)

 prednje ulnarne vene,

 kapilara prsta ili uva.

Krv može da se ispušta preko igle ili špricem. Promer igle treba da odgovara dobu i građi pacijenta.

Za KKS, Hematokrite, u plastične epruvete sa koagulativnim sredstvom.

Krv se uzima po principima aseptičnog rada. Ubodno alnom mestu se zaštićuje tupferom sa dezifenkiconim
sredstvom, a hemostaza se izaziva digitalnom kompresijom, na ispruženoj ruci 10 min.

U rutinsku krvnu analizu spadaju KKS, sedimentacija eritrocita (po Westregrinu, od 5ml krvi), fibrinogena (sa
dodavanje koagulacionog sredstva), koagulacionog statusa, gasna analiza, lipida, elektrolita (natrijum, hlor,
kalijom, kalcium, gvožđe).

UZIMANJE MOKRAĆE ZA LABORATORIJSKU ANALIZU

Za analizu se najčešće uzima prva jutarnja mokraća, izbačena u toku jednog mokrenja.

Hemijskim pregledom mokraće dokazuju se normalni ili patološki sastojci: belančevine (kvantite i kvalitet),
šećer, hemoglobin, urobilinogen, bilirubin, nitrati.

Mikroskopski pregled mokraće, služi za dokazivanje raznih mikroskopski vidljivih elementa u mokraći, koji se
moraju koncentrisati sedimentiranjem (leukociti, eritrociti, cilindri, epitelne ćelije, razne soli).

Bakteriološkim pregledom se dokazuju prisustvo bakterija.

UZIMANJE SPUTUMA NA PREGLED

Uzimanjem sputuma se vrši zbog dijagnostike patologije repiratornog trakta.

Uzima se za mikroskopski i bakteriološki pregled.

Kad se zbog citološkog pregeda skuplja sputum tokom 24h, dodaje se konzervans radi sprečavanja citolize
ćelija.

UZIMANJE BRISA

Bris se uzima sa oka, suzne kesice, iz nosa, uha, grla, vagine, rektuma i rane.

UZIMANJE KRVI ZA ODREĐIVANJE SEDIMENTACIJE ERITROCITA

Plan rada:
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:14

 pripremu bolesnika /dan ranije mu se saopšti da ne doručkuje, objasni mu se svrha i tehnika

uzimanja krvi/

 pripremu osoblja /urednost i spremnost za rad/

 pripemu materijala, /brizgalica od 2ml za jednokratnu upotrebu sa odgovarljučim igama, briseve od

vate u staklenoj posudi, desinfeciono sredstvo 74% alkohol , sterilan rastvor 3,8% natrijum citrata,
bubrežnjak, zaštitnu mušemu sa kompresom ili papirnom vatom, gumenu povesku, Vestrgrinov
stalak promera 2mm

 određivanje tehnike rada/ bolesnik sedi ili leži sa rukom na čvrstoj podlozi, ispod sa mušemom, u
sterilnu brizgalicu se uvuče 0,4ml 3,8% natrijevog citrata i odloži, palpacijom se odredi mesto
punkcije, postavi se gumena poveska na 10 cm od punkcije, steže se pesnica, dezinfikuje se ubodno
mesto, ubod, aspiracija krvi do 2ml, izvlačenje igle, na ubodno mesto kompresija, otpuštanje šake i
gumene poveske, krv se ubacukje u pipetu i Vestrgrinov stalak. Obeležavanje.

 raspremanje materijala,

 postavljanje pipeta u Westergrinov stalak

UZIMANJE I SLANJE MOKRAĆE NA PREGLED

Priprema materijala: toplu vodu sa dezinfecionim rastvorom za pranje bolesnika, sterilne tupfere od vate i
gaze, sterilnu posudu za prihvatanje mokraće, sterilnu epruvetu sa zatvaračem, plamenik, upaljač, nalapnice
i uputnice za laboratoriju, lična zaštita (rukavice, kecelja).

Priprema bolesnika: ako je pokretan treab sam da se opere, ako ne onda osoblje, prebriše se, prvi mlaz u
WC, drugi mlaz se prihvata u konusnu posudu, odakle se sipa u epruvetu, obeležava se. Dokazivanje
bakterija se vrši urinokultom, traži se biogram i antibiogram.

UZIMANJE SPUTUMA

Za citološki pregled: sputum se uzima u hemijski čistu Petrijevu šolju, bolesnik prethodno ispere usnu
duplju, a potom se iskašlje iz dubine i suptum izbaci direktno u Petrijevu šolju, koja se poklopi i obeleži.

Za bakteriološki pregled: sputum se uzima u sterilnu Petrijevo šolju,kao i za citološki, s tim da se poklopac
opali na plamenu pre zatvaranja i slanje se vrži u aseptičnim uslovima. Prisustvo Kohovih bakterija, bolesnik
je direktno pozitivan, preduzeti mere ličn zaštite i s svakodnevne dezinfekcije.

Materijal: lična zaštita, šolje, plamenik, upljač.

UZIMANJE BRISA IZ GRLA I RANE

Uzimanje brisa iz glra

Upozoriti bolesnika dan ranije da ujutru ne pere zube i ne ispira usta antiseptičim rastvorima

Priprema se:

 sterilna epruveta sa brisom,

 sterulna špatula ili otvarač za usta (za duševne bolesnike i decu)

 peškir ili kompresu,

 bubrežnjak,

 čašu sa vodom,
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:15

 papirnu vatu i uput.

Bolesnik je okrenut prema svetlosti, špatulom se pritisne jezik, brisom se prelazi preko sumnjivih mesta na
ždrelu i krajnicima, skida se gnoj i sluz. Opali se otvor epruvete, stvalja se u nju bris i zatvori se. Oboleži se.
Bolesnik ispira usta.

Uzimanje brisa iz rane:

Nije portebna priprema,jer se vrši pri obradi rane.

Osim zavojnog materijala portebno je pripremiti

 sterilnou epruvetu sa brisom,

 plamenik,

 uput.

Obezbedi se pristupačnost rani, očisti okolina, dezinfekuje koža, brisom se prelazi preko rane, opali se otvor
epruvet, stavi se bris, začepi, obeleži. Posle se rana normalno previje.

UZIMANJE STOLICE ZA PREGLED

Za beteriološki pregled se uzima uzorak najkarakterističnijeg dela sveže stolice, veličine lešnika. Ne se biti
pomešana sa mokraćom. Pakuje se u metalnu kutiju,pa u drvenu i hitnos se šalje u laboratoriju.

Materijal:

 specijalnu setrilnu staklenu posudu sa čepom i malom kašikom, koja se nalazi u metalnoj kutiji.

 Plamenik i šibicu,

 nalpnicu,

 uput.

Za hemijski pregled se vrši dokazivanje okultnih krvarenja. pAko se radi po Adleru pacijent treba da bude tri
dana na dijeti bez mesa, zelenog povrća i jaja. Ako se radi po Veberu, dijeta nije potrebna.

Iz najkarakterističnijeg dela stolize se uzima uzorak veličine lešnika, stavlja se u spacijlanu posudu sa čepom i
kašikom.

RENTGENSKA DIJAGNOSTIKA

OSNOVNI PRINCIPI DIJAGNOSTIKE

Rendgenoskopija (radioskopija) je prosvetljavanje delova tela pomožu rendgenskih zraka. Kompaktni delovi
tela apsorbuju X-zrake, a ima tkiva koji propuštaju i tako se projektuju na ekranu. Radi se zbog postavljanja
dijagnoze:

 akutnog abdomena,

 povrede grudnog koša,

 hroničnih oboljenja, posmatranja fizioloških pokreta pojedinih organa.

Nije potrebna posebna priprema bolesnika.

Rendgenografija (radiografija) je snimanje pojedinih organa na rendgenski film, delovi tela koji slabije
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:16

propuštaju rentgenske zrake, slabije fothemijski deluju na film i budu svetliji na a oni koji podiru, budu
tamni. Mogući su pregledi organa, koji nisu dostupni rentgenoskopijom.

Endoradiografija je snimanje koji se vrši kontrasnim sredstvima.

Kontrasna sredstva mogu biti :

pozitivni
sa velikom atomskom težinom koji apsorbuju rentgenske zrake i tako daju jasnu sliku. Korisno je izvršti test
na kontastni materijal jer može doći do alergijske rakcije ili anfilaktičkog šoka. Test se može izvršiti
intravenski, intradermalno, konjuktivno, sublingvalno 24.48 časa pre pregleda.:

negativni
sa malom atomskom težinom, uglavnom šupljine organa se ispunjava tim kontrastom i izdvaja se od okolnih
organa i dobije jasna slika.

SEVREMENE DIJAGNOSTIČKE METODE

Ultrazvuk

Ultvrazvuk je neinvazivna dijagnostička metoda, bezbolna, jednostavna i praktična. Ne postoje

kontraindikacije. Koristi se u dijagnostici povreda i oboljenja svih organa.

Ultrazvuk je zvuk visoke frenkvencije iznad granice čulnosti. U snopu se mogu usmeriti u željenom pravcu.
Izvor ultrazvuka je kristal kvara, barijuma ili cirkonijum-titanata, smešteno u sondi.

Kompjuterska tomografija

je slojevito snimanje parenhimatoznih organa jonizirajćim zracima. Umeston rentgen ploču, zraci se emitiju
na kristale detektora pri čemu se stvara slika u računaru sa delova tela sa svih strana. Za bolje prikazivanje
koriste se kontrastni materijali.

Infracrveni zraci

Ljudsko telo prima i odbija infra crvene zrake, pa se može napravit termogram.

Nuklearna magnetna rezonanca

omogućava kompjutersku vizualiciju tela 3D. Omogužava rano otkrivanja bolesti i pruža uvid u strukturu i
funkcionalno stanje organa.

Pletizmografija / digitalna pletizmografija

za dijagnozu dbokih krvnih sudova i arterija.

Doppler vena – ultrazvučnom metodom se bezbolno vrši ispitivanje dubokih i površinskih vena.

Doppler arterija – crvenoplao, kretanje krvi

ENOSKOPISKI PREGLEDI

Endoskopija

je dijagnostička metoda gde se pomoću aparat ili optički uređaja mogu pregledati unutrašnjost šupljih
organa ili šupljih prostora u telu.

Osim dijagnostičke, moguće su patološke intervencije, tuširanje, posipanje i paljenje i manji operativni
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:17

zahvati napr. uzimanje isečaka.

Laringoskopija

je pregled larinksa pomoču laringoskopa. Može biti direktan, sa ogledalom i indirektan.

Bronhoskopija

je pregled traheo-bronhijalnog stabla pomoću bronhoskopa radi dijagnoze ili uzomanja sekreta ili isečaka za
histopoatološka istraživanja.
Kontraindikacije su aneurizma aorte, oštečenja služokože, pneumonija.

Ezofagoskopija

je pregled jednjaka ezofagoskopom. Pre pregleda treba napraviti rentgenski snimak pluća i medijastuma.
Pomoću specijalnih klešta na njemu se mogu otstraniti strano telo ili uzeti uzeti isečak.

Gastroskopija

je pregled želuca gastorskopom, preko kog se direktno vizualno ispitje stanje služokože. Pre pregleda treba
napraviti rentgenski snima jednjaka, ćeluca i medijastuma.

Kontraindikacije: aneurizma aorte, divertikulum jednjaka, teška srčana oboljenja.

Holedohoskopija

je pregled žućnih puteva holedohoskopom u toku hirurške intervencije avršnog dela u operativnoj sali na
žućnoj kesi i žučnim putevima.

Rektoskopija

je pregled završnog dela debelog creva – rektuma rektoskopom. Inidikacije ovog pregleda je krvarenje,
promena stolice i sl.

Cistoskopija

je metoda pregleda služukože i sadržaja mokraćne bešike pomoću cistoskopa. Indikacije povrede, patološke
promene , uzimanje isečaka.

ISHRANA BOLESNIKA

NORMALNA I DIJETALNA ISHRANA BOLESNIKA

Normalna ishrana

Ishrana je jedna od osnovnih bioloških potreba čoveka. Pravilna i raznovrsna omogućava zdrav i kvalitetan
život. Pravilna ishrana:
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:18

 omogućava razvoj organizma

 sprečava nastajanje bolesti,

 ubrzava lečenje,

Nauka koja se bavi ishranom zove se dijetetika.

Da bi čovek mogao da živi, potrebno je dnevno da unosi osnovne namirnice:

 belančevine,

 ugljene hidrate,

 masti,

 menerale,

 vitamine,

 i vodu.

Ishrana bolesnika zavisi od oboljenja, starosti.

Ishrana bolesnik a može biti aktivna i pasivna.

Dnevni obrok:

 hleb, žitarice 35%

 ugljeni hidrati (kolači,šećer) 10%

 meso, riba, jaja 10%

 mleko i mlečni proizvodi 15%

 masti, ulja, maslac 15%

 povrće i voće 15%

 100%

Pokretni bolesnici jedu u trpezariji. Higijena pre i posle. Mir i prijatno okruženje.

Dijetalna ishrana

Dijetalna ishrana predstavlja prilagođenu ishranu nekom oboljenju ili stadijumu bolesti, tako da se
promenom nutritivnih vrednosti, kalorija, količine, sastava postiže odgovaraljući terapijski cilj.

U osnovi može biti:

 opšta (ugljene hidrate, belančevine, biljne masti, voće, povrće i mlečne proizvode

 čajna (samo tečnost, zaslađen prema po ukusu ili prema glikemiji

 tečna (osvežavajuće napitke, bistre supe i kompot)

Dijeta kod gastroduodenuma:

 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:19

Kod krvarenja zabranjena peroralna ishrana. Infuzija. Kod hiperacidite se daju sluzave čorbe, kuvana riba,
teleće meso i salate bez sirćeta.

Dijeta kud žučnih puteva:

U akutnim slučajevima u prvih 48h se zabranjuje peroralna ishrana, potom kormpir pire, čaj, mleko sir,
pirinač.

Dijeta kod bolesti srca:

Bolesnik unosi što manje tečnosti, hrana bez masti, začina i soli. 5 manjih obroka dnevo.

Dijeta bolesnika sa visokom temperaturom

Zaslađenom mleko, kiselo mleko, jogurt, kompot, voćne sokove.

Dijeta kod oboljenja tankog i debeleg creva

u prvih 24-48h ne uzima se peroralno.

Dijabetes:

ne za masnu hranu, iznutrice, prerađevine od svinjskog mesa. Može neslano, belančevine, ugljenih hidrat

i koji se sporo apsorbuju.

Postoperativna kašasta dijeta:

sadrži belančevine, povrće, vitamine, i prirodne sokove.

VEŠTAČKO HRANJENJE BOLESNIKA

Ukoliko bolesnik ne može da uzima hranu na usta, primenjuje se veštačka ishrana preko:

 intravenskih infuzija

 nazogastrične sonde,

 gastrostome.

Priprema bolesnika, praćenje temparature, izlučevina.

Nasogastrična sonda:

za volesnike u komatoznom stanju, oštečenju usne duplje, ugašenom refleksom gutanja, kod nedonošćadi,
tifusasa sa trizmusom.

Hrana mora biti tečna, može instatnt Sondomix ili Entoral.

Posle duže upotrebe neželjeni efkti: rokovati akutni sinusitis, faringitis, pojačana salvacija, koja može uz
uzrokovati pneumoniju.

Gastrostoma:

je operativno napravljen otvor radi veštačkog hranjenja, zbog karcinom, stenoze ili artrezije jednjaka i
kardije. Hrana može biti tečna ili kašasta. Okolina stome se mora obrađivati posle svakog obroka.

Hranjiva klizma:
 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:20

Ovim putem se unosi izotonični fiološki rastvor koji apsorbuje debelo crevo. Korisiti ako drugačije nije
moguće, pre početka mora ze napravit evekuacion klizma.

HRANJENJE NEPOKRETNOG BOLESNIKA

U toku hranjenja ne smeju da se izvode medicinsko.tehniče radnje. Da je bolesnik u udobnom položaju, da

se pomogne u higijeni usne duplje.

HRANJENJE BOLESNIKA PREKO NASOGASTRIČNE SONDE

Priprema bolesnika psihički i eventualno Atropin da bi se sprečilo povraćanje i aspiracija.

Materijal:

 nasogastrična sonda,

 sterilan glicerin,

 hranu i čašu vode,

 Žanetovu brizalicu,

 ubrus

 stetoskop i brizgalicu,

 bubrežnjak,

 lokalni anestetik,

 posudu sa dezinfektivnim sredstvom,

 lična zaštita.

GASTROSTOMA

Ehhh,....

NEGA UMIRUĆEG BOLESNIKA – TERMINALNA NEGA

AGONALNO STANJE BOLESNIKA

Humanost u nezi, da bolesnik i okolina ne primete da su nade i uspeh za lečenje izgubljeni. Ne treba ga
izdvojiti paravanom, nego ga premesti u posbnu sobu. Ako ne dože do poboljšanja stanja, bolesnik ulazi u
agonalni stadijum i uskoro nastupa smrt.

Prisustvo članova porodice treba upozoriti na ozbiljnost situacije.

ZNACI SMRTI

Rani nesigurni znaci:

 prestanak disanja

 prestanak krvotoka, nema pulsa

 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:21

 odsustvo refleksa

Rani sigurni znaci:

 mačije oko

Kasni sigurni znaci:

 mrtvačke mrlje

 mrtvačka ukočenost

 hladna koža,

 zamućene rožnjaće

Smrt konstatuje lekar, koji potom ispunjava zakonom propisane formulare, određuje kliničku ili sudku
obdukciju. Posle se obaveštava rodbina.

ZBRINJAVANJE UMRLOG

 Svlači se lično rublje,

 prebriše se telo,

 sve prirodne otvore začepiti tamponima vate,

 vraća se proteza, ako ima

 fisira se donja vilica,

 na očne kapke ovlaženi tamponi vate

 ruke pord tela

 ako postoji rana, zaštiti gazom

 pokaznica se pričvrsti za ekstremitet

Zavije se u čisti čaršav i posle 2 sata se odvozi.

Posle zbrinjavana se dezinfikuje soba.

SPROVOĐENJE ZDRASTVENE NEGE

KARAKTERISTIKE PROCESA ZDRASTVENE NEGE

Zdrastvena nega je usmerena prema čoveku, zdravlju, socijalnim prilikama,

UTVRĐIVANJE POTREBA ZA ZDRASTVENU NEGU

Utvrđivanje potreba za zdrastvenu negu.

 Prikupjanje informacija o štičeniku,

 interpretacija podataka,

 određivanje potreba na osnovu prikupljenih informacija

 Zdrastvena nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:22

 određivanje prednosti u zdrastvenoj nezi.

SESTRINSKA DIJAGNOZA

ne opisuje bolest, simptome, i sindrome nego opisuje efekte ovih simptoma i poatoloških stanja.

PLANIRANJE ZDRASTVENE NEGE

Je prikaz ciljeva koji se žele postići i eventualnih prepreka koji mogu nastupiti.

Unapred primpremljena različita rešenja koji će odgovarati trenutnom stanju određenog bolesnika.

Ceiljevi moraju biti formulisani tako da budu merljivi.

Plan zdrastvene nege:

 Se sastavlja da bi se bolesniku grantovao stalnost nege.

Detaljan plan:

 potrebe za zdrastvenom negom

 ciljevi koji se mogu meriti

 redosled postupaka

 izvoženje postupaka

 vrednovanje nege

SPROVOĐENJE ZDRASTVENE NEGE

Osnova sprovoženje je indivudualna, sigurna zdrastvena nega , praćena dokumentacijom radnji i bolesnikoh
reakcija.

Bolesinku se obezbeđuje fizička i psihička sigurnost.

Evaulacija nege

Vrednovanje,