Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу

Основне струковне студије - струковна медицинска сестра

Предмет: здравствена нега

Едем плућа

Марија Станковић
01/2022
Обрада
Едем плућа Етиологија, патогенеза
01 02
Клиничка слика Дијагноза
03 04
Терапија Нега и улога сестре
05 06
Увод
Систем органа за дисање састављен је од низа органа укључујући : плућа, дисајне путеве, коштане
и мишићне делове грудног коша, нервни систем и плућни крвоток.
У плућима се дешава размена кисеоника и угљен диоксида, тачније у алвеолама.

Плућа се састоје од два плућна крила (обложена плеуром - плућном марамицом), свако крило се
састоји од бронхија, бронхиола и алвеола. Алвеоле су испуњене једино ваздухом и у њима се
врши размена гасова.

Плућна вентилација је процес којим се врши размена гасова између алвеоларних простора и
спољашње силе.
Увод
Течност се у нашем организму налази распоређена као:
1. интраћелијска
2. васкуларна
3. међућелијска (интерстицијална)

Повећање количине течности у ткивима назива се оток - oedema. Орган који је едематозан
се распознаје по томе што је увећан, тежак, а при пресецању се цеди течност.
Где се тачно накупља течност?
Плућа су примарни органи респираторног система у људи и многих других животиња.

Њихова функција у респираторном систему је да издвајају кисеоник из атмосфере и преносе га у

крвоток, а ослобађају угљен диоксид из крвотока у атмосферу, у процесу размене гасова који се
дешава у алвеолама.
Зашто настаје плућни едем?
Накупљање течности настаје из више разлога, али се може објаснити као последица
ометања нормалног обима кретања и изједначавања притиска течности у плућима. То
подразумева промене у хидростатском или онкотском притиску око алвеоларне мембране
у интерстицијуму или због промене пропустљивости алвеоларне мембране, што у таквим
условима омогућава да се течност креће из капилараног у алвеоларни простор у алвеолама.
 Шта је едем плућа?
01
Едем плућа
Едем плућа (лат. Oedema pulmonum) представља хитно, по живот опасно и драматично стање у кардиологији
и пулмологији које захтева неодложну и адекватну интервенцију.

Карактерише га екстраваскуларно накупљање течности у алвеолама плућа, због повишеног притиска у

капиларима плућа или поремећене пропустљивости капиларно-алвеоларне мембране плућа, чиме се
ремети размена гасова што доводи до гушења и хипоксије.
 Етиологија и патогенеза
02
Етиологија и патогенеза
У основи било ког едема плућа лежи један поремећај механизма. У
нормалним условима постоји равнотежа између филтрирања
интерстицијумске течности из капилара у плућа и одношења вишка
течности лимфом тако да се одржава константан волумен течности.
Код едема плућа долази до поремећаја те равнотеже.
Етиологија и патогенеза

1.
2.
3.

стадијум стадијум стадијум

повећана маса течности и пун капацитет лимфног повећава се количина

колоида уклањања течности се течности која премашује
повећан одвод лимфним достиже и премашује капацитет
судовима накупљање течности у
алвеокапиларном
интерсицијумском простору
3а и 3б (састоји се из два
дела)
Етиолошка подела
Кардиогени
Кардиогени едем јавља се код особа које болују од болести срца. У основи тих обољења лежи
смањена функција леве коморе, која изазива пораст притиска у плућној васкуларној мрежи -
плућна конгестија. Брз пораст капиларног плућног притиска доводи до преласка крвне
течности у алвеоле и интерстицијум плућа. Ваздух се меша са трансудованом течношћу и омета
размену гасова.

Озледни (некардиогени едем плућа)

Озледни едем плућа настаје као последица директног штетног дејства одређених чинилаца.
Штетни ефекти делују на епител и ендотел алвеола и капилара у плућима, због чега настаје
трансудација течности из капилара у алвеоле.
Кардиогени едем плућа
Узроци који могу довести до кардиогеног едема плућа:

срчани удар
срчана инсуфицијенција
болести срчаних залистака
хипертензија
кардиомиопатија
аритмије
тампонада срца
миокардитис
тешка анемија
оптерећење срца течностима
Озледни едем плућа
Узроци који могу довести до озледног едема плућа:

удисање штетних гасова и пара (угњен-моноксид, фозген, хлор, флуор, сумпор)

утапање (дављење)
тешка повреда
висински плућни едем
токсини
бактеријске и вирусне инфекције (упала)
пнеумоније
поремећај отицања лимфе из плућа
пнеумоторакс
прекомерна доза лека
Патогенеза

01 Кардиогени едем
Традиционална патофизиологија објашњава да је едем плућа кардиогеног
порекла онај који се најчешће јавља кодболесника ван болнице и обично је
последица нарушене функције левог срца које је праћено повишеним
дијастолним крвним притиском што доводи до екстравазације течности у
алвеоле. Због поремећаја у раду срчаних комора оне не функционишу правилно
непотпуно избацујући свој садржај. Повећава се крвни притисак а то узрокује и
повећање притиска у капиларима плућа. Да би дошло до едема притисак у
капиларима плућа мора знатно да се повећа.
Патогенеза

02 Озледни (некардиогени) едем

Едем плућа несрчаног (некардиогеног) порекла настаје најчешће због локалног
оштећења капилара у плућима, бактеријском инфекцијом, иритацијом
хемијским материјама и дејством других некардиолошких узрочника, који
доводе до оштећења и поремећаја пропустљивости капиларно-алвеоларне
мембране плућа.
Фактори ризика
Не постоје фактори који директно повећавају ризик од настанка едема
плућа.
Фактори који повећавају ризик од едема плућа су исти фактори који
повећавају ризик од настанка других обољења која узрокују едем плућа.

Пријем у болницу - хитан!!!

 Клиничка слика
03
 I стадијум

Први стадијум може протицати потпуно клинички неупадљиво, пошто се у основи налази
интерстицијални едем са добром лимфатичком дренажом, док су алвеоларни простори још
увек заштићени компактном структуром еритроцита.
диспнеа, ортопнеа - заузимају принудан седећи принудан положај
хипервентилација
кркљање у грудима
 II стадијум

Праћен је израженом диспнеом. Пацијент може бити у стању хипертензије (притисак

>200mmHg) или хипотензије (притисак <90mmHg) ако едем плућа пређе у кардиогени шок.
Појава хипоксије**, лупања срца и прекордијални болови који могу указати на истовремени
развој акутног инфаркта миокарда (ако едем плућа пређе у кардиогени шок).
 III стадијум
Трећи стадијум чини развијена клиничка слика:
анксиозност - страх од смрти, касније несвестица и губитак свести због промена у ЦНС-у
орошен хладним знојем са знацима периферне цијанозе (због хипоксије)
набрекле вене на врату
гушење
кашаљ и искашљавање пенушавог сукрвичавог испљувка који у себи може да садржи
примесе крви
слабо мокрење*
У тешком облику може да се развије олигурија,
ментална конфузија и стање кардиогеног шока,
У плућном едему пре кардиогеног шока
артеријски притисак је обично повећан због
изражене вазоконстрикције.
 Прва помоћ

Уколико се лечење спроводи ван болнице :

болесника умирити и сместити да седи са спуштеним ногама
ослободити дисајне путеве
дати кисеоник 4-6l/min преко назалне сонде
успоставити венску линију
од лекова дати диуретике, кардиотонике и седативе
транспорт у болницу колима Хитне помоћи, где се наставља
лечење у зависности од стања болесника
 Дијагноза
04
Дијагноза се поставља пре свега на основу детаљно узете
анамнезе и физикалног прегледа, али и помоћу одређених
лабораторијских и дијагностичких тестова. Такође на основу
увида у факторе који су довели до болести - тровања и клиничке
слике која је карактеристична и тешка.
ЕКГ (указује на тахиаритмију, акутни ифаркт миокарда као узрок кардиогеног едема плућа
крв за лабораторију (траже се налазиелектролита - они играју важну улогу у самој дијагнози,
одређивање калијума, натријума и калцијума)
гасне анализе (парцијални притисак кисеоника - нормалан, парцијални притисак угљен-
диоксида - нормалан па снижен)
сатурација
РТГ слика плућа (паучинасте инфилтративне промене обострано у целим плућима) и срца
артеријска тензија (систолни је повишен или нормалан кодоних са срчаним попуштањем,
хипотензија је важан показатељ лошег исхода)
аускултација плућа (продужени експиријум са визингом)
УЗВ срца
РТГ приказ едема плућа
 Терапија
05
Лечење болесника са плућним едемом треба започети одмах, упоредо са континуираном дијагностичком
обрадом и проценом стања болесника. Потребно је лечити стања која узрокују инсуфицијенцију срца. То
може укључивати лекове, операције и друге третмане. Лечење се темељи на примени кисеоника, диуретика
и вазодилататора, инотропи се ређе користе, а код неких је потребна и понека неинвазивна и инвазивна
метода.
Циљ лечења је смањити количину течности у плућима, побољшање размене гасова и функцију срца и, где је
то могуће, уклањање и лечење основних узрока болести.
Лечење и прогноза зависе од клиничке слике и узрока који је довео до едема.
Примена иницијалних мера које предстоје конкретном лечењу су такође веома битне.
Примена иницијалних мера које предстоје конкретном лечењу су такође веома битне.
Иницијалне мере подразумевају постављање болесника у полуседећи положај (помаже болеснику да боље
и лакше дише), оксигенотерапија, обезбеђивање периферног венског пута и медикаментозну терапију.
Примена кисеоника

Терапију кисеоником треба Циљ лечења кисеоником је

применити у строго контролисаним побољшање оксигенације ткива и
условима код свих болесника чија органа кисеоником , односно
је сатурација кисеоником испод постизање сатурације кисеоником
90%. веће од 95%.
Кисоник се може применити путем
носне каниле или преко маске.
Даје се 100% кисеоник на носни
катетер постављањем болесника у
полуседећи положај
Лечење диуретицима
Диуретици су лекови који смањују
волумен екстрацелуларне
течности повећавањем
излучивања соли и воде путем
бубрега. У лечењу болесника са
плућним едемом играју важну улогу
због брзог одговора болесника на
диуретску терапију
Примена диуретика врши се
интравенски
Furosemid - 0,5 - 1,0 mg/kg
Lasix (диуретик Хенлеове петље)
ради смањења конгестије. Даје се у
дози од 40 - 60mg у току 2 min,
диуреза почиње после 5 min
Изазива и венску вазодилатацију и
тиме растерећује срце
Потребно је нагласити правилно
дозирање диуретика, јер веће дозе
Furosemida могудовести до
погоршања бубрежне функције
Лечење вазодилататорима Контраиндикације

Код болесника који имају озбиљну Примена нитрата код болесника

хипертензију користе се за који имају систолни притисак нижи
регулацију крвног притиска од 110mmHg
Примењују се интравенски бета-
блокатори дигоксина или
блокатори калцијумових канала за
успорење фреквенције рада срца
Као вазодилататор у лечењу едема
плућа примењује се Nitroglicerin,
смањује оптерећење и повећава
ударни волумен чиме се
растерећује срце
Лечење опијатима

Морфијум се примењује у Примена морфијума мора бити

фракционим дозама од 5mg опрезна, због његовог утицаја на
интравенски до достизања центар за дисање
максималне дозе од 30mg Може узроковати депресију центра
Има вазодилататрни ефекат, за дисање, мучнину и повраћање
смањује артеријски отпор и
смањује доток венске крви у срце
Смањује симпатичку стимулацију,
смањује узнемиреност и
нелагодност изазвану гушењем
Примена инотропа и вазопресора

Примена инотропа и вазопресора Може имати и негативан утицај јер

намењена је болесницима у стању ови лекови доводе до тахикардије
шока и повећања потребе срчаног
Најчешће се примењују Dopamin мишића за кисеоником
(резервисан за болеснике са
хипотензијом) и Dobutamin, а као
вазопресор се најчешће се
примењује Noradrenalin
Применом ових лекова повећава се
ударни волумен и артеријски крвни
притисак
Остале мере лечења

Ако се применом наведених терапијских мера не

постигне стабилизација болесниковог стања, онда се
примењује неинвазивна метода - механичка
вентилација (респиратор)
Лечење некардиогеног едема плућа
Болесника треба одмах изнети из просторије ако је дошло до
01 тровања штетним парама и гасом

Ако се зна узрок, спровести лечење применом антидота: код

02 тровања морфијумом и хероином примењује се Nalophrin, код
тровања халогеним парама и другим хемијским парама примењују
се инфуиони коктели

Код тежих облика - поред класичног лечења треба спровести и

03 вештачку вентилацију помоћу респиратора
Компликације
Све компликације које могу настати из едема плућа везане су за компликације болести
које узрокују плућни едем
Неке од њих могу бити:
1. Слаба оксигенација крви у плућима - може довести до слабе оксигенације крви у осталим
органима
2. Плућна хипертензија
3. Отоци у абдомену и ногама
4. Акумулација течности у плућној марамици
5. Отицање јетре
 Нега и улога сестре
06
Нега
Пацијент се смешта на кардиолошко или пулмолошко одељење у
зависности од врсте едема, у кревету заузима високи Фовлеров
положај.
Лечење болесника са едемом плућа своди се на процесу здравствене
неге. Свака интервенција медицинске сестре осмишљена је тако да
одговори на болесников проблем. Интервенције медицинске сестре код
оболелог од плућног едема су следеће:
Нега
Осигурати правилан положај
Измерити виталне знакове и обезбедити континуирано праћење истих (мониторинг)
Успоставити венску линију
Применити ординирану оксигенотерапију
Применити ординирану терапију
Пратити учинак примењене терапије
Пратити диурезу и опште стање болесника
Контрола лабораторијских анализа
Припремање болесника и материјала за дијагностичкепроцедуре
Спречавати компликације дуготрајног мировања (превенција декубитуса)
Едукација пацијента о здравом начину живота и правилној исхрани
Документација свега учињеног
Мониторинг
срчана фреквенца
крвни притисак
сатурација, пулсним оксиметром и диуреза прате се континуирано 24 сата након пријема или до
стабилизације стања болесника
електролити, свакодневно током интравенске примене терапије
Улога медицинске сестре у дијагностици
Медицинска сестра мора да познаје дијагностичке процедуре како би могла да испуни своју
улогу у дијагностици плућног едема. Неопходно је пацијенту обезбедити психичко, физичко и
социјалну и духовну подршку током дијагностичких процедура.

Припрема пацијената са плућним едемом за рендгенску дијагностику обухвата физичку и психолошку

подршку пацијенту, безбедан транспорт до радиолошке организационе јединице, информисање
пацијената о значају сарадње током рендгенског снимања.
Улога медицинске сестре у дијагностици
Поступак снимања електрокардиограма обавља медицинска сестра/техничар на начин да се
представи пацијенту, утврди његов идентитет и на једноставан начин објасни процедуру. Треба
обезбедити приватност и правилан лежећи положај пацијента. Екстремитети и грудни кош пацијента
треба ослободити од одеће и навлажити места на којима се постављају електроде водом или гелом.
Након припреме, медицинска сестра поставља електроде на правилан начин и упућује пацијента да се
опусти и дише нормално. Квалитет ЕКГ снимка се проверава и по потреби поново снима и штампа.
Пацијент се обавештава да је поступак завршен, а идентификациони подаци о пацијенту се уписују на
ЕКГ запис .
Улога медицинске сестре у дијагностици
Узорке за лабораторијске анализе крви узима медицинска сестра на основу писаног налога лекара. У
писаном налогу су назначене врсте претрага за које се узима узорак крви а на основу тога медицинска
сестра мора да припреми материјал и пацијента. Материјал за узимање узорака крви припрема
медицинска сестра на тасу или колицима, а то укључује следеће:
1. одговарајуће епрувете
2. стерилне игле
3. Есмархова повеска
4. дезинфекционо средство (70% алкохол)
5. бубрежњак
6. туфери од вате
7. леукопласт
8. рукавице
9. контејнер за оштар отпад.
Улога медицинске сестре у дијагностици
Пацијент треба да буде наташте, а ако су хитни случајеви у питању, онда постоји изузетак. Медицинска
сестра мора да идентификује пацијента, објасни му процедуру и дозволи питања. Поставља пацијента у
одговарајући положај и ослобађа место за пункцију вене од одеће. После процедуре, медицинска
сестра проверава да ли подаци на епруветама одговарају онима на упутници и доставља узорке у
лабораторију.
Улога медицинске сестре у лечењу
Учешће медицинских сестара/техничара у примени терапије и лечења болести подразумевају знање,
вештину, способност правовременог распознавања болести. Медицинска сестра мора да зна које врсте
и облике лекова постоје и да зна правила за њихову употребу.

Едем плућа је хитан случај који захтева благовремено реаговање, правилан третман и примену лека на
одговарајући начин. Неправилна употреба лека може у великој мери утицати на исход лечења и
изазвати смрт. Самим тим, у лечењу плућног едема, игра важну улогу препознавање очекиваног дејства
лека и његових негативних ефеката. То јест, медицинска сестра мора да посматра пацијента током и
након примене лека, да препозна нежељене ефекте и праворемено извести лекара о њима.
Превенција
Едем плућа се не може спречити, али се могу предузети одређене превентине мере које знатно умањују
ризик од настанка болести које га узрокују.

С обзиром да се едем плућа најчешће јавља код пацијената са основном болешћу срца, важан акценат је
на дуготрајној превенцији кардиоваскуларних болести, на едукацији пацијената о штетним факторима
који могу довести до срчане инсуфицијенције, знацима и симптоми плућног едема и здравственом
васпитању. Препоручује се здрава исхрана са смањеним садржајем соли, умерена физичка активност и
одржавање нормалног крвног притиска и холестерола.
Плућни едем који настаје као последицапребрзом излагању великим надморским висинама може се
спречити лековима.
Хвала на пажњи!
 Литература
Проф. др Суада Мучић - Бачић и сарадници, "Интерна медицина за студенте високе здравствене школе", Тузла 2010
Др мед. Милан Петковић, "Ургентна стања у медицини", Врање 2017
Биљана Путинковић, Милан Терзић, Сања Мазић, Миљана Алимптић, Славка Марковић, "Здравствена нега 4 - ургентна стања
у медицини за 4. разред медицинске школе", Београд 2004
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%B4%D0%B5%D0%BC_%D0%BF%D0%BB%D1%83%D1%9B%D0%B0
https://simptomi.rs/bolesti/8-kardiologija-bolesti-srca/2982-edem-pluca-oedema-pulmonum
https://www.humanitas.net/sr/diseases/edem-plucha/
https://www.stetoskop.info/bolesti-pluca-i-organa-za-disanje-pulmologija/edem-pluca
https://eklinika.telegraf.rs/bolesti/plucni-edem
http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/kardiologija/zatajivanje-srca-i-kardiomiopatije/plucni-edem
http://www.bolnicapancevo.rs/Vest-edemPLUCA.html
https://www.fondacijafami.org/ProSes_PDF_/Plucni%20edem%20-%20Dana%20Dasic.pdf