Гимназија „Исидора Секулић“

Нови Сад

КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ

УЗРОЦИ, ПОСЛЕДИЦЕ, СТАТИСТИКА И ПРЕВЕНЦИЈА

Аутор: Душан Ковачевић, III 6

Ментор: проф. Светлана Влајнић

Нови Сад, март, 2021. године

 1. Сажетак рада

У овом раду ће бити објашњене и представљене кардиоваскуларне болести. То

објашњење обухвата врсте кардиоваскуларних болести и њихов утицај, као и

статистику у свету и у Србији. Такође ће бити обухваћени узроци и превенција

кардиоваскуларних болести.

2. Увод

Кардиоваскуларне болести (CVD)1, или другачије срчане болести, су главни и

најчешћи узрок смртности на свету. Оне су у сваком свом облику питање живота и

смрти. CVD није једна болест, већ скуп болести и тегоба које утичу на

кардиоваскуларни систем (срце и крвне судове). То су најчешће болести срца, срчаних

и можданих крвних судова. Углавном утичу на људе у каснијем раздобљу живота (са

наглим порастом случаја преко границе од 30. до 44. године старости), иако, на основу

неких кардиолога, већина људи који добију неки облик CVD-а око 35. године живота

су већ имали зачетак те болести раније.

3. Врсте CVD-а

Као поменуто, CVD није једна болест већ скуп болести које утичу на

кардиоваскуларни систем. У то се убрајају: коронарне артеријске болести, ангина,

мождани удар, реуматска болест срца, урођене срчане мане, периферна васкуларна

болест, анеуризми и дисекција аорте, тромбофлебитис (венска тромбоза), и многе

друге, ређе заступљене, кардиоваскуларне болести.

3.1 Коронарне артеријске болести

Коронарне артеријске болести (CAD)2, другачије називане коронарне срчане болести

(CHD)3, су последица смањеног протока крви кроз срчане артерије.

1
CVD скраћено од енгл. Cardiovascular disease
2
CAD скраћено од енгл. Coronary artery disease
3
CHD скраћено од енгл. Coronary heart disease
 Најчешћи узрок смањеног протока је атеросклероза 4, а као последица болести се

јавља отежано снабдевање миокарда5 кисеоником. Док су симптоми CAD-а тек

уочљиви у каснијем стадијуму болести, већина оболелих не показују никакве знакове

CAD-а деценијама док се болест развија превасходно првом испољавању симптома,

који су често „изненадни“ срчани удар. Након деценија развијања, неке од артерија

могу пући и (уз систем згрушавања крви) почети ограничавати доток крви до срчаног

мишића. Ова болест је најчешћи узрок изненадне смрти.

3.2 Ангина

Бол асоциран са развијеном CHD је познат као ангина, углавном испољена као осећај

притиска на грудима, бол у руци, бол у вилици, и другим облицима нелагода. Реч

нелагода је преферирана над речју бол за описивање осећаја ангине, из разлога што

знатно варира од особе до особе и већина појединаца не би описала ангину као болну,

уколико није озбиљна. Ангина је у суштини грч у срчаном мишићу.

3.3 Мождани удар

Мождани удар (шлог) је акутна неуролошка повреда где је доток крви до неког дела

мозга прекинут, било услед блокаде аорте или пуцања аорте (хеморагија). Део мозга

онеспособљен блокадом или руптуром аорте више не прима кисеоник преко крви,

што доводи до оштећења или умирања можданих ћелија. Мождани удар може

изазвати трајну неуролошку штету или смрт уколико није на време

дијагностикован и лечен.

Мождани удар се дели на две велике врсте: исхемијски и хеморагијски. Узрок

исхемијског можданог удара може бити услед тромбозе (крвног угрушка), емболије

(згрушавање од некуда другде у телу), или системске хипоперфузије (смањење

крвног протока у свим деловима тела, најчешће услед шока). Хеморагијски мождани
4
Атеросклероза – болест великих и средњих мишићних артерија
5
Миокард – срчано мишићно ткиво (лат. textus muscularis cardiacus striatus)
 удар може бити услед интра-аксијалног крварења (унутар мозга) или екстра-

аксијалног крварења (изван мозга али унутар лобање).

~80% можданих удара је услед исхемије.

3.4 Реуматска болест срца

Реуматска болест срца је кондиција у којој су срчани вентили оштећени услед

реуматске температуре изазване стрептококалном инфекцијом. Реуматска

температура је упална болест која може утицати на многобројна везивна ткива –

нарочито срчана, зглобна, мождана и кожна. Свако може добити реуматску болест

срца али се најчешће појављује код деце између 5 и 15 година старости и може

трајати доживотно.

3.5 Урођене срчане мане (УСМ)

Урођене срчане мане су поремећаји у грађи срца или великих крвних судова

присутни од рођења. Тачан узрок зашто настају УСМ није познат. Сматра се да су

последица спољашњих узрока и наследних фактора. Код спољашњих узрока можемо

убрајати шећерну болест мајке, заразне болести мајке у току трудноће и унос

штетних материја током трудноће (поједини лекови и алкохол). Такође, УСМ се могу

јавити у склопу неких хромозомских болести (нпр. Даунов синдром). Неке од

најчешћих урођених срчаних мана су: тетралогија Фало, транспозиција великих

крвних судова, трикуспидална атрезија, хипопластични синдром левог/десног дела

срца, коморски дефект септума/преткоморски дефект септума, отворен артеријски

канал, стеноза аортног залиска и стеноза плућне артерије. Неки од симптома су

убрзано и отежано дисање, плава боја коже и слузокоже, шум на срцу, и др.

3.6 Периферна васкуларна болест (ПВБ)

 У периферној васкуларној болести, артерије које доводе крв до ногу постају сужене

или комплетно блокиране. Сужавање артерије се углавном јавља у горњем делу ноге.

Узрок ове болести је постепена акумулација масне материје унутар зидова артерије

(атеросклероза). Присуство лојне цисте такође може изазвати угрушке који блокирају

артерију. Често је и сужавање осталих артерија у телу код људи са ПВБ, а ако постоји

сужавање артерија које доводе крв до срца, може доћи до ангине или срчаног удара.

Аналогно томе, ако су артерије у врату сужене, може утицати на доток крви до мозга

и изазвати мождани удар.

Анеуризам и дисекицја аорте

Анеуризам аорте је шупаљ тумор или кеса, испуњен течном или згрушаном крвљу,

који може да пукне изазивајући велико унутрашње крварење (дисекцију).

Тромбофлебитис (венска тромбоза)

Дубока венска тромбоза (DVT)6 је крвни угрушак који се ствара у дубокој вени,

углавном у доњем делу ноге. DVT може изазвати бол у нози који потенцијално

доводи до компликација. Такође се може јавити у руци. Ретко је да DVT изазива било

какве даље проблеме, али потенцијалне компликације укључују пулмонални

емболизам (ПЕ) и посттромботски синдром. ПЕ се догађа када се парче крвног

угрушка одвоји и доспе у плућа, блокирајући проток крви. Може се догодити након

неколико сати, па чак и дана, након стварања угрушка у венама листа ноге. Изазива

бол у грудима и кратак дах. Посттромботски синдром се догађа ако DVT оштети

вентил у вени, тако да крв више не тече на горе, већ се таложи у доњем делу ноге.

Последице су бол, натекнуће или чир.

3.7 Друге кардиоваскуларне болести

6
DVT скраћено од енгл. Deep vein thrombosis
 Овде убрајамо туморе срца, васкуларне мождане туморе, поремећаје срчаног

мишићног ткива и болести срчаних вентила.

4. Статистика

Према статистикама WHO-a (World Health Organisation), кардиоваскуларне болести су

главни и највећи узрок смрти на свету. 2016. године је забележено апроксимативно

17,9 милиона смрти узрокованих CVD-ом, што је 31% смртности.. Од тога је 85%

услед срчаног и можданог удара.

Преко 75% CVD смрти се догађа у нископриходним и средњеприходним државама.

4.1 Статистика у Србији

Годишње у Србији од кардиоваскуларних болести умре преко 52 хиљаде људи, што

показује да просечно град величине Зајечара нестане сваке године.

CVD чине учешће од 51,6% у укупном морталитету Србије.

5. Узроци и превенција

Неки од највећих узрока CVD су повишен крвни притисак, пушење, висок холестерол,

дијабетес, гојазност и мањак физичке активности.

 Како би се избегле CVD, битно је имати прикладну дијету и редовну физичку

активност, као и држати се подаље од пушења и алкохола.

6. Циљ рада

Циљ овог рада јесте да:

1. Едукује о врстама кардиоваскуларних болести,

2. представи њихов утицај на човека,

3. објасни како избећи CVD и

4. прикаже њихов утицај на глобалном и државном нивоу.

7. Закључак рада

Кардиоваскуларне болести, или срчане болести, су једне од најопаснијих болести на

свету. Узрокују највећи број смрти, и често су неприметне до последњег часа.

Бринути о свом телу и едуковати се је главна превентива и заштита од њих.

8. Литература

1. WHO (World Health Organisation, www.who.int)

2. WHO “Atlas of Heart Disease and Stroke”

(https://www.who.int/cardiovascular_diseases/resources/atlas/en/)

3. BHF (British Heart Foundation, www.bhf.org.uk)

4. BioTeo (www.bioteo.com)

5. Poliklinika Brana Kovačević (https://poliklinika-branakovacevic.rs/)

6. Rand Corporation, Cardiovascular Disorders (www.rand.org/topics/cardiovascular-

disorders)

7. Wikipedia (https://sr.wikipedia.org/)