Medicinski Univerzitet Niš 2012/2013

SEMINARSKI RAD

Predmet: Epidemiologija
Tema: Moždani udar - šlog

Studenti:
Milica Stošić 1002t
Anica Stojanović 1024t
Milica Stefanović 1050t
 Moždani udar - Šlog

To je bolest moždanog parenhima, koja je rezultat poremećaja moždane

cirkulacije, bez obzira na to da li je taj poremećaj rezultat procesa u samom mozgu
ili je poremećena moždana cirkulacija rezultat bolesti drugih organa ili organskih
sistema, ili je pak uslovljena delovanjem različitih fizičkih i hemijskih agenasa.
Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog
suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u
mozgu. Povišen krvni pritisak i ateroskleroza su bitni faktori rizika za nastanak
šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja doći će do poremećaja različitih
telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Epidemiološki status

Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u zemljama zapadne Evrope, prvi

uzrok invaliditeta u svetu i kod nas vodeći uzrok demencije. Incidenca se u Evropi
kreće od 2 do 4 promila, u nekim zemljama i do 8, a smrtnost od oko 25 odsto. I
pored dijagnostičkih i terapeutskih napredaka, danas je cerebrovaskularni insult
bolest na trećem mestu uzroka smrtnosti u svetu (iza srčanih i malignih bolesti), a na
drugom mestu uzroka invaliditeta (iza traume, povreda)

Klinička slika

Postoje dva tipa moždanog udara:

 ishemijski
 hemoragijski (krvareći).

Uzrok ishemijskog moždanog udara je začepljenje nekog od arterijskih krvnih

sudova mozga najčešće aterosklerotskim materijalom ili krvnim ugruškom koji
potekne sa izmenjene, karotidne arterije. Posledica ovoga je da deo mozga ostaje bez

2
snabdevanja krvlju koja donosi kiseonik, što dovodi do smrti ćelija sa posledičnim
neurološkim defektima ili smrtnim ishodom.

Kod krvarećeg moždanog udara dolazi do izliva krvi u neki od likvorskih prostora
unutar lobanje ili u moždano tkivo sa teškom kliničkom slikom zbog pritiska na
moždano tkivo, otoka okolnog moždanog tkiva i nepovoljnih efekata razgradnih
produkata krvi na tonus krvnih sudova mozga. Do krvarenja može doći iz neke od
sitnijih arterijskih grana, nenormalne komunikacije arterija i vena (arterio - venska
malformacija) ili nenormalnog proširenja arterijskog krvnog suda (intrakranijalna
aneurizma). Rezultat pucanja (rupture) je intrakranijalno krvarenje koje se klinički
manifestuje jakom glavoboljom (najgora u životu) koja može, ali i ne mora biti
praćena mukom, povraćanjem, ukočenošću vrata, neurološkim promenama.
Nažalost, značajan broj (i do polovine bolesnika) ne bude na vreme dijagnostikovan.
Bez ispravnog lečenja krvarenje može dovesti do smrtnog ishoda u do 50%
bolesnika.

Simptomi začepljenja krvnog suda u mozgu

To su:

 Poremećeni pokreti jedne strane tela

 Slabost
 Nespretnost
 Oduzetost ruke ili noge
 Poremećaj osetljivosti
 Trnjenje strane lica ili tela
 Gubitak vida na jedno oko
 Gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda

Upozoravajući znaci

Određeni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno

kraćeg trajanja i nazivaju se tranzitorni ishemijski ataci (TIA). Osobe koje su imale
ovakve simptome imaju značajno veći rizik nastanka moždanog udara, a uzroci
zahtevaju detaljnu neurološku obradu.

3
 Faktori rizika

Mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike dovode do nastanka ovog oboljenja.
Na neke faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe nije moguće uticati,
ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće oboljevaju, ali čak 46 odsto
moždanih udara nastaje u produktivnoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim
zdravstveno - ekonomskim problemom.

Na šta možete da utičete

 povišen krvni pritisak

 pušenje
 srčane bolesti
 poremećaji ritma srčanog rada (fibrilacija artija)
 šećerna bolest
 povišene masnoće u krvi
 značajno suženje karotidnih arterija
 nezdrava ishrana
 stres
 fizička neaktivnost
 gojaznost

Lečenje

4
 Moždani udar je hitno medicinsko stanje i zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje
bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi. Danas je moguće
primeniti i specifičnu terapiju za ishemijski moždani udar: primenjuju se lekovi koji
mogu otopiti ugrušak koji je blokirao krvni sud. Na taj način omogućuje se ponovo
uspostavljanje krvotoka i sprečava se odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija može
se primeniti unutar prva tri sata od nastanka ishemijskog moždanog udara nakon
učinjene potrebne dijagnostičke obrade u adekvatno opremljenim centrima.

Prevencija

U tretmanu cerebrovaskularnih bolesti prevencija ima ključno mesto, i s

pravom možemo da kažemo da ove bolesti više nisu igra sudbine, već odraz naših
zdravstvenih navika.

Primarna prevencija je borba protiv faktora rizika (godine, pol, pušenje, gojaznost i
fizička neaktivnost, povišeni krvni pritisak, upotreba kontraceptiva, poremećaji
srčanog ritma, šum nad karotidnom arterijom na vratu, raniji insult, povećan
hamtokrit, socijalni problemi). Ova primarna prevencija ima za cilj da spreči razvoj
bolesti kod osobe sa nekim ili više nabrojanih faktora rizika.

Sekundarna prevencija obuhvata lečenje od moždanog udara, dobru rehabilitaciju

(uključuje timski rad neurologa, fizijatra, logopeda, psihologa, psihijatra,
kardiologa), borbu protiv faktora rizika.

Bolest koja ostavlja trajne posledice

Kod ove trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće uzrokuje
trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara
nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno 45. i 59. godine života.

Vreme potrebno za rehabilitaciju nakon ove bolesti najviše zavisi od težine šloga, a
samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu. Čak 60 odsto
pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni
za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine

5
ostatak ove negativne statistike. Nažalost, ako bolesnik i uspe da se oporavi do radne
sposobnosti, bez strogih preventivnih mera rizik od ponovnog moždanog udara se
povećava, a ovog puta će gotovo sigurno biti koban.

Muškarci skloniji, a po žene kobniji

Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona
češće ima smrtni ishod. Nažalost, i među preživelima nekada je nemoguće sprečiti
trajni invaliditet, bez obzira na napredak savremene dijagnostike i terapije.

Dve trećine pacijenata starije je od 65 godine, ali od tri do četri odsto bolesnika sa
moždanim udarom čine osobe mlađe od 40 godina. Sa druge strane, iao se starosna
granica spustila, ne može se sa sigurnošću razlučiti da li je broj pacijenata zaista
povećan ili je to zasluga bolje dijagnostike.

Bolje sprečiti nego lečiti

Da biste smanjili rizik nastanka moždanog udara, potrebno je da prekinete sa

unošenjem namirnica koje obiluju zasićenim mastima i šećerima, smanjite unošenje
soli i namirnica životinjskog porekla. Zdrav način ishrane podrazumeva namirnice
bogate nezasićenim mastima. To se posebno odnosi na unos maslinovog ulja, voća i
povrća, hrane bogate biljnim vlaknima, kao i ribe. Pušenje može i do šest puta da
poveća rizik nastanka moždanog udara, koji raste sa brojem popušenih cigareta.
Srećom, već pet godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s rizikom
nepušača.

LIT E RAT U RA
6
Literatura je uzeta sa interneta, raznih sajtova tj izvora.

7
 Sadržaj

Moždani udar - šlog..................................................................................2

Epidemiološki status.................................................................................2

Klinička slika............................................................................................2

Simptomi začepljenja krvnog suda u mozgu............................................3

Upozoravajući znaci..................................................................................3

Faktori rizika.............................................................................................4

Na šta možete da utičete............................................................................4

Lečenje......................................................................................................5

Prevencija..................................................................................................5

Bolest koja ostavlja trajne posledice.........................................................5

Muškarci skloniji, a po žene kobniji.........................................................6