1

2 3 2
Bolest koja prevazilazi starako zaboravljanje. 7
Kako prepoznati Alchajmerovu demenciju? 15
Dijagnostika i leenje 25
Dodatne mere i saveti 35
Vane adrese 42
Vodi za ivot
sa boleu
ivot znai seati se ljudi, mesta,
pria, seati se samog sebe.
Potovani pacijenti, potovane porodice i negovatelji,
Tema Alchajmerova bolest za bolesnike i njihove porodice otvara
mnoga pitanja.
Verovatno ste ve uli, ili proitali da je Alchajmerova bolest za sada
neizleiva. Vano je da razumete koje promene na mozgu ona izaziva,
po kojim se simptomima moe prepoznati i koliko se moe postii
lekovima.
Alchajmerova bolest je napredujue oboljenje mozga, koje dovodi do
odumiranja nervnih elija. Do gubitka kognitivnih sposobnosti dolazi
postepeno. Re je o procesu koji neprimetno napreduje. Izgubljene
funkcije vie se ne mogu povratiti.
Dobra informisanost naroito je vana u poetnom stadijumu ove
bolesti. Dijagnoza Alchajmerove bolesti esto izaziva nesigurnost,
bespomonost i strah.

Osobe obolele od Alchajmerove bolesti, sve vie su upuene na tuu
pomo. Uska saradnja svih ukljuenih, upravo je od velike vanosti.
Lekar, bolesnik i lanovi porodice zajednikom saradnjom mogu dopri-
neti lakem savladavanju bolesti.
Iz svih ovih razloga, blagovremeno prepoznavanje i leenje od velike
su vanosti. Neophodno je to ranije poeti sa leenjem, kako bi se to
due ouvale jo postojee vetine pacijenta. Lekovi mogu uticati na
4
tok Alchajmerove bolesti. Pogoranje simptoma moe se usporiti, a
napredovanje bolesti odloiti. Vano je da sa leenjem ponete to
ranije, kako biste sauvali dragoceno vreme za sebe i svoje blinje.
Pacijenti, na ovaj nain, mogu due samostalno brinuti o sebi i sauvati
dragoceno vreme.

Za Alchajmerovu bolest karakteristian je neprimetan poetak i
postepeno pogoranje mentalnog stanja. U prvih nekoliko godina,
bolest ne mora da daje nikakve telesne simptome. U kasnoj fazi
bolesti, bolesnik je sve vie upuen na tuu pomo. Treba napomenuti
da se bolest ne razvija na isti nain kod svih obolelih.

Ova broura prua vam informacije o dijagnozi, leenju i svakodnev-
nim problemima u vezi sa ovom boleu. Ona vas podstie da uprkos
bolesti, ivite aktivnim ivotom.

Mi smatramo da ovi ljudi, na taj nain, ohrabruju druge. Nadamo se da
e ova broura pruiti odgovore bar na neka pitanja koja vas trenutno
interesuju.
Razgovarajte sa vaim lekarom. Priajte sa prijateljima i komijama o
vaoj novoj novonastaloj situaciji. Alchajmerova bolest nije razlog da
se krijete ili povlaite u sebe. Naprotiv, to je vie ljudi u vaoj okolini
upoznato sa situacijom, to ete lake naii na razumevanje, pomo i
podrku.
Uz najbolje elje,
5
6
Bolest koja prevazilazi
obino zaboravljanje.
8 9
toga da obolela osoba vie nije u stanju da samostalno obavlja
svakodnevne aktivnosti.
Koji su uzroci demencije?
Tani uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati. Pretpostavlja se da je
veina sluajeva uslovljena dejstvom vie udruenih faktora rizika.
to je osoba starija, to je rizik od obolevanja vei.
Neurodegenerativne promene mozga.
Cirkulatorni poremeaji.
Prethodne povrede mozga.
U veini sluajeva, Alchajmerova demencija uslovljena je
dejstvom vie udruenih inilaca, kao to su: genetski faktori,
uticaji ivotne sredine, prethodna oboljenja i promene u mozgu
usled procesa starenja.
Alchajmerova demencija se samo u izuzetno retkim sluajevima
moe smatrati naslednom boleu u uem smislu.
Simptomi oboljenja mogu se objasniti promenama u mozgu,
usled kojih dolazi do poremeaja pri prenosu i obradi informacija.
Alchajmerova bolest moe pogoditi svakoga. Tani uzroci bolesti za
medicinu i dalje predstavljaju zagonetku. Iako postoje faktori rizika,
ne zna se uzrok i dalje je nejasno, zato neka osoba oboleva, a druga
ne.
ta je Alchajmerova demencija?
Zaboravljanje skoranjih dogaaja moe biti jedan od prvih
pokazatelja Alchajmerove demencije.
to je osoba starija, to je rizik od oboljevanja vei.
Karakteristika Alchajmerove bolesti je postepeno odumiranje
nervnih elija u mozgu.
Bolest je neizleiva, leenje simptoma dovodi do ublaavanja
bolesti.
Uska saradnja svih ukljuenih je od velikog znaaja.
Problemi sa pamenjem javljaju se kod mnogih osoba. esto je re
samo o uobiajenim propratnim pojavama u procesu starenja. U
odreenim sluajevima, gubitak pamenja moe biti ozbiljan pokaza-
telj demencije. Obolela osoba teko pamti skoranje dogaaje, ima
potekoe sa snalaenjem u prostoru, mo rasuivanja i miljenja
slabi. U ovim sluajevima, obavezno treba potraiti savet lekara i
uspostaviti tanu dijagnozu.
Nemaki neurolog Alojz Alchajmer (Alois Alzheimer, 18641915) prvi
put je opisao sindrom demencije koji je po njemu dobio ime Alchajme-
rova bolest, odnosno Alzhajmerova demencija. Karakteristike ovog
oboljenja jesu promene u mozgu, usled kojih u postepenom procesu
dolazi do odumiranja sinaptikih veza i nervnih elija. Posledica je
postepeni gubitak mentalnih sposobnosti, to s vremenom dovodi do
10
Faktori rizika
Starije ivotno doba predstavlja najvei faktor rizika. to je osoba
starija, to je rizik od obolevanja vei. Alchajmerova demencija obino
se javlja kod osoba starijih od 65 godina, meutim moe se manifesto-
vati i pre 50-te godine. Meu osobama preko 90 godina, 1/2 je
pogoena ovom boleu. U 2009. godini irom sveta ivelo je oko 35
miliona osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. S obzirom na to da se
ivotni vek konstantno produava, strunjaci predviaju drastian
porast oboljenja. Postoji pretpostavka da e se broj obolelih osoba na
svakih 20 godina udvostruavati. Tako bi 2030. godine oko 66 miliona
ljudi patilo od Alchajmerove demencije.
U svetu postoji veoma mali broj porodica kod kojih se demencija
genetski nasleuje i u takvim sluajevima moe se javiti i u ranoj
ivotnoj dobi. Alchajmerova bolest, kao nasledno oboljenje, veoma je
retka. Genetski faktori su, pored ostalih faktora, takoe presudni za
to da li e i u kojoj ivotnoj dobi doi do demencije.Da li postoje
preventivne mere?
Odgovor je svakako da! Sve ono to teti mozgu, odnosno to ne
doprinosi tome da se kapaciteti mozga koriste i treniraju utie
negativno. Najvanije je blagovremeno i dosledno leenje svih
oboljenja u ranoj i srednjoj ivotnoj dobi, koja kasnije direktno ili
indirektno mogu da dovedu do oteenja mozga: visok krvni pritisak,
dijabetes (eerna bolest), poviene masnoe u krvi, viak telesne
teine, zika neaktivnost, nikotinska zavisnost, itd..
Alchajmerova bolest:
ta se deava u mozgu?
Ljudski mozak je veoma kompleksan organ. Kod zdrave osobe je za
prijem i obradu utisaka i informacija odgovorno 100 milijardi nervnih
elija. Kako bi mozak funkcionisao, nervne elije moraju biti veoma
aktivne. One neprestano alju i primaju informacije.
Zdravim nervnim elijama
potrebni su transmiteri.
Pri razmeni signala meu nervnim elijama, vanu ulogu igraju tzv.
neurotransmiteri. Drugim reima, neurotransmitere moemo
zamisliti kao poseban jezik kojim se nervne elije slue da bi
meusobno komunicirale. Od svih nervnih elija, razmenu informaci-
ja obavlja 70%, pomou neurotransmitera glutamata. Drugi vaan
neurotransmiter je acetil-holin.
Ovako funckioniu svi procesi u organizmu, od jednostavnih ulnih
percepcija, sve do kompleksnih sposobnosti memorije.

11
13
Poremeaj razmene signala
meu nervnim elijama.
Prema amiloidnoj hipotezi, teoriji koja verovatno najbolje objanjava
kako se razvija AB, u mozgu pacijenata dolazi do prekomernog
stvaranja i taloenja patoloki promenjenog molekula belanevine
beta amiloida izmeu elija, u obliku plakova i tako se naruava
povezanost izmeu elija, prekidaju se sinaptke veze i na taj nain
se remeti prenos signala meu nervnim elijama.
Signali postaju slabiji, stoga u komunikaciji meu nervnim elijama
dolazi do nesporazuma pri prenosu informacija i, na kraju, do
potpunog zatija. Nervne elije ne mogu opstati i tako odumiru.
Razvojem bolesti dolazi do odumiranja sve veeg broja nervnih
elija u modanoj kori. Na taj nain, modana masa smanjuje se i do
20%. Ukoliko je bolest napredovala, ove promene mogu se utvrditi
pomou snimka mozga (kompjuterizovane tomograje ili magnetne
rezonance).
Drugi razlog izumiranja nervne elije, jeste oteenje skeleta elije.
Prenos informacija u mozgu omoguuju nervna vlakna koja spajaju
milijarde nervnih elija. Signali se izmeu nervnih elija prenose
neurotransmiterima. U Alchajmerovoj bolesti moe doi do manjka
vanih neurotransmitera, kao npr. acetil-holina, a takoe moe doi i
do pojaanog luenja drugog neurotransmitera, glutamata koji u
koncentracijama veim od normalnih, deluje toksino na nervne elije.
12
14
Kako prepoznati
Alchajmerovu demenciju?
16 17
simptoma jeste zaboravljanje. O demenciji moemo govoriti samo u
onom sluaju, kada je zahvaena najmanje jo jedna dodatna funkcija
kao to je, na primer, govor ili orijentacija u vremenu, prostoru.
Alchajmerova demencija moe biti propraena poremeajima kao to
su: depresija, strah, umor, uzbuenost, razdraljivost itd.
Kako prepoznati
Alchajmerovu demenciju?
Za Alchajmerovu demenciju karakteristian je skoro neprimetan,
spori, podmukli poetak sa ispadima na planu pamenja, sa postepe-
nim progresivnim daljim razvojem ispada u ostalim mentalnim
funkcijama. Bolest ne mora da daje nikakve telesne simptome, sve do
kasnih stadijuma bolesti. U kasnoj fazi bolesti, bolesnik je sve vie
upuen na tuu pomo. Treba napomenuti da se bolest ne razvija na
isti nain kod svih obolelih.
Sledei simptomi mogu biti
pokazatelji Alchajmerove
demencije:
Zaboravljanje skoranjih dogaaja.
Potekoe pri obavljanju rutinskih radnji, kao to su oblaenje ili
parkiranje.
Povlaenje iz drutvenog ivota, nagle promene raspoloenja,
strah, nepoverenje.

Prvi pokazatelji oboljenja jesu zaboravnost i gubljenje oseaja za
vreme. Osobe zaboravljaju gde su ostavile stvari, zaboravljaju da dou
na sastanke, imaju potekoe da samostalno obavljaju svakodnevne
aktivnosti. Ponekad, ak, i vezivanje pertli ne polazi za rukom. Prave
rei za odreene predmete obolelim osobama vie ne padaju na
pamet i oni esto ne prepoznaju najblie osobe.
Osobe obolele od Alchajmerove demencije ne moraju imati iste
simptome. Ipak, postoje odreene osobenosti, koje blagovremeno
mogu ukazati na oboljenje. To su prvenstveno poremeaji pamenja i
postepeni gubitak sposobnosti miljenja i rasuivanja. Jedan od prvih
16
18 19
Srednja faza bolesti
Ne mogu vie da prate TV, da itaju.
Ispadi u govoru su primetniji.
Ne umeju da brinu o sebi samostalno.
Imaju problema sa oblaenjem,
korienjem aparata u kui, kuvanjem i sl.
Sumnjiavi su da ih suprunik vara, da ih deca potkradaju.
Dezorijentacija u prostoru, ne idu nigde vie sami van kue.
Obavljanje rutinskih radnji je oteano.
Rana faza bolesti
Oteenje svakodnevnog pamenja.
Slabljenje orijentacije u prostoru.
Tekoe u pronalaenju rei.
Tekoe na operativnom planu
(nansije, admnistrativni poslovi).
18
20
Kasna faza bolesti
Obolela osoba vie ne prepoznaje druge, ak ni bliske srodnike.
Govor je teko naruen, skoro prestaju da govore ili govore bez
ikakvog smisla, salata od rei ili fenomen praznog govora.
Mogua je pojava epileptikih napada.
Mioklonizmi (nevoljni trzaji ruku, nogu).
Ne mogu da se hrane samostalno,
mogu imati probleme sa gutanjem.
Ne mogu da kontroliu snktere (mokrenje, stolicu).
Samostalno obavljanje rutinskih radnji vie nije mogue.
20
Postepeni gubitak sposobnosti
U Alchajmerovoj bolesti ne propada samo sposobnost pamenja, ve i
druge sposobnosti i funkcije koje su znaajne u svakodnevnom ivotu.
Obavljanje takvih aktivnosti za zdrave osobe se podrazumeva, dok za
obolele predstavlja veliki izazov. Sposobnosti se dele u etiri oblasti:
Mentalne sposobnosti
Komunikacione sposobnosti
Socijalne sposobnosti
Samostalnost i briga o sebi
Kako bolest napreduje, postepeno dolazi do pogoranja postojeih
sposobnosti u sve etiri oblasti. Kako se razvoj bolesti razlikuje od
pacijenta do pacijenta, tako su i kod svakog pacijenta navedene
oblasti u razliitoj meri zahvaene.
Mentalne sposobnosti
uenje, shvatanje, seanje
Mentalnu aktivnost nazivamo kognicijom. U kogniciju spadaju sve
vetine, koje su neophodne za nae mentalne sposobnosti, kao to su
na primer: panja, uenje, pamenje, shvatanje, seanje, prostorna i
vremenska orijentacija, mata i volja.
21
Pacijenti koji boluju od Alchajmerove demencije, gube sposobnost
uenja novih sadraja i postepeno gube i ranije pamenje. Imaju
potekoe sa planiranjem, a vremensko i prostorno snalaenje
postaje sve komplikovanije, gube i ostale sposobnosti kao to su
logino-verbalno miljenje, ne umeju da raunaju...
Komunikacione sposobnosti
govor, razumevanje, razmena
informacija
Pojam komunikacija je latinskog porekla i predstavlja proces slanja i
primanja verbalnih ili neverbalnih poruka meu ljudima. Ljudi
svakodnevno komuniciraju ne samo reima, ve i mimikom. O tome
razmiljamo tek kada primetimo da je komunikacija oteana ili da vie
ne uspeva. Tek tada shvatamo koliko je ona, u stvari, vana za ivot
bez nesporazuma.
Osobama obolelim od Alchajmerove demencije sve tee pada
pronalaenje odgovarajuih rei za odreene predmete ili radnje. One
su i dalje u stanju da vode razgovor, mnogo priaju, ali izgovoreno ima
sve manje smisla. Razumevanje je praeno smetnjama, pa je i
komunikacija oteana.
Bolesnici esto imaju oseaj da ih druge osobe ne razumeju. To im
uliva nesigurnost, postaju nezadovoljni, agresivni ili se potpuno
povlae u sebe.
22
Samostalnost i briga o sebi
odlazak u kupovinu, higijena,
obavljanje kunih poslova
Svakodnevna higijena, oblaenje, odlazak u kupovinu, voenje
domainstva, za zdravu osobu ne predstavlja nikakav problem. Ono
to se za nas podrazumeva, za obolelu osobu s vremenom postaje
gotovo nesavladivo. Ovo moe postati veliko optereenje kako za
bolesnika tako i za njegove blinje. Zato je vano da se to due ouva-
ju sposobnosti, kao sto je samostalni unos obroka ili odlazak do
toaleta.
Socijalne sposobnosti
Na nae socijalno ponaanje utiu oseanja, kao to su simpatija i
antipatija, lina iskustva, ali i ponaanje osoba oko nas. Oboleli od
Alchajmerove bolesti vie nisu u mogunosti da sabiraju utiske. esta
posledica je promena karaktera i ponaanja, to moe biti u tesnoj
vezi sa gubitkom sposobnosti komuniciranja. to su vee potekoe u
komunikaciji, to su i promene u ponaanju brojnije.
Obolele osobe najednom deluju nezainteresovano i esto reaguju agre-
sivno. Ove promene ponaanja najvie pogaaju blinje osobe. Vano je
da one znaju da nisu posredi loe namere, ve posledice bolesti.
23
24
Alchajmerova bolest -
Dijagnostika i leenje
26 27
Da bi se iskljuila druga slina oboljenja, dijagnoza se oslanja na
istoriju bolesti, nalaze psiholokih testova, snimak mozga i
laboratorijska ispitivanja.
Pouzdan test krvi za utvrivanje Alchajmerove demencije ne
postoji.
Pored medicinskog pregleda, lekar e sprovesti i psiholoke testove
da bi iskljuio druga slina oboljenja i da bi proverio sposobnosti
vaeg mozga. Re je, izmeu ostalog, o testovima koji ispituju
pamenje, ali i ostale kognitivne funkcije: govor, sposobnosti miljenja
i rasuivanja, kao i prepoznavanje i upotrebu predmeta. Ukoliko
postoji sumnja da je re o Alchajmerovoj demenciji, slede i drugi
dodatni pregledi (snimak mozga, pregled funkcije titaste lezde ).
Specijalne metode, kao npr. prikaz cerebralnog protoka krvi, ili prikaz
modanog metabolizma, mogu biti od pomoi za uspeno usposta-
vljanje dijagnoze. Pouzdan test krvi za utvrivanje Alchajmerove
demencije trenutno ne postoji. Iskustvo pokazuje da su sumnje,
zasnovane na klinikoj dijagnozi, u 80% sluajeva opravdane.
Uspostavljanje
dijagnoze
Uspostavljanje dijagnoze je prvi korak u leenju Alchajmerove
demencije. Za uspeno uspostavljanje dijagnoze neophodan je
otvoren razgovor izmeu lekara, bolesnika i njegove porodice. Da li
bolesnikove tegobe ukazuju na Alchajmerovu demenciju ili je re o
nekom drugom psihikom poremeaju? Da li su posredi samo proprat-
ne pojave u procesu starenja? Dobro informisana osoba bliska
bolesniku, za lekara moe biti od veeg znaaja nego razgovor sa
samim bolesnikom.
Tipini simptomi mogu blagovremeno ukazati na Alchajmerovu
demenciju.
Karakteristian je skoro neprimetan poetak bolesti sa poreme-
ajem pamenja i postepeno pogoravanje mentalnih sposobno-
sti.
26
28 29 29
Na ovaj nain moete efikasno pripremiti
prvi odlazak lekaru:
Ponesite sve lekove koje trenutno uzimate, kako one koje ste
dobili bez recepta (vitaminske preparate ili aspirin), tako i one uz
recept.
Sastavite spisak svih ranijih i sadanjih oboljenja. Da li neko od
lanova vae porodice pati od poremeaja pamenja?
Na pitanja lekara odgovarajte iskreno i to opirnije.
Sastavite spisak simptoma, kada su se prvi put pojavili i kolilko
esto se pojavljuju.
Budite to konkretniji, npr. Prolog utorka sam se izgubio po
povratku iz kupovine.
Zamolite lekara da vam detaljno objasni kako izgleda pregled i
pitajte, kada e moi da postavi konanu dijagnozu.
Va lekar e vam objasniti dijagnozu i saoptiti vam svoju procenu o
daljem razvoju bolesti. Razgovarae sa vama o moguim nainima
leenja i zakazati vam sledei pregled. Ukoliko neto ne razumete ili
elite da znate, otvoreno pitajte vaeg lekara.
28
30 31
neeljene reakcije razlikuju se meu pojedinanim lekovima. Delotvor-
nost terapije nije ista kod svih pacijenata.
Inhibitori acetil-holin esteraze ine grupu lekova koji nadoknauju
nedostatak acetil holina u odreenim delovima mozga. Koriste se u
ranoj i srednjoj fazi oboljenja.
Drugu grupu lekova predstavljaju NMDA antagonisti (aktivna
supstanca memantin) koji se koriste u srednjoj i kasnoj fazi bolesti.
Oni reguliu funkciiju hiperekscitatornog glutamatergikog sistema
koji je odgovoran za razaranje nervnih elija.
Pratite delotvornost leenja:
Da li propisani lekovi deluju?
Da li se neto pogoralo ili poboljalo?
Da li ste primetili neke neeljene reakcije?
Da li ste primetili dodatne promene koje zahtevaju posetu
lekaru?
Za ublaavanje i uklanjanje simptoma koriste se i druge supstance
kao to su antipsihotici i antidepresivi. Antipsihotici se koriste samo u
hitnim sluajevima u to je mogue manjoj dozi i na najkrai mogui
vremenski period. Antidepresivi mogu pozitivno uticati na kontrolu
impulsa i na raspoloenje.
Leenje
Trenutno ne postoji lek koji bi zaustavio napredovanje Alchajmerove
demencije. Ipak, leenjem simptoma i pruanjem podrke porodici
obolele osobe, mogu se postii znatni rezultati. Razni lekovi kombino-
vani sa dodatnim nainima leenja ublaavaju simptome bolesti. Oni,
takorei, odlau pojavu simptoma za neko vreme.
Vano je da sa leenjem ponete to ranije, kako biste sauvali
dragoceno vreme za sebe i svoje blinje.
Antidementni lekovi ublaavaju simptome demencije i ne mogu
spreiti napredovanje promena u mozgu, ali mogu ublaiti
tegobe i odloiti kliniki tok bolesti na odreeno vreme.
Niz metoda bez upotrebe lekova mogu poboljati mentalne
sposobnosti i pozitivno uticati na raspoloenje pacijenta.
Vi sami moete doprineti leenju.
Veliku ulogu u leenju ove bolesti imaju lekovi. Oni ne mogu da spree
ili zaustave napredovanje bolesti, ali mogu znatno da je uspore.
Antidementni lekovi utiu na to due odravanje mentalnih sposob-
nosti i opteg stanja pacijenta. Bioloki proces bolesti, odnosno
promene u mozgu, na ovaj se nain ne zaustavljaju, ali se pospeuje
prenos informacija meu nervnim elijama. Delovanje, doziranje i
30
32
Od kljunog znaaja je dugotrajan i redovan unos propisanih lekova.
Poto neki lekovi poinju da deluju tek nakon nekoliko nedelja, treba
da budete strpljivi i uporni. Kako se tok bolesti razlikuje od bolesnika
do bolesnika, tako se i efekti leenja razlikuju.
Neki bolesnici veoma brzo primeuju poboljanje, dok se kod drugih u
poetku ne vidi nikakav napredak. Lekove treba u svakom sluaju
uzimati onoliko dugo, koliko vam je lekar propisao. Ne pridravanje
saveta lekara i svojevoljni prekid terapije dovodi do gubitka postignu-
tih rezultata, a u nekim sluajevima i do pogoranja simptoma.
I mali koraci su
veliki uspesi
S obzirom na to da je Alchajmerova bolest trenutno neizleiva,
oekivanja u vezi sa uspehom leenja treba da budu realna. Lekovi
mogu da ublae tegobe, ali ne i da spree postepeno pogoranje. Sa
mogunostima koje dananja medicina prua, cilj leenja Alchajmero-
ve bolesti treba denisati na sledei nain: ublaiti simptome i to
due ouvati sposobnosti i samostalnost bolesnika.
Nije uvek lako prepoznati da li neki lek deluje ili ne, jer se ne zna kakvo
bi stanje bolesnika bilo bez uzimanja leka. Ouvanje sposobnosti
neophodnih za obavljanje svakodnevnih radnji znatno olakava ivot
bolesnika i njegovog okruenja.
Veoma je znaajno kada se bolesnici uz pomo lekova due snalaze u
svom okruenju i samostalno obavljaju svakodnevne aktivnosti, kao
to su odlazak u toalet i briga o higijeni.
Jedna od olakavajuih okolnosti za zajedniki ivot jeste mogunost
bolesnika da se izrazi verbalno ili, u najmanju ruku, mimikom ili
gestikulacijom. Leenjem se tei ka to duem ouvanju ovih
sposobnosti.
Skup ovakvih naizgled sitnih pomaka, terapiju ine uspenom. Zbog
toga treba obratiti panju na svaku pozitivnu promenu. Veliki uspeh je
ak i to, kada se stanje bolesnika ne pogorava, ve stagnira.
Redovno obvetavajte svog lekara o toku bolesti i eventualnim
promenama. Lekar mora biti u toku da bi mogao proceniti uspenost
leenja.
Treba pomenuti i metode leenja bez upotrebe lekova. One se,
svakako, preporuuju, ali nikako ne bi smele da preopterete bolesnika.
Postoji itav niz terapija ove vrste: terapija muzikom, terapija
vizuelnim izraavanjem, vebe pokreta, terapija ponaanja, trening za
pospeivanje orijentacije, kognitivni trening, validacija, terapija
socijalnog miljea itd.
Pod terapijom socijalnog miljea podrazumeva se svesno prilagoava-
nje sredine ponaanju pacijenta.
33
34
Dodatne mere
i saveti u leenju
Primenom ovih mera moete
doprineti leenju Alchajmerove
demencije:
Unosite dovoljnu koliinu tenosti. Pacijenti dnevno treba da
unose najmanje 1,5 l tenosti (sokove, vone ili biljne ajeve,
vodu). Kod starijih osoba, manjak tenosti dovodi do dehidrataci-
je, zatvora, rasejanosti.
Hranite se raznovrsno i konzumirajte hranu bogatu biljnim
vlaknima. Deava se da bolesnici zaboravljaju da unose obroke.
Redovni obroci, raznovrsna ishrana bogata biljnim vlaknima
(puno povra, voa i drugih presnih namirnica) spreava nedovo-
ljan i pogrean unos hrane, gubitak telesne teine ili zatvor.
Neka iskusni lekar prekontrolie lekove koje uzimate. Kako se
razliite tegobe javljaju istovremeno, tako, naroito stariji
bolesnici, dobijaju sve vei broj lekova. Neki od njih mogu
negativno uticati na simptome demencije. Zbog toga lekar treba
da prekontrolie njihov sastav.
36
Na koji nain moete
pomoi sami sebi?

Olakajte svakodnevni ivot
ivotni prostor se na razne naine moe prilagoditi potrebama
bolesnika.
Prilagoavanje stambenog prostora omoguuje bolesniku da se
due samostalno stara o sebi.
U grupama za samopomo dobiete struni savet i praktinu
pomo.
Blagovremeno treba razmotriti pravna, odnosno socijalno-prav-
na pitanja, kao to su: penzija, punomo o starateljstvu i penziono
invalidsko osiguranje.
Staratelji/negovatelji treba da naue da prepoznaju svoje
granice, kako se ne bi previe iscrpeli.
Nauite da ivite sa boleu
Dijagnoza Alchajmerova demencija znai velike promene u ivotu
bolesnika. Na nove zadatke i izazove moraju biti spremni i blinji.
Vano je zajedniko informisanje o samoj bolesti i mogunostima
37
leenja. Vano je da obolelu osobu ohrabrite u njenoj borbi sa boleu i
da joj pruate oseaj sigurnosti. Nastojte da pomognete bolesniku pri
daljem negovanju drutvenih kontakata. Kao negovatelju, na vama je
da organizujete zajedniki ivot. Ukoliko bolest napreduje, neizbena
je nega bolesnika. Ukoliko se karakter, a time i ponaanje obolelog
menja, utoliko je va zadatak tei.
Ne zaboravite da mislite i na sebe. Napravite predah, kako se psihiki
ne biste preopteretili. Nauite da prepoznate sopstvene granice, jer
ete u suprotnom postii kontraefekat. Zbog novonastale situacije ne
treba da se odriete stvari koje vam priinjavaju zadovoljstvo.
Saveti za budue posete lekaru:
Sastavite spisak pitanja o kojima elite da porazgovarate sa
vaim lekarom, npr. promena simptoma, opte zdravstveno
stanje, zdravstveno stanje vaeg staratelja itd.
Postavljajte pitanja! Ako neto ne razumete, pitajte dok vam sve
ne bude jasno. Ne plaite se da kaete svoje miljenje.
Sakupljajte informacije o bolesti.
Vaan deo leenja jeste prilagoavanje ivotnog prostora potrebama
bolesnika. Na taj nain obolela osoba moe due samostalno da se
stara o sebi, a s druge strane, spreavaju se i eventualne opasnosti.
38
Na ta bi trebalo da obratite panju:

Kuhinja
Kuvala za vodu i poreti sa sigurnosnim ventilima spreavaju
pregrevanje vode, ploe za kuvanje ili curenje gasa.

Kupatilo
Ruke na kadi, u tu kabini i pored WC olje pruaju veu sigurnost.
Guma na kadi ili u tu kabini spreava klizanje.

Hodnici
Vana je dobra rasveta. Put od spavae sobe do toaleta iz sigurnosnih
razloga treba da bude osvetljen.

Stepenite
Vodite rauna o dobro privrenim rukohvatima i tepisima koji
spreavaju klizanje.

Prozori i vrata
Sigurnosne brave spreavaju potpuno otvaranje prozora. Preporuuje
se ugradnja specijalnih brava na ulazna vrata i vrata terase.

Bata
Ogradite batu/dvorite. Batenske ureaje treba skloniti na sigurno
mesto.
39
41 40
42
Vane adrese
Centar za poremeaje pamenja i demencije
Klinika za neurologiju KC Srbije
Dr Subotia 6
Beograd
Tel: 011 365 01 05
Centar za demencije i poremeaje pamenja
Klinika za neurologiju KC Vojvodine
Hajduk Veljkova 1
Novi Sad
Tel: 021 484 36 73
Udruenje graana Alchajmer
Vladimira Nazora 17
Sremska Kamenica
Tel: 021 464 537
Mob: 062 261 232
www.demencija.rs
www.alchajmer.org
43
44
44