Sadraj

Uvod................................................................................................................... 3

1. Miokarditis...................................................................................................... 4-5 1.1. Etiologija................................................................ 5-9 1.2. Kliniki oblici................................................................................... 9-10 1.3. Dijagnostika....................................................................................... 11 1.4. Leenje........................................................................................... 12 2. Zdravstvena nega bolesnika....................................................................... 13-15

Zakljuak................................................................................................................ 17 Literatura.............................................................................................................. 18

Uvod

Miokarditis se danas zbog svoje uestalosti, pojavom srane insuficijencije, povedanjem broja smrtnosti, smatra se veoma znaajnim zdravstvenim problemom sa kojim se danas oveanstvo suoava. Pacijenti koji boluju od miokarditisa razlikuju se po etiologiji bolesti, teini i eventualnom postojanju pridruenih bolesti. Zato je za svakog pacijenta potrebno odrediti individualni plan leenja. Program nege obavlja se kontinuirano, menja se i prilagoava prema potrebama i zdravstvenom stanju pacijenata. Zdravstvena nega planirana, kontinuirana i struno sprovedena garantuje kvalitet. Adekvatni postupci nege i leenja predstavljaju osnov za prevenciju otedenja srca i ivotne ugroenosti.

1. Miokarditis

Miokarditis oznaava zapaljenski proces u sranom miidu, koji se odlikuje pojavom delijske infiltracije u vidu manjih ognjita ili difuzno razbacanih delijskih elemenata u intersticijumskom i perivaskularnom tkivu sa degeneracijom miidnih delija manjeg ili vedeg stepena, zavisno od osnovnog etiolokog faktora.

Slika 1. Miokarditis

Miokarditis se javlja u svim dobnim grupama, ede kod mlaih osoba, kod osoba oba pola, ali ede kod mukaraca. Miokarditis po svom toku moe biti akutni i hronini, a u odnosu na stepen zahvadenosti sranog miida fokalni i difuzni. Zapaljenski proces moe zahvatiti sve strukture u sranom miidu: miidne delije intersticijum krvne sudove ostale vezivne elemente perikard

Zapaljenje sranog miida moe se desiti u sklopu raznih infektivnih stanja u organizmu, ali o miokarditisu sutinski govorimo kada se zapaljenje deava primarno u sranom miidu, i to nazivamo primarnim miokarditisom. Stepen otedenja miokarda zavisi: virulencije agensa delovanje stvorenih toksina imunolokog odgovora organizma na uroni agens

Kod osoba perzistentnim zapaljenjem sranog miida progresivni tok bolesti je posledica autoimunog procesa. Akutne forme zapaljenja sranog miida obino prelaze u hroninu. Nakon akutne faze znaci se stiavaju,i ako je leenje pravilno sprovedeno ostaju izvesne lake posledice. U sluaju nedovoljnog leenja, nastupaju nove krize sa sve teim posledicama, a moe nastupitii iznenadna smrt.

1.1. Etiologija
Miokarditis je zapaljenje sranog miida, koje je najede izazvano infektivnim, kao i neinfektivnim uzronicima.

Najedi infektivni uzronici miokarditisa su virusi, ali moe biti izazvano bilo kojim drugim mikroorganizmima: bakterijama gljivicama rikecijama parazitima i dr

Od virusnih uzronika poznati su: Coxsakie A i B, Echovirus, Influenca, Poliomyelitis, Cytomegalovirus, Arborvirus, HIV Encephalomyocarditis, Hepatitis Mumps, Rubeola, Varicella Od bakterijskih uzronika poznati su: Corynebacterium Diphtherie, Meningococcus, Streptococcus, Staphilococcus, Pneumococcus, Haemophilus, Salmonelosis, Tularemija, TBC Od gljivinih uzronika poznati su: Asperillosis, Actinomiocosis, Candidiasis, Histoplasmosis Od rikecijskih uzronika poznati su: R. Burnetti, R. Rickettsii, R. Tsutsgamushi Od parazitarnih uzronika poznati su: Trypanosomiasis, Toxoplasmas Gondii, Trichinella Spinalis, Cysticercosis, Ehinococus Infektivni uzronici mogu dovesti do oetedenja miokarda putem tri mehanizma: Prvo direktnim otedenjem (pr. citopatogenetskim delovanjem virusa). Drugo produkcijom toksina koji oteduju miokard (difterijski miokarditis). Trede otedenje miokarda putem imunolokih procesa koji su pokretni infekcijom (mehanizam otedenja u virusnom miokarditisu, ali i u reumatskom miokarditisu).

Virsuni miokarditis

Virusni miorkaditis se esto javlja u virusnim infekcijama, mada se ne prepoznaje uvek pa ostaje nedijagnostikovan. Najmanje 20 raznih vrsta virusa mogu izazvati miorkaditis. o o Najedi je virus Coxsacie, koji je odgovoran za 50 % sluajeva miorkaditisa. Coxsacie B virus tipa 1 5 ini oko 40 % svih miorkaditisa, esto se javljaju epidemijski, naroito tokom leta ili rane jeseni. Takoe su esti uzronici miorkaditisa Coxsacie A virusi tipa 4 16, kao i Echovirusi tipova 9, 11, 12.

Javlja se malaksalost, brzi zamor, dispneja u naporu, ortopneja, nadraajni kaalj, lupanje srca, bolovi u miidima i zglobovima, osedaj preskakanja srca i groznica uz povienu telesnu temperaturu, krvni pritisak je nii, puls je slabiji, mogu se uti srani umovi, bol u grudima, oslabljene srane funkcije, kolapsno stanje ili sinkopa, i pojava edema pluda (zastoj krvi u pludima). Srani enzimi mogu biti normalni ili povieni. Ehokardiografski se nalaze difuzni ili regionalni poremedaji pokreta zida leve komore, koji se obino u toku vremena poboljavaju. Vedina pacijenata se oporavi za nekoliko nedelja, mada se elektrokardiografske promene mogu nadi mesecima nakon infekcije. Kod nekih pacijenata kasnije bolest postaje hronina i moe ispoljiti simptome razvojem dilatativne kardiomiopatije.

Bakterijski miorkaditis

Bakterijski miorkaditis moe da nastane invazijom miokarda bakterijama ili delovanjem njihovih toksina. Difterini miokarditis se javlja u oko 20 % bolesnika sa difterijom, i to je najtea komplikacija ove bolesti. Miokardno otedenje najedi je uzrok smrti u difteriji, a nastaje delovanejm endotoksina koji lui korinebakterijum difterije. Histoloki postoji masna degeneracija miocita s miocitolizom i interscticijumskom inflamacijom. Najede se kliniki znaci javljaju krajem prve nedelje bolesti. Kardiomegalija i izraena srana isuficijencija su najede prisutni. Protodijastolni galop i pludna kongestija su glavni nalazi. U teim oblicima moe nastati cirkulatorni kolaps i iznenadna srana smrt. Elektrokardiogram pokazuje promene na ST-segmentu i T talasima, a veoma esto se mogu registrovati razliiti poremedaji sranog ritma i sprovoenja sve do kompletnog sranog bloka. Leenje treba da bude urgentno davanje difterinog antitoksina. Neophodno je leenje kongestivne srane insuficijencije i poremedaja sranog ritma i sprovoenja. Lajmska bolest uzrokovana je spirohetom, koji se prenosi ujedom krpelja tokom letnjih meseci. Obino poinje karakteristinim osipom po koi, a nakon slede nedelje i meseci sranih, zglobnih i neurolokih simptoma. Oko 10 % oboljenja zahvata srce. Najede manifestacije su srane aritmije pojava upornog i nepravilnog sprovoenja sranih impulsa srani blokovi. Nesvestica pa i potpuni gubitak svesti kao posledica aritmija su esti. Uspeno se lei antibioticima.

Gljivini miokarditis
Gljivine infekcje miokarda najede se javljaju kod bolesnika sa oslabljenom imunolokom otpornodu kao to su: bolesnici sa malignim oboljenjima bolesnici na imunosupresivnoj terapiji ili bolesnici sa HIV infekcijom gljivine infekcije najede prelaze na miokard sa susednih organa grudnog koa

Aspergilozni miokarditis u generalizovanoj aspergilozi nije redak, a obino dovodi do fatalnog ishoda. Moikardna nekroza i infarkt usled tromboze arterija koje zahvati gljivina micelija esta su pojava, zajedno sa miokardnim apcesima i perikardnim otedenjima. Kandidijazni miokarditis se via u diseminovanoj kandidijazi, ali mnogo ede je zahvaden endokard. U miokardu se viaju multipli apcesi. Kompletan srani blok moe biti uzrokovan apcesom sprovodnog sistema. U leenju se koristi amfotericin B.

Rikecijski miokarditis
U rikecijskim oboljenjima i miokard je esto zahvaden inflamatornim procesom, ali se najede manifestuje subkliniki. Osnovni patohistoloki proces jeste vaskulitis s periarterijalnim intersticijumskim infiltratom. Tranzitorne promene na ST-segmentu i T talasima esto se nalaze u rikecijskim miokarditisima. Q groznica tokom infekcija R. Burnetii moe se javiti miokarditis koji se manifestuje dispneom i tranzitornim ST i T promenama, kao i paroksizmalnim ventrikularnim aritmijama. Q groznica moe istovremeno biti pradena endokarditisom i perikarditisom. Moe biti uzrokovan i drugim rikecijama (R. Rikettsii ili R. Tsutsugashi). Osnovni patohistoloki proces je vaskulitis malih krvnih sudova. Miokardna nekroza je retka, ali se moe javiti intramiokardna hemoragija. Kliniki tok esto protie subkliniki. Elektrokardiogram esto pokazuje nespecifine promene na ST-segmentu i T talasima, kao i AV blok I stepena. Obino po izleenju na srcu ne zaostaju rezidualna otedenja.

Parazitarni miokarditis
Miokarditis uzrokovan trichinelom spinalis est je parazit u ljude. Miokarditis je najedi uzrok smrti kod tekih oblika trihinoze. Prvi simptomi se mogu javiti ved 12 asova posle konzumiranja zaraenog mesa (najede svinjsko sueno). Zapaljenje izaziva muninu, povradanje, znojenje i proliv. Pet do sedam dana nakon prvih simptoma moe se javiti otok lica i groznica. Od dvadesetog dana javljaja se intenzivan miidni bol, oteano disanje, slabljenje pulsa i snienje krvnog pritiska koje dovodi do otedenja srdanog miida i nervnih komplikacija. Moe nastati iznenadna srana smrt.

Neinfektivni uzronici
Najedi neinfektini uzronici miokarditisa su: Toksini agens lekovi (kandid, teofilin, ciklofosfamid, antraciklini, fenotiazini, sulfanomidi, metil dopa, izonijazid i dr.). Drugi toksini agensi (ugljen monoksid, fosfor, zmijski otrov i dr.). Fiziki agensi (radijacija, hipotermija, totalni udar i dr.). Metaboliki agensi (uremija i dr.)

Alergijski miokarditis
Brojne alergijske reakcije (posle davanja seruma, vakcina, alergijskih reakcija na lekove posebno na penicilin i sulfanomid) dovode do pojave edema limfocitarnom infiltracijom i intersticijalnom i perivaskularnom tkivu i do razvoja manje ili vie izraene slike miokarditisa. Tokom anafilaktikog oka moe dodi do nekroze miokarda, sa EKG slikom akutnog infarkta miokarda.

Toksini miokarditis
U toku egzogenih intoksikacija (ugljen monoksida, arsenom, fosforom) a takoe i tokom endogenih intoksikacija (uremije, acidoznih stanja, opekotina) moe dodi do promene u miokardu u kojima se pored degenerativnih promena moe nadi manji stepen delijske infiltracije i razvoja intrasticijalnog edema.

1.2. KLINIKI OBLICI

Kliniki oblici miokarditisa zavise od: stepena otedenja sranog miida, zahvadenosti perikarda i otedenja sprovodnog sistema.

Zbog razliitosti klinikog ispitivanja bolesti moe se prihvatiti epitet za miokarditis da je bolest sa 10 lica. Mogudi kliniki oblici miokarditisa su: Asimptomski oblik Neobjanjiva sinusna tahikardija Pretkomorske ili komorske ekstrasistole Pretkomorska ili komorska tahikardija Komorska fibrilacija SA i AV blokovi Srana insuficijencija Kardiogeni ok Perikardno trenje Iznenadna srana smrt

Klinika slika

Klinike manifestacije su veoma razliite i mogu se svrstati i jednu od slededih kategorija: Asimptomatski bolesnici najede imaju fokalni miokarditis, koji se dijagnostikuje sa incidencijom koja varira od 1 7 % Simptomatski bolesnici mogu imati prevashodno sistemsku bolest sa diskretnim znacima oboljenja srca, kao to su perzistentna tahikardija ili elektrokardiografske promene

Simptomatologija miokarditisa zavisi od etiolokog faktora i stepena anatomskog otedenja miokarda, odnosno ouvanosti kontraktilne sposobnosti srca u celini, jer sve nokse podjednako deluju na miokard desnog i levog srca. Ukoliko je kontraktilna aktivnost miokarda manja, utoliko de stepen hemodinamskih poremedaja biti vedi, a i time simptomi izraeniji. Naglo smanjenje sistolnog odnosno minutnog volumena dovodi do pojave dispneje, ak i ortopneje i pri najmanjem naporu. Javlja se osedaj malaksalosti, nepravilan rad srca, febrilnost, groznica, sklonost ka estim kolapsnim stanjem, naroito pri padu temperature i nagloj promeni poloaja tela (pri naglom ustajanju iz leeeg ili stojedeg poloaja). Ekstremiteti postaju hladni zbog smanjene periferne cirkulacije, i na usnama, jagodicama, uima i prstima uoava se cijanoza perifernog tipa. Bol u perikardnom predelu obino je tup, ali moe liiti na anginu pektoris ili moe biti otar, pleuritian, potenciran leanjem, sa olakavanjem pri sedenju i naginjanju napred. Simpotimi srane insuficijencije javljaju se kod 20 % bolesnika.

1.3. Dijagnoza

Postavlja na osnovu anamneze, klinikog pregleda, standardni kardioloki pregled, EKG pregled, RTG snimak grudnog koa, ehokardiografski pregled, labaratorijske analize, seroloki testovi, izolacija i identifikacija virusa, Dopler, danas se sve ede koristi kardiovaskularna magnetna rezonanca, koronarna angiografija, kateterizacija srca sa endomiokardnom biopsijom. Pri postavljanju dijagnoze od vanosti je dobro uzeta anamneza i kliniki nalaz.

Fizikalnim pregledom bolesnika najede se sredu znaci: cijanoza perifernog tipa, tahikardija, razliiti poremedaji sranog ritma, oslabljenost I sranog tona, prisustvo IV i/ili III sranog tona, sistolnog regurgitacionog uma na vrhu srca, perikardno trenje, hipotenzija, mekan ili filiforman puls. Elektrokardiogram pokazuje nespecifine promene na ST-segmentu i T talasima. ST-segment moe biti uzdignut ili sputen od izoelektrine linije, a T talasi aplatirani, bifazini ili negativni. Na radiografiji grudnog koa - moe se videti normalna ili uvedana kontura srca, sa znakovima venske pludne hipertenzije ili bez njih. Ehokardiografski nalaz - retko je normalan, obino se otkriva postojanje segmentne ili difuzne komorske disfunkcije s dilatacijom sranih upljina. Labaratorijske analize koje pokazuju ubrzanu sedimantaciju ER, leukocitoza (povedan broj belih krvnih zrnaca leukocita), pozitivan C reaktivni protein, povedanje CK-MB i troponina. Seroloki testovi otkrivanje prisustva virusnih antitela, neophodno je odreivati najmanje dva puta titar antitela. Prvi se radi, unutar nedelju dana od sumnje na miokarditis, a drugi, posle dve ili vie nedelja od poetka bolesti. Izolacija i identifikacija virusa najsigurniji je metod za odreivanje uzroka miokarditisa, ali je metoda teko izvodljiva. Mnogo ede virus se moe izolovati iz brisa drela, urina, stolice ili perikardnog punktata. Doplerom se moe otkriti i kvantifikovati mitralna i/ili trikuspidalna regurgutacija. Koronarna angiografija pokazuje normalne koronarne arterije. Kateterizacija srca radi se u diferencijalno dijagnostike svrhe, najede sa endomiokardnom biopsijom. Endomiokardna biopsija je metoda za pradenje efikasnosti imunosupresivne terapije kod bolesnika sa akutnim virusnim miokarditisom. U diferncijalnoj dijagnozi treba misliti na infarkt miokarda (EKG znaci, ST elevacije ili depresija i povedanje markera miokardnog otedenja CK-MB i troponini), dilatacionu kardiomiopatiju (koja je pradena simptomima poputanja srca i razliitim oblicima poremedaja ritma) i hipertireozu (uporna sinusna tahikardija.)

10

1.4. Leenje

Savremeno leenje miokarditisa podrazumeva ne samo poboljanje simptoma, ved i spreavanje prelaska iz akutne forme u hroninu formu bolesti, kao i prevencija od iznenadne smrtnosti. Poetak leenja i izbor terapije odreuje se prema klinikim prioritetima. Pacijentu je neophodno objasniti prirodu oboljenja, plan terapije, nain samopomodi, postupak u hitnim sluajevima i priblinu prognozu. Terapija miokarditisa podrazumeva primenu:

Nefarmokolokih mera

Nefarmakoloke mere obuhvataju higijensko-dijetetski reim ishrane, posebna panja se posveduje jaanju imuniteta, stila ivota, ishrana sa redukcijom soli. Potrebno je izbaciti uzimanje alkoholnih pida i puenja cigareta u trajanju od najmanje 8 nedelja. Potrebno je mirovanje, izbegavanje napora, izbegavanje novih infekcija, treba savetovati imunizaciju protiv gripa. Farmakolokih mera

Farmakoloke mere podrazumevaju primenu odreenih lekova za leenje miokarditisa. Cilj terapijske intervencije se odnosi na leenje osnovnog oboljenja i leenje miokardnih promena (aritmija, tahikardija, poremedene koronarne cirkulacije, izliva i dr.). Leenje miokarditisa je da se sprei razvoj dilatacione kardiomiopatije i srane slabosti to se postie odreenim lekovima. Leenje zavisi od uzroka i teine bolesti. Poetne mere ukljuuju pradenje vitalnih funkcija, krvni pritisak, EKG krivulje, puls, disanje, telesnu temperaturu, izradu EKG-a, otvaranje intravenske linije za sprovoenje terapije i uzimanje uzoraka krvi za analize. Ako je potrebno primeniti mere kardio pulmonalne reanimacije (CPR) koji se izvodi po ALS-algoritmu. Akcije koje ukljuuju kompresiju grudnog koa, postupak sa vazdunim putem i ventilaciju (30 kompresija:2 ventilacije pluda). Oksigenoterapija je neophodna hipoksinim bolesnicima i bolesnicima sa malim minutnim volumenom. Transplatacija srca primenju je kod najteih oblika srane insuficijencije, koja je refrakterna na terapiju.

11

2. Zdravstvena nega bolesnika

Zdravtsvena nega zapoeta samim prijemom bolesnika, kroz zavisne i meuzavisne sestrinske funkcije, naglaava nezavisnu sestrinsku ulogu, koja osim pradenja i sanacije aktuelnih problema ima ogroman uticaj u spreavanju mnogobrojnih komplikacija, pre svega oblasti svih funkcionalnih sistema, kao i u ranoj rehabilitaciji i resocijalizaciji. Sestrinski rad mora biti struan, dobro organizovan i koordinisan, kako bi se stanje bolesnika kontinuirano pratilo i pruio optimum nege svakom bolesniku. Priroda i teina bolesti zahteva smetaj bolesnika u bolnicu, jedinicu intenzivnog leenja, jer su tu bolesniku obezbeeni uslovi za adekvatno leenje i negu, poev od ambijenta (obezbediti bolesniku potpuni mir), pa do strunosti zdravstvenog tima. Osnovni zadaci nege bolesnika kod miokarditisa su: Specifinost perijema, Monitoringu bolesnika: kontinuirano pradenje vitalnih funkcija, sranog ritma, pulsa, temperature disanja i saturacija kiseonika permanentni vizuelni monitoring Uspostavljanje venskog puta uz kontrolu labaratorije i aplikaciju ordinirane terapije, Pradenje izluevina Priprema, izvodjenje i zbrinjavanje bolesnika, nakon dijagnostikih procedura i konsultativnih pregleda Odravanje line higijene bolesnika i prevencija dekubita Specifinosti u ishrani Briga o sterilnosti aparata, radnih povrina kao i o aseptinim uslovima rada Zdravstveno vaspitni rad Voenje medicinske dokumentacije

Prioriteti u nezi se modifikuju u zavisnosti od klinikog stanja bolesnika. Prijem bolesnika je specifian, tj. sprovodi se po skradenom postupku, vri se odmah nakon dolaska bolesnika i bez sanitarne obrade. Znaajna uloga medicinske sestre dolazi do izraaja odmah posle prijema bolesnika. Medicinska sestra u tom trenutku nije samo strunjak, ved i osoba koja shvata i razume emotivno stanje bolesnika, njegove nevolje, bojaznost i nade. Siguran nastup, ohrabrenje da je stigao na vreme, da je u sigurnim rukama i da ne treba da se plai mnogo de doprineti smirenju bolesnika i uspenijem leenju. Bolesnik se smeta u odgovarajudi poloaj u postelju, obezbeuje mu se mir, permanentni nadzor od strane medicinskog osoblja. Time se otklanja deficit u samozbrinjavanju, mogudnost za povreivanje u vezi slabosti i malaksalosti.

12

Lista intenzivne nege otvara se odmah po prijemu bolesnika; u njoj se belee vitalni parametri, data terapija, diureza, vrednosti labaratorijskih analiza, preduzete i planirane dijagnostike intervencije i sve uoene promene kod bolesnika. Uspostavljanje venskog puta plasiranje kanile, zahteva primenu principa asepse (idenje mesta plasiranja i zatita plasirane kanile suvom, strerilnom gazom). Nega obuhvata inspekciju mesta plasiranja (nepovoljna je pojava crvenila, otoka, hematoma), odravanje prohodnosti (heparinizacija i promena mesta plasiranja posle vremana predvienog standardom i pri uoavanju nepovoljnih znakova na mestu plasirane kanile. Labaratorijske analize, aplikacija ordinirane terapije vri se po nalogu lekara. Medicinska sestra je odgovorna i zaduena za uzimanje, prirpemu, slanje materijala i evidentiranih postignutih rezultata. Materijal se odmah alje po uzimanju, u epruvetama, obleenim samolepljuivim etiketama i uz propratnicu sa neophodnim podacima pacijenata. Sestra je zaduena za aplikaciju terapije ordinirane od strane lekara, to je obezbeuje da poznaje kompletnu tehniku aplikovanja lekova, nain primene i potencijalne komplikacije primenjene terapije. Intravenzno aplikovanje je najbolji i najuspeniji nain, lek se ubacuje direktno u krvotok to uslovljava njegovo direktno delovanje i bolji terapijski efekat. Kontinuirani monitoring je neophodan jer obezbeuje adekvatnu kontrolu vitalnih parametara: krvnog pritiska, pulsa, sranog ritma, repsiracije, saturacije krvi kiseonikom, telesne temperature. Vitalni parametri se evidentiraju u zavisnosti od stanja bolesnika na pet, deset, petnaest minuta, jedan as, dva asa, a po stabilizaciji stanja ree. Vizuelni monitoring je u smeren ka pradenju opteg stanja pacijenta: Stanje svesti (kvantitativno i kvalitativno) Prisustvo i odsustvo bola Pokretljivost Pradenje stanja periferne cirkulacije, boje koe i vidljivih sluzokoa, prisustvo cijanoze, krvarenja hematom, hematurija, hematemeza, melena, hemoptizija. Prisustvo edema Mikcija, defekacija, povradanje (nain i sadraj) Kaalj, znojenje, itd.

Dunosti i znaci medicinske sestre kod sprovoenja oksigenoterapije su: kontrola polaaja maske ili katetera, kontrola koliine kiseonika, pratiti frekvencu, dubinu i ritam disanja, boju koe i vidljivih sluzokoa, paroksizmalno disanje, disanje uz upotrebu rezervne disajne muskulature, vri kontrolu disajnih puteva, sadraj usne duplje odstraniti.

13

Nega urinarnog katetera plasirani urinarni kateter je mogudi izvor infekcije, pa je neophodno da se ova procedura izvodi u strogo aseptinim uslovima. U cilju prevencije nastanka infekcije posveduje se velika panja nezi katetera kao i redovnim bakteriolokim kontrolama putem urino kulture i brisa iz uzoraka deplasiranog katetera. Nega podrazumeva: redovno ispiranje urinarnog katetera, dezinfekciju oroficijuma, kontrolu prohodnosti katetera. Specifinosti u ishrani se ogledaju obezbeenju adekvatnog unosa hrane bolesnika (ishrana sa redukcijom soli). Nega koe i prevencija dekubita lina higijena bolesnika se obavlja svakodnevno u postelji, redovnim prebrisivanjem tela dezinfekcionim rastvorima i presvlaenjem. Pored odravanja lilne higijene bolesnika za prevenciju nastanka dekubita preduzimaju se sledede mere: jaanje otpornosti koe zatita predilekcionih mesta na koi sreavanje maceracije i infekcije koe uklanjanje iritirajudih dejstva na koi nega anogenitalne regije kontinuirana opservacija koe bolesnika.

Zdravstveno vaspitni rad sprovodi se kada se za to steknu uslovi i stabilizuje stanje bolesnika. Sastoji se u upoznavanju bolesnika i najbliih roaka sa simptomima i znacima miokarditisa kao i sa merama leenja. Neophodno je ograniiti unos soli, zabraniti puenje, upotrebu alkoholnih pida, savetovati redovne kontrole kardiologu i redovno uzimanje propisane terapije. Plan i edukacija pacijenata i lanova porodice: Objasniti ta je miokarditis i zato se javljaju simptomi Koji su uzroci miokarditisa Kako da se prepoznaju simptomi i ta uraditi u sluaju pojave simptoma nainu i racionalizaciji leenja oekivanim i mogudim komplikacijam samopomodi kontroli opteg stanja sa ciljnim elementima kontroli vitalnih parametara higijensko-dijetetskom reimu ishrane kontinuitetu zatite u optoj i specifinoj nezi bolesnika

14

Zakljuak

Procesom zdravstvene nege dostie se organizovana, sistematska, individualna i kontinuirana zdravstvena nega. Bolesnik i porodica adekvatno uestvuju u nezi. Nega se sprovodi po programu koji je promenljiv i zasnovan na psihofizikim i socijalnim potrebama ime se preveniraju potencijalni problemi i skraduje se vreme hospitalizacije. Taj kvalitet rada treba da rezultira postizanjem zajednikih ciljeva i unapreenja nivoa zdravlja pacijenata i njegove porodice i njihovim zdravstvom. Program nege obavlja se kontinuirano, menja se i prilagoava prema potrebama i zdravtsvenom stanju opacijenata. Zdravstvena nega planirana, kontinuirana i struno sprovedena garantuje kvalitet. Adekvatni postupci nege i leenja predstavljaju osnov za prevenciju otedenja srca i ivotne ugroenosti.

15

Literatura

1. Ilid S., Infektivna oboljenja sranog miida. U: Hadi Peid Lj. (gl. ured) Interna medicina, Prosveta, Ni, 1994., str. 178 182. 2. Baughman KL, Hruban RH, Treatment of Myocarditis. In: Smith RW, Cardiovascular Therapeutics A Companion to Braunwald's Heart Diesease. WB Saunders Company, Philadelphia Tokyo, 1996., 243 253. 3. Davies MJ, Ward DE, How can myocarditis be diagnosed and should it be treated? Br Heart J, 1991., 121, 346 347. 4. Jones SR, Herskowitz A, Hutchins GM, at al. Effects of immunosupressive therapy in biopsy proved myocarditis and borderline myocarditis on left ventricular function. Am J Cardiol, 1991., 68, 370-376. 5. Mirid M., Miokarditis. U: Manojlovid D. (gl. ured.), Interna medicina, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000., 249 252. 6. Olinde KD, O'Connell JB, Inflamatory heart desease: Pathogenesis, clinical manifestations and treatment of myocarditis, Annu Rev Med, 1994., 45, 481 491. 7. Peters NS, Poole Wilson PA, Myocarditis continuing clinical and pathologic confusion. Am Heart J, 1991., 121, 942-946 8. Stojid , Stojid Milosavljevid A, Vudkovid D., Miokarditis. U: Nedeljkovid S. (gl. ured.), Kardiologija, D.P. za izdavako trgovinsku delatnost... , Beograd, Beograd, 2000., 1183-1188.

16