Sadraj

Uvod.................................................................................................................... 3 1. Tehnike proprioceptivne reedukacije............................................................. 4 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. Proprioceptivne tehnike............................................................... 4-5 Vebe na nestabilnoj podlozi........................................................... 6 Poluzatvorene i ovorene vebe kinetikog lanca............................. 6 Vebe agilnosti................................................................................. 7

2. Metode istezanja............................................................................................ 7 2.1. Proprioceptivna neuromiidna fascilitacija...................................... 8 2.2. Balistiko istezanje........................................................................... 9 2.3. Statiko istezanje........................................................................ 9-10 Zakljuak............................................................................................................ 10 Literatura........................................................................................................... 11

Uvod

Neuromiidna re-edukacija je opti termin koj se odnosi na tehnike kojima se retrenira neuromiidni sistem da bi funkcionisao pravilno. Na najosnovnijem nivou, neuromiidna reedukacija je veoma slina fizikalnoj terapiji i moe da podrazumeva mnoge iste tehnike pri rehabilitaciji. Neke od tehnika koje se mogu koristiti kao to je veba stajanja na jednoj nozi, ili vebe za jaanje koje su usmerene na odreenu povreenu oblast, istezanjem da bi se postigla fleksibilnost i pun obim pokreta povreenog ekstremiteta. Terapetutska masaa moe isto tako biti deo ove terapije.

1. Tehnike proprioceptivne reedukacije

Tretman koriden za oporavak povreenih sportista reprogramiranjem proprioceptivnih receptora i njihovih dovodnih i odvodnih puteva ovo je posebno sluaj za kineziterapiju, masaa ili moderna izokinetika metoda. Sve ove tehnike stimuliu eksteroceptivne i proprioceptivne sisteme. U ovim tehnikama, istezanju, kada se pravilno izvode, imaju vaan proprioceptivni efekat na povreenu oblast, bila ona zglobna ili miidna. Istezanje ne samo da pokrede rad miidnih receptroa, ved i zglobnih, poboljsava integritet tela, koj je osnova u normalnim aktivnostima i sportu.

1.1.

Proprioceptivne tehnike

Proprioceptivna reedukacija se moe postidi koristedi pratede tehnike. Koridenjem neizbalansirane sile, primenom destabilizatora ili nestabilne podloge ukoliko je na stabilnoj povrini. Ove ove vrste neravnotee su ukljuene u sportu, poto zglobni segmenti i ceo zglobni aparat biva ukljuen u obe situacije.

Reprogramiranje moe biti postignuto sa tehnikom proprioceptivne neuromiidne fascilitacije predloena od Kabata na poetku 1950, sastoji se od upotrebe povrnih i dubokih informacija, kao to su pozicije zglobova, tetiva i miida. Kontakt sa terapeutom, verbalna naredba i vizuelni podsticaj, za cilj imajudi rad na najaim grupama i voenju ka funkcionalnom poboljanju drugih slabih, normalno inhibiranih, grupa. Pojedinac pravi integrisane pokrete koji zahvataju miidne grupe koje rade zajedno. Kompletan kinetiki lanac uestvuje uzajamno pratedi niz pravila: pokret segmenta u dijagonalnoj ravni, spiralni element vezan za svaki pokret, stimulans istezanjem koj se koristi kod primene maksimalnog manuelnog otpora. Reedukacija ekstremiteta je uvek sveobuhvatna, integrie zglobove i itav ekstremitet u lokomotronom aparatu, uzimajudi u obzir funkciju ekstremiteta. Neophodno je analizirati ta svaki segment posebno moe postidi u svakom od sportova. Reprogramiran je ruke koja baca koplje nije isto kao i reprogramiranje ruke plivaa. Gornji ekstremiteti se koriste za dranje, podizanje i bacanje Donji ekstremiteti za hodanje, tranje, skakanje, penjanje

1.2.

Vebe na nestabilnoj podlozi

Bilo koja od ovih vebi mogu biti koridene, pri radu zatvorenog kinetikog lanca. Da bi se povedao nedostatak stabilnosti na balans tabli vri se dodatni pritisak na sportistu. Koridenjem lopte kao dodatak za nestabilnost, dok osoba stoji ili je u etvorononom poloaju.

1.3.

Poluzatvorene i otvorene vebe kinetikog lanca

Vebe pomodu tapa koridenjem obe ruke uz otpor, veoma praktina i laka moe se smatrati obaveznom. Ova veba je posebno korisna za ramena. Vebu je mogude izvoditi i na unilateralan nain.

1.4.

Vebe agilnosti

Vebe agilnosti se ukljuuju u program oporavka pre povratka na sportski teren. Zadaci kao to su zvezde zahtevaju promene pravca i oslanjanje na samo jednu nogu, uzrokujudi pokrete rotacije i prenoenje u mnogim ravnima zglobova. Neophodna je koordinaci ja rukaoko i odgovrajude postavljanje stopala. Ovi zadaci poboljavaju neuromuskularnu kontrolu. Pre nego to se vrati takmienju, sportista treba uspeno da izvede testove agilnosti specifine za sport kojim se bavi i to sa odgovarajudom opremom

2. Metode istezanja

Postoji nekoliko tehnika istezanja za povedanje obima pokreta. Ovo ukljuuje PNF (proprioceptivna neuromiidna fascilitacija), balistiko istezanje i statiko istezanje. Statiko istezanje se najede koristi, bezbedno je i efikasno Proprioceptivna neuromiidna fascilitacija, je efikasnija od statikog istezanja ali zahteva vie treninga da bi se tehnika savladala i potreban je asistent u nekim sluajevima. Balistiko istezanje moe biti efikasno ali se smatra da moe povedati rizik od povrede dok se izvodi istezanje.

2.1.

Proprioceptivna neuromiidna fascilitacija

PNF je baziran na teoriji da maksimalna kontrakcija miidnotetivnog aparata ima za rezulatat maksimalno oputanje nakon aktivne kontrakcije tog miidnotetivnog aparata. PNF istezanje je prilagoeno za sportiste u odnosu na tretman neuroloko fizikalne tera pije. Dve tehnike koje se najede koriste su: contract relax (CR) contract relax agonist contract (CRAC)

Contract relax CR, terapeut isteze ekstremitet do take gde je granica obima tog pokreta. Terapeut dri ekstremitet u istegnutoj poziciji dok pacijent aktivno kontrahuje miidnotetivni aparat suprotstavljajudi se otporu terapeut. Miid je nakon toga oputen i ide pasivno ka novoj produenoj poziciji. Rotaciona komponenta koja podrazumeva pokret u horizontalnoj ravni moe biti dodata otporu koj je u sagitalnoj i logitudinalnoj ravni. Modifikacija ove metode ukljuuje kontrakciju miidnotetivne jedinice pre istezanja. Koridenjem CR metode povedava se stres kroz kontrakciju miidnotetivne jedinice koji ima za rezultat autogensku inhibiciju u miidnotetivnoj jedinici.

Uobiajna pozicija za izvoenje proprioceptivne neuromiidne fascilitacije istezanja

Contract relax agonist contract Pri CRAC, miidnotetivna jedinica se istee do iste take kao i kod CR. Postupak iste zanja se vri uz pomod kontrakcije suprostavljene miidnotetivne jedinice (antagoniste). Ovo ima za rezultat recipronu inhibiciju miidnotetivne jedinice koja se istee, da bi smanjilo njegovu napetost.

2.2.

Balistiko istezanje

Pri balistikom istezanju ekstremitet se pomera ka maksimumu svog obima, bilo pasivno od strane terapeuta ili aktivno od strane samog sportiste.

Uobiajna pozicija pri balistikom istezanju hamstring miida. Sportista izvodi male oscilatorne pokrete u datoj poziciji.

Kada se zategnuta pozicija dostigne dodaju se pokreti poskakivanja ili trzanja. Pokreti trzanja pri balistikom istezanju mogu teoretski predi granicu dostupnog dometa i time izazvati istegnude ili kidanje miidnotetivne jedinice. Pored toga, ovakvi brzi pokreti trzanja izazivaju refleksno istezanje koje izazive reflek kontrakcije protiv pravca istezanja miidnotetivne jedinice. to ima za rezulatat povedanje tenzije pri emu se povedava rizik od nastanka povrede. 2.3. Statiko istezanje

Najedi metod istezanja koj koriste sportisti, treneri i terapeuti je statiko istezanje. Statiko istezanje se karakterie laganim pokretima ekstremiteta ka zavretku njegovog obima pokreta da bi izazvalo istezanje tkiva.

Uobiajna pozicija za sportistu koj izvodi istezanje hamstring miidnotetivne jedinice.

Ovakvo kontrolisano istezanje se odrava u ovakvoj poziciji odreen vremenski period. Kraj dostupnog obima se odreuje maksimalnom tolerancijom sportiste na kratak bol pri istezanju. Statiko istezanje se ponekad naziva i pasivnim istezanjem. Kada je to sluaj, razlika je u nainu primene. Ako istezanje ekstremiteta vri sportista onda se to naziva statiko istezanje. Ukoliko proceduru statikog istezanja primenjuje terapeut na sportisti, takvo istezanje se onda ponekad naziva i pasivno istezanje.

Zakljuak

Svrha re-edukacije, zavisi od etiologije i teine povrede, ima za cilj obnavljanje funkcionalne sposobnosti sportiste. Mora se voditi ka brzom povratku fizikih aktivnosti u rangu takmiarskog nivoa. Proprioceptivna re-edukacija mora dovesti miidne receptore u rad kako bi se obezbedilo brzo reagovanje motronih funkcija.

Literatura

Rehabilitation of sports injuries : scientic basis / edited by Walter R. Frontera; First published 2003 L.Micheli, A.Smith, N. Bachl, C.Rolf, K-M.Chan; Prirunik za klupske lekare

http://www.wisegeek.com/what-is-neuromuscular-reeducation.htm

10