KIFOZA KYPHOSIS

Kifozom se naziva pojaanje fizioloke krivdine kimenog stu- ba u

sagitalnoj ravni, dji je konveksitet okrenut unazad. To je da!kle pogrbljenost i
ona je najee lokalizovana u grudnoim (lenom) delu kimenog stuba, ali se
izuzetno moe javiti i u drugim delovima. Ve je reeno da se vrlo esto javlja u
kombi- naoiiji sa lordozom, jer odstupanja u jednom pravou obavezno povlae
za sobom i odstupanja u drugom pravcu.
Kifoza takoe moe biti uroena ili steena po svom po- reiklu. Kod
steienih deformacija najei uzrok je opet rahitis,. zatim razne povrede u
predelu kimenog stuba itd. Postoje kao posebno opisane juvenilna, zatim
zapaljiva kifoza kao posledica raizliitih zapaljivih procesa koji nastaju u
predelu kimenog stuba (tuberkulozna, reumatska itd.) d iddopatska kdfoza,
karakte- ristina po tome to se raizvija sa irastom dejeg organizma.
Za nas je svakako najinteresantnija kifoza koja kao osnov- ni uzironilk
ima rahitis i pomenuta juvenillna kifoza. Tek posle toga bi diole traumatska i
zapaljiva odnosno adolescentna idiopat- sika kifoza, jer oine ve predistavljaju
odmaiklije stadijume i ne spa- daju direktno u domen rada nastavnika fizikog
vaspitanja, mada to ne znai da takvu decu ako se ve nalaze u koli treba
pus- tdtd isklljudv da miruju i ne sprovode nikakve aktivnosti. Sa malo vie
udubljivanja u svaki pojeddni sluaj u konsultaciji sa leka- rom, moe se
odrediti poseban kompleks vebi koje e imati izrazitu korektdvnu notu, a koje
takvo dete moe izvoditi za vre- me redovne ild posebne, specdjalne nastave.
Takvio dete se moe uk- Ijudvatd u opti rad kad god elementi koje sva deca
izvode ne bu- du konitradndikacija njegovom stanju.
Juvenilne kifoze su naroito zapaene kod omladine u po- jedinim
strunim kolama sa pra'ktSmom nastavom, gde sam sadraj redovnog rada u
koli esto moe da utie na pojavu ovih deformacija.

KIFOZA

I ovoga puta emo se zadrati na opisivanju simptoma k if ot i i n o g l o e g d r a n j a , koje se karakterie sledeim zna- cima:
(Slika 83).
glava savijena unapred ispred linije verbikale, ramena pomerena unapred,
pojaana pogrbljenost u le- nom predeliu, grudi uvuene,
lopatice istaiknute i odvojene od
kimenog stuba, trbuh mlitav,
ispupen, kolena lako savijena i
pome- rena u celini unapred,
stopala vrlo esto insuficijent- na.
Adolescentna kifoza (M. Schenerman)
83
Ovde rana dijagnostika takode ima posebnu vancst, jer e se tako

J
sprediti razvitak daljdh, teih stadijuma.
Na kraju treba pomenuti i o k r u g l a lea (dorsum kyphoticum)
koja su vrlo slina ve opisanoj kifozi, jer dolazi do ispupenosti lenog
dela kimenog stuba, tako da se nazivaju i is- pupenim leima. Meutim
ovde je krivina kimenog stuba blaa u celini, nego to je to kod kifoze
(Slika 84).
Sree se relativno esto, ne- kad je
vezana za izvesne nasledne momente,
ali uzrok rnoe biti u negativnom
uticaju pojedinih spoljnih faktara.
Verovatno je da neodgovairajue
kolske klupe imaju svog udela u
nastanku ove deformacije. Veina
autora sma- tra da se vie via u
muke nego u enske dece.

RAVNA LEA

8A

RAVNA LEA

Da ne bi dolo do negativnog uticaja na razvoj kotanog sis- tema, poto

su u ovom, kolskom dobu, dej.i organizmii uglavnom u punom razvoju, i u
ovom sluaju veoma je vana rama dijagno- za i preduzimanje korektivnih
vebi.
Leenje
Kao i u svim drugim sluajeviima, saradnja sa lekarom treba da se ogleda
u otkrivanju osnovnog oboljenja, odnosino uzronika same defprmacije.
Istovremeno zadatak e biti primena odgova- rajuih korektivnih vebi koje
treba da imaju kao glavni oilj ja- anje i toniziramje oslabljenih miia lea, uz
prethodno stvaranje uslova za primemu ovih vebi istezanjem miia prednje
strane grudnog koa, ako se radi o teem stadijumu. No, pogreno bi bilo aiko
bismo se zadrali samo na pomenutim miiima. Najee je potrebno aktivirati
najvei deo muskulature trupa, jer e se tako postii i popravljanje opteg statusa
organizma u celini. Poseban zmaaj u ovim sluajevima dobijaju ranije ve
opisane vebe di- sanja.
U primeni korektivnih vebi kod okruglih lea nema bitnih razlika u
odnosu na primenu vebi za otklanjanje kifoze, tako da smatramo da je dovoljno
rei da se ovde mogu koristiti uglavnom sve vebe koje e biti opisane kod
kifoze. Treba samo dati izraziti naglasak na jaanje lene muskulature i na
primenu vebi disanja u cilju odravanja normalne disajne funkcije.
Vebe za otklanjanje kifoze

I. KIFOTICNO LOE DR2ANJE

(FUNKCIONALNI STADIJUM)
Poetni poloaj leiei na trbuhu (Sl. 8599)
U ovom poloaju glava se pri dizanju zadrava licem prema tlu u
produetku kimenog stuba. Nadlaktice i u poetnom po- loaju i pri izvoenju
vebi, kao uostalom i kod drugih poetnih poloaja, treba uvrtati u smislu
spoljanje rotacije.
Da bi se spreilo neeljeno pojaavanje slabinske krivine, stavlja se pod
trburai predeo jedno okruglo jastue. Medutim, sva- kako je efikasnije obuiti
osobu da prvo voljno zategne trbunu muskulaturu, pa da to zadri tokom
izvoenja pokreta.

RAVNA LEA

1
c?

V e b a 1 Iz poetnog poloaja (ruke po red tela) dizanjem

ramena pripa jati lopatice uz kimend stub. Is tovremeno dizati glavu od tla.

85
V e b a 2 Iz p. p., kao u vebi 1. Dizati ru- ke sa dlanovima okrenutim pre- ma tlu
i glavu licem prema pod- lozi.
V e ' b a 3 U p. p. prsti ruku su prepleteni na leima sa
dlanovima okrenu- tim unazad. Dizanjem opruenih ruku i ramenog pojasa
pripajati lopat'ice uz kimeni stub.
V e b a 4 U p. p. ruke su u odruenju dla- novima okrenute prema tlu. Dizanje ruku i ramenog pojasa sa pripajanjem lopatica uz kimeni
00 stub. Glava u produetku kime- nog stuba.
V e b a 5 U p. p. ruke su na podu, savijene u laktovima, tako da
podlaktica i nadlalktica ine ugao od 90. Laktovi su u visini ramenog pojasa.
Dizati glavu, grudni deo kime i ruke do pnimicanja lopa- tica uz kimeni stub.

RAVNA LEA

V e b a 6 U p. p. ruke su savijene u lakto- vima prepleteniih prstiju na po- ti'ljiku.

Dizati laktove to vie od tla, glavu i grudni deo kime.

V e b a 7 U p. p. ruke
su savijene u lakto- vima, a ake su
na tlu pored ra- mena (potpor leeoi
za rukama). Istovremeno f>odiizati
rameni po- jas i ruke, a ake uvrtati
dlano- vima prema gore. Pokret
glavom kao u vebi broj 4.
V e b a 8 Iz p. p. dizati glavu to
vie go____ re. Lice okrenuto prema tlu. Rug2 kama iprepletenih prstiju na p>
tiljku davati snaan otpor.

93
V e b a 1 0 Poetni poloaj je kao u
vebi 9, ruke su opruene ispred glave
na tlu, sa prstima prepletenim i
dlanovima okrenutim unapred. Dizati

94
V e b a 1 1 Iz p. p. kao
u vezbi 10, opruene ruke podigniuti
od tla, saviti ih u laktovima i ake
osloniti na poti- Ijak. Zatim ih
opruiti i spustiti u p.p.

obe ruke istovremeno. Gla- va prati

pokret licem okrenuta prema tlu.

97

95
V e b a 1 2 Iz p. p.
ruke pored tela, dlanovi prema
podlozi. Odiuoi ruke, do- _ vesti
ih kroz odruenje do uzru- g^
enja. Ceo pokret se odvija iznad
nivoa ramenog pojasa uz dizanje
grudnog dela kime i glave. Istim
putem vratiti se u p. p.
Ve b a 1 3

97
V e b a 9 P. p. sa
rukama opruenim na tlu ispred
glave. Dizati ruke istovre- meno
oikreui
dlanove
nagore
i
prifbliavati
lopatice
kimenom
stubu.
Iz p. p. ruke u uzruenju. Diui
grudni deo kimenog stuba i gla- vu,
ruke saviti u laktovima kao u vebi 5,
opruiti ih pa se vratiti u p.p.

Ve b a 1 4

98

U p. p. snano zategnuti trbunu i

sedalnu
muskulaturu.
Rukama
prepletenih prstiiju na potiljku davati
otpor diizanju glave.

V e b a 1 5 U p. p.
ruke savijene u laktovima malo
udaljene od trupa. Diui glavu

podlaktice pomerati u stra- nu, a

laktovi ostaju vrsto pritisnuti na podlogu.

Poetni poloaj u sedu sa

opruenim kolenima (Sl. 100109)
Pri izvoenju vebi u ovom
poloaju paziti da ne doe do
savijanja u zglobu kolena. Zadnja
loa buta, koja je kod kifo- tine dece
neelastiina, oteava ispiravljanje
grudinog dela kime- nog stuba.
Njena neelastinost potencirana
opruenim kolenom predstavlja snagu
koju treba iskoristiti za jaanje
apruaa leda u ovom poloaju. U
kasnijem periodiu uz opruanje
kolena traiti i povlaenje stopala
prema potkolenici.

n
Ve b a 1
Iz p. p. sa rukama oslonjenim na
karlicu istegniuti kimeni stub
odupirui se rukama. Pri tome glava
ostaje u produetku kime- nog stuba,
a rameni pojas povla/00

iti prema dole.

UVOD
Kineziterapija je, jedna od veoma vanih karika u procesu potpunog
funkcionalnog osposobljavanja osoba, nakon povreda, oboljenja ili nekog
drugog stanja koje je dovelo do poremeaja normalne ravnotee pojedinih
funkdija u organizmu.
Jedan od njenih vidova koji se najee koriisti u cilju otklanjanja
p>oremeaja u dranju tela naziva se koreiktivna gim- nastiika. Ona
predstavlja jednu od osnovnih metoda koja se pri- menjuje u cilju prevencije
i korekcije.
Poto se u korektiivnoj gimnasticii koristi isto sred'stvo kao i u
fizikom vaspitanju, tj. pokret, fizika veba, odnosno gim- nastika, sasvim
je razumljivo to su nastavnici fizikog vaspita- nja u miogunostd da se
ovoim problemajtikoim bave. Novim zakon- skim propdsiuna predviena je
i nova ablast rada profesora fizi- kog vaspitanja u obliiiku tzv. speaijalne
nastave fizikag vaspitanja, koija u nekim kolama ve funkciome. Tako se
za decu sa odree- nim odstupanjima od normainog dranja organizuje
pomenuta na- stava fizifcog vaspiltanja sa jedinim ciljem korekdije
postojeeg stanja. U praiksi se, posle selekcije na sdstematskim pregledima,
u jednoj ikodi organiizulje ova nastava za decu iz nekoliko okolndh ko- la,
a vodd je profesor fizikog vaspitanjia kome je to jedini zadatak na radnoim
mestu. Ovd uenioi ne poseuju nastavu fizdkog vaspita- nja u svojim
kolama, ve irn ova nastava predstavlja obavezu, taiko da ne postojd
oslobaanje od nastave fiziikog vaspitanja zbog ove vrste paremeaja. Ova
niastava se odirava po posehno fiormiranim girupama slindh poremeaja,
a uvek se vodi rauna o izboru i karak- teru vebi, poetnih podoaja, o
doziranju vebi, te na taj nain eld- miniu eventualnd tetni uticaji.
Oilj ove nasitave fizikog vaspitanja u koli ne treba samo lo- kalno
da popravlja neke slabosti mida, ve ona treba da ima iri karakter
kako bi delovala preventdvno. Treba dabro odabra- nim vebama, koje e se
davati tokom redovne nastave fizikog vaspdtanja u koli za svu decu,
nastojatd da se tonizira ba ona muskulatura za koju je utvreno da je slaba,
insuficijentna. Ove vebe e dobiti jo vei znaaj, ako se uzmu u obzir
viisoki pro- centi pojedinih odstupanja od normalnog stava, tj. loih dranja
tela, odnosno posturalnih poremeaja.
Dobro organizovanim fizikim aktivnostkna u kolskom do- bu,
smanjie se broj onih osoba koje zbog posturalnih poreme- aja ili telesnih
deformacija bivaju osloboene vojne obaveze. To dobija posebnu vanost
ako se posmatra sa aspekta osnovnih principa opte narodne odbrane, zbog
njenog velikog drutve- nog i politiikog znaaja za zajednicu u celini.

UVOD

Slabost pojedinih miinih grupa ili muskulature u celini kod nenih,

asteninih osoba moe da izazove pojavu razliiitih p>oremeaja na
kimenom stubu, grudnom kou, gornjim ili do- njim ekstremdtetima, a
posebno na stopalu. To dovodi do otea- vanja normalnih, svakodnevniih
funkcija, kao to su kretanje, rad itd., to poviai za sobom nedovoljnu
aktivnost iitavog organiz- ma. To se sa svoje strane odraava na dalji razvoj
pomenutih slabosti, na pojavu slabije ishrane tkiva, degenerativnih stanja,
atrofije i razliitih telesnih deformaoija koje se mogu ukoliko se niita ne
uini na njihovom spreavanju razviti ak do traj- nih invaliditeta.
Nastavnilk fizikog vaspitanja, pored ostalih faktora, moe svojim
radom mnogo uiniti na jaanju deijeg organizma u ce- Lini, te samim tim
doprineti smanjenju procenta posturaLnih po- remeaja u doglednam
periodu. Svakako dia se ne treba zadrati sa- mo na ovom, ve treba pri
koiskim i sportShim dispanzerima i cen- trima za rekreaoiju graana
otvarati odeLjenja za korektivnu gimna- stiiku, treba zainteresiovati kolske
i sportske lekare za upoznavanlje ove obLasti, te samim tim zadiobiti njhovu
pomo i podrku u orga- nizovanom kompleksnom reavanju ovih problema.
Shvativi ovo, jasno je da fiziko vebanje, sprovedeno na
odgovarajui nain, uz sve preduzete mere predostronosti, moe biti jedna
od najefikasnijih i najkorisnijih mera u popravljanju ovakvih stanja. Dakle,
fiziku vebu treba shvatiti kao osnovno sredstvo kineziterapije, te samim
tim i korektivne gjimnastiike kao njenog sastavnog deLa.
No, pored ovog osnovnog sredstva, ne treba zanemariti ni druga
sredstva koja u reavanju ove probiematike mogu biti od koristi. To su
takozvani prirodni ii vetaki fizikaLni agensi, kao to su: sunce, voda,
vazduh, zatim vetaka svetLost, elektrina struja u raznim svojim oblicima
itd. SVi oni doprinose uspeni- joj borbi protiv deformiteta iili bilo kojih
drugih odstupanja od normaLnog stanja.
Osnovna sredstva
Izvoenje jx>kreta nije jednostavna ve vrlo sloena radnja u kojoj
uestvuje itav niz sistema i organa, a prvenstveno tako- zvani aparat za
kretanje i nervni sistem, na emu se treba po- sebno zadrati.
U sastav aparata za kretanje ulaze miii, kosti i zglobovi sa svojim
vezama. Miii predstavijaju aktivni deo aparata za kretanje, dok ostaLi
pomenuti delovi ine njegov pasivni deo. U

61

UVOD

101
V e b a 2 U p.p. ruke su iza tela sa preple- teniim prstima.
Opruati ruke po- vlaei ih to vie uinazad i gore sa istovremenim
okretanjem dla- nova unazad i pripajanjem lopati- ca uz kaomeni stub.

V e b a 3 U p.p. ruke su opruene u zaru- enju. Povlaei

nadlakticu prema gore savijatti laktove.

102
V e b a 4 U p. p. rulke su podignute do visi- ne ramena
(odruenje). Nadlakti- ca i podlaktica ine ugao od 90 i u vodoravnom su
poloaju. Dla- novi su okrenuti prema tlu. U tom poloaju povlaiti ruke to

103

vie unaizad, pokreui ih samo u ramenom zglobu i pazei da se laktovi ne

V e b a 5 Iz p. p. ruke
saviti, laktovi u visi- ni ramena.
Nadlaktica i podlakti- ca pod uglom
od 90. Uz oprua- nje grudnog dela
kimenog
stuba
(elomgacija)
povlaoiti podlakticu to vie u nazad.
V e b a 6 U p. p. ruke su
saivijene u lakto- vima, prsti
prepleteni, dlanovi na potiljku.
Povlaita laktove to vi- e unazad ne
odvajajiui dlanove od potiljika,
grudni ko isturiti unapred.
sputaju ispod nivoa ramena.

62

UVOD

V e b a 7 U p. p. ruke su oslonjene dlano- vima na potdljku

sa laktovima povuenim unazad. Opruati ru- ke u odruenje to vie
iza tela, sa dlanovima okrenutim imapred i gore.

V e b a 8 U p.p. ruke su savdjene, prsti prepleteni sa dlanovima

na po- tiljiku. Opruatd ruke iznad gla- ve, okreoui dllanove na gore. Ne
rasplioui prste povlaiti ruke to vie unazad.

108

V e b a 9 U p. p. ruke su u odruenju sa lanovima okrenutim

unapred. Povlaiti ruke unazad, pripajaju- i lopatdce uz kdimeni stub. Pri
izvoenju ovog pokreta paziti da ruke ne ddu ispod nivoa ramena.

UVOD

63
V e b a 1 0 U p.p. doi u sed sa savijenim kolenima taban

prema tabanu. Ruke staviti izmeu butina, pod- laktice provuene ispod
kolena akama sa spoljne strane obu- hvataju skone zglobove. Uz elongaciju kirne povlaiti rameni po- jas prema nazad, stopala se ne pomeraju.

Sve vebe u sedeem poloaju kada to pokret rukama doz- voljava

mnogo su efekteiije kada se rade uza zid, pa istovremeno sa elongacijom
kime vriti snaan pritisaik glavom o zid (na pri- mer veba 1, 6, 7, 8, 9,
10).

Poetni poloiaj etvoronoini (Sl. 110119)

Pri vebanju u ovom poloaju treba u poetku grudni deo kimenog
stuba spustiti nisko sa osloncem na podlakticu udalje- nu od tela, a bokove
pomeriti unazad..
U kasinijeim periodu moe se dati i pravilan ettvorononi po- loaj
alii uvek sa osloncem kolendma ispired kukova, kako bi se spreilo
neeljeno krtivljenje kime u slabioskom delu. Ovo je ne- ophodno i radii
odravanja ravnotenog poiloaja pri izvoenju pokreta.
Glava kao i kod ostalih poloaja treba da bude u produetku kimenog
stuba, licem okrenuta prema podlozi.
Pri opruanju kimenog stuba donji deo lea ne opruati, to se
postie time to trbuni zid ostaje uz, ili to blie buti- nama.
Kod dece u pubertetu, sa izrazito asteninim habitusom, treba
izbegavati dugo zadravanje u ovom poloaju, zbog slabosti muslkulature i
nemogunosti duge koncentraaije panje.

V e b a 1 Iz p.p. osloncem na podlaktice, odiizati grudna deo kime do

ho- rizontale, licem prema podlozi. Ruike opruitii nazad i podizati ih gore,
dlanovima prema podlozi.
V e b a 2 Iz p.p. (kao u
vebi 1), vrsto oslanjati laktove na podlogu ne- to unazad od nivoa
ramena i udaljene od tela. Uz pokuaj od- vajanja podlaktica od tla odvoditi ih u stranu. Pokret je vrlo naporan.

V e b a 3 Iz p.p. (ikao u
vebi 1), podiza i grudni deo kime
do horizontale. Ruke su savijene u
laktovima, nadlaktica i podlaktica
pod ug- lom od 90, lakat u visini
ramena. Povlaei ruke prema gore i
u stranu podlaktica treba da ide vilje
od nadlaktice.

V e b a 4 Iz p. p. (kao
u vebi 1) podiui grudni deo kime
do horizontale, preplesti pirste na
potiljku sa lak- tovima iznad nivoa

113
ramenog poja- sa.

V e b a vebi 1), podiui

5 Iz p. p. (kao u grudni deo kime
vebi 1), podiui do
horizontale,
grudni deo kime opruene nUke u
do
horizontale, laktovima ispruruke opruene u aiti naipred i
laktovima dizati u gore. Veba je vrlo
stranu i gore. U naporna pa je u
odruenju
uvr- poetku
raditi
nuti
dlanove ponavljajuii
je
prema gore.
manjli broj puta.

114

Ve b a
6 Iz p. p. (kao u

V e b a 7 Iz pravilnog
etvorononog polo- aja sa kolenima
neto iispred kukova, odiravati
tokom vebe horizontalan poloaj
grudnog dela kime. Odiuii ruke od
776

7 75

podloge preplesti prste na potiljku i

pri- tisikom na glavu spreiti njeno
pomeranje prema nazad.

Iz p. p. (kao u vebi 7), praviti

polukruni pokret opruenim rukama nazad, u stiranu i gore. Ceo
pokret tireba da se izvede iz- nad
nivoa ramenog pojasa.

JE

o
117

V e b a 9 Iz p. p.
(kao u vebd 7), jednu om- u
vezanu za neki vrsto fiiksiran
predmet, staviti na potiljak. Povlaei ceo trup malo unazad zadrati njegov horizontalam poloaj. Pomerati glavu prema nazad
savlaujui otpor. Paziti da oma
118 ne spadne na vratni deo
kdme.

V e b a 1 0 Vebe e biti
jo napornije u ovom poloaju ako se

rade uz po- mo suvebaa. U p.p. sa

kuko- vdnla iznad kolena osloniti se
na laktove sa prepletenim prsitima na
potiljku. Podizati grudni deo kime
do horizontale uz povlae- nje laktova
iznad nivoa ramenog pojasa.

119

Stojei poetni poloaj (Sl. 120

129)
U
ovom
poioaju
je
pokretljdvost tela najvea i treba ga
primeniti tek na kraju vebanja kada
se u druglm poloajiima uskladila
jaoina kako oslabljenih tako i
zategnutih
miia,
ija
je
neusklaenost esto uzrok nastanka
deformacije.
U prvo vrsme mogu se
poimenjivati vebe u stavu kod kojeg
e noge biti razmaknute u pravcu
naprednazad kako bi se bar
unekol-'ko spreilo obrtanje karlice i
neeljena pokretljivost u siabinskom
delu.
Ve b a 1
U p. p. ruke su iza tela
preplete- nih prstiju i
uvrnutih
dlanova
prema
nazad.
Uz
elongaciju ki- me u
oelini,
savijajui
laktove vu- i gomji
deo aka po leirna to

vie gore. Trbuee

miie za vre- me
celog pokreta drati
snano zategnutim.

1
2
0
Veb
a 2 U p. p. ruke su
iza tela sa prstima
prepletenim
i
dlanovima
okrenutim
unazad. Opruene
ruke povla- iti
to vie nazad i
gore
uz
pripajanje lopatica
kimenom stubu.
Trbuh uvui.
Ve b a 3
U p. p nUke pored
tela. Uz isteza- nje
kimenog stuba ruke
odruiti.
Pokret
izvoditi to vie iza
tela. U odruenju
dlanove
okrenuti
prema gore. Ruke
i'stim putem vratiti do
p. p.

121

122

V
e


b
a
4
I
z
p
.
p
.
r
u
k
e
i
s
p
r
u

e
n
e
p
o
r
e
d
t
e
l
a

d
k
a
t
i
k
r
o
z
o
d
r
u

e
n
j
e
d
o
u
z
r
u

e
n
j
a
,
o
k

r
e

i
d
l
a
n
o
v
e
p
r
e
m
a
n
a
z
a
d
.
T
r
b
u

n
u
m
u

s
k
u
l
a
t
u
r
u
s
n
a

n
o
z
a
t
e
g
n
u
t
i
.

V e b a 5 Iz p. p. dizati
ruke u odruenje savijajui ih u
laktovima. U visi- ni ramenog pojasa
lakat povlai- ti unazad sa naglaenim
povlae- njem podlaktice. Trbune
miie snano zategnuti i kao kod
svih vebi u ovom poloaju kimeni
stub elongirati i zadrati u okomitom poloaju.

124

V e b a 6 Iz p. p. dizati
opruene ruke do uzruenja. U
uzruenju uz sna- no zategnutu
trbunu muskula- turu, to vie
povlaiti opruene ruke unazad.

125
Ve
b a 7 U p. p.
savijati gornji deo
tela
do
vodoravnog
poloaja
licem
okre- nutim dole.
Ruke povlaiti u
za- ruenje sa
dlanovima
okrenutim prema
tlu.

Ve b a
8 U p. p. ruke su
na potiljku. Savijati zatim gornji
deo tela sve do
vodoravnog
poloaja, a istovremeno
laktove
povlaiti to vie
unazad.
Iz sledeih primera moe se
videti da paliou, buaice i druge sitne
sprave treba koristiti, kada god to
poetni
poloaj
i
pokret
dozvoljavaju. U poetku kada se
koriste buice, poeti sa lakim (0,5
kg) pa vebajui dui period vremena
postepeno po- veavati njihovu teinu
i do 56 kg.
Ve b a 9
^
Iz p. p. uhvaenu
palicu ispred tela,

dlanovima
prema
napred podizati do
uzruenja. Savijati ruke
u laktovima i dovesti
palieu iza lopatinog
pojasa. Pri pokre- tu
glava mora ostati u
produet- ku kimenog
stuba.

1
2
8
Ve b a 1 0
Drati buoice u akama,
ruke po- red tela. Iz p. p.
savijati
ruke
u
laktovima
tako
da
laktovi ostanu u istoj
visini. Podlaktice sa
bui- cama poVlaiti
napred i gore ta- ko da
podlaktica
dodirne
nadlak- tiou. Zatim ih
povlaiti nazad i to 729
vie
podlaktiou
nego
nadlakticu.

II TE21 STAJIUM KIFOZE

Poetni poloaj etvorononi (Sl.
130136)
V e b a 1 U p. p.
privlaiti lopatice kime- nom stubu.
Paziti da ne doe do pojaanja krivine
u slabdnskom predelu. Ukoliko se
slabinska kri- vdna poveava,
karlinli pojas po- vui malo unazad,

prema petama. Glava je u produetku

kimenog stuba.

V
e

b
a
2
I
z
p
.
p
.
s
a
p
r
s
t
i
m
a
r
u
k
u
o
k
r
e
n
u
t
i

m
u
n
u
t
r
a
i
u

i
r
i
n
i
r
a
m
e
n
a
,
s
p
u

t
a
t
i
g
o
m
j

d
d
e
o
t
e
l
a
d
o
k
b
r
a
d
a
n
e
d
o
d
i
n
n
e
t
l
o
.
L
a
k
t
o
v

i
i
d
u
u
p
o
l
j
e
d
o
k
s
e
b
o
k
o
v
d
m
i
n
i
m
a
l
n
o
p
o
-

m
e
r
a
j
u
u
n
a
p
r
e
d
.
V
r
a
t
i
t
i
s
e
u
p
o

e
t
n
i
p
o
l

a
j
k
r
o
z
s
e
d
n
a
p
e
t
e
.

1
3
1

V
e

b
a
3
I
z
p
.

p
.
n
e
z
n
a
t
n
o
p
o
v
l
a

i
t
i
b
o
k
o
v
e
t
m
a
z
a
d
,
a
r
u
k
e
u

v
d
s
i
n
i
r
a
m
e
n
o
g
p
o
j
a
s
a

i
r
i
t
i
d
o
o
d
r
u

e
n
j
a
,

k
l
i
z
e

i
p
o
p
o
d
u
.
I
s
t
o
v
r
e
m
e
n
o
s
p
u

t
a
t
i
C
T
)
g
o

r
n
j
i
d
e
o
t
r
u
p
a
,
d
o
k
b
r
a
d
a

dodirne
tk>.
Vratitd se
u poetni

132
poloaj
bez
pomoi
ruku.

n
e

V e b a 4 Iz p.p.
povlaiti bokove unazad. Istovremeno
ruke istezati to vi- e tmapred, pri
emu ramena tre- ba da su to blia
podlozi.

V e b a 5 Iz p.p.
oslainjajuoi se na prste nogu, dizati
bokove sve do pot- punog opruanja
nogu. Pomera- njem bokova unazad
stati celim stopalom. Tada grudni ko
pri- bliiti to vie kolenima. Ruke
ostaju na tlu, ne pomerajui se.

133

V e b a 6 Iz p. p.
spustiti gruidni deo kime prema tlu
do oslonca o podlak- tice. U tom
poloaju potiskivati grudni deo kime
do dodiira bra- dom o podlogu.

135

V e b a 7 U p.p.
osloniti ake savijenih, ili optruenih
ruku na neki predmet. U tom
poloaju potiskivati grud- ni deo
kime prema dole, uz po- vlaenje
laktova gore, kada su ruke savijene u
p. p.

Poetni poloaj stojei pored.

ripstola licem prema ripstolu (Sl.
137141)

V e b a 1 Ruke su u visoini
ramenog pojasa oslonjene akama na
preku malo ire od ramenog
pojasa. Stopala su neznatno udaljena
od ripstola. Ii u uanj sa pribliavanjem gornjeg dela tela rip- stolu.

V e b a 2 U p. p.
ruke su kao u vebi 1. Sto- pala su
udaljena unazad. Savijati gornji deo
tela do vodoravnog pretklona sa
glavom u produ- etku kimenog
stuba, potiskuju- i ramena to vie
nadole. Kole- na su pri tome potpuno
oprue- na.

139

V e b a 3 P. p. kao i u
vebi 2. Savijajui laktove u polje i
odravajui ih u visini ramenog
pojasa, celim te- lom ii prema
iiipstolu dok bra- da ne dodirne
preoku. Cdlo telo je tokom vebe
oprueno.

V e b a 4 U p. p. ruke
su postavljene kao u vebama 1, 2 i 3.
Naizmenino, savijajui jednu nogu u
kolenu doi do unja, drugu nogu
pruiti unazad.

V e b a 5 Pomeriti se to vie od ripstola osloniti ake na

najviu dostupnu preku i kao u vebi 4 sa prue- nim telom, osloncem na
oba sto- pala, grudni deo kime pomerati prema ripstolu.

Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu leima prema

ripstolu (Sl. 142149)

Ove vebe u istom visu ne forsirati kod slabe muskulature ramenog

pojasa.
U kasnijem periodu vebanja, mogu se davati vebe i s lei- ma
okrenutim prema ripstolu. U ovom poloaju paziti da ne doe do
pojaavanja slabinske krivine.

V e b a 1 U p. p. ruke
su oslonjene o pre- ku iznad glave
neto ire od ra- menog pojasa,
maksimalno opru- ene. Stopalo je
oslonjeno samo prstima o preku.

Sputati pete to vie nadole isteui

ceo ki- meni stub.

V e b a 2 Iz p. p. doi
u vis skidanjem no- gu s preke
ripstola. Celo telo potpumo olabaviti.
U p. p. se vra- titi oslanjanjem
stopala na najbli- u preku i to
podiui stopala, a ne povlaenjem
celog tela ruka- ma.

143
V e b a 3 U p.p. pokreti
su isitii kao u ve- b:i 2, samo to u
vi&u treba gla"vu (osovinsJka
ekstenzija glave i vra- ta) povui to
vie unazad, zaje- dno sa vratnim
delom.

144

V e b a 4 Iz p. p. doi u
vis kao u vehi 2. Obe noge udaljiti
to vie od rip- stola (zanoenje).
Vratiti se u po- etni poloaj bez
povlaenja tela rukama.

Kako je poloaj, okrenuti leima prema ripstolu teak kod strukturalnih ikifoza,
u cilju istezanja veliikog grudnog miia, spoljnih rotatora ramenog pojasa, kao i
ligamenata kimenog stuba u poetku ga davati u sedu, u stojeem poloaju na ripstoflu, pa tek onda u istom visu.

V e b a 5 Iz p. p. sed na stolici pored rip- stola leima

okrenuti. Uhvatiti nipstol u vi'sini koja odgovara o- sobi koja veba. Hvat
akama, kada to stanje dozvoli treba da bude sa potpuno opruenim rukama.
Iza tela postaviti neki manji pa vei predmet. U sedu se treba ola- baviti.

U6

V e b a 6 Sed, na tlu, leima okrenuti rip- stolu, sedalni

deo odvojen od rip- stola. Rukama uhvati'ti za najvi- u dostupnu preku.

Snano za- tegpufii trbunu i sedalnu musku- laturu, a gornji deo tefla
isturiti napred.
Kolena moraju biti opruena, ka- ko bi se vebom delovalo i na is- U7
tezanje zadnje loe buta.

Kod kue gde nema ripstola i'li suvebaa treba ugao sobe ili ragastov
od vrata iskoristiti vie puta u toku dana da se po- stigne isti cilj istezanja
neelastinih elemenata.
V e b a 7 U uglu sobe savijene ruke oslo- niti podlakticom
na zid (nadlakat i podlakat ine ugao od 90). Sto- pala su udaljena, a celo

telo ma- lo nagnuito prema uglu. Poteui grudmi ko prema uglu ne poveavatii slabinskiu krivinu. Pokret se vri celim telom iz skonih zglobova.

148

U ragastovu od vrata moe se isto postii, samo sa rukama u odru- enju.

Kod teih stanja kifoze nisu dati primeri vebi u sedu sa opruenim
kolenima. Meutim, kako je ovo vrlo dobar poloaj za postizanje
elastinosti svih navedenih elemenata daemo pri- mer samo jedne vebe.

V e b a 8 P. p. sed sa
opruenim kolenima, prsti prepleteni na potiljku. Su- veba koji mora

uvek da asisti- ra kod teih stanja kifoze, hvata nadlakticu vebaa, a

kolenom vrd pritisak ba na onaj deo gru- dnog dela kime koji je najistureniji. Pritiskom kolena na ki- mu, suveba povlai nadlakticu nazad.

Vebe za otklanjanje kifo-lordoze

Ako postoji takva deformacija kimenog stuba gde su zah- vaeni i
slabinski i leni deo i to jedan u smislu lordoze, a drugi u smislu kifoze,
onda vebe treba tako odabrati i kombinovati da se korigovanjem jednog
deformiteta ne pogorava drugi.
Odabirajui pogodne vebe iz kompleksa koji su dati za otklanjanje
lordoze, odnosno kifoze, uspeno emo se boriti i protiiv ovog
kombinovanog deformiteta. Ako je pojaana lordoza, a kifoza postojii kao
primarni deformitet, te je jae izraena, moe se primeniti i leei poloaj
na trbuhu koji u stvari nije pogodan za ispravljanje lordoze.

150

U takvim sluajeviima, da ne bi pokretima gornjih delova tela

pogoravali slabinsku krivinu, treba podmetnuti jedno tvre jastue ispod
labinskog predela i tako bar donekile spreiti po- goravanje krivine (sl.
150). Meutim, sigurno je da e veba biti bolja ako se snanim zatezanjem
trbune muskulature izazove isti efekat.

Ako je lordoza jae izraena, tj. ako je ona primarni deformi- tet, onda
poloajima ruku treba spreiti odnosno umanjiti pogor- avanje lene
kifoze. To se moc sprovesti, na primer, prepLita- njem prstiju ruku na
potiljku (Slika 151).

Izfoar poetaih poloaja za ove deformacije, kao i kombinacija

odabramih vebi treba da su takvi, kao to je ve napomenuto, da na oba
ova iskrivijenja deluju u smislu popravljanja (Slika 152 155).

DORSUM PLANUM
Kod ove deformacije iz razliitih uziroka, ne dolazi do formi- ranja
normalnih, fiziolokih krivina kimenog stuba u sagital- noj ravni, o kojima
je ve ranije bilo govora. Ovo ne treba pois- tovetiti sa ravnim leima
novoroeneta kod koga se fizioloke krivine formiraju oko prve godine
dvota. (S'M'ka 156).
Uzroci su nekad uroeni, ali je vrlo esto rahitis jedan od vanih
momenata u nastajanju ove deformacije, koja naroiti znaaj dobija zbog
toga to moe biti pogodno tlo za kasniji raz- vitak skolioze.

Leenje

756

Ovakvdm osobama treba zabraniti dugotrajna statika napre- zanja,

nairooiito u periodu ubrzanog rasita, treba vrlo obilato ko- ristiiti vebe
disanja, a od ostalih vebi najvie korekltdvne vebe opteg dejstva, sa
cdljem popravljanja poikretLjivosti kimenog stuba i oblikovanja
fiziolokih kirivina.
Naroita panja se poklanja vebama za predeo lea i trbu- ha, a
preporuuje se jo i plivanje, pri emiu pokreti moraju biti posebno
odreenli (Delfkiov stil).
R AVN A L E A

(ispod grudnog dela kime staviti okrugao jastuoi, okrenut u pravcu glava karlica).
Vebe za otklanjanje ravnih lea
Za otklanjanje ove deformacije mogu se koristiti nekoliko poetnih
poloaja. Odabrali smo tri koja se najee koriste i dali samo po nekoliiko
primera vebi, tako da nastavnik shvati prinoipe kojih treba da se pridrava
u radu sa decom kod koje se nae ova deformaaija.

Poetni polozaj leei na trbuhu (Sl. 157161)

Veba1
U p. p. ruke su pored tela. Noge opruene naizmenino podizati to vie

157

gore.

158

Veba2

V e b a 3
p. p. ruke su u odruenju s dlaovima okrenutim prema podlo- zi.
piranjem aka o podlogu, di- zati
meni pojas. Glava prati po- kret
avijanjem prema grudima.

U p. p. ruke su savijene u lakto- vima i oslonjene o tlo ispod ra- menog

pojasa. Opiranjem aka o podlogu dizati gornji deo tela do opruanja ruku.

160

V e b a 4 U p. p ruke su ispred glave oslo- njene dlanovima o

podlogu. Obe noge odizati od podloge.

V e b a 5 P. p. kao u vebi 4, samo dodati pokret irenja

nogu u stranu (ra- 161 znoenje).

Poetni poloaj leei na leima (Sl. 162166)

V e b a 1 U p. p. ruke su pored tela. Slabinski deo kime odizati od pod- loge.

162

V e b a 2 U p. p. ruike su kao u vebi 1. Oslanjajui se na pete

dizati bo- kove od podloge. Glavu podii dok bradom ne dodime grudi.

163

V e b a 3 U p. p. ruke su pored tela. Saviti noge u kolenima.

Odii bokove to vie gore.

164

V e b a 4 Iz p. p. opruene noge dizati gore. Istovremeno

slabinski deo kime odizati od podloge. Mogu se dati jo kruenja i
odnoenja, kao i savijanje i opruanje u kolenima.
ovejem organizmu se nalaze glatfci miii, koji su
smeteni u unutranjosti organizma i funkcioniu bez
uticaja oveje volje i skaletni miii, ija je graa
popreno-prugasta, koji svojim kontrakoijama vre odgovarajue kretnje
pod uticajem oveje volje. Treba jo imati na umu da se prema funkciji u
organizmu razlikuju miiii pokreta, koji su visoko sposobni za kontrakcije
i dekontrakcije, ali 'su male i kratkotrajne snage, i tonini miii iji je
zadatak da odravaju poloaj tela, te su njihove kontrak- cije duge i snane.
Za izvoenje bilo jednih, bilo drugih kontrak- cija, neophodna je energija.
Meutiim, prilikom aktiivnog angao- vanja ovih mdia treba uvek voditi
rauna o faktoru zamora, koji je redovni pratilac svih aktivnosti, a iji
uzroci niisu jo u potpunosti proueni.
Kao ne manje vane delove aparata za kretanje treba pome- nuti kosti
i zglobove. Dok su kosti, s jedne strane, oslonac orga- nizma, one su, s
druge strane, poluge koje, pokretane miinim kontrakciijama vre
odgovarajue kretnje, a zglobovi mesta koja ovo omoguavaju.

Nisu svi zglobovi podjednako pokretni niti svi dozvoljavaju

izvodenje svih vrsta pokreta, no ipak smatramo da treba ovde 'navesti
pokrate koji se najee susreu, ne uputajui se u nji- hovu analizu (Sl. 1
5).

Preglbanje
(flexlo)
opruanje (extenslo)

Prlmlcanje
(adductlo)
odmicanje (abuctlo)

Okretanje
(rotatlo):
spoljaSnje; unutranje

Izvrtanje (supinatio) neutralni

poloaj uvrtanje (pronatio)
Dakle, da bi fiksatori.
se
svi
ovi Istovremeno
pokreli mogli dolazi i do
vriti potrebna promena
u
je
koordi- statusu miia
nacija funkcije ija je funkcija
centralnog
upravo
sunervnog protna, a koji se
sistema
i nazivaju
aparata
za antago- nistima
kretanje
kao (Slika br. 6).
celine. U oilju
Sve
izvoenja po- pomenute
kreta moraju se grupe
miia
angaovati ne obavljaju svoje
samo
oni zadatke
miiii
koji zahvalju- jui
nepvosredno
miinoj
uestvuju
ili kontrakciji, pri
potpomau
ko- joj se menja
izvoenju napetost
i
pokreta, miii duina miioa.
protagonisti,
Prema
tim
odnosno
kvaliitetima se i
sinergisti, ve i miine
oni
koji kontrakcije dele
fiksiraju
na:
odgovarajue
Kruenje
delove te- la, (circumductio)
miid

a)
Koncentri
n u kod
koje se miini
pripoji pribliavaju
savladavajui
dejstvo
neke
sile.
Primer
ovakve
kontrakcije bilo

bi> opruanje u
zglobu kolena u
sedeem
poloaju
na
stolici,
pri
emu dolazi do
pribliavanja
pripoja
etvoroglavog
miia
buta
(Slika br. 7)

V e b a 5 P.p.
noge savijene u kolenima, ruke
opruene iznad glave. Odi- zati
slabinski deo kime od pod- loge
sa istoviremenim podizanjem 166
glave licem prema tavanici.

toetni poloiaj etvorononi (Sl.

167171)

JBE

V e b a 1 Iz p. p.
isturati lea to vie na- gore.

16
7

166

V e b a 3 U p.p. uvijati
slabinskom predelu, a glavu
kivati pre- ma grudima.
V e b a 2 Iz p. p.
opruene noge naizmeni- no dizati
gore. Glavu potiskivati nadole.

V e b a 4 Iz p. p.
pomerati bokove unapred, dok ne
dodiirnemo podlogu. Ruke ostaju
opruene i ne pomeraju se tokom
vebe.

V e b a 5 P. p. bokovima
oslonjeoih na pod----- logu kao u vebi 4 podizati na7 7/ izmeni'no opruene noge u
kole- nima.