Sadraj

1. Definicija bolesti..................................... .............................................. 3 2. Klasifikacija............................................................................................ 4 3. Insulina............................................................................................... 6 3.1. Vrste insulina........................................................................... 7 4. Antidijabetici.................................................... .................................... 8 5. Uzronici i faktori rizika..................................................................................................... 10 6. Simptomi..................................................................................................... 12 7. Leenje..................................................................................................... 13 8. Dijeta................................. .................................................................... 13 9. Literatura................................................................................................... 14

Definicija bolesti:

Vedina ugljenih hidrata iz hrane se u procesu varenja pretvara u monosaharid (prosti eder) glukozu i u tom obliku dospeva u krv. Krvnom strujom ona se prenosi do svih delija organizma i koristi se kao izvor energije, deponuje kao glikogen ili skladiti kao masno tkivo. Kada koliina glukoze dostigne odreeni nivo (npr. posle obroka), beta-delije Langerhansovih ostrvaca pankreasa lue hormon insulin. On omogudava delijama da apsorbuju glukozu , a osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni signal za konverziju glukoze u glikogen (polisaharid koji se skladiti u jetri i miidnim delijama, i po potrebi se ponovo pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije). Normalne vrednosti edera u krvi iznose 3,3-5,5 mmol. Bez insulina, glukoza ne moe udi u delije, to uslovljava porast njene koncentracije u krvi, tj. dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija. Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je koliina edera u krvi veda od 7,0 mmol (126 mg/dL) . Diabetes Mellitus je stanje hronine hiperglikemije uzrokovane delovanjem genskih inilaca i mnogobrojnih faktora sredine,koji obino deluju udrueno. Ona nastaje zbog apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina to dovodi do poremedaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belanevina. Hiperglikemija smanjuje mnoge anabolike procese u organizmu: rast i deobu delija, sintezu proteina, taloenje masti i dr. Osim toga, izaziva poremedaje metabolizma i brojne druge komplikacije i bolesti. Dijabetes se manifestuje preko karakteristine klinike slike, a u toku njenog trajanja nastaju arterioskleroza i mikroangiopatija. Incidenca ovog oboljenja je visoka (0.5-3.5 %) javlja se u oba pola sa prevalencom kod ena i najede izmeu 35-55 godine ivota.

Klasifikacija

Diabetes melitus (DM) i drugi poremedaji tolerancije glukoze, podeljeni su na nekoliko osnovnih tipova: Tip I (insulin-zavisni DM) Tip II (insulin-nezavisni DM) Gastacioni diabetes Drugi tipovi DM povezani sa nekim stanjima i sindromima Poremedaj tolerancije

Tip I (insulin-zavisni diabetes mellitus). Diabetes mellitus ovog tipa je posledica nedovoljnog luenja insulina (insulinopenije). U vreme postavljanje dijagnoze, pacijenti obicno vec imaju izraene znake bolesti, povedanje koncetracije glukoze u krvi i druge metabolike poremedaje. Bez terapije insulinom, poremedaj metabolizma se progresivno pogorava i dovodi do smrti. Davanjem insulina moe da se postigne zadovoljavajuda kontrola koncetracija glukoze u krvi, ali se ipak kod mnogih pacijenata vremenom javljaju hronine komplikacije, kao sto su: Otedenje mrenjae oka (retinopatija) Oboljenje nerava (neuropatija) Bubrega (nefropatija) Krvnih sudova (angiopatija)

Tip I diabetes mellitusa se javlja kod oko 10% svih pacijenata obolelih od dijabetesa. Etiologija tipa I diabetes mellitusa nije sa sigurnodu utvrena.Kod vedine pacijenata, oboljenje je verovatno uzrokovano desturkcijom beta-delija Langerhans-ovih ostrvca u autoimunoj reakciji na virusne infekcije. Prema ovoj hipotezi, antitela na proteine virusa ne mogu da razlikuju proteine betadelija od virusnih proteina, pa dolazi do otecenja ovih delija i pojave dijabetesa.Kod velikog broja dijabetiara tipa I utvrdjeno je prisustvo antitela na beta-delije u toku prve dve godine bolesti.

Tip II (insulin-nezavisni diabetes mellitus). Kod pacijenata sa tipom II dijabetesa, koncetracija insulina u plazmi moze da bude niska (retko), normalna ili povedana. Kod vedine pacijenata, nivo insulina je nesto vedi od normalnog, ali ipak nedovoljno da odrzi normalnu koncetraciju glukoze u krvi. Prema tome, za razliku od tipa I, vedina pacijenata sa tipom II diabetes mellitusa ima relativni nedostatak aktivnosti insulina, odnosno rezistenciju na insulin. Ova rezistencija moze da bude rezultat smanjenog broja funkcionalnih insulinskih receptora, ili poremedaja nekog od procesa koji se normalno odvijaju posle vezivanja insulina za receptore. Insulin-nezavisni DM je najedi tip dijabetesa, sa zastupljenodu od oko 80-90% od ukupnog broja dijabetiara

Gestacioni dijabetes je oblik ederne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom trudnode i dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnode, mada moe i ranije. Obino se povlai est nedelja nakon poroaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoda. Iako je prolazan, ovaj tip ederne bolesti moe da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% ena sa ovim oboljenjem kasnije u ivotu se javlja dijabetes tip 2 Poremedaj tolerenacije U ovu grupu spadaju osobe koje imaju izvestan poremedaj metabolizma glukoze ali ne toliko izraen da bi sa sigurnodu mogla da se postavi dijagnoze dieabetes mellitusa. Kod ovih osoba postoji povedan rizik pojave simptoma prvog dijabetesa, kao i kardiovaskularnih bolesti, dok se mikrovaskularne komplikacije retko javljaju. Uestalnost poremedaja tolerancije glukoze krede se oko 5-11%

Raniji poremedaj tolerancije glukoze Kod osoba kod kojih je ranije bio utvren poremedaj koncetracije glukoze, posle ega se stanje normalizovalo, povedan rizik od pojave diabetes mellitusa. U ovu grupu spadaju npr gojazni pacijenti sa tipom ll DM, koji su posle smanjenja telesne teine imali normalne rezultate testa opteredenja glukozom, ili ene sa gestacionim dijabetesom, kod kojih se posle poroaja tolerancija glukoze normalizovala.

Potencijalni poremadaj tolerancije glukoze Ova grupa obuhvata osobe bez ikakvih znakova dijabetesa, ali sa povedanim teorijskim rizikom od pojave DM. kao to su npr. Monozigotni blizanci osobe sa tipom II dijabetesa, ili osova ija su oba rodietelja obolela od tipa ll DM, zatim gojazne osobem, kao i lanovi nekih entikih grupa sa visokom uestalodu diabetes mellitusa-a

Insulina
Insulin su izolovali 1921. Kanaani Frederik Banting i arls Best. Primarnu strukturu mu je biohemijskom analizom otkrio Frederik Sanger 1955. dok je Doroti Hodkin 1969. reila i njegovu prostornu strukturu. U novije vreme insulin slui i za leenje nervnih bolesti (izazivanjem hipoglikeminog oka).

Po sturukturi insulin je polipeptid sa dva lanca od ukupno 51 aminokiseline, koja povezuje 2 disulfidna mosta. Nalazi se deponovan u beta-delijma pankreasa, a oslobaanje regulie vie faktora: Stimuliu oslobaanje: povienje glikemije adrenalina u stresu gastrointestinalni hormoni oralni antidijabetici/derivati sulfanoilureje

Inhibiraju oslobaanje: insulina preko autoreceptora somatostatin iz alfa delija

Normalno se u toku dana oslobaa oko 40-50 internacionalnih jedinica insulina, ili oko 20% od ukupne koliine koja je deponovana. Odravanje ravnotee izmeu insulina i glikoze je veoma precizno. Samo nesmetano funkcionisanje te povratne veze obezbeuje odravanje energetske ravnotee i pravilnu ishranjenost organizma. Farmakokinetika insulina je tipicna za peptidne hormone: brzo se razlae u jetri pod uticajem peptidaza, pa je poluvreme eliminacije samo 1-12 minuta. Zato mora da se primenjuje paranteralno, u preparatima sa usporenom resorpcijom. 5

Fizioloka odnosno farmakoloka dejstva insulina su : Snienje glikemije Uticaj na metabolizam ugljenih hidrata, lipida, proteina i elektrolita. Glikemija se sniava jer insulin olakava transport glukoze iz plazme u tkiva. U metabolizmu ugljenih hidrata stimulie u jetri sintezu glikogena i suprimira glukoneogenezu (koju stimuliu glukokortikoidi, glukagon i adrenalin). U miidima stimulie aktivni transport glukoze i metabolizma U masnom tkivu stimulie preuzimanje glukoze i stvaranje glicerola, koji se posle esterifikuje u trigliceride. U metabolizmu lipida stimulie lipogenezu u jetri i masnom tkivu, a smanjuje lipolizu U metabolizmu proteina stimulie aktivni transport aminokiselina i sintezu proteina. Dugoroni efekti insulina su stimulisanje rasta i proliferacije

Mehanizam dejstva odvija se preko insulinskih receptora na mambranama delija. Mehanizmi transdukcije kojima se ostvrajuju brza metabolika dejstva insulina nisu sasvim razjanjeni; oni ukljuju aktivaciju mnogih enzima kao i tirozin-kinazu, fosfatazu, protein kinaza C, stvaranje inozitol fosfoglikana i diglycerida.

Vrste insulina
Sve vrste industrijski proizvedenog insulina imaju odreeno vreme delovanja i dele se u est glavnih grupa:

VRSTE I DELOVANjE INSULINA Poetak dejstva Brzodelujui insulin Kratkodelujui insulin Srednjedelujui insulin Dugodelujui insulin Veoma dugodelujui insulinski analog Veoma dugodelujui insulinski analog Mikstardi insulina (kombinacija kratkodelujueg i dugodelujueg) 5 15 min 30 min 13h 46h 1h 2h 30 min Period dejstva 45 - 90 min 2-5h 6 - 12 h 8 - 20 h 24 h 18 h 7 - 12 h Prestanak delovanja 35h 58h 16 24 h 24 28 h 24 h 18 h 16 - 24 h

U prolosti se za terapiju koristio insulin dobijen iz pankreasa ivotinja. Meutim, u dananje vreme je procesom rekombinantne DNK tehnike proizveden humani insulin koji se pokazao znatno boljim. Naime, kod mnogih pacijenata se razvija imunost i senzitizacija na insulin ivotinja tako da je njegova upotreba ograniena. Najbolji i najprirodniji nain leenja ederne bolesti je uzimanje insulina. Odrasli dijabetiar u svakodnevnoj praksi koristi potkono tkivo za davanje insulina (abdomen, nadlaktice, butina, zadnjica). Injekcija se daje pod kou na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno. Osim klasinih priceva, u poslednje vreme se koriste i plastine brizgalice (penkala).

Antidijabetici:
Kod insulin-nezavaisnih dijabeticara (tip 2) lecenje treba sprovoditi dijetom, pa ako ona ne daje dovoljno rezultata tokom mesec dana, treba propisati i oralne antidijabetike. Oni se koriste da se pojaca dejstvo dijete, a ne kao zamena za dijetu. Svi lekovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za leenje ederne bolesti nose zajedniki medicinski naziv oralni ili peroralni antidijabetici. Ovi lekovi se primenjuju samo kod onih dijabetiara kod kojih delije stvaraju insulin, ali ga proizvode u nedovoljnoj koliini za potrebe organizma u metabolizmu edera. Neki oralni antidijabetici ispoljavaju svoje delovanje utiudi direktno na pankreas, drugi razvijaju svoj uticaj preko delovanja na periferiju (uticaj na preradu glukoze u delijama), neki utiu na poboljanje senzitivnosti organizma na insulin ili usporavaju varenje ugljenih hidrata itd. Prema duini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na:

kratkodelujude (duina delovanja od 7 do 10 asova), i dugodelujude (duina delovanja do 36 asova).

Koliinu i vrstu leka u odnosu na stanje ederne bolesti odreuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog, internista, specijalista opte medicine) ili lekar opte prakse. Oralni antidijabetici se uzimaju neposredno posle uzetog obroka, kako bi svojim delovanjem podstakli odgovarajude delije pankreasa na dopunsko izluivanje insulina. Postoji nekoliko grupa oralnih antidijabetika:

Derivati bigvanida (metformin) Derivati sulfonilureje (glibenklamid, hlorpropamid, glikvidon, gliklazid, glimepirid) Inhibitori alfa-glukozidaze (akarboza) Tiazolidindioni (glitazoni) Repaglinid

- Bigvanidi
Jedini bigvanid koji se trenutno primenjuje je metformin. Metformin smanjuje proizvodnju glukoze u jetri i pomae glukozi da doe u miide gde je potrebna. Ne pomae u proizvodnji vie insulina i efikasan je samo kod ljudi kod kojih pankreas jo moe da izluuje insulin. Dejstvo postie pojaanim iskoridavanjem glukoze u perifernim tkivima, smanjenjem deponovanja glukoze u obliku glikogena u jetri i usporavanjem apsorpcije glukoze u crevima. Karakteristino za metformin je to da ukoliko doe do predoziranja metforminom nivo glukoze nede pasti ispod prihvatljive (hipoglikemija). Najuobiajenija nuspojava primene metformina vezana je uz digestivni trakt. Moe dodi do munine i povradanja, promene stolice ako se uzimaju velike doze. Metformin ne povedava telesnu proizvodnju insulina i zato ne povedava telesnu teinu. Zbog toga je metformin dobar izbor za gojazne osobe.

- Derivati sulfonilureje
Ovoj grupi pripadaju slededi lekovi: glibenklamid, gliklazid, glipizid, glimepirid i tolbutamid. Svi lekovi iz ove grupe podstiu pankreas na izluivanje vie insulina nego obino. Osnovno mesto delovanja sulfonilureje (SU) su -delije Langerhansovih ostrvaca gde stimulie sekreciju insulina i time smanjuju glikemiju. Tako moe delovati u sluaju dijabetesa tipa 2 zato to pankreas, iako prirodno ne lui dovoljno insulina, i dalje funkcionie pa moe da poveda luenje insulina. Uzimanjem bilo kog leka koji povedava nivo insulina veda je mogudnost porasta telesne teine. Sa povedanjem teine tee je kontrolisati eder u krvi i zato je jako vano paziti na teinu. Ostale nuspojave su retke i, kada se ipak dogode, blage. Vedina derivata sulfonilureje prolazi kroz placentu i stimulie fetalne -delije da oslobaaju insulin, izazivajudi teku hipoglikemuiiju na roenju (glibenklamid je izuzetak), zbog toga je kontraidikovana primena derivata sulfonilureje u trudnodi.

- Inhibitori alfa-glukozidaze
Inhibitori alfa-glukozidaze, kao to je akarboza, smanjuju nivo edera u krvi inhibicijom (zaustavljanjem) enzima alfa-glukozidaze u digestivnom traktu. To odlae apsorpciju edera. Inhibitori alfa-glukozidaze mogu smanjiti porast edera u krvi do kog dolazi nakon obroka. To moe biti korisno u ograniavanju hroninih komplikacija dijabetesa. Mogu se primenjivati sami ili uz metformin ili SU. Najeda neeljena dejstva su flatulencija (gasovi), tene stolice, bol u trbuhu i nadimanje.

- Tiazolidindioni (glitazoni)
Nedavno predstavljena grupa lekova su tiazolidindioni ili insulinski senzitizeri. To su pioglitazon i roziglitazon. Ovi lekovi povedavaju osetljivost telesnih delija na delovanje insulina. Takoe smanjuju proizvodnju glukoze u jetri. Mogu se primenjivati sami, ali se esto kombinuju sa SU zbog boljeg delovanja. Najeda neeljena dejstva roziglitazona i pioglitazona su porast telesne mase i retencija tenosti. U retkim sluajevima od nuspojava zapaene su i blaga anemija ili povedanje nivoa odreenih enzima u krvi, to upuduje na otedenje jetre.

- Repaglinid (regulatori glikemije uz obroke)

Regulatori glikemije uz obroke grupa su lekova koja se od nedavno primenjuje u leenju dijabetesa tipa 2. Prvi od njih je repaglinid. Lekovi kao to je repaglinid deluju stimulisanjem pankreasa na luenje vie insulina, ali samo u vreme i neposredno posle obroka. Delovanje repaglinida bre je i traje krade od delovanja SU. U u poreenju sa SU, uzimanjem repaglinida smanjena je opasnost od nastanka hipoglikemije.

Uzronici i faktori rizika

Genetika Nasledni faktori esto igraju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa kod odreene individue. Oni to ine povedanjem osetljivosti beta-delija na viruse, razvojem autoimunih antitela protiv sopstvenih delija pankreasa, degenerativnim promenama na delijama koje rezultuju promenom strukture i nedelotvornodu insulina i sl. Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti moe da zavisi i od drugih inilaca u toku ivota (to je razlog zato se ederna bolest ne pojavljuje obavezno kod svih potomaka obolelih). Gojaznost Gojaznost je jedan od vodedih dijabetogenih faktora, emu svedoi injenica da je oko 60% odraslih dijabetiara gojazno. Kod gojaznih osoba se vremenom smanjuje osetljivost betadelija na povedanje koncentracije glukoze u krvi, a osim toga smanjuje se i broj insulinskih receptora u ciljnim tkivima (na sopstveni i egzogeni insulin). Ovo rezultuje smanjenom isporukom edera delijama i posledinim povedanjem njegovog nivoa u krvi (hiperglikemija).

Bolesti Za razliku od naslednog (primarnog) dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih se ederna bolest javlja kao komplikacija. Takva ederna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja tetnih inilaca na organizam. Takav je sluaj kod hroninog alkoholizma, upale ili karcinoma pankreasa, razliitih endokrinih poremedaja (akromegalija, hipertireoza, Kuingov sindrom), hemohromatoze, virusnih oboljenja i dr. Sekundarni dijabetes nastaje zbog poremedaja u iskoridavanju edera u krvi pod uticajem istih onih razloga koji su doveli do razvoja osnovnog oboljenja. Trudnoda Period trudnode predstavlja svojevrstan stres za organizam, koji lako pretvara latentni dijabetes u izraeni poremedaj koji moe postati trajan. Ovo stanje poznato je pod imenom gestacioni dijabetes. U trudnodi se javlja smanjena osetljivost prema insulinu (zbog povedanja koliine masnih kiselina i glikokortikoida u krvi) i povedana razgradnja ovog hormona pod dejstvom enzima placente. Zdrave trudnice na ovo reaguju povedanim luenjem insulina, a one sa predijabetesom ili latentnim dijebetesom dobijaju ispoljeni oblik ovog oboljenja. Lekovi i hemijski agensi U prvu grupu lekova koji mogu da utiu na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroninih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrenih i konih oboljenja i razliitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povieni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takoe, i oralna kontraceptivna sredstva imaju uticaj na ponaanje edera u krvi (jatrogeni dijabetes). Postoje i drugi lekovi, hormoni i hemijski agensi koji mogu uticati na pojavu ederne bolesti, ali postupak kontrole u njihovoj primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremedaja u ponaanju edera u krvi. Ostali faktori Pored ved pomenutih faktora, postoje i drugi koji pospeuju nastanak ove bolesti: sklonost ka unoenju vedih koliina slatkia, smanjena fizika aktivnost, prelazni period kod mukaraca i ena (klimakterijum), sklonost ka infekcijama, nazebima i zapaljenjima, raanje krupnog deteta (preko 4 kg), stres, povrede, hirurke intervencije itd.

10

Simptomi
Povedana diureza e Zamagljenje vida Gubitak teine (uprkos normalnom ili povedanom apetitu) Umor Slabost

Kod naglog poetka bolesti, tj. naglo nastalog tekog insulinskog deficita, simptomi brzo napreduju. Kada se insulinska deficitarnost razvija polako bolesnici su relativno stabilni, a kliniki nalaz je minimalan.

11

Leenje

Osnovni cilj u terapiji dijabetesa je otklanjanje subjektivnih tegoba, spreavanje akutnih i odlaganje hroninih (vaskularnih) komplikacija, ime se produava ivot obolelih, ali i poboljava njegov kvalitet. Da bi se u tome uspelo tei se postizanju priblino normalnih vrednosti glikemije (glukoze pre i posle jela), lipida, krvnog pritiska i dr. U leenju ederne bolesti koristi se nekoliko pristupa: Insulin u kombinaciji sa dijetom Medikamenti u kombinaciji sa dijetom Samo dijeta

Izbor naina leenja zavisi od: uzrasta pacijenta, teine bolesti, uhranjenosti i stepena fizike kondicije.

Dijeta

Dijeta predstavlja osnovu u leenju dijabetesa. Kod gojaznih tip 2 dijabetiara, gubitak teine je jedan od osnovnih ciljeva, kao i normalizovanje glikemije, lipida i krvnog pritiska. Ostvarivanjem prvog cilja znaajno se doprinosi i ostvarivanju ostalih ciljeva u terapiji. Dijeta mora biti individualno prilagoena nainu ivota, navikama u ishrani i drugim specifinim zahtevima, a posebno stanju kardiovaskularnog sistema. Pre svega se ograniava unos ugljenih hidrata (55-60% od ukupne koliine hrane), pravilno se odmerava potreba za unos masti (< 30%), holesterola (< 300 mg dnevno ili > 25 g/1000 kcal) naroito se vodi rauna o dovoljnom unosu belanevina (0,8 g/kg telesne mase) koje slue kao gradivni materijal.

12

Literatura

Medicinska biohemija / Slavica Spasid, Zorana Jelid-Ivanovid, Vesna Spasojevid-Kalimanovska, Beograd 2003, (Beograd : Foto Futura). Farmakologija : pitanja i odgovori / Tomislav Kaid. Beograd : integra, 1997 (Beograd . Vojna tamparija). http://www.stetoskop.info/antidijabetici-b13-bs110-p89-nc1-book.htm http://www.diabeta.net http://www.novonordisk.rs http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B 5%D1%81%D1%82

13