KINEZITERAPIJA

ili

KOREKTIVNA GIMNASTIKA

20
G r u p n e v e b e Korisne su kada se svi pokreti izvode snagom
sopstvene muskulature i kada je mogue pravilno izvoenje. Grupe ne treba da
broje vie od 810 lanova, a obrazuju se nakon lispitivanja miine snage i
ostalih kvaliteta svakog po- jedinca. Vei broj u grupi nije poeljan, jer se
smanjuje mogu- nost kontrole.
DOZIRANJE VEBI Doziranje dobija poseban znaaj zbog opasnosti
da osnovno terapeutsko sredstvo fizika veba
postane najvea smetnja funkcionalnom oporavku ako se pri- menjuje
nekontrolisano.
Osnovni priinaip u dozinajnju je ptrogresivno, postupno, optere- einje i
<na njemu poiva priimena svih ostalih.
Najpre treba u ove svrhe koristiti p o e e t n i p o l o a j , jer se dobrim

UVOD

izborom poloaja mogu odreene kretnje olaka- vati u poetku, odnosno

oteavati kasnije, kada ne postoji opas- nost od posledica.
A m p l i i t u d a p o k r e t a moe esto u poetku biti i ma nja od one
koja moe da se ostvari, ako to olakava intenzitet vebi.
T e m p o i z v o e n j a vebi mora biti pravilno podeen u poetku vrlo
lagan, a zatim bri, uporedo sa popravljanjem miia.
B r o j p o n a v l j a n j a ordiniirane vebe e takoe u poetku biti
manji, da bi se tokom rada postepeno poveavao.
D u i n a p o l u g e e biti od znaaja u smislu veli- ine napora kojitreba uloiti prilikom izvoenja vebe.
V r e m e t r a j a n j a vebi bie u poetku rada vrlo kratko, a zatiim e
se progresivno poveavati paralelno sa svim osta- lim vepomenutim
elementima.
Kao zajedniko za sve ove faktore bilo bi o l a b a v l j e n j e
relaksaoija izmeu pojediinih vebi, odnosno posle kraeg kompleksa vebi,
jer e tako efekat biti daleko vei.
Metode primene vebi u svrhu
korekcije ili leenja

Nakon izvrenja svih prethodmh radnji i upoznavanja sa sredstvima koja

se koriste treba pomenuti i metode pomou kojih se moe sve to sprovoditi u
delo.
Naime, poznato je da se fizika veba moe koristiti u razli- ite svrhe i
na razliite naine:
kroz gimnastike vebe,
kroz razne elementarne, sportske ili druge igre,
kroz sprovoenje pojedinih sportskih delatnostii,
kroz rad.

UVOD

21
To isto vai za primenu vebi i kada se posmatraju sa aspekta
korekcije, a zat?im i leenja. Samo ona je sada elemen- tima doziranja, o
kojima je ranije bilo rei, podreena ovom osnovnom motiivu.
G i m n a s t i k a , kao metoda primene odgovarajuih vebi u cilju
preventive, poznata je jo od ranije. Jo su nai davni preci znali za razliite
oblike njene primene. Do danas se odrala ta- kozvana h i g i j e n s k a
g i m n a s t i k a , kao kompleks odree- enih vebi usmerenlih na odravanje
fizikih kvaliteta na viem nivou. Ali, s druge strane, postoji itav niz oblika
gimnastikih vebi, razliito nazvanih, koje slue za isto terapeutske svrhe, s
obzirom da postoji izvanredna moguonost tanog lokaliziranja uimka na
eljeni deo tela d relativne preciznosti doziranja.
Prfema tome da li se eli delovati na itav organizam ili samo na njegove
pojedine delove, gimnastika se deli na optu i lokalnu.
U optu gimnastiku bi uglavnom spadala svaka vrsta gkn- nastikih vebi
koja iima za cilj da odri na odreenom ra'vou, odnosno da popravi status
pojedinih veih miinih grupa. Ovo dobija poseban znaaj kad se radi o
miiiima koji su vani za odravanje normalnog, uspravnog stava, odnosno
dobrog dranja tela. K o r e k t i v n a gimnastika spada u ovu grupu, ali isto
tako i sve one vebe koje se pozitivdo odraavaju na stav tela, a ne primenjuju
se iskljuivo kod osoba kod kojih su zapaeni bar naznaenli defekti, oclnosno
odstupanja od normalnog stava.Korektivna gimnastiika treba da obuhvati itavu muskula- turu, dajuoi
prioritet onoj koia je najvie oslabljena, ali, razume se, bez preterivanja' koja bi
se mogla tetno odraziti. Ona treba da predstavlja sintezu svih pozitivni'h
kretnji koje bi u datom momentu bile od koriisti za odstranjenje postojeih
deformacija, odnosno negativniih uticaja. Ona mora da sadri u sebi elemente
koji e joj omoguiti da se suprotstavi raznim spoljanjim i unutraniim
faktorima koji negativno deluju, kao to su, na pri- mer, razliiita oboljenja,
nain i uslovi ivota, navike, itd.
Ona se, meutim, moe svojim dejstvom lokalizovati i na odreeni deo
tela, ukoliko su i odstupanja na tom delu tela naj- izraenija.
Kod lokalizovanih deformacija vie dolazi u obzir primena
t e r a p e u t s k e gimnastiike, poto su takva stanja obino ve ozbiljnijeg
karaktera kojem je potreban kompleksniji tretman.
S druge strane, ne treba korektivni rad sa decom shvatiti samo kao
primenu gimnastike. Neosporno je da je gimnastika jedan od poetnih oblika
rada zbog njenih pozitivnih osobina koje su ve ranije pomenute, ali postoji
mogunost primene i drugih metoda sa istim ciljem: razne igre, sport, itd.
Lokalne gimnastike vebe su dakle, u veinii sluajeva, tera- peutskog
karaktera i primenjuju se u ve odmaklijim sluaje- vdma u razvoju pojedinih
deformacija ili oboljenja.
Naroiti znaaj dobija o r t o p e d s k a gimnastika koja pri- pada
prvenstveno domenu rada terapeuta. Meutiim, to ne znai da nastavnici nisu
sposobni da i ovu vrstu vebi primenjuju, po- gotovu, to se sam izbor vebi u
osnovi ne razlikuje mnogo od onih koje se daju u korektivne svrhe, kod
naznaenih deforma- cija odnosno kod posturalnih poremeaja.

UVOD

22
I g r e i s p o r t o v i , kao metode korektivnog rada, mogu biti veoma
bliski deci, to uveliko olakava njihovu primenu. Razumljivo je da e
korektivne vebe, sprovedene u okviru gim- nastikih vebi, dati odreene
rezultate u toku jednog vremen- skog perioda, ali e one istovremeno biti i
prilino monotone za decu. Zato se posle izvesnog vremena mogu koristiti
elementi igara ili sportova, u intermecu izmeu pojedirnih kompleksa korektivnih vebi, sa ciljem razonode. Ali to ne znai da i ove iigre ili sportovi,
ili bolje reeno njihovi elementi, nee biti kori'smi. Naprotiiv, oni e biti
posebno odabrani za svaku grupu shodno deformaciji i njenoin stepenu
razvoja.
Kasnije, kada svi elementi budu ve uspeno primenjeni i kada
postignuto poboljanje bude garantovalo da nee doi do negativnih uticaja,
mogu ovi elementi da preovladaju u toku jed- nog asa korektivnog rada.
Sasvim je razumljiivo da je nastavni- ku ostavljena najira mogunost
modifikacije igara odnosno spor- tova u pogledu izmene pravila, dimenzija
terena, izbora rekvizita i drugih promena, koje bi Amale za cilj da to vie
pojaaju ko- rektivni akcenat svih ovih aktivnosti.
Najzad i odreeni o b 1 i c i r a d a, koji se mogu primeniti unutar
kolske aktivnostii mogu, ako se dobro odaberu, da budu od velikog uticaja na
poboljanje statusa muskulature i odra- vanje normalnog dranja tela.
Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi
Poto fizike aktivrtosti nesumnjivo iziskuju odreene na- pore od
organizma pacijenata, veoma je vano naglasiti da one nisu bezopasne,
naroito ako se primenjuju na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.
Nije preporuljiivo primenjivanje bilo koje vrste aktivne terapije, pa
prema tome rai fizlikih vebi, ak i ako one imaju iskljuiivo korektivni
karakter, u odreenim fazama razvoja oboljenja. Ova oboljenja ne moraju imati
niikakve veze sa deforma- cijom zbog koje se primenjuju vebe, ali ve samo
njihovo pos- tojanje predstavlja razlog da se vebe za odreeno vreme, dok
lekar ponovo ne odobri, prekinu.
Isto tako ako postoji neko oboljenje, na primer, srca, plua, bubrega itd.,
zbog kojeg je lekar zabranio svaku fiziku aktiv- nost, ne sme se uputati u
od&tranjivanje eventualno postojee telesne deformacije, odnosno korekcije
dranja tela.
Naroaito je vano da nastavnik konsultuje lekara ako pri- meti, tokom
sprovoenja vebi, da se stanje pogorava ili da se pojavilo neko oboljenje.
ak i ako se primete neki simptomi obo- ljenja treba osobu uputiti lekaru da bi
se utvrdilo da li je obo- Ijenje infektiivno, jer u tom shiaju moe da doe do
proirenja bolesti na svu decu koja su vebala u istoj grupi.
Dakle, uloga nastavnika fiizikog vaspitanja nije nimalo la- ka, ali je zato
veoma zahvalna, jer nastavnik moe svojim anga- ovanjem u mnogome da
doprinese popravljanju situacije u po- gledu procenta posturalnih poremeaja u
kolske dece. Zato je veoma vano ozbiljno shvatiti ovaj zadatak i dobro

UVOD

23
upoznati sve navedene kontraindikacije, da bi se pravovremeno moglo intervenisafii.
Sva ostala stanja, na primer, kasne rekonvalescencije posle oboljenja,
kao i sve deformacije kod osoba koje su inae zdrave i kojima je lekar odobrio
rad, predstavljaju brojne indikacije za primenu korektivnih vebi i pruaju
iroke mogunosti za izbor naina na koji e se tretirati.

Mogunosti i oblici primene korektivnog rada

Kao to je poznato, fizike vebe imaju uticaj na oveji organizam i to
ne samo na razvoj njegovih spoljanjih, morfo- Iokih oblika, ve i na razvoj
unutranjih organa ili, bolje reeno, na razvoj organizma u celinit
Zato je sasvim razumljivo to se vebe' koriste i u preven- tivnoterapeutske svrhe, ali ne treba ovaj naziv vebe shvatiti suvie usko, pa da se
pri ovom radu koristi iskljuivo samo gim- nastika metoda.
Pojam korekcije mora biti shvaen daleko ire. Sve aktiv- nosti koje se
nalaze u domenu nastavnika fizikog vaspitanja mogu se primeniti i u oilju
preventive, odnosno korekcije posto- jeih odstupanja od normalnog stava.
Zato, moda, ne bi n;i tre- balo rad na ovoj problematici nazivati korektivnom
gimnastikom ili korelktiviiim vebaima ve preventivnotkorektivnim
abti\Tiiosti- ma.
Ovaj termin je pogodniji zato to ne ograniava probiem Jcorekcije
samo na gimnastdki metod, odnosno jo ue na korektivnu gimnastiku, ve
dozvoljava primenu i ostalih metoda, po- godno modificiranih, a kojima se
inae nastavnici koristc u svom svakodnevnom radu na asovima fizikog
vaspitanja.
Meutim, ne sme se dozvoliti da se itav ovaj rad odvija stihijski.
itavom problematikom korekaije deformacija trebalo bi da rukovodi
zdravstvena sluba, odnosno nadleni kolski le- kari, kolske ambulante iii
dispanzeri. U tim okvirima mogli bi se pri kolskim dispanzerima otvarati
centri za korektivni rad sa kolskom decom, gde bii uz lekara radio na ovom
polju i kva- lifikovani nastavnik fizikog vaspitanja.
Druga mogunost bi bila stvaranje isturenih punktova za korektivni
rad u veim kolama koje raspolau potrebnom opre- mom i pogodnim
prostorijama, kao i ostalim uslovitma za ovakav rad. Struni, medicinski
nadzor nad ovim punktovima vodili bi nadleni kolski dispanzeri, a u
njima bii sa decom radili ta- koe kvalifikovani strunjaoi nastavnici
fizikog vaspitanja.
Najzad, ne bi se trebalo zadrati samo na ovome. Trebalo bi aktiviirati
sve nastavnike fizikog vaspitanja da u toku redov- nih asova fizikog
vaspitanja u svojim kolama u svaki deo asa unesu odgovarajue
korektivne elemente. Tako bi, na primer, u drugom deiu asa moglo da se
par minuta posveti vebama obli- kovanja sa izrazito naglaenim jaanjem
najslabije muskulature kod sve dece. To su lenii, trbuni miii i

UVOD

24
muskulatura donjih ekstremiteta, a posebno stopala. U sledeem, treem
delu asa, kada se esto koriste i razne elementarne ili sportske igre treba
nastojati da se vie potenciraju oni elementi tih aktivnosti, odnos- no oni
pokreti koji bi takode mogli da iimaju korektivni uticaj. Na primer, bacanje
lopte obema rukama, kao priprema za odgo- varajua bacanja u koarci ili
rukometu, pa ak i izvesmi elementi koji bi odgovarali i pripremi za
odbojku, fudbal itd.
Ako se pri tom jo obrati panja svakom ueniku na dra- nje tela pri
izvoenju ovih pokreta, onda e i to svakako imati svog pozitivnog odraza
na pravilan razvoj dejeg organizma.
Najzad, i vanasovna, takozvana slobodna aktivnost ueni- ka, koja se
odvija pod kontrolom nastavnika, moe se iskoristiti za jaanje
odgovarajuih miinih grupa. Svaki trening za bilo
koju sekciju kolskog sportskog drutva moe da sadri u jednom svom delu i
odgovarajui broj vebi iili drugih aktivnosti koje bi imale izrazito korektivni
karakter.
Svakako da ovim nisu iscrpljene sve mogunosti koje nas- tavniku
fizikog vaspitanja stoje na raspolaganju, ali ovo vero- vatno moe biiti neki
putokaz nastavnioima u ostvarivanju jo boljeg i kompleksnijeg rada. Na taj
nain bi postigli da sva ona deca koja od kolskog lekara budu odreena za
korektivni rad imaju odgovarajue mesto gde e dobiti sve ono to im je
potreb- no da se ustanovljeni potremeajd poprave.
S druge strane, vee angaovanje nastavnika fizikog vaspi- tanja u toku
redovne nastave nesumnjiivo e korisno preventivno delovati, tako da e se
procentualno smanjiti broj one dece koja bi morala kasnije biti upuena u
pomenute centre. To e opet Omoguiti bolji i solidniji rad sa onima kojiima je
to zaista neophodno.
Najzad, za sve one tee sluajeve, kod kojih je proces raz- voja
deformaciije daleko napredovao tako da nije dovoljno samo primeniti
odgovarajue vebe, ve je potrebna i jo neka druga terapija, postoje
zdravstvene ustainove specijalno opremljene, kao to su centri za
rehabilitaciju, odnosno klinika ili bolnika ode- ljenja za fizikalnu medicinu i
rehabilitaciju. Meutim, u ovom sluaju bi ove ustanove tretirale zaista prave
bolesnike to je konano i njihov domen i zadatak, a sve ono to ne spada u
pra- vu patologiju bilo bi tretiirano na naoin koji smo ranije izloiili.
Ne uputajui se u rad posebndh centara za korektivni rad, kao ni u rad
odgovarajuih zdravstvenih ustanova, treba istai jo nekoliko najosnovnijiih
taaka korisnih za rad nastavnika fizikog vaspitanja.
Prvo d najosnovnije je da nastavnici moraju kroz razne obli- ke
postdiplomslkog usavravanja poveati nivo svog znanja iz ove oblasti, jer e
se samo tada moi od nastavnika da trai da se oz- biljno posveti ovoj
problematici.
Ako se korektivni rad sprovodi posebno, na posebndm aso- vima, onda
treba voditi rauna da kompleks korektivnih aktiv- nosti ne treba da obuhvata
mnogo elemenata odnosno vebi. Sve ove aktivnosti moraju biti odabrane tako

UVOD

25
da deluju na svaki deo tela, ako se radi o optoj priimeni, ild samo na odreeni
deo, ako se radi o lokalnoj primeni.
Sve ove aktivnosti ne smeju biti velikog intenziteta i ne smeju dovoditi
do pojave jaeg zamora. Zato u najveem broju sluajeva, a naroito u poetku
rada treba, koristiti leei poet- ni poloaj, dakle poloaj za koji smo ve
utvrdili da iziskuje naj- manju energetsku potronju i najmanje naprezanje.
Ovaj poloaj je dobar i zato to eliminae silu zemljiine tee, unutranji organi
zauzimaju pravilan poloaj, a donji ekstremiteti su osloboeni dranja gornjih
delova tela.
Treba voditi rauna da glava uvek bude postavljena tako da bude u
produetku linije kimenog stuba, dok zakloni trupa ne treba da se izvode u
slabinskom, ve u grudnom delu. Pri ve- bama za jaanje trbune muskulature
treba koristiti krae poluge, postiui to, na primer, savijanjem kolena, da bi se
izbeglo poveanje krivine kimenog stuba u slabinskom delu.
Kada se kasnije, pored ostalih, pree i na stojei poetni poloaj, treba
voditi rauna da stopala budu paralelna, tako da se ne preoptereuje jedan svod
stopala vie od drugoga. Ne treba takoe dozvoliti da se linija tee pomera
prema unutranjoj ivici svoda stopala, jer u tom sluaju vee optereenje pada
na unu- tranju stranu, to moe tetno da deluje na otklanjanje defor- macije,
emu se tei.
Shvativi dakle Ziiaaj celokupne ove problematike i sve pomenute
momente koji omoguuju poboljanje rada na ovom polju, moe se oekivati
da nastavnici fi/zikog vaspitanja budu veoma vani saradnici lekara. Samo
daljim produbljivanjem me- toda ovog rada, moi e da se izvre svi zadaci
koje u pogledu pravilnog razvoja nae dece i omladine nalae naa drutvena
zajednica. Istovremeno e se u mnogome doprineti poboljanju situacije na
ovom planu kao i smanjenju postojeeg procenta dece sa utvrenim
deformaoijama, to, izmeu ostalog, takoe treba da bude jedan od vanih
zadataka fizikog vaspitanja.

DRANJE IELA I ODSTUPANJE OD NORMALNOG STAVA

O dranju tela
U odravanju uspravnog, normalnog 9tava ovejeg tela ue- stvuju
aktivne i pasivne snage organizma i sila zemljine tee.
Aktivne snage organizma predstavljaju miii, a pasivne ligamenti,
kosti i zglobovi. Pri svim aktivnostima organizima, ove snage moraju biti u
ravnotei i svaki njen poremeaj dovodi do naruavanja normalnog stava.
Najlake se ova ravnotea remeti na raoun aktivnih snaga organizma, tj. miia

26
koji poputaju iz raznoraznih razloga, a najee su u patanju zamor, razna
obolje- nja odnosno patoioka tanja. Kao posledica njihovog slablje- nja
nastaje vee aptereenje pasLvnog aparata, te vremenom i on poinje da slabi i
da gubi svoju ulogu. Najeee ove promene pogaaju kimeni stub, to je
sasvim razumljdvo, kada se zna koliko je njegovo optereenje pri odravanju
uspravnog stava tela.
Da bi se lake shvatio znaaj korektivnog rada najbolje je najpre opisati
normalan stav tela, koji je od veine autora prih- vaen.
Teko je tano odrediti ta je normalan stav, ali ako se poe od injenice
da on ne sme ni na kojii nain da potpomae formiranje loeg dranja, onda je
lake odluiti se za ono mil jenje koje kae da je najbolji takozvani leeran
uspravan stav.
Bilo je, naime, i takvih miljenja, po kojima izraziito akti- van uspravan
stav iziskuje veliku energetsku potronju, te uslcd toga bre dovodi do zamora.
Zato, ne treba preterivati ni u jcdnom smislu. Naime, zala- emo se za
leeran uspiravan stav, prii kojem jc tcina tela raspo- reena ravnomerno na
obe noge. Enorgetska pol.ronja je, zahva- ljujui u osnovi leernom
uspravnom tavu, neznatna, te je isto- vremeno i mogunost pojave zamora
manja. Treba pri tome vo- d'iti rauna i o uticaju sile zemljine tee, jer miina
napetost mora biti dovoljna da je nadvlada. To e biti mogue samo onda ako
su pojedini telesni segmenti u takvom odnosu da linija tee svakog od njdh
pada na povrinu oslonca koji predstavlja deo tela na kojem ovaj segment
poiva. Na primer, ako teina linija glave ne pada unutar oslonca koji joj ini
vrat, onda e glava padati uinapred, te se sad moraju angaovati odgovarajui
miiii kojd svojim zatezanjem to spreavaju. Da bi stav itavog tela bio
stabiilan, moraju dakle d svi njegovi delovi, jedan u odnosu na drugi, da budu
u stabilnoj ravnotei.
Iz svega do sada iznesenog se moe zakljuiti da se usprav- ni stav
najlake odrava ako vertikalna osa koja prolazi kroz te- ite itavog tela
prolazi i kroz najvanije zglobove. Poznata je klasina positavka po kojoj linija
teita ovejeg tela treba da spaja isiredinu uha sa sredinom ramenog zgloba,
zatim, dodirujui zglob kuka, da proe kroz koleni zglob na spoju njegove
pred- nje i srednje treine i da se najzad zavri na oko 34 cm. ispred osovine
skonog zgloba.
Posmatrajui iz profila, ilii, bolje reeno u sagdtalnoj ravni put ove linije,
primetie se istovremeeo da kiomeni stuib ne pred- stavlja jednu vertikalnu
Liniju, ve da se primeuju izvesne kri- vine. Ove kriivine se nazivaju
fiziolokim jer se razvijaju nakon roenja, u toku prve i druge godine ivota.
One nastaju pod uti- cajem teine gornjdih delova tela, a sa ciljem bolje
amortizacije pri izvoenju mnogih pokreta, kao i pri uticajima razlioitih drugih optereenja na kimeni stub.
Kimeni stub je sastavljen iz prljenova kojih ukupno iima 33 ild 34.
Prema pojodinim specifinostima grae i oblika dele se na:
sedam (7) vratnih, koji ine vratni deo kime,
dvanaest (12) grudnih ili lenih, koji ine leni deo kime,

UVOD

27
pet (5) slabinskih koji sainjavaju slabinski deo kime,
pet (5) krsnih, koji su srasli u jednu, krsnu kost, i
etiri (4) ili pet (5) trtinih, koji takoe predstavljaju jed- nu celinu
kao trtina kost.
Ova dva zadnja dela su sarnim tim i praktino nepokretna i nisu od
bitnog znaaja za nastajanje deformacija koje bi bile domen rada nastavnika
fizikog vaspitanja
Poinenute fizioloke krivine kime nazivaju se:
vratna lardotiona krivina sa konveksitetom okrenutim unapred,
lena kifotiona krivina oijd je konveksitet okrenut unazad,
siabinska iordotina kriviina koja u svemu odgovara vrat- noj samo je
vie naglaena.
Meutim, postojanje ovih fiziolokih krivina u sagitalnoj ravni ne znaoi
da se one ne mogu javiiti i u patolokim razmera- ma. Naime, najvee
udaljenje od zamdiljene vertikalne linije koja bi dodirivala najisturenije
delove tela sa zadnje strane, ne sme biti u vratnom delu vee od 34, a u
slabinskom delu vee od 45 cm.
Ako se osoba posmatra sa zaidnje strane, iz takozvane fron- talne ravni,
onda kimeni stub mora bdti potpimo prav, bez i naj- manjih odstupanja.
Ramena moraju bitii na istom nivou, uglovi lopatica takoe, a one same moraju
biti podjednako udaljene od kime i priljubljene uz grudni ko. Dalje,
takozvmi Lorenoov tro- ugao (trougao rasta), koji ine ruke sputene ndz telo
i sama ivi- ca grudnog koa odnosno deo karlinog pojasa, mora biti obliika
ravnostranog trougla.
Da bi doii do svih ovih podataka treba najpre oceniti dr- anje tela i
obeleiti pri tom sve take koje mogu posluiti kao orijentaoija.

UVOD

Ocenjivanje dranja tela

Ocenjivanje dranja tela pooinje posmatranjem osobe u ce- lini sa
odstojanja od 23 m. kako bi se dobila opta slika njenog dranja, konstitucije
i odnosa pojedinih delova tela.
To posmatranje se vrd sa bone strane (sagitalna ravan) i sa zadnje
ocinosno prednje strane (frontalna ravan).
Osoba koja se posmatra treba da je bosa d skinuta do ispod kukova, ta'ko
da je sa zadnje strane vidljiv sedalnii uirez.
Posle dobijanja opte sliike o stanju tela, pristupa se meire- nju pojedinih
fiziolokih krivina. Dobjeni rezultati e posluiti ocenjivanju drainja tela d
utvrivanju eventualnih deformacija.
Za ovo merenje potrebni su:
visak (sa to tanjom vrpcom),
lenjir (to tanjii d ui),
dermograf (olovka za kou, krejon za obrve iLi sldno).

UVOD

28
P o s m a t r a n j e s a b o n e strane (sagitalna ravan) Sl. 21 Sa
bone strane osobe koju merimo visak se polako pri- mie sa zadnje strane
prema kimenom stubu sve dok vrpca vis- ka ne dotakne neki deo tela. U tom
poloaju visak se umiiri i le- njirom meri odstojanje od vrpce viska do
pojedinih delova tela du kimenog stuba. Uikoli'ko vrpca viska dodiruje
grudni deo kimenog stuba i nalee u sedalni urez, prvo se meri odstojanje u
vratnom i slabinskam delu, daikle postojee fizioloke krivine.
Normalno je da ta odstojanja budu u vratnom delu, kao to je ve reeno,
34 cm. Ukoliko su ona vea od navedenih vrednosti radi se o odstupanju od
normale.
Ako je slabinska krivtina jae izraena odstojanje vee od 45 cm.
radi se o lordotinom loem dranju.
U sluajoi da je lena krivina jae izraena, onda se radd o kifotinom
loem dranju.
est je sluaj da su i jedna i druga krivina jae izraene i tada se radi o
kifo-lordotionom loem dranju.

U ovom poloaju se utvru- je jo

i da li postoji rotacija tru- pa, u koju stranu i u kojoj je me- rii izraena.
Izvesna odstupanja od norma- le se mogu utvrditi posmatra- njem u
frontalnoj ravni, ali e se meriti u ovom poloaju. Tu se mdsli prvenstveno na:
kirilaste lopatice (lenjirom se merd udaljenost donjeg vrha lopatice od
grudnog koa),
izdubljene grudi (meri se udu- bljenje do ndvoa grudnog koa),
ispupene grudi (meri se vi- sina izboine u odnosu na ni- vo grudnog koa).

21

Tek tada se pomou viska, koji slobodno visi i kojii je svo- jim gornjim
krajem fiksiran u nivou sedmog vratnog prljena odreuje stanje kiomenog
stuba.
P o s m a t r a n j e s a z a d n j e strane (frontalna ravan) Sl. 22 U ovom
poloaju osoba je okrenuta leima, sa malo razmaknutim ali paralelnim stopalima, u
svom uobiajcnom sta- vu. Prvo treba dermografom obeleiti rtne nastavkc kimenog
stuba celom njegovom duinom. Dermografom se jo obeleava unutranja ivica
lopatica, kao i njihov donji ugao.

UVOD

29
Kod normalnog uspravnog stava vrpca viska treba da ide od sedmog
vratnog prljena kroz sedalni urez do sredine pod- lone povrine (polovina
razmaka izmeu dva stopala).
Ukoliko postoje bona iskrivljenja kimenog stuba, bilo u levu ili desnu
stranu, u odnosu na vrpcu viska, radi se o skolio- tinom loem dranju. U tom
sluaju, meri se odstojanje od vrp- ce viska do najudaljenijiih delova samog
iskrivljenja kimenog stuba (teme kriivine).
U ovom poloaju dalje se posmatra visina ramena i lopatica. Gleda se da
li su ramena oputena, povijena unapred, zatim da li je mui9kulatura
simetrino razvijena i da Li postoji pojaani tonus pojediinih imiiniih grupa.
Kod lopatica se gleda da li su u istoj viisini, zatdm da li su donji uglovi
(vrhovi) ,podjednako udaljeni od kimenog stuba, kao i pravac njihovih
unutranjih ivica u odnosu na kimeni stub (lopatice u valgus poloaju).
Gleda se taikoe i priljubljenost lo- patica uz grudni ko (krilaste lopatdce).

Takoe, u ovom poloaju mora se

posmatrati i prostor koji zatvaraju iruke i
bone strane te- la, a koji se naaiva
Lorencov tro- ugao. Tii prostori s jedne i
s dru- ge strane tela treba da su simetriini. Ukoliiko postoji asimetiija, taj
podatak govoni o iskrivljenju kimenog
stuba u frontalnoj ravni.

UVOD

30
Treba obratiti panju i na simetrinost lea i lene musku- lature. Da bi
se utvrdila eventualna odstupanja od normale, za- hteva se od ispitivanog da
gornjd deo tela povije unapred, jer u tom poloaju mogua odstupanja dolaze
jae do izraaja (re- barna grba itd.) (Sl. 23).

Vano je takoe odrediti da li je karlica u vodoravnom poloa- ju, to se

postie obeleavanjem zadnjih bedrenih bodlji, a zatim se obinim
posmatranjem ili li- belom odreuje poloaj karlice, presma njihovom nivou.

23
P o s m a t r a n j e s a p r e d n j e strane (froaitalna ravan). U ovompoloaju posmatra se muskulatura, simetrinost, razvije- nost i oblik grudnog
koa i to najpre pri normalnom, a zatim i .pori dubokom udahu (ravne grudi,
izdubljene grudi itd.).
U ovom stavu treba obratiti panju i na ramena, njihov po- loaj i
njihovu muskulaturu, kao i na poloaj vrata.
Poloaj kaiiice moe i u ovom sluaju da se utvrdi samo treba prethodno
dermografom obeleiti prednje gornje bedrene bodlje.
Odstupanje od normalnog stava
Veldki je broj uziroka kojd mogu dovesti do poremeaja u dranju tela.
Svakako da se oni najvde odraavaju na miinom i ligamentoznom aparatu i
kotanozglobnom sistemu, te e od toga zavisiti i kasnija podela na stepene u
razvoju tih deforma- cija.
I pored velikog broja postojeih uzronika, oni se mogu gru-, pisatd u
dve osnovne grupe:
a) unutranji (endogeni), i

U endogene uzroonike moenio ubrojati razliite konstitu- oionalne

anomalije, poremeaje siistema lezda sa unutranjim luenjem, hipotonina

spoljanjd (egzogeni).

31
stanja muskulature u celini, razliita oboljenja unutranjih organa koja se
odraavaju i na periferiji, odnosno povrdni tala, itd.
Meutim, ako se na ove uzronike ne moe uticati daleko je vei broj
egzogenih, spoljanjih uzronika ovih odstupanja od normalnog stava, na koje
se moe esto vrlo uspeno delovati.
Prema vrstd uzronika, postoje i odgovarajue deformacije, tako da se
razlikuju:
uroene i
steene deformaoije.
Uroene deformacije mogu imati osnovnii uzrok u samom zametku,
embrionu, kada se nazivaju primarnim, ili uzroci mogu biti u blioj okoiini
embrdona, u kom sluaju se nazivaju sekun- darnim.
Steene deformaoije mogu bi/ti razliitog poreikla. Meutim, kod dece je
u najveem broju sluajeva u pitanju rahitis. To je oboljenje koje nastaje usled
nedostatka vitamina D, a kao je- dna od glavnih posledioa je slabost
kotanog sistema i mogunost pojave deformaaije. Ovo oboljenje nastaje
naroito kod dece ko- ja ive u skuenim gradskim uslovima, bez dovoljno
mogunosti za izlaganje dejstvu sunca. Poznato je da sunani spektar sadri
ultraljubiaste zrake koji su neophodnd za aktiviiranje provitami- na D, koji
se nalazi u koi u neaktivnom stanju. Naravno, po- red ovoga, od velikog je
znaaja i pravilna i celishodna ishrana.
Pored rahitisa postoji i aitav niz drugih uzraka kojd su u stanju da dovedu
do nastajanja deformacija. Tako, to mogu biti i razlioite pov-rede, najee
prelomi, kod kojih nastaju pomera- nja, dislokaaije kotanih okrajaka, te moe
doi do skraivanja ekstremdteta. Zatim, razna hrondna oboljenja koja
iziskuju du- gotrajno mirovanje, to takoe dovodi dio slabosti muskulature u
ceLini, teka iscrpljujua stanja, anemije teeg stepena, astenija itavog
arganizma, itd.
Posebnu ulogu u nastajanju deformaaija mogu igrati i po- remeaji
statike i razne loe navike, koje deca vrlo lako usvajaju i protiv kojih se treba
odluno boriti. To je, na primer Loe se- denje u kolskoj kLupi, noenje
kolske torbe stalno u istoj ruci, pogrbljen poloaj pni stajanju i sedenju itd.
Prema tome jasno je da svd do sada navedend utdcajd mogu da se jave
kao uzronici nastajanja razLiitih telesnih deformacija, da su oni mnogobrojni
i raznoLiki, te da je potrebno obratiti ve- Liku panju pnilikam pregleda i
ispdtivanja dece. Samo pravovre- meno otkrivanje ovih odstupanja predstavlja
garanciju uspeha. Ovde se rana dijagnoza postavlja kao najvaniji elemecnat
uspe- nog leenja, a zatim uporain i predan rad svih faktora, ukljuu- jui
posebno nastavnika fizikog vaspitanja i samu decu. Bez nji- hove najprisnije i
najtoplije saradnje, pune meusobnog povere- nja i vere u uspeh svih onih
mera koje se zajednikd preduzimaju, sigurno nee biti onakvih rezultata kakvi
se normalno mogu oe- kivati'.
Oblici poremeaja, lokalizacija i
njihova korekcija

UVOD

a) KIMENI STUB

UVOD

32
Poznato je da je kimenii stub osnovni nosilac uspravnog stava, te prema
tome i teine svih gornjih delova tela. Ba zato, on predstavlja veoma estu
lokalizaciju razlioiitih deformacija, ko- je mogu zahvatiti ili itav kimeni situb
ili samo njegove pojedine delove. Osim toga, ove deformaoije se mogu pojaviti
u dve, ve pomenute, osnovne ravni: u sagitalnoj i u frontalnoj. Nekad se mogu
nai deformacije samo u jednoj od ovih ravni, ali nekad deformacije mogu biti
u obe ravnd istovremeno, to svakaiko pred- stavlja kompldkovanijd sluaj za
korakciju.
U razvoju deformacija bimenog stuba mogu se uglavnom razlikovati
vie stadijuma, kojd se odreuju odgovarajuim pro- bama, jer su uslovljeni
oteenjem pojedinih elemenata lokomo- tornog aparata koji uzimaju uea u
odravanju uspravnog stava.
Kao to je poznato u ovome uestvuju aktivne snage organi- zma
miioi i pasivne snage ligamenti, zglobne veze i kotani delovi. Zavisno od
toga kojd su elementi vie oteeni razlikuju se i pomenuti stadijumi u razvoju
deformacija kimenog stuba.
Ako je oteena jedino muskulatura onda je to poetna, fun- kcionalna
deformacija. Ako pocred muskulature dode i do pro- mena na ligamentoznom
ili kotanom sistemu onda je to stadi- jum strukturalne ili fiksirane
deformacije.
Poto je u prvom sluaju oslabljena iskljudvo muskulatura, to se pre
svega moe lako utvrditi, a samim tim i za relativno kratko vreme redovnog i
upornog vebanja u potpunosti korigo- vati. Da bi se utvrdilo da je zadsta u
pitanju funkcionalni stadi- jum, treba traiti da ispitivana osoba aktivno
napregne muskula- turu, da zauzme uspravan stav. Ukoliko se tom prdlikom
prime- ena deformacija izgubi, onda je to vano i za dijagnozu i za prognozu, jer to znai da nema teih promena na drugim elementi- ma, te se moe
odmah prdstupiti korekiji postojeeg stanja.
Ukoliko pri aktivnom zatezanjiu muskulature ne doe do po- tpunog
iezavanja deformacije, onda se moe sa sigurnou kon- statovati da se ne
radii o poetnom stadijusmu, ve da je u pita- nju tei, fiksirani stadijum. U
cilju tanog odreivanja stadijuma treba zauzeti stav viseii, tj. da se obema
rukama uhvati za jednu od viih preki na vedskim lestvama i da se potpuno
pasivno opu- sti, visei na rukama. Ako tada doe do nestajanja ili izrazitog
po- pravljanja deformacije, onda je to nepotpuno fiksirani stadijum, to znai
da pored miia postoje promene i na ligamentoznom apa- ratu. I u ovom
sluaju moe se pristupiti sistematskom radu na korekciji postojee
deformacije uz prethodno istezanje redre-

UVOD

33

Najzad, ako se ni prilikom primenjivanja ovog poslednjeg isipitivanja ne

primete nikakve promene onda se svakako radi o definitivnom, strukturalnom
stadijumu u kome dolazi do promena na kostima, te usled toga i do
nemogunosti zauzimanja normal- nog stava, odnosno do nemogunosti
potpunog ili deliminog po- pravijanja deformacije. U ovim sluajevima je
dolo do promene oblika kimenih prljenova, u smislu zaostajanja njihovog
razvoja na jednoj strani, na kojoj su oni usled postojee deformacije priljubljeni i normalnog razvoja na onoj strani na kojoj su oni nor- malno udaljeni
jedan od drugog. Krajnji efekat ovakvog procesa je nastanak klinastog oblika
samih prljenova, pri emu vrh klina odnosno njegova baza bivaju na razliitu
stranu okrenuti. To e zavisiti od vrste same deformacije, odnosno u kojoj se
ravni ona razvija.
Pre nego to se upustimo u opisivanje pojedimh deformacija kimenog
stuba bilo kojeg stadijuma, moramo naglasiti da je, bez obzira o kojem se
stadijumu deformacije radi, obavezno kon- sultovati lekara. To je potrebno da
se ne bi potkralo neko drugo oboljenje kojeg ni sama osoba niti njeni roditelji
nisu svesni. Postojanje takvog skrivenog oboljenja diktiralo bi i odredeni
tretman same deformacije. Prema tome, nekontrolisani rad bi doneo veoma
teke posledice, s obzirom da fizike vebe, ma ko- liko one bile upotrebljene
u terapeutske odnosno korektivne svr- he, predstavljaju optereenje izvesnih
vanih siistema u ovejem organizmu.
Tako dakle konsultacija sa lekarom moe da pomogne da se pravilno
usmeri u radu, poto e bez obzira na gore pomenute momente, nalaz lekara
biti od velikog znaaja i u odreivanju samog stadijuma deformacije. On moe

UVOD

34
putem rentgenskog sni- mka i drugih metoda koje se danas koriste da prui
potrebne podatke o optem i lokalnom stanju, to e biti od neocenjive
vrednosti za prakitian rad.
Na taj nain, bez obzira da li se radi o uroenim ili steenim
deformacijama, mooi e tretman da se zapone to pre a zna se da je rana
dijagnoza i rani poetak rada na odstranjenju de- formacija jedan od osnovnih
faktora za uspeh itavog kompleksa primenjenih korekcionih mera.
Osim toga, esto e bitd vana i primena takozvane opte medikamentne
ili neke druge terapije, kojom e se ubrzati po- pravljanje stanja.
Nekad e za u&peh korektivnog rada biti vana i neka hi- rurka
ortopedska intervencija koja e imati za cilj da olaka paiimenu vebi, jer e se
deformisani deo dovesti u povoljniji po- loaj.

KIMENI STUB

35

To ne znai da e se u koli primarno tretirati ovakvi slu- ajevi. To su

najce osobe koje posle odreenog perioda bol- nikog leenja i izvesnih
uspeha u rehabilitaoiji, dolaze u kolu radi nistavka redovnog kolovanja.
Tada se ne sme ostati po strani ve na protiv uz pomo i konsultacdju
lekara nastaviti i dalje rad u okviru redovne nastave ili posebnih asova
To isto e vaiti i za deformacije koje su u fiksiranom sta- dijumu, kod koj'ih e se
primenjivati opte vebe za jaanje mu- skulature kao uslov da eventualna hirurka
intervencija sprei uspcno dalje pogoranje stanja.
jer e se na taj nain doprineti ako niita drugo, bar zaustavljanju pro- cesa.
Najzad, zavravajui ovaj uvod u opisiVanju pojedinih de- formacija,
elimo da skrenemo panju da glavni domen nastav- nika fizikog vaspitanja
na korektivnom radu ostaju uglavnom poetni stadijumi deformacija
(posturalni poremeaji) i na njih treba obratiti najveu panju. To meutim
ne znai da se izve- stan broj navedenih vebd ne moe koristiti i u ostalim
stadiju- mima samo uz prethodno sprovedeno istezanje ili redresaciju. U
fiksiranom stadijttmu, kao to je ve reeno, ovaj lokalni uticaj do- lazi
manje do izraaja. Ovde daleko vei znaaj dobijaju vebe op- teg
karaktera, koje e imati zadatak da doprinesu odravanju po- stojeeg
statusa. One treba da doprinesu aik i jaanju snage i spo- sobnosti svih
veih miinih grupa, vanih za odravanje usprav- nog stava, kako bi se
spreilo pogoranje same deformacije.
U oilju otklanjanja bilo kojeg stadijuma u razvoju deforma- cija,
koristi se vde poetnih poloaja, kako osnovnih, tako i iz- vedanih.
Meutim, pri opisivainju pojedinih deformacija i prime- ra vebi za njihovo
otklanjanje izneemo samo najkarakteristi- nije poloaje koji najvie
doprinose popravljanju oviih deforma- cja. To, naravno, ne znai da se u
odreenim sluajevima ne mo- gu primeniti i drugi poetni poloaji.
Takoe, u datim vebama nismo insistirali na upotrebi ra- znih sitnih
rekvizita (loptice, lopte, tmjevi, palice itd.), jer sma- tramo da e svaki
nastavnik moi da ih koristi u datom momentu, kako bi njima dopunio
dznete vebe, naravno tamo gde je to mogue.
Posebno treba naglasiti da smo kod svakog kompleksa vebi izneli i
vebe istezanja (redresacije), koje se primenjuju kod ne- to teih stadijuma
u razvoju deformacija, sa ciljem prethodnog istezanja skraenih elemenata.
Posle ovih vebi mogu se dati sve vebe koje se primenjuju u poetnom
stadijumu, tj. koje imaju za cilj iskljuivo jaanje oslabljenih miindih
grupa.
Vebe treba izvoditi svakodnevno. U poetku, svaku vebu ponoviti 5
6 puta, a zatim postepeno poveavati broj ponav- ljanja na 1015 puta,
pa i vie u skladu sa mogunostima osobe koja ih izvodi. Intenzitet i vreme
trajanja vebd treba takoe progresivno poveavati, pazei na odmore
izmeu pojedinih vebi.

KIMENI STUB

36

Pridravajui se svega iznesenoga, smatramo da e nastav- nik moi

da zadovolji u svom radu na preventivi ali i na korekoiji utvrenih
posturalnih poremeaja.

37

KIMENI STUB

LORDOZA
Lordozom se naziva krivina kiimenog stuba u sagitalnoj ravni ijii je
konveksitet okrenut unapred. Lordotiona kriivina se moe i fizioloki
konstatovati u vratoom i slabinskom delu dok po- veanje preko
odreenih granica predstavlja odstuipanje od nor- male. Ve je napomenuto
da krivma ne sme u vratnom delu biti vea od 34 odnosno u slabinskom
od 45 cm.
LORDOSIS
Lordoza moe po svom nainu postanka biti uiroena ili ste- ena. Od
uzroniika steenih tokom ivota dolaze najee u obzir: rahitis, zatim
unoeno iaenje kuika (obostrano), specifiino za- paljenje zgloba kuka
(ooxitis), razlidte oduzetosti, naroito mlita- vog tipa. Zatiim se nalazi kod
deblje dece, kod koje dolazi do po- putanja tonusa trbune muskulature, a iz
istih razloga nastaje i kod graviditeta, veih tumora u trbunoj duplji itd.
Razumljivo je da je za nas posebno vana ona lordoza koja nastaje u deje
doba kao posledica rahitisa ili slabosti pojedinih miinih gru- pa. Po nebim
autorima, vie se susiree kod enske dece.
U razvoju lordoze, kao i kod svih ostalih deformacija ki- menog
stuba, postoje ve pomenuti stadijumi, na koje moemo riaii tokom razvoja
same deformacije:
funkcionalni stadijum, i l i l o r d o t i n o l o e d r a - n j e ,
strukturalni fiksirani stadijum ili prava lordoza.
Poto su promene koje nastaju tokom ovog stadijuma komplikovanije i poto iiziskuju daleko veu medicinsku brigu, to se ovde
neemo upUtati u njihovo opisivanje niti terapeutski tret- man, jer
smatramo da ne spadaju iskljuivo u domen rada nastav- nika fizikog
vaspitanja. Zato emo najveu panju ipak posvetiti funlkcionalnom
stadijumu ili, kako je to ve reeno, lordotinom loem dranju.
Postoji veliiki broj razliitih tetnih faktora koji mogu uti- cati na
pojavu i razvoj pojedindh deformaaija. To mogu biti i izvesnd bdolokd i
filogenetski momenti, zatim razni konstitucio- nalni poremeaji, a kasnije i
loe navike. Ba zahvaljujui ovim mnogobrojndm negativnim faktorima
moe se konstatovati relati- vno visok procenat postojanja razliitih
deformacija, pa medu njima i lordoze, odmosno lordotinog loeg dranja.
Vrlo je teiko utvrditi da se radd dskljudivo o jednoj vrsti simptoma
koji su karakteristini za jedan oblik loeg dranja, jer su oni 'vrlo esto
kombinovanii. Tako se mogu nai znaci kd- fo-lordotinog dranja ili
kifojskoliotdnog dranja. Ali pojedini autori, kao, na primer, Smout i Mac
Dowal pokuali su da uoe najkarakteristinije simptome pa su zatim i
predloili podelu loiih dranja koja je u stvacri odgovarala, po simptomima,

KIMENI STUB

40

funk- cionalnim stadijumima ve poznatih deformacija kimenog stuba.

Ovde smo prihvatili njihovu podelu kao najpogodniju, s tim to smo dodali i
zapaanja naih autora, tako da e kasnije uz defor- macije koje e biti
spomenute, biti govora o kifotinom i skolio- tiruom loem dranju.
U sluajevima lordotinog loeg dranja dolazd do slabosti i
poputanja tonusa aktivnih snaga organizma, tj. rniia i to prven- stveno
trbunih, to zbog nastalog poloaja trupa, odnosno tela u celini dovodi do
izvesnog skraenja lendih miia u slahinskom predelu.
Osnovne karakteristike lordotinog loeg dranja su:
glava neto zabaena unazad od linije vertikale,
lJ
grudni ko ravan ili ispu- pen,
fizioloka lordotina krivi- na u
slabiinskom delu po- jaana,
karlica u celini pomerena
unapred i nadole,
trbuh ispupen, mek,
kukovd neto pomereni unapred,
kolena u pojaanoj eksten- ziji
(hiperekstenzija),
stopala najee insufioi________
jentna (Sl. 25).
25
Ovakva stanja nesumnjivo mogu ostaviti izvesne posledice ne samo
na fizikoj, ve i na psihikoj sferi deteta. Dolazi do
poremeaja u razliitim sistemima, to naravno napreduje, uko- liko se ne
primeti ba u ovom stadijumu kada naa intervencdja moe biti skoro u
potpunosti uspena.
Leenj e

U ovom stadijumu razvoja lordoze, kada je u

pitanju samo slabost odireenih miinih grupa,
korektivne vebe dobijaju prvorazredan znaaj.

To, razumlj'ivo, ne is!klju6uje ulogu lekara u odreivanju opte

terapije, koja treba da ima za cilj odstra- njenje osnovnog uzroka.
Cilj vebi pomenjenih u ovom sluaju je da, odafoirajui najpogodnaje
poetne p>oloaje, aktiviraju i ojaaju oslabljenu muskulaturu, naroito
trbunog predela, te da na taj nain posle izvesnog vremena doe do
vraanja karlice u narmalM poloaj. Pogreno bi bilo liiti se vebi na raun

KIMENI STUB

41

takozvanih pasivnih pomagala, kao to su, na primer, razliiti korzeti itd.,

mada ih ne treba ni definitivno odbaaiti.
U sasvim poetnim sluajevima ndje potrebno vriti iste- zanje
skraenih mdia konkavne strane, jer se uspeh moe pos- tii samo
primenom odgovarajuih vebi za jaanje konveksne strane. Vebe istezanja
(redresacije) daju se samo kada je raz- voj deformacije doao ve do teeg
staddjuma sa skraenjem miino ligamentarnih elemenata. Poto
nastavnik moe naii i na ove sluajeve, daemo i izvestan broj vebi koje
e sluiti is- tezanju, a kasnije, u cilju jaanja muskulatiure, mogu se primeniti sve one vebe koje su date za funkcionalni stadijum.
Vebe za otklanjanje lordoze

I. LORDOTINO LOE DRZANJE

(FUNKCIONALNI STADIJUM)
Poetni poloiaj leei na leima sa nogama savijenim u kole- nima (Sl.
26-^0)
Ovaj poloaj se preporuuje, jer ne dozvoljava da karMca zauzme
nepravilan poloaj i na taj nain povea slabinsku lor- dozu.
Da bi se ovaj poloaj karlice zadrao i pri izvoenju pokre- ta, pre
svake vebe nauiti osabu da prvo zategne trbunu imis- kulaturu i da tako
priljubi slabinski deo kime uz podlogu. Pret- hodno zategnuta trbuna
muskulatura e i pii pokretdma kontro- lisatd poloaj karlice to je kod ovih
sluajeva, naroito kada se izvode pakreti sa donjim ekstremitetima, veoma
vano.
Ovaj poloaj ne treba primenjivati kod osoba sa poveanim krvnim
pritiskom, sa izvesniim pkinim i sranim oboljenjima, jer b.i mogao
izazvati pogoranje samog oboljenja.

42

KIMENI STUB

V e b a 1 Iz poetnog poloaja naizmeni- no jedno pa drugo koleno

privla- iti to blie grudnom kou. U kasnijem periodu vebanja, radi- ti
obema nogama zajedno.

licem prema

V e b a 2 Iz p. p.1) ne oslanjajui se na ru- ke, podizati glavu

tavanici ili grudnom kou.

V e b a 3 Iz p. p. opnuene obe ruke dizati preana

kolenima, odiui glavu i rameni pojas. Stopala na tlu.28
V e b a 4 Iz p. p. oba stopala odvojiti od tla i kolenima
kruiti u jednu pa u drugu stranu, nastojei pri to- me da se nerazdvojena
stopala to manje pomeraju.

1 U daljem tekstu poetni poloaj p. p.

LORDOZA

V e b a 6 Iz p. p.
opniiti levu nogu uvis povlaei je
to vie prema tru- pu. Istovremeno
odizati samo de- sno raime i glavu i
dohvatiti des- nom ruikom stopalo
V e b a 5 Iz p. p. odvojiitd stopala od tla i zatkn oba kolena zajedno
pome- rati prema tlu u jednu, pa u dru- gu stranu.
opruene no- ge. Zatim leva noga,
desna ruka.

V e b a 7 P. p. sa
rukama ukrtenim na po- tiljibu.
Podizatii glavu pa rameni pojas,
odvajajui lopatice od tla.

Ve h a
8
P.p. sa
rukama na potiljku, prsti prepleteni.
Kolenom desne noge dohvati laikat
leve ruke, pri emu se levo rame sa
glavom odie od podloge. Zatdm levo
koleno i des- ni laikat.

V e b a 9 Iz p. p. saviti
noge u kolenima pa opruati
potkolenice.
V e i b a 1 1 Iz p. p.
butine privuoi prema gru- dmom
kou, zatim odii karlicu, tako da
V e b a 1 0 Iz p. p.
kruiti opruenim noga- ma iznad
karliee. Nastojati da se karlica to
manje pomera.

32

LORDOZA

kolena budu iznad bra- de. Ruike

pruene pored tela.

36
V e b a 1 2 U p. p.
prsti prepleteni na potilj- ku, laktovi
pozadi. Odioi glavu i rameni pojas i
rotirati ih u jednu pa u drugu stranu.

V e b a 1 3 Iz p. p.
snanim zatezanjem trbu- ne
muskulature, polako oprua- ti noge
sa stopalima iznad saimog tla. Karlica
i slabinski deo kime se ne smeju
odvojiti od tla.

V e b a 14 Iz p. p.
snaniim zatezanjem trbu- ne
muiskulature ruke pored tela kroz
odruenje dovesti u poloaj uzruenja
(iznad glave). Karlica i slabinslki deo
kime se ne smeju odvajati od

podloge.

38

LORDOZA

V e b a 1 5 Iz p. p.
istovremeno sa podiza- njem glave i
ramenog pojasa, do odvajanja
lopatica od podloge, opruati kolena
trudeoi se da ona ostanu na istoj visini
kao i u p. p.

Poetni poloaj sed sa opruenim nogama (Sl. 4150)

Prii korienju ovoga poloaja treba ake osloniti na pod- logu
prstima uperenim prema nazad. Ovo e omoguitd lake odravarije
grudnog dela kime pravdm, kao i manje angaova- nje velikog grudnog
mdia. Pri ovakvom poloaju aka nee doi do povijanja ramenog pojasa
prema napred.

V e b a 1 Iz p. p. dizati nadzmeniono jednu pa drugu nogu opruenu u

kole- nu.

V e b a 2 Iz p. p.
podizati obe noge istovre- meno,
opruene u kolenu.

42

Ve b a 3 Iz p.p. oprueniim nogama kruiti u jednu pa u drugu stranu.

V e b a 4 Iz p. p. opruene noge ukrtati naizmenino levu

preko desne desnu preko leve.

V e b a 5 Iz p.p.
opruene noge raznoiti, sastaviti pa
suustiti u p. p.

V e b a 6 Iz p. p. saviti
koiena sa stopalima podignutkn
neznatno iznad tla, pa ih opruiti i
lagano spustiti u p.p.

V e b a 7 Iz p. p. dii
opruene noge uz isto- vremeno
privlaenje grudnog ko- a i ruku
dodirnuvi akama sto- pala podignutih
nogu.

V e b a 8 Iz p. p.
opruenim gornjim de- Iom tela ii
unazad. Paziti da ne doe do pojaane
krivine u sla- binskom delu.

V e b a 9 Iz p. p. podii
opruene noge u kolenima, saviti ih,
opruiti i la- gano spustiti u p. p.

48

Ve b a
10
Raditi
nogama kao u prethodnim vebama, sa
rukama postavlje- nim o bok, laktovi
nazad, a na- gib tela zadrati kao pri
osloncu rukama iza tela.

Poetni poloaj vis leima prema ripstolu, stopalima oslonje- nim na

podlogu ili klupicu (Sl. 5156)
Kako se ove vebe rade preteno u istom visu, izbegavati ih kod dece

najmlaeg uzrasta, atoniine muskulature i sl.

V e b a 1 Iz p. p. doi u visei poloaj, pa istovremeno

podizati obe noge do horizontale saviijajui ih u kole- nima.

51

V e b a 2 Iz p. p. naizmenino jednu pa dru- gu opnuenu

nogu u kolenu di- zati do horizantale.

horizontale.

V e b a 3 Kao i u vebi 2 samo sada obe noge zajedno dii do

V e b a 4 Iz p. p. savijajui butine prema grudnom kou

odvojita karldcu od ripstola, koleniima prema bra- di.

V e b a 5 Iz p. p. savijene noge u kolenima d'ii do horizontale,

opruiti ih i polako spustiiti do poetnog polo- aja.

V e b a 6 Iz p. p. opruene noge istovreme- no podizati do

honizontalnog po- loaja, zattim ih saviti u kolenima i vratiti u poetni poloaj.

Poetni poloaj leei na leima sa opruenim nogama (Sl. 5766)

Ovaj poetni poloaj primenjuje se tek kada je postignuta izvesna
korekcija i kada su ojaali odgovarajui miii.
Ve b a

p.

p.

zatezanjem trbune mus- kulature pripojiti slabinski. deo kiomenog stuba uz

podlogu. U po- etku dozvoli'ti savijanje kolena, a kasnije vebu raditi uz
njihovo maksknalno opruanje.

V e b a 2 Iz p. p. podii desnu ruku, rame i glavu i dohvatiti

levu aku koja je na tlu sa leve strane tela. Na- iizmenino jedna pa druga ruka
idu preko tela.

V e b a 3 Iz p. p. savijajui noge u
koleni- ma vui stopala po podlozi do pune savijenosti kolena. Istovre- meno podizati i
glavu sve dOk se bradom ne dodirne grudni ko.
V e b a 4 P. p. poeti
sa rukama na trbuhu. Podizati glavu i
rameni pojas od tla. Kasniije sa
rukama preplete- nih prstiju na
potiljku.

V e b a 5 Iz p. p.
opruene noge podii ma- lo od

.1 ;

podloge i putati ih naiz- menino

prema jedmoj pa drugoj stranii.

V e b a 6 Iz p. p. obe
noge istovremeno dii od tla
ukrtajui ih leva pre- ko desne i
obratno.

65

V e b a 8 Iz p. p.
istovremeno neznatno odi- zati od tla noge,
V e b a 7 P. p. sa
glavu i ramieni pojas. U kasnijem periodu
rukama ukrtemm na po- tiljku.
nuke ~ savijene sa prepletenim prstimaPodizati
na
gornji deo tela do ugla od
66
potiljku.
45.

V e b a 1 0 Iz p. p.
dizati desnu ruku, rame i glavu. Obe
noge podioi od podlo- ge i pomeriti ih
na suprotnu stra- nu od rotacije
truipom. Vratiti se u poetni poloaj
pa to isto ponoviti prema siuprotnoj
strani.

Primenjujui
ovaj
poetni
poloaj treba paziti da se slabin- ska
krivina jo vie ne povea, stoga
bokovi u poetnom poloaju treba da
su iza oslonca kolena. U toku
vebanja
potrebno
je
ee
kontrolisati osobu i ukazivati joj na
pravilan poloaj.

57

V e b a 2 Iz p. p.
napravitd pokret kao u vebi 1. Glavu
savijati dok se e- lom ne dodinnu
kolena.

V e b a 5 P. ip. sa
osloncem na prste obeju nogu.
Dizati bokove do potpuinog
opruanja kolena. Zatim naizmeninim povlaenjem aka u prav- cu
stopala dooi do momenta oslanjanja celim stopalom na tlo.

V e b a 6 Iz p. p. uz pomo
ruku doi do unja osloncem na
celo stopalo. ake ostaju na tlu.

Poetni poloaj stojei pored

V e ib a 4 Iz p.p.
naizmeiniino provladti potkolenicu
izmeu aka kao u prethodnoj vebi,
do potpunog opruanja kolena. ake
na tlu oslonjene celim dlanovima.

ripstola licem prema ripstolu ('Sl.

7377)

72

c
70

QC

V e b a 1 P. p. sa rukama
oslonjenim na preku ripstola u
visini ramenog pojasa. Spustiti se
polako do u- nja.

V e b a 2 P.p. kao u
vebi 1, samo su sto- pala udaljandja
od ripstola. Po- vlaei bokove
uinazad, savijati trup (pretlklon) do
vodoravnog poloaja. Ruke opruene.

V e b a 3 P.p. sa
rukaima na preki
ripsto- la u visini
ramena. Podiui
jednu
nogu
savijenu u kolenu,

osloniti
je
stopalom
na
preku to vilje.
Istovremeno
primicati gru- dni
ko
butini
podignute noge.
Naazmenino
raditi jednom pa
drugom nogom.

7
5
V e b a 4 P.p. kao u
vebi 3. Naizmenino podizati levu
pa desnu nogu sa- vijene u kolenima.
Osloniti sto- palo na preku u visini
kolena noge na kojoj se stoji. Istovremeno povlaiiti bokove unazad do
punog opruanja podignute noge i
trupom joj prii to blie.
V e b a 5 P.p. sa stopalima
osloinjanim na ripstol. Povlaiti
bokove unazad do punog opruanja
ruku i no- gu. Vratiti se u poetni
jx>loaj i uhvatiti se obema rUkam'a
za ni- u preku i ponoviiti gornji
pok- ret. U toku vebe rukama postepono ii to nie po mogustvu sve
do seda sa opruenim noga- ma.

Poetni poloaj u sedu sa

opruenim nogama (Sl. 7882)

V e b a 2 U p. p.
obuhvatitd akama kolena odozdo.
Priviaiti gornji deo te- la, tako da se
V e b a 1 Iz p.p. saviti oba kolena i raka- ma ih privui ka
gradinom kou. Glavu spustiti na privuena ko- lena.

stomakom dodirnu butine. Kolena su

opruena.

V e b a 3 P. p. sa
rukama na butinama. Po- miui obe
aike istovremeno doh- vatiti stopala.
Ne savijatd noge u kolenima.

Cesb

Ve l b a

P. p. sa

81
rukama na leima. a- kom jedne ruke
obuhvatiiti lakat druge. Gornji deo
tela savijati to vde unapred, ne
putajui ruke. Noge opruene.

Ve b a 5

P. p. sa rastavljenim nogama. Prs- ti ruku prepleteni sa dlanovima

okrenutim unapred. Savijajui gornji deo tela unapred i u stranu dohvatiti

prste prvo jedne, pa- druge n