OSNOVI INTERNE MEDICINE I ZDRAVSTVENA NEGA INTERNISTIČKIH PACIJENATA

1. Hemofilija spada u?

A) trombopatije

B) koagulopatije

C) vaskulopatije

2. Limfomi su?

Limfom je maligna bolest limfocita koji počinju da se dele i rastu bez ikakvog reda i kontrole, a može
da bude poremećen i normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Limfomi su podeljeni u 2 osnovna
tipa: Hočkinske i Nehočkinske limfome. Nastaju na limfnim čvorovima.

3. Egzoftalmus – definicija. Kod kojih bolesti se javlja?

Egzoftalmus je nenormalno izbočenje jednog ili oba oka.

Egzoftalmus mogu uzrokovati mnoga stanja. U mnogim tipovima bolesti štitnjače, posebno pri Graves-
Bazedovljeve bolesti. Egzoftalmus se može pojaviti zbog krvarenja iza oka ili zbog upale u očnoj
jabučici. U očnoj duplji mogu nastati i tumori, bilo maligni ili benigni i gurati je prema napred.
Neuobičajeni rast tkiva (pseudotumor), Tromboza kavernoznog sinusa.

4. Etiologija šećerne bolesti?

S obzirom da je insulin osnovni hormon koji reguliše ulazak glukoze iz krvi u većinu ćelija (osim u
centralnom nervnom sistemu), njegov nedostatak ili smanjeni senzibilitet receptora za insulin igraju
glavnu ulogu u nastanku raznih oblika šećerne bolesti. Genetika, gojaznost, druge bolesti, trudnoća,
lekovi i hemijski agensi...

5. Glavni razlog hronične bubrežne insuficijencije i dijalize je?

A) glomerulonefritis

B) pijelonefritis

C) nefrolitijaza

6. Klinički postoje dva oblika karcinoma želuca, a to su?

Maligni tumori se dele na primarne i sekundarne. Primarni maligni tumor je najčešće adenokarcinom,
dok sekundarni su metastaze u želucu. Histološka podela adenokarcinom, sarkom i limfom.
Morfološka ulcerozni i nodularni.
7. Prekanceroze karcinoma kolona, nabroj bar dve? POLIPI I KOLITISI

Danas postoje dobro određeni faktori rizika nastanka bolesti, ali ipak se u više od 75% bolesnika javlja
bez poznatog uzroka. Većina karcinoma nastaje iz adenoma i danas se adenom debelog creva smatra
prekancerozom. Gardnerov i Turkotov sindrom. Predodređujući faktori su doba iznad 50 godina
života, ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Kod osoba operisanih zbog kolorektalnog karcinoma postoji
tri puta veći rizik od nastanka metakronog karcinoma, a rizik nastanka karcinoma u osoba s polipima
debelog creva je tri do pet puta veći.

8. U sistemske bolesti vezivnog tkiva ne spada?

Lupus, reumatoidni artritis, dermatomiozitis, Sjogrenov sindrom. - OVO SPADA

A) SEL (kod njega piše LES)

B) Rh artritis

C) giht

9. Objasni sledeće pojmove?

A) ortopnea? dispneja u ležećem položaju, nastaje zbog prelaženja tečnosti iz abdomena i donjih
ekstremiteta u grudni koš (astma, bronhitis, napad panike)

B) hematurija? Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokraći.

C) bradikardija? Bradikardija je medicinski naziv za smanjenje broja otkucaja srca odraslog čovjeka na
manje od 60 otkucaja u minuti.

10. Anamneza, definicija i delovi?

Anamneza jeste razgovor sa bolesnikom u cilju prikupljanja svih informacija, koje su bitne za
otkrivanje stvarne prirode bolesti i tačno postavljanje dijagnoze. Anamneza u okviru istorije bolesti
sadrži sledeće delove: generalije, glavne tegobe, sadašnja bolest, ranije bolesti, ispitivanje o
sadašnjem stanju (anamneza po sistemima), lična anamneza, porodična anamneza, socijalno-
epidemiološki podaci i anamnezni zaključak.

11. Metode fizičkog pregleda bolesnika?

Inspekcija, auskultacija, perkusija, palpacija

12. Leukocitarna formula glasi?

Leukocitarna formula predstavlja prikaz ukupnog i procentualnog broja pet glavnih tipova leukocita:
neutrofila 40-70% (neutrofilni granulociti), limfocita 20-50%, monocita 1-10%, eozinofila 0-6%
(eozinofilni granulociti) i bazofila 0-1% (bazofilni granulociti) i uvek se prikazuje sa ukupnim brojem
leukocita.
13. U opstruktivnim bolestima pluća, dispnea je?

A) ekspiratorna

B) inspiratorna

C) mešovita

14. Najvažniji opšti simptomi TBC pluća su?

A) cijanoza

B) subfebrilne temperature

C) gubitak svesti

Malaksalost, gubitak apetita, mršavljenje, noćno znojenje, povišena temperatura uz suv i uporan
kašalj, ređe iskašljavanje sluzi, gnoja i krvi.

15. Nusefekti oksigene terapije su?

Sušenje mukoze gornjih disajnih puteva, nadražaj i promene na koži lica, Hiperkapnija (HOBP),
Apsorpciona atelektaza, trovanje kiseonikom, halucinacije i ozlede pluća

16. Karakteristike kardijalnih otoka?

Srčani otoci - oko skočnih zglobova i na potkolenicama, najizrazitiji su uveče, cijanotični, hladni,
testasti, nastaju pod dejstvom zemljine teže.

17. Kardiotonici su?

kardiotonici, lekovi za jačanje rada srca. Deluju na srčani mišić tako da usporavaju puls, pojačavaju i
ubrzavaju stezanje srčanog mišića (sistolu) te usporavaju i produbljuju njegovo opuštanje (dijastolu).
Dilacor (digoxin)

18. U urođene srčane mane ne spada?

A) koarktacija aorte

B) tetralogija falot

C) aortna stenoza

19. Oblici koronarne bolesti?

Angina pectoris (STABILNA 30%)

Infarkt srca 50%

Poremećaji srčanog ritma i provođenja

Asimptomatska koronarna bolest srca („silent“ ishemija – „nema“ ishemija)

Srčana slabost (insuficijencija srca)

Naprasna srčana smrt 20%

20. Anemija definicija?

Anemija ili malokrvnost je stanje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih ćelija
(eritrocita) da prenesu kiseonik do svih tkiva. Kod anemija, pored smanjenja eritrocita u krvi, smanjen
je i hemoglobin kao i hematokrit ispod normalnih vrednosti

Hipohromne anemije – rezultat nedostatka Fe

21. Najčešće metastaze tumora bilo kog organa su najčešće na?

A) mozgu

B) plućima

C) kostima

22. Bradikardija se javlja kod?

A) hipertireoze

B) hipotireoze

C) oba odgovora su tačna

23. Hemolitičke anemije nastaju zbog?

Zbog razlaganja eritrocita.

A) nedovoljnog stvaranja eritrocita

B) smanjenog životnog veka eritrocita

C) povećanog gubitka eritrocita

24. Edem pluća ili?

A) akutna insuficijencija levog srca

B) akutna insuficijencija desnog srca

C) komplikacija

To je posledica je insuficijencije levog srca, pacijent ima tešku dispneu, anksiozan je, iskašljava
sukrvičavi sadržaj sa čujnim sviranjem u grudima.
D) bolest pluća

25. Trombofilija je?

Trombofilija je poremećaj zgrušavanja krvi koji povećava rizik za nastanak tromboza. Razlikuju se
urođene (nasledne) i stečene trombofilije.

26. Definitivno se smatra da je glavni etiološki faktor u nastanku ulkusa želuca?

Helicobacter Pylori

27. U sekundarne pneumonije ne spadaju?

A) atipične

B) hipostatske

C) kardijalne

28. Koji su kardiovaksularni znaci u hipertireozi?

Tahikardija, aritmija, hipertenzija, lupanje srca

Za hipo – bradikardija i hipotenzija

29. Lupus ili LES se uglavnom javlja kod?

A) mlađih ženskih osoba

B) starijih ženskih osoba

C) mlađih muških

30. Glavni elementi hepatograma su?

A) urea i kreatinin

B) transaminaze i bilirubin

C) holesterol i trigliceridi

31. Glavna komplikacija hipertenzije na očima je?

A) retinopatija

B) fundus hiperton

C) ama urosa

32. ACE inhibitori su lekovi koji se koriste u lečenju? (katopil i enalapril)

A) hipertenzije

B) srčane insuficijencije
C) poremećaja ritma

33. Dve najsličnije bolesti po svemu u pulmologiji su?

A) pneumonija i TBC pluća

B) hronični bronhitis i emfizem pluća

C) astma i hronična respiratorna insuficijencija

34. Koronarna bolest definicija?

Ishemijska bolest srca, u 95% slučajeva nastaje zbog ateroskleroze krvnih sudova. Nesposobnost
srčanog mišića da održi potreban minutni volumen zbog oboljenja krvnih sudova.

35. Faze akutne bubrežne insuficijencije?

Početna faza – smanjeno izlučivanje mokraće

Faza oligurije - mučnina, gubljenje apetita, uremija, promena stanja svesti

Faza diureze - oporavak

36. AKS čine?

A) stabilna i nestabilna angina pectoris

B) insuficijencija miokarda, nestabilna angina i infarkt miokarda

37. Kusmaulovo disanje definicija?

Kusmaulovo disanje (Kussmaul) je patološki vid disanja karakterisan dubokim amplitudama i

odsustvom apnoe, pauze između udisaja (inspirium) i dubokim izdisajima (expirium). Čujno je, i u toku
ovog disanja aktivirana je pomoćna disajna muskulatura (pojava zvana „kiseonička glad“).

Može se javiti kod acidoze, dijabetesne kome, uremije, trovanja-metil alkoholom.

38. Boje elektroda koje se koriste u toku EKG se postavljaju na strogo određena mesta? Objasni gde se
postavljaju elektrode crvene i žute boje?

Crvena desni ručni zglob, a žuta levi

39. Punkcija kosne srži se najčešće radi u?

A) sternumu (radi se u lokalu ili kratkotrajnoj IV anesteziji opštoj)

B) karlici

C) kićmenom stubu

40. Kod hiperholesterolemije, lek izbora uz dijetu je?

A) beta-blokator

B) statin
C) ACE inhibitori

41. Nazalna sonda se koristi?

Nazogastrična intubacija ili nosnoželudačna intubacija je medicinski proces koja se zasniva na

umetanju gumene ili plastične sonde (nazogastrične cevi ili NG cevi) duge 80 cm, promera 3—10 mm,
čiji vrh ima više otvora, kroz nos, preko grla naniže sve do želuca. Služi za sakupljanje želudačanog
sadržaja kod retencije, za veštačku ishranu, ispiranje želuca kod trovanja i kod dijagnostičkih
procedura.

42. Pri izvođnju testa fizičkim opterećenjem, pacijenti ne smeju da uzimaju, obično i više?

A) kardiotonike

B) sedative

C) beta-blokatore

D) antihipertenzive

43. Osnovni znaci atipičnih pneumonija, nabroj nekoliko.

Ne postoji anamnestički lab nalaz za razlikovanje tipične od atipične, ali postepeni razvoj bolesti,
temperatura ispod 39, drhtavica, suvi kašalj su uglavnom znaci za atipičnu. RO INFLITRAT TIPA
ZRNASTOG STAKLA. LEU UREDNI. ) atipična mikoplazma pneumonije, legionela - izazivač

Lakša KS od tipične.

44. Indikacije za venepunkciju?

A) edem pluća

B) policitemija

C) anemija

45. Kod anginoznog bola, odmah treba dati?

A) nitroglicerin sublingvalno

B) katopil sublingvalno

C) nifelat sublingvalno

46. Davanje insulina u 4 doze podrazumeva tri puta davanje dnevno pre obroka i uveče pre spavanja.
Koji se insulin daje pre obroka, a koji uveče?

Pre obroka kratkodelujući (kristalni), a posle dugodelujući (mutni, insulatard)

47. Osnovni znaci hipoglikemije?

48. Gde se postavljaju crna i zelena elektroda kod EKG-a?

Crna na desni zglob noge, a zelena na levi.

49. Osnovni znaci tipičnih pneumonija?

Početak nagao, bolovi, kašalj, drhtavica, temperatura, gnojav sadržaj, otežano disanje.

50. Invazivna metoda dijagnostike je?

A) CT pluća

B) koronografija

C) kolonoskopija

51. Leukemija, definicija?

Maligne bolesti matičnih ćelija koje počinju proliferacijom maligniteta u koštanoj srži sa kasnim
prelaskom u periferiju krvi, slezinu i limfne čvorove.

53. U diuretike sa brzim dejstvom spada? Sve ponuđeno su vrsta diuretika.

A) Lasix

B) Tiazidi

C) Spironolakton (antagonist aldosterona)

54. Palpacija je?

A) osećaj lupanja i treperenja srca

B) metoda fizičkog pregleda

C) pulsiranje aorte

55. U hroničnoj respiratornoj insuficijenciji postoji poliglobulija (policitemija), a to znači?

Povećan broj eritrocita u krvi, poremećaj koagulacije, pretnja tromboza.

56. Ulkus kruris je najčešće posledica?

A) šećerne bolesti

B) povrede

C) pušenja

57. Retencija mokraće, definiši i šta uraditi, objasni?

Nemogućnost izbacivanja mokraće iz mokraćne bešike i zadržavanje urina. Indikacija za plasiranje

katetera.
58. Kod srčane insuficijencije, najčešće je prisutno?

A) Biotovo disanje

B) Kusmaulovo

C) Čejn-Štoksovo

59. Osnovni zadatak Med. Sestre u toku asistencije pri pregledu srca i pluća od strane lekara je?

A) ostaviti bolesnika u sedeći položaj

B) skinuti gornji deo pidžame

C) glavu bolesnika okrenuti u suprotnu stranu od lekara

D) postaviti u ležeći položaj

60. Hočkin-limfom se javlja kod?

A) starijih muškaraca

B) mlađih muškaraca

C) mlađih žena

61. Vrste insulina?

Kristalni kratkodelujući i mutni dugodelujući.

62. Nepromenljivi faktori rizika za koronarnu bolest?

Pol i nasleđe

63. Nabroj bar 2 sistemske bolesti vezivnog tkiva?

Lupus i Reumatoidni artritis

64. Lek izbora u lečenju sistemskih bolesti vezivnog tkiva?

A) antireumatik

B) kortikosteroidi

C) acetilsalicilna kiselina

65. Obeležavanje elektroda kod EKG-a?

Standardne – D1, D2, D3

Unipolarne – AvR, AvL, AvF

Prekordijalne – V1 – V6

66. U napadu bubrežnih kolika, lek izbora, daje se intravenski, koji je to lek?

Spazmolitici (Baralgin)

67. Najčešći benigni tumor kolona je?

polipi

68. Inspekcija bolesnika može biti?

Inspekcija u užem smislu (-Neposredna, vizuelna) i u širem smislu (- posredna, aparatom). Može da
bude opšta i lokalna.
69. Stalni kateter se menja na?

A) 7 dana

B) 20 dana

C) 2 meseca

70. Bolesnik sa leukemijom dobija hemioterapiju, koji su najčešći nusefekti i kada treba obavestiti
lekara?

Nuspojava ima mnogo. Zamor, iscrpljenost, bol, potpuni gubitak kose, depresija, anksioznost,
dezorijentisanost, otoci. Traju kraće i prolazne su, a ukoliko traju duže ili su intenzivnije treba
obavestiti lekara.

71. Na pojavu i pojačanje anginoznog bola od spoljnih faktora, najvažnije dejstvo imaju?

A) niske temperature

B) visoke temperature

C) vetrovito vreme

D) kišni periodi

72. U hroničnoj respiratornoj insuficijenciji pO2 je?

A) ispod 75mmHg

B) ispod 60mmHg

C) ispod 50mmHg

73. Odvodi EKG-a obeleženi od V1-V6 su?

A) standardni

B) prekordijalni

C) unipolarni

74. Kod infarkta miokarda, na donjem zidu, u kojim EKG odvodima se dešavaju promene?

A) V1, V2, V3

B) D3, AvF

C) AvR, AvF

D) V4, V5, V6

75. Urođene srčane mane su?

Trilogija falot sa cijanozom, tetralogija falot bez cijanoze, koarktacija. Stečene su mitralna stenoza,
aortna stenoza.

76. Koji su lekovi koji se koriste više od 100 godina?

Oko 1920te su aspirin, kodein i morfin, nitroglicerin i insulin. Antibiotici se pojavljuju 1930te, prvo
sulfalekovi, a zatim penicilin.

77. Da li je karcinom pluća češći kod muškaraca ili kod žena?

Muškaraca

78. Navedi simptome hipertenzije?

Glavobolju, krvarenje iz nosa, umor,probleme sa vidom, otežano disanje, bol u grudima, nepravilan
rad srca, krv u urinu, pulsiranje u ušima.

79. Šta je hematokrit?

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su : za žene: 0.356
- 0.470 l/l. za muškarce: 0.41 - 0.53 l/l.

80. Objasni sledeće pojmove?

A) dispnea - otežano disanje

B) polakizurija - učestalo mokrenje naročito posle ponoći

C) dizurija - otežano mokrenje

D) enureza – nevoljno mokrenje, češće noću

81. Podela malignih tumora želuca?

Primarni i sekundarni. Najčešći primarni je adenom. Histološki ima difuzni i intestinalni tip, nastanak
je uslovljen pušenjem, helicobacter pylori...

82. Šta spada u akutne komplikacije dijabetesa melitusa?

Dijabetesna ketoacidoza, hiperglikemijska koma, neketonska koma, laktična acidoza

83. Objasni nadoknadu od oralne do parenteralne kod hipoglikemije? Zavisno od nivoa pada glikemije
i mogućnosti merenja iste zavisi nadoknada. Ako je glikemija ispod 3.9 mmol/l povećaćemo nivo
šećera u krvi brzodelujućšim ugljenim hidratima (bombona, sok). Ukoliko je nivo manji od 2.8 mmol/l
možemo razmotriti davanje rastvora glukoze od 5-50 posto.

84. Komplikacije ulkusa želuca i kako se leče?

Krvarenje, perforacija, penetracija, stenoza, leče se hirurškim putem

85. Šta je i kako se deli RTG dijagnostika?

Radioskopija i radiografija.

86. Šta je gigantizam?

Posledica povećane sekrecije hormona rasta. STH

87. Šta je Kroumbergerov tumor?

Metastaza na oba jajnika i tumor na želucu

88. Da li je moguća transplatacija jetre kod ciroze?

Jeste.

89. Šta je anasarka?

Generalizovana pojava masivnih edema, najčešće kod bubrežnih bolesnika, kod nefrotskog sindroma,
otok celog tela i ekstremiteta, to je difuzno oticanje mekih tkiva usled bubrežnih oboljenja.

90. Objasni treću fazu hronične bubrežne insuficijencije

Funkcija bubrega od 39-50 posto, bo9lesnik može biti bez simptoma ili sa blagim. Mođže se naći
nenormalnost u nalazu urina i kreatinin je povišen.

91. Vrste dijalize?

Dijaliza je metoda veštačkog uklanjanja štetnih materija i viška tečnosti umesto bubrega. Može biti
hemo i peritonealna.

92. Lek izbora kod Adisonove bolesti?

hidrokortizon

93. Šta je nefrotski sindrom i osnovne karakteristike?

Nefrotski sindrom je kliničko stanje koje karakteriše obilna proteinurija (proteini u mokraći),
hipoproteinemija (snižen nivo proteina u krvi) sa hipoalbuminemijom, hiperlipidemija (povišen nivo
masti u krvi) i edemi (otoci). 3-5 (vrednost proteinurije)

94. Vrste hroničnog gastritisa?

Atrofični i neatrofični

95. Glavni izazivač ulkusa želuca?

Infekcija helicobacter Pylori

96. Šta je sedimentacija i na šta ukazuje povišena?

Brzina taloženja eritrocita, a povišena je kod upalnih procesa i sistemskih bolesti vezivnog tkiva npr
reumatoidni artritis, sistemski vaskulitis. Povišena u trudnoći.

97. Šta je apsolutna, a šta relativna leukocitarna formula?

Apsolutno je broj preračunat na ukupan broj leukocit6a, a relativno je relativna vrednost u

procentima. Aps.Lex% subpopulacije/100

98. Kod kog se javlja sistolna hipertenzija?

U starijem životnom dobu.

99. Šta je maligna hipertenzija?

Javlja se kao posledica metastaze maligih ćelija iz pluća jetre želuca. Tumori na podrućju srca su
sarkomi tkiva i uglavnom su benigni. 180/110 TA, hipertenzivna kriza, 60% smrtni ishod.

100. Gde se javlja pojava mirnih pluća? Latentni stadijum kod stranog tela

101. Šta je dijaliza?

Dijaliza je jedna od metoda za lečenje terminalne slabosti bubrega. Kada bubrezi više ne funkcionišu
efikasno, otpadni proizvodi (toksini), tečnost i minerali se nakupljaju u organizmu. Dijaliza preuzima
deo funkcije bubrega koji otkazuju i uklanja otpadne materije kao i višak tečnosti i elektrolita.

102. Akutni koronarni sindrom je?

Nestabilna angina pektoris i infarkt miokarda.

103. Objasni vrste patoloških disanja?

1) Biotovo - Biotovo disanje ili Bioovo disanje jedan je od patoloških oblika paradoksalnog disanja, koji
se karakteriše smenjivanjem perioda apneje koja traje i do 10—30 sec sa periodima normalnog disanja
promenjivog trajanja. Ukazuje na veoma oštećenu moždanu cirkulaciju i narušenu funkciju centra za
disanje.

2) Čejn-Štoksovo - Čejn-Stoksovo disanje je poseban oblik patološkog disanja kod koga se se

periodično smjenjuju rastuća hiperpneja i apneje tako da disajni ciklus traje 45 sekundi do 3 minute.
Najčešće se javlja kod srčane insuficijencije.

3) Kusmaulovo - Kusmaulovo disanje (Kussmaul) je patološki vid disanja karakterisan dubokim

amplitudama i odsustvom apnoe, pauze između udisaja (inspirium) i dubokim izdisajima (expirium)

4) agonalno - Agonalno disanje ili dahtanje je jedinstven fiziološki fenomen koji se može javiti kod
pacijenata u prvih nekoliko minuta akutnog zastoja srca. Agonalno disanje kod umirućeg pacijenta je
poslednji respiratorni obrazac disanja pre terminalne apneje. Trajanje takvog oblika disanja varira —
može biti kratkotrajno, poput jednog ili dva udisaja, do dugotrajnog dahtanja koje traje nekoliko
minuta ili sati.

104. Objasni pojmove?

A) anurija – diureza ispod 100ml/24h

B) oligurija – ispod 500ml/24h

105. Definicija i podela dijabetesa melitusa?

Stanje hronične hiperglikemije kao posledica apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina. Dijabetes 1
2 i gestacijski.

106. Nabroj kratkodelujuće insuline? Actrapid Penfill, Insuman rapid, Humulin R.

107. Nabroj dugodelujuće? Glargin (Lantus Solostar, Touje); Degludek (Tresiba), (Detemir) Levemir.
108. Nabroj srednjedelujuće? Insulatard Penfill, Insuman Bazal ili Humulin NPH.

109. Osnovni znaci hipoglikemije? Glad, umor, tremor, aritmije, lupanje srca, mučnina. Teži oblik
zunjenost, nesvestica, koma.

110. Šta je venepunkcija i kada se izvodi? Ispuštanje određene količine krvi zbog visokog pritiska. Kod
edema pluća.

111. Najvažniji očni znak kod hipertireoze? Egzoftalmus

112. U toku venepunkcije se može izvući max ___500_____ krvi?

113. Prevencija dekubita, metode, objasni?

Redovno pomeranje pacijenta u smislu promene položaja u kome leži

Korišćenje antidekubitnog dušeka ako je izvesno da će pacijent ležati duži vremenski period ili trajno.

Obavezno stručno lečenje dekubitusa u prvim fazama nastanka rane.

114. Na koliko treba menjati intravensku kanilu? 48h

115. Urinarni kateter se menja na?

1) privremeni 3-7 dana

2) stalni 2 meseca (do 90 dana)

116. Kod provere oralne antikoagulantne terapije radi se? INR

117. Jednostrana pojava otoka na nozi može se javiti kod bolesti?

Kod tromboze ili tumora

118. Transfuzija tj indikacija za istu se daje kad je HCT manji od?

119. U cilju prevencije nusefekata transfuzije, pre početka se daje?

120. Kod anafilaktičke reakcije treba prvo dati? adrenalin

121. Hepatitis C se prenosi? Putem krvi

122. KPR podrazumeva? Kardiopulmonarnu reanimaciju

123. Dijabetičko stopalo može biti posledica i komplikacija? Šećerne bolesti

124. Najvažniji znak srčane insuficijencije je? Od ranih nedostatak vazduha, otoci, kašalj i sviranje,
zamor, otoci, tahikardija, žeđ

125. Šta je hemodijaliza i 3 metode koje se koriste za pristup krvnim sudovima? Graft, fistula i
centralni venski kateter. Dijaliza je metoda veštačkog uklanjanja štetnih materija i viška tečnosti
umesto bubrega.

126. Najčešći klirens u nefrologiji? kreatinina

127. Šta je ciroza jetre, najčešći uzroci i simptomi?

Hronična bolest jetre kod koje dolazi do oštećenja tkiva i propadanja funkcije jetre, ascita i početne
hipertenzije. Predstavlja neurozu hepatocita sa pretvaranjem preostalih zdravih u vidu čvorića. Uzroci
alkoholizam, hepatitis, narkomanija, holecistitis, pankreatitis

128. Akutni pankreatitis, najčešći uzroci i simptomi? Infekcije, alkoholizam, genetički, akutno
zapaljenje pankreasa. Jak, oštar bol, širi se u vidu pojasa, jaći u ležećem položaju, mučnina, znojenje

129. Kušingov sindrom, šta je, uzroci i simptomi?

Hiperfunkcija kore nadbubrega. Kušingov sindrom (hiperkortizolizam) nastaje usled prevelikog lučenja
hormona kortizola. Kušingov sindrom razlikuje od Kušingove bolesti utoliko što Kušingov sindrom
predstavlja posledicu viška kortizola čiji uzrok može biti bilo koje drugo oboljenje.Simptomi -
povećanje telesne težine, masne naslage u predelu stomaka, lica, pazuha i gornjeg dela leđa, strije na
stomaku, grudima, rukama i butinama, prozirna koža sa čestom pojavom modrica, sporo zarastanje
rana, akne, umor, slabost u mišićima.

130. Šta je glikozurija i prag bubrega za glukozu?

Prisustvo šećera u urinu, 10mmol/l

131. Drugi naziv za emboliju pluća? tromboembolija

132. Šta je sarkoidoza? Sarkoidoza je sistemska bolest čiji je uzrok nepoznat, a manifestuje se pojavom
karakterističnih promena (sarkoidozni granulomi) u limfnim žlezdama, na plućima, oku, jetri, srcu,
koži. Najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba i može imati nagao i postepen početak.

133. Šta je tetralogija fallot i koje 4 istovremene greške ona obuhvata?

Tetralogija Fallot je anomalija srca uzrokovana primarnim embrionalnim poremećajem,

anterosuperioenom devijacijom komorskog (ventrikularnog outlet) septuma. Kao posledice primarne
nastaju tri sekundarne anomalije: veliki malalignment VSD (obično dijametra aortnog anulusa),
opstrukcija izlaznog trakta desne komore i dekstropozicija aorte. Tercijarna anomalija je hipertrofija
desne komore, koja se razvija kao posledica opstrukcije izlaznog trakta desne komore.

134. Normalan broj respiracija u minuti? 12-18

135. Testovi plućne funkcije, nabroj i objasni? Spirometrija i pulsna oksimetrija, spiroergometrija.

136. Šta je spirometrija? Spirometrija uključuje merenje osnovnih parametara plućne funkcije : IVC
(vitalni kapacitet),FVC (forsirani vitalni kapacitet), FEV1 (forsirani ekspirijumski volumen u prvoj
sekundi), FEV1/FVC odnos, PEF (vršni ekspirijumski protok) , FEF (forsirani ekspirijumski protok) pri
različitim volumenima pluća (75% 50% 25%), i drugih.

137. Određivanje acidobaznog, normalne vrednosti i glavni parametri za praćenje u istom?

Acidobazni status (ABS) jedan je od pokazatelja stanja arterijske krvi koji su ključni za preživljavanje
kritičnih pacijenata. Krv čoveka i njena pH vrednost od posebnog su značaja za održavanje
homeostaze zahvaljujući nizu pufera u čovekovom organizmu. Održavanje normalne koncentracije
vodonikovih jona u ekstracelularnoj tečnosti predstavlja jedan od osnovnih homeostatskih
mehanizama u organizmu. Normalan acidobazni status uključuje kolebanja pH vrednosti
ekstracelularne tečnosti od 7,35—7,45, dok je intracelularni pH u granicama 6,0—7,4.

138. Infekcija donjih disajnih puteva najčešće uzrokuju virusi __rino_________ i

____adenovirusi________. Najčešće se preveniraju ____imunizacijom__________.

139. Osnovne metode za postavljanje dijagnoze plućne tromboembolije (lab, pregled, dij procedure).
Nabroji ih? Nakon eventualne dijagnostičke potvrde tromboembolije pluća testovima krvnih
parametara i imidžing metodama, stepen rizika po pacijenta procenjuje se uz pomoć PESI (Pulmonary
Embolism Severity Index) skora, od čega zavisi vrsta terapije. U sledećem dijagnostičkom koraku, od
velike pomoći je laboratorijska analiza krvi na takozvani D dimer, parametar koji ukazuje na
postojanje fragmenata fibrinske mreže iz sastava tromba, što može da potvrdi postojanje krvnih
ugrušaka. D dimer je kod tromboembolije pluća gotovo uvek povišen, ali ne obavezno

140. Hipotalamus, gde je i koje centre sadrži? Međumozak. Hipotalamus je odgovoran za određene
metaboličke procese i za druge aktivnosti autonomnog nervnog sistema. Sintetiše i luči hormone koji
regulišu aktivnost hipofize. Takođe kontroliše telesnu temperaturu, glad, žeđ, umor, emotivno i
instinktivno ponašanje kao i reproduktivno ponašanje.

141. Šta je amenoreja, kada se javlja fiziološka, a kada patološka? izostanak menstruacije, fiziološki
posle 40te godine, patološki ranije usled infekcija, hormonskog dizbalansa, tumora...

142. Šta meri EKG?

Električnu aktivnost srca, otkriva sitne električne promene koje nastaju iz srčano-mišićnih
elektrofizioloških obrazaca depolarizacije u svakom srčanom ciklusu.

143. Kako se može dati Lasix?

per os, Im, Iv

144. Šta je dekubitus? Dekubitus, hronična rana izazvana pritiskom, je oštećenje kože i tkiva koje se
nalazi ispod nje kao posledica predugog položaja tela u jednom položaju (produženi pritisak). Obično
je to pritisak samog tela na podlogu, mada i bilo kakav drugi produženi pritisak može dovesti do
pojave dekubitusa.

145. Šta podrazumeva pojam hronično plućno srce?

Hipertrofiju ili dilataciju desne komore kao posledicu funkcionalnih i strukturalnih oboljenja pluća i
plućne vaskularne mreže

146. Šta je meliturija? Izlučivanje šećera mokraćom

147. Na šta ukazuju leukociti u urinu? Može i kod zdravih osoba, i kod ešerihije, cistitisa uretre,
bubrega...

148. Šta je metabolička acidoza?

Metabolička acidoza predstavlja stanje u kome je snižena koncentracija standarnih bikarbonata.
Nastaje zbog gubitka bikarbonata iz telesnih tečnosti ili zadržavanja jona vodonika.

149. Uzroci srčanih aritmija

bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji

150. Šta je endoskopija? Endoskopija je dijagnostička metoda kojom se pregleda gornji deo probavnog
sistema - želudac. Pregled se vrši pomoću sitne kamere koja se nalazi na kraju duge, fleksibilne cievi.

151. Gde se nalazi respiratorni centar? U PRODUŽENOJ MOŽDINI

152. Nabroj i podeli dijagnostičke procedure u pulmologiji?

1) neinvazivne-RTG, ULTRAZVUK, CT, AUSKULTACIJA

2) invazivne- BRONHOSKOPIJA, PUNKCIJA

153. Osnovni simptomi i znaci respiratornih bolesti?

Otežano disanje, kašalj, bol u grudima, umor, malaksalost, temperatura, stridor

154. Šta je hormon? Hormoni su hemijske supstance čija je primarna uloga prenos vitalnih informacija
udaljenim ćelijama putem krvi.

Predstavljaju produkt sekrecije endokrinih žlezda. Hormoni dospevaju krvotokom do ciljnih tkiva i
organa. Svaki hormon u organizmu ima svoju specifičnu funkciju, i nosilac je ključne poruke određenoj
ciljnoj grupi ćelija.

156. Šta znači PCI i kada se radi? Perkutana koronarna intervencija je terapijska procedura kojom se
na mestu suženja koronarnog krvnog suda plasira intravaskularna proteza (stent), čime se proširi
suženi krvni sud.

157. Nabroj autoimune bolesti koje se najčešće javljaju u našoj populaciji? Bazedovljeva bolest i
Hašimoto sindrom

158. Šta je hemoptoja? Obilno iskašljavanje krvi

159. Šta je kardijalna astma?Akutno zatajenje leve komore koje se javlja kao posledica stagnacije krvi
u malom krvotoku i zbog intersticijsko g plućnog edema

161. Tumori pluća etiologija i dijagnostika? Maligni i benigni. RO, pregled ispljuvka i bronhoskopija i
biopsija

162. Šta su bronhiektazije? Bronhiektazije su hronična proširenja lumena s pratećim oštećenjem

zidova jednog ili više bronha. Klinički se najčešće ispoljavaju stalnim obilnim iskašljavanjem.

164. Šta je hemokultura i indikacije? Bakteriološki pregled krvi, zasejavanje na hranljivu podlogu.
Otkrivanje izazivača.

165. Kod merenja krvnog pritiska manžetna se postavlja iznad ____1-2 cm ili prsta iznad lakta_______
166. Šta je nefrolitijaza? Kamen u bubregu (Nefrolitijaza) se definiše kao prisustvo kamena u sabirnim
tubulima, u čašicama i karlici bubrega.

167. Šta je krv i normalna količina i pH krvi. Krv je tečno vezivno tkivo, pH 7,35-7,45, 5l normalno

168. Nabroj poremećaje svesti od lakših ka težim? Somnolencija, sopor, koma

169. Usled nedostatka vitamina B12 dolazi do nastanka _hemolitičke_ anemije

170. Šta je hemofilija?

Spada u koagulopatije. Hemofilija je najčešći nasledni poremećaj koagulacije, a nastaje zbog

nedostatka ili smanjenja aktivnosti nekog od faktora koagulacije. Poremećaj u sintezi faktora
koagulacije nastaje zbog mutacije u strukturnom genu na X hromosomu.

A – 8. faktor

B – 9.

C – 11.

171. Kako otkrivamo morfološke promene štitne žlezde? scintigrafija

172. Šta je intravenska pijelografija i kada i gde se koristi? Intravenska pijelografija (ekskretorna
urografija) je rendgenska dijagnostička metoda kojom se uz pomoć rendgenskih (x zraka) dobija slika
bubrega i mokraćnih puteva (mokraćovoda i mokraćne bešike). Obavezna analiza pre pijelogtrafije je
alergija na jod i urea i kreatinin i bilirubin.

173. U bolnicama pneumonije najčešće izaziva __ Staphylococcus aureus ___________

174. Šta je fibersigmoidoskopija? Video ili fiberoptička fleksibilna sigmoidoskopija i kolonoskopija

obezbeđuju odličnu vizualizaciju kolona i rektuma.

175. Šta je monitoring? Praćenje vitalnih funkcija, ekg,

176. Koje podatke dobijama uz pomoć pulsne oksimetrije, koje vrednosti su normalne, a koje
patološke i kada? Puls i Saturacija, normalna 95-100%

177. Šta je kapnometrije/kapnografija i koje su normalne vrednosti? Kapnografija je neinvazivna

metoda koja pruža objektivnu sliku ventilacije, brojčanu vrednost end tidal ugljen dioksida i talasni
oblik disanja. EtCO2- normalne vrednosti 30-40 mmHg

178. Šta radimo u slučaju šokabilnih ritmova VT i VF? Nešokabilnih i kakvi su to ritmovi?

I 4 znaka, gubitak svesti, prestanak disanja, gubitak pulsa na karotidi, promena boje kože (ne više od
10sec), zove se hitna, traži se defibrilator,odmah KPR, kompresija ventilacija 30/2. U slučaju VF/VT
puni se defibrilator, proverava se da neko ne dodiruje pacijenta i izvodi se prva def, 150J. Nastavlja se
kompresija, nakon 2 min druga def 150-360J. Posle 2 min, treća 150-360J. Intravenski – adrenalin i
amiodaron. Adrenalin na svaka dva ciklusa. Druga doza amiodarona nakon pete neuspešne def. U
hospitalnim uslovima KPR, 3 šoka jedan za drugim.

II Nešokabilni su PEA i asistolija

180. Šta je koronarografija? Snimanje krvnih sudova pomoću katetera i kontrastnog sredstva

181. Objasni krvne grupe po tipu opštih i apsolutnih davalaca i primalaca?

A, B, AB, 0

0- apsolutni davalac

AB+ apsolutni primalac

182. Tromboza podrazumeva davanje? Antikoagulantnih sredstava

183. Šta je ascites?

Prisustvo slobodne tečnosti u trbuhu, transudacija tečnoti u trbušnu šupljinu i predstavlja jednu od
komplikacija insuficijencije desnog srca.

184. Nabroj 3 neinvazivne metode dijagnostike?

Laboratorija, RTG, eho

185. Etiologija bronhijalne astme?

Imunološka i infektivna. Nasledni faktor, aerozagađenja, različite vrste virusa.

186. Podela ciroze jetre?

Posthepatična bilijarna i kardijalna

187. Cijanoza je rezultat?

Hipoksemije (nedostatku O2, a povećanju CO2), sadržaj redukovanog Hgb u kapilarima kože pređe
59/100ml. Cijanoza može biti centralna i periferna.

188. Osnovne lab analize za organizovanje lipidnog statusa?

Lipidi, holesteroli, trigliceridi

189. Šta izaziva povećanje STH?

190. Šta je Adisonova bolest?

Adisonova bolest (adrenalna insuficijencija) predstavlja hronični poremećaj pri kojem nadbubrežne
žlezde ne produkuju dovoljnu količinu adrenalnih hormona, kao što su kortizol i aldosteron.
Adisonova bolest se može podeliti na primarnu (primarna adrenalna insuficijencija) i sekundarnu
(sekundarna adrenalna insuficijencija). SImptomi – dijareja, vrtoglavica pri ustajanju iz sedećeg ili
ležećeg položaja, gubitak apetita, nizak krvni pritisak, slabost mišića, nesvestica...

191. Glavna uloga leukocita?

1) granulociti – protiv bakterija

2) bazofili - hronični proces

3) monociti – kod mnogih bolesti

4) limfociti – protiv virusa

5) eozinofili - alergija

192. Podela pneumonije? Primarnih? Sekundarnih?

Primarne - tipične, atipične i posebne (bakterijske i virusne)

Sekundarne – hipostatske, kardijalne, edem, bronhiektazije, opstrukcija, plućna staza

193. Šta je status astmaticus?

Produženi oblik asmatičnog napada u trajanju preko 24h

194. Nedostatak gvožđa?

195. Koji se fenomeni srca beleže EKG aparatom?

P – talas (depolarizacija pretkomore), QRS kompleks (depolarizacija komora), T – talas (repolarizacija

komore) i U – talas (repolarizacija papilarnog mišića).

197. Šta je srčani zastoj? Kratkotrajni prestanak rada srca

198. Nabroj osnovne mere reanimacije?

Veštačko disanje, kompresija

199. Opšti simptomi anemije?

Malaksalost, slabost, bledilo, glavobolje, lupanje srca

200. Nabroj internističke grane? Kardiologija, nefrologija, imunologija, gastrologija,

gastroenterologija, hepatologija, onkologija, hematologija, endokrinologija

201. Ciljevi i razlozi plasiranja urinarnog katetera?

Inkontinencija, retencija, postoperativno, uzimanje uzorka

202. Ampulirani kardiotonici se daju?

A) iv

B) im

C) oba odgovora su tačna

203. Faze hronične bubrežne insuficijencije?

HBI faze 1 Kod HBI faze 1 brzina glomerularne filtracije (GFR) je na normalnom ili povišenom nivou od
90 ml/min i iznad. Faza 1 je najblaži oblik HBI i može da prođe neprimetno jer oni koji je imaju nemaju
nikakve znakove ili simptome.

HBI faze 2 Osoba sa HBI faze 2 ima oštećenje bubrega koje izaziva blagi pad u brzini glomerularne
filtracije (GFR) na nivo od 60–89 ml/min. Čak i u ovoj fazi obično ne postoje simptomi koji ukazuju na
to da su bubrezi oštećeni.
HBI faze 3a

Osoba sa HBI faze 3 ima umereno oštećenje bubrega. HBI faze 3 je podeljena na fazu 3a i fazu 3b. Kod
faze 3a brzina glomerularne filtracije (GFR) smanjena je na nivo od 45–59 ml/min. Čak i u ovoj fazi,
pacijenti obično nemaju simptome koji ukazuju na to da su bubrezi oštećeni.

HBI faze 4

Kod HBI faze 4 bubreg ima uznapredovala oštećenja koja dovode do GFR-a od samo 15–30 ml/min.
Pored simptoma navedenih ranije, neki od najčešćih simptoma kod HBI faze 4 su bolest kostiju,
nemirne noge, svrab kože i anemija. Anemija znači da imate manjak crvenih krvnih zrnaca što može
uzrokovati umor, teškoće kada pokušavate da se koncentrišete, gubitak apetita, oticanje, posebno u
nogama i oko očiju, kratak dah i bledu kožu.

HBI faze 5

Osoba sa HBI faze 5 ima oštećenje bubrega koje dovodi do umanjenog GFR-a od 15 ml/min ili manje.
Bubrezi su izgubili skoro kompletnu mogućnost da efikasno rade. Na kraju, bolest bubrega je smanjila
funkciju bubrega na nivo gde terapija zamenom postaje neophodna.

206. Glavni etiološki faktor u nastanku ciroze jetre?

alkoholizam

207. Porekla hipertenzije?

1) primarna – gojaznost, genetika, pušenje, alkoholizam, stres

2) sekundarna – kao znak neke bolesti

208. U bolestima srca dispea je?

A) inspiratorna

B) ekspiratorna

C) mešovite

210. Vrste akutnog pankreatitisa?

Hemoragični, neurotični, hemoragijsko-neurotični.

211. Šta je sarkom (osteosarkom) i gde se najčešće javlja? Na kostima, maligni tumor, u dugim kostima
ruku i nogu najčešće

212. Neinvazivne metode?

Anamneza, fizički pregled, laboratorija, RTG, EHO, MR, ICT, EKG

213. Invazivne metode?

Koronarografija, biopsija, endoskopija, kolonoskopija

214. Laboratorijski faktor za bubrežnu funkciju?

Urea i kreatinin

215. Emfizem pluća?

Predstavlja trajno uvećanje acinusa udruženo sa destrukcijom alveolarnih zidova. Osnovni uzrok je
gubitak elastičnosti plućnog tkiva, javlja se hiperinflacija alveola zbog zarobljivanja vazduha. Vazduh
se stalno zadržava u acinusu, dolazi do skraćenog inspirijuma, simptom je kratak dah.

216. Aminofilin spada u?

Bronhodilatatore

217. Kompenzatorni mehanizmi srca?

Tahikardija i hipertrofija

218. Šta je tromboliza?

Davanje fibrolitičke terapije (aktilize) u cilju uklanjanja tromba, endovaskularna tehnika.

219. Simptomi dijabetesa?

Hiperglikemija, glikozurija, polidipsija, polifagija, mršavljenje, dehidratacija

220. Kušingova bolest?

Kušingov sindrom razlikuje od Kušingove bolesti utoliko što Kušingov sindrom predstavlja posledicu
viška kortizola čiji uzrok može biti bilo koje drugo oboljenje. Naspram toga, Kušingova bolest označava
hiperfunkciju kore nadbubrežne žlezde koja je direktna posledica isključivo viška ACTH koji je
hipofiznog porekla. Ispoljava se kao Kušingov sindrom, skup simptoma koje uzrokuju pojačano lučenje
kortizola: gomilanje masnoće na licu i trupu, gojenje, stanjivanje kože i kapilara, sporo zarastanje
rana, atrofija mišića. Oboleli pate i od visokog krvnog pritiska i osteoporoze, a može se razviti i
dijabetes.

221. Azotemija?

Povećanje azotnih produkata metabolizma ureje i nitrosupstanci u krvi (metabolički poremećaj)

222. Prekanceroze karcinoma želuca?

Ulkusi, benigni tumori, polipi i adenomi

223. Dva oblika karcinoma želuca?

Histološka podela – adenokarcinom, limfom i sarkom

Morfološka - ulcerozni, nodularni

224. Najbolja metoda dijagnostike bolesti želuca?

Endoskopija
225. Ko oboljeva od hemoragičnog sindroma?

Samo muškarci

226. Primarni PCR test , radi se?

1-2 sata

227. Sigurni znaci kvs zastoja su?

Nagli gubitak svesti, odsutvo disanja i pulsa

228. Odvodi EKG-a?

Prekordijalni (V1-V6), bipolarni (standardni D1, D2, D3) i unipolarni - AvL, AvR, AvF

229. Elektrode na grudnom košu:

• C1- crvena, postavlja se u četvrti interkostalni prostor desno od sternuma
• C2 – žuta, postavlja se u četvrti interkostalni prostor levo od sternuma
• C3 – zelena, u sredini između S2 i S4
• C4 – braon, peti interkostalni prostor na preseku sa lonijom koja seče klavikulu na pola
• C5 – crna, iste visine kao S4 na prednjoj aksilarnoj liniji
• C6 – plava/ljubičasta, iste visine kao S4 ali na preseku sa srednjom aksilarnom linijom

230. Kožna manifestacija anafilakse?

Urtikarija, angioedem

231. Za koliko minuta od unosa alergena nastupa anafilaksa?

30

232. Kod kojih bolesnika se izvodi abdominalna punkcija?

Ciroza i karcinom

233. PCO – sindrom policističnih jajnika

Hirzutizam – maljavost muškog tipa kod žena

Virilizacija - povećanje mišićne mase i atrofije dojki kod žena

Alopecija – gubitak dlaka

PCOS – multisistemski, metabolički, reprodukcijski

234. Prinudni položaj je?

Svaki položaj koji bolesnik zauzima u zavisnosti od stanja. Npr Fovlerov, Trendeleburgov, Kolemanov,
Kvinkeov
235. Antikoagulantno sredstvo sprečava koag. Krvi pa se koristi prilikom uzimanja. Najčešće?

a) Natrijum-citrikum

b) heparin

c) kalijum-oksalat

236. Invazivna dijagnostika u hematologiji?

Sternalna punkcija, biopsija slezine, punkcija koštane srži

237. Vrste bola?

Akutni, hronični, opšti

238. Poliurija? Kod dijabetesa

239. Vrste dispnee?

Patološka i fiziološka

240. Rane komplikacije transfuzije krvi?

Alergijske, hemolitičke, febrilne, pirogene

241. Reakcija anafilakse po sistemima?

Crvenilo, osip, otok različitih delova, sviranje u grudima, vrtoglavica, otežano disanje, gutanje,
povraćanje, gubitak svesti

242. Endogeni uzroci dekubitalne ulceracija?

Dijabetes, srčane i bubrežne bolesti, hronične i terminalne bolesti

243. Glavni kriterijum za klasifikaciju koronarne bolesti?

Angina pektoris. Ima 4 stepena.

1. ne javlja se pri naporu

2. javlja se

3. kod minimalnog napora

4. i u mirovanju

244. Kad se uzimaju preparati Fe?

Ujutru pre doručka najčešće

245. Postreanimaciona nega?

Regulacija vitalnih parametara, dij postupci, konačno zbrinjavanje

246. Centar za mokrenje?

Slabinski deo kičmene moždine izmežu l3 i l4

247. Šta je EEG?

Elektroencefalografija – snimanje električnih aktivnosti mozga

248. Ventrikularna fibrilacija KS?

Javlja se nakon pojave ventrikularne tahikardije, najteži oblik poremećaja srčanog ritma, 4-5 sekundi
nakon se javlja nesvestica, a nakon par minuta smrt

249. ARDS?

Sindrom akutne respiratorne insuficijencije, odnosno akutnog plućnog edema usled oštećenja
parenzhima pluća. Bilateralni plućni infiltrati, teška dispnea, teška hipoksemija, zbog redukcije plućne
komplijanse.

250. Sleep apnea?

Čest poremećaj disanja tokom sna gde dolazi do pauza u disanju u trajanju dužem od 10s.

251. LOKALIZACIJA INFARKTA NA OSNOVU EKG-a U ODREĐENIM ODVODIMA:

Prednji prošireni infark: I, avl, V1-V6

Anteroseptalni IM: V1, V2

Anteroapikalni IM: V3, V4

Anterolateralni IM: V4,5,6, avl, I

Lateralni IM: I, avl

Dijafragmalni (inferior) IM: II, III, avf

Zadnji IM (suprotno od prednjeg): visok R i ST depresija u V1,2,3

Posterolateralni IM: avf, V6

252. EKG NALAZ:

ST elevacija (ukazuje da je infarkt akutan)

Q zubac značajan – širok i mali kvadrat (0,04sec) i dubok (1/3 QRS kompleksa);
nalaz samo Q zupca označava ožiljak

Znaci transmuralnog infarkta:

ishemija – negativan i simetričan T talas

lezija – elevacija ST segmenta
nekroza – značajan Q zubac
zubac R se sasvim gubi, pa se registruje samo QS

Intramuralni infarkt:
posle Q zupca postoji R, manje ili veće amplitude

253. LABORATORIJA:

Leukocitoza već u prvim satima posle infarkta

Sedimentacija (SE) raste, ali nije karakteristična; ubrzana prvih nekoliko dana

Glukoza raste (stres, porast kateholamina, porast adrenalina i noradrenalina), ali se normalizuje
tokom sledećih dana

Porast telesne temperature, porast kalijuma (aritmije)

Propadanjem ćelija miokarda oslobađaju se ćelijski enzimi i raste njihova koncentracija u serumu
posle infarkata:

Kreatin fosfokinaza (CPK-MB): raste 3-4 časa po infarktu, dostiže maksimum tokom prvih 10-24 časa,
vraća se na normalu posle 36 časova
Troponin T i I: raste 2 časa posle infarkta, vrednosti su povišene 5-10 dana
Laktat dehidrogenaza (LDH): raste 24-48 časa po infarktu, maksimum posle 3-6 dana, a vraća se na
normalu posle 8-14 dana

254. Krvna zrnca pripadaju trima krvnim lozama?

Eritrociti, leukociti, trombociti

255. Najčešće kompklikacije kod hemodijalize?

Mučnina, svrab, glavobolje, bol u leđima, grudima, pad krvnog pritiska...