INICIJALNO ZBRINJAVANJE KOD

TROVANJA I OPEKOTINA

DOC PRIM DR VLADIMIR GAJIĆ

ZAVOD ZA URGENTNU
MEDICINU KRAGUJEVAC
 Теофрастус Филипус Ауреолус Бомбастус фон
Хоенајм (1493 —1541), познатији као
Sve stvari su Парацелзус, је био алхемичар, лекар, астролог
и бавио се окултизмом. Своје право име је

otrovne i касније у животу у већој мери престао да

употребљава, служивши се именом
Парацелзус, што у слободном преводу значи
ništa nije bez „преко, изнад Целзуса“.

otrova; samo
je doza
presudna“.

Paracelzus
(Philippus Aureolus
Theophrastus Bombastus von
Hohenheim)
 TROVANJA

Otrovi su supstance koje su po svojim

obeležjima, količini i koncentraciji strane
organizmu, oštećuju strukturu i funkciju tkiva i
izazivaju određene posledice.

Stepen oštećenja i ishod zavisi od :

 vrste štetne suspstance,

 načina unošenja,

 koncentracije i

 trajanja izloženosti otrovu.

 Otrovi mogu biti :

mineralnog,
biljnog  i
životinjskog porekla
 PO NAČINU NASTANKA TROVANJE

zadesno,
samoubilačko i
ubilačko
OTROVI MOGU DA BUDU U: NAČIN UNOSA:
Unosom preko kože i sluzokože
 gasovitom, Inhalacijom,
tečnom ili Ingestijom

čvrstom stanju Ubrizgavanjem

Ujedom insekata ili životinja
 CILJEVI ZBRINJAVANJA KOD TROVANJA

Identifikacija inhalacionog otrova

Iznošenje otrovanog iz prostorije i/
ili eliminacija otrova iz vazduha
Eliminacija otrova iz organizma
Neutralizacija otrova – protivotrov (antidot)
Očuvanje vitalnih funkcija
Hitan transport u odgovarajuću ustanovu
 Različiti su, mogu da liče na mnoge druge bolesti i stanja.
 Zavise od vrste otrova, količine, puta unošenja.
 Trovanja mogu direktno da ugroze životno važne funkcije.
 Simptomi trovanja hranom

Vreme potrebno za pojavljivanje simptoma može varirati od samo 1 sata do čak

28 dana. Uobičajeni slučajevi trovanja uključuju najmanje tri simptoma:
 grčevi u stomaku
 dijareja
 povraćanje
 gubitak apetita
 blaga groznica
 slabost
 mučnina
 glavobolje
 Najčešći simptomi i znaci inhalacionih trovanja su:

Vrtoglavica, glavobolja,
Kašalj, tegobe sa disanjem, prestanak gubitak svesti,
Bronhitis, Pneumonija, Znaci šoka
 Najčešći tipovi inhalacionih otrova:

Ugljen monoksid
Ugljen dioksid
Amonijak
Hlor
Pesticidi
Sredstva za čišćenje u domaćinstvu
Industrijska isparenja
Gasovi iz požara
 TROVANJE SREDSTVIMA U DOMAĆINSTVU

EPIDEMIOLOGIJA: Najčešće žrtve ovih trovanja su deca. U ½ slučajeva trovanja sa

smrtnim ishodom radi se o deci ispod 3 god. starosti
Simptomi i znaci: OPEKOTINE ILI RAZJEDINE OKO USTA I NOSA, bol i
pečenje u ustima i sredogruđu, izmenjen govor, pojačano lučenje pljuvačke,
povraćanje, ponekad krvavog sadržaja, crna stolica, pad pritiska, šok
Prva pomoć je razblaženje korozivnog sadržaja čašom hladne vode, ukoliko osoba
može da guta.

Zato su najvažnije mere za sprečavanje trovanja.

Kućni otrovi kao što su: pesticidi, insekticidi, kerozini, alkalije, sredstva za poliranje,
lekovi se ne smeju nalaziti na dohvat ruke deci.
 TROVANJA PESTICIDIMA

Pesticidi su jedinjenja ili smeša jedinjenja (alkilni fosfati, dipiridin,

kumarini).
Prema nameni dele se na: insekticide, herbicide, fungicide, baktericide,
rodenticide.
Simptomi i znaci: u većini slučajeva nespecifični, u trovanjima
orfanofosfornim i karbamatnim insekticidima javljaju se sužene zenice,
pojačano lučenje pljuvačke, suzenje očiju, vlažna koža, teškoće pri
disanju, tremor mišića.
 Trovanju pesticidima su izloženi:

 radnici u procesu proizvodnje, pripreme za upotrebu i primenu ovih otrova

 osobe koje se slučajno zadese u zaprašenom području
 ili su koristile kontaminiranu hranu.

 Mere prve pomoći:

 Mere prevencije (vidljivo označiti posude sa otrovom, prazne posude spaliti, koristiti
zaštitnu masku i odeću, prskati otrov niz vetar),
 Aktivni ugalj – ako je otrov unet u organe za varenje,
 Ispiranje kože vodom i sapunom,
 Mere osnovne životne potpore - ako je potrebno
 Stalni nadzor nad vitalnim funkcijama otrovanog u toku transporta.
 TROVANJE INDUSTRIJSKIM OTROVIMA

Prema mehanizmu delovanja industrijski gasovi se dele na: nadražljivce i

zagušljivce.

NADRAŽLJIVCI
Svoj toksični efekat sprovode iritacijom i korozivnim dejstvom na sluzokoži
disajnih puteva. Često dovode do ispoljavanja odloženih toksičnih efekata
zbog produženog udisanja ovih gasova.
Najpoznatiji nadražljivci su:
Amonijak
Hlor,
Fozgen
 Simptomi i znaci trovanja su:

 Amonijak - bezbojan gas, oštrog i prodornog mirisa, rastvorljiv u vodi. Koristi se

 u sintezi plastike, proizvodnji veštačkog đubriva, eksploziva, azotne kiseline,
 insekticida.
 Iritacija sluzokože:pojačano lučenje pljuvačke, mučnina, povraćanje, glavobolja i crvenilo lica;
 kod težeg trovanja – bolovi u očima, nadražajni kašalj, bol iza grudne kosti,cirkulatorni kolaps;
 kod teškog trovanja – naglo gušenje, grčevi, gubitak svesti.
 Hlor – gas zeleno žute boje, karakterističnog neprijatnog mirisa, dobro rastvorljiv u vodi. Koristi se u hemijskoj industriji.
 Simptomi i znaci trovanja su:
 pri udisanju većih koncentracija nastaje kratkotrajni prestanak disanja, koje posle par sekundi postaje ubrzano i isprekidano;
 kod veoma visokih koncentracija gasa nastaje refleksna blokada centra za disanje, grčevit izdisaj, pad sa krikom, gubitak
svesti, prestanak srčanog rada.
 Fozgen – bezbojan gas, sa mirisom na trulo seno ili zelene jabuke, slabo se
 rastvara u vodi. Koristi se u industriji plastičnih masa.
 Simptomi i znaci trovanja su: u početku su nadražajnog karaktera, posle 6h se
 pogoršava disanje i iskašljava penušavi sadržaj, bledilo kože i oslabljen puls. Oporavak nastaje posle 2-3 dana.
 MERE PRVE POMOĆI KOD TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA

 otrovanog odmah izvesti na svež vazduh

 svući mu kontaminiranu odeću
 postaviti ga u relaksirajući bočni položaj
 utopliti ga
 obezbediti apsolutno mirovanje
 ne davati mu nikakvu tečnost
 primeniti mere osnovne životne potpore, ako je potrebno
 ZAGUŠLJIVCI

 Ugljen-dioksid – gas kiselog ukusa, teži je od vazduha. Nastaje u silosima žita i stočne hrane, vinskim podrumima, kod požara
i eksplozija.
 Simptomi i znaci trovanja su:
 kod koncentracije 3-5% - glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, konfuzija i otežano disanje;
 kod koncentracije 8-10% - pojavljuju se poremećaji vida, široke zenice, ,,lupanje srca’’, ubrzano disanje,povećani krvni
pritisak, znojenje;
 kod koncentracije preko 10% - poremećajsvesti, grčevi i pad krvnog pritiska;
 kod koncentracije preko 30% - koma i smrtzbog srčanog zastoja.

 Ugljen-monoksid – gas bez boje i mirisa, lakši je od vazduha. Nastaje pri nepotpunom sagorevanju goriva, upotrebe drvenog
uglja, prirodnog gasa (30% se nalazi u kućnom gasu), kod požara i izgaranja zemnog gasa.
 Hipoksija zbog vezivanja CO za gvožđe hemoglobina(ima 300 puta veći afinitet nego O₂);
 Simptomi i znaci trovanja su:
 kod lakog trovanja – glavobolja, vrtoglavica, mučnina, veliki umor
 kod srednjeg trovanja – bol u grudima, otežano razmišljanje, zamagljen vid, otežano disanje pri naporu, ubrzan rad srca;
 kod teškog trovanja – dezorijentisanost, pad krvnog pritiska, pospanost, koma. Koža je ružičaste boje.
 Smrt je posledica asfiksije, paralize centra za disanje ili poremećaja srčanog rada.

 ZAGUŠLJIVCI

 Cijano-vodonik – bezbojan gas ili lako isparljiva tečnost, karakterističnog mirisa na gorke
bademe. Koristi se kao sredstvo za dezinfekciju, oslobađa se kod sagorevanja suvog goriva
ili sintetičkih materija. Direktno štetno deluje na mozak – prvi simptomi nastaju za nekoliko
minuta, gde unesrećeni nakon 1 udaha oseti miris gorkog badema, vrtoglavicu, stezanje u
grudima, naglo izgubi svest, nastaje paraliza disanja i srčanog rada i smrtni ishod za 1-2
minuta.

 Sumpor-vodonik – bezbojan, zapaljiv, eksplozivan gas, mirisa na pokvarena jaja. Stvara se

u rafinerijama nafte i gumarskoj industriji.
 Simptomi i znaci trovanja su: udisanjem gasa dolazi do nadražaja sluzokože disajnih puteva,
vrtoglavice, otežanog disanja, povraćanja, učestalih stolica, pospanosti, poremećaja svesti,
kome, paralize disanja. Poznat je i kao ,,obarajući gas’’, jer može naglo izazvati komu.
 MERE PRVE POMOĆI KOD TROVANJA
ZAGUŠLJIVCIMA
 otrovanog odmah izneti na čist vazduh
 stalno vršiti kontrolu vitalnih funkcija
 u slučaju potrebe primeniti mere osnovne životne potpore
 postaviti otrovanog u relaksirajući bočni položaj
 utopliti i obezbediti apsolutno mirovanje
 ne davati nikakvu tečnost
 pozvati stručnu pomoć
 transportovati uz neprekidni nadzor nad vitalnim funkcijama

KOD SVAKE SUMNJE NA TROVANJE UGLJEN-MONOKSIDOM,

HLOROM,NITROZNIM GASOVIMA I FOZGENOM POTREBAN JE HITAN
TRANSPORT U LEŽEĆEM STAVU UZ KRAJNJE MERE OPREZA!!!
 Zbrinjavanje inhalacionih opekotina

Zanimljivosti:
Na mestu gorenja koncentracija kiseonika je manja od 2%, što dovosdi do
smrti u rtoku od 45 sekundi zbog hipoksije
Inhalirani ugljen monoksid se odmah vezuje za hemoglobin formirajući
karboksihemoglobin koji dovodi do anoksije i smrti
CO ima 240 puta veći afinitet za hemoglobin od kiseonika. Koncentracije
karboksihemoglobina preko 10% su opasne, a preko 60% životno
ugrožavajuće
 EPIDEMIOLOGIJA

Smrtni ishodi povezani sa vatrom čine

treći uzrok akcidentalnih smrti u Americi
10-20% pacijenata sa opekotinama imaju
udruženo inhalacione opekotine
 Prognoza zavisi od:

Trajanja i dubini izloženosti dimu

Hemijskoj kompoziciji dima
Površini i dubini opekotina
Temperaturi udahnutog gasa
Godišta pacijenta
Ranijih zdravstvenih problema
 Kompozicija inhalacionih supstanci:

 Inhalacija vrelih gasova – opekotine

supraglotičnih puteva i laringealni edem.
 Inhalacija pare- subglotične opekotine i gubitak
respiratornog epitela
 Inhalacija čestica dima- hemijski alveolitis i
respiratorni otkaz
 Inhalacija otrova(kao CO)- metabolička trovanja
 Dubinske opekotine grudnog koša mogu
izazavati mehaničku blokadu pokreta rebara
 Patofiziologija:

 Faza ranih komplikacija (0-24h):

Uključujući intoksikaciju CO, direktna
inhalacija vodi opstrukciji disajnih puteva i
plućnom edemu
 Faza odloženih povreda (2-5 dana): ARDS
 Faza kasnih komplikacija (>5 dana):
Uključuje pneumoniju, atelektaze, plućnu
emboliju
 Bronhoskopski nalaz

Edem disajnih puteva

Inflamacija
Mukozna nekroza
Prisustvo čađi i gareži u
d.putevima
Otok tkiva
Prisustvo ugljenisanog
tkiva
Respiratorne povrede od opekotina
Uzroci Efekti

Laringealna
Vreo vazduh
opstrukcija
Vrela para
bronhospazam

Otok mukoze
Dim
Vruće čestice
Infekcija
Aspiracija Atelektaze
Bronhospazam

Pneumonija
Iritantni gasovi Plućni edem
Defekt alveolarnih
kapilara
 Inhalacija hemijskih iritanata pri gorenju
 Kiseonički radikali(svi produkti)
 Akrolein (drvo)
 Aldehidi (drvo i plastika)
 Amonijak (plastika)
 Sumpor diksid (guma)
 Hidrogen clorid/fosgen (plastika)
 Benzeni (drvo, plastika)
 Hidrogen sulfid (guma)
 Nitrogen dioksid (papir, kese)
 Oštećenje mukusne membrane i alveola, sistemski efekti
 Oštećenje mukusne membrane i alveola,
 Nekroza mukoze disajnih puteva
 Iritacija mukozne membrane
 Iritacija mukozne membrane
 Nekroza mukoze disajnih puteva, oštećenje alveola
 Iritacija mukozne membrane, sistemski toksini
 Formiranje sumporne kiseline, Iritacija mukozne membrane i
korozija
 Alveolarno oštećenje sa produženim efektom od 72h
 Tretman inhalacionih opekotina

Opečeni disajni putevi stvaraju hipersalivaciju i mogu uzrokovati

okluziju disajnih puteva
Osiguranje disajnog puta se vrši endotrahealnom intubacijom najčešće
u okviru prvih 48 sati
Odložena dijagnostika kod opekotina disajnih puteva dovodi do potrebe
krikotireoidektomije
Rana intubacija kod sumnje na opečene disajne puteve je tretman
izbora kod ovih pacijenata
 Znaci koji indikuju potrebu za intubacijom
Promuklost
Stridor
Opekotine površine veće od 40-50%
Izrazite opekotine lica
Značajan otok ili rizik od otoka
Znaci opstrukcije disajnog puta
Teško gutanje
Značajna promena glasa
Upotreba pomoćne dis.muskulature
Znaci respiratornog zamora
Slaba oksigenacija ili ventilacija
 Tretman inhalacionih opekotina

Ovlaženi kiseonik
Plućna toaleta: sukcija, torakalna i fizikalna terapija i
posturalna drenaža
Intubacija : Oralna ili nazalna, kod edema disajnih puteva ili
respiratornog otkaza
Mehanička ventilacija- verovatno sa PEEP-om kod
resp.otkaza
Aplikacija bronhodilatatora, naročito kod čujnog vizinga
Aplikacija antibiotika nije korisna u profilaktičke svrhe
Steroidi ili traheostomija: NE!!! (povećavaju smrtnost)
 Simptomi trovanja

 Zavise od toga šta je pacijent progutao, količine koju je uneo, ali i

opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
 Neke toksične supstance, posebno unete u malim količinama, izazivaju
blage i prolazne simptome,
 Druge mogu izazvati jaku mučninu, povraćanje, pospanost, bol u
stomaku, pa i opekotine ili oštećenja usta i ostalih delova digestivnog
trakta, a mogu se ispoljiti i ozbiljni znaci trovanja, uključujući
epileptične napade, prekid disanja i srčanog rada, komu i
smrt.
 Prva pomoć

Prekinuti kontakt sa toksičnom supstancom.

Pri oralnom unosu ukloniti čvrste partikule iz usta pacijenta.
Pri kontaktu sa kožom ili sluzokožom ispirati vodom duže vremena.
Pri udisanju, pacijenta izneti na svež vazduh.
Ne izazivati povraćanje.
 Osnovni principi u lečenju akutnih trovanja su:


1. održavanje vitalnih funkcija
2. odgađanje apsorpcije
3. eliminacija apsorbovanih otrova
4. primena specifičnih antidota

Za otrovano dete od velike je koristi da roditelji sa sobom

ponesu pakovanje, kutiju ili bočicu materije koju je dete
progutalo.
 1.Održavanje vitalnih funkcija

Ako je poremećena svest:

Uspostaviti i održavati prolaznost disajnih puteva (položiti ga na
stranu sa spuštenom glavom, izvući mu jezik, aspirirati sadržaj iz usne
duplje, po potrebi aplikovati orofaringealni tubus, obaviti
endotrahealnu intubaciju, traheotomiju),
Osigurati adekvatnu plućnu ventilaciju (veštačko disanje, kiseonik po
potrebi) i ukoliko je potrebno, bolesnika priključiti na monitoring
sistem.
Stalno pratiti pokazatelje srčane frekvencije- puls, pritisak, napraviti
nekoliko EKG snimaka, nadzirati respiraciju, temperaturu, stanje
svesti, diurezu.
 1.Održavanje vitalnih funkcija

Osigurati intravensko davanje terapije, postaviti braunilu, uzeti krv za

laboratorijske analize, suzbiti šok, davati tečnost za korekciju
elektrolitskog disbalansa, po potrebi nadoknaditi gubitak tečnosti.
Sledeći korak, a prvi ako pacijent nije životno ugrožen, jeste uzimanje
detaljne anamneze na osnovu koje se pokušava utvrditi način na koji je
otrov unet i eventualno njegova priroda.
 2.Odgađanje apsorpcije otrova

Postupci odgađanja apsorpcije otrova zavise o načinu ekspozicije organizma

otrovu.
Kod trovanja inhalacijom mere smanjenja resorpcije –pacijent je iznešen iz
sredine gde je inhalirao otrov.
Ako je otrov iniciran treba postaviti Esmarhovu povesku proksimalno od
mesta injekcije.
Kod perkutane resorpcije otrova treba kožu očistiti čistom hladnom vodom,
te uraditi sušenje upijanjem čistom tkaninom.
 2.Odgađanje apsorpcije otrova

Kod dece i starih najčešći put ulaska otrova u organizam je ingestija. Kao
postupak izbora za smanjenje resorpcije koristi se gastrična evakuacija i
lavaža gastričnom sondom velikog promera. Pravilo je da u svakoj
pedijatrijskoj i hiruškoj ambulanti svakog trenutka bude pripremljen pribor
za ispiranje želudca, i to bez obzira na to da li će biti primenjena ili ne.
 3.Eliminacija apsorbovanog otrova

Za odstranjivanje otrova iz organizma nakon njegove resorpcije

primenjuju se intra i ekstrakorporalne metode lečenja.

 U intrakorporalne metode ubrajamo: enteralna dijaliza, forsirana diureza i

peritonealna dijaliza.

 U ekstrakorporalne metode spadaju: hemodijaliza, hemoperfuzija, plazmafereza i

eksangvinotransfuzija.
 4.Specifična antidotska terapija

Antidoti su sva sredstva koja na bilo koji način neutrališu ili inaktiviraju
otrove i njihove metabolite.
Kao univerzalni antidot najčešće se koristi Carbo-medicinalis.
Drugi antidoti koriste se za specifične otrove, tj oni se mogu upotrebiti
samo u slučaju odgovarajućih trovanja.
ANTIDOTI
 24h pomoć
VMA- Nacionalni centar za kontrolu trovanja

011/360-8440
 Opekotine

Povrede visokom temperaturom se najčešće događaju slučajno, na radnom mestu, u

saobraćajnim i rudarskim nesrećama, požarima, ali nisu retke ni u domaćinstvu.
Opekotine nastaju delovanjem vrelih tečnosti, para plamena, toplotnog zračenja,
električne struje, hemikalija i radioaktivnog zračenja. Oštećenja mogu da zahvate
različite slojeve tkiva.

Lokalno dejstvo visoke temperature od plamena, toplog vazduha, užarenih predmeta,

sa vidljivim posledicama sagorevanja izazivaju opekotine, a one nastale od vrele
tečnosti i pare su oparotine.
 Koji su najčešći uzroci opekotina?

 Vatra
 Vruća tečnost ili para
 Vrući metal, staklo ili drugi predmeti
 Električne struje
 Zračenje, poput onog iz X-zraka
 Sunčeva svetlost ili drugi izvori ultraljubičastog zračenja, poput solarijuma
 Hemikalije poput jakih kiselina, razređivača boja ili benzina
 Opekotine prema dubini klasifikujemo u četiri grupe:

Opekotine prvog stepena (combustio erythematosa)

Ogledaju se u pojavi crvenila, koža je lako otečena, bolna i topla. Postoji
eritem bez plikova i drugih oštećenja. Ove povrede skoro redovno iščezavaju
posle nekoliko sati, a najdalje za 5 do 7 dana i ne ostavljaju nikakve tragove na
koži.

Opekotine drugog stepena (combustio bullosa)

Imaju izgled opekotine prvog stepena, ali se na nekim mestima razvijaju
mehurovi (bule) ispunjeni bistrom i žućkastom tečnošću.Nakon 3 do 4 dana
posle povrede bule se smanjuju, a za 10 do 12 dana obično iščezavaju.
 Opekotine prema dubini klasifikujemo u četiri grupe

Opekotine trećeg stepena (combustio necrotica)

Podrazumeva nekrozu (izumiranje) pojedinih ili svih slojeva kože, a nekada i
potkožnog i mišićnog tkiva. Nekroza može biti suva ili vlažna. Pri suvoj nekrozi
kože je čvrsta, suva, crne ili mrko-smeđe boje, sa jasno vidljivom granicom
povrede. Kod vlažne nekroze koža je otečena, žućkaste boje, vlažna, nekada
pokrivena mehurima. Tkivo kod ovakvih opekotina ima izgled kuvanog ili
pečenog mesa i žućkaste je boje.

Opekotine četvrtog stepena (carbonisatio)

Označavaju potpuno ugljenisanje tkiva.
 Opekotine kod dece

Opekotine spadaju u posebnu grupu povreda izazvanih dejstvom

termičkog agensa. Učestalost opekotina, je 1% godišnje.
Polovina od svih opečenih zahtevaju tretman lekara, a 20% od svih
hospitalizovanih su deca.
Deca najčešće zadobijaju opekotine u kući i to u kuhinji i kupatilu, što
ukazuje na mesto gde treba sprovoditi prevenciju.
Najčešće su u uzrastu 2- 5 godina, što se tumači nedostatkom iskustva,
radoznalošću i motornom nezrelošću.
 Klasifikacija prema agensu

Opekotine uzrokovane vlažnom toplotom — oparotine - ambustiones

Opekotine uzrokovane suvom toplotom — opekotine - combustiones

 I stepen — epidermalne
 Ilastepen — dermalne superficijalne
 IIb stepen — dermalne duboke
 III stepen — subdermalne
 Fizizologija

Odlika opekotina je gubitak cirkulišuće tečnosti. Kod većih opekotina

gubitak je dovoljno velik da prouzrukuje opekotinski šok. Ovaj gubitak
ne odnosi se samo na tečnost koja se neposredno izgubi preko opečene
površine već i na onaj deo tečnosti koji nastaje nagomilavanjem tečnosti
u tkivu i formiranju edema.
Opekotinski šok je u suštini hipovolemijski šok i njegova prevencija i
lečenje svode se na nadoknadu tečnosti putem infuzije koloida i
kristaloida.
 Težina opekotina

Prema zahvaćenoj površini opekotine se mogu klasifikovati na manje (< 15%),

a preko ovog procenta su velike opekotine.
Ova podela nema apsolutnu vrednost jer se kod deteta mlađeg od 2 godine i
manja opekotina (do 5%) tretira kao teška.
Pravilo “devetke”
 Opekotine kod dece

Valasovo pravilo “devetke” ima odstupanje zbog anatomskih odnosa

 Šest pravila prve pomoći
1. Najvažnije je da se povređeni deo tela dobro rashladi vodom iz slavine (ne
previše ledenom) najmanje 15 minuta. Prethodno treba skloniti odeću sa
povređenog dela tela.
2. Na opečeno mesto se stavi sterilna gaza koja ne sme da se steže zavojem i
služi kao zaštita od infekcije. Ako pacijent oseća jake bolove, dajte mu lek za
bolove.
3. Ukoliko opekotine zahvataju veliku površinu (preko 10 %), kod
povređenog pacijent može da se javi šok: povremeni gubitak svesti, nagli pad
pritiska, jak osećaj žeđi. Pacijent odmah transportovati do bolnice i da ga
uvijete u čist platneni čaršav.
 Šest pravila prve pomoći
4. Ukoliko je reč o hemijskoj opekotini, zahvaćeno mesto treba ispirati
vodom duže od 15 minuta. Ukoliko su kiselina ili baza (npr. kaustična soda
ili negašeni kreč) dospeli na kožu preko odeće, prvo treba dobro isprati
odeću, a onda je tako mokru pažljivo skinuti s povređenog mesta. Ako je
neophodno, isecite je makazama.
5. Mesto opečeno bazom pokriva se sterilnom gazom namočenom u rastvor
borne kiseline (kafena kašičica u čaši vode) ili razblaženim, sasvim slabim
rastvorom sirćeta.
6. Ako je opekotina od kiseline, gazu namočite rastvorom sode-bikarbone
(kafena kašičica u čaši vode).
 KOD DECE NIKAD NE RADITE:

Odojčad i malu decu sa većim opekotinama ne potapajte u hladnu

vodu niti ih cele hladite na drugi način
Ne stavljati nikakve bapske lekove, kao što su ulje, puter, mastilo, pasta za
zube i sl. jer sprečavaju rashlađivanje kože.
Ne vičite na dete, budite smireni i osećajni.
Plikove nipošto ne bušiti!
 Komplikacije opekotina

Bakterijska infekcija kože, koja može dovesti do infekcije krvotoka (sepsa)

Gubitak tečnosti, uključujući nizak volumen krvi (hipovolemija)
Opasno niska telesna temperatura (hipotermija)
Problemi s disanjem zbog unosa vrućeg vazduha ili dima
Ožiljci ili područja s grebenima uzrokovana prekomernim rastom ožiljnog
tkiva (keloidi)
Problemi s kostima i zglobovima, na primjer kada tkivo ožiljka uzrokuje
skraćivanje i zatezanje kože, mišića ili tetiva (kontrakture)
 Lečenje obuhvata:

 Tretmane na bazi vode

 Tečnosti za sprečavanje dehidracije
 Lekovi protiv bolova i anksioznosti
 Kreme, masti ili gelovi na bazi aloe vere
 Obloge
 Antibiotici protiv infekcije (i.v. primena).
 Lečenje opekotina

Muirova formula za nadoknadu tečnosti :

% opečene površine x telesna masa /2

Ova količina se dodaje u razmacima:

4h,4h,4h,6h,6h,12h od momenta povrede
Hospitalizacija je indikovana ukoliko je opekotina veća oć 10%. Isto važi
i kod opekotine od 5% ukoliko je i pitanju dete ispod 2 godine, kao i
opekotina lica, dlanova ili tabana.
 Lečenje opekotina

Zavisi od dubine i površine opekotine:

 Konzervativni tretman opekotina svodi se na toaletu opečene površine antiseptičkim
rastvorom, zatim vazelinskom gazom i običnom gazom natopljenom u antiseptički
rastvor.
 Odlični rezultati se postižu primenom srebro-sulfadijazina (Sanaderm/Dermazin).
 Lečenje opekotina

Hirurško lečenje opekotina ima za cilj da se odstrani nekrotična koža,

najčešće metodom tangencijalne ekscizije, a defekt koji tako nastane
pokriva se transplantatima kože transplantacijom po Tiršu. Obično se
tangencijalna ekscizija vrši od 48-72 časa nakon povređivanja, kada je faza
šoka uveliko prevladana, a moguće je oceniti dubinu opekotine odnosno
koju površinu treba ekscidirati. 
HVALA NA PAŽNJI!!