TROVANJE SUMPORNOM

KISELINOM I NJENIM
ANHIDRIDIMA
SUMPORNA KISELINA - FIZIČKO HEMIJSKA
SVOJSTVA
• Tečnost bez boje i mirisa i ima jako kaustično delovanje
• Ima jak afinitet prema vodi; a mešanjem sa vodom oslobađa se
toplota i do 1000º
• Takva toplota dovodi do opasnih i smrtonosnih opekotina po
koži
• Trovanja sumpornom kiselinom su najčešća u domaćinstvu,
laboratorijama, fabrikama boja i akumulatora
• Smrtna doza je oko 6-8 g i smrt nastupa obično posle 18-24
sata od unošenja u organizam
SIMPTOMI TROVANJA SUMPORNOM KISELINOM
• Jak bol pri kontaktu sa kožom i sluzokožama
• U slučaju gutanja sumporne kiseline: otežano disanje zbog
oticanja grla, opekotine u ustima i grlu, groznica, brz pad krvnog
pritiska, problemi sa govorom, povraćanje i povaćanje krvi
• U slučaju udisanja kiseline: plavičasta koža, usne i jagodice
prstiju, otežano disanje, malaksalost, bol u grudima, gušenje,
kašalj, iskašljavanje krvi, vrtoglavice, nizak krvni pritisak, ubrzan
puls.
ANHIDRIDI SUMPORNE KISELINE
1. SO2 (SUMPOR DIOKSID, SUMPOR SUPEROKSID,ANHIDRID SUMPORNE KISELINE)
• Bez boje, nezapaljiv, karakterističnog zagušljivog mirisa
• U kontaktu sa vodenom parom prevodi se u sumporastu kiselinu
H2SO3
• U prisustvu UV zraka SO 2 se oksidiše do SO 3 koji je anhidrid H 2SO4
• Takodje redukuje NO 2 do NO
• Stabilan. Nekorozivan kada je suv (osim za Zn); korozivan kada je
vlažan. Reaguje sa jakim oksidcionim i redukcionim agensima, i kada
je vlažan sa Zn
• Toksikološki značaj: profesionalna trovanja (industrija), aerozagađivač
(ugroženost javnog zdravlja: rudarsko-topioničarski baseni - “kisele
kiše”, vulkani, fosilna goriva - sagorevanje uglja – 50% globalne
emisije)
• Respiratorni sistem je ciljni organ toksičnosti
• Hidrosolubilan gas – deluje u gornjim porcijama respiratornog sistema
• Akutna ekspozicija:
• trenutno izaziva iritaciju grla (“stisnuto grlo”) i otežano disanje.
• efekat je umeren i ne-astmatičnog tipa pri koncentracijama
• Ljudi oboleli od astme su mnogo osetljiviji (ekspozicija SO2 može
inicirati napad astme)
• Hronična ekspozicija:
• Pri dugotrajnoj ekspoziciji SO2 koncentracijama >1 ppm - efekat
astmatičnog tipa, oštećuje pluća.
• Mehanizam toksičnosti: oksidativni stres se smatra novim mehanizmom
bronhokonstirkcije pri visokim dozama
• Lična zaštita: Zaštitne naočare ili štit (maska) za lice; gumene rukavice.
Odgovarajuća ventilacija.
• Terapija:
• davanje kiseonika,
• simptomatska,
• antibiotici
• bronhodilatatori
2. H2S (SUMPORVODONIK)

• zapaljiv, ekspolozivan, bezbojan gas, mirisa na ukvarena jaja

• Umereno je rastvorljiv u vodi
• Daje veliki broj reakcija oksidacije čiji su glavni produkti S, SO2 i sumporna
kiselina
• Izvori:
• Rad u bunarima, septičkim jamama, kanalizaciji i tunelima
• Rafinerijama nafte, koksa i teških metala
• Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog kaučuka
• Pri preradi kože i krzna
• U šećeranama i pivarama
• U klanicama
Toksikokinetika:

• Apsorpcija - Brzo se apsorbuje u respiratornom traktu, ali je

moguća resorpcija i preko kože.
• Distribucija - Distribuira se u mozak, jetru, bubrege, pankreas i
tanko crevo. Metaboliše se procesima oksidacije i metilacije (u
jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidne grupe proteina.
• Eliminacija - Netoksični oksidativnii produki eliminišu se
uglavnom preko bubrega. Deo H2S se u nepromenjenom stanju
eliminiše preko pluća.
• Toksikodinamika:

• Iritira kožu i sluzokožu gornjeg RES-a i oka. Veće koncentracije

mogu dovesti do edema pluća.
• Blokira ćelijsko disanje – Inhibicijom enzima citohrom oksidaze
u mitohondrijama onemogućava iskorišćavanje kiseonika u
ćeliji (prestanak celularnog disanja).
• Izaziva metaboličku acidozu- Zbog nemogućnosti korišćenja
kiseonika u oksidativnoj fosforilaciji, aktivira se anaerobni
metabolizam koji dovodi do povećanja laktata i nastanaka
acidoze.
• Oštećuje pluća i CNS- Izaziva paralizu respiratornog centra u
mozgu što dovodi do smrti
• Klinička slika trovanja:
• Akutno trovanje: može nastati pri niskim, i visokim
koncentracijama
• Niske koncentracije: Pečenje i suzenje u očima, fotofobija
i blefarospazam, pečenje u nosu i grlu, nadražajni kašalj,
dispneja i cijanoza, penušav i sukrvičav ispljuvak,
nekardijalni plućni edem
• Visoke koncentracije: Glavobolja, letargija, vrtoglavica,
nistagmus, gađenje, tahikardija, povraćanje, hipertenzija,
somnolencija, koma, uzbuđenost
• U težim slučajevima: Toničko-klonički grčrvi, midrijaza,
prolongirana koma, infarkt miokarda
• Subakutno trovanje: Javlja se kod kontinuiranog izlaganja od
nekoliko sati umerenim koncentracijama H2S.
• Iritacija sluzokože oka i gornjih disajnih puteva,
glavobolja, vrtoglavica, gađenje i povraćanje, smetnje u
pamćenju.

• Hronično trovanje: Nastaje pri intermitetnom izlaganju niskim

koncetracijama sumporvodonika
• Glavobolja, vrtoglavica, gušenje, opšta slabost, gubitak na
težini, nesanica, razdražljivost, znaci oštećenja VNS-a
TERAPIJA:

• Prekid ekspozicije, dekontaminacija, ispiranje očiju, utopljavanje,

mirovanje
• Oksigenoterapija.
• Natrijum nitrat izazivanje met-hemoglobinemije
• Simptomatsaka terapija
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI:

• Privremena radna nesposobnost traje do potpunog saniranja

svih kliničkih manifestacija trovanja.
• Trajne sekvele na RES, CNS, KVS i očima ograničavaju radnu
sposobnost zavisno od stepena oštećenja