Trovanje udahom

Nikola Dolovac MST 1-2

Trovanje
 Trovanje je stanje ili proces u kome organizam postaje
otrovan toksičnom supstancom ili životinjskim venomom.
 U organizam čoveka pored patogenih mikroorganizama i
njihovih toksina mogu dospeti i hemijska jedinjenja koja u
veoma malim količinama mogu izazvati trovanje. Hemijska
jedinjena mogu dospeti u hranu na različite načine za
vreme tehnološkog procesa proizvodnje i prerade namirnica.
Najčešće dospevaju kao dodaci koji poboljšavaju boju, miris,
izgled i ukus proizvoda ili sprečavaju kvarenja hrane. Ove
materije nazivaju se aditivi i izazivaju trovanje samo ako se
unesu u većim količinama od onih koje su dozvoljene.
 Trovanje je u sve većoj meri posledica
zagađenosti vode, zemljišta i vazduha, kao i nepropisnog
skladištenja i čuvanja hrane.
Trovanje zivom
 Otrovnost žive kreće unosom žive ili njenih soli koje su
slabo biodostupne ili udisanjem para žive koje se lako
apsorbuju. Živa kao para se lako širi ka organima, ali se
gomila u mozgu i bubrezima. Glavni izvor žive u ishrani
je riba zatim voće i povrće. U ribama i ljuskarima živa je
prisutna u obliku metil žive, dok je u većini ostalih
prehrambenih grupa prisutna u svom neorganskom obliku.
Metil živa se formira od neorganskih živa
delovanjem mikroorganizama u morskim i slatkovodnim
sedimentima. Živa je veoma toksična i može da izazove
poremećaj nervnog sistema, oštećenje mozga,
oštećenje DNK i hromozoma, alergijske reakcije i
negativne reproduktivne efekte, može izazvati kontaktni
dermatitis.
Trovanje pesticidima
 Pesticidi su hemijske materije koje se koriste u
zaštiti bilja, za uništavanje insekata i
trovanje glodara. Toksikološki su vrlo aktivni,
posebno kada je reč o organo-
fosfornim jedinjenjima i preparatima sa živom.
Trovanja pesticidima vrlo su česta. Glavni
uzrok njihovog dospevanja u hranu su
nepažnja i nepoštovanje upustava za
upotrebu. Posledice trovanje pesticidima su
razne i najčešće se ispoljavaju nekoliko minuta
nakon njivog unosa.
Trovanje Sumpornom kiselinom
 Sumporna kiselina je tečnost bez boje i mirisa i
ima jako kaustično delovanje. Ima jak afinitet
prema vodi, a mešanjem koncentrovane
sumporne kiseline sa vodom oslobađa se
toplota i do 1000°C. Takva toplota može da
dovede do teških pa i smrtonosnih opekotina
na koži. Trovanja sumpornom kiselinom su
najčešća u domaćinstvu, laboratorijama,
fabrikama boja i akumulatora. Smrtna doza je
oko 6-8 g i smrt nastupa obično posle 18-24
sata od unošenja u organizam.
Trovanje azotnom kiselinom
   Azotna kiselina je bistra, bezbojna tečnost,
koja ako se izloži svetlu i kiseoniku dobija
žućkasto-braon boju.

Upotrebljava se za nitriranje, za rastvaranje

metala i kao oksidaciono sredstvo. Letalna
doza za koncentrovanu azotnu kiselinu je 6-
8g. Karakteristična je po žutom prebojavanju
tkiva kada deluje u koncentrovanom stanju, a
razbalažena ne daje ovakvu boju. Toksično je i
udisanje azotnih oksida.
Trovanje Hlorovodoničnom kiselinom
 Hlorovodonična kiselina (sona kiselina) je
bezbojna, zadimljena tečnost, zaguščljivog
mirisa, koja se koristi u industriji, hemiji, a i u
domaćinstvu za beljenje, zbog čega
predstavlja potencijalnu opasnost za zadesna
i samoubilačka trovanja. Letalna doza
koncentrovane kiseline je oko 15g.
Klinicna slika
 
 Kiseline izazivaju koagulacionu nekrozu na mestima kontakta
sa tkivom i to izraženiju što je kiselina koncentrovanija.
 Ova trovanja lako se poznaju po mirisu koji se jako oseća na
povređenoj osobi. Izazivaju jak bol na mestu dodira sa
tkivom, kašalj, promuklost, nemogućnost gutanja, slabljenje
pulsa, prestanak lučenja mokraće, a smrt može nastupiti
posle 1-2 sata zbog edema glotisa ili šoka. Ostavljaju
brazdaste razjedne tragove na koži oko usta i na bradi. Kod
protrahiranog toka javlja se povraćanje krvavih masa, proliv i
mrka stolica, moguća provala zida želuca sa smrtnim
ishodom i posle 2-4 dana. Ova trovanja ostavljaju vrlo često
teške posledice u vidu suženja jednjaka.
Kako reagovati
 Ako povređeni može da guta, treba mu odmah
dati da pije vodu ili mleko, ali u samo prvih
nekoliko minuta. Greška je davanje
povređenom bilo šta da pije ako je prošlo više
od nekoliko minuta od trovanja. Ne treba
primenjivati neutrališuća sredstva (baze). Ne
pokušavati sa povraćanjem, jer kaustik pri
prolazu kroz oštećeni jednjak izaziva još
dublja oštećenja (perforacija) i oštećenja
početnih delova disajnih puteva. Povređenog
odmah transportovati u bolnicu.
Trovanje ugljen monoksidom
 Trovanje ugljen-monoksidom je stanje u živom organizmu nastalo kao
posledica udisanja opasnih koncentracija ugljen-monoksida (CO) u kući, na ulici,
u saobraćaju, industriji i poljoprivredi, usled veoma raširene upotrebe ugljeničnih goriva. Zbog jake
citotoksičnosti za živa bića, CO spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvećih
zagađivača vazduha. NJegov toksični efekat nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim
koncentracijama. Tako je izlaganje koncentracijama ugljen-monoksida od 100 i
više ppm praćeno simptomima i znacima akutnog ili hroničnog trovanja, sa mogućim teškim
posledicama po ljudsko zdravlje.  Smrtna doza CO za ljude iznosi 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) pri
udisanju gasa u trajanju od 30 minuta. Kod visokih koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom
vazduhu smrt može nastati u vremenu udisanja od 1-2 minuta.
 Ugljen-monoksid je gas koji nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja ugljenika iz organskih

materija, kao što su ulje, nafta i njeni derivati, drvo, prirodni i proizvedeni

gas, eksplozivi, ugalj ili koks. U toku procesa sagorevanja višak ugljenika podstiče stvaranje (CO), a
ako ima više kiseonika potpunom oksidacijom ugljenika nastaje ugljen-dioksid (CO 2). Ugljen-
monoksid može biti formiran kad god plamen dodirne površinu koja je hladnija od temperature
paljenja gasnog dela tog plamena. Izduvni gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem jedan su od
najvećih zagađivača atmosfere ovim gasom (sa 1-14 vol%) zatim, slede izduvni gasovi koji nastaju
u toku proizvodnje gvožđa kao i gasovi pri sagorevanju uglja u termoelektranama, i u procesu
proizvodnje u rafinerijama nafte i hemijskoj industriji. U razvijenijim zemljama sveta
(SAD, Japan, zapadna Evropa) i do 60% ugljen-monoksida potiče iz motora sa unutrašnjim
sagorevanjem.
Trovanje nikotinom
 U duvanu se nalazi jedan vrlo jak otrov koji se zove nikotin. U kojoj
meri je nikotin ubitačan po zdravlje može se videti po tome što pas
ugine za nekoliko sekundi ako mu na jezik stavimo samo dve kapi
čistog nikotina. Srećom, do. ovakvog trovanja kod pušača nikad ne
dolazi, jer oni nikad ne uzimaju najedanput ovoliku količinu
nikotina, ali pušači ,se njim ipak truju, i to stalno i trajno; ako oni
ne unesu u sebe nikad nikotin u toj količini, oni ga unose u manjoj
ili većoj meri svakodnevno.
 Osim nikotina, u duvanskom dimu ima i drugih otrovnih materija,
koje pojačavaju štetno dejstvo nikotina.
 Trovanje duvanom može biti ili akutno ili hronično. Akutna trovanja
su sada retka. Ranije su se događala češće jer su ljudi o tome
manje znali. Događaju se kada se iz bilo kojih razloga popije voda
u kojoj je kuvan duvan ili kad se tom vodom prave klizme. Ovakva
trovanja mogu biti i smrtonosna
Trovanje ugljen
Trovanje pesticidima
monoksidom
Trovanje nikotinom Ziva
HVALA NA PAZNJI!!!