OTROVNE PEČURKE

• Broj različitih vrsta šumskih pečuraka i njihovih toksina,

koji se često laboratorijski ne mogu lako dokazati, veoma
je veliki.

• Zbog toga se u praksi za postavljanje dijagnoze trovanja

pečurkama uglavnom ne koriste analize kojima se
dokazuju toksini u organizmu otrovanog, već se na
osnovu određenih simptoma zaključuje o tome koje su
pečurke u pitanju i kako lečiti pacijenta. Koristi se tkzv.
klinička klasifikacija u određene toksične sindrome.
 Amanitinski sindrom
• Smrtonosno trovanje izazvano najčešće
pečurkama iz roda Amanita
• Svake godine kod nas umre od nekoliko pa do
preko 10 osoba zbog trovanja ovim pečurkama
• Smrtnost iznosi 10-50%
Amanita phalloides
(zelena pupavka) • Nakon obroka latetni (asimptomatski) period
iznosi 6-24 h.
• Nakon toga se javljaju povraćanje, dijareja,
bolovi u trbuhu (dejstvo otrova faloidina)
• Kratkotrajno poboljšanje, zatim
• Oštećenje jetre, bubrega, mozga (amanitini; α
amanitin)
 Amanitinski sindrom
• Najotrovnija pečurka je zelena pupavka
• Raste širom Evrope, uključujući i Srbiju
• Sadrži tri grupe otrova:
– Amatoksine
– Falotoksine
Amanita phalloides – Virotoksine
(zelena pupavka) • Koncentracija i odnos ovih otrova u pojedinoj pečurki
zavisi od njene starosti (kod mladih ih ima manje), a
mogu da variraju i u zavisnosti od regiona u kome
rastu.

Amanita virosa
(smrtonosni anđeo)
 Amanitinski sindrom
• Alfa-amanitinje najznačajniji toksin
• Po hemijskoj strukturi spada u ciklične polipeptide
• (ciklo(L)-asparaginil-4-hidroksi-L-proli-(R)-4,5-dihidroxi-L-
isoleucil-6-hidroksi-2-merkapto-L-triptofilglicil-L-
izoleucilglicil-L-cisteinil) ciklo(4 → 8)-sulfid(R)-S-oksid.
• Ovaj otrov deluje kao inhibitor sinteze RNK polimeraze,
što dovodi do smrti ćelije.
• Nalazi se i u drugim pečurkama iz roda Amanita, kao što
su A. virosa i A. bisporigera, i u vrstama Galerina
Galerina marginata marginata i Conocybe filaris
• Falotoksini i virotoksini su takođe ciklični polipeptidi, ali su
u manjoj meri značajni za kliničku sliku trovanja
•

Alfa amanitin

Conocybe filaris
 Amanitinski sindrom- terapija

• Nadoknada tečnosti, korekcija elektrolitnog disbalansa

• Aktivni ugalj – ponavljane doze
• Ekstrakorporalna detoksikacija – MARS (Molecular
Adsorbent Recirculating System), plazmafereza
• Silibinin (kompetitivno inhibiše prodor amatoksina u
hepatocite)
• N-acetilcistein
• Penicilin G u velikim dozama (potiskuje amatoksin iz
veze sa proteinama plazme)
• Transplantacija jetre
 Giromitrinski sindrom

• Izazivaju ga pečurke iz roda Gyromitra

• Unutar 5 -12 h od obroka:
– povraćanje, proliv, grčevi, koma, hemoliza, odloženo
oštećenje jetre i bubrega
• Smrtnost 15-40%
• Giromitrin je nestabilan i u organizmu hidrolizuje u toksičniji
monometilhidrazin
• Ako se ove pečurke kuvaju u puno vode, bez poklapanja, i ta
Gyromitra esculenta voda baci, mogu da se jedu jer je toksin rastvorljiv i isparljiv.

Giromitrin (C4H8N2O)
Monometilhidrazin
N′-etiliden-N-metilformohidrazid
(C6N2)
Gyromitra infula Acetaldehidi metilformilhidrazon
Mravlja kiselina 2-etilidien-1-metilhidrazid
 Muskarinski sindrom
Simptomi počinju 15 do 30 min nakon obroka.
– Povraćanje, proliv, usporen rad srca, pad
krvnog pritiska,pojačano lučenje pljuvačke,
sužene zenice (mioza), pojačano lučenje suza.
• Smrtnost oko 5%
Inocybe geophylla • Izazivaju ga pečurke: Inocybe species,
Clitocybe dealbata, Omphalatus species i
pojedine vrste Boletus-a.
• Najvažniji otrov je muskarin koji je po hemijskoj
strukturi kvaternarni amin

Clitocybe dealbata
(C9H20NO2)+

2,5-anhidro-1,4,6-trideoksi-6-(trimetilamonio)-D-ribo-
Omphalotus illudens heksitol
 Antiholinergički (muscimolski) sindrom
• Tegobe nakon 1-2 h od obroka
• Psihička uznemirenost, delirijum, halucinacije,
povraćanje, dijareja, proširene zenice, suva topla
koža
• Smrtni slučajevi retki
Amanita muscaria
• Najznačajniji otrovi su muscimol i ibotenska kiselina
• Nalaze se u : Amanita muscaria, A. pantherina, A.
gemmata, Amanita multisquamosa, A. cothurnata),
A. frostiana, A. crenulata, A. strobiliformus,
Tricholoma muscarium.

Amanita pantherina

Muscimol
5-(aminometil)- Ibotenska kiselina
isoksazol-3-ol (S)-2-amino-2-(3-hidroksiizoksazol-
(C4H6N2O2) 5-il) sirćetna kiselina
Tricholoma muscarium (C5H6N2O4)

Cortinarius rubellus
Orelaninski sindrom
• Ovaj sindrom je interesantan je se trovanje može
ispoljiti tek nakon više dana od obroka (od 2 do 20,
prosečno oko 5 dana).
• Mučnina, povraćanje, učestalo mokrenje,
glavobolja, poremećaji funkcije bubrega
• Pečurke: Cortinarius orellanus, C. rubellus (=C.
orellanoides, C. speciosissimus, C. rainierensis),
and C. gentilis. C. splendens, C. atrovirens, and
C. venenosus
• Toksin orelanin je bipiridin dioksid čiji je stabilniji
tautomerni oblik amin oksid

Cortinarius orellanus
Orellanin C10H8N2O6
2,2-bipiridin-3,3-4,4-tetrol-1,1-dioksid ili
3,3',4,4'-tetrahidroksi-2,2'-bipiridin-N,N'-dioksid
 Koprinski sindrom
Simptomi unutar 2 do 72 h ukoliko se unese alkohol
• Povraćanje, dijareja, ubrzan rad srca, trnjenje i
žmarci u rukama i nogama, osećaj vreline,
pojačano lučenje pljuvačke, glavobolja
• Smrtni slučajevi su retki
• Pečurke: Coprinopsis atramentaria (=Coprinus
atramentarius), C. insignis, C. quadrifidus, C.
Coprinus atramentarius
variegatus.
• Toksin: Koprin
• Koprin se metaboliše u glutamičnu kiselinu i 1-
aminociklopropanol. Ova jedinjenja inhibišu enzim
acetaldehid dehidrogenazu. Ukoliko se konzumira
Koprin (C8H14N2O4)
alkohol, dolazi do stvaranja acetaldehida koji ne
N-(1-hydroksicikclopropil)-L-
glutamin može da se izmetaboliše.
 koprin

glutaminska kiselina + 1-aminociklopropanol

 • Psilocibinski sindrom

• Simptomi nakon 15 do 30 min. – halucinacije koje

traju nekoliko sati, poremećaj percepcije vremena
• “Gljive ludare”, oko 20 vrsta: Psilocybe cyanescens,
P. stuntzii, P. cubensis, P. semilanceata, Panaeolous
species Gymnopilus species, Mycena, Pluteus,
Conocybe, Inocybe.
Psilocybe stuntzii
• Toksini derivati indola (psilocibin, psilocin i drugi)

Psilocibin (C12H17N2O4P) Psilocin (C12H16N2O)

(3-(2-Dimetilaminoetil)- 3-[2-(Dimetilamino)etil]-4-indolol
Psilocybe cyanescens 1H-indol-4-il] dihidrogen fosfat
 Gastrointestinalni sindrom

• Najčešća trovanja
• Različiti toksini iritansi
• Simptomi nakon 20 min. do 4 h – mučnina,
gađenje povraćanje, bolovi u trbuhu
• Pečurke: Agaricus xantoderma, A.
Placomyces, rod Entoloma, Hebeloma,
Agaricus xantoderma Hygrocybe, Lactarius

Hebeloma crustiliniforme
 Zaključak

Pojedine vrste šumskih pečuraka dovode do teških

trovanja koja mogu biti smrtonosna.
Najopasnije su pečurke iz roda Amanita, a naročito je
toksična zelena pupavka (smrtnost iznosi 10-50%).
Svako trovanje gljivama zahteva pravovremenu
dijagnostiku, identifikaciju toksičnog sindroma i
odgovarajući tretman.
 VEOMA VAŽNO
Ukoliko iz bilo kog razloga sumnjate da bi se
moglo raditi o trovanju pečurkama koje
sadrže amanitin, NE ČEKAJTE da se
pojave simptomi.
Ne postoji antidot za trovanje amanitinom i
najveća nada za otrovane je da brzo stignu
u bolnicu gde se, adekvatnim merama,
toksin može ukloniti pre nego što se u
potpunosti apsorbuje i veže za ciljne ćelije u
organizmu.