uzroci smrti

Claire Merrick et. al. Prehospital Trauma Life Support, Mosby, 2003
 epidemiologija

 3.8 miliona smrtnih ishoda

godišnje

 312 miliona povredjenih

godišnje
 Mortalitet – Trimodalna distribucija

 Trenutna smrt: dešava se unutar

prvog sata i predstavlja polovinu
mortaliteta kod traume (oštećenja
velikih krvnih sudova, kao i povrede
mozga i srca su glavni uzroci smrti)
 Rana smrt: dešava se unutar nekoliko
sati od povređivanja do 3 dana; uzroci
su krvarenje i problemi sa disanjem
 Kasna smrt: dešava se posle tri dana
od povređivanja i ima svoj pik u 3-4
nedelji; uzroci su sepsa i MOF
 Trauma uzokuje promene kod
svih organskih sistema
 Menja vitalne znake
 Izaziva stvaranje
edema
 Pogoršava transport
kiseonika
 Menja metabolizam
(proteina, glukoze)
 Menja koagulaciju i
inflamatorni odgovor
 Menja imuni odgovor
 Izaziva leukocitozu
 Zbrinjavanje traume: ”ZLATNI SAT”

 Predstavlja vreme do ulaska u

operacionu salu (ili do drugog
definitivnog zbrinjavanja)

 Povrede u tom “ZLATNOM SATU”

moraju biti brzo prepoznate i brzo
otklonjena stanja opasna po život
 Principi zbrinjavanja
traume
 Organizovani timski pristup,
zbog kompleksnosti
politraumatizovanih pacijenata

 Tretman pre dijagnoze,

pretpostaviti koje je najteža
povreda i delovati u tom pravcu
dok se ne potvrdi dijagnoza

 Česta ponovna procena stanja,

pomaže u detektovanju ranih
promena stanja povređenih i
omogućava brže korektivne mere
 Trauma tim
 Vođa tima (tim lider)
 Anesteziolog
 Opšti hirurg
 Ortopedski hirurg
 Specijalista intenzivne
nege
 RTG tehničar
 Anestetičar
 Dve sestre iz intenzivne
 Zapisničar
 Prioriteti u zbrinjavanju i
reanimaciji

 Oblasti visokog
prioriteta: vazdušni
put/disanje, šok/ekstremno
krvarenje, preteća
hernijacija mozga, vratna
kičma
 Oblasti niskog
prioriteta: neurološka
trauma, abdomonalna
trauma, trauma srca,
trauma skeletnomišićnog
sistema i mekih tkiva
 Faze zbrinjavanja politrauma
“Sistematičan pristup treba uvek praktikovati”
“VREME JE SUŠTINA “

1. Biti spreman
2. Trijaža
3. Primarni pregled i procena
4. Reanimacija
5. Sekundarni pregled i procena
6. Monotoring, definitivno
zbrinjavanje i premeštaj
 “BITI SPREMAN”
 Prehospitalna faza: bolnica koja
prima povređene mora biti
obaveštena o stanju povređenih
zbog lakšeg planiranja zbrinjavanja
•Intrahospitalna faza:
•Alarmirati trauma tim da bude u
stanju da deluje
•Pripremiti i proveriti opremu za
uspostavljanje disajnog puta
•Pripremiti ugrejane i.v. rastvore
(kristaloide/koloide)
•Pripremiti monitoring
•Pripremiti opremu i obavestiti
laboratoriju
•Obavestiti odsek radiologije
•Spremiti krevet za transport
•Spremiti univerzalnu zastitnu
odeću i opremu za pregled
(rukavice, maske, mantile...)
 TRIJAŽA red
hitnosti
značenje primeri

I Akutna Povrede arterija,

 Predstavlja razvrstavanje neodložna opasnost po unutrašnje
povređenih prema redu pomoć život krvarenje, velike
hitnosti i dostupnim amputacije
resursima za zbrinjavanje
II Teške Manje
 Treba uraditi evaluaciju povrede. amputacije,povrede
odložena
povređenih, skorovati Stalni nadzor i mekih tkiva, prelomi
povrede pa tek onda uraditi pomoć
trijažu brz tretman. i iščašenja
 Većina teško povređenih
mogu se rano prepoznati po: III Male povrede. Posekotine,
poremećaju svesti, minimalna Lečenje kad uganuća, ogrebotine
otežanom disanju i stanju pomoć ima vremena.
šoka
 Nekorektno je da bolnice bez IV Male šanse za Teške povrede,
odgovarajuće opreme i preživljavanje dekompenzovani
moribundni
kadra primaju teško šok, loš neurološki
povređene
status
TRIJAŽA
 Indikacije za prijem u intenzivnu negu

 Obezbeđenje disajnog puta i

mehanička ventilacija
 Kardiovaskularna
reanimacija
 Teška povreda glave
 Podrška organima (dijaliza...)
 Korekcija koagulopatija
 Invazivni monitoring
 Aktivno grejanje pacijenata u
hipotermiji
 Primarni pregled
 Pronaći i korigovati životno
ugružavajuće faktore
 Očigledne i dramatične povrede
uglavnom nisu to što ubija
povređenog
 Ukoliko stanje ne može biti
korigovano obezbediti
oksigenaciju, ventilaciju,
perfuziju i transportuj u
intenzivnu negu
 Pregled po principu ABCD
 Primarni pregled

 A Airway: disajni put (zaštita vratne kičme)

 B Breathing: disanje
 C Circulation: cirkulacija
 D Disability: neurološki status
 E Expose: pregled
 A Airway: Disajni put
 Gledaj, slušaj osećaj
 Bučno disanje je
obstruktivno disanje
 Postoji li adekvatan disajni
volumen
 Koja je frekvencija i kvalitet
disanja
 Da li je disanje čujno i
obostrano jednako
 Konfuzni i agitirani pacijenti
su hipoksični dok se
drugačije ne dokaže
 Disajni put sa kontrolom
vratne kičme
 Očekivati probleme sa
disajnim putem kod:
poremećaja svesti, traume
glave, traume lica, traume
vrata, traume grudnog koša
kao i kod teških opekotina
ovih regija
 Otvaranje disajnog puta
vršiti: modifikovanim
potiskivanjem donje vilice,
podizanjem brade,
podizanjem donje vilice
 B Breathing: disanje
Inspekcija adekvatnog
podizanja i spuštanja grudnog
koša.
Auskultacija za procenu
simetrije i odgovarajućeg
volumena vazduha.
RTG pluća treba uraditi kod
pacijenata sa bolom u
grudima, dokaz za traumu
grudnog koša, hipotenzije ili
poremećenog mentalnog
statusa.
 B Breathing: disanje
 OKSIGENACIJA odmah  MEHANIČKA VENTILACIJA
ako postoji: pogoršanje  Razmotriti asistirano disanje
stanja svesti; šok, obilno ako je broj respiracija manji od
krvarenje; bol u grudima, 8 ili veći od 30/min,
trauma grudnog koša; respiratorni volumen opada,
dispnea, respiratorni postoji povećani napor pri
distres, multisistemska disanju.
trauma  Razmotriti disanje pod
 Obezbeđuje se pomoću pozitivnim pritiskom
kiseoničke maske ili (endotrahealna intubacija)
nazalnog katetera
 C Circulation: cirkulacija
 Da li srce kuca?
 Da li postoji značajno spoljašnje krvarenje?
 Da li pacijent ima perfuziju organa?
 Da li ima puls na radijalnoj arteriji ?
 Da li ima puls na karotidi?
 Ako nema pulsa na karotidi započeti CPR
 Procenat preživljavanja srčanog zastoja posle
traume je veoma mali
 Značajno spoljašnje krvarenje zbrinjavati
direktnom kompresijom(rukom, bandažom) a
turnike je poslednja opcija
 Da li postoji perfuzija utvrđujemo preko kože
(hladna, vlažna bleda); preko kapilarnog
punjenja >2sec i stanja svesti (uznemirenost,
anksioznost, agresivnost)
 Razmotriti unutrašnje krvarenje pregledom
trbuha
 C Circulation: prisustvo pulsa
 Puls na a. carotis
prisutan kod sistolnog
pritiska od 60mm Hg

 Puls na a. femoralis
prisutan kod sistolnog
pritiska od 70mm Hg

 Puls na a. radijalis
prisutan kod sistolnog
pritiska od 80mmHg
C Circulation: faze gubitka krvi
C Circulation: Akutni gubitak
krvi
I 0-15%
II 15-30%
III 30-40%
IV >40%
 C Circulation: Faza I
Odgovor organizma:
 vazokonstrikcija krvnih sudova u cilju očuvanja
krvnog pritiska i perfuzije svim organima

Simptomi i znaci:
 osoba je svesna
 krvni pritisak je normalan
 puls je blago povišen i ostaje dobro palpabilan
 dubina i brzina disanja ostaju nepromenjeni
 boja kože i temperatura su normalni
C Circulation: Faza II
Odgovor organizma
 vazokonstrikcija se nastavlja u cilju održanja krvnog pritiska
 krvni protok se smanjuje u koži, bubrezima i crevima

Simptomi i znaci:
 osoba postaje konfuzna i uznemirena
 koža postaje bleda, hladna i suva
 dijastolni pritisak se povećava zbog vazokonstrikcije ili ostaje u
normali
 pulsni pritisak se sužava (smanjena razlika izmedju sistolnog i
dijastolnog)
 puls se ubrzava preko 100/min i njegov kvalitet slabi
 brzina disanja se ubrzava
 pritiskom na kožu boja se sporo vraća
C Circulation: Faza III
Odgovor organizma:
 kompenzatorni mehanizmi posustaju
 vazokonstrikcijom se ne može održati krvni pritisak i on se
smanjuje

Simptomi i znaci:
 osoba je sve konfuznija
 izraženi su klasični znaci šoka
 jako ubrzan puls, ne palpabilan na periferiji (radijalna arterija)
 krvni pritisak je nizak
 disanje jako ubrzano
 ekstremiteti hladni
C Circulation: Faza IV
Odgovor organizma:
 vazokonstrikcija je ekstremna i krvni protok se
jako smanjuje tako da ćelije ostaju bez kiseonika
Simptomi i znaci:
 osoba je pospana i daje slabiji odgovor i na jake
draži
 krvni pritisak se dalje smanjuje
 jako smanjen protok kroz vitalne organe
predstavlja neposrednu opasnost od brzog
smrtnog ishoda
 C Circulation: šok
Nakon traume, pacijenti može izazvati bilo koji od
pet vrsta šoka:
■ hipovolemijski (krvarenje)
■ distributivni (mozak/kičmena moždina)
■ kardiogeni (direktna trauma miokarda)
■ opstruktivni (pneumotoraks ili srčana tamponada)
■ disocijativni (udisanje CO ili cijanida)
■ Tretirati hipotenziju sa početnim bolusom 1-2 L
izotonične tečnosti.
D Disability: neurološki status
 Stepen svesti je najbolji znak
perfuzije mozga
 Proveriti zenice- oči su prozor u
CNS
 Smanjen nivo svesti- razmotriti:
oštećenje mozga, hipoksiju,
hipoglikemiju, šok
 Kod poremećaja svesti nikad ne
treba prvo pomisliti na lekove,
drogu, alkohol ili tip ličnosti
D Disability: Brza procena
A budan
V odgovara na poziv
P reaguje na bol
U ne reaguje
D Disability: Glazgov koma skala (GCS)
odgovor bod

Otvaranje spontano
Na verbalnu komandu
4
3
očiju Na bol 2
Nema odgovora 1

Verbalni Orijentisana konverzacija

Dezorijentisana, konfuzna konverzacija
5
4
odgovor
Neadekvatni odgovori 3
Nerazgovetnost 2
Nema odgovora 1
Intubiran 1T

Mišićni Izvršava komande

Adekvatan odgovor na bolnu stimulaciju
6
5
odgovor
Neadekvatan odgovor na bolnu stimulaciju 4

Fleksija ekstremiteta 3
Ekstenzija ekstremiteta 2
Nema odgovora 1
 E Expose: Pregled
 Obratiti pažnju na
hipotermiju,opekotine,
ekspoziciju hemijskim i
radioaktivnim supstancama
 Uraditi evaluaciju i tretirati
povrede kao peti prioritet
primarnog pregleda
 Reanimacija

 Imobilisati vratnu kičmu

 Držati otvoren disalni put
 Dati koiseonik
 Započeti asistiranu
ventilaciju ambu
balonom
 Razmotriti intubaciju
 Uspostaviti i.v. Liniju
 Preispitati prethodne
postupke
Sekundarni pregled

Anamneza Grudni koš

 AMPLE  Grudni kapak
 A—Allergies (alergija)  Mehurići na rani
 M—Medications (lekovi)  Hemo/pneumotoraks
 P—Past history (predhodne bolesti) Abdomen
 L—Last meal (zadnji obrok)  Kontuzija
 E—Environment at time of injury (okolina i  Distenzija
vreme povrede)  Peritonealni znaci
Glava  Rektalni pregled
 Depresivni prelomi lobanje Karlica
 Posekotine lobanje  Palpirati spinu ilijaku i pubičnu kost
 Povrede jezika Ekstremiteti
 Hemotimpanium  Frakture
Vrat  Neurovaskularne promene
 RTG vrata:  Duboki tetivni refleksi
 Neurološki znaci  Tonus mišića
 Bol u vratu  Prijapizam (sugeriše povredu kičme)
 Pogoršanje stanja svesti
 Penetrantne povrede vrata
 Treba raditi Ne treba raditi

 Alarmirati trauma tim  Haotično zbrinjavanje

 Pratiti algoritam  Postaviti meku kragnu
 Postaviti čvrstu kragnu za imobilizaciju vratne
kod sumnje na povredu kičme
vratne kičme  Otvoriti disajni put
 Otvoriti disajni put zabacivanjem glave i
podizanjem donje vilice podizanjem brade
 Aplikovati I.V. linije  Postaviti I.V. liniju malog
velikog lumena lumena
 Uključiti onoliko  URADI SAM
personala koliko je  Odustati prerano od
potrebno reanimacije
ALGORITAM
 BUDI SPREMAN
 URADI TRIJAŽU
 PRIMARNI PREGLED: ABC, identifikuj
životno ugrožavajuće faktore i otkloni ih
 REANIMACIJA: ABC
 SEKUNDARNI PREGLED: kompletan
pregled “od glave do pete” (klinički i
laboratorijski)
 DEFINITIVNO ZBRINJAVANJE- hirurgija
 Inicijalno zbrinjavanje
politraumatizovanih
 Iskustvo Američkog udruženja
hirurga navodi da ATLS program
ima značajne rezultate u
zbrinjavanju politraumatizovanih
 ATLS program ima 4
komponente: primarni pregled,
reanimaciju, sekundarni pregled
i definitivno zbrinjavanje.
 Ogroman značaj u zbrinjavanju
je u principu “Zlatnog sata” u
reanimaciji i “Platinastih 10
minuta” u prehospitalnom
zbrinjavanju.
cilj nadoknade volumena
Izbor tečnosti
 rani hemodinamski efekti
 hemostazni efekti
 transport kiseonika
 distribucija i kapilarni endotelno propuštanje
 modulacija inflamatornog odgovora
 bezbednost
 pH pufer
 metod eliminacije
 cena
nadoknada volumena

 krv
 kristaloidi
 koloidi
 Hipertoni rastvor
 Kristaloidi –vs- Koloidi
(Mirnodopski uslovi)
 U mirnodopskim uslovima, dodatni volumen
nadoknade krvnim komponentama, ako je
potreban, treba obezbediti što pre posle
inicijalne kristaloidne terapije.
 Transporni interval u mirnodopskim uslovima
je veoma kratak.
 Sa ovim kratkim transportnim intervalom,
velika količina infudovanih kristaloida je još
uvek u intravaskularnom prostoru
Kristaloidi –vs- Koloidi
(Ratni uslovi)
 Evakuaciono vreme povredjenih je
mnogo duže.
 nadoknada tečnosti
Da li je moguća kompresija
krvarenja?

kompresibilno krvarenje

nadoknada 0.9% NaCl

prema simptomima
 nadoknada tečnosti
nekompresibilno krvarenje

tupa povreda
250 mil 0.9% rastvora NaCl
titrirati do pojave radialnog
pulsa

Penetratna povreda
250 mil 0.9% rastvora NaCl
titrati do pojave centralnog
pulsa
 Hipotenzija i prognoza kod traume mozga
The role of secondary brain injury in determining outcome from
severe head injury. Chesnut et al J Trauma 1993, 34 : 216-22

Prospektivno istraživanje kod 717

ozbiljnih povreda mozga
Fluid resuscitation of patients with multiple injuries
and severe closed head injury
Experience with an aggressive fluid resuscitation strategy

York et al J Trauma 2000; 48 : 376-80

• 34 patients ISS>16
• CGS < 8
• CPP > 80 mmHg,

74 % pacijenata nije imalo cerebralne

sekvele
 tra pu
ko ns na
ag po kr
ul rt v
tro acio kis
e
vo mb ni f on
lu oc ak ika
m iti to
en ri
derivati krvi
Transfuzija eritrocita po ASA vodičima

transfuzija eritrocita ako je Hgb <60g/l

ne davati eritrocite kod Hgb>100 g/l

odluka za transfuziju eritrocita kod Hgb

izmedju 60g/l i 100 g/l:
1.prisutna ishemija organa (promena
mentalnog statusa, miokardna ishemija,
acidoza, niska SvO2
2.krvarenje
3.intravaskularni volumen
4.kardiopulmonalna rezerva

Approved by the House of Delegates on October 22, 1995 and last amended on October 25, 2005) An
Updated Report by the American Society of Anesthesiologists Task Force on Perioperative Blood Transfusion
and Adjuvant Therapies. http://www.asahq.org/publicationsAndServices/BCTGuidesFinal.pdf . Accessed June
2007
 Masivne transfuzije krvi su
praćene povećanjem letaliteta
Relationship between units of transfused Association between 0-15 units of
blood in the first 12 hours and the pRBCs and infection rate 2
incidence of MOF 1
60 100 y = 0.1375e0.1187x

Incidence of Infection (%)

Incidence of MOF (%)

50 R2 = 0.7566
p<0.001 80

40 n=1,593
60
30
40
20

20
10

0 0
0 0-5 6-10 11-15 16-20 >20 0 2 4 6 8 10 12 14
Transfused units Transfused pRBC units
Novi koncept:
damage control resustitation
Damage Control Resuscitation

•Restrikcija nadoknade volumena (Mattox)

•Indikacije - puls & svest (Holcomb)

•Brzi transport – Minimalno kristaloidi

•Produžen transport – koloidi plus tretman

hipotenzije
 Ključni aspekti DCR

 Brzo prepoznavanje “traumom-indukovan e

koagulopatije”
 Dozvoljena hipotenzija/minimalna upotreba
kristaloida
 Brza/definitivna kontrola krvarenja
 Rana prevencija hipotermije i acidoze
 Rana transfuzija eritrocita:plazme:trombocita u
odnosu 1:1:1
 Upotreba cele krvi (ako je moguće)
 Upotreba rFVIIa i fibrinogena
 Upoteba tromboelastograma kao vodiča za
administraciju krvnih produkata i hemostatičkih
dodataka
Damage Control Resuscitation

 Kontrolisana hipotenzija

 Hemostaza

 Damage Control Surgery

Kontrolisana hipotenzija
 “if the pressure is raised
before the surgeon is
ready to check any
bleeding that may take
place, blood that is sorely
needed may be lost.”
Cannon W, Fraser J, Cowell E. The
Preventative Treatment of Wound
Shock. JAMA 1918:618-621
 Nadoknada
Nadoknada volumena
volumena
Kontrolisana
Kontrolisana hipotenzija
hipotenzija ii
hemoragični
hemoragični šok
šok

40 mmHg 60 mmHg 80 mmHg

Stern et al Ann Emerg Med 1993

  9 randomizovanih
Normotensive or istraživanja
hypotensive
resuscitation ?
A meta analysis
Mapstone J, Roberts I, Evans PH , J TRAUMA 2003, 55 , 571

Hipotenzija Normotenzija

Kontrolisana hipotenzija obezbedjuje preživljavanje

Immediate VS delayed fluid resuscitation
for hypotensive patients with
penetrating wounds
(Bickel, NEJM 1994; 331:1405-1409)
Uncontrolled Hemorrhage :
Is Normal Blood Pressure the
Target ?
Roberts et al Lancet 2001
Koagulopatija u traumi

 3‐4 x povećava mortalitet

 8 x veći mortalitet u prvih 24 h
 Povećana incidenca MOF
 Povećava potrebe za transfuzijom

Brohi K, et al., Ann Surg. 2007;245(5):812‐818.

Maegele M, et al. Injury. 2007;38(3):298‐304
Koagulopatija u traumi
Damage control surgery
Hipertoni rastvor:
Prednosti
 Efekat HS na cerebralni krvni protok

Tseng KMY, Effect of Hypertonic Saline on Cerebral Blood Flow in Poor-Grade Patients With Subarachnoid Hemorrhage .Stroke 2003;34;1389-
1396; originally published online May 1, 2003;
Ziai W. Hypertonic saline: First-line therapy for cerebral edema? J Neurological Sciences 2007; 261:157–166
 ПРВА ПОМОЋ КОД МАСОВНИХ
ПОВРЕЂИВАЊА
 природне катастрофе (земљотрес,
поплаве, ерупције вукална)
 несреће већих размера (пожари,
саобраћајне несреће, рушење зграда)
 ратни сукоби
 терористички напади

У кратком временском периоду

повређен је велики број људи
(рањавање, краш повреде, опекотине)
Број повређених и тежина повреда
често превазилазе могућности и
капацитете здравствене службе
 ПРВА ПОМОЋ КОД МАСОВНИХ
ПОВРЕЂИВАЊА
У акутној фази катастрофе неопходно
је брзо обавештавање надлежних
служби и становништва у целини у
циљу опште мобилизације
становништва и свих структура
друштва

У првим тренутцима несрећа већих

размера повређени су често
препуштени сами себи

Проблем – недовољан број спасилаца

 ПРВА ПОМОЋ КОД МАСОВНИХ
ПОВРЕЂИВАЊА
Од изузетне важности је да
појединци буду оспособљени:
 да прву помоћ укажу себи
(самопомоћ)
 да прву помоћ међусобно укажу
(узајамна помоћ)
 да прву помоћ укажу жртви несреће

У масовним несрећама редовно је

присутан недостатак типског
санитетског материјала за указивање
прве помоћи
 ПРВА ПОМОЋ КОД МАСОВНИХ
ПОВРЕЂИВАЊА
Друга фаза масовне несреће, тзв. фаза
ургентног пружања прве помоћи одвија
се увек у временској кризи и у максимално
отежаним условима, чак и по доласку
медицинских и других специјализованих
тимова (полиција, војска, ватрогасна служба)

Спасиоци су у овом периоду ангажовани на

отклањању претећих опасности по
повређеног а и по самог спасиоца (гашење
пожара, деконтаминација терена)

Следи проналажење повређених, тријажа,

хитно збрињавање и евакуација
 ПРВА ПОМОЋ КОД МАСОВНИХ
ПОВРЕЂИВАЊА

У трећој фази масовне несреће,

тзв. фази рехабилитације,
екипе прве помоћу учествују у
медицинском збрињавању,
лечењу и мерама неге као и у
обезбеђивању елементарних
услова за живот настрадалих
лица (смештај, храна, вода)
ТРИЈАЖА ПОВРЕЂЕНИХ И ОБОЛЕЛИХ

 ОРИЈЕНТАЦИОНА ТРИЈАЖА

 ДЕТАЉНА ТРИЈАЖА
 ОРИЈЕНТАЦИОНА ТРИЈАЖА
Користи се у несрећама са великим бројем
повређених особа а у циљу одређивања
приоритета за брз транспорт до
здравствене установе.

Ову врсту тријаже врше спасиоци, лица

затечена на месту несреће или стручна
лица.

Она се у мирнодобским условима

увежбава у војничким колективима,
ватрогасним и полицијским јединицама,
медицинским установама, школама и у
оквиру организације црвеног крста
 ОРИЈЕНТАЦИОНА ТРИЈАЖА

Базира се на стању свести,

дисању, пулсу, боји коже и
видљивих слузница, менталном
статусу и могућности хода
 ОРИЈЕНТАЦИОНА ТРИЈАЖА
Дели повређене на четири групе:
1. deceased (преминули) – особе без
свести, пулса и дисања
2. immediate (одмах, сместа) – тешко
повређени
3. delayed (одложено) – повређени са
очуваном респирацијом, одговарајућег
пулса и капиларног пуњења и очуваног
менталног статуса
4. minor (мањи, незнатан) – они и поред
задобијених повреда могу да ходају

Повређене особе на основу наведених

група обележити маркером или
одговарајућом траком залепљеном на
чело
ТРИЈАЖА ПОВРЕЂЕНИХ И
ОБОЛЕЛИХ

1. црна – за оне без знакова живота или повређене код

којих се веома брзо очекује летални исход
2. црвена – захтевају хитну хируршку интервенцију или
хитне мере реанимације. Спадају у први ред хитности
3. жута – за повређене стабилних виталних параметара
али који захтевају болничко лечење
4. зелена – за повређене који захтевају одложени
лекарски преглед
5. бела – за повређене са минималним повредама
ИЗВЛАЧЕЊЕ ПОВРЕЂЕНОГ СА
МЕСТА НЕСРЕЋЕ

Задатак спасиоца је да после пружене прве помоћи

помогне да повређени што пре стигне до здравствене
установе где ће му бити пружена стручна медицинска
помоћ

Извлачење повређених је оправдано:

 ако место несреће и положај угрожавају повређеног
 да би се повређени и спасилац заштитили
 да би се обезбедили повољнији услови за пружање
помоћи
Стање свести повређеног одређује начин извлачења
као и број потребних људи
ИЗВЛАЧЕЊЕ ПОВРЕЂЕНОГ СА МЕСТА НЕСРЕЋЕ
ИЗВЛАЧЕЊЕ ПОВРЕЂЕНОГ СА МЕСТА НЕСРЕЋЕ
ТРАНСПОРТ ПОВРЕЂЕНИХ И ОБОЛЕЛИХ

Мора бити брз, удобан и сигуран

Транспорт за последицу може имати

дехидратацију повређеног, инфекцију,
секундарно крварење и настанак шока

За сваког повређеног или оболелог

претходно извршити одговарајућу припрему
за транспорт (после пружања прве помоћи
поставити повређеног у правилан положај у
којем ће сачекати транспорт)
79
ЗНАЧАЈ ПРАВИЛНОГ ПОЛОЖАЈА
ПРИЛИКОМ ТРАНСПОРТА

 спречава се бол
 смањује се опасност од секундарног крварења
 олакшава се функција кардиопулмоналног
система
 код повређених без свести спречава се западање
језика
 спречавање настанка декубитусних рана
 спречава се накнадна дислокација преломљених
костију и могуће лезије неуроваскуларних
структура
ПОЛОЖАЈ ПОВРЕЂЕНОГ ПРИ
ТРАНСПОРТУ

1. активан
2. пасиван
3. принудан (положај који диктирају повреде)

 повређени без свести са присутним спонтаним дисањем

поставља се у бочни кома положај
 лежећи положај са благо уздигнутим ногама код повреда ногу
праћених обилнијим крварењем
 раван положај на леђима на тврдој подлози код повреде
кичме и врата
 положај на леђима са благо савијеним ногама у коленима код
повређених са доминантном повредом трбуха или карлице
 полуседећи положај код повреда грудног коша
НАЧИН ТРАНСПОРТА
ПОВРЕЂЕНИХ
 копнени
 ваздшни
 водени
Укрцавање у транспортно средство врши се главом напред а
искрцавање са ногама напред

Пре транспорта повређеном дати седативе, аналгетике,

течности и др.

Обавезно је постављање транспортне имобилизације

Мере помоћи током транспорта у начелу су сведене на
минимум
Задатак анестезије у рату:

омогућити извођење неопходних

хируршких интервенција,
у складу са борбеном ситуацијом
Хирургија пре анестезије
 Историјат
 Кримски рат ( 1854-55 ) и
грађански рат у САД ( 1861 -
65)-Хлороформ и Етар
 1905 – Новокаиин
 I Светски рат – Блок или
регионална анестезија,
спинална, интравенска и
ректална анестезија
Историјат

 II светски рат – морфин,

пентотал и прокаин
 Азот оксид
 Етар, са побољшаним
вапоризерима и кисеоником.
Интравенски барбитурати
 Ендотрахеални тубуси
 Машине за анестезију
 Специфичности анестезије у
ратним условима

 Велики број повређених

 Тешке повреде
 Недостатак анестетика
 Недостатак опреме
 Недостатак стручног особља
 Санитетско-тактички фактори
захтевају од анестезије

 Једноставност – примена лако

изводљивих метода
 Безбедност – примена анестетичких
средстава велике терапијске ширине
 Штедљивост - минимум средстава и
опреме
 Сигурност - брз и сигуран опоравак
Хирургија у ограниченом техничком окружењу
 Медицински фактори

 Опште стање п/о

 Обим и локализација повреде
 Врста оперативног захвата
Интервенције пре
хирургије
 Општи принципи у третману пре
операције:
 1 ) успостављање дисајног пута
 2 ) успостављање венског пута
 3 ) надокнада волумена
 4 ) операција у најкраћем могућем
року за коначан третман.
 Постизање ових циљева може бити
тешко или чак, немогуће.
 Врсте анестезије

 Локална (површинска, инфилтрациона)

 Регионална или блок анестезија
 Општа интравенска
 Општа инхалациона (отворена,
полузатворена и затворена метода)
 Општа балансирана
Преоперативна припрема и
премедикација
 Аналгезија
 Седација
 Смањење саливације
 Сузбијање мучнине и повраћања
 Пражњење желуца (сонда)
 Пражњење бешике (катетер)
 Реанимација виталних функција
 Захтеви за општу анестезију

 Безбедна за повређеног
 Увод без акцидената
 Добра аналгезија и релаксација
 Брзо буђење и опоравак
 Инхалациона анестезија
Методе: Средства:

 Отворена “кап по кап”  Етар

 Полузатворена  Азот-оксидул
 Затворена  Халотан
 Kомбинована  Изофлуран
 севофлуран
Етер анестезија
 Лекови у анестезији

 Аналгетици
 Хипнотици
 Релаксанти
 Aнтидоти
 Регионална анестезија
 Одлични оперативни услови.
 Добра периоперативна аналгезија.
 Стабилна хемодинамика.
 Специфична анестезија за екстремитете.
 Смањена потреба за другим
анаестетицима.
 Минимални нежељени ефекти.
 Брз опоравак
Опрема за анестезију

Апарат за анестезију за рад у

пољским условима СнК 37с
 сандук А – апарат за анестезију
 сандук Б – челичне боце са
гасовима
 сандук Ц – опрема и лекови за рад
анестезиолога
Апарат за анестезију СнК 37с
Друге војске...
Стални тренинг