ПРВА ПОМОЋ И ЛЕЧЕЊЕ

АЛДЕХИДИ (6.2.1.)

(формалдехид, фурфурал, металдехид, паралдехид, триоксиметилен)

Механизам деловања:
Ова једињења унета инхалационо или орално изазивају јаку иритацију
слузница дигестивног или респираторног тракта доводећи до инфламације,
улцерације и коагулационе некрозе. Системске манифестације су ацидоза,
оштећење бубрега, конвулзије и поремећај свести до коме.
Симптоми и знаци:
Први симптоми након инхалације су кашаљ, дисфагија,едем и спазам
ларингса.након пероралног уношења, поред бола у устима, ждрелу и трбуху,
који је карактеристичан, јавља се пoвраћање, хематемеза, отежано
мокрење до енурије. Смрт настаје услед респираторне инсуфицијенције.
Промене на кожи могу бити у облику контактног дерматитиса (црвенило,
оток, некроза).
Прва помоћ и лечење:
У оквиру преве помоћи треба давати воду, млеко, беланце од јајета
(свеже), активни угаљ и одмах консултовати лекара ради даљег интензивног
лечеља. Лечење је симптоматско и у основи преставља борбу против шока,
корекцију ацидобазног статуса и по потреби мере кардиореспираторне
реанимације.

АЛКОХОЛИ - ВИШИ (6.2.3.)

(амил алкохол /1-пентанол, 2-пентанол, 3-пентанол, тере-пентил

алкохол, izo-пентил алкохол, амил-алкохол комерцијални/ izo-бутил
алкохол, n-бутил алкохол, sek-бутил алкохол, terc-бутил алкохол,
диацетон алкохол).
Ова група алкохола означена је тако да би се из ње искључили други
алкохоли (метил, етил, пропил и izo-пропил) чији је маханизам токсичног
деловања другачији, па самим тим и лечење.
Механизам деловања:
Поред иритације коже и слузница које нису од већег токсиколочког
значаја, ингестија ових матеија у принципу доводи до екситације а затим до
депресивног дловања на централни нервни систем.
Симптоми и знаци:
Јавља се главобоља, мишићни грчеви, вртоглавица, отежан ход,
конфузност, делиријум и све фазе поремећаја свести до коме. Могу се
јавити и пормећаји срчаног ритма, а смрт обично настаје као поселедица
респираторне инсуфицијенције.
 Прва помоћ и лечење:
У оквиру прве помоћи најзначајнија је лаважа (испирање) желуца.
Обавезно затражити помоћ лекара ради даљег лечења и превенције
могућих компликација (оштећење јетре и бубрега, плућни едем, срчана
слабост, метхемофлобинемија код амил алкохола и сл.). у случајевим
дубоке коме неопходна је и хемодијализа.

АМОНИЈАК (6.2.4.)

(амонијак, амонијум-хлорид, амонијум-перхлорат)

Од токсиколошког значаја у сва једињења амонијака.
Механизам деловања:
Амонијак гас има све особине јаких иританаса и корозива (види иритан-
се и корозиве). Амонијум-хиддроксид (амонијачна вода) је јака алкалија (ви-
ди корозиви). Амонијумове соли (хлориди, нитрати, ацетати, бикарбонати,
цитрати, фосфати, системске манифестације које изазивају онјонски делови
једињења.
Симптоми и знаци: види ИРИТАНСИ – јаки и КОРОЗИВИ.
Прва помоћ и лечење: види ИРИТАНСИ – јаки и КОРОЗИВИ

АРСЕН (6.2.7.)

(арсен, арсентриокслид)
Механизам и деловање:
Мада се механизам тровања арсеновим једињењима не зна тачно, сма-
тра се да у основи лежи везивање за сулфхидрилне групе ензима и реме-
ћење ћелијског метаболизма. Тровалентна једињења су много токсичнија од
петовалентних, а арсен-водоник токсичнији од арсен триоксида.
Симптоми и знаци:
Тровања арсентриоксидом карактеришу гастроинтедтинални поремећај,
жарећи бол у једњаку., повраћање и крвави проливи, крави притисак пада,
коже постаје хладна и влажна као предзнак шока. Кома, конвулзије и
циркулаторна инсуфицијенција воде у смртни исход. У тровању арсином
(арсен-водоник) хемолиза је водећи знак.
Прва помоћ и лечење.
Испирање желуца и лаксатива су основне мере прве помоћи. Обавезно
се јавити лекару. Лечење је специфично (давање БАЛ-а или пенициламина)
и симптоматско (надокнада течности и електролита, превенција шока, плућ-
ног едема, поремећаја срчаног ритма). У тровању арсином антидоти су не-
ефикасни. Хемодијализа због бубрежне инсуфицијенције и ексангвинотран-
сфузија за уклањање комплекса арсин-хемоглобин је од изузетног значаја.
 БАКАР (6.2.9.)

(бакар, бакар(II)-ацетат, бакар-хидроксид, бакар(I)-хлорид, бакар(II)-

хлорид, бакар(I) оксид, бакар-оксихлорид, бакар(II)-сулфат, бакар-
карбонат базни, бакар-сулфат, кобалт-ацетат, кобалт-оксид, оксим-
барак)
Механизам деловања:
Акутна перорална тровања солима бакра врло ретко имају тешку клуни-
чку слику из простог разлога што сва ова једињења имају узражен еметички
учинак. Уколико је желудац предходно био празан (без присуства хране)
спонтано повраћање ће се јавити већ 5-10 минута након ингестије. И поред
тика описани су системски ефекти тровања овим једињењима као што је
оштећење капилара, оштећење јетре и бубрега, у почетку екситација а за-
тим депресија CNS, интраваскуларна хемилиза са циркулаторним шоком и
оштећењем бубрежних тубула.
Симптони и знаци:
Помптно повраћање, жарећи бол у устима, дуж једњака и желуцу (јер
делује иритативно на слузницу), проливи са или без грчева у трбуху и поја-
вом крви у столици. Убрзан пулс може бити предзнак циркулаторног шока.
Може се јавити и жутица, као и метхемоглобинемија. Анурија је већ знак
оштећења бубрега.
Прва помоћ и лечење.
Без обзира на спонтано повраћање, отрованом треба испрати желудац и
дати беланце од јајета (живо). У здравственој установи превенирати нас-
танак шока и тубуларног зачепљења услед хемолизе, кориговати електро-
литски и хидрациони дисбаланс. Уколико симптоми треба дати антидоте
(BAL или пенициламин). У случају интензивне метхемоглобинемије дати ме-
тиленско плаво (1-2 mg/kg телесне тежине 1% растора).

БОРАТИ (6.2.14)

(бор-трибромид, бор-трифлуорид, боракс, борна киселина)

Механизам деловања:
Ова једињења се углавном користе као антисептици мада су ограниче-
ног ефекта. Брзо се ресорбују са слузница, али тешко преко неоштећене ко-
же. Најчешћи пут акутног тровања је ингестија. Тачан механизам токсичног
деловања није сасвим јасан, али се еловање углавном испољава на CNS,
гастроинтертинални тракт и ређе јетру и бубрег.
Симптоми и знаци:
Мучнина, повраћање, бол у желуцу са појавом хеморагичног гастроенте-
ралног синдрома. Главобоља, општа слабост и летаргија могу бити праћени
премором и поврменим конвулзувним кризама. Присутна је и метаболичка
ацидоза. Смрт је изузетно ретка и последица је депресије CNSи/или васку-
ларног колапса. Описани су и случајеви оштећења јетре и бубрега
Прва помоћ и лечење:
У оквиру прве помоћи испрати желудац и дати лаксативе. Лечење је
симптоматско и углавном се базира на корекцији ацидобазног статуса.

БРОМАТИ (6.2.15)

(бром, калијум-бромат, калијум-хлорат, натријум-хлорат)

Механизам и деловање:
Тровања броматима су врло ретка у клиничкој пракси, а карактерише их
акутна бубрежна инсуфицијенција због нефротоксичног деловања брома-
тног јона.развија се тубуларна некроза (процес првенствено захвата епител
проксималних савијених тубула) са интерстицијалним едемом. Описани су и
знаци токсичног миокардитиса и оштећења јетре. У контакту са желудачном
киселином из бората се могу створити бромна киселина и бромини са ко-
розивним деловањем. Такође је уапажено и депресивно деловање на CNS.
Симптоми и знаци:
Повраћање, проливи и бол у желуцу. Може се развити метхемоглобине-
мија, мада је она интензивнија код хлорта (иначе бромати, хлорати и јодати
имају скоро исти механизам деловања). Јављају се унаци бубрежног оште-
ћења, бол у слабинама, олигурија и анурија са азотемијом као знацима буб-
режне инсуфицијенције. Смрт моженаступити током прве или друге недеље.
Прва помоћ и лечење.
Испирање желуца са 1% раствором натријум-тиосулфата, давати бе-
ланце од јајета. Лечење је симптоматско а као највежнија мера хемоди-
јализа.корекција метхемоглобинемије може се вршити искључиво 1%
раствором натријум-тиосулфата. Метиленско плаво је контраиндиковано јер
повећава токсичност бромата.

ЦИЈАНИДИ (6.2.16)

(ацетонитрил, акрилонитрил, цијаниди цијановодонична киселина ,

кадмијум-цијанид, калијум-цијанид, натријум-цијанид, манделонитрил)
Механизам деловања:
Спадају у групу најбрже делујућих отова. Тровање може настатибило
којим једињењем које ослобађа цијанидни јон. Основнимеханизам токсичног
деловања је инхибисија ензима цитохром оксидазе и следствено томе
немогућност редукције оксихемоглобина у хемоглобин. На тај начин ткива
остају без кисеоника, а пошто су CNS и срце најосетљивији на овај недоста-
так, доминантни симптоми и знаци тровања потичу од ова два органа уко-
лико су концентрације високе смрт настаје тако рећи тренутно са респира-
торним арестом и губитком свести.
Симптоми у знаци:
У случајевима ингестије мањих концентрација (или инхалације) јавља се
бадемаст укус у устима, хиперсаливација (натријум или калијум цијаниди
имају и корозивни ефекат), хиперпнеа и диспнеа, са типичним кратким инс-
пиријумом и врло дугим експиријумом, конфузност, повишење крвног при-
тиска , бол из грудне кости. На то се надовезује поремећај свести са појавом
конвулзија и могућим тризмусом и опистотонусом. Смрт настаје услед
респираторног ареста.
Прва помоћ и лечење:
Морају се применити врло брзо, што треба имати на уму у предузећима
која ове материје производе, складиште или користе за различите намене.
Уколико је отровани тренутно без симптома, одмах (код пероралног
уноса9 испрати желудац благим раствором хипермангана (не давати
активни угаљ!!). У случају кардиореспираторног ареста одмах предузети
мере реанимације уз инхалацију амил нитрата 15-30 секунди сваког минута
док се не припреми 10 ml 3% натријум-нитрита ког треба дати интравенски
током 2-4 минута (раствор ако је неопходно може бити и нестерилан). Кроз
исту иглу током 10 минута давати 50 ml 25% воденог раствора натријум-
тиосулфата. Давати кисеоник. Ако се симптоми и знаци тровања опет јаве
поновити инфузије натријум-нитрита и тиосулфата али пола дозе. У тешким
тровањима смртност је изузетно висока.

ЕТРИ И ЕСТРИ (6.2.23.)

(бутилакрилат, диетилетар, дифенилетар, етил хексил акрилат,

флуорогликофенитил, фомесафен, трифенил фосфит)
Механизам и деловање:
Главни знаци тровања овим једињењима су поремаћаји свести и
респираторни поремећаји, а могу се јавити и иритативне промене на
слузницама зависно од пута уношења у организам. Деловање је лично етил
алкохолу.
Симптоми и знаци:
Пецкање у очима, носу, устима и ждрелу, сув надражајни кашаљ и пос-
паност која прогредира, су главни знаци инхалационог пута уношења. Инге-
стија доводи до иритативних промена дигестивног тракта, често праћено
проливима и болом у трбуху. Депресија центра за дисање је најтежи знак
тровања и не реетко може изазвати смрт.
Прва помоћ и лечење.
Код пероралног унетог отрова испрати желудац, дати активни угаљ и
консултовати лекара ради даљег лечања. Терапија је углавном симптоматска.
 ДИНИТРОФЕНОЛИ (6.2.21)

(бинапакрил, бромофеноксим, 2,4-динитрофенол, 2,5-динитрофенол,

2,6-динитрофенол,динокап, DNOC, пикраминска киселина, пикринска
киселина)
Механизам и деловање:
Ово се једињење брзо ресорбује преко коже, дигестивног и респираторног
тракта и главни механизам токсичног деловања је поремећај ћелијског дисања
(процес оксидативне фосфорилације). Високе концентрације делују корозивно.
Симптоми и знаци:
Мучнина, повраћање, проливи, бол у трбуху. Јавља се обилно знојење,
црвенило лицс, енормно повишење телесне температуре, тахикардија, та-
хипнеа, цијаноза и грчеви мишића, губитак свести и конвулзије.ако се пре-
живи фаза могу се разлити унаци оштећења јетре и бубрега.
Прва помоћ и лечење.
Испирање желуца са 5% содом бикарбоном и лаксативом на крају.
Обавезно консултовати лекара. Терапија је симптоматска. Антипиретици су
без ефекта и температуру треба скидати алкохолним фрикцијама, хладном
водом или специјалним шатором.

ФЕНОЛИ (6.2.24)

(циклохексанол, диаминофенол, фенилфенол, фенол, хексахлорофен,

хидрохинон, m-хлорфенол, o-хлорфенол, p-хлорфенол, хлоркрезол, крезол,
ксиленол, нафтол, m-нитрофенол, o-нитрофенол, p-нитрофенол, пента-
хлорфенол, резорцинол, тимол, 2,4,5-трихлорфенол, 2,4,6-трихлорфенол)
Механизам и деловање.
Депресија CNS са поремећајем свести до коме, хипотермија, губитак
вазоконстрикторног тонуса, циркулаторни колапс и респираторни арест су
најчешће системске манифестације тровања фенолом.
Симптоми и знаци:
Карактеристични знаци након ингестије су палећи бол и иза грудне кости
дуж једњака , бол у трбуху са повраћањем и крвавим проливима. Знаци
шока (ирегуларан пулс, хипотензија, цијаноза, пад телесне темперауре) се
брзо развијају, а затим долази до појаве конфузности, ступора и коме. Смрт
настаје као последица респираторне, кардијалне или циркулаторне инсуфи-
цијенције. Предиспонирајући фактор је и хипоксија услед стварања метхе-
моглобиа и хемолизе еритроцита.
Прва помоћ и лечење.
У случају ингестије ибавезно испрати желудац водом и активним угљем,
дати лаксатива. Предузети све мере кардиореспираторне реанимације ако
је то неопходно. Утопљавати и загревати отрованог током транспорта до
здравствене установе. Лечење је симптоматско али захтева интезивну негу
у терапију.

ГЛИКОЛИ (6.2.29.)

(бутоксиетанол, диетилен гликол, диоксан, етилен гликол,

етоксиетанол, феноксиетанол, глиоксал, глиоксална киселина,
хлорхидрин, метанол)
Гликоли који се метаболишу до оксалата (етилен гликол, глиоксал,
глиоксална киселина).
Гликоли који у метаболизму не стварају оксалате (бутоксиетанол, диок-
сан, етокси етанол, феноксиетанол, хлорхидрин).
И ако није гликол, већ алкохол, овој групи једињења придодат је и метил
алкохол, метанол који има сличан механизам токсичног деловања као доле
описана прва група. Поред тога јавља се оштећење видног живца са прив-
ременим или трајним пропадањем вида. Терапија је иста као код гликола.
Механизам и деловање:
Акутна тровања настају искључиво пероралним путем (слабо
испарљива једињења).
У принципу ова једињења су нетоксична док не доживе метаболизам у
организму (јетра) и токсични су њихови метаболити. Могу се разликовати
две групе једињења по нешто другачијем мејанизму токсичног деловања пр-
ва група би била етилен гликол и његови моно- и диестри, друга група ди-
етилен гликол и њихови моно- и ди-естри и етри и етер естри, етилен гликол
и његови моно- и ди-етри и етер естри.
Симптоми и знаци:
Прву групу карактерише депресија централног нервног система са про-
лазном екситацијом, а манифестује се свим фазама поремећаја свести (до
коме) са или без периода са конвулзијама. Испољени су и мучнина, повра-
ћање, бол у трбуху, тетаније (хипокалцемија), хиперпнеа (тешка метаболи-
чка ацидоза). Смрт обично настаје услед респираторног ареста или кардио-
васкуларног колапса. У даљем току ако отровани преживи иницијалну фазу
тровања настаје акутна бубрежна инсуфицијенција са свим компликацијама.
Друга група се од прве разликује само у томе што се током метаболизма не
јавља хипокалцемија нити метаболичка ацидоза (метаболизам не иде преко
оксалне киселине и оксалата).
Прва помоћ и лечење.
Најважнија мера у оквиру прве помоћи је испирање желуца, а затим да-
вање жестоког алкохолног пића (типа вискија) 1,5 ml/kg телесне тежине, а
потом сваких 1-2 сата по 0,5-1,0 ml/kg до доласка у здравствену установу.
Често је неопходно давање кисеоника. Лечење је комплексно и захтева спе-
цијалистички ниво. Сматра се да је смртна доза око 100 ml ових једињења.
 ХЕЛАТИ (6.2.30.)

(ЕДТА, хидроксихинолин сулфат)

Механизам и деловање: ради се о једињењима која се у медицини –
токсикологији користе као антидоти у троваеима тешким металима. У фар-
макологији су описани њихови нежељени ефекти, као и ефекти приликом
предозирања.
Симптоми и знаци:
У случају предозирања имају благе иритативне ефекте (види ИРИТНСИ
благи).
Прва помоћ и лечење.
Прекинути даљи унос у организам. Лечење предозирања је симптоматско.

ХРОМАТИ И ДИХРОМАТИ (6.2.32.)

(калцијум-хромат, калијум-бихромат, калијум-хромат, олово-хромат,

стронцијум-хромат)
Механизам и деловањ:
Ова једињења делују корозивно (види корозиви) али имају у системски
ефекат који се манифестује периферним васкуларним колапсом, мишићним
грчевима, комом, хеморагијском дијатезом, оштећењем јетре и акутном
бубрежном инсуфицијенцијом.
Симптоми и знаци:
Након ингестије бол у желуцу, повраћање и проливи, често крвави,
убрзан пулс, пад притиска, олигурија и анурија као знак акутне бубрежне
инсуфицијенције.
Прва помоћ и лечење.
Дати беланце од јајета или мало хладне воде. У склопу лечења што пре
започети хемодијализе као меру детоксикације и спречавање уремије. Сва
остала терапија је симптоматска.

ИРИТАНСИ (6.2.34.)
БЛАГИ ИРИТАНСИ
(ацетохлор, алахлор, бацил туригиензис, беназолин, бенсултап, бензе
сулфонска киселина, бензоева киселина, безоил пероксид, бензоилпроп-
етил, битертанол, бромпропилат, бупиримат, бупрофезин, бутил
бензоева киселина, цинметилин, ципроконазол, далапон, дехидросирћетна
киселина 2,3-диаминотолуен, 2,4-диаминотолуен, 2,5-диаминотолуен,
дианизидин, диетил толуамид, дифенамид, дифеноконазол,
дифлугеникан, дихидрокси нафтале, дихлофлуанид, дихлормид, дикамба,
диметил аминоетанол, диметил формамид, диметипин, диниконазол,
динитрамин, додин, етефон, етиримол, етокси-октилфенол, фенаримол,
фенхлоразол етил, фенил глицидин етар, фенпропиндин,фенпропиморф,
глусилазол, флутриафол, фолпет, хексаконазол, хлороталонил, хлортал
диметил, имазалил, имидазол, изоксабен, калцијум-хлорид, капролактам,
каптан, карбоксин, клофентезин, кломазон, клопиралид, магнезијум-
хлорид, малеин хидразид, металксил, метазахлор, метил аминоетанол,
метолахлор, миклобутанил, 1-нафтиламин, нафтилсирћетна киселина,
напропамид, натријум дитионит, нитрофрн, нитрометан, нитротал
изопропил, нуаримол, офурак, оксадиазон, паклобутразол, пенконазол,
пиклорам, пиридат, полиоксиетилен алкиламин, псохлораз, пропахлор,
пропанил пропиконазол, пропизамид, тебуконазол, тетрадифон,
тетрахидрофталан-хидрид, тиоциклам, хидрогеноксалат, триадиметон,
триадименол, тридеморф, трифлумизол, тримелит анхидрид,
триметиламин, винклозин)
Механизам и деловање:
У ову групу спадају материје које делују иритативно на кожу и слузнице
очију, респираторниг и дифестивног тракта. Промене су много блаже него
што је то случај с корозивима и испољавају се углавном само појавом
црвенила, а нису ретке ни алергијске реакције.
Симптоми и знаци:
Појава свраба, болног пецкања, сузења, појачана секреција из носа и
сув надражајни кашаљ. У случају ингестије, јављају се болови у трбуху,
повраћање и проливи на кожи су присутне „плаже“ црвенила и у случају
елергије карактеристичне промене са уртикама.
Прва помоћ и лечење:
Прекинути даљи унос отрова у организам, испрати кожу и слузнице ока
обичном чистом водом. Лечење подразумева рехидратацију са надокнадом
електролита и антихистаминика по потреби.
ЈАКИ ИРИТАНСИ
(бензидин, бутиламин, диметил-нитрозамин, етилен оксид, m-фенилен-
диамин, o- фенилендиамин, p- фенилендиамин,фурфурил алкохол, гуазатин-
ацетат, хинон, хлор, хлоропикрин, метил метакрилат, метил силицилат,
молибден триоксид, натријумсулфит, пиридин, пропиленоксид, силан,
сумпор диоксид триетиламин)
Механизам и деловање:
Ове материје делују јакко иритативно на кожу слузнице ока, дигестивног
и респираторног тракта са настанком едема плућа који може бити и узрок
смрти.

Симптоми и знаци:
 Ингестије углавном доводи до иритације дегестивног тракта што се
најчешће манифестује боловима у трбуху и проливима, неретко са појавом
крви у столици.
Прва помоћ и лечење
У оквиру прве помоћи најважнија је неутрализација ових материја дава-
њем хладне воде на уста. Лечење је симптоматско и подразумева рехидра-
тацију, корекцију ацидобазног статуса и остале супортивне мере. Инха-
лација изазива: печење и жарење у носу, устима, ждрелу, сув надражајни
кашаљ, стезајући болови иза грудне кости, отежано, често „асматично
дисање“ главобоља и вртоглавица. У случају високих концетрација могућа је
појава плућног едема, цијанозе, губитка свести и нагле смрти.
Уклонити отрованог из контаминиране средине и довести га у најближу
стационарну здравствену установу. Обавезно мировање и опсервација то-
ком 24 сата. Лечење је симптоматско и подразумева превенцију плућног
едема кортикостероидима. Код већ насталог плућног едема, поред кортико-
стероида, давати аминофилин, антибиотике, кисеоник. По отреби и
вештачка вентилација.

КОРОЗИВИ (6.2.42)

Механизам деловања:
У ову групу хемијски материја спадају киселине, базе и њима аличне
материје, које могу довести до корозивног оштећења коже и слузница.
Зависно од пута уласка у организам (перорално, инхалационо или пер-
кутано) испољиће се одговарајућа симптоматологија. Поред доле описаних
локалних проена, могу испољити и системске манифестације, пре свега у
поремећајима ацидобазног стања, зависно од тога да ли се ради о кисели-
нама или базама.
Симптоми и знаци:
a) инхалацијом унети отрови изазивају бол у виду печења у носу,
устима, иза грудне ксти, са појавом сувог надражајног кашља и не рет-
ко појавом хемоптизија (сукрвичав испљувак). Јавља се и пецкајући
бол у очима уз појачано сузење и изразити црвнило беоњача. Едем
плућа је крајњи исход оваквог начина тровања.
b) Перорално унети отрови изазивају јак бол у устима, ждрелу, дуж
једљака и желуцу. Изражен је нагон на овраћање сукрвичавог садржаја
(хематемеза), хиперсаливација (појачано лучење пљувачке), гутање
изузетно отежано или чак немогуће. Честа је појава шокног стања.
c) Дермално унет отров не испољава се ситематским манифестаци-
јама, јер је кожа знатно отпорнија на деловање ових материја, али се и
овде , зависно од веће или мање агресивности корозивне материје,
могу јавити оштећења коже слична опекотимжнама. Карактеристична
је појава црвенила и пликова који пуцањем остављају болне ранице.
Прва помоћ и лечење:
 Прекинути даљи улазак отрова у организам, отрованог обавезно упутити
лекару. Потребно је мировање и превенција плућног едема (давање
кортикостероида уз другу симптоматску терапију). Осим хладне воде не
давати ништа друго пер ос. Изазивање повраћања је контраиндиковано. От-
рованог што пре отпремити у здравствену установу где је могуће урадити
егофагогастроскопију и на основу тог налаза предузеће се даље лечење
отрованог (кортикостероиди, антибиотици, протектори слузнице дигестивног
тракта и друга симптоматска терапија). Уколико постоји могућност током
транспорта давати аналгетике парентерално. Неопходно је захваћене дело-
ве коже испрати водом и повређеног упутити лекару где ће добити адек-
ватну терапију (хируршко збрињавање була и оликова, примена корикосте-
роида и антибиотских масти).

НИТРИТИ (6.2.47.)

(хидроксиламин, хидрохлорид, калијум-нитрит, натријум-нитрит)

Механизам и деловање:
Због свог специфичног деловања поједина једињења из ове групе су
посебно описана (анилин, динитрофенол), тако да су овде обухваћена она
једињења чији је најзначајнији механизам токсичног деловања стварање
метхемоглобина, а то су неорганске соли.
Симптоми и знаци:
Тровања пероралним путем манифестоваће се мучнином и повраћа-
њем, боловима у трбуху и проливим. Крвни притисак пада, пусл је успорен.
Јавља се главобоља и вртоглавица. Кожа је у почетку црвена и топла, а
касније хладна и цијанотична. Са развојем метхемоглобинемије и дисање је
измењено, прво се јавља хиперпнеа а затим диспенеа са успореним диса-
њем. Стање свести се погоршава до коме што је обично праћено конвулзив-
ним нападима. Смрт настаје због циркуларног колапса.
Прва помоћ и лечење
У оквиру прве помоћи испрати желудац са благим раствором калијум-
перманганата. Јечење је симптоматско, подразумева редукцију метхемогло-
бина давањем метиленског плавог (2 до 2 mg/kg 1% раствора), кисеоник и
вештачка вентилација ако је неопходно. Избегавати давање вазоконструк-
торних лекова.

ТИОЦИЈАНАТИ (6.2.57.)
 (калијум-тиоцијанат)
Механизам и деловање:
овој групи углавном припадају тиоцијанатне соли натријума, калилума и
амонијума. Тиоцијанати су ексцитатори CNS-а. Сматра се да је смртна доза
за човека између 15 и 30 грама.
Симптоми и знаци:
Повраћање, халуцинације, делиријум, конвулзије.
Прва помоћ и лечење:
Испрати желудац и дати лаксативе. Обратити се лекару. Лечење је симп-
томатско, а по литературним подацима, хемодијализа је средство избора.

УГЉЕН-ДИСУЛФИД (6.2.60.)

(угљен-дисулфид)
Механизам и деловање:
Органски растврач, који се по структури и токсиколошким особинама
разликује од других, па се увек описује посебно. Токсичан је било да се
инхалира или унесе пер ос и врло брзо се ресорбује. Најзначајније место је
CNS, а описано је и оштећење бубрега, јетре и миокарда.
Симптоми и знаци:
Знаци акутног тровања су умерена иритација коже и слузница, главо-
боља, мучнина, повраћање, проливи и често бол у трбуху. Пулс је убрзан,
јављају ае палпитације, замор, слабост у ногама, а затим знаци екситације
CNS као што су слушне и визуелне халуцинације, па чак и појава конвулзија.
У терминалној фази треба очекивати депресорно деловање на CNS уз
парализу дисања, што је главни узрок смрти.
Прва помоћ и лечење:
Састоји се у уклањању из контаминиране средине, испирање желуца
ако је отров унет перорално. Лечење је симптоматско, вештачка венти-
лација по потреби.

УГЉЕНТЕТРАХЛОРИДИ (6.2.61.)

(о-дихлорбензен, п-дихлорбензен, 1,1-дихлоретан, 1.2-дихлорметан,

хлороформ, метил-бромид, тетрахлоретилен, 1,1,1-трихлоретан, 1,1,2,-
трихлоретан, трихлоретилен, угљен тетрахлорид, винил хлорид)

Механизам и деловање:
 Угљентетрахлорид је представник велике групе једињења са сличним
механизмом деловања у чијој основи лежи токсично оштећење јетре.
Ово једињење је токсично унето у организам имхалацијом или перо-
ралним путем. Клиничном сликом акутног тровања доминира депресија
CNS и оштећење јетре и бубрега.
Симптоми и знаци:
Мучнина повраћање и бол у трбуху, а након ингестије и хематемеза и
пролив. Убрзо се јавља главобоља, вртоглавица, конфузност и конвулзије.
Поремећај свести иде до нивоа коме. Кардиотоксичност се испољава
честим вентрикуларним екстрасистолама. Смрт настаје услед депресије
центра за дисање или циркулаторног колапса. Вентрикуларна фибрилација
је такође чест узрок смрти. Уколико отровани преживи ову фазу, испољавају
се знаци оштећења јетре (жутица, висока ензимска активност AST, ALT) и
бубрега (олигурија и анурија)
Прва помоћ и лечење
Затвореног изнети на свеж ваздух и ослободити га контаминиране одеће
уколико је тровање настало инхалацијом. Предузети мере кардиорес-
пираторне реанимације, ако је потребно дати кисеоник. Испирање желуца
са активним угљем и давање лаксатива за перорално унети отров. Отро-
ваног одмах одвести у здравствену установу где јемогућа интензивна нега и
терапијаа, укључујући као најважнију, хемоперфузију са активним угљем.
Остала терапија је углавном симптоматска.

ЖИВА (6.2.64 .)

(жива, жива-ацетат, жива аминохлорид, жива цијанид, жива-хлорид,

жива-флуорид, жива-јодид, жива-оксицијанид, жива оксид, жива-
сулфат,жива-тиоцијанат, жива фенил ацетат)
Механизам и деловање:
Метална жива је практично нетоксична али су токсична њена једињења
и испарења јер се одмах ствара живин оксид. У основи токсичног деловања
лежи везивање за сулфхидрилне групе ензима па је зато жива ћелијски
отров.
Симптоми и знаци:
Ингестија живиних соли доводи одмах до бола у трбуху, повраћања и
крвавог пролива. Обично 24 сата касније јавља се олигирија и анурија као
знак специфичног оштећења гломерула и тубула бубрега. Инхалација
високих концетрација живиних пара доводи до диспнеје, кашља, мучнине и
повраћања. Могу се развити и знаи некротичног бронхиолитиса,
пнеумонитиса и плућног едема.

Прва помоћ и лечење:

 Перорално унет отров одстранити испирањем желуца а затим дати
лаксативе. Лечење је специфично (BAL) и симптоматско (надокнада
течности и електролита, хемодијализа због бубрежне инсуфицијенције).