Trovanja gljivama

I UVOD Kao i sve drugo, i gljive imaju tamnu stranu. Neke su otrovne, a ima ih i smrtonosnih.
Pomenimo pupavke (Amanita phalloides, A. virosa, A. verna, i druge), planinsku koprenku
(Cortinarius orellanus), cepae (rod Inocybe ), a ima ih, svakako, jo. Da bismo koristili gljive za
jelo moramo ih dobro poznavati, a naroito otrovne dvojnike jestivih gljiva. U vrednost ovog
naizgled trivijalnog saveta uverili su se svi oni koji su, privueni obiljem rodne godine,
neoprezno pomeali jestive i otrovne gljive, i zavrili po bolnicama. O identifikaciji gljiva - drugi
put. Podstaknut nesrenim povodom, ovde navodim klju za identifikaciju vrste trovanja, i
postupke prve pomoi. Zlu ne trebalo, neka se nae pri ruci ako vam se desi taj baksuz da
omaite u identifikaciji ili jo gore ako uinite nedopustivo i pojedete gljivu za koju ba i niste
sigurni koja je, ali...Za kraj ovog uvoda podseam na narodnu mudrost:
U sreu se uzda lud, a pametan u svoj trud. Zato knjige u ake...
II GLJIVE U ISHRANI
Gljive su kvalitetna hrana, nedovoljno zastupljena u naoj ishrani. One sadre gotovo sve
organske i mineralne materije neophodne organizmu oveka. Pritom imaju visok procenat
belanevina a nizak masti i eera, to ih ini idealnom dijetalnom zamenom za meso. Po
kvalitetu svojih belanevina istiu se vrganjevke i puhare. S gledita ishrane, gljive se mogu
podeliti na: jestive, uslovno jestive, nejestive i otrovne. Uslovno jestive su one gljive koje su kao
sirove otrovne ali pripremljene na poseban nain postaju jestive. Na primer, svi vrganji (rod
Boletus) koji na preseku poplave sirovi su blago otrovni. Veina, ali ne svi, kuvanjem postaju
nekodljivi, a ponekad i izvrsni.
Nejestive su gljive koje nisu kodljive, ali zbog svoje konzistencije (drvenaste, plutaste, ilave),
ukusa (ljute, gorke) ili mirisa (rod Phallus , Russula foetens ), nisu upotrebljive kao hrana.

III TROVANJE GLJIVAMA

Nevolje sa gljivama ne moraju nastati zbog toga to su neke po prirodi otrovne. Jelo od gljiva
moe vam se pokvariti zbog predugog stajanja. Uobiajene mere opreza (ne jedite jelo od gljiva
koje je stajalo due od 24 asa u friideru), uz podatak da su gljive lako kvarljive zbog visokog
procenta belanevina koje sadre, trebalo bi da budu dovoljni da spree probleme.
Upozoravam, takoe, da e gljive upiti mnogo masti ako ih prite, i ako niste paljivi dobiete
masna, teka, i neprijatna jela.
Druga neugodna mogunost je alergija. Obino se ogleda u stomanim tegobama, ali postoje i
izvetaji o alergijskim reakcijama pri udisanju spora i na dodir. Savreno jestiva gljiva tako moe
da izazove velike probleme vama ili nekom od vaih gostiju. Za predupreenje ove opasnosti
postoji standardna procedura koja se koristi prilikom probanja novih gljiva. Ako neku gljivu
nikada niste probali, a identifikovali ste je kao jestivu, prvi put ete pripremiti i pojesti samo
nekoliko zalogaja da utvrdite njenu potpunu nekodljivost. Pritom treba sauvati nekoliko sveih
gljiva iste vrste da bi se u sluaju potrebe uradila jo jedna identifikacija. Tek ako ovaj test proe
dobro, moete je jesti u veim koliinama i meanu sa drugim gljivama.
Kod uslovno jestivih gljiva vodiete rauna o postupku kojim se unitavaju otrovne supstance.
Najee je to prokuvavanje i treba voditi rauna da ono bude dovoljno dugo tako da se otrovne
supstance raspadnu.

1/6

Trovanja gljivama

Najzad, preostaju prava trovanja gljivama, od najblaih stomanih tegoba do tekih trovanja sa
smrtnim ishodom. Navodim vrste trovanja i opise sindroma prema knjizi:

J. F. Ammirati, J. A. Traljuair, P. A. Horgen:

Poisonous Mushrooms of Canada including other inedible fungi,
Fitzhenry & Whiteside, Markham, (1985).

ODREIVANJE VRSTE OTROVA

Crvenilo lica i grudi, svrab, znojenje, ubrzano disanje, jako lupanje srca, strah. Ponekad
vrtoglavica i povraanje. Simptomi se javljaju ubrzo po uzimanju alkoholnih pia i lice na
antabusni sindrom.

1. Trovanje koprinom
Simptomi nisu povezani sa uzimanjem alkohola ili nema crvenila.
1a) Javljaju se pola do tri sata posle konzumiranja gljiva.
1b) Simptomi ogranieni na probleme organa za varenje: gaenje, povraanje, proliv, ili grevi u
stomaku.

2.Trovanje gastrointestinalnim iritantima

2a) Simptomi ukazuju na probleme centralnog ili perifernog nervnog sistema. Moe ukljuiti i
probleme organa za varenje.
2b) Simptomi ukazuju na jaku stimulaciju parasimpatikog nervnog sistema: znojenje, slinjenje,
suzenje, suene zenice, spor puls, grevi u stomaku. Nema znakova uticaja na centralni nervni
sistem.

3. Trovanje muskarinom
3a) Simptomi ukazuju na uticaj na centralni nervni sistem: zbunjenost i iracionalno ponaanje,
delirijum, slaba koordinacija pokreta, halucinacije.
3b) Simptomi drogiranosti (LSD): nagle promene raspoloenja, halucinacije, izmenjena
percepcija boja.

2/6

Trovanja gljivama

4. Trovanje halucinogenima
4a) Simptomi nisu karakteristini za pravu drogiranost: vrtoglavica, delirijum, nekoordinisani
pokreti, zbunjenost, tupost (kao kod tekog pijanstva), sa ili bez halucinacija, ponekad na
poetku uzbuenost koja se menja u pospanost.

5. Trovanje muscimolom ili ibotenskom kiselinom

5a) Simptomi se javljaju tek posle 6 ili vise asova posle konzumiranja gljiva.
5b) Simptomi nalik akutnoj hemolitikoj anemiji: povraanje, glavobolja, drhtavica, jeza,
groznica, bolni grevi ili utica. Simptomi uticaja na centralni nervni sistem: nekontrolisani
greviti pokreti, delirijum ili koma. Ponekad oteenje jetre.

6. Trovanje monometilhidrazinom
6a) Poetni simptomi ukljuuju povraanje, uporne prolive, jak bol u stomaku i javljaju se vise
od 10 asova nakon konzumiranja gljiva. Spoljni znaci hepatitisa i nefritisa javljaju se posle 2-4
dana.

7. Smrtonosno trovanje amatoksinima i slicnim otrovima

IV TROVANJE AMATOKSINIMA I ORELANINOM

Amatoksini su najopasniji otrovi kod gljiva i zato treba dobro poznavati gljive koje ih sadre. To
su pre svega pupavke (iz roda Amanita ) i male sunanice (iz roda Lepiota) koje sadre alfa-,
beta- i gama-amanitin, planinska koprenka (Cortinarius orellanus) koja sadri orelanin kao i jo
neke gljive iz rodova Conocybe i Galerina . Ponekad je dovoljna jedna ovea gljiva za smrtan
ishod.
Simptomi trovanja pojavljuju se kasno, i posle 6 asova od konzumiranja. Gljive su dotle
uglavnom svarene i otrov je ve dospeo u krv. U toj situaciji bolesnik se mora to hitnije
dopremiti u bolnicu i prepustiti brizi lekara.
Prvi simptomi su uporno povraanje i proliv uz intenzivan bol u stomaku i greve u nogama.
Nastupa teka dehidracija koja moe dovesti do smrti ve u toj fazi. Ako bolesnik preivi,
nastupa kratko poboljanje.
Posle 4 do 11 dana sledi teko oteenje jetre, a zatim otkaz rada bubrega. Mogue su
disfunkcije i drugih organa. Efikasan protivotrov nije poznat.
Prva pomo se sastoji u davanju velike koliine tenosti da se sprei dehidracija.
anse za preivljavanje zavise od koliine unetog otrova.
V TROVANJE MONOMETILHIDRAZINOM

3/6

Trovanja gljivama

Prolena modanica (Gyromitra esculenta ) sadri otrov giromitrin koji na umerenoj temperaturi
kuvanja prelazi u monometilhidrazin. Pri visokoj temperaturi giromitrin (i monometilhidrazin)
raspadaju se na neotrovne sastojke.
Prvi simptomi su gaenje i uporno povraanje koji nastupaju 7-10 asova po konzumiranju
gljiva. Bol u stomaku i grevi su takoe uobiajeni. Bolesnik esto ima redak ili krvav proliv. U
tekim sluajevima nastupa oteenje jetre, utica, groznica, vrtoglavica i gubitak orijentacije.
Smrt moe nastupiti posle 2 - 4 dana.
Obolelog treba to pre odneti u bolnicu. Za leenje se ponekad koristi piridoksin hidrohlorid,
jedan oblik vitamina B6.
VI TROVANJE MUSKARINOM

Muskarin je otrov koji je dobio ime po muhari (Amanita muscaria) iako muhara sadri samo
tragove muskarina i otrovna je jer poseduje druge materije. Najvee koncentracije muskarina
sadrze gljive iz roda cepaa (Inocybe), male, bele grlaice (rod Clitocybe ) i zavodnica
(Omphalotus olearius). Na ludaru (Boletus satanas), bljuvaru (Russula emetica) kao i jo na
neke gljive se sumnja da sadre muskarin. Muhara (Amanita muscaria) i panterovka (A.
pantherina) sadre muskarin u tragovima i otrovne su zbog drugih sastojaka.
Prvi simptomi trovanja muskarinom pojavljuju se 20 minuta po konzumiranju gljiva: muka,
povraanje i proliv. Sreom, povraanjem se izbacuje dobar deo otrova. Bolesnik osea bolnu
potrebu da mokri, obilno se znoji, suzi i slinavi, zenice mu se suzavaju a osea i tekoe u
disanju zbog suzenja grla i obilnog luenja sluzi. Vidno polje mu je zamagljeno, krvni pritisak
smanjen, a ponekad se javljaju tekoe u radu srca. Nema grenja miia, delirijuma i
zbunjenosti. Kod tekog trovanja, smrt moe nastupiti zbog nedovoljne koliine kiseonika koja
dolazi u mozak zbog delovanja muskarina na srce i krvni sistem.
Protivotrov za muskarin je atropin, i on u potpunosti blokira njegovo dejstvo. Zato je vano
bolesnika to pre dovesti lekaru. Prva pomo je u izazivanju povraanja.
VII TROVANJE MUSCIMOLOM ILI IBOTENSKOM KISELINOM

Muscimol, muskazon i ibotenska kiselina su srodni otrovi koji se nalaze u muhari (Amanita
muscaria) i panterovki (A. pantherina). Zbog svojih halucinogenih svojstava muhara je nekad
koriena kao droga. Na primer u Rusiji.
Prvi simptomi trovanja se javljaju 20-90 minuta posle konzumiranja gljiva, zavisno od unete
koliine. Simptomi ukljuuju: vrtoglavicu, delirijum, nekoordinisane pokrete, zbunjenost, tupost
(kao kod tekog pijanstva), sa ili bez halucinacija, ponekad na poetku uzbuenost koja se
menja u pospanost. Ako se bolesnik uznemirava moe ispoljiti napade gneva. Simptomi obino
nestaju posle 12 asova, a bolesnik se ne sea ta se sa njim deavalo. Potrajae jo nekoliko
dana pre nego to se bolesnik oporavi. Smrtni ishod je redak i ograniava se na sluajeve
unoenja velikih koliina otrova ili ako postoji neka druga bolest.
Efikasan protivotrov nije poznat. Bolesnika to pre odvesti lekaru. Atropin je kontraindikovan.

4/6

Trovanja gljivama

VIII TROVANJE HALUCINOGENIMA

Gljive rodova Panaeolus i Psilocybe sadre halucinogene supstance psilocibin i psilocin, kao i
druge srodne materije. Neke od ovih gljiva koriene su za religijske ceremonije u Meksiku i
Srednjoj Americi.
Prvi znaci trovanja javljaju se ubrzo po konzumiranju gljiva. To su: gaenje, vrtoglavica, slabost,
bolovi i grevi miia, jeza, uznemirenost i obamrlost usana. Uskoro nastupaju vizuelne i slune
halucinacije, suzenje, znojenje, smanjena koncentracija i panja, sporo miljenje i oseaj
nerealnosti. Bolesnik osea euforiju i usporen protok vremena. Posle 2-3 asa ovi efekti
prestaju. U sledeih desetak asova mogua je pojava glavobolje, zamora i povuenosti. Iako
obino nije smrtonosno, drogiranje ovim gljivama nosi izvesne opasnosti. Neke od gljiva iz
pomenutih rodova mogu sadrati druge otrove, a nije uvek lako izvriti tanu identifikaciju.
Naroito je opasno ako ove gljive jedu deca. U nekim dravama (SAD) posedovanje gljiva sa
halucinogenim supstancama je kanjivo. Protivotrov nije poznat.
IX TROVANJE GASTROINTESTINALNIM IRITANTIMA

Narodski reeno to znai da ste pokvarili stomak. Mnoge supstance mogu biti uzrok, a simptomi
su od blagog gaenja do jakog stomanog bola praenog povraanjem i prolivom. Javljaju se
15 minuta do 4 sata posle konzumiranja gljiva. Smrtni sluajevi su retki. Oporavak je spontan.
Prva pomo se sastoji u izazivanju povraanja. Preporuuje se oporavak pod nadzorom lekara.

Dajemo krai spisak gljiva kojima se moete otrovati (stepen trovanja ide od blagog do
smrtonosnog):
- Agaricus placomyces, A. radicatus, A. xanthoderma (sa varijetetom A. meleagris). Razlikujete
ih od ostalih sampinjona po mirisu na karbol i jarko utoj boji na dnu drke.
-Ludara (Boletus satanas).
-Vie drugih vrganja (Boletus calopus , B. erythropus , B. luridus ...) su otrovni ako se jedu
sirovi.
-uara (Tylopilus felleus).
-Obina sumporaa (Hypholoma fasciculare).
-Tupavice (rod Hebeloma).
-Olovasta rudoliska (Entoloma lividum = Rhodophyllus sinuatus). Ponekad smrtno opasna.
Postoji mogunost zamene sa urevaom.
-Niska rudoliska (Entoloma rhodopolium = Rhodophyllus rhodopolius).
-Leopardovka (Tricholoma pardinum). Ponekad smrtonosna.
-Vretenasta vitezovka (Tricholoma sejunctum).
-Zavodnica (Omphalotus olearius i varijeteti).
-Veina ljutih i gorkih mlenica (rod Lactarius).
-Bljuvara (Russula emetica).

5/6

Trovanja gljivama

-Kozja koprenka (Cortinarius traganus).

-Trobojna griva (Ramaria formosa).
-Krompirae (rod Scleroderma ).
To ne znai da se ne moete otrovati i gljivama koje nisu na ovom spisku ve samo da je spisak
suvie obiman, a za mnoge gljive se ne zna da li su otrovne ili ne.
-Obina uvijaa (Paxillus involutus). Smatrana je jestivom, a onda je otkriveno da se
nagomilava u organizmu, a ako je ima u dovoljnim koliinama spreava zgruavanje krvi.
X TROVANJE KOPRINOM

Kada se uz gnojitarku (Coprinus atramentarius) uzima alkohol dolazi do trovanja koje se

opisuje kao antabusni sindrom. Trovanje potie od koprina, supstance koja je derivat glutamina.
Simptomi se javljaju ubrzo po konzumiranju gljive i alkohola. Bolest poinje padom krvnog
pritiska, crvenilom lica i prsa. Puls i disanje se ubrzavaju, javlja se muka, vrtoglavica i gaenje.
Moe se javiti i povraanje i nesvestica. Jaina simptoma zavisi od koliine gljiva i alkohola.
Trovanje obino ne zahteva lekarsku pomo i prolazi bez posledica.
UPOZORENJE:

Iako su oblici trovanja isti, spiskovi otrovnih vrsta gljiva znaajno se razlikuju od podneblja.
Ovde su obraene evropske vrste. Neke od vrsta koje se u Evropi smatraju jestivim mogu biti
otrovne u Severnoj Americi. Da li su u pitanju iste vrste ili dvojnici manje je znaajno. Vano je
biti oprezan u primeni pravila koja vae za odreivanje jestivosti. Obavezno koristiti lokalne
prirunike!

Dr Aleksandar Krape
Svet gljiva, br.3 leto 1997.

6/6