Monitoring zemljišta i voda

Mirjana Zdravković
Istraživač saradnik
Institut za zemljište- Beograd

1
Prezentacija:
¾ Cilj monitoringa zemljišta i voda

¾ EU Nitratna Direktiva-Hipoksija

¾ Uzorkovanje zemljišta i voda i procedura testiranja

¾ Razvoj baze podataka o parametrima ispitivanja

¾ Analiza, interpretacija i izveštavanje o prikupljenim podacima

¾ Ekstrapolacija podataka korišćenjem različitih modela

¾ Ocena efekta smanjenja sadržaja nutrienata u rekama

¾ Diskusija i zaključci

2
Cilj programa monitoringa zemljišta i voda
• Da bi utvrdili uticaj različitih aktivnosti (industrije
i poljoprivrede) na kvalitet životne sredine- u
prvom redu na kvalitet zemljišta i površinskih i
podzemnih voda
• Da bi se približili zahtevima za primenu EU-
Nitratne Direktive i ostalih zakona iz oblasti
zaštite zemljišta i voda

• Da bi osigurali kvalitet vodnih resursa za

potrebe ljudi i životinja i omogućili bezbedan
opstanak akvatičnog sveta

3
Pojava hipoksije u Evropi i svetu

• Najlošije stanje i najizraženiji problemi u vezi

hipoksije su konstatovani u Baltičkom i Crnom
moru

• Uslovi za pojavu hipoksije naglo su porasli u

periodu posle 1960.

• Meksički Zaliv u blizini delte Misisipija je je

najveća oblast u svetu zahvaćena hipoksijom
(12000 km²)
4
Doprinos poljoprivrede: procena

• 60% N and 25% P iz

poljoprivrede dospeva u
Severno(Baltičko more)

• 48% nutrijenata poreklom je iz

bivše Čehoslovačke

• Znatne količine dospevaju do

Jadranskog mora

• Problemi eutrofikacije zapaženi

su i u oblasti jezera

5
EU Nitratna Direktiva (91/676/EEC) odnosi se na problem
zagadjenja voda nitratima iz poljoprivrede

- Cilj direktive: smanjenje zagađenja voda izazvanih nitratima iz

poljoprivredne delatnosti i sprečavanje zagadjenja ovakve vrste u
budućnosti. To zahteva monitoring zemljišta i voda!

-EU mora imati zajedničku agrarnu politiku: upotreba azotnih đubriva i

stajnjaka neophodna je u poljoprivredi ali prekomerna upotreba istih
može predstavljati rizik za očuvanje zdrave životne sredine, pa je
potrebna zajednička akcija u kontroli zagađenja voda sa područja
intenzivne stočarske proizvodnje-monitoring zemljišta!

- U tom cilju važno je uvesti i razviti načelo dobre poljoprivredne prakse

(čuvanje i aplikacija u zemljište svih azotnih jedinjenja u različitim
uslovima gazdovanja u poljoprivredi) - potreba za monitoringom zemljišta
i voda!

- Zemlje članice moraju identifikovati krizna područja (vunerable zones) i

uspostaviti akcione programe kako bi se smanjilo zagađenje koje potiče od
azotnih jedinjenja u identifikovanim zonama - potreba za monitoringom
voda !

6
EU Nitratna direktiva – koraci ka inplementaciji
• 1.Rekognosticiranje zagađenih voda(1 godina monitoringa)
‚ - zaštita zdravlja ljudi
- zaštita akvatičnih ekosistema
- prevencija eutrofikacije
2.Određivanje osetljivih zona( "vulnerable zones" (NVZs): Oblast poljoprivrednog zemljišta na kojoj
je konstatovana zagadjenost nitratima na nivou lokalnog sliva (2 godine monitoringa)
• 3.Akcioni Program unutar NVZs
- uvođenje sistema” dobre poljoprivredne prakse” postaje obavezno
- Ostale mere ( balans nutrijenata,čuvanje stajnjaka,rasturanje < 170kg N organskog porekla /g )
• 4. Monitoring na nacionalnom nivou i izveštavanje svake 4. godine o sadržaju nitrata,
eutrofikaciji(alge) i ocena efikasnosti akcionog programa u oblasti nitratno osetljivih zona (NVZs)

7
Standardi kvaliteta voda

• Šta je to?
- nešto što je ustanovljeno i postavljeno od strane
stručnjaka kao pravilo za merenje kvaliteta, a što je
bitno za kvalitet voda (WQ standards)

• Zašto je to dobro?
- To je baza za procenu podataka o kvalitetu voda
- To je takođe “okidač” za inicijaciju akcije
- To može da bude i pokazatelj završetka sprovedene
akcije
- To je takođe regulatorska i edukativna alatka
8
Standard kvaliteta za pijaću vodu
US EPA World Health Organization European Union
(WHO)

zagađivač
zagađivač

Lead 0.015 0.01 0.01

Copper 1.3 2.0 2.0
Mercury 0.002 0.001 0.001
Nitrate - nitrogen 50 as NO3 (11.3 as N) 50 as NO3 (11.3 as N)
45 NO3 (10 as N)

Nitrite 1 as N 0.2 as NO2 (0.06 as N) 0.2 as NO2 (0.06 as N)

Alachlor 0.002 0.02 0.0001 for any one
pesticide 0.0005 total
for all pesticides
Atrazine 0.003 0.01
Aldicarb 0.003 0.002
Carbofuran 0.04 0.007
2,4-
2,4-D 0.07 0.03

9
Standardi za kvalitet voda u rekama i jezerima(N) -SAD

• Napor da se dođe do novog kriterijuma za azot (N)

• EPA traži od svih saveznih država da razviju nove
standarde za reke i jezera

Jezera(stajaće vode) Total N

National EPA 0.78 mg/L

recommendation for Iowa 4.5 nitrata/L

Reke(tekuće vode) Total N

National EPA 2.18 mg/L
recommendation for Iowa 10mgnitrata/L

10
Standard kvaliteta voda u rekama i jezerima(P)-SAD

• Napor da se dođe do novih kriterijuma za standardu

za fosfor
• EPA zahteva od saveznih država da dođu do novog
kriterijuma do 2006g
Jezera(stajaće vode) Total P

National EPA 0.037 mg/L

recommendation for Iowa

Reke (tekuće vode)

National EPA 0.076 mg/L

recommendation for Iowa

11
Sa čime su u vezi indikatori kvaliteta voda?

ƒ Glavna jedinjenja su - N, P, patogeni i antibiotici

ƒ Uticaj na zdravlje dece
– Nitrati/nitriti izazivaju bolest “blue baby”
– Otežano disanje kod novorođenčadi
– Standard kvaliteta vode za Nitratni-azot je 10 mg/l

• POVRŠINSKE VODE:
– Amonijak > 2 mg/L -pomor riba
– Fosfati> 0.05 mg/L izazivaju prekomerno bujanje algi što
dovodi do pomora riba - Eutrofikacija
– BPK smanjuje količinu kiseonika što izaziva pomor riba-
Hipoksija

12
Kontrola kvaliteta zemljišta i voda

• Protokol uzimanja uzoraka

• Opremljenost laboratorija za analizu
• Cena analize
• Procedura prikupljanja podataka
• Regulatorske agencije (SPA i ostale)
• Kvalifikovano osoblje za interpretaciju
rezultata analiza

13
Procedura uzorkovanja za određivanje
kvaliteta zemljišta i voda -Šta pitati?
• Šta je cilj monprograma monitoringa zemljišta i voda ?
• Koji parametri kvaliteta će biti predmet monitoringa?
• Koja oprema i metode će se koristiti?
• Gde i kad će biti obavljena merenja?
• Kakvi i gde će uzorci zemljišta i voda biti analizirani?
• Ko će i kako koristiti dobijene podatke?
• Koliko valjani podaci treba da budu?
• Koji ostali podaci su potrebni/dostupni?

14
 Tehnike monitoringa zemljišta i
voda
• Uzorkovanje zemljišta
• Uzorkovanje površinskih voda
• Otvoreni kanali ili irigacioni kanali
• Potoci , manje i veće reke
• Jezera i rezervoari
• Mora, okeani
• Močvare
• Podzemne vode
• Plitke podzemne vode
• Duboke podzemne vode

15
Tehnike uzorkovanja zemljišta

•Auger za zemljište
•Zemljišne sonde
•Tube sa nultom
kontaminacijom(zero contamination
tubes)

•Hidraulične sonde

16
Monitoring zemljišta i uzorkovanje

• Mora se znati cilj zašto se uzorkuje?

• Koji će se parametri određivati?
• Kada uzorkovati?
• Broj uzoraka zemljišta?
• Variabilnost u uzorkovanju?
• Sa različitih dubina zemljišta – Ciljevi?

17
Monitoring zemljišta

• Za koja ispitivanja treba uzorkovati?

• NO3-N, pesticidi, organska materija, metali,

organski zagađivači, patogeni,
mikroorganizmi, N, P, K, mikroelementi

18
Kada uzorkovati?

•Jedanput nedeljno,mesečno ili

godišnje.
•Uzimajući u obzir plodored ili sezonu.
•Uzimajući u obzir klimatske uslove.

19
Broj uzoraka po parceli – zavisi
od cene?
•Zavisi od veličine parcele.
•Minimum tri uzorka po parceli.
•Nekoliko dubina.
•Napraviti prosečan uzorak kako bi se
smanjila cena.

20
Problemi u toku uzorkovanja
zemljišta i transporta

• Kros-kontaminacija
• Uzimanje pojedinačnih uzoraka,prosečni
uzorci
• Čuvanje, transport i kontrola temperature
• Blagovremena analiza u laboratoriji
• Laboratorijska tehnika/interpretacija
21
 Valjanost podataka(Quantity
Control/Quality Assurance)
• Međulaboratorijska razmena uzoraka
• Uputstva za laboratorijske procedure –
vrlo važno, moraju se dobiti detaljne
procedure
• Svi postupci kako se prikupljaju, čuvaju,
skladište i analiziraju uzorci

22
Monitoring kvaliteta voda

• Tačkasto zagađenje (deponija

stajnjaka,platforme, gomile)
• Ne-tačkasto zagadjenje (poljoprivreda)

23
Potreba za monitoringom

• Površinske vode
• Podzemne vode

24
Monitoring površinskog oticanja Monitoring rečnih voda

25
Pesticidi i nutrienti u kišnici (snegu):
• Zašto treba uzorkovati kišnicu?
• Treba li uzorkovati vodu nastalu otapanjem
snega?
• Mnoge hemikalije dospevaju u atmosferu
• Problemi erozije izazvani vetrom
• Čestice zemljišne prašine i hemikalije.
• Hemijska magla.
• Kisele kiše.
• Posledice na kvalitet vode.

26
Monitoring podzemnih voda

• Sa koje dubine želiš da uzimaš uzorke

vode?
• Pliće podzemne vode < 3 m.
• Duboke pozemne vode> 3 m.
• Monitoring sa različitih dubina 5, 10, 15,
… 50 m??

27
Tehnika Monitoringa Podz. Voda

• Piezometri
• Plići bunari
• Duboki bunari

28
Predviđanje brzine prodiranja
kontaminanta u podzemnu vodu
Tank iz koga ističe
kontaminant bunar farma
piezometar

Topsoil

100 ft 0.1 ft
Fine Sand Aquifer
K = 15 ft/day & n = 30%

Example: What is the maximum likely velocity of the contaminant leaked into
the groundwater?
VD = K (h1-h2)/L = 15 ft/day X (0.1 ft /100 ft) = 0.015 ft/day
VT = 0.015 ft/day / 0.30 = 0.050 ft/day (maximum)
V may be considerably lower IF the physical or chemical properties of the
contaminant make it prone to the retardation mechanisms previously described
Problemi u toku uzorkovanja
1. Kros-kontaminacija

• Prevazilaženje korišćenjem iste pumpe.

• Isprati cev za pumpanje svaki put.
• Uzeti uzorke vode tek posle 5-10 minuta
pumpanja.
• Ne uzimati vodu koja je stajala .
• Ispumpati vodu iz bunara dan ranije.

30
2. Staklene i plastične boce.
3. Kontrola temperature u toku transporta
4. Zakiseliti uzorak ako treba analizirati
NO3-N.
5. Čuvati uzorka na 4oC do analize.
6. EPA protokol nalaže da se uzorci moraju
analizirati u roku od 15 dana od
uzimanja.

31
Kad uzimati uzorke podzemnih
voda?
• Nedejno, mesečno ili 3-4 puta godišnje??
• Definisati cilj uzimanja uzoraka
• Za bunare sa pijaćom vodom
nedeljno/mesečno (nedeljno za bunare sa vodom
za piće, mesečno/na šest meseci za industrijske bunare)

32
Analiza hemijskih supstanci
• Zašto?

1. Bez valjanih analitičkih podataka nemamo

mogućnostu da utvrdimo da li je životna
sredina kontaminirana.
2. Analitičke tehnike znatno su unapređene u
poslednjih 20 godina.

33
Faktori od važnosti:

1. Osetljivost
Koliko nisku koncentraciju hemijske
supstance metoda može da detektuje ?
2. Selektivnost
Da li metoda može pouzdano da
detektuje i jedinjenja koja su međusobno
sličnog sastava?

34
 Kad se radi o niskim koncentracijama
analitička metoda mora biti dovoljno
osetljiva !
• Pesticidi:
• U zemljištu: 100 ppb
• 10 ppb
• U vodi: 0.1 ppb
• NO3-N u zemljištu ili vodi: 0.05 mg/l

35
Tehnika za analizu vode

• Absorpciona spectrofotometrija
• Fluorescentna merenja
• Gasna,tečna hromatografija
• ICP

36
Baza podataka za dugotrajni istraživački
program u Ajovi (SAD)
Istraživačke studije obuhvatile su sledeća parametre ispitivanja
po fazama:

1. Sistem obrade(duboko oranje ,plitko oranje, čizlovanje, bez

oranja)Uticaj na sadržaj NO3-N i njegovo ispiranje u u
podzemne vode u periodu1990-92.
2. Oranje (čizlovanje i bez oranja), stajnjak prolećno i jesenje
testiranje zemljišta na bazi unosa azota i efekat tog unosa na
gubitak (ispiranje NO3-N) u periodu1993-98.
3. N-bazirana i P-bazirana aplikacija stajnjaka kukuruzu i
soji,(prolećno ili jesenje đubrenje) i efekat tih mera na
ispiranjeNO3-N u periodu 1999-05.

37