SEMINARSKI RAD

TEMA:
KVALITET VODE I UZIMANJE UZORAKA ZA ANALIZU

SADRAJ

1.Uvod.......................................................................................................................................3
2.Ispitivanje i analiza kvaliteta vode......................................................................................4-5
2.1. Izbor postupaka za analizu vode.............................................................................5-7
3.Voda i njen znaaj za ovjeka.............................................................................................8-9
4.Uzrokovanje vode za pie................................................................................................10-12
5.Zakljuak...............................................................................................................................13
6.Literatura................................................................................................................................14

1.UVOD
Kvalitet vode se moe definisati kao podobnost vode za odreenu potrebu:
snabdevanje ljudi ili ivotinja, snabdevanje industrije, odravanje zdravog akvatinog ivota,
navodnjavanje zemljita, rekreacija.
Bez pitke vode nema ivota i ona je sve dragocenija. Budui da su dve treine Zemljine
povrine pokrivene vodom,a da se ljudsko telo sastoji 70% od vode, potpuno je jasno da je voda
jedan od primarnih elemenata odgovornih za ivot.
Dobro isplaniran i na odgovarajui nain sproveden program uzorkovanja baziran je na
jasno definisanom izvoritu, procesu pipreme i distribuciju vode za pie. Ovakvim programom se
dobijaju validni rezultati na osnovu kojih se sprovode mere kontrole zagaenja izvorita,
upravljanja procesom pipreme i sigurnom distribucijom vode do potroaa.

2. ISPITIVANJE I ANALIZA KVALITETA VODE

1

Kvalitet vode je relativan pojam, koji biva potpuno definisan tek kada je, pored
spoznavanja primesa, poznata i budua namena te vode. Prema tome, kvalitet vode se moe
definisati kao podobnost vode za odreenu potrebu: snabdevanje ljudi ili ivotinja, snabdevanje
industrije, odravanje zdravog akvatinog ivota, navodnjavanje zemljita, rekreacija i drugo.
Imajui ovo u vidu, razumljivo je da se zahtjevi za koliinu pojedinih primesa, odnosno
maksimalno dozvoljenje koncentracije (MDK) primesa razlikuju u zavisnosti od namene vode.
Kvalitet vode se ispituje prema preporukama, smjernicama i pravilnicima mjerodavnih ustanova
i zavoda za meudravnoj i dravnoj razini.
Analiza vode za pie obuhvata slijedea odreivanja:

Organoleptike i fizikalno-kemijske osobine vode : temperatura, boja, zamuenje

(mutnoa), miris i okus, pH i elektrovodljivost;

Hemijske osobine vode: tvrdoa, kalcij, magnezij, kalij, litij, natrij, amonijak, fluorid,
klorit, bromat, klorid, nitrit, klorat, bromat, nitrat, fosfat, sulfat, oksidativnost, otopljeni
plinovi u vodi, masti i ulja, mineralna ulja, slobodni zaostali (rezidualni) klor, detergenti;

Bakterioloke osobine vode: koliformne bakterije, fekalne koliformne bakterije, fekalni

streptokoki, sulfitoreducirajue klostridije, aerobne mezofilne bakterije, virusi u vodi.

Otrovne (toksine) tvari: aluminij, arsen, berilij, cijanidi, kadmij, krom, nikal, olovo,
pesticidi, selenij, vanadij, iva, sumporovodik, bakar, cink i drugo.

Rijeka voda je po svojim fizikalno-kemijskim svojstvima izuzetne kvalitete i pitkosti te ne

nalae nikakvu preradu osim dezinfekcije klor-dioksidom. Isporuena voda potroaima u
granicama je sanitarnih propisa vode za pie koji su stroi nego li u EU.
U odreivanju kakvoe vode istraivai se vrlo esto koriste svojim osjetilima da bi odredili
neka fizika svojstva vode: miris, okus, boju, zamuenost, temperaturu i drugo, koristei se
pritom steenim iskustvima i spoznajama o vrstama i jaini (intenzitetima) razliitih osjeta.

Jaina doivljenog mirisa, okusa, boje, zamuenosti ili temperature odreuje se usporeivanjem
jaine organoleptikih svojstava uzorka sa skalom poznatih standarda
Uzorci za bakterioloku analizu se pakiraju u sterilne boce. Boce se ne pune do vrha kako se
ne bi namoio ep. Uzorke za bakterioloku analizu treba dostaviti u laboratorij to prije (unutar
6 sati!). Obino se mjere koliformne bakterije, fekalne koliformne bakterije, fekalni streptokoki,
sulfitoreducirajue klostridije, aerobne mezofilne bakterije.
Zdravstveno ispravnom vodom za ljudsku potronju smatra se voda koja:
ne sadri mikroorganizme, parazite i njihove razvojne oblike u broju koji predstavlja opasnost
za zdravlje ljudi,
ne sadri tetne tvari u koncentracijama koje same ili zajedno s drugim tvarima predstavljaju
opasnost za zdravlje ljudi,
ne prelazi vrijednosti parametara zdravstvene ispravnosti vode, propisane Pravilnikom o
parametrima sukladnosti i metodama analiza vode za ljudsku potronju
Analiza vode za pie obuhvaa slijedea odreivanja:

Organoleptike i fizikalno-kemijske osobine vode : temperatura, boja, zamuenje

(mutnoa), miris i okus, pH i elektrovodljivost;

Kemijske osobine vode: tvrdoa, kalcij, magnezij, kalij, litij, natrij, amonijak, fluorid,
klorit, bromat, klorid, nitrit, klorat, bromat, nitrat, fosfat, sulfat, oksidativnost, otopljeni
plinovi u vodi, masti i ulja, mineralna ulja, slobodni zaostali (rezidualni) klor, detergenti;

Bakterioloke osobine vode: koliformne bakterije, fekalne koliformne bakterije, fekalni

streptokoki, sulfitoreducirajue klostridije, aerobne mezofilne bakterije, virusi u vodi.

Otrovne (toksine) tvari: aluminij, arsen, berilij, cijanidi, kadmij, krom, nikal, olovo,
pesticidi, selenij, vanadij, iva, sumporovodik, bakar, cink i drugo.

2.1.
Izmeu postupaka koji se primenjuju za analizu pojedinih sastojaka nezagaene ( podzemne,
povrinske i priiene) i zagaena vode najee ne postoji razlika. Tako se, na primjer, za

odreivanje mnogih metala, koristi atomska spektrofotometrija, koja pokriva dosta irok proces
koncetracija. Meutim, mogunost koncentrisanja isparavanjem, jonskom izmenom ili
ekstrakcijom omoguava primjenu mnogih postupaka i kada je koncentracija u vodi manja od
granice odreivanja.
Obim ispitivanja vode zavisi od prirode vode i svrhe za koju je namenjena. Nemaju svi
sastojci vode isti znaaj za ispitivanje vode. Na primjer, tvrdoa vode je do naroitog znaaja za
vode koje slue za napajanje kotlova, za pranje i kao medijum za prenos toplote, a prisusutvo
gvoa i mangana je pre svega znaajno za vode koje se koriste za pie i pranje.
Suvi ostatak se odreuje kod svih voda, jer je merilo koliine rastvorenih supstanci u vodi.
Za zagaene vode koje sadre otpadne organske supstance koje troe kiseonik, a za otpadne vode
iz tekstilne industrije i perionica vano je dorediti sadraj deterdenta. Kog industrijskih
otpadnih voda odreuju se pre svega oni parametri, odnosno sastojci, koji su karakteristini za
datu industriju. Radi utede vremena i sredstava, kod svakodnevnih analiza ispitivanja treba
ograniiti na sastojke koje utiu na odreenu namjenu vode.
Kada se radi o vodi za pie, higijenska ispravnost se utvruje: osnovnim i periodinim
pregledom, pregledom vode iz novih zahvata i pregledom na osnovu higijensko-epidemiolokih
indikacija da je dolo ili da moe da doi do zagaenja vode. Najdetaljnije se analizira voda iz
novih zahvata, i ona obuhvata odreivanje preko 50 pokazatelja kvaliteta, a najmanje analiza je
ukljueno u osnovne preglede, to je razumljivo, imajui u vidu da su ovi pregledi najei.
Higijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie i
iz sopstvenih objekata organizacija koja proizvode ili prerauje namirnice na industrijski nain
utvruje se sistematskim vrenjem osnovnih i periodinih pregleda sirove vode u jednakim
razmacima u toku mjeseca, odnosno godine.
Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci vode se uzimaju:
1. Iz svakog izvorita,
2. Iz rezorvoara vode za pie,
3. Iz vodovodne mree, a broj taaka se doreuje zavisno od broja stanovnika.

Pregled vode iz artekih bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnitva

vodom za pie, ukoliko ne postoji vodovodni sistemi, vri se godonje prema broju
stanovnika koji se snabdevaju iz svakog tajvog objekta i prema vrsti objekta.
U objektima za snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vre se u toku
kolske godine etiri osnovna pregleda vode za pie. Za vreme raspusta pregled se vri na 15
dana pre poetka nastave. U objektima za rekreativu nastavu, odmor djece i omladie u
omladinskim naseljima vri se etri osnovna i dva periodina pregleda za vreme korienja
objekata.

3. VODA I NJEN ZNAAJ ZA OVEKA

Bez pitke vode nema ivota i ona je sve dragocenija.No zalihe pitke vode po stanovniku
smanjuju se zbog rasta populacije,zagaenja i oekivanih klimatskih promena.
Voda pokriva dve treine Zemljine povrine,ali voda za pie predstavlja tek 2,5% ukupne
koliine vode, a manje od 1% je upotrebljivo za pie. Pitka voda obnovljiva je jedino putem
snega i kie.
Budui da su dve treine Zemljine povrine pokrivene vodom,a da se ljudsko telo sastoji 70%
od vode, potpuno je jasno da je voda jedan od primarnih elemenata odgovornih za ivot.
Mozak oveka sastoji se 85% od vode, krv ima 90%, a jetra, jedan od najvanijih organa, sadri
96% vode. Iz svega navedenog logino je zakljuiti da je kvalitet vode koju pijemo od velikog
znaaja za celokupan ljudski organizam.Posmatrajui svet, gde god postoji nezagaena i iva
voda nalazimo najdugoveniju i najzdraviju populaciju.Sve to nimalo ne udi podsetimo li se da
ljudski organizam moe bez hrane izdrati due od nekoliko nedelja ali to ne vai za vodu koja je
neophodna organizmu za funkcionisanje.Svaka ljudska elija, tkivo i organ treba vodu.
Ljudski organizam bez vode moe preiveti tek nekoliko dana pre nego to kolabrira. Voda u
naem telu deluje poput prenosioca kiseonika u elije, a osim toga prenosi i hranljive sastojke
kao to su vitamini i minerali. Da u organizmu nema vode dolo bi do trovanja jer upravo ona
deluje na toksine oslobaajui ih iz tela. Uz to voda vlai oi, usta i nosne kanale i vaan je izvor
minerala u tragovima ( mangana,magnezijuma,kobalta i hroma).
Najcenjenija uloga vode u ljudskom organizmu je osiguranje transporta telesnih komponenti,
dovoenje i odvoenje nutrijenata iz elija, osiguranja medija za interelijske reakcije i transport
metabolikih prdukata u krv te njihova redistribucija ili eliminacija putem urina.
Voda je nekad bila prirodni izvor regulacije zdravlja odnosno PH faktora u telu. ista i zdrava
pitka voda ima PH faktor 9 do 10 i omoguava prirodno ienje otrova iz tela. Zbog kiselih kia
iz vazduha i drugih tetnih materija na zemlji ( pesticidi, hemikalije, otpadne vode koje se slivaju
u reke i jezera) i zbog koritenja raznih hemikalija u vodovodnim sistemima i zbog starih sistema
koji koriste azbestne cevi i zbog re u cevima voda postaje zagaenija i kiselija ( mrtva voda ).

Zato je neophodno istraivati drugi izvor alkalnosti i istoe vode koju pijemo zbog
uravnoteenosti PH faktora u telu.
KVALITET VODE KOJU PIJEMO ODREUJE ZDRAVLJE I BUDUNOST NAS I
NAE PORODICE.
Nekoliko najveih koristi koje nam dolaze iz vode:
Prirodni lijek: Dehidracija utjee na krvnu cirkulaciju, a problem postaje godi kad nam oslabi
aktivnost mozga, a tijelo se pone osjeati iscrpljeno. Voda dri probavni sustav pod kontrolom i
ispire otpadne tvari te oslobaa tijelo od toksina. Pomou vode postie se prirodni sjaj koe.
Voda je temelj zdravlja, nezamjenjiva je", kae Dr. Dilnaz Saini.
Gubitak teine: Voda je bitan katalizator gubljenja tjelesne teine. Iako ju veina nas uzima
zdravo za gotovo, voda je vjerojatno jedini magini napitak koji nam pomae da trajno
smravimo", kae Dilnaz. Voda prirodno potiskuje apetit i pomae da tijelo razgradi masnoe".
Istraivanja su pokazala da smanjeni unos vode moe uzrokovati poveanje masnih naslaga.
Zadravanje tekuine: Dilnaz objanjava: Kad tijelo dobiva manje vode, shvaa to kao
prijetnju za svoj opstanak i poinje zadravati svaku kap." Voda se skladiti u izvanstaninim
prostorima, to se manifestira u oteenim stopalima, nogama i akama. Najbolji rjeenje
problema zadravanja tekuine jest dati tijelu ono to mu treba - puno vode.
Sol: Dovoljna koliina vode pomae tijelu da se rijei nepotrebnih soli. Voda pri prolasku kroz
bubrege ispire suvine koliine natrija.
Najbolje je piti hladnu vodu, jer se bre apsorbira. Ipak, izbjegavajte vodu s ledom. Ona e
utaiti e, ali uskoro e tijelo poeti traiti jo vie vode. Kako biste poveali unos vode u
organizam, popijte au uz svaki obrok i izmeu obroka. Takoer je preporuljivo piti vodu kad
idete na pauzu za kavu ili aj te umjesto alkoholnih pia.

4.UZROKOVANJE VODE ZA PIE

Svako ispitivanje vode zapoinje uzorkovanjem, stoga je vrlo vano pravilno uzeti uzorak
vode.
Uzorak vode za mikrobioloko ispitivanje treba biti uzet u sterilnu bocu (dobije se u Slubi
za zdravstvenu ekologiju), koja se ne smije napuniti do ruba ve tako da nakon stavljanja epa
ostane prostor ispunjen zrakom. To pomae mijeanju prije ispitivanja i izbjegavanju sluajnog
oneienja. Nakon uzorkovanja uzorak je potrebno dostaviti u laboratorij i ispitati to je mogue
prije, po mogunosti unutar 6 sati, i pri transportu omoguiti uvijete od 4 +/- 2oC (priruni
hladnjak).
Cilj uzorkovanja vode za pie je sakupljanje porcija uzoraka koje reprezentuju aktuelni
sastav vode u toku proizvodnje i distribucije. Da bismo bili sigurni u kvalitet i pouzdanost
rezultata, potrebno je: formulisati znaajne ciljeve za program uzrokovanja, pristupiti sakupljanju
reprezentativnih uzoraka, pravilno uzimati i konzervisati uzorke, pridravati se adekvatnog
redosleda u uvanju i identifikaciji uzoraka, osigurati kvalitet rada i njegovu kontrolu na terenu i
pravilno analizirati uzorak.
esto je potrebno izraditi preliminarni program uzrokovaja i analiza pre nego to se moe
definisati konani cilj rada. Veoma korisno moe biti prethodno lino iskustvo. Vreme i novac
utroeni za izradu odgovorajueg programa uzorkovanja obino se isplati, jer se traena
informacija dobija na efikasan i ekonomian nain.
Dobro isplaniran i na odgovarajui nain sproveden program uzrokovanja baziran je na
jasno definisanom izvoritu, procesu pipreme i distribucije vode za pie. Ovakvim programom se
dobijaju validni rezultati na osnovu kojih se sprovode mere kontrole zagaenja izvorita,
upravljanja procesom pipreme i sigurnom distribucijom vode za potraae.
Upravljanje programom uzrokovanja podrazumjeva: planiranje, pristup, saglasnost,
sprovoenje, projektovanje, istrivanje i razvoj. Pri uzradi programa uzrokovanja vrlo vano je
da se definie cilj rada, poto je to glavni faktor

za odreivanje poloaja mjesta uzorka,

uestalosti i trajanja izimanja uzorka, postupka uzimanja uzorka, naredbe obrade uzorka i

analitikih zahteva.
Svaki program uzorkovanja, bez obzira na zadate ciljeve obuhvata:

Identifikaciju mjesta uzorkovanja ukljuujui i situacioni plan za identifikaciju lokacije

na distribucionom sistemu. Lokacije mjesta uzorkovanja na distribucionom sistemu je
presudna za dobijanje reprezentativnih uzoraka.

Izbor uzoraka ( voda iz izvorita, voda iz procesa proizvodnje, voda iz rezervoara i voda
iz distribucionog sistema).

Broj i matriks uzorka. Vremenko trajanje uzrokovanja.

Frekvenciju uzrokovanja ( dnevno, meseno, kvartalno...)

Vrste uzoraka ( trenutni ill kompozitni uzorci proporcionalan vremenu ili

proporcionalan protoku).

Karakteristike toka vode. U idealnim uslovima uzoraka treba uzimati iz turbulentne,

dobro izmeame vode i kada kod je to mogue, u laminarnom toku treba izazvati
turbulenciju. Ovo se ne primjenjuje pri uzrokovanju za odreivanje rastvorenih gasova i
isplarljivih materija ija se koncentracija moe promeniti izazivanjem turbulencije.

Metod sakuplanja uzoraka ( runo, automatski).

Odabir parametara sa brojevima i referencama matoda.

Podruje mjerenja.

Podruje potrebne kontrole kvaliteta.

Podatke o licu koje vri uzrokovanje.

Program uzimanja uzoraka i analiza moe biti usmeren da se ustanovi redosled nivoa

koncentracija ili vrednosti posebnih parametara na izabranim mjestim ( na primjer koncentracija

rezidualnog dezinfektanta u rezervoaru i na kraju distribucionog sistema)

ili da se dobije

vizuelna ocena kvaliteta vode za pie u toku tretmana.

Obino se zahtjevaju podaci za period vremena o toku kojeg kvalitet vode za pie moe
varirati. Stoga uzorke treba uzimati u vremenima koja, uz najmnaji trud, adekvatno reprezentuju
kvalitet vode za pie i njegove varijacije. Pri odreivanju uestalosti uzorkovanja treba izbei
nepotrebno esto uzimanje uzoraka ( poskupljuje monitoring vode) ili uzimanje uzoraka nakon
dugih vremenskih intervala ( ovo dovodi do netanosti informacije o kvalitettu vode za pie).
Vremena i uestalost uzimanja uzoraka u svakom programu mogu se pravilno odrediti tek posle

detaljnog preliminarnog ispitivanja. Ako dolazi do varijacije kvaliteta, bilo sluajnih ili
sistematskih, vrednosti dobijene za statistike parametre, kao to su srednja vrednost, standardna
devijacija, najvea vrednost, samo su procenjene vrednosti stvarnih parametara i, u optem
sluaju razlikuju se od njih.
U sluaju iskljuivo sluajnih varijacija, razlike izmeu pojedinih i stvarnih vrednosti mogu
se statistiki izraunati. One opadaju kada broj uzoraka raste. Kada je ustanovljena uestalost
uzimanja uzoraka, dobijeni podaci se redovno proveravaju, tako da se mogu obaviti potrebne
izmene.
Poveanje uestaosti uzimanja uzoraka moe biti potrebno u vandrednim okolnostima, na
primjer u toku putanja postrojenja za pripremu vode za pie, u toku visokog vodostaja ili malih
voda, ako se za vodu za pie kao resurs koriste povrinske vode itd. Pri proraunu dugoronih
trendova, rezultate dobine analizom istih uzoraka treba upotrebljavati samo ako je uzeta u obzir
poveana uestalost uzimanja uzoraka.
Ako se trai samo prosean kvalitet tokom odreenog perioda, a supstanca koja se odreuje
je stabilna, preporuuje se dugotrajno sakupljanje uzoraka, a najbolje je da traje koliko i sam
period u kome se vri ispitivanje. Ovaj pristup smanjuje analitiki rad na raun poznavanja
varijacije kvaliteta.
Uestalost uzorkovanja prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti vode za pie je:

doza klora i zaostalog (rezidualnog) klora u vodi provjerava se prije raspodjele

potroaima dva puta dnevno;

zamuenje, boja, miris, vodljivost i pH vrijednost za sirovu i za proienu vodu ispituje

se jedanput na dan;

hemijska analiza sirove vode za sva izvorita koja su prikladni opskrbljivai najmanje
dva puta godinje (redovito poslije dugih razdoblja sue ili oborina);

bakterioloka analiza provodi se za proienu vodu jednom sedmino, a za sirovu vodu i

vodu iz opskrbnog sustava jednom mjeseno.

5.ZAKLJUAK
Voda je prirodni resurs za kojega ne postoji zamena u prirodi. Bez obzira na njen znaaj, ona
jo nije postala predmet meunarodne trgovine u onoj meri kao drugi prirodni resursi (ugalj,
nafta, itd).
Voda je ivotna potreba i uslov opstanka ivih bia na Zemlji. Koliina pitke vode je
ograniena, a potrebe za njom rastu.
Obim ispitivanja vode zavisi od prirode vode i svrhe za koju je namenjena.Nemaju svi sastojci
vode isti znaaj za ispitivanje vode.
Upravljanje programom uzrokovanja podrazumjeva: planiranje, pristup, saglasnost,
sprovoenje, projektovanje, istrivanje i razvoj. Pri uzradi programa uzrokovanja vrlo vano je
da se definie cilj rada, poto je to glavni faktor

za odreivanje poloaja mjesta uzorka,

uestalosti i trajanja izimanja uzorka, postupka uzimanja uzorka, naredbe obrade uzorka i
analitikih zahteva.

6.LITERATUTA

Bozo. Dalmacija: Kvalitet vode za pie, PMF, Novi Sad, 2010.

Sibila Petlevski Knjiga o vodi Kigen d.o.o. Zagreb 2004.

sh.wikipedia.org/wiki/Pitka_voda

novovrijeme.ba/pitka-voda-u-brojkama/

www.kdvik-rijeka.hr

www.blic.rs
www.klix.ba