НИТРАТНА

ДИРЕКТИВ
А

Дипл.инг.пољ. Мирослав Бојић

 Нитратна директива (Council Direktive 91/676/EEC) је
пропис Еуропске уније, који се односи на заштиту вода
од загађења нитратима из пољопривредних извора.

 Директива је прихваћена 12. децембра 1991.

 Директива тражи од земаља чланица Еуропске уније,

да дефинишу подручја која су осјетљива на загађење
вода нитратима из пољопривреде, те да осмисле и
примијене оперативне програме спријечавања таквих
загађења.
Примјери донесених прописа из земаља ЕУ

1.Одлагање стајског ђубрива

2.Удио и дјеловање храњивих твари из стајског ђубрива
3.Угрожавање површинских и подземних вода ђубривима
са пољопривредних газдинстава
4.Кориштење ђубрива са пољопривредних газдинстава
(органска ђубрива)
5.Уредба о ђубрењу
6.Примјер подстицања проведбе Нитратне директиве
Циљ директиве

Смањивање онечишћења вода узрокованог или

потакнутог нитратима пољопривредног поријекла.

Даље спријечавање тог онечишћења.

Проглашење зона рањивим нитратима

 Зоне рањиве нитратима су подручја која се одводњавају

у онечишћене воде.

ДВА МОГУЋА ПРИСТУПА СУ:

 Проглашавање специфичних зона,

 Нема проглашавања специфичних зона, а акцијски се
програм проводи на читавом територију.
Приступ на читавом територију
 Њемачка
 Аустрија
 Холандија
 Луксембург
 Данска
 Финска
 Ирска
 Малта
 Словенија
 Литванија
 Država ZRN
% teritorija*
Belgija 26
Grčka 11
Španjolska 12
Francuska 45
Italija 9
Portugal 1,7
Švedska 17
Ujedinjena Kraljevina 34
 Država ZRN
% teritorija*

Cipar 8
Češka Republika 36
Estonija 7
Mađarska 47
Latvija 15
Poljska 1,7
Slovačka 34
 Недовољна и прекомјерна примјена азота (N) у
ђубрењу пољопривредних култура имају
негативне посљедице.
 Прекомјерна примјена азота узрокује губитак и
загађење околине (земљиште, воде и зрака), а
недовољна умањује економске ефекте.
У кружењу азота на газдинству неизбјежно се он
губи, али правилним управљањем ти се губици
своде на минимум.
 Због заштите од загађења одлучујућу улогу има
оптерећење пољопривредних површина бројем
животиња.
 Правилник о доброј пољопривредној пракси у
кориштењу гнојива, прописује највећу количину
чистог азота из органског ђубрива којом се годишње
може ђубрити пољопривредна површина.
 У почетном четверогодишњем периоду највећа
допуштена количина уноса чистог азота путем
органског ђубрива износи 210 kg N/ha годишње.
 Након тога уводи се трајно ограничење допуштене
количине чистог азота која износи 170 kg N/ha
годишње.
 Загађење површинских вода нитратима видљиво
је по бујању нижег воденог биља (алги) па и
другог (вишег) воденог биља, а та се појава назива
еутрофикација.

 Испирање нитрата у подземне воде које доспију у

питку воду директно штети здрављу људи.
Табела 1. Садржај азота (N), фосфора (P) и калија (K) у
стајским гнојивима и највећа допуштена количина у
примјени гнојива

Najveća
dozvoljena
Granična količina đubriva
vrijednost prema
primjene azota graničnim
Vrsta gnojiva N% P2O5% K2O% (N) vrijednostima Sadržana količina hraniva
        kg/ha t/ha N P2O5 K2O

Goveđi 0.5 0.3 0.5 170 34 170 102 170

Konjski 0.6 0.3 0.6 170 28 170 85 170

Ovčiji 0.8 0.5 0.8 170 21 170 106 170

Svinjski 0.6 0.5 0.4 170 28 170 142 113

Kokošiji 1.5 1.3 0.5 170 11 170 147 57

Brojlerski 3 3 2 170 5.5 170 170 110

Kompost goveđi 2.1 2.2 0.8 170 8 170 180 65

Gnojovka goveđa 0.4 0.2 0.5 170 42 m3 170 85 210

Gnojovka svinjska 0.5 0.4 0.3 170 34 m3 170 136 102

Tabela 2. Preporučeno dopušteno opterećenje UG/ha u primjeni
stajskog đubriva na vlastitom gazdinstvu
Vrsta i UG/životinji N u stajskom Dopušteno
kategorija stoke gnojivu opterećenje
(kg/UG/god.) (UG/ha)
Odrasla goveda 1,0 70 2,4
Goveda 12-24 mj. 0,6 70
Goveda 6-12 mj. 0,3 70
Telad do 6 mj. 0,15 70
Odrasli konji 1,0 60 2,8
Ždrebad i omad 0,5 60
Ovce i koze 0,15 70 2,4
Rasplodne krmače i 0,3 80 2,1
nerasti
Tovne svinje 0,15 80
Kokoši nosilice 0,004 85 2,0
Tovni pilići 0,0025 85
Purani 0,02 85
 Назначеним вриједностима ограничава се број
условних грла ( условно грло – грло тежине 500
кг) по хектару које је допуштено држати на
газдинству.

 Допуштено прекорачење је од 2-2.4 УГ/ha, зависно

од врсте стоке.

 Пољопривредно газдинство за збрињавање

стајњака мора имати најмање 0.42 ha по условном
грлу.
 Газдинства сa већим бројем УГ/ha од препорученог из
табеле 2. вишак стајског ђубрива могу употријебити
ђубрењем површина другог власника на основу
уговора, прерадом стајског ђубрива у биоплин,
компост или супстрат или на неке друге начине.

 На тај начин се дугорочно осигурава заштита

земљишта и подземних вода, одржава биљна и
сточарска производња, добија еколошка дозвола
потребна за даљи развој производње, остварује
подстицај на производњу као и остваривање
неповратне финансијске помоћи из фондова Еуропске
уније.
Циклус N, P i K код једне краве музаре која годишње даје 5 000 kg
млијека. N, P i K за телад везани су једино за производњу ембриона
 Природно је, најекономичније и за околиш
најприхватљивије стајско ђубриво примјењивати на
пољопривредним површинама.

 Примјерено складиштење и кориштење стајњака

увелико смањује потребе за примјеном минералних
ђубрива на пољопривредним површинама.

 Вриједност стајњака зависи од његовог састава, а он се

доста разликује, зависно од врсте домаће животиње од
које је добивен.
 Производња стајњака зависи од: начина држања
животиња, типа изгнојавања, интензитета производње и
исхране домаћих животиња.
 У употреби су три типа стајњака:

-крути стајњак – смјеса је стеље, крутих и течних

животињских излучевина различитих степена биолошке
разграђености,
-полутечни стајњак – је смјеса крутих и течних
животињских излучевина, стајњак углавном без стеље,
-течни стајњак – је смјеса течних излучевина и отпадних
вода.
Складиштење стајњака
 Складиште мора својом величином задовољити
прикупљање ђубрива за шест мјесеци и да не
пропушта воду.

 За једно УГ потребно је осигурати:

-за крути стајњак најмање 4м2 површине уз
висину од 2м
-за полутечни стајњак спремник од 2м3 и
-за течни 10м3 лагуне
Примјери лоше праксе
Примјери добре праксе
 Хрватска која је пред вратима ЕУ има доста
потешкоћа око рјешавања овог проблема.
 Израчунали су да ће мањим фармерима бити
потребно око 200 000 куна за изградњу 600м2, а за
веће фармере и 300 000 куна
 То би могло да доведе до смањења производње
меса и млијека
 Држава ће морати стати иза фармера великим
дјелом.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ
!!!