Uticaj mesne i mlečne industrije

na životnu sredinu
Perspektive i rešenja
 Ukoliko se
▪ https://youtu.be/NxvQPzrg2Wg
nekome (nažalost)
ne čita
 ▪ U svetu se danas proizvodi pet puta više mesa nego pre 50 godina
▪ 320 miliona tona mesa je proizvedeno 2013. godine
▪ Svinjsko meso je globalno najpopularnije, ali se rapidno povećava
proizvodnja živine
▪ 80 milijardi životinja je ubijeno godišnje u industriji mesa
▪ Prosečna osoba konzumira 43kg mesa godišnje (2014): 100kg SAD
i AUS, 5kg u Indiji
▪ Konzumacija mesa raste sa rastom bogatstva
▪ U svetu se danas proizvodi 800 miliona tona mleka svake godine –
Uvod duplo više nego pre 50 godina.
▪ Istraživanja pokazuju da će globalni zahtevi za obradivim
zemljištem porasti 60-120% do 2050. godine zavisno od rasta
populacije, prihoda i promene u ishrani. Pretpostavljeni zahtevi za
obradivim zemljištem su delom zbog rasta globalne populacije ali
još veći pokretač su promene u ishrani. Kako se prihodi menjaju
menja se i ishrana i prelazi se na sve veću konzumaciju mesa,
mlečnih proizvoda i jaja.
 Mesna i mlečna industrija Voda

Uticaj na okolinu Zemljište

Antibiotska rezistencija Vazduh

Sadržaj
Etika i organska proizvodnja

Potencijalna rešenja
Mesna i mlečna
industrija
 ▪ Prema najnovijim izveštajima, mesne i mlečne kompanije imaju najveći
uticaj na klimatske promene, premašivši čak i industrije fosilnih goriva!
▪ Dokument objavljen u časopisu Science, otkrio je da bi se, ukoliko svi
prestanu da jedu meso i mlečne proizvode, upotreba poljoprivrednih
površina na globalnom nivou mogla smanjiti , verovali ili ne, za ¾.
▪ Ako ove kompanije nastave ovim tempom, stočarski sektor bi mogao da
bude odgovoran za 80% dozvoljenog budžeta sa efektom staklene
bašte

Mesna i mlečna
Ukupni "budžet" gasova staklene bašte Proizvodnja i potrošnja
industrija mesa i mleka

Ostali izvori Mlečna i mesna industrija

(projekcija) Kina,SAD,Australija,Brazil,EU Ostali
 ▪ Globalna proizvodnja mesa se naglo povećala
poslednjih pedeset godina, kao što možemo da vidimo
na grafiku, ukupna proizvodnja se više nego
udvostručila od 1961.

Mesna industrija

▪ Azija je najveći proizvođač mesa, u poređenju sa ostalim kontinentima, čineći 45% ukupne proizvodnje
mesa. Proizvodnja se povećala čak 15 puta u odnosu na 1961.
 ▪ Na grafikonu je prikazano kako se proizvodnja mesa
menjala prema vrsti stoke od 1961. Na globalnom
nivou dominantne vrste stoke su: živinsko meso,
goveđe i bivolje meso, svinjsko, ovčije i drugo.

Mesna industrija
(prema tipu mesa)

35% ukupne proizvodnje 22% ukupne proizvodnje 40% ukupne proizvodnje

1961. – 2018. 1961. – 2018. 1961. – 2018.

 ▪ Na grafikonu je prikazan ukupan broj stočnih životinja
zaklanih za proizvodnju mesa (što ne uključuje one koje
se prvenstveno koriste za proizvodnju mleka) u datoj
godini.

Broj ubijenih
životinja

1,5 milijarde 69 milijardi 656 miliona 574 miliona 302 miliona

(Podaci za 2018.)
 >150 miliona tona
Proizvodnja mleka, 2018
5 miliona tona

0 tona

11,000

UDEO GOVEDARSTVA
U STOČARSTVU 9,200

Govedarstvo Ostalo
8,800

30%
7,900
4,500
70% 7,100
(Proizvodnja mleka po kravi, na godišnjem nivou)
 Uticaj prehrambene
industrije na vodu, vazduh,
zemljište, ekosisteme
 Površinska/ Atmosferska
voda Živa bića
ostala sveža
Slatka voda 2,5% voda
Voda Reke

Ostala Podzemne
Bare i
slana voda vode Jezera
močvare
0,9% 30,1%

Odakle nama Vlažnost tla

voda? I gde je ta Okeani

96,5%
Glečeri i
Led i
permafrost
voda? polarne
kape
68,7%

Ukupna svetska Slatka voda Površinske vode i

voda Ostale slatke vode
 ▪ Water footprint – vodeni otisak (VO) čine:
▪ Konzumacija kišnice i njeno efikasno korišćenje (Zeleni
VO - Green Water Footprint)
▪ Konzumacija površinskih i podzemnih voda (Plavi VO -
Blue Water Footprint)
▪ Količina zagađene vode (Sivi VO - Gray Water Footprint)
▪ Kada se radi o vodenom otisku posmatra se i sfera
proizvodnje i sfera potrošnje
Voda Odnos globalnog i industrijskog VO

68
Zeleni VO
74

Globalni prosek VO vezan za

poljoprivredna i industrijska
13
Plavi VO dobra
11
Globalni prosek VO

19
Sivi VO
15

0 20 40 60 80
 ▪ Konzumacija žitarica stvara najveći udeo u vodenom otisku
prosečnog potrošača/konzumenta (čak 27%), a prati je
meso (22%) i mlečni proizvodi (7%)
▪ U poljoprivredi se koristi više od 70% pijaće vode

Voda
 ▪ Stočna proizvodnja troši najviše obradivog zemljišta
(30%)

▪ 75% svog obradivog zemljišta je posvećeno životinjskoj

proizvodnji
Iskorišćeno zemljište na 100gr proteina

Zemljište
 ▪ Štetan uticaj proizvodnje mesnih i mlečnih proizvoda (i
prerađevina) na životnu sredinu dovodi do: povećanja
otpadnih materija koje dospevaju u okruženje, odnosno,
akumulaciju poljoprivrednog otpada

Stočno
Ambalažna đubrivo
plastika i
silaža

Zemljište Strvine
(kosti)
životinja i
ostaci
mašinerije

Poljoprivredni otpad
 Sve veća „pauperizacija“
pristupu hrani u svetu

Povećanje ekološke i
ekonomske cene hrane

Zemljište Sve veći rizik od zaraza i

antibiotske rezistencije

Smanjenje biodiverziteta

Akumulacija
poljoprivrednog otpada

Ekspanzivna
poljoprivreda
 ▪ Stočna industrija ima najveći uticaj na životnu sredinu –
smatra se da je odgovorna za 18% ukupne emisije gasa
staklene bašte
Emisija gasova staklene bašte na 100gr proteina

Vazduh
 ▪ Stočna industrija ima najočigledniji uticaj na klimatske
promene, emisija gasova staklene bašte je veća nego
celokupna emisija istih gasova od brodova, aviona,
kamiona, kola i ostalih transportnih sredstava

▪ Klimatske promene dalje utiču na pojavu: poplava, suša

i toplotnih talasa; a klimatske promene se opisuju kao
najveća pretnja po ljudsko zdravlje u 21. veku
Vazduh ▪ Stoka koja se koristi za proizvodnju mesnih i mlečnih
proizvoda doprinosi emisijama na više načina. Pre
svega, preživela stoka proizvodi metan kroz probavne
procese (procesom ,,enteričke fermentacije”),
neodgovorno upravljanje stajskim đubrivom, potrošnja
goriva za transport.
 ▪ Stočna industrija ima jak (najjači od celokupne prehrambene
industrije) ekološki otisak:
▪ Doprinosi gubitku biodiverziteta
▪ Doprinosi pojavi kiselih kiša
▪ Doprinosi krčenju šuma
▪ Doprinosi propadanju koralnih grebena
▪ Doprinosi uništavanju vode i zemljišta
Gasovi staklene bašte Upotreba zemljišta Upotreba vode Eutrofikacija Biodiverzitet

Divlji sisari

Industrija Ostalo
Urbane i (19%)
zelene Domaćinstva

Zaključak površine
(11%)

Ostalo

Stoka

Poljoprivreda
Poljoprivreda

Poljoprivreda

Hrana
Antibiotska rezistencija
Istorijat i posledice
 Otkrivena rezistencija Antibiotik

Rezistencija na antibiotike -
uveden

istorijat
▪ Antibiotici su u upotrebi još od Starog Egipta i Grčke, ali pravu revoluciju na
polju medicine 1928. godine donosi otkriće penicilina (A. Fleming) i od tada
antibiotici transformišu zdravstveni sistem što je za rezultat imalo milione
spašenih života.
▪ Prvi put antibiotici kao lek protiv ozbiljnih infekcija ulaze u upotrebu 1940.
godine, a penicilin je pomogao u sprečavanju bakterijskih infekcija koje su
se javljale kod vojnika u II Svetskom ratu.
▪ 1950. godine bakterijska rezistencija na penicilin postaje značajan problem.
Kako bi zdravstveni sistem izbegao krizu traženi su novi vidovi antibiotika
(Beta Lactum) ali nakon samo 10 godina upotrebe ponovo preti opasnost od
rezistencije.
▪ U periodu od 1960. do 1980. godine farmaceutska industrija u upotrebu
pušta mnoštvo novih antibiotika kako bi se sprečio problem sa rezistencijom.
▪ Od 2015. ponovo preti opasnost
Benefiti upotrebe antibiotika
▪ Antibiotici su omogućili velike pomake na polju hirurgije.
▪ Oni ubijaju ili inhibiraju bakterije koje izazivaju infekcije.

Antibiotici kao
pomoć

Primaocima Dijabetičarima Reumatičnim Ostali hronični Nedavno Transplantacije

hemoterapije pojedincima bolesnici operisani organa

Prosečni životni vek (u godinama)

▪ Trovanja hranom tj. smrti koje su usledile nakon infekcija dobijenih hranom značajno su opale.

▪ Danas postoji velika opasnost od antibiotske rezistencije kod ljudi zbog prekomerne upotrebe ovih lekova.
 ▪ Prvi i osnovni razlog za pojavu rezistencije je
prekomerna upotreba antibiotika.
▪ Od 1945. godine pojavljuju se mnogobrojne
epidemiološke studije koje ukazuju na korelaciju između
upotrebe antibiotika i porasta rezistencije bakterija.
▪ Putem prenosnih genetskih elemenata, odnosno
horizontalnog genetskog transfera (HGT) antibiotska
rezistencija moguća je, kako kod bakterija iste vrste tako i
između različitih vrsta bakterija koje jedne drugima
Razlozi zbog „prenose“ rezistenciju.
▪ Do rezistencije takođe može doći putem spontane
kojih dolazi do ▪
mutacije.
U nekim zemljama SAD broj izdatih recepata za
rezistencije antibiotske tretmane u toku godinu dana duplo prevazilazi
populaciju stanovnika tih zemalja.
▪ Postoji veliki problem sa regulacijom prodaje i kupovine
antibiotika ali je problem i u njihovoj dostupnosti.
▪ Postoje podaci koji govore o tome da svega 50%
pacijenata kojima su prepisani antibiotici zaista za njima i
ima potrebu.
 ▪ Kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju antibiotici se
koriste i u poljoprivredi i u uzgoju životinja.
▪ Razlog za pojavu bakterijskih infekcija su prvenstveno
nepogodni uslovi u kojima se životinje drže, a glavna svrha
ovakve taktike je maksimizacija profita korporacija koje se
bave mesnom i mlečnom industrijom.
▪ Antibiotici koji su u upotrebi u indusriji mesa i mleka putem
ovih proizvoda ulaze u čoveka koji se tim proizvodima hrani
pa tako može doći i do prenošenja samih bakterija
Razlozi rezistentnih na antibiotike.
ekspanzivne ▪ Transfer rezistentnih bakterija je još pre 40 godina utvrđen
nalaženjem ovih bakterija u stolici farmera i stoke koji su
upotrebe oni uzgajali.

antibiotika u 20%

poljoprivredi

Ostala prodaja antibiotika

PRODAJA
ANTIBIOTIKA 80%
U SAD Prodaja antibiotika za industriju mesa
 Prekomerno korišćenje
antibiotika u prehrani
životinja

Prenos
rezistentnih Bakterije se unose u

bakterija putem čovekov organizam

preko mesnih/mlečnih
proizvoda
mlečnih i mesnih
proizvoda
Rezistentne bakterije
izazivaju infekcije, ili
prenose rezistentnost
na druge bakterije u
organizmu (preko HGT)
 ▪ Upotreba antibiotika u mesnoj i mlečnoj industriji utiče
i na mikrobiom životnog okruženja – 90% antibiotika iz
organizma životinja putem mokraće i stolice koje se
koriste za đubrivo za uzgoj biljaka dolaze u kontakt sa
zemljištem i vodom.

▪ Osim toga preko stolice i mokraće životinja antibiotici

dospevaju u podzemne vode.
Posledice ▪ Antibiotici Streptomicin i Tetracycline se u nekim
prekomerne zemljama koriste direktnom primenom kao pesticidi
kojima se prska voće.
upotrebe
antibiotika ▪ Ovim putem antibiotici dospevaju u različite
ekosisteme tako ih modifikujući u smislu povećavanja
broja rezistentnih mikroorganizama.

▪ Rezultat je kompromitovanje imunog sistema ljudi i

drugih životinja što vodi povećanju morbiditeta i
mortaliteta izazvanih bakterijskim infekcijama koje
inače ne izazivaju drastične posledice.
 ▪ Antibiotski rezistentne infekcije predstavljaju veliki problem po
svetsko zdravstvo, ali i ekonomiju.

▪ U SAD konstatovano je 99.000 smrti godišnje kao rezultat

rezistencije na antibiotike zbog čega pacijente nije bilo moguće
adekvatno lečiti.

▪ 2006. godine ustanovljeno je da su dve najčešće posledice

rezistencije SEPSA i UPALA PLUĆA.

▪ Usled nedostatka adekvatnih lekova koji bi zamenili trenutno

upotrebljive antibiotike onda kada oni postanu neupotrebljivi,

Zaključak pretpostavlja se da bi se moralo preći na korišćenje znatno

toksičnijih i jačih medikamenata, ali isto tako i skupljih.

▪ Ukupni ekonomski pritisak na SAD koji bi bio najverovatniji u

slučaju nastavka problema antibiotske rezistencije procenjuje se
na od 20 do 35 milijardi dolara. To bi uticalo i na smanjenje plata
zdravstvenih radnika ali i poskupljenje troškova kod pacijenata.

▪ Kriza rezistencije na antibiotike predstavlja globalni fenomen koji

zahteva promenu i uvođenje novih politika kako ne bi došlo do
kraha zdravstvenih sistema u celom svetu.
Etika i organska
proizvodnja
 ▪ Usled sve ubrzanijeg rasta svetske populacije, veliki
broj potrošača zainteresovan je da svoje prehrambene
navike što više usaglasi sa principima održanja životne
sredine i većina kao najbolje rešenje za ovaj problem
vidi organsku proizvodnju.

▪ Organska poljoprivreda odnosi se na uzgajanje biljaka i

Etika i organska životinja bez upotrebe veštačkih đubriva, pesticida,
regulatora rasta biljaka, nanomaterijala i genetski
proizvodnja modifikovanih organizama (GMO).
▪ Pri uzgoju biljaka dozvoljeno je dodavati samo prirodno
đubrivo, dok je kod uzgoja životinja zabranjeno
korišćenje antibiotika ili hormona i u većini zemalja
životinje moraju imati pristup otvorenom prostoru.
 ▪ Uprkos uvreženom mišljenju da je organska proizvodnja
bolja za životnu sredinu postoje dokazi da je industrijska
poljoprivreda i uzgoj životinja u mnogim kontekstima
manje štetna. Ipak, postoje i situacije gde organska
proizvodnja ima prednost.
▪ Studija Klarka i Tilmana „Comparative analysis of
environmental impacts of agricultural production systems,
agricultural input efficiency, and food choice“ (2017) vrši
Etika i organska detaljnu analizu i poređenje 742 poljoprivredna sistema i
njihovog uticaja na životnu sredinu.
proizvodnja ▪ Njihova analiza bavi se time kako uzgoj različitih
prehrambenih grupa – žitarica, leguma, povrća, mlečnih
prozvoda i mesa utiče na životnu sredinu kroz kategorije
emisije štetnih gasova, iskorišćenosti zemljišta, utroška
energije, acidifikacije (povećanja kiselosti) vodenih
površina i eutrofikacije (zasićenja vodenih površina azotom
i fosforom usled procesa đubrenja).
 Emisija gasova Korišćenje Eutrofikacioni Acidifikacioni
Staklene bašte zemljišta potencijal potencijal Korišćenje energije
Odnos organske naspram konvencionalne poljoprivrede

Cerealije/žitarice
Usevi za ulja
Voćnjaci
Povrtnjaci
Mleko i jaja
Mesa

Organske metode
lošije

Organske metode
bolje
 ▪ Na prikazanoj tabeli vidimo velike razlike u uticaju uzgoja različitih
prehrambenih grupa na životnu sredinu.
▪ Najjasnije razlike mogu se uočiti u kategorijama iskorišćenosti
zemljišta i energije.
▪ Sistemi organske proizvodnje su najlošiji kada je u pitanju
iskorišćenost zemljšta bez obzira na tip hrane.
▪ Ovakav rezultat tumači se time što upotreba veštačkih đubriva i
pesticida u industrijskoj proizvodnji omogućava daleko veći
Organska vs. prinos.

tradicionalna ▪ Međutim rezultati za iskorišćenost energije su suprotni – upotreba

veštačkih đubriva i pesticida u industrijskoj prozvodnji je proces
koji zahteva upotrebu velike količine energije, dok je u organskoj
poljoprivreda prozvodnji utrošak energije relativno mali.
▪ Rezultati za acidifikaciju i eutrofikaciju vodenih površina su manje
ekstremni, ali rizik od ovog tipa zagađenja ima tendenciju da bude
viši u organskim sistemima proizvodnje.
▪ Kada je u pitanju emisija štetnih gasova, takođe ne postoji značajna
razlika između organskih i industrijskih oblika proizvodnje.
 ▪ Pri razmatranju prednosti i mana organskih i industrijskih modela
poljoprivrede potrebno je postaviti pitanje koliki uticaj poljoprivreda
generalno (nezavisno od načina proizvodnje) ima na životnu sredinu.
▪ Poljoprivreda i poljoprivredne aktivnosti odgovorne su za iskorišćenost
polovine dostupnog zemljišta, jednu četvrtinu emisije štetnih gasova, 2%
celokupnog utroška energije i smatraju se glavnim izvorom acidifikacije i
eutrofikacije vodenih površina.
▪ S obzirom na to da organska proizvodnja nad industrijskom ima prednost
samo kada je utrošak energije u pitanju, a celokupna poljoprivredna

Organska vs. aktivnost odgovorna je samo za 2% globalnog utroška energije postavlja se

pitanje da li je najbolje rešenje ipak što intenzivnija industrijska proizvodnja?

tradicionalna ▪ Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i postoje situacije u kojima jedan
oblik proizvodnje ima prednost nad drugim u zavisnosti od lokalnog
konteksta, dostupnosti resursa i tipa hrane koji se uzgaja.
poljoprivreda ▪ Organski tip prozvodnje pokazao se kao pogodniji za uzgoj leguma i voća,
dok je industrijski model pogodiniji za žitarice, povrće, mlečne proizvode i
meso
▪ Važno je i naglasiti da mnogo veći uticaj na životnu sredinu imaju naši izbori
toga ŠTA jedemo, a ne način na koji je hrana prozvedena.
▪ Uzgoj žitarica, na primer, zahteva daleko manju upotrebu zemljišta i emituje
manje štetnih gasova nego životinja za proizvodnju mesa i mlečnih prozvoda.
 ▪ S obzirom na to da se do 2030. godine očekuje duplo
veća potražnja za mesom usled rasta svetske populacije
i urbanizacije nerazvijenih zemalja potrebno je pronaći
što održiviji način proizvodnje kako bi se olakšao
pritisak koji ova industrija ima na životnu sredinu.
▪ Postoji mnogo načina uzgoja stoke, ali najčešći i najviše
proučavani jesu organski i industrijski sistemi.

Organski i Uzgoj
životinja
industrijski
uzgoj životinja
Industrijski

Organski

Veštačka
đubriva

Bolji opšti Kulturne,

tretman Minimalan biološke i Napredniji Tehnologije
životinja uticaj na mehaničke načini produktivnosti
sredinu metode prehrane
 PREDNOSTI ORGANSKOG UZGOJA ŽIVOTINJA
▪ Uzgoj životinja prema principima organske proizvodnje daleko je humaniji i veću važnost
pridaje blagostanju životinja i održanju okoline u kojoj se proizvodnja odvija.

▪ Organska proizvodnja podrazumeva manje intenzivne i invazivne tehnike u uzgoju, na

primer nije dozvoljeno koristiti veštačka đubriva i pesticide u hrani koja se daje
životinjama. Takođe, na organskim farmama gaji se daleko manji broj životinja nego na
industrijskim što može smanjiti zagađenost okoline.

▪ Glavni principi organske proizvodnje su diverzitet, obnovljivost i integritet, dok se

industrijska proizvodnja uglavnom fokusira na maksimiziranje produktivnosti i profita.

▪ Životinje u organskoj proizvodnji su zdravije jer je obavezno omogućiti im pristup

otvorenom prostoru, dok je upotreba antibiotika zabranjena osim u slučaju bolesti.

Organski i ▪ Zbog boljeg i humanijeg opšteg stanja životinja, smatra se da su onda i proizvodi zdraviji i
kvalitetniji

industrijski odgoj MANE ORGANSKE PROIZVODNJE

životinja ▪ Cena organskih proizvoda je 20 – 40% veća od regularnih zbog većeg troška proizvodnje i
nedostatka državnih subvencija.

▪ Prema nekim istraživanjima, proizvodnja određenih organskih proizvoda kao što su mleko i
svinjetina može biti štetnija po životnu okolinu zbog količine emisije štetnih gasova po
jedinici proizvoda.

▪ Organski proizvodi zahtevaju više zemlje po jedinici proizvodnje što ne samo da umanjuje
produktivnost, već i u nekim slučajevima vodi do veće zagađenosti štetnim gasovima i
acidifikacije.

▪ Organska proizvodnja generalno zahteva mnogo više znanja i veština, kao i organizacionih
sposobnosti.

▪ Organska proizvodnja kakva je sada ne bi mogla da zadovolji celokupnu svetsku potražnju

za hranom što bi rezultiralo nestašicama hrane u nerazvijenim zemljama.
 ▪ Iako i organska i industrijska proizvodnja životinjskih proizvoda
imaju svoje prednosti i mane, treba uzeti u obzir i širi kontekst,
odnosno činjenicu da je mesna industrija odgovorna za 60-80%
emisije štetnih gasova i jedan od vodećih faktora deforestacije,
zagađenja vode i vazduha, kao i gubitka biodiverziteta.
▪ Imajući to na umu, kao jedina trenutno održiva opcija za očuvanje
životne sredine jeste smanjenje ili potpuno uklanjanje životinjskih
proizvoda iz ishrane.
▪ Prednosti ovakvog načina ishrane nisu zanemarljive:
• Skoro dve trećine hrane koja se trenutno proizvodi namenjeno je
Zaključak prehrani životinja u mesnoj industriji. Preusmeravanje ovih resursa
bi drastično pomoglo u rešavanju problema gladi.
• Očuvanje zaliha vode koje životinje u mesnoj industriji
konzumiraju
• Očuvanje zemljišta
• Smanjenje utroška energije
• Smanjenje zagađenosti vazduha
• Pozitivni efekti po ljudsko zdravlje i blagostanje
• Etički razlozi koji se tiču eksploatacije životinja
Rešenja i mogućnosti
 Trenutno stanje

▪ Broj ljudi na zemlji stalno raste što iziskuje promenu dosadašnjih trendova ponašanja i načina na
koji se ljudi hrane.
▪ Prema izveštaju UN iz 2012. godine pretpostavlja se da će do 2050. godine produkcija mesa morati
da poraste na 455 miliona tona godišnje kako bi se zadovoljila sverastuća potrošnja.
▪ Ukoliko bi do ovog porasta produkcije mesnih i mlečnih proizvoda došlo neminovno je i da bi
ekosistem i priroda snosili posledice.
▪ Produkcija mesnih i mlečnih proizvoda zadužena je za 70% potrošnje svetskih rezerva vode,
zauzima 38% upotrebljivog obradivog zemljišta i 19% udela emisije gasova staklene bašte (što je
jednako zbiru udela štetnih gasova koji dolaze od svih motornih vozila, brodova i aviona zajedno).
▪ Svi ovi podaci naveli su UN da ponudi predloge o smanjenju kupovine mesnih proizvoda – ideja
„dan bez mesa“ („ Meatless Monday“).
 ▪ Jedno od rešenja za problem prekomerne proizvodnje
mesnih proizvoda je ideja o mesu stvorenom u laboratoriji.

▪ Meso je u suštini mišićno tkivo pa tako postoji mogućnost

da se ono proizvode uzgajanjem ćelija mišićnog tkiva u
laboratoriji.

▪ Najskoriji primer primene ove tehnologije je

„laboratorijski napravljena pečena piletina“ startup
kompanije „Memphis Meats“ iz San Franciska.

Meso ▪ Godine 2002. NASA je uspela da stvori prvi file od ćelija

zlatnih ribica ali ozbiljan zamah ideje laboratoriski
„uzgajanog“ mesa dogodio se stvaranjem prvog „lab“
budućnosti hamburgera od strane Mark Post-a, profesora vaskularne
fiziologije na Maastricht University u Holandiji.

▪ Kako bi ovo postigao profesor Post koristio se biopsijom, a

onda izdvojeno tkivo „uzgajao“ upotrebom hormona
neophodnih za rast mesa. Za nekoliko nedelja uspeo je da
stvori prvi od neophodnih 20.000 mišićnih vlakana kako bi
pripremio svoj burger.

▪ Profesor Post je danas vlasnik kompanije „Mosa Meat“ i

najavljuje cenu od 30$ po kilogramu za svoje hamburgere.
 ▪ Kako bi ideja laboratorijskog mesa zaživela potrebna je
kreativnost.

▪ Uzgajanje mesa u laboratoriji moguće je zbog

revolucionarnih pomaka u istraživanju matičnih ćelija uz
pomoć kojih je opet moguća izgradnja različitih telesnih
tkiva.

▪ Istraživanjem matičnih ćelija naučnici su danas u

Organi iz mogućnosti da naprave delove organa ili cele organe za
transplantaciju ali i radi testiranja novih lekova.
laboratorije
▪ Shulamit Levenberg, naučnica iz Izraela uspela je da
proizvede tkiva i organe koji su nakon transplantacije u
telo organizma samostalno razvili krvne sudove.

▪ Pretpostavlja se da bi ovakav način proizvodnje organa

mogao biti upotrebljen i u laboratorijskoj proizvodnji
mesa.
 ▪ 2015. godine održan je prvi samit – konferencija za
laboratorijsko meso u Holandiji na kojoj je učestvovalo
stotinak naučnika.

▪ Glavna tema ove konferencije bila je pronalazak rešenja na

pitanje i izazove koji stoje pred proizvodnjim mesa u
laboratoriji – određivanje cene proizvoda i omogućavanje
masovne proizvodnje mesa kako bi njegova cena ostala
niska.

▪ U martu 2017. godine Nacionalna Akademija za Nauku,

Inženjering i Medicinu u Vašingtonu objavila je podatke o
rapidnom napretku bioinženjeringa i biotehnologije što po
Rešenja i njihovom mišljenju omogućava prostor za nastanak
mnoštva novih proizvoda na tržištu u narednih 5 do 10
perspektive godina. Ovom objavom ocenili su meso neživotinjskog
porekla kao oblast visokog potencijala.

▪ Neophodna je veća medijska vidljivost i interesovanje kako

bi se ljudi podstakli na razmišljanje o ovom rešenju za
problem mesne ali i mlečne industrije, ali i kako bi se
podstakla finansiranja novih projekata u ovoj oblasti.

▪ Proizvodnja laboratorijskog mesa takođe svedoči o

neophosnosti saradnje različitih grana nauke sa
industrijom kako bi se stvorile nove tehnologije i na
kreativan način rešili postojeći problemi.
 ▪ Rammohan, A., Awofeso, N., & Robitaille, M. C. (2011). Addressing Female Iron-Deficiency Anaemia in India: Is
Vegetarianism the Major Obstacle?. ISRN Public Health, 2012.

▪ Cottle, D. J. (David John), 1954, (editor.) & Kahn, Lewis, (editor.) (2014). Chapter 3: Beef cattle production and
trade. Collingwood, Vic. CSIRO Publishing.

▪ Ritchie, H., Roser, M. (2017). Meat and Dairy production. Published online at OurWorldInData.org.

▪ http://www.fao.org/faostat/en/#data/QA

https://ourworldindata.org/meat-production

https://science.sciencemag.org/content/360/6392/987.full

Literatura: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22331890/

https://www.usgs.gov/special-topic/water-science-school/science/where-earths-water

https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1748-9326/8/3/034015
Nikola Vranić https://waterfootprint.org/media/downloads/Report-48-WaterFootprint-AnimalProducts-Vol1_1.pdf
Anja Životić https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1748-9326/8/3/034015

Stefan Zdravković https://science.sciencemag.org/content/360/6392/987.full

Nevena Ivanović https://theconversation.com/five-ways-the-meat-on-your-plate-is-killing-the-planet-76128

Bogdan Spirić https://www.aspca.org/animal-cruelty/farm-animal-welfare/animals-factory-farms

https://www.farmsanctuary.org/learn/factory-farming/pigs-used-for-pork/

https://www.farmsanctuary.org/learn/factory-farming/dairy/

https://www.farmsanctuary.org/learn/factory-farming/chickens/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4378521/

https://ourworldindata.org/is-organic-agriculture-better-for-the-environment

https://www.nbcnews.com/mach/innovation/lab-grown-meat-may-save-lot-more-farm-animals-lives-n743091

https://science.sciencemag.org/content/360/6392/987.full