Promene na međunarodnom tržištu mesa

‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗

PROMENE NA MEĐUNARODNOM
TRŽIŠTU MESA *

Značaj problema i cilj istraživanja

U poslednjim decenijama dolazi do značajne ekspanzije među-
narodne trgovine stočarskim proizvodima, koja se odvija u speci-
fičnim uslovima okruženja. Na međunarodnom tržištu dolazi do
narušavanja odnosa ponude i potražnje, usled dejstva agrarnog
protekcionizma, od strane visoko razvijenih zemalja. Međunarodnu
trgovinu mesa karakteriše dominantno učešće visoko razvijenih zema-
lja, koje primenjujući razne vrste protekcionističkih mera nepovoljno
utiču na manje razvijene, odnosno zemlje u razvoju. Njihov položaj
primarno zavisi od visine zaštite tržišta ekonomski razvijenih zemalja.
Osnovni cilj ovoga rada je da sagleda obim i dinamiku prometa
mesa na međunarodnom tržištu i da identifikuje najznačajnije učes-
nike i opredeli njihov značaj na svetskom nivou.

Izvori podataka i metodologija rada

Osnovne izvore podataka predstavlja statistička baza podataka
Organizacije Ujedinjenih Nacija za ishranu i poljoprivredu – FAO
(Food and Agriculture Organization – FAO), za vremenski period
1995.-2004 godine. Istraživanje se u potpunosti zasniva na metodu
tzv. „istraživanja za stolom“ („desk research“), koje predstavlja obra-
du raspoloživih podataka uz primenu standardnih statističko-matema-
tičkih metoda.

Rezultati istraživanja
Promet goveđeg mesa
Goveđe meso se smatra za meso sa najboljim nutritivnim osobi-
nama i veoma je cenjeno u svetu. Prosečan promet iznosio je 5,4 mili-

207
 Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
ona tona. Prisutan je trend umerenog povećanja izvoza po prosečnoj
stopi od 2,12% godišnje (grafikon 1).

Grafikon 1. Međunarodni promet goveđeg mesa (miliona tona)

U istraživanom periodu, ostvarena je znatno umerenija stopa rasta

u odnosu na prethodni desetogodišnji period (1985-1994), kada je rast
iznosio 3,89% godišnje (Vlahović, 1997). Usporeni rast potražnje
uslovljen je, pored ostalog, pojavom bolesti „ludih krava“ - Bovine
Spongiform Encephalopathia (BSE), krajem devedesetih godina XX
veka.

Tabela 1. Najveći svetski izvoznici goveđeg mesa (1995-2004)

Zemlja 000 tona Stopa promene % Učešće u svetu %
Australija 891 2,14 16,5
SAD 681 -5,20 12,6
Nemačka 387 1,54 7,2
Novi Zeland 346 1,61 6,4
Kanada 342 7,69 6,3

208
 Promene na međunarodnom tržištu mesa
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Izvor: www.fao.org
Najznačajniji svetski izvoznik goveđeg mesa je Australija, sa
prosečnim izvozom od 891 hiljadu tona, koja daje 16,5% ukupnog
svetskog izvoza ove vrste mesa (tabela 1). U narednom periodu ne
očekuje se značajniji rast međunarodnog prometa, zbog relativne satu-
risanosti potrošnje na najznačajnijim svetskim tržištima.

Promet svinjskog mesa

Prosečan promet svinjskog mesa iznosio je 7,1 milion tona, što
je najveće učešće u svetskom prometu, u odnosu na ostale vrste mesa.
Ostvarena je tendencija relativno značajnog povećanja po prosečnoj
stopi od 5,52% godišnje (grafikon 2). U istraživanom periodu, ostva-
rena je umerenija stopa rasta u odnosu na prethodni period (1985-
1994), kada je iznosio 6,81% godišnje (Vlahović, 1997). Na ostvareni
promet uticao je relativno brzi obrt u proizvodnji, kao i prisutna traž-
nja na međunarodnom tržištu.

Grafikon 2. Međunarodni promet svinjskog mesa (miliona tona)

Najznačajniji izvoznik u svetskim razmerama je Danska, sa pro-

sečnim izvozom 1,2 miliona tona, učestvujući sa 17,1% ukupnog svet-
skog izvoza a ostvarujući tendenciju povećanja, po prosečnoj godiš-

209
 Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
njoj stopi od 3,14% (tabela 2.). Najveći svetski izvoznici participiraju
više od polovine (53%) ukupnog svetskog izvoza.
Tabela 2. Najveći svetski izvoznici svinjskog mesa (1995-2004)
Zemlja 000 tona Stopa promene % Učešće u svetu %
Danska 1.217 3,14 17,1
Holandija 878 0,19 12,4
Kanada 574 13,33 8,1
SAD 553 9,73 7,8
Francuska 513 1,98 7,2
Izvor: www.fao.org

U narednom periodu može se očekivati umereniji rast međuna-

rodnog prometa svinjskog mesa, uz istovremeno smanjenje njegovog
učešća u strukturi međunarodnog prometa, što će zavisiti, pre svega,
od intenziteta potražnje na međunarodnom tržištu.

Promet pilećeg mesa

Pileće meso poseduje veoma dobre nutritivne i dijetetske osobi-
ne. U posmatranom vremenskom periodu promet pilećeg mesa iznosio
je 6,4 miliona tona i ostvario tendenciju najdinamičnijeg povećanja
prometa u odnosu na ostale vrste mesa, po stopi od 5,62% godišnje
(grafikon 3).

Grafikon 3. Međunarodni promet pilećeg mesa (miliona tona)

210
 Promene na međunarodnom tržištu mesa
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗

Znatno je umerenija stopa rasta u istraživanom periodu u

prethodnom desetogodišnjem periodu (1985-1994), kada je rast
iznosio 12,20% godišnje (Vlahović, 1997).
Najznačajniji svetski izvoznik pomenute vrste mesa je SAD, sa
prosečnim izvozom od 2,3 miliona tona, što čini više od trećine (36%)
ukupnog svetskog izvoza. U posmatranom periodu ostvaruje tendenci-
ju povećanja, po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,65% (tabela 3). Porast
izvoza, rezultanta je povećanja domaće proizvodnje, ali i efikasnih
mera podrške izvozu Export Enhancement Progarmme (EEP). Najveći
svetski izvoznici daju tri četvrtine (76%) ukupnog svetskog izvoza po-
menute vrste mesa.

Tabela 3. Najveći svetski izvoznici pilećeg mesa (1995-2004)

Zemlja 000 tona Stopa promene % Učešće u svetu %
SAD 2.323 2,65 36,3
Brazil 1.084 22,74 16,9
Kina 524 -4,58 8,2
Holandija 518 4,43 8,1
Francuska 427 -4,37 6,7
Izvor: www.fao.org

211
 Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
U narednom periodu očekuje se dalje povećanje međunarodnog
prometa, ali sa umerenijim stopama rasta. U značajne inhibitorne fak-
tore ubraja se rizik od pojave pandemije tzv. „ptičijeg gripa“, odnosno
virusa H5N1, koji je uzrokovao i slučajeve smrtnosti ljudske populaci-
je. Evropski potrošači reagovali su izvesnim smanjenjem tražnje za
ovom vrstom mesa. Pored toga, promet smrznutog („braftering“) pile-
ćeg mesa ima izvesnih ograničenja, s obzirom na održivost i organo-
leptička svojstva.

Promet jagnjećeg / ovčijeg mesa

Prosečan promet iznosio je 865 hiljada tona. U posmatranom pe-
riodu, ova vrsta mesa ima stagnantno obeležje, odnosno ostvaren je
rast po vrlo skromnoj stopi od 0,12% godišnje. U istraživanom peri-
odu, ostvarena je umerenija stopa rasta u odnosu na period od 1985-
1994. godine, kada je rast iznosio 0,34% godišnje (Vlahović, 1997).
Jagnjeće meso ima tendenciju najsporijeg rasta prometa, u odnosu na
ostale vrste mesa.
Na ostvareni promet uticala je relativno mala potražnja na
međunarodnom tržištu, koja je uslovljena visinom tržišnih cena i
navikama u potrošnji. Tako na primer, Evropljani su relativno mali
konzumenti ove vrste mesa, količina je manja od tri kilograma
godišnje po stanovniku (FAO, 2006).
Ubedljivo najveći svetski izvoznik pomenute vrste mesa je Novi
Zeland, sa prosečnim izvozom od 355 hiljada tona, što čini 41%
ukupnog svetskog izvoza ove vrste mesa. U posmatranom periodu
ostvaruje se tendencija blagog smanjenja, po prosečnoj godišnjoj
stope od 0,39% (tabela i grafikon 4.).

Tabela 4. Najveći svetski izvoznici jagnjećeg mesa (1995-2004)

Zemlja (000) tona Stopa promene % Učešće u svetu %
Novi Zeland 355 -0,39 41,0
Australija 255 2,11 29,5
V. Britanija 88 -8,24 10,2
Irska 51 -0,37 5,9
Španija 16 8,58 1,8

212
 Promene na međunarodnom tržištu mesa
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Izvor: www.fao.org

Najveći svetski izvoznici participiraju čak 88% ukupnog sve-

tskog izvoza jagnjećeg mesa, što je pokazatelj visokog stepena konce-
ntracije izvoza pomenute vrste mesa.
Ovčije, odnosno jagnjeće meso predstavlja specifičnu vrstu me-
sa, na čiju potrošnju utiču i verski faktori, odnosno tradicija i navike u
ishrani. U narednom peridu očekuje se izvesno smanjenje, ove vrste
mesa u strukturi ukupnog svetskog prometa.

213
 Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Grafikon 4. Međunarodni promet jagnjećeg mesa (000 tona)

Zaključci
Na bazi napred navedenih rezultata istraživanja, mogu se izvesti
sledeći zaključci:
 U odnosu na ranija istraživanja ove problematike, vezana za kraj
osamdesetih i prvu polovinu devedesetih godina XX veka, sve
vrste mesa u posmatranom periodu karakteriše znatno umereniji
rast prometa u odnosu na prethodnu deceniju.
 Visoko razvijene zemlje stimulišu izvoz mesa raznim merama
izvoznih subvencija – gotovinska sredstva, razne vrste kredita u
cilju podsticaja izvoza, poreske olakšice, specifične forme finan-
siranja proizvodnje i izvoza.
 Republika Srbija mora da prati promene na međunarodnom tr-
žištu mesa i u skladu sa njima mora da prilagodi svoju proizvo-
dnju, a posebno treba da vodi računa o kvalitetu mesa. Neopho-
dni su odgovarajući sertifikati i implementiran HACCP stan-
dard.

214
 Promene na međunarodnom tržištu mesa
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Napomena:
* Koautori: Branislav Vlahović, Poljoprivredni fakultet, Departman za
ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, Veljko Radojević,
Fakultet za menadžment, Novi Sad. Rad objavljen 2007. u časopisu
Savremena poljoprivreda, Novi Sad, broj 1-2, str. 182-188.

Literatura
1. Alexsandratos, N. : World Agriculture: Towards 2010, FAO, 1995
2. Doreva, Elena: Tendencije u svetskom prometu ovčijeg mesa i vune,
ekonomika poljoprivrede, broj 4, Beograd, 1995.
3. Ivanović, S., Ivanović Dušanka, Bogavac Violeta: Promet stočnih
proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu, IV Kongres o hrani:
„Stočarska proizvodnja, prerada, kvalitet, promet, ekonomika i zaštita
životne sredine“, Beograd, 1995.
4. Vlahović, B: Komparativna analiza proizvodnje mesa u svetu i SR
Jugoslaviji, Zbornik radova: „Kriza stočarstva u SR Jugoslaviji“, Novi
Sad, 1997.

Statistička dokumentacija
1. www.fao.org
2. www.meat.com

215