Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne koliine hrane i sirovina organskog porekla za postojeu ljudsku populaciju.

Pravdajui se tim zadatkom, s naroitim osvrtom na stalnu potrebu povienja produktivnosti proizvodnje, zbog jo uvek velikog broja gladnih irom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata poele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane, pre svega, na vetaki sintetizovanim materijama (mineralna ubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl.), tekim poljoprivrednim mainama i velikoj zavisnosti proizvodnje od inputa ije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije doprinele da se prinosi znaajno uveaju, a po nekim saznanjima ak i uetvorostrue. Meutim, u 2000.g. proizvedeno je itarica dovoljno da ishrani 8 milijardi ljudi (trenutno na naoj planeti ivi oko 6 milijardi), a ipak je bilo oko 790 miliona gladnih, jer tako napredne tehnologije proizvodnje, zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su jo uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju vikovi proizvoda i proizvoaima se plaaju premije ukoliko odlue da ne proizvode poljoprivredne proizvode u odreenom periodu ili se gotovi proizvodi unitavaju kako ne bi dolo do pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teke poljoprivredne mehanizacije u obradi zemljita, kao i naruavanje prirodnih procesa, doveli su do znaajnog naruavanja ivotne sredine. Kao reakcija na sve izraeniju ekoloku degradaciju, pogoranje kvaliteta hrane i sve veeg ugroavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekoloka, bioloka) poljoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne tekoe, ide u pravcu usklaivanja razvoja sa potrebama trita i ouvanja ivotne sredine i za smanjenjem kvantiteta na raun kvaliteta hrane, pri emu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije), organska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promovie ozdravljenje ekosistema ukljuujui biodiverzitet, bioloke cikluse i naglaava korienje metoda koje u najveoj meri iskljuuju upotrebu inputa van farme. Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj odrive poljoprivrede uz ouvanje ekosistema, odravanje i poveanje plodnosti zemljita preko uzgoja mahunarki, primene zeleninog i stajskog ubriva ili biljaka sa dubokim korenom u viegodinjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemljite. Podrazumeva se maksimalno koritenje obnovljivih izvora energije, odravanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zatite ivotne sredine, smanjenje svih oblika zagaivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje kako bi se stvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba poljoprivrednih proizvoaa, sticanje odgovarajue dobiti i zadovoljenja sopstvenim radom. Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruenje organskih proizvoaa) moraju prilagoditi specifinim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Tako da bi se na jednom podruju zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljinih parcela, stoarskih farmi i preraivakih kapaciteta od moguih izvora zagaenja, zatim odgovarajui kvalitet vode za navodnjavanje, te
1

usklaen razvoj biljne i stoarske proizvodnje i osposobljenost strunjaka i proizvoaa za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. U razvijenim zemljama gdje je konvencionalna (intezivna, savremena) poljoprivreda, usled nemilosrdne primene svih raspoloivih agrohemikalija, ve dovela do naruavanja prirodnih ciklusa i znaajnog nakupljanja rezidua agrohemikalija u zemljitu, uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tritu hrane (BSE, slinavka, ap, dioksini, GMO i sl.), veoma se poveala tranja za proizvodima organske poljoprivrede. U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostruena. Potroai ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda ve predstavlja znaajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u vajcarskoj 8%. Najvee trite organskih proizvoda je u Nemakoj sa godinjim rastom od 10% i dvostruko je vee od drugog po redu trita Francuske. Procenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godinji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%. Zbog velike potranje i nemogunosti proizvodnje usled velike zagaenosti zemljita i vazduha i naruenih odnosa u prirodi, tj. nepostojanja osnovnih agroekolokih preduslova za organsku proizvodnju, u razvijenim zemljama se javlja veliki nedostataka organskih proizvoda na tritu. Zbog toga manje razvijene zemalje u kojima je jo uvek ouvan agroekosistem (zbog siromatva ne koriste se skupe agrohemikalije), imaju ansu da preko organskih proizvoda poveaju svoj izvoz. Tu ansu za sada u znaajnoj meri koriste Kina i Egipat. Rezultati istraivanja irom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne poljoprivrede sve ee pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega pesticida) koje su veoma tetne po zdravlje ljudi. Podaci WHO govore da se pesticidima svake godine otruje oko 3 miliona ljudi. Prema najnovijim istraivanjima Britanskog ministarstva poljoprivrede (MAFF), u polovini kontrolisanih proizvoda su naene rezidue pesticida i zato se potroaima preporuuje ljutenje kore sa voa i povra (???) kako bi se smanjio rizik od njihovog unoenja u organizam. Prema podacima UKs Helath and Safety Executive, 5% onih koji su u dodiru sa pesticidima trai pomo u njihovom centru, a zabeleeno je da jo 10% onih koji usled blaih simptoma trovanja pesticidima ne trae pomo lekara. Istraivanja na University of North Carolina pokazuju da se kod ena koje su bile u blizini polja na kojima su primenjivani pesticidi, za 40 - 120% poveava rizik od spontanih pobaaja usled deformacija ploda. U Danskoj je dokazano da prisustvo pesticida, ija je aktivna materija Dieldrin, u krvi ena dvostruko uveava ansu za pojavu raka dojke. Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvih vetaki sintetizovanih materija pa i pesticida. Osim toga omoguava i ishranu proizvodima vie nutritivne vrednosti od onih iz konvencionalne proizvodnje. Tako 12-godinja istraivanja u Nemakoj pokazuju znaajno vii sadraj minerala u organskim proizvodima i to posebno kalijuma i eljeza, a takoe i vii nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do slinih rezultata se dolo i u Americi, gdje je utvreno da je bilo ak do 63% vie kalijuma, za 73% vie eljeza, 125% vie kalcijuma i za 60% vie cinka od koliina u proizvodima konvencionalne proizvodnje. Razliite studije pokazuju i znaajno vei sadraj suve materije, to znai viu koncentraciju hraniva po jedinici mase i bolji kvalitet za preraivaku industriju.
2

Protivnici organske poljoprivrede tvrde da su organski proizvodi znatno skuplji od onih iz konvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda povrno. Vie cene organskih proizvoda su pre svega posledica veeg angaovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama veoma skupa, a s druge strane na tritu su ovi proizvodi deficitarni, to sigurno utie na visinu cena. Meutim ako se sagleda dublje, prema profesoru Jules Prerry-u, cene proizvoda iz konvencionalne proizvodnje su daleko vie od onih koje mi direktno plaamo, pa tako i od cena organskih proizvoda. Tu konstataciju opravdava tvrdnjom da se u obzir ne uzima cena leenja ljudi, a ona je samo u 1996.g. u Velikoj Britaniji iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funti po hektaru obradive povrine, a oko 120 miliona funti godinje se izdvaja za ienje vodotokova od pesticida. Pojava BSE je kotala 4,5 milijardi funti, ne raunajui emocionalne i fizike traume obolelih ljudi i njihovih porodica. Konano veina ivih bia zavisi od zemljita, ali postoji zabrinjavajui trend erozije zemljita i smanjenja njegove plodonosti. Erozija je glavni problem u konvencionalnoj poljoprivredi i rezultat je tehnologije gajenja biljaka. Serije eksperimenata uporeivanja kvaliteta zemljita pod organskom i ne-organskom proizvodnjom u SAD pokazuju da e sav povrinski sloj zemljita u reonima sa savremenom proizvodnjom biti izgubljen za 50-100 godina ukoliko se obrada tog sloja zemljita ne pobolja. U sistemima organske proizvodnje obrada zemljita minimizira eroziju koritenjem pokrovnih useva i zeleninog ubrenja. Farmeri u Iowa-i su platili nekoliko miliona dolara za popravku plodnosti njihovog zemljita i za poveanje sadraja organskog ugljenika iji je sadraj u zemljitu u poslednjih 20 godina prepolovljen . Posmatrajui na ovakav nain moe se rei da potroa plaa daleko skuplje proizvod iz konvencionalne proizvodnje jer je njihova prikrivena cena veoma velika. Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede ne sadri bilo kakve vetaki sintetizovane materije, pa i pesticida. Ona obzbeuje proizvodima veu nutritivnu vrednost od onih koji su proizvedeni konvencionalnom proizvodnjom. Istraivanja u Nemakoj su pokazala da ovi proizvodi imaju znaajno vii sadraj oligo minerala i to posebno kalijuma i gvoa, a takoe i vii nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do slinih rezultata dolo se i u Americi, gde je utvreno da ovi proizvodi imaju 63 % vie kalijuma, 73 % vie gvoa i 125 % vie kalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom. Organska hrana moe biti ili svea ili preraena, zavisno od metoda proizvodnje. Svea ne preraena organska hrana, kao to je voe i povre, mogue je kupiti direktno od proizvoaa, na pijacama, supermarketima, marketima zdrave hrane. Nepreraeni proizvodi animalnog porekla kao npr. meso, jaja, mleko ree se nalaze u sveem stanju. Pod preraenom organskom hranom podrazumeva se veina proizvoda koja se mogu nai u supermarketima.Najee se u okviru iste prodavnice mogu nai proizvod proizveden na organski i konvencionalni nain, pri emu je organski proizveden proizvod najee skuplji. Najvei deo proizvoda organske hrane potiu od velikih proizvoaa hrane koji proizvode i prodaju i konzervisanu hranu, smrznuto povre kao i drugu konvencionalnu hranu. Preraena organska hrana najee sadri samo organske sastojke bez dodatka vetakih aditiva i proizvedena je primenom nekoliko metoda, posebnih materijala i pod posebnim uslovima. Ovo podrazumeva da se ne koriste hemijske i konvencionalne metode obrade. Primeri obraene organske hrane su ipsevi, kolaii i razne druge grickalice.
3

Iako zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog trita hrane, organski proizvodi postaju sve traenija roba u svetu i sve je znaajnije uee ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Procenjuje se da e uee ovih proizvoda na svetskom tritu hrane nastaviti da raste i u narednim godinama. Neophodni uslovi za poetak organske poljoprivrede

1. Izolovanost zemljinih parcela, stoarskih farmi i preraivakih kapaciteta od moguih izvora zagaenja 2. Odgovarajui kvalitet vode za navodnjavanje 3. Usklaen razvoj biljne i stoarske proizvodnje 4. Osposobljenost strunjaka i proizvoaa za organsku poljoprivredu

Oznaavanje organskih proizvoda

Za sada u svetu ne postoje usaglaeni standardi za oznaavanje organskih proizvoda. U Evropskoj Uniji i SAD proizvoai se moraju strogo pridravati usvojenih standarda ukoliko ele da svoje proizvode oznae kao organske. Potroai kupovinom proizvoda koji nose ovaj znak mogu biti sigurni da:

je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda organskog porekla se proizvod slae sa propisima inspekcije koju ovi proizvodi prolaze sam proizvod dolazi direktno od proizvodaca i da je zapakovan u propisanu ambalau sadri ime proizvodaca, kod i telo koje je izvrilo inspekciju

Kod nas, Predlogom zakona o organskoj poljoprivredi i organskim proizvodima, sertifikovan organski proizvod se obeleava oznakom organski proizvod, kodom ovlaene organizacije i nacionalnim znakom. Izgled oznake i nacionalnog znaka propisuje ministar.

Koliina zemljita pod organskom poljoprivrdeom (ha)

Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski znaajnija. To je i razumljivo obzirom da mere i postupci koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji (intenzivna obrada zemljita, gajenje samo jedne vrste na veim povrinama, primena mineralnih ubriva, hemijska kontrola korova, tetoina i bolesti i genetika manipulacija gajenim biljkama) imaju za cilj poveanje produktivnosti. Meutim, takvim postupcima dovodi se u pitanje budui nivo proizvodnje, obzirom da se unitavaju uslovi koji bi doprineli dugoronom odravanju plodnosti. Prema podacima SOEL Survey cit. Fruhvald za 2004. godinu, pod organskom proizvodnjom nalazi se 24 miliona ha irom sveta. Najvei deo tih povrina nalazi se u Australiji (10 miliona
4

ha), Argentini (2,9 miliona ha) i Italiji (1,2 miliona ha). U Srbiji i Crnoj Gori, prema razliitim izvorima, neki vid organske proizvodnje obavlja se na oko 6.000 ha, a u prelaznom periodu nalazi se oko 9.000 ha , to zbirno iznosi oko 15.000 ha. To je u odnosu na ukupno obradivu povrinu koja u Srbiji iznosi 4,2 miliona ha samo 0,3 %. Tabela 1.Povrina pod organskom proizvodnjom u svetu Drava Povrina pod organskom poljoprivredom (ha) Australija 10.000.000 Argentina 2.960.000 Italija 1.168.212 SAD 950.000 Brazil 841.769 Nemacka 696.978 Austrija 297.000 vajcarska 107.000 Madarska 103.672 Srbija i Crna Gora 15.200 Bosna i Hercegovina 1.113 Hrvatska 120 U izvetaju Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine 2002. godine o stanju ivotne sredine u Srbiji, konstatovano je da je 651.000 ha ili 75 % od analiziranih 868 ha poljoprivrednih povrina pogodno za organsku proizvodnju. Ta zemljita nisu optereena tekim metalima, pesticidima, ni ostacima mineralnih ubriva, niti su zakieljena.

Razvoj trita organskih proizvoda

U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostruena. Potroai ovu hranu kupuju prije svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda ve predstavlja znaajan udio u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u vajcarskoj 8%. Najvee trite organskih proizvoda je u Nemakoj sa godinjim rastom od 10% i dvostruko je vee od drugog po redu trita Francuske. Procjenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godinji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%.

Argumenti ZA organsku hranu

Prednosti vezane za prirodnu sredinu. Na osnovu nekoliko istraivanja prednosti organski uzgajane hrane su sledee: 1. Farme organske hrane ne isputaju sinteticke pesticide u okolinu, od kojih su neke opasne za okolnu floru i faunu. 2. Farme organske hrane ne naruavaju postojece razlicite eko sisteme i biljni i ivotinjski svet u njima. 3. Pri proracunu prinosa u odnosu na jedinicu obradive povrine ili po jedinici prozvoda dolazi se do zakljucka da je manja kolicina energije potrebna pri njihovoj proizvodnji. Takode je manja i kolicina otpada nastalog pri uzgajanju. Prema nekim studijama smanjenje prinosa od 20% uslovljeno uzgajanjem organske hrane, omoguuje i do 50% manju upotrebu vetakog ubriva i oko 97% manju upotrebu pesticida. Ova letina je prema istom izvoru bila mnogo boljeg kvaliteta i due odriva sveom. U jednom istraivanju izvrenom na dve farme organske hrane i jednoj konvencionale,u uslovima teke sue,polja sa usevima organske soje su dala od 52% do 96% bolje prinose od konvencionalne soje. Kod kukuruza u istim uslovima jedna letina organski proizvedena je dala 37% bolji prinos od konvencionalne,dok je druga dala za 62% nii prinos.

Argumenti PROTIV organske hrane

Konvencionalna hrana sadri zaostalu znatnu koliinu pesticida i drugih primesa. Mada se po istraivanju iz 2002 da zakljuiti da i organski uzgajana hrana sadri odreene primese i to oko jedne treine primesa u odnosu na konvencionalnu hranu. Jedna od glavnih razloga debata u vezi organske hrane su upravo pesticidi jer iako se mogu dokazati analitikim putem u namirnicama, ak i u tako malim koliinama, mnogi naunici smatraju da upravo te koliine nemaju uticaj na zdravlje oveka. Takoe svi pesticidi prolaze rigorozne serije testova pre nego to budu puteni u upotrebu i nadleni ustanove odreuju tanu koliinu zaostalih pesticida u proizvodima koja je dozvoljena pri pravilnoj upotrebi tog preparata. 1. Novija ne-organska poljoprivreda, zasnovana na herbicidima, koji pripremaju zemljite, prua znacajna unapredenja u energetskoj efikasnosti. 2. Organski uzgajane namirnice trpe znacajne kolicine gubitaka zbog glodara, insekata, bolesti, pa samim tim zahtevaju znacajnu vecu kolicinu zemljita za istu kolicinu prinosa. Na osnovu jedne studije utvrdeno je da za isti prinos organskog i konvencionalnog paradajiza, potrebno je oko 624% vie zemljita organskim usevima. 3. Neki pesticidi se takode koriste i u organskoj proizvodnji, neki od njih sadre teki metal bakar, koji moe biti izvor gomilanja istog u proizvodu. 4. Pesticidi koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji su tretirani i ispitani pre no to su puteni u prodaju, dok su retki pesticidi u organskoj proizvodnji koji su u potpunosti ispitani. 5. Mnogi smatraju da organski proizverdena harna nije odriva jer nije u mogucnosti da odgovori na sve potrebe covecanstva za hranom.

Pravne regulative
Organska poljoprivreda je kao i sve ostale oblasti poljoprivrede regulisana propisima kojima se definiu pravila ovakvog naina proizvodnje. IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movments) je prva donela Osnovne standarde za organsku poljoprivredu. Evropska Unija je donela propise 1991. godine kada je usvojena Regulativa EEC 2092/91 o organskoj poljoprivredi. Vlada Republike Srbije je poetkom decembra 2005. godine usvojila Predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima i uputila ga u Skuptinsku proceduru. Ovim Zakonom ureuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje, kao i prerada, skladitenje, transport, obeleavanje, deklarisanje i promet ovih proizvoda, njihova sertifikacija i resertifikacija, kao i sva ostala pitanja vezana za ovu oblast. Zakon ima za cilj :

dobijanje proizvoda sa potvrenom procedurom proizvodnje odriv socijalno-ekonomski ruralni razvoj zatitu potroaca, stavljanje oznake koja jasno ukazuje na nacin i metode za dobijanje organskih proizvoda zatitu prirodnih resursa od zagadenja dugorocno odravanje i povecanje plodnosti zemljita ocuvanje biodiverziteta

Novi zakon uvodi neke novine, naroito kad se radi o sertifikaciji. On sertifikaciju poverava zasebnim organizacijama, a Ministarstvo poljoprivrede daje ovlaenja za obavljanje tog posla, vodi registar organske proizvodnje, obavlja inspekciju sertifikacionih tela i predlae mere za razvoj organske poljoprivrede

Budunost organske privrede u Srbiji

Naa zemlja je sa svojim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u velikoj meri orijentisana na trite evropskih zemalja. Veliki broj zemalja za ovakve oblike proizvodnje daje subvencije, stimuliui na taj nain poljoprivredne proizvoae da ga prihvate. Finasijska pomo drava koje su lanice EU, za petogodinje bavljenje organskom proizvodnjom, iznosila je od 600 /ha za jednogodinje ratarske useve , do 900 /ha za viegodinje ratarske useve (Uredba Saveta Evrope br. 1257/99). Bez pomoi drave ova proizvodnja teko moe da izdri konkurenciju konvencionalne proizvodnje, jer se efekti ove proizvodnje ne mogu gledati kratkorono, oni svoje efekte daju tek posle dueg niza godina. Vana je takoe i injenica da se za proizvode dobijene organskom proizvodnjom dobija vea cena nego za konvencionalne proizvode i to zavisno od naina prodaje proseno negde oko 50 %, mada se mora imati u vidu da su trokovi proizvodnje neto poveani
7

Koristiti ili ne
Smatra se da je organski proizvedena hrana veoma unosan biznis ali ni on nije bez rizika. Zapadni potroai sve e vie naginjati istoj bez obzira na cenu jer je generalno mnogo ukusnija i zdravija. Kod nas je situacija mnogo povoljnija jer jo uvek privreda nije postigla taj intezitet brzog uzgoja i brze potronje to nam omoguuje da jedemo mnogo zdraviju hranu uzgajanu na konvencionalni nain. Uticaj popularnosti organski proizvedene hrane u svetu kod nas moe biti samo povoljan jer uz malu modifikaciju dananjih metoda uzgajanja kultura lako moemo pospeiti porast proizvodnje a samim tim i izvoza organskih proizvoda u zapadne zemlje. Kod nas se smatra, a i dugo e se jo smatrati da je organska hrana pomodarstvo i nee jo dugo postati popularna iz vie razloga. Neki od njih su:

neupuenost potroaca, via cena u nekim sluajevima i do tri etri puta, relativno zdrava konvencionalna hrana, mali broj proizvoda na tritu, lane prodavnice zdrave hrane, neregulisanost primene zakonskih regulativa, a pre svega nezainteresovanost trita za istom.

Sertifikati organskih proizvoda

ivotna sredina, ovekova okolina ili okoli predstavlja sve ono to nas okruuje, odnosno sve ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnolokog napretka, razvoja industrije i sve veeg uticaja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeu ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, ovek menja prirodno okruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, seom uma, poumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. ovek utie na promenu itavih podruja. Kao rezultat ovekovih aktivnosti dolazi do promena ili naruavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. ivotna sredina se moe posmatrati kao petokomponentni sistem koji ine:

atmosfera hidrosfera litosfera zemljite organizmi

Svaki od ovih elemenata povezan je jedan sa drugim ali se radi lakeg registrovanja i praenja promena oni posmatraju odvojeno Ekoloka kriza Savremeni razvoj ljudskog drutva posebno u poslednje dve decenije karakterie ekoloka kriza. Iako su se mnoge drutvene zajednice ve susretale sa ekolokim problemima, oni su obino bili privremenog i regionalnog karaktera. Globalni i trajni poremeaji u ekolokom sistemu, koji su svojim nastankom ugrozili postojee stanje globalnog eko-sistema, su posledica modernog razvoja naroito industrijski razvijenih zemalja. Problem zahteva adekvatno sagledavanje i pokuaj njegovog reavanja to podrazumeva interdisciplinirani pristup. (ekonomski, tehnikotehnoloki, polit-ekonomski, socioloki, psiholoki, etiki i ostali aspekti ekoloke krize. 12 EKLOKIH ZAPOVESTI 1. Ne oekuj od prirode vie nego to si joj dao. (priroda) 2. Zatiti planetu ovu, drugu nemamo niti emo dobiti novu. (planeta) 3. Brini o vazduhu pre nego to ga ugleda. (vazduh) 4. Koristi izvor tako da vodu moemo piti i na renom uu.(voda) 5. Znaj da zemlja daruje samo kad caruje. (zemlja)

6. Seti se da je ivot drveta zalog za drvo ivota. (biljke) 7. Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu od povratka sa juga. (ivotinje) 8. Uraunaj cenu ouvanja prirode u cenu svakog proizvoda. (tehnologija) 9. Ne trai rupu u zakonima prirode. (energija) 10. Misli vie o otpadu da ne zavrimo na njemu. (otpad) 11. Gradei ne ometaj, ve deli sa prirodom. (razvoj) 12. uvaj sredinu da bismo izbegli kraj. (ovek). EKO-MENADMENT U savremenom okruenju po svojoj vanosti danas se izdvaja jedan od brojnih faktora koji se ne odnosi samo na zatitu ivotne sredine ve i injenicom da svojim ogromnim i snanim znaenjem pritiska moderno preduzee, i primorava ga da u okviru strategije uvrsti ekomenadment. To omoguava da se pronae neka optimalna mera koja tei efikasnijem i ekonominijem poslovanju uz ouvanje planete. Glavni zadatak upravljanja kvalitetom ivotne sredine podrazumeva skup meusobno povezanih ciljeva: - zatita okoline od negativnog uticaja privredne delatnosti posebno saobraaja i industrije - preventivno uticati na mogue tete koje se mogu naneti ivotnoj sredini nepredvidivim dejstvom na strukturu i kvalitet ivotne sredine - aktivno uticati na izmene ivotne sredine radi potpunijeg zadovoljenja potreba savremenog drutva, sadanjih i buduih generacija. Privreda i ivotna sredina Ekonomske aktivnosti ne zavise samo od raspoloivih biolokih i fizikih resursa (inputa privrednog sistema), nego i od dinamike ravnotee sloenih i meuzavisnih ekolokih procesa. Razumevanje odnosa privrede i prirodnog okruenja je kljuno za strategiju odrivog ekonomskog razvoja (odrivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni i kulturni razvoj, usklaen sa potrebama zatite i unapreenja ivotne sredine, koji omoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota.) U ovom kontekstu, svi prirodni resursi se klasifikuju na dve osnovne grupe: obnovljivi i neobnovljivi.

10

U obnovljive resurse spadaju uglavnom ivi resursi (ribolovni ili umski npr.), ali i neki neivi (suneva energija), dakle, oni resursi koji imaju kapacitet biolokog ili fizikog samoreprodukovanja. Neobnovljivi su oni resursi za koje ne postoji proces dopunjavanja-kada su jednom iskorieni-nestaju zauvek. Posebno mesto u ovoj klasifikaciji pripada onim resursima iji znaaj proizilazi iz odreene kolekcije elemenata, kao to je biodiverzitet (bioloka raznovrsnost), koji zahtevaju izuzetnu panju u cilju ouvanja i zatite. Zajednika karakteristika svih prirodnih resursa jeste njihova "vremenska uslovljenost" to podrazumeva da e stepen (intezitet) njihovog korienja danas uticati na mogui stepen korienja u budunosti. Ovo se lako uoava kod neobnovljivih resursa. Kod obnovljivih resursa, tee je sagledati ovu vezu, ali nije nemogue. Vremenska uslovljenost resursa je kljuna odrednica "razmene dobara" izmeu sadanjih i buduih generacija to dodatno rasvetljava odgovornost privrede prema proizvodnim resursima. Prirodno okruenje kao prostor za izbacivanje reziduala ekonomskog sistema Ekonomski sistem (privreda) je izvor mnogih reziduala koji uzrokuju degradacije i zagaenje ivotne sredine. Pod rezidualom se podrazumeva koliina zagaujuih materija koja ostaje u ivotnoj sredini nakon dogaanja odreenih prirodnih i tehnolokih procesa. Problemi degradacije i zagaenja ivotne sredine definiu se identifikacijom pet osnovnih elemenata: 1. uzronika tete u ivotnoj sredini, 2. izvora uzronika tete, 3. obima tete, 4. razloga stvaranja tete, i 5. mogueg podsticanja za smanjenje ili spreavanja teta u ivotnoj sredini. 1.Identifikacija uzronika tete u ivotnoj sredini Za identifikaciju uzronika tete u ivotnoj sredini neophodna je njihova klasifikacija. Primarna klasifikacija je prema poreklu: 1. da li su rezultat prirodnih procesa (prirodno zagaujue materije kao posledica truljenja biljaka i ivotinja, estice vulkanskih erupcija, polen i sl.), 2. ili su rezultat ljudskih aktivnosti (tzv.antropogene zagaujue materije-povezane sa procesima proizvodnje i potronje, kao to su sumpordioksid, ugljenmonoksid, pesticidi, graevinski otpad, teki metali i sl.).

11

Sa stanovita ekoloke ekonomije, veu panju treba posvetiti antropogenim zagaujuim materijama, naroito onim za koje priroda ima mali ili nikakav asimilativni kapacitet(nerazgradive supstance). 2.Identifikacija izvora uzronika tete u ivotnoj sredini Nakon identifikacije zagaujuih materija sledi utvrivanje izvora koji su odgovorni za njihovo nastajanje. Izvori zagaenja ivotne sredine su mnogobrojni-od automobila do graevinskih gradilita i industrijskih postrojenja, ili pak zasejanih poljoprivrednih parcela (pesticidi, vetaka ubriva i sl.). Klasifikacija izvora zagaenja primarno se vri po dva kriterijuma: 1. mobilnosti i 2. mogunosti identifikacije. Prema mobilnosti, izvori zagaenja dele se na: 1. stacionarne (sa fiksnim poloajem-npr. industrijsko postrojenje, termoelektrana i sl.) i 2. mobilne (automobili, avioni, brodovi). Prema mogunosti identifikacije, izvori zagaenja se dele na: 1. prepoznatljive (mogu se lako identifikovati npr. fabrike sa dimnjacima, kanalizacioni odvodi) i 2. neprepoznatljive (ne mogu se precizno identifikovati, odnosno, zagauju ivotnu sredinu indirektno). 3.Identifikacija obima tete u ivotnoj sredini Obim zagaenja ivotne sredine se najee klasifikuje prema veliini njegovog geografskog uticaja na: 1. lokalno zagaenje (smog npr., ili lokalni komunalni otpad), 2. regionalno zagaenje (rizik zagaenja iri se dalje od izvora zagaenja-npr. kisele kie kao posledica tetne emisije gasova, unitavanje biljnih i ivotinjskih vrsta i sl.) i 3. globalno zagaenje (zagaenje koje ima implikacije na celu planetu-globalni klimatski poremeaji, ozonske rupe i sl.) Identifikacija uzroka i izvora kao i obima tete u ivotnoj sredini, omoguuje utvrivanje rizika koji su povezani sa tetama, to je osnova za definisanje mera, ciljeva i zadataka kako na lokalnom, tako na regionalnom i globalnom nivou u cilju smanjenja i kontrole tetnih emisija.

12

4.Identifikacija razloga stvaranja tete u ivotnoj sredini Razlog (razlozi) degradacije i zagaenja ivotne sredine, u osnovi, imaju svoje uporite u neetikom odnosu prema ivotnoj sredini, a ovaj odnos je posledica nedovoljne svesti, niskog opteg nivoa obrazovanja i na toj ravni utemeljenog drutvenog i ekonomskog sistema, odnosno sistema drutvenih ciljeva i matrice sistema vrednosti. 5.Identifikacija podsticaja za smanjenje ili spreavanje tete Reavanje problema degradacije i zagaenja ivotne sredine zahteva sveobuhvatno poznavanje funkcionisanja ekonomskog sistema i podsticajnih ekonomskih mehanizama za privredni razvoj bez degradacije i zagaenja ivotne sredine. Sve podsticajne mere dele se na: 1. ekonomske i 2. neekonomske, a objekti podsticanja mogu biti: a) pojedinci, b) domainstva, c) poslovni subjekti(preduzea) i d) ekoloka industrija. POLJOPRIVREDA I IVOTNA SREDINA ( problemi i predlozi mera zatite) Problemi u zatiti ivotne sredine se javljaju usled neodgovarajueg korienja hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, koje se nestruno koriste od strane poljoprivrednika i time vee koliine zagaujuih materija dospevaju u tlo i povrinske i podzemne vode. Neophodno je sprovesti implementaciju kodeksa dobre poljoprivredne prakse i pomoi poljoprivrednicima da uspostave planove za upravljanje azotom i primene integrisano reavanje problema tetoina, tamo gde je to potrebno. Neophodno je sprovesti upoznavanje poljoprivrednika sa uticajima zagaujuih materija radi boljeg razumevanja naina za smanjenje uticanja nutrijenata i pesticida i pronalaenje ekonominih i ekolokih reenja za korienje ubriva. Veliko zagaenje vodnih tokova nutrijentima potie sa stonih farmi, kao i iz klanine industrije. Nutrijenti prvenstveno potiu iz izmeta goveda, svinja i ivine, koja u vodotokovima izazivaju preteran razvoj algi i voda u tim tokovima postaje zagaena. Izuzetno mali broj farmi ima postrojenja za preiavanje otpadnih voda ili opremu za proizvodnju biogasa. Tarife i novane

13

kazne za isputanje otpadnih voda iznad dozvoljenih granica se veoma niske u odnosu na trokove odravanja postrojenja, a kazne za nepotovanje propisa se ne primenjuju. Apsolutno je neophodno preorijentisati se na organsku poljoprivredu koja e omoguiti, ne samo proizvodnju hrane bezbedne po ljudsko zdravlje, ve i ouvanje prirode u ruralnim sredinama. Metode organske poljoprivrede, koje se ve primenjuju u mnogim zemljama u svetu, pokazale su odline rezultate u pogledu ouvanja zemljinog biodiverziteta, oienja tla i vode od pesticida i vetakih ubriva. Bioloka kontrola tetoina, upotreba prirodnih supstanci u kontroli bolesti, korienje ubriva, kao to su stajnjak i kompost u poveanju plodnosti tla su mere koje su u skladu sa zahtevima zdrave okoline, odnosno mere koje omoguavaju odravanje ekoloke ravnotee u prirodi. Neophodno je propise prilagoditi i uskladiti sa propisima Evropske Unije o fitosanitarnim pitanjima, veterinarskim pitanjima i bezbednosti hrane i genetski modifikovanim organizmima i drugim primarnim pitanjima u poljoprivredi. U cilju usklaivanja sa meunarodnim standardima i standardima poslovanja potrebno je promovisanje ekolokog oznaavanja prehrambenih proizvoda, uz obezbeivanje informacija za javnost o znaaju i nainima obeleavanja. Neophodno je definisati nacionalne prioritete za ouvanje biotopa i ruralnih predela, ukljuujui i vlana podruja. Prioriteti za ouvanje biotopa i populacija biljaka i ivotinja mogu se razviti u okvirima nacionalne strategije za biodiverzitet, koja e biti usklaena sa razvojem poljoprivrednih politika. Problem zagaivanja i zatite sredine ruralnih oblasti treba pribliiti ljudima koji ive i rade u takvim podrujima, jer isti mogu znaajno doprineti ouvanju datih sredina to bi obezbedilo proizvodnju dovoljne koliine hrane u budunosti. Odriva poljoprivreda omoguie opstanak, ne samo ruralnog stanovnitva, ve i ljudi u gradskim sredinama koji su u direktnoj zavisnosti od proizvodnje hrane u vanurbanim podrujima.

14