Suverenitet hrane je koncept koji se odnosi na sposobnost ljudi i zajednica da odlučuju o

tome šta će jesti, kako će se hraniti i odakle će dobiti hranu. Ovo je važno pitanje jer hranom
se hranimo i održavamo zdravlje, a takođe i kulturno nasleđe i ekonomiju lokalnih zajednica.

Visoko efikasna korporativna poljoprivreda se često navodi kao odgovor na sve veći pritisak
na hranu u svetu sa rastućom populacijom. Ovo obuhvata korišćenje tehnologije, hemikalija i
genetski modifikovanih organizama da bi se povećala proizvodnja hrane. Međutim, postoji
mnogo debate o tome da li je ovo pravo i održivo rešenje za suverenitet hrane.

Jedan od glavnih argumenta u korist visoko efikasne korporativne poljoprivrede je da ona

može da poveća proizvodnju hrane i smanji cene za potrošače. Međutim, ovo može dovesti
do negativnih posledica po lokalne poljoprivrednike i zajednice. Kada se velike korporacije
uključe u poljoprivredu, one često kupuju zemlju od lokalnih poljoprivrednika i promene
način na koji se hrani proizvodi. Ovo može dovesti do gubitka posla za lokalne
poljoprivrednike i smanjenja ekonomske održivosti lokalnih zajednica.

Pored toga, visoko efikasna korporativna poljoprivreda je često povezana sa korišćenjem

velikih količina hemikalija i genetski modifikovanih organizama, što može imati negativne
posledice po okolinu i zdravlje ljudi. Hemikalije mogu da unište biodiverzitet i da izazovu
zagađenje vode i zemljišta, dok genetski modifikovani organizmi mogu da izazovu negativne
posledice po zdravlje ljudi i okolinu.

Zbog ovih razloga, mnogi smatraju da visoko efikasna korporativna poljoprivreda nije pravo i
održivo rešenje za suverenitet hrane.