ODRŽIVA POLJOPRIVREDA 2014-

2014
GLAVNI PRINCIPI I SISTEMI
Da li je TRADICIONALNA POLJOPRIVREDA = ODRŽIVA POLJOPRIVREDA?

Tradicionalna poljoprivreda+održiva poljoprivreda:

• Nema upotrebe pesticida, mineralnih đubriva, hormona rasta, antibiotika....
• Bez GMO,
• Upotreba organskih đubriva,
• Radno intenzivna.

SPECIFIČNOSTI ODRŽIVIH SISTEMA:

• Zakonska regulativa
• Korišćenje M.B. preparata za suzbijanje insekata,
• Korišćenje insekata predatora,
• Feromonske klopke
• Visokoprinosne ali tolerantne sorte i hibridi,
• Zelenišno đubrenje, pokrovni usevi,
• Specifična mehanizacija (drljače, sejalice, i sl)
• Biofertilizatori, aktivatori komposta.

Definicija ODRŽIVE POLJOPRIVREDE

Održiva poljoprivreda je način proizvodnje koji, posmatran u dužem vremenskom

periodu, unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojima se proizvodnja zasniva,
zadovoljava čovekove potrebe za hranom i vlaknima, ima ekonomsku isplativost i
unapređuje kvalitet života farmera i celokupnog društva.

+U širem smislu: Održiva poljoprivreda

Održiva poljoprivreda se smatra konceptualnim okvirom koji obuhvata niz sistema biljne
proizvodnje kojima je dugoročni cilj unapređenje kvaliteta životne sredine i resursa na
kojima se proizvodnja zasniva, kao i dobijanje zdravstveno bezbedne hrane.

Karakteristike održive poljoprivrede

• Održiva poljoprivreda (sustainable agriculture) označava održavanje u egzistenciji ili

očuvanje tokom dužeg vremenskog perioda putem sledećih postupaka:
– Treba da zadovolji potrebe čoveka za hranom i vlaknima;
– Unapređuje kvalitet životne sredine i prirodnih resursa ;
– Omogućavaja efikasno korišćenje neobnovljvih izvora energije i racionalizaciju
korišćenja kapaciteta na farmi;
– Povezuje prirodne (biološke) cikluse unutar farme;
– Unapređuje kvalitet života farmera i društva kao celine.
Održiva poljoprivreda omogućuje uspešniji razvoj multifunkcionalne poljoprivrede,
promovišući farmerski tip proizvodnje.

Sistemi održive poljoprivrede

1. BIOLOŠKA POLJOPRIVREDA/EKOLOŠKA POLJOPRIVREDA

2. INTEGRALNA BILJNA PROIZVODNJA
3. POLJOPRIVREDA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA (LOW INPUT AGRICULTURE)
4. DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA (Best management practice)
5. BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA
6. ORGANSKA POLJOPRIVREDA
7. Permakultura
8. Naturalna poljoprivreda
9. Alternativna poljoprivreda
10. Agroekologija

BIOLOŠKA POLJOPRIVREDA/EKOLOŠKA POLJOPRIVREDA

• BIOLOŠKA POLJOPRIVREDA/EKOLOŠKA POLJOPRIVREDA su pojmovi koji u širem smislu

podrazumevaju različite načine i metode sprovođenja održive poljoprivrede na
gazdinstvu.
• Ekološka proizvodnja neizostavno uključuje i pažljivo razmatra sve aspekte očuvanja
životne sredine i međusobnih odnosa svih delova agroekosistema.
• Reč „biološka“ ukazuje na povezanost procesa proizvodnje sa živim organizmima,
biljkama, životinjama i mikoorganizmima, ali bi se moglo reći da je celokupna
poljoprivredna proizvodnja „biološka“. Naime, ne postoje poljoprivrede metode čiji
krajnji rezultat nema biološka svojstva. Međutim termin „biološka poljoprivreda“ je
korišćen od samog početka nastanka ovakvog načina proizvodnje naglašavajući značaj
i važnost očuvanja živih organizma u prirodi i aktivaciju bioloških procesa.
•
Integralna biljna proizvodnja
• Odnosi se na one vidove poljoprivredne proizvodnje u kojima se racionalnije i
stručnije upotrebljavaju pesticidi, mineralna đubriva i sl.
• Ovakav način poljoprivrede se ne može nazvati biološkom niti organskom
proizvodnjom, ali može predstavljati jedan od načina preusmaravanja u tom pravcu.
• Premda već duži niz godina ima tendenciju da preraste u opšte prihvaćeni koncept,
proizvodi dobjeni na ovaj način imaju otežan plasman, jer ne pripadaju
konvencionalnoj niti organskoj proizvodnji, te zbog toga nisu u dovoljoj meri
prepoznati od strane kupaca.
• Ova proizvodnja se bazira na:
1. Kontroli plodnosti zemljišta i odgovarajućeg đubrenja;
2. Plodoredu;
3. Integralnoj i biološkoj zaštiti poljoprivrednih kultura;
 Alternativna poljoprivreda
• Alternativna poljoprivreda podrazumeva primenu različitih metoda i sistema koji se
jasno razlikuju od uobičajene poljoprivredne prakse koja se može sresti u
konvencionalnoj poljoprivredi.
• Ovakav pristup poljoprivredi podrazumeva gajenje netradicionalnih useva i životinja,
kao i proizvodnja netipičnih proizvoda na farmi. Alternativani sistemi poljoprivrede u
sebi integrišu i različite usluge: rekreaciju, turizam, preradu primarnih proizvoda i
druge načine korišćenja prirodnih resursa kao izvora dodatnih prihoda.
• Ovaj izraz je nastao krajem 60-ih godina sa ciljem da u sebi integriše sve sisteme
proizvodnje različite od konvencionalne poljoprivrede koji su da tada bili poznati.
• Izraz alternativna poljoprivreda (poljoprivreda na drugi način) u današnje vreme
može imati mnogobrojne negative konotacije s obzirom da izraz alternativa može i ne
mora biti realno, istinito i prihavaćeno od većine.

POLJOPRIVREDA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA (LOW INPUT

AGRICULTURE)
• Sistem proizvodnje koji pokušava da optimizuje primenjene mere i korišćenje
unutrašnjih resursa, da smanji korišćenje inputa koji nisu poreklom sa farme (đubriva,
pesticidi) ukoliko i ako je to moguće i izvodljivo.
• Podrazumeva smanjenje troškova njenog izvođenja, izbegava se zagađenje zemljišta i
voda, umanjuje prisustvo ostataka pesticida.
• U suštini ovakav sistem se zasniva na smanjenom angažovanju spoljašnjih inputa i
oslanjanju na resurse unutar farme (stajnjak, pokrovni usevi, zelenišno đubrivo,
obrada zemljišta i dr.)
• Naziv poljoprivreda sa niskim ulaganjima za izložen koncept proizvodnje je sasvim
sigurno neodgovarajući, nedovoljno jasan i može navesti na pogrešne zaključke.
•
NAJBOLJA POLJOPRIVREDNA PRAKSA
(Best management practice - BMP)
• Predstavlja koncept biljne proizvodnje koji se zasniva na primeni raspoloživog znanja u
upotrebi prirodnih resursa na održivim principima, kako bi se proizvela sigurna,
zdravstveno bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human način i uz
obezbeđivanje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti.
• U okviru BMP potrebno je poznavati, razumeti, planirati, meriti, beležiti, kontrolisati i
upravljati proizvodnim sistemom kako bi se ostvarili utvrđeni društveni, proizvodni i
ekološki ciljevi.
• U određenim proizvodnim okolnostima BMP predstavljaju kao najpovoljnije rešenje za
smanjenje nepovoljnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu.
• EUREPGAP (Europe Retail Product and Good Agricultural Practice), GLOBALGAP ,
Zakon o bezbednosti hrane – kontrola od njive do trpeze

Prirodna ili Naturalna poljoprivreda

• Prirodna (Naturalana) poljoprivreda je naziv za sistem eko-proizvodnje koji je
potekao iz Japana. Osnove ovog načina proizvodnje je postavio filozof Mokichi Okada
sredinom 40-ih godina prošlog veka.
• Za razgraničavnje prirodne poljoprivede i ona koja to nije ne postoje jasni kriterijumi,
međutim u ovom slučaju se radi o pojmu koji je doslovce preuzet iz učenja koje je
promovisao Okada. „Prirodni poljoprivednici“ polaze od činjenice da je temelj
poljoprivrede saradnja sa prirodom. Međutim, oni zauzimaju pasivan stav, tvrdeći da
se čovek nema prava mešati u prirodne procese. Shodno tome puštaju da njihova
polja obrađuje i đubri majka priroda.
•
Biodinamička poljoprivreda
Biodinamička poljoprivreda predstavlja spiritualno-etički-ekološki način poljoprivrede,
proizvodnje hrane i ishrane. Predstavlja holistički metod proizvodnje koji se bazira na
ritmovima prirode koji u proces proizvodnje unosi kretanje nebeskih tela,
permanentnom unapređenju bioloških resursa unutar farme uz korišćenje biljnih
preparata koji indukuju procese razgranje organske materije i povećavaju „kondiciju“
gajenih biljaka.

• Biodinamička poljoprivreda svoj koncept i metode duguje Dr. Rudolfu Štajneru

(1861-1925). Ovaj Austriski filozof i naučnik je proučavao i opisivao sile prirode kojima
je pridavao velik značaj, opisujući specifične postupke i preparate koji će omogućiti
farmerima proizvodnju u skaldu sa njenim zakonima.

Principi i koncept
– Iza vidljivog, materijalnog dela sveta se koji se podčinjava fizičkim zakonima postoji i
jedan nadnaravni deo koji se ravna prema duhovnim zakonima i koji nije moguće
primetiti sopstvenim čulima. Zbog toga u svom konceptu upravo se oslanja na ravan
nadčulnih dimenzija koje želi da utka u poljoprivrednu proizvodnju kako bi ovi mogli
da podrže život čoveka i životinja. Za biološko-dinamičku poljoprivredu Zemlja je
jedno živo biće ona ima svoj puls (godišnja doba), cirkulaciju (kruženje vode), reke su
vene, biljni pokrivač koža ... Biodinamička poljoprivreda se temelji na ritmovima koje u
svemir unose kretanja Zemlje, Meseca, Sunca i drugih planeta .
– Za ovaj vid poljoprivrede nema opštih rešenja svako gazdinstvo se posmatra kao
jedinstven ekosistem u kojem se rešavaju specifični problemi .
– Preparati u biodinamičkoj poljoprivredi
– Osmišljeni su u vreme nastanka Biodinamičke poljoprivrede po preporuci R. Štajnera
– Sastoje se od prirodnih materijala sa gazdinstva
– Ne može ih svako praviti nego samo iskusni proizvođači koji se duži niz godina bave
ovom proizvodnjom
– Nema recepture nego neka vrsta opšteg uputstva
– Nakon pravljenja prolaze procese transformacije u trajanju od više meseci (zrenje)
– Nema ih u prodaji (apotekama)

Permakultura
– PERMAKULTURA ima za cilj stvaranje održivog životnog prostora rukovodeći se
prirodnim principima. Ovaj naziv je potekao od Australijskih naučnika Bill-a Molisona i
Devida Holmgrena koji su rukovodeći se sopstvenim idejama za unapređenje
dotadašnje poljopivrede tokom 70-ih godina 20 veka dali naziv ovom sistemu biljne
proizvodnje (Permanent agriculture) odnosno permanentna poljoporivreda.
– U današnje vreme pod permakulturom se podrazumeva etičko planiranje sistema koji
ima funkciju proizvodnje hrane odnosno korišćenja zemljišta, ali i unapređenje
društvene zajednice.
– Permanentna poljoprivreda ima za cilj iznalaženje produktivnog i održivog načina
života integrišući ekologiju, životni prostor (sredinu), organsku poljoprivredu,
arhitekturu i šumske pojaseva.
– Međutim ona nije sama sebi cilj nego teži da uspostavi odnos između ovih elemanata
tako da njihova usklađenost ima veći efekat od pojedinačnih delova.
–
Deep Ecology
– Deep Ecology razmatra duboka (suštinska) pitanja od značaja za prirodu, svojstvena za
zapadna društva. Deep Ecology postaje popularna pravična etika i u SAD ali ne i
dominantna filozofija koja ide ka istini u društvu. Vodeće norme Deep Ecology su
samorealizacija i bicentrična jednakost. Samorealizacija predstavlja realizaciju
potencijala života.
– Sva živa bića imaju vrednost za sebe, nezavisno od njene korisnosti za čoveka;
– Bogatstvo i raznovrsnost doprinose životnom blagostanju i sadrže vrednosti u
njima samima (i predstavljaju vrednost za sebe);
– Ljudi nemaju prava da umanje ovo bogatstvo i raznovrsnost osim zbog
zadovoljavanja vitalnih potreba na prihvatljiv-razuman način;
 Ekologija?

– Ekologija (grč. oikos: dom, prebivalište + logos: nauka) je nauka o životnoj sredini koja
proučava odnose između živih bića, sredine u kojoj živa bića žive. Pojam ekologije je
uveo Haeckel 1866.

Poljoprivreda?

 je proizvodnja hrane za čoveka i prirodnih vlakana, zasnovana na iskorišćavanju

prirodnih izvora.
 deo ekosistema(agroekosistem), zasnovan na eksploataciji bioloških, fizičkih i
hemijskih izvora ekosistema koja se bazira na potrebama čoveka .

3E ili 4E.....?
Jedan od glavnih ciljeva poljoprivrede je efikasnost proizvodnje i stvaranje viškova, što je
uslovljeno ekonomskim pokazateljima poslovanja.

Otuda ekonomija postaje glavni pokretač poljoprivredne proizvodnje.....

EKONOMIJA ima za cilj da pronađe takve mehanizme i metode koji će obezbediti, kroz
proizvodni proces, najefikasnije načine za „obradu“ prirodnih resursa u dobra i usluge
koje će zadovoljavati čovekove potrebe.

Sa druge strane EKOLOGIJA teži ka očuvanju prirodnih resursa.

Ekonomija „оикос“ (οικος) -„номос“ (νόμος) zakoni (način) upravljanja domaćinstvom

• Savremena ekonomija ne vrednuje prirodna dobra na adekvatan način, i zasniva se na

maksimiziranju ekonomske koristi putem iscrpljivanja prirodnih resursa i uništavanja
životne sredine i koristi mehanizme za stimulisanje neogarničenog ekonomskog
rasta sa ograničenim resursima što je dugoročno neodrživo.

• Takva ekonomija, po mišljenju ekologa, je slična bolesti (Miljenović, 1996).

• Rešenje ovog problema je koncept zasnovan na dugoročnom usklađenom

ekonomskom razvoju koji se naziva konceptom ekološke ekonomije.

Agro(nomija) + ekologija

Bensin B.M. (1928) Agroecological characteristics description and classification of the

local corn varieties chorotypes. Knjiga, (Izdavač nepoznat).

• Agroekologija obezbeđuje znanje i metodologiju koji su neophodni za razvoj

poljoprivredne proizvodnje u skladu sa principima zaštite životne sredine i održivog
razvoja, istovremeno zadržavajući visoku produktivnost i ekonomsku isplativost.
 • Agroekosistem je dinamičko stanje u razviću agrobiocenoze u kome se postiže
optimalna usklađenost između AKCIJE agrobiotopa i REAKCIJE agrobiocenoze.

Agroekologija

Agroekologija obezbeđuje znanje i metodologiju koji su neophodni za razvoj

ratarske proizvodnje u skladu sa principima zaštite životne sredine i održivog
razvoja, istovremeno zadržavajući visoku produktivnost i ekonomsku
isplativost.
Za povećanje proizvodnje hrane u svetu na našoj planeti postoji više mogućnosti:

1. Osvajanje novih površina pogodnih za biljnu proizvodnju;

2. Intenziviranje biljne proizvodnje;
3. Gajenje produktivnijih biljnih vrsta;
4. Smanjenje gubitaka;
5. Smanjenje broja radne stoke;
6. Jednoćelijski organizmi;
7. Korišćenje otpadnih materija.

1. Osvajanje novih površina pogodnih za biljnu proizvodnju-neophodni uslov za proizvodnju hrane

u prirodnim uslovima je zemljište, jer količina stvorene organske materije je srazmerna veličini
proizvodnog prostora.
 Potencijalno pogodnih površina za poljoprivredu ima samo oko 22%.
 Visoko produktivnog zemljišta ima oko 3%, a srednje produktivnog 6%.
 Usled promene namene poljoprivrednog zemljišta trajno se gubi oko 8 miliona hektara na
godišnjem nivou.
 Gubitak od 4 miliona ha-usled erozije i sekundarnog zaslanjivanja.

Ovo sve ukazuje da su zemljišni resursi za proizvodnju hrane u svetu ograničeni.

2. Intenziviranje biljne proizvodnje-podrazumeva povećanje proizvodnje po jedinici površine.

Intenziviranje tehnologija:
 viši stepen primene mehanizacije,
 primene hemizacije,
 navodnjavanja,
 uvođenje boljih plodoreda,
 visokoproduktivnih sorata i hibrida,
 poboljšanje sistema obrade,
 đubrenja, nege i zaštite useva.

3. Gajenje produktivnijih biljnih vrsta-sa povećanjem udela prinosnijih vrsta na račun manje
produktivnih može se značajno povećati ukupna proizvodnja hrane u svetu. Npr. kukuruz, šećerna
repa, krompir, lucerka i neke vrste povrća daju znatno veći prinos u poređenju sa strnim žitima.
4. Smanjenje gubitaka-gubici mogu nastati u proizvodnji, a posebno pri ubiranju, transportu,
skladištenju i preradi. Smanjenjem gubitaka svih vrsta ne povećava se proizvodnja hrane, ali se ona
sačuva za potrošača.

5. Smanjenje broja radne stoke-mehanizovana biljna proizvodnja u svetu je zastupljena samo na oko
50% obradivih površina, dok se ostatak zemljišta obrađuje zapregom ili ručno. Uvođenjem
poljoprivredne mehanizacije i na ovim površinama smanjio bi se broj stoke i time oslobađale
značajne površine za proizvodnju hrane za ljude.

6. Jednoćelijski organizmi-u cilju povećanja primarne produkcije organske materije, pored viših
biljaka, velika pažnja se poklanja i mikroorganizmima, a naročito algama. Od početka istraživanja algi,
glavni cilj je bio da se dobije biomasa sa visokim sadržajem proteina koja bi se koristila za ishranu
ljudi i stoke, kao sirovina u hemijskoj industriji. Pored povećanja sadržaja proteina traže se i sojevi
koji bi sintetizovali polisaharide, ugljene hidrate, masti ili proizvodili vodonik ili kiseonik.

7. Korišćenje otpadnih materija-najveći deo primarne organske materije danas se proizvodi u

prirodnim uslovima, jer je ona najekonomičnija i najrentabilnija (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo,
vinogradarstvo, pašnjarstvo, hortikultura, šumarstvo). U svim granama biljne proizvodnje ostaju
značajne količine organske materije. Ti otpaci biljnog porekla mogu da se koriste za preradu za razne
svrhe, isto tako i neke otpadne materije industrije (melasa, derivati nafte, zemni gas)
transformacijom mogu se iskoristiti za dobijanje belančevina, masti, ulja, šećera, vitamina i dr..

Uslovljenost stvaranja organske materije

Faktori koji uslovljavaju proces stvaranja organske materije su:

 Georgrafski položaj;
 Proizvodni prostor;
 Vreme proizvodnje;
 Produktivna sposobnost kulturnog bilja;
 Spoljni vegetacioni činioci;
 Tehnologija odnosno antropogeni faktor.

Georgrafski položaj-od geografskog položaja mesta zavise toplotni i svetlosni uslovi, raspored i
količina padavina, vlažnost zemljišta i dr.. Horizontalna zonalnost biljnih formacija, uslovljana
geografskim položajem, nameće regionalni karakter biljne proizvodnje. Raspored kulturnih biljaka,
odnosno sorata, kao i karakter primenjenih mera u proizvodnji uslovljeni su uslovima spoljne
sredine, što sve nalazi svog prakičnog odraza u poljoprivrednoj rejonizaciji. Pri tome se svaki
poljoprivredni rejon odlikuje svojstvenim kompleksom vegetacionih uslova kao i sastavom kulturnih
biljaka.

Proizvodni prostor-količina stvorene organske materije je srazmerna i površini na kojoj se ta

proizvodnja izvodi. Na većoj površini, pored toga što na njoj nalazi mesta više biljaka, više je
kosmičke energije, atmosferskih i zemljišnih materija što omogućava proizvodnju organske materije
u većem obimu. Svakoj biljci je potreban određeni vegetacini prostor, što zavisi od habitusa biljke,
načina i svrhe gajenja. Za biljnu proizvodnju potrebne su veoma velike površine. I u tom pogledu se
biljna proizvodnja u mnogome razlikuje od industrijske, za koju je potreban relativno mali prostor i
za vrlo velike kapacitete proizvodnje.

Vreme proizvodnje-da bi se proizveo očekivani proizvod, potrebno je određeno trajanje

proizvodnog procesa. To je posledica biološkog karaktera biljne proizvodnje. Proces stvaranja
organske materije je relativno spor u poređenju sa dužinom tehnološkog procesa u industriji, gde je
vreme potrebno za dobijanje nekog proizvoda znatno kraće. Zbog vremenskog ograničenja
proizvodnje, potrebno je da se u biljnoj proizvodnji omogući kulturnom bilju pravilan, normalan
(nesmetan) prolazak pojedinih razvojnih faza i da se odaberu vrste, odnosno sorte čiji su zahtevi u
skladu sa osobenostima određenog područja.

Produktivna sposobnost kulturno bilja-ogleda se u posebnoj sposobnosti kulturnog bilja da bolje ili
lošije koristi uslove sredine i da proizvede u istim uslovima veće ili manje količine biljnih proizvoda
boljeg ili lošijeg kvaliteta. Produktivna sposobnost je bila i razlog za prevođenje divljih vrsta u
gajene, koje daju produkte koji za čoveka imaju upotrebnu vrednost. Danas, produktivna
sposobnost predstavlja osnovu ratarske proizvodnje.

Spoljni vegetacioni činioci-od spoljnih vegetacionih činilaca značajnih za proizvodnju organske

materije ističu se dva kompleksna faktora: klima i zemljište.
Klima predstavlja stanje vremenskih elemenata na nekom staništu posmatranih za duži niz godina, a
najmanje za 10 godina. Godišnje vreme je skup meteoroloških promena u toku jedne godine i
najčešće predstavlja odstupanje od prosečnih vremenskih uslova za određeno stanište.
Klimatski činioci određuju opšti karakter klimatskih i vremenskih uslova staništa i time utiču na
izbor useva u plodoredu. Od tih činilaca značajni su:
 Godišnji i sezonski raspored osunčavanja i sunčeve radijacije;
 Dužina dana, broj oblačnih dana;
 Temepratura vazduha i njen raspored;
 Količina i raspored padavina;
 Broj kišnih dana;
 Jačina i pravac vetrova;
 Dužina zime;
 Dužina bezmraznog i vegetacionog perioda.
Od povremenih klimatskih promena za rast i razvoj kulturnih biljaka značajne su nagle promene, tzv.
ekscesi u vremenu kao što su: iznenadni mrazevi za vreme vegetacije, visoke temperature, jaki
vetrovi, suša, grad i sl..
Zemljište biljkama služi kao oslonac i podloga. Iz zemljišta se biljke snabdevaju vodom, mineralnim
materijama, a delimično kiseonikom i ugljen-dioksidom. Zemljište je kompleksan vegetacioni činilac
i deluje na uspevanje biljaka svojim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama.

Tehnologija, antropogeni faktor-čovek rukovodi proizvodnjom na taj način što odabira vrstu i sortu,
primenjuje razne mere za stvaranje što povoljnijih uslova sredine za rast i razvoj kulturne biljke.
Stvarajući povoljne uslove, čovek istovremeno otklanja sve nepovoljnosti za život kulturnog bilja,
 kao posledica nepovoljnog delovanja raznih faktora na biljku. Na taj način, biljna proizvodnja pod
rukovodstvom čoveka postaje sve nezavisnija od prirodnih sila, a prinosi veći i stabilniji.

Savremena shvatanja Agroekologije

• Agroekologija istovremeno predstavlja nauku koja objašnjava složen odnos između

poljoprivrede i ekologije i “skup mera” (bitehničkih) koje se primenjuju radi
usklađivanja odnosa unutar agroekosistema.

Glavni principi agroekologije su

• “recikliranje” - ponovno korišćenje sopstvenih resursa na farmi
• Bidiverzitet (diverzifikacija proizvodnje)
• Integrisanje biljne i stočarske proizvodnje
• Istraživanje interakcija unutar sistema
• Nema “top-down” pristupa proizvodnji
• Holistički pristup
IRENA indikatori- Indicator Reporting on the Integration of Environmental Concerns into
Agriculture Policy
Domeni Irena indikatora : Odgovornost
• Područje pod nekom vrstom akoekoloških mera
• Regionalni nivo zatupljenosti dobre poljoprivredne prakse
• Reginalni nivo ciljeva životne sredine
• Područje pod nekom vrstom zaštite
• Broj organskih proizvođača i njihov godišnji obrt kapitala
• Prihodi organskih farmera
• Nivo obučenosti farmera
• Veličina područja pod organskom poljoprivredom

Budućnost poljoprivrede kroz agreokologiju (Altieri, 2009)

• Mali farmeri su ključni za očuvanje proizvodnje hrane

1. Imaju veću produktivnost

2. Mogu se odupreti GMO
3. Uspešnije čuvaju bidiverzitet
4. Uspešnije čuvaju resurse
5. „otporniji“ su na klimatske promene
6. Manje zavisni od spoljašnjih inputa

AGROEKOLOŠKE OSNOVE BILJNE PROIZVODNJE

EKOLOGIJA

FITOEKOLOGIJA ZOOEKOLOGIJA
Kao naučna disciplina proučava odnos biljnog i životinjskog sveta prema uslovima sredine,
kao i njihov međusobni odnos u slobodnoj prirodi.

OPŠTI ŽIVOTNI PROSTOR (naseljeni prostor) – zahvata sva mesta gde je nastanjen živi svet,
svu BIOSFERU, koja zahvata LITOSFERU, HIDROSFERU i ATMOSFERU. Odlikuje se takvim
spoljnim uslovima koji omogućavaju život živom svetu.

Uslovi spoljne sredine su veoma različiti u pogledu svetlosti, toplote, padavina, zemljišta i dr.

Tako se prostor slobodne prirode deli na ekološke jedinice ili celine.

 Pustinje, šume, stepe, jezera, ritovi – to su BIOTOPI (staništa)

Biotop je najniža ekološka topografska jedinica i predstavlja deo naseljenog prostora, koji se
odlikuje određenim uslovima sredine.

BIOCENOZA (životna zajednica) – skup svih živih organizama koji naseljavaju jedan biotop.

 POLJOPRIVREDNI PROIZVODNI PROSTOR E AGROSFERA

 Predstavlja deo naseljenog prostora u kome se može uspešno obavljati poljoprivredna
proizvodnja pod prirodnim uslovima.
 Čovek stvara poljoprivredni proizvodni prostor uništavajući one vrste koje mu nisu
potrebne, a uvodi one koje su mu korisne.
 Stvara nove odnose i menja prirodu kako njemu odgovara.

Početak nastajanja ovog prostora je u dalekoj prošlosti i poklapa se sa vremenom kad je

čovek počeo da se bavi zemljoradnjom.

 Od prirodnih travnih površina nastale su najveće površine poljoprivrednih zemljišta

 RAZORAVANJEM ~
 Krčenjem šuma i šikara (manje plodna, isprana zemljišta...)
 Isušavanjem močvara, jezera i delova mora
Sa ekološkog stanovišta sve ovo je nasilje nad prirodom, trajnog karaktera. Narušava se
prirodna ravnoteža na račun malog broja kulturnih biljaka i domaćih životinja.
 Nastaje “KULTURNA PRIRODA” delo čoveka.
Sa stanovišta zadovoljenja čovekovih potreba to je neminovan i opravdan akt. Obezbeđuje
egzistenciju čoveka, njegov dalji ekonomski, društveni, socijalni i duhovni razvoj.
 Površina agrosfere oko 10% površine kopna (1,5 milijardi ha) ima mogućnosti da se još
poveća, da se udvostruči na 20% (3,2 milijardi ha).
 Poljoprivredni proizvodni prostor deli se, kao i opšti životni prostor na manje
topografske jedinice, manje celine – AGROBIOTOPE koje se međusobno razlikuju pre
svega po spoljnim, zemljišnim i klimatskim uslovima – u horizontalnom i vertikalnom
smeru.
 Svaki agrobiotop predstavlja topografski ograničen prostor ~ AGROGEOGRAFSKA
CELINA ~
  To su u prvom redu klimatsko-agroekološke jedinice. Razlike su u kvalitetu i
intenzitetu delovanja pojedinih vegetacionih činilaca.
 Predstavljaju poseban proizvodni potencijal – posebnu mogućnost kvalitativnog i
kvantitativnog iskorišćavanja vladajućih uslova u svrhu poljoprivredne proizvodnje.
 Svaki agrobiotop nastanjuju određene biljne i životinjske vrste sa pratiocima, kao
rezultat evolucije i prilagođavanja.

~ AGROBIOTOP I POLJOPRIVREDNI REJON ~

AGROBIOCENOZA

 SKUP KULTURNIH BILJAKA, DOMAĆIH ŽIVOTINJA I NJIHOVIH PRATILACA koji

nastanjuju određen agrobiotop.

Ovi živi organizmi su tesno povezani sa dotičnim agrobiotopom, zatim međusobno, a naročito
sa čovekom.

Sav taj živi svet koji nastanjuje jedan agrobiotop predstavlja agrobiocenozu ili proizvodnu
životnu zajednicu.

Poljoprivreda predstavlja pouzdan živi sistem za iskorišćavanje agrobiocenoze za račun

čoveka, odnosno ljudskog društva.

1. AGROFITOCENOZA Zajednica kulturnog bilja i njihovih pratilaca koji nastanjuju

agrobiotop.

AGROBIOCENOZA

AGROFITOCENOZA

AGROSINUZIJA – manji životni kompleksi u okviru jedne agrobiocenoze, odnosno

fitocenoze npr. njiva, povrtnjak, livada, vinograd...

AGROFITOCENOZE su “otvorene” zajednice – ulaze novi, a izlaze stari članovi i vrste, sorte i
hibridi.

Preovlađuju jednogodišnje, nitrofilne biljke, sa svojim pratiocima – KOROVIMA.

2. Deo zajednice koji čine domaće životinje. Relativno mali broj vrsta sisara, ptica i dve
vrste insekata: pčela i svilena buba.

ORGANIZACIJA AGROBIOCENOZE
 I STRUKTURA

II ODNOSI ISHRANE

III RAZVIĆE AGROBIOCENOZE

I. STRUKTURA (sastav)
U agrobiocenozi razlikuju se dva
životna kompleksa:
1) PRIVREDNO-PROIZVODNI
2) PRATILAČKI KOMPLEKS
1. KULTURNA BILJKA, DOMAĆA ŽIVOTINJA I ČOVEK
CILJ
Proizvodnja organske materije za čoveka
One vrste o kojima čovek vodi posebnu brigu. Obezbeđuje im prostor i uslove za uspešan rast
i razviće u cilju dobijanja organske materije biljnog porekla.
Broj kulturnih vrsta koje ulaze u sastav agrobiocenoze je relativno mali:
 po Todoroviću 650 vrsta
 po Mannsfeld-u 1800 vrsta od ukupno 200.000 vrsta cvetnica.
Taj broj se stalno povećava pripitomljavanjem novih vrsta iz prirode.
Ovako mali broj vrsta može da obezbeđuje raznovrsnu proizvodnju organske materije, jer
postoji veoma veliki broj SORTI, HIBRIDA, VARIJETETA, EKOTIPOVA.
Osnovna taksonomska jedinica u sistematizaciji kulturnog bilja jeste SORTA putem koje vrste
kulturnog bilja ulaze u sastav agrobiocenoza.
~ Otud veliki areal rasprostiranja ~
Oblici (načini) gajenja kulturnih biljaka
Njivske, povrtarske, voćarske, vinogradarske, livadske.
Razlikuju se naročito prema vrsti produkata zbog kojih se uzgajaju.

AGROZOOCENOZA
Životinjski svet agrobiocenoze je dosta jednostran i sastoji se uglavnom od biljojeda
(herbivora), nekoliko vrsta sisara, ptica i dve vrste insekata.
RASA – Osnovna sistematska jedinica (kao sorta kod biljaka)
 Antopogeni faktor
 Tehnologija gajenja biljaka
 Otklanja negativno delovanje faktora spoljne sredine
 Teži da ostvari visoke i stabilne prinose ?
 Proizvodnja postaje sve sigurnija ?
2.Pratilački kompleks:
 KOROVI, INSEKTI, SITNIJI GLODARI, PTICE, MIKROORGANIZMI,...
Javljaju se nezavisno od volje čoveka i uglavnom su štetni.
Čovek primenjujući svoja znanja, svesno nastoji da proizvodnom kompleksu omogući što
povoljnije uslove, a da što više oslabi pratilački kompleks.
 PRATILAČKI KOMPLEKS
Nema proizvodni zadatak !
Sastav, međusobni odnosi i odnos prema proizvodnom kompleksu nije dovoljno proučen.
1. KORISNI ČLANOVI F ptice pevačice, divlje pčele, bumbari, kišne gliste.
Mikroorganizmi – oni koji razlažu organsku materiju.
Bakterije azotofiksatori – vezuju atmosferski azot
2. ŠTETNI ČLANOVI F patogeni mikroorganizmi, štetni insekti, korovi.
Nedovoljno poznavanje pratilačkog kompleksa ne umanjuje njegov značaj. Vrlo često je
ovaj kompleks presudan (najezda skakavaca, poljskih miševa, hrčkova, biljne bolesti,
štetočine, korovi..).
 ODNOSI ISHRANE U AGROBIOCENOZI
Osnovno načelo koje vlada u svim životnim zajednicama jeste da pojedine grupe organizama
služe kao hrana drugim grupama.
Otuda se članovi agrobiocenoze, kao i u drugim životnim zajednicama, sa stanovišta ishrane
dele u tri grupe:
ČLANOVI AGROBIOCENOZE:
1. PROIZVOĐAČI: kulturna biljka, domaća životinja i čovek
2. POTROŠAČI: kulturna biljka, domaća životinja, čovek i deo pratilačkog kompleksa
3. RAZARAČI: mikroorganizmi, bakterije, gljive
Odnosi ishrane u agrobiocenozi su složeniji od onih koji vladaju u slobodnoj prirodi. To je zbog
privredno-proizvodnog karaktera agrobiocenoze, pa se pojedini članovi javljaju u dvojakoj
ulozi – i kao proizvođači i kao potrošači.
KULTURNA BILJKA
Kulturna biljka je jedini pravi proizvođač u agrobiocenozi. Ona iz neorganske materije stvara
organsku materiju i javlja se kao posrednik između neorganskog i organskog sveta.
Međutim, ona se javlja i u ulozi potrošača (za razliku od biljaka iz slobodne prirode)
materijalnih sredstava, uloženog umnog i fizičkog rada. ČOVEK kao organizator proizvodnje
primenjuje razne agro- i biotehničke mere. On je u agrobiocenozi najveći potrošač – koristi
najveći i najkvalitetniji deo proizvedene organske materije. Kao organizator i upravljač
proizvodnog procesa javlja se i u ulozi proizvođača.
DOMAĆA ŽIVOTINJA takođe se javlja u dvojakoj ulozi. Oplemenjuje primarnu organsku
materiju i obezbeđuje čoveku veoma kvalitetne proizvode. Potrošač je organske materije
biljnog porekla, i uloženih materijalnih sredstava i rada čoveka.
PRATILAČKI KOMPLEKS – uglavnom se javlja kao potrošač. Neki članovi, međutim, doprinose
povećavanju prinosa, pa se mogu smatrati i proizvođačima – insekti oprašivači, ptice
pevačice.
RAZARAČI – mikroorganizmi (bakterije i gljive)

BIOLOŠKA RAVNOTEŽA
U agrobiocenozi ne postoji zaokružen lanac ishrane. Čovek jedan deo stvorene organske
materije odnosi sa njive i time još više remeti ravnotežu.
U agrobiocenozi nedostaju dva osnovna uslova samoodržanja:
1. Sposobnost samoregulacije
2. Biološka ravnoteža
 Oba ova prirodna nedostatka u agrobiocenozama otklanja čovek.
  Trajno se stara da iznete mineralne materije vrati u vidu organskih i mineralnih
đubriva.
 Suzbija korove, štetočine, bolesti.
Agrobiocenoza u potpunosti zavisi od čoveka, on je osnovni činilac održavanje i daljeg
napredovanja i razvića. Posledica te stalne brige je uspostavljanje nove dinamičke ravnoteže u
agrobiocenozi.
 RAZVIĆE AGROBIOCENOZE
~ Čovek je pokretač agrobiocenoze ~
Pod razvićem agrobiocenoze podrazumeva se izmena sastava proizvodne zajednice (nove
vrste, sorte, rase) i unapređenje procesa proizvodnje, radi postizanja što većih i kvalitetnijih
prinosa.
Stepen razvića agrobiocenoze meri se na osnovu visine i kvaliteta prinosa.
Ukoliko je prinos veći i kvalitetniji utoliko se agrobiocenoza nalazi na većem stepenu razvića.
Stepen razvića agrobiocenoze je tesno povezan sa stepenom iskorišćavanja životnih uslova u
agrobiotopu.
Čovek nastoji uskladiti uslove agrobiotopa sa zahtevima agrobiocenoze.
Postavlja se pitanje, da li se može postići konačna, definitivna faza u razvoju, usklađenosti
agrobiocenoze – AGROKLIMAKS? NE MOŽE!
Agrobiocenoza je otvorena zajednica, a čovek kao njen tvorac i rukovodilac stalno teži ka
većem i boljem.
Zato nivo razvoja agrobiocenoze ne može dugo ostati na istom stupnju.
Agrobiotop deluje na agrobiocenozu skupom životnih uslova (uglavnom klimatskih i
zemljišnih) i taj uticaj se naziva AKCIJA.
A uticaj agrobiocenoze na agrobiotop – REAKCIJA (primenjene agrotehničke mere)

AGROEKOSISTEM
To je dinamičko stanje u razviću agrobiocenoze u kome se postiže optimalna reakcija na date
uslove sredine, odnosno, optimalna usklađenost između AKCIJE agrobiotopa i REAKCIJE
agrobiocenoze.
To je dinamička ravnoteža u poljoprivredi.
Privremena usklađenost tih odnosa, sa mogućnošću i težnjom čoveka da se oni i dalje
usavršavaju i da se postigne nova dinamička ravnoteža – agroekosistem, pri kojoj će opet da
se postiže maksimalni proizvodni efekat.
STABILNOST agroekosistema zavisi od usklađenosti agrobiocenoze sa spoljnim uslovima
sredine (AGROBIOTOPOM).

 PRODUKTIVNOST AGROEKOSISTEMA
Svaki agrobiotop predstavlja određen proizvodni potencijal. To je mogućnost ostvarenja
određene proizvodnje, dok je stvarna veličina tog efekta posledica iskorišćavanja datih uslova.
Agrobiocenoza sa svojim sastavom i proizvodnim potencijalom treba da je u stanju da u
potpunosti iskoristi uslove koje joj pruža agrobiotop – da bude njemu prilagođena (rodnost,
otpornost prema bolesti, suši..)
Presudnu ulogu u usklađivanju odnosa između agrobiotopa i agrobiocenoze ima ČOVEK.
Proizvodni efekat u agroekosistemima zavisi od:
  Osobine agrobiotopa
 Osobine agrobiocenoza
 Postupaka čoveka
Čovek deluje na dva načina:
1. Nastoji da poboljša uslove sredine i u tu svrhu primenjuje razne agro- i biotehničke
mere
2. Poboljšava članove agrobiocenoze stvaranjem novih sorti sa većim genetskim
potencijalom, otpornije na bolesti i štetočine i nepovoljne uticaje klime.
Ceo kompleks agrotehničkih mera treba da se ispoljava u granicama harmoničnog delovanja
svih vegetacionih činilaca u cilju postizanja dinamičke ravnoteže.
Krajnji cilj je PRINOS koji se rezultira iz uzajamnih odnosa staništa, agrobiocenoze postupaka
čoveka.
Pri tome je potrebno voditi računa i o
EKONOMIČNOSTI proizvodnje.
VEGETACIONI ČINIOCI
• Biljke uopšte, pa i kulturne, menjaju se tokom celog života u kvalitativnom i
kvantitativnom pogledu. Te promene u toku rasta i razvića uslovljene su
naslednom osnovom i spoljnim uslovima, koji vrše određeni uticaj na biljku.
• Životni uslovi koji utiču i od značaja su za rast i razvoj biljaka, nazivaju se
VEGETACIONI ČINIOCI.
• Oni određuju uslove sredine u odnosu na biljku, uslovljavaju osobine agrobiotopa i
agrobiocenoze
•
PODELA VEGETACIONIH ČINILACA:
ABIOTIČKI (NEŽIVI)
1. KLIMA -vazduh, toplota, svetlost, voda;
2. ZEMLJIŠTE –fizicke, hemijske, bioloske;
3. FIZIOGRAFSKI ČINIOCI-nadmorska visina, ekspozicija, nagib.
BIOTIČKI (ŽIVI)
1. ČOVEK,
2. KULTURNA BILJKA,
3. DOMAĆA ŽIVOTINJA,
4. MIKROORGANIZMI,
5. INSEKTI,
6. KOROVI
Prema Viljamsu “za svoju egzistenciju biljke traže jednovremeno i zajedničko prisustvo,
bez izuzetka, svih uslova i faktora života”.
Iz toga proizilazi da su vegetacioni činioci jednake vrednosti i nezamenljivi. Odsustvo samo
jednog faktora onemogućava život biljci (npr. u pustinjama voda, u arktičkim oblastima
toplota).
Odsustvo “najminimalnijeg” mikroelementa, kojeg biljka treba samo u tragovima,
onemogućava život biljci kao i nedostatak svetlosti ili toplote.
Vegetacioni činioci ne deluju samostalno i nezavisno, već utiču jedni na druge, menjaju
intenzitet i pravac delovanja jedni drugima; između njih vlada prisna povezanost i
isprepletenost; čine jednu celinu, koja na žive organizme deluje kompleksno.
Ova saznanja o delovanju vegetacionih činilaca su relativno novijeg datuma.
Helmont (1630) tvrdio je da je za rast biljaka potrebna samo voda.
Otkrivanjem novih faktora ovaj princip je postepeno zamenjen principom o kompleksnom
delovanju vegetacionih činilaca.
Ovaj složen sistem o delovanju vegetacionih činilaca prikazao je Tansley (1935),
Boguslawski (1959), Stojković (1972).
Ekološki trougao po Boguslawskom (pojednostavljeno):
KLIMA
ZEMLJŠTE –ČOVEK- BILJKA
Rezultat te neprekidne igre raznih sila je PRINOS kulturnih biljaka.
Ovaj sistem, vidimo da je pod velikim uticajem čoveka, koji preko svojih agrotehničkih
mera, stvaranjem novih sorata utiče na produkciju organske materije, odnosno, prinos.
Međusobni uticaj pojedinih vegetacionih činilaca dobija svoj izraz u INTERAKCIJI između
dva ili više faktora.
U kompleksnom delovanju faktori menjaju ne samo intenzitet već i pravac delovanja, što
dovodi do pomeranja optimuma.
Na primer: optimalne količine azota zavise od temperature.
Dubina obrade Û Intenzitet đubrenja
EKOLOŠKA VALENCA I AMPLITUDA PRILAGOĐAVANJA
• U poljoprivrednom proizvodnom prostoru vegetacioni činioci su različito
raspoređeni u vremenu i prostoru i kolebaju se i po intenzitetu i po kvalitetu.
• To se posebno odnosi na klimatske činioce (svetlost, temperatura, padavine).
• Biljka reaguje bržim ili sporijim rastom i razvićem, većim ili manjim prinosom.
Neke biljke podnose u većoj, a neke u manjoj meri ova kolebanja, što se izražava
EKOLOŠKOM VALENCOM i AMPLITUDOM PRILAGOĐAVANJA i čini tzv. “OKVIR
ŽIVOTA”.
• EKOLOŠKA VALENCA predstavlja granice intenziteta delovanja nekog vegetacionog
činioca, u okviru kojih se mogu odvijati životne funkcije biljnog organizma. –
Pokazuje koji je najmanji i najveći intenzitet nekog vegetacionog činioca pri kojoj
biljka može da obavlja svoje životne funkcije.
• Ekološka valenca, ustvari, predstavlja raspon između dve kritične tačke –
minimuma i maksimuma
• Između min. i max. nalazi se opt. To je ona količina nekog vegetacionog činioca,
koja najpovoljnije deluje na biljku.
• Min., opt., max. = KARDINALNE TAČKE
AMPLITUDA PRILAGOĐAVANJA
• To je sposobnost biljnog organizma da se manje ili više prilagodi
kolebanjudelovanja nekog vegetacionog činilaca.
• Utiče na rasprostranjenost biljnih vrsta.
• Ukoliko je rastojanje između min. i max. veće, utoliko biljka ima veću sposobnost
prilagođavanja.
 Prema veličini amplitude prilagođavanja odnosno, na mogućnost boljeg ili lošijeg
prilagođavanja spoljnim uslovima sve kulturne biljke se dele u dve grupe:
1. EURIVALENTNE (EURITOPE)
– Imaju veću amplitudu prilagođavanja, pa im je i areal rasprostiranja veći (pšenica,
ječam, ovas, raž, lan, konoplja, krompir, kruška, jabuka, šljiva).
2. STENOVALENTNE (STENOTOPE)
– Imaju manju amplitudu prilagođavanja, a time i manji areal rasprostiranja (kukuruz,
sirak, šećerna repa, pamuk, pirinač, duvan, vinova loza, lucerka, breskva, trešnja,
smokva, kajsija, maslina)
– REAKCIONA ŠIRINA govori o širini i visini optimuma, koji obezbeđuje max. prinose
(Boguslawski, 1962)
– Reakciona širina ne zavisi samo do dotičnog vegetacionog činioca, odnosno, spoljne
sredine, već i od reakcione sposobnosti sorte i vrste.
– Reakciona širina predstavlja ono područje delovanja jednog vegetacionog činioca u
kojem ta vrsta ili sorta postiže maksimalne prinose. Ona može biti uža ili šira.
– Utvrđivanje reakcione širine pojedinih sorti predstavlja jedan od prioretnih zadataka u
istraživačkom radu.
Organska poljoprivreda-Pojmovna razgraničenja

• Oznaka „ORGANSKI PROIZVOD” jeste znak ili obeležje na proizvodu kojim se označava
da je taj proizvod proizveden u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu njega;
• Organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se
zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja
isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili
su dobijeni od genetički modifikovanih organizama, kao i upotrebu jonizujućeg
zračenja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
• Period konverzije jeste vremenski period potreban za prelazak sa konvencionalne
proizvodnje na organsku proizvodnju u toku kojeg se na proizvodnoj jedinici
primenjuju odredbe ovog zakona;
• Sertifikacija jeste postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje
pismeno uverenje (sertifikat) kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

IFOAM (International Federation of Organic Agriculture

Movements) Osnovan 1972 do danas..... ?
Definiše Organsku proizvodnju u međunaropdnim okvirima koja se bazira na
četiri usaglašena ekološka principa:
1. princip zdravlja;
2. princip ekologije, dinamičan agro-ekološki sistem oslonjen na
biološke cikluse;
3. princip pravednosti i poštenih odnosa prema prirodi i životu;
 4. princip održivosti proizvodnje u cilju očuvanja blagostanja
sadašnjih i budućih generacija i ekosistema;

1. Načelo zdravlja

• Organska poljoprivreda treba da održava i podstiče zdravlje zemljišta, biljaka,

životinja, ljudi i planete kao jedne nedeljive celine.
• Ovo načelo iznosi da se zdravlje pojedinaca i društvenih zajednica ne može razdvojiti
od zdravlja ekosistema – zdravo zemljište proizvodi zdrave useve koji su u stanju da
očuvaju zdravlje životinja i ljudi.
• Organska poljoprivreda ima za cilj da proizvede visoko kvalitetnu, nutritivno vrednu
hranu koja doprinosi preventivnoj nezi zdravlja i blagostanja. Zdravlje biljaka se
održava preventivnim merama: izborom vrste i sorte, plodoredom, mehaničkim i
biološkim merama borbe protiv bolesti i štetočina.
• Zdravlje životinja se održava tako što se metodama uzgoja podstiče prirodni imunitet
(ishrana, pristup slobodnim površinama i pašnjacima, izbor vrsta i rasa, higijenski
uslovi u objektima i sl.)
• Imajući ovo u vidu, ona treba da izbegava korišćenje đubriva, pesticida, životinjskiih
lekova i prehrambenih aditiva koji mogu da imaju rđave efekte po zdravlje.
2. Načelo ekologije
• Organska poljoprivreda treba da se zasniva na živućim ekološkim sistema i
ciklusima, da sarađuje sa njima, da ih podražava i da im pomaže da se održe.
• Ovo načelo ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar živućeg ekološkog sistema. Sav
otpad i nus-proizvodi treba da se recikliraju ili kompostiraju (osim zaraženih biljnih
delova, industrijskog i otpada koji nije organskog porekla).
• Nije dozvoljena upotreba GMO (genetski modifikovanih organizama) i proizvoda
dobijenih iz ili pomoću GMO.
• Izbegava se upotreba resursa i sirovina koji nisu poreklom sa proizvodnog gazdinstva.
• Upravljanje organskom proizvodnjom se mora prilagoditi lokalnim uslovima, ekologiji,
kulturi i veličini. Unošenje novih vrednosti treba smanjiti ponovnim korišćenjem
starih, recikliranjem i efikasnim korišćenjem materijala i energije da bi se kvalitet
prirodne sredine održavao i poboljšavao, a resursi očuvali.
• Organska poljoprivreda treba da ostvari ekološku ravnotežu pažljivim osmišljavanjem
sistema zemljoradnje, zasnivanjem staništa i održavanjem genetske i poljoprivredne
raznolikosti. Oni koji proizvode, prerađuju, trguju ili troše organske proizvode treba da
zaštite i pozitivno deluju na zajedničku prirodnu sredinu, uključujući pejsaž, klimu,
staništa, bioraznolikost, vazduh i vodu.

3. Princip pravednosti
• Organska poljoprivreda treba da gradi odnose koji osiguravaju pravednost s obzirom
na zajedničku prirodnu sredinu i šanse koje pruža život. Organska poljoprivreda se
zasniva na poštenom odnosu prema prirodi i opštem okruženju.
• Pravednost je karakterisana poštenjem, poštovanjem, pravdom i vođenjem računa o
svetu koji delimo, kako između ljudi tako i u pogledu njihovog odnosa prema drugim
živim bićima.
• Ovo načelo naglašava da osobe uključene u organsku poljoprivredu treba da se u
međuljudskim odnosima ponašaju na način koji osigurava pravednost na svim nivoima
i za sve strane – zemljoradnike, radnike, prerađivače, distributere, trgovce i potrošače.
• Organska poljoprivreda treba da svakome obezbedi dobar kvalitet života i doprinese
suverenitetu u pogledu hrane i smanjenju siromaštva. Ona teži da proizvede dovoljne
količine hrane dobrog kvaliteta i drugih proizvoda.
• Ovo načelo insistira da životinjama treba da se obezbede uslovi i prilika za život koji je
u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponašanjem i blagostanjem.
• Prirodnim resursima koji se koriste u proizvodnji i potrošnji treba upravljati na način
koji je društveno i ekološki pravedan i koji će ih sačuvati za buduće generacije.
• Zabranjeno je dodavati bilo kakva sredstva koja potrošače mogu dovesti u zabludu u
pogledu prave prirode proizvoda.

4. Načelo nege i zaštite (princip negovanja i stvaranja)

• Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran način, kako bi
se zaštitlo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i prirodne sredine.
• Praktikanti organske poljoprivrede mogu da podstiču efikasnost i povećavaju
produktivnost, ali bez rizika da se ugroze zdravlje i blagostanje.
• Ovo načelo kaže da su oprez i odgovornost ključni momenti u upravljanju, razvoju i
izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi.
• Nauka je potrebna da osigura da je organska poljoprivreda zdrava, bezbedna i ekološki
zdrava. Praktično iskustvo, akumulisana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje
nude valjana rešenja, testirana vremenom. Organska poljoprivreda treba da spreči
značajne rizike usvajanjem odgovarajućih tehnologija i odbijanjem onih
nepredvidljivih, kao što je genetsko inženjerstvo.
• Važno je očuvati zdravlje sadašnjih i budućih generacija kao i blagostanje ekosistema.

Sertifikacija i Kontrola u Organskoj poljoprivredi

Zašto sertifikacija ?
 Nekoliko razloga za sertifikaciju:
• Zaštita potrošača organskih proizvoda
• Preventiva protiv nezakonitih aktivnosti u marketinga
• Transparetntnost, podizanje nivoa poverenja potrošača
• Razvijanje tržišta, regulisanje tržišnih kanala
• Verifikacija dodatne vrednosti koju ima organski proizvod
• Usklađivanje sa ostalim organskim proizvođačima
 Istoriski pregled razvoja održive (organske) korz standarde,
zakone i pravilnike....
1924 Rudolf Steiner (Nemačka) u okviru predavanja „Kurs poljoprivrede u osam lekcija“
postavio je temelje biološko-dinamičkoj poljoprivredi Koblewitz (Šlezija)

1930 Müller H.- u okviru pokreta „Seljački zavičaj“

dao je i osnove biološke poljoprivrede (Švajcarska)
1940 Ser Albert Haward (velika Britanija) publikuje „An Agricultural Testament“ osnove i pravac razvoja
organske poljoprivrede, posebno razvoj metoda kompostiranja

1943 Pod rukovodstvom lady Eve Balfaur u Velikoj Britaniji osnovan je pokret organskih proizvođača „The
Living Soil“
1946 Osniva se organizacija „The Soil Associaton“ u Velikoj Britaniji. The Living Soil i The Soil Association
dale su osnovu britanske škole organske proizvodnje, ugrađujući metode Ser Alberta Howarda

1972 Osniva se Internacional Federation of Organic Agricultural Movements IFOAM, (Međunarodna federacija
pokreta za organsku proizvodnju) koja danas objedinjuje 770 udruženja iz 111 zemalja sveta.

1980 IFOAM donosi bazične standarde i to je pravi početak uvođenja i primene regulativa i sertifikacije u
organskoj poljoprivredi

1990 U SAD-u donet Zakon o organskoj poljoprivredi (www.ams.usda.gov/nop)

1991 EU je donela regulativu 1992/91, revidiran 1999, 834/2007 i 889/2008

http://europa.eu.int/comm/agriculture/qual/organic

1999 Donet Codex Alimentarius (FAO/WHO) sa međunarodnim standardima za organsku proizvodnju

http://www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp

2001 Zakon o organskoj poljoprivredi SRJ sa propisima

2005 Zakon o organskoj poljoprivredi Republike Srbije, 2007 usvojen logo za organske proizvode.

2010 06.05.2010 Usvojen zakon o organskoj proizvodnji u skladu sa EU 834/2007 i 889/2008 1235 stupa na
snagu 01.01.2011. godine

2011 Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (objavljen u
Službenom glasniku RS br. 48/11)

Različita podzakonska akta u Srbiji:

Pravilnik o pakovaju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda («Sl. glasnik RS«, broj 96/06)
Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat
za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja («Sl. glasnik RS», broj 81/06)
Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda («Sl. glasnik RS«, broj
107/07)
Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda («Sl. glasnik RS«, broj 07/08)
Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na osnovu kojih se vodi evidencija u
organskoj proizvodnji («Sl. glasnik RS«, broj 14/08)
Pravilnik o obrascu službene legitimacije inspektora za organsku proizvodnju («Sl. glasnik RS«,
broj 61/08)
“ZAKON O ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI SE PRIMENJUJE NA SLEDEĆE PROIZVODE
POLJOPRIVREDNOG POREKLA, UKLJUČUJUĆI I UZGOJ RIBE, UKOLIKO SE TI PROIZVODI
PUŠTAJU U PROMET ILI SU NAMENJENI PUŠTANJU U PROMET”:
• žive ili neprerađene poljoprivredne proizvode;
• prerađene poljoprivredne proizvode koji se koriste kao namirnice;
• stočnu hranu;
• vegetativni materijal za razmnožavanje i seme gajenih biljaka.
• kvasce koji se koriste kao ljudska ili stočna hrana.

Spisak “Trećih zemalja” EU 1235/2008 iEC Regulation (EC) No.

834/2007, Art. 33 Par. 2
• “Treće zemlje” su one države van EU koje imaju zakonodavsto koje je kompatibilno sa
EU regulativom zbog čega mogu trgovati sa EU jer imaju ekvivalentna pravila organske
proizvodnje
• Argentina, Australia, Costa Rica, India, Izrael, Japan, Canada, New Zealand,
Switzerland, Tunisia, and the USA
• Postoji još aplikacija
• Trenutno postoje tri procedure vezane za uvoz organskih proizvoda:
1) Uvoz iz priznatih “trećih zemalja”;
2) Uvoz organskih proizvoda prema spisku odgovarajuceg nadzornog lica“trećih
zemalja”:
3) Uvoz i stavljanje proizvoda u promet;

Spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno

resertifikata za organske proizvode za 2013. godinu

• "ECOCERT BALKAN DOO BEOGRAD" Glavna 13M/III, 11080 Zemun Tel: 011/2198-
352, www.ecocert.rs
• "Organic control system"d.o.o Trg cara Jovana Nenada 15, 24000 Subotica Tel:
024/521-130 , www.organica.rs
• "Suolo e salute Balkan" d.o.o Bulevar Kralja Aleksandra 98, 11000 Beograd Tel:
011/2451-377 , www.suolo-e-salute-balkan.rs
• “Control Union Danube”d.o.o. Bulevar Mihajla Pupina 21, 11000 Beograd Tel:
011/2139-541, www.control-union-danube
• “Etko Panonija” Trg slobode 3, 21000 Novi Sad, Tel: 021/3101-513,
www.etkopanonija.org
• “TMS SEE Serbia” Rudnička 2, 11000 Beograd Tel:011/2441-111, www.tuv.rs

Globalno poštovanje zakonske regulative?

• Anti-Fraud-Initiative (AFI) (“inicijativa protiv prevara u organskoj poljoprivredi”)
• http://www.organic-integrity.org/afi/about-afi/
• Interesi proizvođača, prodajnih lanaca, sertifikacionih kuća, trgovaca
• Organski proizvođači primenjuju đubriva noću?
• Glasine, sumnje, neproverene informacije

Međunarodna radna grupa za harmonizaciju i ekvivalentnost u organskoj

poljoprivredi

• 2001 udruženim snagama pokušavaju da usaglase standarde OP

• 2008 su publikovana 2 radna dokumenta
• OECD, FAO, UNCTAD, UNECE, ITC UNEP, EU, WTO + privatne organizacije,
sertifikacione kuće, i tsl...

Objašnjenje paralelne proizvodnje

Konvencoionalna I><I organska

• Jedan važnijih problema koji se javlja u organskoj poljoprivredi jeste postojanje

paralelne proizvodnje. Ona je regulisana i zakonom o OP na sledeći način
• “Međutim, u skladu sa specifičnim uslovima utvrđenim u skladu sa postupkom iz
člana 37(2), gazdinstvo može da bude podeljeno na jasno odvojene jedinice ili lokacije
za uzgoj ribe, pri čemu se svim jedinicama, odnosno lokacijama ne upravlja u skladu s
pravilima organske proizvodnje. U slučaju životinja, to podrazumeva uzgoj različitih
vrsta. U slučaju uzgoja riba, na odvojenim lokacijama može da se uzgaja ista vrsta, pod
uslovom da su lokacije uzgoja na odgovarajući način razdvojene. U slučaju biljaka, to
podrazumeva različite sorte koje se lako razlikuju među sobom.”

• “Ako se, u skladu s drugim podstavom, za organsku proizvodnju ne koriste sve parcele
jednog gazdinstva, subjekat obezbeđuje da zemljište, životinje i proizvodi koji se
koriste za organsku proizvodnju ili se proizvode na organskim parcelama budu
odvojeni od onih koji se koriste za konvencionalnu proizvodnju ili se proizvode na
parcelama u konvencionalnoj proizvodnji i vodi odgovarajuću evidenciju iz koje se vidi
kako su proizvodne jedinice unutar gadinstva podeljene.”