ENERGIJA VETRA

Vetar nastaje kao direktna posledica

dozračene Sunčeve energije na Zemlju.
Zbog svog kretanja
kretanja, oblika i nagnutosti ose
rotacije, istovremeno površina planete ne
dobija ravmnomernu količinu energije.
Tome treba dodati i raznolikost reljefa čime
se neki efekti povećavaju ili ublažavaju
(različite vrste zemljišta i voda različito
absorbuju Sunčevo zračenje). Zbog toga
se javlja razlika u temperaturi koja za
posledicu ima kretanje vazduha-vetar.
vazduha vetar Iako
se svega 3% energije Sunce, od ukupno
dospele na površinu Zemlje, pretvara u
kretanje vazduha, raspoloživa energija
vetra zanemarljiva.
zanemarljiva Naprotiv,
Naprotiv radi se o
ogromnoj količini energije dostupne svuda,
i da je na raspolaganju 24h dnevno. U
Evropi projekat dobijanja energije iz
snage vetrova u punom je zamahu,
zamahu na
Balkanu to nešto kasni, ali u najavi su
ozbiljne investicije.

ENERGIJA VETRA
Energija vetra je bazirana na kretanju vazduha, tj. kinetičkoj energiji vazdušne mase koja se 
kreće na visini do 150m od same površine tla (najveća visina vetrenjače). Naravno, ovo je 
samo jedan mali deo kretanja vazduha, ali jedino on može biti korišćen zbog tehničkih 
rešenja principa konverzije. Količina energije, koja se tom prilikom dobija, zavisi od brzine 
š j i i k ij K liči ij k j t ilik d bij i i db i
vetra (dobijena energija raste sa porastom brzine vetra) i od gustine fluida (vazduha). Na 
samu gustinu utiču temperatura i pritisak vazduha, koji zavise od visine. Pored fizičkih 
p
parametara na brzinu vetra utiče reljef terena, ako ima većih prepreka vetar je slab, dok u 
j , p p j ,
ravnicama, kotlinama, kanjonima, uvalama, i vrhovima je dosta jači. 
Poznato je da postoje klisure i kanjoni sa veoma izraženom vetrovitošću. Naime, tu se 
ispoljava efekt Venturi cevi odnosno konvergentno‐divergentnog mlaznika. U suženju se, u 
skladu sa jednačinom kontinuiteta iz fiziku (mehanike fluida), brzina vazduha povećava 
kl d j d či k ti it t i fi ik ( h ik fl id ) b i d h ć
proporcionalno smanjenju poprečne površine strujnaja vazduha. 
 ENERGIJA VETRA
Prema analizama stručnjaka područje
Balkana ima energetski potencijal u
vetrovima od 1300MW-1500 MW, ili oko 2.3-
2 4TWh/god Najperspektivnije lokacije za
2.4TWh/god.
izgradnju elektrana na vetar su:
Midžor na Staroj Planini sa prosečnom
brzinom vetra od 7.66m/s, Suva planina
6 46m/s Vršački Breg 6.27m/s,
6.46m/s, 6 27m/s Tupižnica
6.25m/s, Krepoljin 6.18m/s, Deli Jovan
6.13m/s, Juhor i Jastrebac, ali ne treba
izostaviti i druge oblasti u dolini Dunava,
Save i Morave.
Morave Za tačne podatke snage
vetrova i ocene opravdanosti izgradnje
vetroelektrana potrebno je sprovesti merenja
tako da je Agencija za energetsku efikasnost
Republike Srbije obavila merenja parametara
vetra na visini od 10-50 metara u Negotinu,
Velikom Gradištu i Titelu. Ovo je tek početak
opsežnog istraživanja u izradi Studije Atlasa
Vetrova Srbije
Srbije. Ovakav projekat je urađen u Mapa ruže vetrova u Vojvodini
p j
Vojvodini. (Raspodela vetrova na visini 10m, godišnji prosek)

ENERGIJA VETRA

75 kW/ 2
<75 kW/m
75‐150 kW/m2 <75 kW/m2
150‐225 kW/m2 75‐150 kW/m2
>225 kW/m2 >150 kW/m2
225‐375 kW/m2
ENERGIJA VETRA
Danas, vetrogeneratori (ili jednostavnije
rečeno vetrenjače) pretvaraju energiju vetra
u električnu energiju. Ceo sistem je složen
tako de se neće ulaziti u njegov opis, samo će
se navesti neke karakteristike. Savremene
vetrnjače imaju elisu od tri krila i horizontalnom
turbinom mada ih ima i sa vertikalnom.
turbinom, vertikalnom Elisa se
preko senzorsko-mehaničkog sistema okreće ka
pravcu vetra. Problem je da se dobije što
ujednačenija rotacija generatora tj. ujednačena
proizvedena snaga. Visine vetrenjača mogu
biti 50-80m, one jeftinije, kao i 100-150m
skuplje ali i snažnije, sa rasponom cena od
€1 5-4 miliona instaliranog sistema
€1.5-4 sistema, tjtj. od $1-2
miliona po MW nominalne snage. Međutim, iako
su njihove nominalne snage od 1MW do 6MW
vetrogenerator daje 40-60% od te vrednosti
zbog promenjljivosti brzine vetra.

ENERGIJA VETRA
Energetske dozvole za postavljanje vetroelektrana u Srbiji dobilo je šest investitora, sa ukupnom
snagom od 1,2 GW, a dinamikom ralizacije takvom da do 2012. u funkciji bude 450 MW. Još 2006. god.
bilo je planirano da u opštini Inđija austrijsko-srpska firma ”Re-energy” postavi jednu vetrnjaču od 1MW i
cenom od 1.5 miliona evra kao probno ulaganje. Ova oblast je pogodna tako da se planira još oko 20
vetrenjača. U Pančevu ”Loger” planira vetropark Dolovo u kome će biti izgrađena vetroelektrana ukupne
snage 25 MW, tj. 25 vetrogeneratora svaki snage 1MW. Potom još jedan grad se usmerio ka eksploataciji
zelene energije. Negotin je svojoj dijaspori ponudio investicioni projekat vetroelektrana ”Popadija” sa
vremenom otplate od osam godina. Zatim, u Vojvodini, koja je završila projekat Atlas vetrova AP
Vojvodine (Wind Atlas), planiraju se na samom istoku opsežni radovi. U opštini Irig se planira farma od
20 vetrenjača farma, investitor bi bila austrijska kompanija Vindrajz. Kompanija ”MK Fintel” će napraviti
vetropark sa 52 vetrogeneratora snage 2.5-3MW svaki, u selima Izbište, Parta i Grebenac kod Vršca.
Firma ”Vingtim” planira elektranu od 60 megavata sa 24 vetrnjače postavljenih na obodu Deliblatske
peščare (Zagajička brda). U Plandištu je ”Energovind” planiraju da ulože 140 miliona evra u 50
vetrogeneratora, snage 100MW. Pored Bele Crkve firma ”Bondkom Italija” planira investiciju od 120
miliona evra sa 40 vetrnjača i maksimalne snage 120MW. U Alibunaru belgijska firma ”Vind vižn” vrši
analizu potencijala na većim visinama, 50-100m, tako da se može očekivati da se intaliraju genrtori snage
2-5MW.
Dakle, energija vetra kao deo obnovljivih izvora energije počinje se sve više istraživati i iskorišćavati.
Njeni potencijali iako poznati još starim Egipćanima počinju se danas smatrati za ozbiljne resurse tako se
investiranje može očekivati u još većem obimu. Sa rastom popularnosti ideje o energiji vetra, počinje blagi
pad troškova proizvodnje iste, i sa tim energija vetra postaje sve konkurentnija tradicionalnim fosilnim
gorivima.
 ENERGIJA VETRA
Vetrogenerator
Na osnovu utvrđenog smera vetra, motor 
14 zakreće celu gondolu u pravcu strujanja 
vetra. Na osnovu brzine vetra (snage) koja 
se meri anemometrom 9 zakreću se elise 1 
da bi se dobila potrebna frekvencija 
obrtanja rotora 2. Kočnica 4 ima zadatak da 
precizno podesi frekvenciju, kako bi 
proizvedena električna energija bila u 
sistemu 50 Hz.  Obrtanje rotora prenosi se 
pomoću vratila i zupčanika do generatora 7, 
k
koji proizvodi električnu energiju. Radom 
d l k č d
vetrogeneratora upravlja kontroler.
Na slici je prikazan opšti princip rada. 
Konstrukciona rešenja vetrogeneratora se 
razlikuju kod različitih proizvođača.
lk k d lč h đ č

1. Elisa 9. Anemometar
2. Rotor 10. Vetrokaz
3. Zakretanje elise 11. Gondola (kućište)
4. Kočnica 12. Brže vratilo
5. Sporije vratilo 13. Zakretni uređaj
6. Zupčanici 14. Zakretni motor
7.Generator (dinamo) 15. Toranj
8. Kontroler

ENERGIJA VETRA
Primer male vetro 
elektrane 
namenjene za
namenjene za 
snabdevanje 
električnom 
energijom kuće za 
stanovanje.
 ENERGIJA VETRA
Mehanička energija obratnja rotora evtrenjače može se 
direktno koristiti i bez pretvaranja u električnu. Najbolji 
primer za to su stare veterenjače, ali i novi sistemi za 
pumpanje vode na mestima gde nema električne 
mreže.

ENERGIJA VETRA
Pitanja:
1. Zbog čega nastaje vetar?
2. Koliko se solarne energije, koja dospe na Zemlju pretvori u energiju vetra?
3. Šta sve utiče na snagu vetra?
4. Navedite bar 4 lokacije u Srbiji sa izraženom snagom vetra.
5. Šta je vetrogenerator?
6. Kolike mogu biti visine vetrenjača i zašto?
7. Navedite važnije delove vetrogeneratora.
8. Za čega se može u poljoprivredi koristiti energija vetra?