Knjiga EKONOMIJA SRBIJE: TEŽAK SLOM I JOŠ TEŽI OPORAVAK

0
Prof. dr Stanko Radmilovi

EKONOMIJA
SRBIJE - TEAK
SLOM I JO TEI
OPORAVAK

1

2
DEO 1 - NEKOLIKO NAZNAKA GLOBALIZOVANOG I
LIBERALIZOVANOG SVETA EKONOMIJE KOJI JE
BITNO UTICAO NA SLOM, A MALO MOE POMOI
OPORAVKU EKONOMIJE SRBIJE

3
Velike promene uea zemalja i grupacija u generisanju globalne
tednje - akumulacije

Primarni izvori globalnih tokova kapitala iz manje razvijenih zemalja naglo jaaju, dok iz
najrazvijenijih postaju sve slabiji. U prvima jo uvek dominira mentalitet apstiniranja od
ekstravagantne potronje, a u drugima jak potroaki mentalitet: ak i do 80% GDP-a
ide na potronju domainstava. Pa ipak, zauujue je da i neki Nobelovci predlau
poveanje potronje kao recept za savladavanje aktuelne krize, ne prepoznavajui da to
sada u njihovim zemljama nije Kejnzijanski tip manjka agregatne robne i da se ona
danas mora da obezbeuje na drugaiji nain nego u vreme Velike ekonomske krize iz
tridesetih godina prolog veka.

Kao to se iz samog naslova vidi ovaj lanak ima dve kljune svrhe:
1) Da se u njemu baci vie svetla na pitanje odakle izviru globalni tokovi kapitala, o
emu se - sluajano ili ne - malo pie, valjda zbog toga to se itaoci ele ostaviti u
uverenju: pa, boe moj, to je deplasirano pitanje, jer se podrazumeva: "pa logino da
su primarni izvori globalnog kapitala predominantno u najrazvijenijim zemljama.
Zabluda: odmah emo videti da to nije tano.; i
2) Da se napravi osnova za dublju, temeljitiju elaboraciju - ne toliko tehniku koliko
sutinsku - globalnih, meunarodnih tokova kapitala kojima (i od strane, mnogih autora,
mnogih zemalja a i meunarodnih finansijskih institucija) se esto mogu uti ne samo
kontroverzna, nego i perfidna, poluistinita miljenja, pa i obmane.
Ovaj drugi blok pitanja ostavljamo za naredni lanak, kako ne bismo itaoce odjednom
opteretili suvie velikmi brojem aspekata i problema koji se tiu svake zemlje,
ekonomskog entiteta, politiara i, nariito ekonomiste koji dre do svoje profesije.
Dakle, ovde emo se zadovoljiti ukazivanjem na nekoliko najvanijih pitanja koja govore
o izvorima, o Dakle, ovde emo se zadovoljiti ukazivanjem na nekoliko najvanijih
pitanja koja ukazuju na primarne izvore tokova kapitala - mogli bismo to rei i drugaije:
na doprinose formiranju globalne tednje (akumulacije) - i na najvee promene do kojih
je u tome dolo globalno i kod pojedinih zemalja.
1) Na prvom mestu, i najvanije to treba istai je to da je dolo do velike, mogli bismo
rei ogromne promena, udela razvijenih i emerging economies i zemalja u razvoju.

4
2) Dok su u 2000. godini razvijene zemlje imale doprinos formiranju globalne tednje
(virtuelnom globalnom fondu akumulacije) od 77,7%, on je tokom prve dekade (2000-
11) pao na 58,9%, dakle smanjenje za 14,8 procentnih poena.
3) Zamlje EU u korpusu razvijenih zemalja uestvovale su sa 23,9%, a (u sastavu iz te
godine) taj udeo zadrale su i u zbiru 2000.-11, to se moe smatrati
zadovoljavajuim..
4) Nasuprot gore navedenom, u drugom delu donje tabele moe videti da su Emerging
and developing economies, poveale svoj udeo u ve pomenutom virtuelnom fondu
globalne akumulacije, od 24,5% u 2000. godini na ak 40,5%.
5) Bilo bi pogreno ako bi se pomislilo da su samo ovih 7.083,8 USD u 2000. godini,
odnosno 130.773,1 USD u periodu 2000-11, inile potencijal za ogromno poveenje
meunarodnih tokova kapita, iji smo svedoci bili sve do izbijanja globalne finansijske i
ekonomske krize, koja jo uvek traje. Naprotiv, neolibelistiki meunarodni finansijski
sistem koji je kategorijalno institucionalizovan 1989. (videti WDR 1989.) otvorio je vrata
inovacijama i kategorijama (ili je sankcionisao one koji su ve do tada ule u paksu):
finansijski proizvodi, proizvodnja finansijskih usluga, nove finansijske institucije i
instrumenti zasnovani na virtuelnoj bazi, itd. Ove inovacije, kategorije i instrumenti
("proizvodi") su svojim operacijama enormno, najpre u US, a zatim i u zemljama sa
razvijenim finansijskim sistemima, naduavale balon finansijalizacije daleko vie od rasta
globalne realne ekonomije i meunarno trgovine. Sve dok taj balon nije pukao
izbijanjem globalne i finansijske krize, opet najpre u US (2007), a zatim i u svim drugim,
prvenstveno razvijenim ekonomijama sveta.
6) Kad je re o najveim promenama u primarnim izvorima globane tenje (doprinosima
tom virtualnom globalnom fondu akumulacije) na nivou pojedinanih zemalja, u odnosu
na 2000. godinu, (+ poveanje, - smanjenje) najvee su sledee u procentnim poenima:
United States -7,9%
Japan -7,7%
China +8,3%
Russia +1,4%
India +1,2%

5

Autentini izvori globalnog kapitala - Gross domestic savings (current
US$)
Ekonomije koje imaju 1 promil i vee uee u globalnoj tednji (akumulciji)
2000 2000-2011
Zemlja U mil. USD
Udeo u
%
Total 2000-
2011 u mill.
USD
Udeo u
%
Poveanje ili
smanjenje (-) %
totala 2000-11 u
odnosu na %
2000
Razvijene zemlje 73,7% 58,9% -14,8%
EU -zemlje 23,9% 24,6% 0,7%
United States 1.654,60 23,4% 20.247,10 15,5% -7,9%
Japan 1.256,30 17,7% 13.030,60 10,0% -7,7%
Germany 426,5 6,0% 7.858,60 6,0%
France 277,0 3,9% 4.922,80 3,8% -0,1%
Italy 240,4 3,4% 4.323,80 3,3% -0,1%
United Kingdom 233,8 3,3% 3.691,10 2,8% -0,5%
Canada 188,4 2,7% 3.296,30 2,5% -0,2%
Spain 134,4 1,9% 3.135,50 2,4% 0,5%
Australia 99,7 1,4% 2.382,30 1,8% 0,4%
Netherlands 106,2 1,5% 2.098,30 1,6% 0,1%
Norway 63,1 0,9% 1.402,90 1,1% 0,2%
Switzerland 72,5 1,0% 1.508,50 1,2% 0,2%
Belgium 59,3 0,8% 1.134,30 0,9% 0,1%
Sweden 61,8 0,9% 1.154,80 0,9%
Austria 50,5 0,7% 1.004,30 0,8% 0,1%
Hong Kong SAR,
China 54,9 0,8% 720,5 0,6% -0,2%
Denmark 43,6 0,6% 765,3 0,6%
Finland 36,5 0,5% 598 0,5%
Ireland 36,3 0,5% 799,5 0,6% 0,1%
Israel 25,4 0,4% 358,7 0,3% -0,1%
Portugal 20,5 0,3% 334,3 0,3%
Greece 14,2 0,2% 308 0,2%
Luxembourg 8,9 0,1% 233,5 0,2% 0,1%
New Zealand 11,9 0,2% 278,2 0,2%
Macao SAR, China 2,9 0,0% 119,7 0,1% 0,1%
Singapore 44,2 0,6% 855,6 0,7% 0,1%
Emerg.- developing
economies
25,4% 40,5%
China 449,8 6,3% 19.132,30 14,6% 8,3%
Russian Federation 100,6 1,4% 3.681,00 2,8% 1,4%

6
India 110,7 1,6% 3.628,50 2,8% 1,2%
Korea, Rep. 178,3 2,5% 3.067,00 2,3% -0,2%
Brazil 106,3 1,5% 2.704,60 2,1% 0,6%
Mexico 127,2 1,8% 2.351,20 1,8%
Saudi Arabia 70,6 1,0% 2.067,70 1,6% 0,6%
Indonesia 54,1 0,8% 1.492,00 1,1% 0,3%
Turkey 47,4 0,7% 951,2 0,7%
Argentina 44,2 0,6% 747,7 0,6%
Malaysia 43,2 0,6% 836,6 0,6%
Poland 31,6 0,4% 781,9 0,6% 0,2%
Thailand 38,6 0,5% 798,6 0,6% 0,1%
UA Emirates 784,6 0,6% 0,6%
Venezuela, RB 41,9 0,6% 830,4 0,6%
Algeria 24,6 0,3% 592,6 0,5% 0,2%
Chile 18,6 0,3% 473,1 0,4% 0,1%
Czech Republic 16,3 0,2% 497,7 0,4% 0,2%
Kuwait 14 0,2% 543,3 0,4% 0,2%
Iran, Islamic Rep. 38,7 0,5% 533,7 0,4% -0,1%
Qatar 11,6 0,2% 528,9 0,4% 0,2%
South Africa 25,1 0,4% 533,6 0,4%
Kazakhstan 4,7 0,1% 391,6 0,3% 0,2%
Colombia 14,0 0,2% 408,2 0,3% 0,1%
Egypt, Arab Rep. 12,9 0,2% 229 0,2%
Hungary 11,0 0,2% 295,2 0,2% 0,0%
Libya 11,4 0,2% 216,6 0,2%
Philippines 13,3 0,2% 257,6 0,2%
Peru 9,6 0,1% 291,9 0,2% 0,1%
Puerto Rico 18,3 0,3% 311,2 0,2% -0,1%
Romania 5,3 0,1% 236,9 0,2% 0,1%
Ukraine 7,7 0,1% 230,3 0,2% 0,1%
Vietnam 8,5 0,1% 224,2 0,2% 0,1%
Angola 3,6 0,1% 187 0,1%
Azerbaijan 1,1 0,0% 160,9 0,1% 0,1%
Bangladesh 8,4 0,1% 143,3 0,1%
Belarus 2,8 0,0% 118,4 0,1% 0,1%
Brunei Darussalam 2,7 0,0% 67,1 0,1% 0,1%
Croatia 3,4 0,0% 115,9 0,1% 0,1%
Ecuador 4,8 0,1% 125,5 0,1%
Equatorial Guinea 1,1 0,0% 72,8 0,1% 0,1%
Morocco 7,5 0,1% 189 0,1%
Oman 7,9 0,1% 124,9 0,1%
Pakistan 11,8 0,2% 193 0,1% -0,1%
Slovak Republic 6,7 0,1% 182,7 0,1%

7
Slovenia 4,8 0,1% 115,4 0,1%
Sudan 3,4 0,0% 103,2 0,1% 0,1%
Syrian Arab Republic 4,7 0,1% 92,8 0,1%
Tunisia 4,9 0,1% 86,3 0,1%
Turkmenistan 1,4 0,0% 92 0,1% 0,1%
Uzbekistan 3,6 0,1% 67,5 0,1%
Total 7.083,8 99,1% 130.773,1 99,5%

Data source: Autor prof. Dr Stanko Radmilovi izradio je ovu faktografiju na osnovu WB DataBank, 18. Dec.
2013.
***

Drastine, neverovatne nejednakosti GDP per capita se nastavljaju
i u 2012...
U 2012. i dalje neverovatne, nehumane razlike u GDP per capita
Rang pozicije u uzorku od 69 zemalja

Country
Gross domestic product
per capita, current prices,
U.S. Dollars, in 2012
1 2 3
1
Qatar 99.731
2
Norway 99.462
3
Switzerland 79.033
4
Australia 67.723
5
UAEmirates 64.840
6
Denmark 56.202
7
Sweden 55.158
8
Canada 52.232
9
US 49.922
10
Austria 47.083
11
Japan 46.736
12
Netherlands 46.142

8
13
Finland 46.098
14
Ireland 45.888
15
Belgium 43.686
16
Germany 41.513
17
France 41.141
18
UK 38.589
19
New Zealand 38.222
20
Italy 33.115
21
Israel 31.296
22
Spain 29.289
23
Cyprus 26.389
24
Saudi Arabia 25.085
25
Korea 23.113
26
Slovenia 22.193
27
Greece 22.055
28
Portugal 20.179
29
Slovak R. 16.899
30
Czech R. 18.579
31
Estonia 16.320
32
Chile 15.410
33
Russia 14.247
34
Lithuania 14.018
35
Latvia 13.900
36
Croatia 12.972
37
Venez. 12.956
38
Hungary 12.736
39
Poland 12.538
40
Brazil 12.079
41
Kazakhstan 11.773
42
Argentina 11.576
43
Turkey 10.609
44
Mexico 10.247
45
Romania 7.935
46
S. Africa 7.507

9
47
Azerbaijan 7.450
48
Iran 7.211
49
Bulgaria 7.033
50
Montenegro 6.882
51
Belarus 6.739
52
Peru 6.530
53
China 6.076
54
Angola 5.873
55
Thailand 5.678
56
Serbia 4.943
57
Macedonia 4.683
58
B - H 4.461
59
Tunisia 4.232
60
Albania 3.913
61
Ukraine 3.877
62
Indonesia 3.592
63
Philippines 2.614
64
Moldova 2.037
65
Uzbeki. 1.737
66
Nigeria 1.631
67
Vietnam 1.528
68
India 1.492
69
Pakistan 1.296
Izvor podataka: IMF Database, oktobar, 2013
***

10
M1. Indikatori (11) o tekumh i razvojnim kretanjima za 2000-11 u
55 zemalja

Uvodni akcenti
Sa stopama ekonomskog rasta bavili smo se nedavno u lanku Paradoks - iluzija breg
rasta GDP per capita u current US$ od realnog ekonomskog rasta - komparativna
analiza za predkrizni i krizni period, za 69 zemalja, ali sa drugaijim pretenzijama:
1) da identifikujemo koje su zemlje, grupacije najranjivije na uticaj globalne ekonomske
krize, i
2) da potpuno razotkrijemo paradoks da GDP per capita u tekuim US$, raste gotovo
nezavisno od kretanja stopa rasta, ve mnogo vie: (a) od obezvreenja US$ kao de
facto svetskog novca, i (b) od nerealnih pariteta deviznih kurseva.
U lanku M2. Ekonomske stope rasta 2000-12,u 55 zemalja, po godinama, rangirane i
segmentirane na osnovu proseka u periodu cilj je drugaiji, fundamentalniji - a
Indikatori u ovom lanku treba da olakaju ostvarivanje tog cilja:
1) da jo jednom (jer smo se tim pitanjem bavili u mnogim lancima na ovom
sajtu www.radmilovicstanko.com) potenciramo ogromne i dalekosene dedabalanse u
stopama ekonomskog rasta izmeu kljunih zemalja i grupacija u svetu, i
2) da otkrijemo/razjasnimo to je mogue vie uzroka/faktora od kojih to zavisi..
Svestan sam da na pitanje ovih debalansa u stopa ekonomskog rasta postoje sasvim
drugaija gledita i ocene, koja se svode priblino na sledee.
(i) u pitanju je poznati uticaj niskih statistiki baza;
(ii) ili, manje statistiki argonom reeno, re je o elemenarnoj logici da se lake
ostvaruju visoke stope rasta na niskom nivou razvijenosti, i obrnuto.
To jeste istina, ali nije cela istina.
Donja tabela pokazuje da mnoge zemlje sa istim ili slinim polaznim karakteristika (to
se vidi iz mnogih lanaka na ovom sajtu, a i inae, to su i optepoznate injenice)
ostvaruju bitno razliite tekuei razvojne rezultate.
Da bi se dolo do eljenih saznanja/odgovora, oigledno su potrebna dublja i
svestranija analigtika istraivanja. A to se ne moe ostvariti samo posmatranjem
investicija i tednje (akumulacije), to smo prezentovali u lanku Meuzaviznost
ekonomskog rasta, investicija i tednje (akumulacije) - komparativna analiza za

11
predkrizni i krizni period, za 69 zemalja. A uinili smo to upravo iz razloga to mnogi
smatraju da prvenstveno u veliini tednje i investicija (uprkos ostvarivanju vie nego
slabe domae tednje, akumulacije) lei klju breg ekonomskog razvoja. Ali, oigledno
je da uz samo dva-tri, pa i nekoliko indikatora, ne moemo mnogo toga spoznati i otkriti.
Zbog toga sam sada pripremio mnogo vei set indikatora (11 za 55 zemalja i 12 godina)
za kompleksniju istraivaku analizu i konceptualizaciju strategije oporavka i razvoja.Taj
set objavljujem u ovom lanku i stavljam ga na raspolaganje ekonomskim
analitiarima i istraivaima. Naravno da u i sam dati doprinos. u tom smislu, razume
se, srazmeran mojim mogunostima.

Indikatori za analizu tekuih i razvojnih kretanja u 2000-11 u 55 zemalja
Rangiranje i segmentiranje su izvreni na osnovu proseka 2000-11
Objanjenje kategorija u kol. 3 - 13 je u podnoju tabele

Coun
GDP
growth
(ann.
%)
Agricul.
value
added
(% of
GDP)
Indust.
value
added
(% of
GDP)
Servic.
etc.,
value
added
(% of
GDP)
Gen.
gover.
final
consum
expend
(ann. %
growth)
Househ
final
consum
Expend,
etc. (%
of GDP)
Gross
capital
format
(% of
GDP)
Extern.
balan.
on
goods
and
servic.
(% of
GDP)
Capit.
Coeff.
(I 2000-
10) /(GD
2001 -
11)
Gross
domes.
savings
( in % of
GDP)
FDI, net
inflows
(in % of
GDP)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Zemlje sa veoma visokim prosecima stopa rasta
1 Qatar 13,1 15,6 33,5 30,6 1,6 64,1 3,8
2 China 10,2 12,0 46,5 41,5 9,3 38,8 42,5 4,5 2,2 47,0 3,6
3 India 7,2 19,4 27,3 53,3 5,9 59,5 32,2 -3,0 2,3 29,1 1,6
Zemlje sa visokim prosecima stopa rasta
4 Belar. 7,1 10,5 41,1 48,5 0,9 55,4 31,0 -5,4 2,7 25,6 2,4
5 Indone. 5,3 14,6 46,3 39,1 7,6 60,7 26,3 4,8 1,4 31,1 0,7
6 Russ. 5,3 5,2 35,8 59,0 1,5 49,4 21,7 11,3 1,3 33,0 2,5
7 Alban. 5,2 22,7 19,1 58,2 5,3 87,9 26,2 -23,3 2,6 2,9 6,1
8 Mold. 5,1 18,3 17,7 64,0 7,0 91,6 27,3 -37,2 1,8 -9,9 6,2
Zemlje sa srednje-visokim prosecima stopa rasta
9 UAEmir. 4,9 1,5 52,9 45,6 5,7 60,8 21,7 10,0 1,6 31,7 3,6
10 Eston. 4,7 3,7 28,4 67,9 2,5 54,8 29,9 -3,5 2,7 26,5 9,9
11 Lithuan. 4,6 4,6 30,9 64,5 3,0 64,9 21,5 -6,4 2,0 15,1 3,6
12 Ukra. 4,7 11,1 34,0 55,0 1,7 59,4 22,1 -0,4 1,7 21,7 4,3

12
13 Turk. 4,6 10,1 28,5 61,5 3,9 70,6 19,5 -2,9 1,6 16,6 1,7
14 Argen. 4,5 8,9 32,3 58,8 61,9 19,5 5,3 2,8 24,9 2,2
15 Korea 4,5 3,4 37,4 59,2 4,2 54,3 29,5 2,1 3,8 31,6 0,6
16 Latvia 4,4 4,0 22,4 73,6 -0,2 62,6 29,4 -10,9 2,8 18,5 4,3
17 Slovak 4,4 4,2 36,3 59,5 3,8 57,6 26,1 -2,9 2,5 23,2 4,7
18 Bulgar. 4,1 8,3 29,3 62,3 2,1 67,1 25,7 -10,6 2,3 15,1 12,3
19 Poland 4,0 4,4 30,8 64,8 3,9 63,4 21,2 -2,4 2,2 18,5 3,9
20 B - H 4,0 9,4 25,5 65,0 91,4 21,8 -37,3 2,2 -15,4 4,6
21 Rom. 3,9 10,5 37,1 52,4 7,0 71,2 24,5 -8,0 1,9 16,5 4,6
22 Israel 3,8 2,1 56,8 18,1 -0,5 2,4 17,6 4,1
23 Sa. Arab. 3,7 3,4 54,3 34,0 8,6 32,4 20,4 23,7 1,7 44,1 3,4
24 Serbia 3,7 12,8 28,4 58,7 6,8 79,1 21,1 -20,3 1,8 0,8 3,9
25 Brazil 3,6 6,0 28,0 66,1 2,9 61,0 17,9 1,0 1,1 18,9 2,9
26 Monten. 3,6 10,6 21,7 67,7 79,2 23,6 -27,2 2,2 -3,6
27 Venezu. 3,5 4,5 51,9 43,6 6,4 52,9 24,0 10,8 2,6 34,8 1,3
28 So. Afric. 3,5 3,1 31,6 65,3 4,6 61,8 18,5 0,2 1,5 18,6 1,7
Zemlje sa srednje-niskim prosecima stopa rasta
29 Czech 3,4 2,9 36,1 61,1 1,6 50,3 27,3 1,4 2,5 28,8 5,3
30 Australia 3,0 3,1 24,3 72,6 2,9 56,8 26,6 -1,0 1,9 25,7 3,2
31 Ireland 2,9 1,9 36,2 61,9 2,9 47,0 21,4 14,4 3,7 35,8 15,0
32 Maced. 2,8 11,8 29,5 58,7 1,1 76,2 23,0 -18,7 2,2 4,3 5,4
33 Cyprus 2,8 3,0 19,2 77,8 3,3 65,7 19,5 -3,4 2,3 14,8 7,4
34 Sloven. 2,7 2,7 34,1 63,2 3,1 55,1 26,3 -0,6 3,4 25,7 2,3
35 Swed. 2,5 1,8 27,5 70,7 1,0 48,2 18,4 7,0 2,2 25,4 4,7
36 Croat. 2,5 5,5 27,9 66,7 1,2 59,4 25,3 -5,1 3,0 20,3 5,2
37 Mexico 2,4 3,9 33,0 63,2 1,1 66,3 24,0 -1,7 3,8 22,4 2,8
38 Can. 2,2 2,0 31,9 66,1 2,8 56,3 21,4 2,4 2,4 23,8 3,5
39 Finl. 2,2 3,0 32,4 64,7 1,2 51,9 20,5 5,1 2,9 25,6 3,6
40 Hung. 2,2 4,4 30,4 65,2 1,2 55,5 23,1 0,3 2,6 23,3 11,5
41 Spain 2,2 3,4 28,6 68,0 4,3 58,0 27,0 -3,6 3,5 23,4 3,8
Zemlje sa niskim prosecima stopa rasta
42 Switz. 1,9 26,3 1,0 59,0 21,6 8,1 2,2 29,7 5,0
43 U.K. 1,9 0,8 23,7 75,4 2,1 64,5 16,7 -2,3 3,6 14,4 5,0
44 U.S. 1,8 1,2 21,7 77,2 2,0 70,3 18,0 -4,4 4,7 13,6 1,7
45 Austria 1,8 1,8 29,6 68,7 1,2 54,5 22,8 4,0 3,0 26,8 5,0
46 Norw. 1,7 1,6 40,9 57,6 2,4 43,0 21,6 14,6 2,2 36,3 3,0
47 Belg. 1,6 1,0 24,2 74,9 1,7 52,3 21,4 3,4 2,9 24,8 16,4

13
48 Netherl. 1,6 2,2 24,4 73,4 2,9 47,8 19,7 7,4 2,9 27,0 6,0
49 Greece 1,5 2,1 70,6 22,9 -11,9 3,4 11,0 0,8
50 France 1,4 2,4 21,1 76,5 1,6 57,0 19,9 -0,6 2,9 19,3 2,7
51 Germ. 1,3 1,0 29,3 69,7 1,2 57,9 18,5 4,6 2,9 23,2 2,0
52 Denm. 0,9 1,7 25,0 73,3 1,5 48,2 20,2 4,8 3,0 25,0 3,3
53 Japan 0,8 1,3 28,4 70,3 1,9 58,1 22,3 1,0 6,0 23,3 0,2
54 Portu. 0,7 2,9 25,3 71,8 1,5 64,7 23,3 -8,3 3,7 15,0 3,5
55 Italy 0,7 2,3 26,9 70,8 1,4 59,5 20,8 -0,1 3,4 20,7 1,1
Izvor podataka za izradu/obradu ovih indikatora: WB DataBank, maj 2013

Objanjenje kategorija u kol. 3 - 13:
GDP growth (annual %) (Col. 3): Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on constant
local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. GDP is the sum of gross value added by all
resident producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in the value of
the products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and
degradation of natural resources.
Agriculture, value added (% of GDP) (Col. 4): Agriculture corresponds to ISIC divisions 1-5 and includes forestry,
hunting, and fishing, as well as cultivation of crops and livestock production. Value added is the net output of a
sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions
for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The origin of value added
is determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries,
gross value added at factor cost is used as the denominator.
Industry, value added (% of GDP) (Col. 5): Industry corresponds to ISIC divisions 10-45 and includes
manufacturing (ISIC divisions 15-37). It comprises value added in mining, manufacturing (also reported as a
separate subgroup), construction, electricity, water, and gas. Value added is the net output of a sector after
adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for
depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The origin of value added is
determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries,
Services, etc., value added (% of GDP) (Col. 6): Services correspond to ISIC divisions 50-99 and they include
value added in wholesale and retail trade (including hotels and restaurants), transport, and government,
financial, professional, and personal services such as education, health care, and real estate services. Also
included are imputed bank service charges, import duties, and any statistical discrepancies noted by national
compilers as well as discrepancies arising from rescaling. Value added is the net output of a sector after adding
up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of
fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The industrial origin of value added is
determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries,
General government final consumption expenditure (annual % growth) (Col. 7): Annual percentage growth of
general government final consumption expenditure based on constant local currency. Aggregates are based on
constant 2000 U.S. dollars. General government final consumption expenditure (general government
consumption) includes all government current expenditures for purchases of goods and services (including
compensation of employees). It also includes most expenditures on national defense and security, but excludes
government military expenditures that are part of government capital formation.

14
Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP) (Col. 8): Household final consumption expenditure
(formerly private consumption) is the market value of all goods and services, including durable products (such as
cars, washing machines, and home computers), purchased by households. It excludes purchases of dwellings
but includes imputed rent for owner-occupied dwellings. It also includes payments and fees to governments to
obtain permits and licenses. Here, household consumption expenditure includes the expenditures of nonprofit
institutions serving households, even when reported separately by the country. This item also includes any
statistical discrepancy in the use of resources relative to the supply of resources.
Gross capital formation (% of GDP) (Col. 9): Gross capital formation (formerly gross domestic investment)
consists of outlays on additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories.
Fixed assets include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and equipment
purchases; and the construction of roads, railways, and the like, including schools, offices, hospitals, private
residential dwellings, and commercial and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to
meet temporary or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to the 1993
SNA, net acquisitions of valuables are also considered capital formation.
External balance on goods and services (% of GDP) (Col. 10): External balance on goods and services (formerly
resource balance) equals exports of goods and services minus imports of goods and services (previously
nonfactor services).
CAPITAL COEFFICIENT (Col. 11): the ratio of the value of capital (I) to the value of output (GDP)
Gross domestic savings (% of GDP) (Col. 12): Gross domestic savings are calculated as GDP less final
consumption expenditure (total consumption).
Foreign direct investment, net inflows (% of GDP) (Col. 13): Foreign direct investment are the net inflows of
investment to acquire a lasting management interest (10 percent or more of voting stock) in an enterprise
operating in an economy other than that of the investor. It is the sum of equity capital, reinvestment of earnings,
other long-term capital, and short-term capital as shown in the balance of payments. This series shows net
inflows (new investment inflows less disinvestment) in the reporting economy from foreign investors, and is
divided by GDP.

***
M2. Ekonomske stope rasta 2000-12,u 55 zemalja, po godinama,
rangirane i segmentirane na osnovu proseka u periodu

Uvodni akcenti
Sa stopama ekonomskog rasta bavili smo se nedavno u lanku M1. Paradoks - iluzija
breg rasta GDP per capita u current US$ od realnog ekonomskog rasta - komparativna
analiza za predkrizni i krizni period, za 69 zemalja, ali sa drugaijim pretenzijama:
1) da identifikujemo koje su zemlje, grupacije najranjivije na uticaj globalne ekonomske
krize, i

15
2) da potpuno razotkrijemo paradoks da GDP per capita u tekuim US$, raste gotovo
nezavisno od kretanja stopa rasta, ve mnogo vie: (a) od obezvreenja US$ kao de
facto svetskog novca, i (b) od nerealnih pariteta deviznih kurseva.
U ovom lanku cilj nam je drugaiji, fundamentalniji:
1) da jo jednom (jer smo se tim pitanjem bavili u mnogim lancima na ovom sajtu
www.radmilovicstanko.com) potenciramo ogromne i dalekosene dedabalanse u
stopama ekonomskog rasta izmeu kljunih zemalja i grupacija u svetu, i
2) da otkrijemo/razjasnimo to je mogue vie uzroka/faktora od kojih to zavisi..
Svestan sam da na pitanje ovih debalansa u stopa ekonomskog rasta postoje sasvim
drugaija gledita i ocene, koja se svode priblino na sledee.
(i) u pitanju je poznati uticaj niskih statistiki baza;
(ii) ili, manje statistiki argonom reeno, re je o elemenarnoj logici da se lake
ostvaruju visoke stope rasta na niskom nivou razvijenosti, i obrnuto.
To jeste istina, ali nije cela istina.
Donja tabela pokazuje da mnoge zemlje sa istim ili slinim polaznim karakteristika (to
se vidi iz mnogih lanaka na ovom sajtu, a i inae, to su i optepoznate injenice)
ostvaruju bitno razliite tekuei razvojne rezultate.
Da bi se dolo do eljenih saznanja/odgovora, oigledno su potrebna dublja i
svestranija analigtika istraivanja. A to se ne moe ostvariti samo posmatranjem
investicija i tednje (akumulacije), to smo prezentovali u lanku M2. Meuzaviznost
ekonomskog rasta, investicija i tednje (akumulacije) - komparativna analiza za
predkrizni i krizni period, za 69 zemalja. A uinili smo to upravo iz razloga to mnogi
smatraju da prvenstveno u veliini tednje i investicija (uprkos ostvarivanju vie nego
slabe domae tednje, akumulacije) lei klju breg ekonomskog razvoja. Ali, oigledno
je da uz samo dva-tri, pa i nekoliko indikatora, ne moemo mnogo toga spoznati i otkriti.
Zbog toga sam sada pripremio mnogo vei set indikatora (14 za 55 zemalja i 12 godina)
za kompleksniju istraivaku analizu i konceptualizaciju strategije oporavka i razvoja.
Taj set objavljujem u posebnom lanku ...... i stavljam ga na raspolaganje ekonomskim
analitiarima i istraivaima. Naravno da u i sam dati doprinos. u tom smislu, razume
se, srazmeran mojim mogunostima.

16
GDP, stalne cene, procentuelne promene (procenti. stope rasta)
Rangiranje i segmentiranje su izvreni na osnovu proseka 2000-12

Scale 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Prose.
2000-
12
Zemlje sa veoma visokim prosecima stopa rasta
1 Qatar 10,9 6,3 3,2 6,3 17,7 7,5 26,2 18,0 17,7 12,0 16,7 13,0 6,6 12,5
2 China 8,4 8,3 9,1 10,0 10,1 11,3 12,7 14,2 9,6 9,2 10,4 9,3 7,8 10,0
3 India 5,7 3,9 4,6 6,9 7,7 9,1 9,4 10,1 6,2 5,0 11,2 7,7 4,0 7,0
Zemlje sa visokim prosecima stopa rasta
4 Belar. 5,8 4,7 5,0 7,0 11,5 9,4 10,0 8,6 10,2 0,2 7,7 5,5 1,5 6,7
5 UAEmir. 12,3 1,8 -0,7 16,4 10,1 8,6 8,8 6,6 5,3 -4,8 1,3 5,2 3,9 5,8
6 Sa. Arab. 5,2 0,4 0,2 7,9 4,7 7,3 5,6 6,0 8,4 1,8 7,4 8,5 6,8 5,4
7 Indone. 4,2 3,6 4,5 4,8 5,0 5,7 5,5 6,3 6,0 4,6 6,2 6,5 6,2 5,3
8 Russ. 10,0 5,1 4,7 7,3 7,2 6,4 8,2 8,5 5,2 -7,8 4,5 4,3 3,4 5,2
9 Alban. 7,3 7,9 4,2 5,8 5,7 5,8 5,4 5,9 7,5 3,3 3,5 3,0 1,3 5,1
Zemlje sa srednje-visokim prosecima stopa rasta
10 Eston. 10,0 7,5 7,9 7,8 6,3 8,9 10,1 7,5 -4,2 -14,1 3,3 8,3 3,2 4,8
11 Lithuan. 3,6 6,7 6,8 10,3 7,4 7,8 7,8 9,8 2,9 -14,8 1,5 5,9 3,6 4,6
12 Mold. 2,1 6,1 7,8 6,6 7,4 7,5 4,8 3,0 7,8 -6,0 7,1 6,8 -0,8 4,6
13 Turk. 6,8 -5,7 6,2 5,3 9,4 8,4 6,9 4,7 0,7 -4,8 9,2 8,5 2,6 4,5
14 Latvia 5,7 7,3 7,2 7,6 8,9 10,1 11,2 9,6 -3,3 -17,7 -0,9 5,5 5,6 4,4
15 Ukra. 5,9 9,1 5,2 9,5 12,1 3,0 7,4 7,6 2,3 -14,8 4,1 5,2 0,2 4,4
16 Argen. -0,8 -4,4 -10,9 9,0 8,9 9,2 8,5 8,7 6,8 0,9 9,2 8,9 1,9 4,3
17 Korea 8,8 4,0 7,2 2,8 4,6 4,0 5,2 5,1 2,3 0,3 6,3 3,6 2,0 4,3
18 Slovak 1,4 3,5 4,6 4,8 5,1 6,7 8,3 10,5 5,8 -4,9 4,4 3,2 2,0 4,2
19 Bulgar. 5,4 4,2 4,7 5,5 6,7 6,4 6,5 6,4 6,2 -5,5 0,4 1,8 0,8 3,8
20 Israel 9,3 -0,2 -0,6 1,5 4,8 4,7 5,8 5,9 4,1 1,1 5,0 4,6 3,1 3,8
21 Poland 4,3 1,2 1,4 3,9 5,3 3,6 6,2 6,8 5,1 1,6 3,9 4,3 2,0 3,8
22 Rom. 2,9 5,7 5,1 5,2 8,5 4,2 7,9 6,3 7,3 -6,6 -1,1 2,2 0,3 3,7
23 Venezu. 3,7 3,4 -8,9 -7,8 18,3 10,3 9,9 8,8 5,3 -3,2 -1,5 4,2 5,5 3,7
24 So. Afric. 4,2 2,7 3,7 2,9 4,6 5,3 5,6 5,5 3,6 -1,5 3,1 3,5 2,5 3,5
Zemlje sa srednje-niskim prosecima stopa rasta
25 Brazil 4,3 1,3 2,7 1,1 5,7 3,2 4,0 6,1 5,2 -0,3 7,5 2,7 0,9 3,4
26 Monten. n/a 1,1 1,9 2,5 4,4 4,2 8,6 10,7 6,9 -5,7 2,5 3,2 0,0 3,4
27 B - H 4,4 2,4 5,1 3,9 6,3 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 0,7 1,3 -0,7 3,2
28 Serbia 5,3 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,6 -1,8 3,2

17
29 Australia 3,2 2,5 4,1 3,1 4,1 3,1 2,7 4,6 2,7 1,4 2,6 2,4 3,6 3,1
30 Ireland 10,7 5,3 5,6 3,9 4,4 5,9 5,4 5,4 -2,1 -5,5 -0,8 1,4 0,9 3,1
31 Czech 4,2 3,1 2,1 3,8 4,7 6,8 7,0 5,7 3,1 -4,5 2,5 1,9 -1,2 3,0
32 Maced. 4,5 -4,5 0,9 2,8 4,6 4,4 5,0 6,2 5,0 -0,9 2,9 2,9 -0,3 2,6
33 Cyprus 5,0 4,0 2,1 1,9 4,2 3,9 4,1 5,1 3,6 -1,9 1,3 0,5 -2,4 2,4
34 Swed. 4,6 1,4 2,5 2,5 3,7 3,2 4,6 3,4 -0,8 -5,0 6,3 3,8 1,2 2,4
35 Mexico 6,0 -0,9 0,1 1,4 4,0 3,2 5,1 3,2 1,2 -6,0 5,3 3,9 3,9 2,3
36 Sloven. 4,3 2,9 3,8 2,9 4,4 4,0 5,9 7,0 3,4 -7,8 1,2 0,6 -2,3 2,3
37 Can. 5,1 1,7 2,8 2,0 3,2 3,1 2,7 2,1 1,1 -2,8 3,2 2,6 1,8 2,2
38 Croat. 4,2 3,7 4,9 5,4 4,1 4,3 4,9 5,1 2,1 -6,9 -2,3 0,0 -2,0 2,1
39 Finl. 5,3 2,3 1,8 2,0 4,1 2,9 4,4 5,3 0,3 -8,5 3,3 2,8 -0,2 2,0
Zemlje sa niskim prosecima stopa rasta
40 Hung. 4,2 3,8 4,5 3,8 4,6 4,1 3,9 0,1 0,7 -6,7 1,2 1,7 -1,7 1,9
41 Spain 5,1 3,7 2,7 3,1 3,3 3,6 4,1 3,5 0,9 -3,7 -0,3 0,4 -1,4 1,9
42 Switz. 3,7 1,2 0,2 0,0 2,4 2,7 3,8 3,8 2,2 -1,9 3,0 1,9 1,0 1,8
43 U.K. 4,2 2,9 2,4 3,8 2,9 2,8 2,6 3,6 -1,0 -4,0 1,8 0,9 0,2 1,8
44 U.S. 4,1 1,1 1,8 2,5 3,5 3,1 2,7 1,9 -0,3 -3,1 2,4 1,8 2,2 1,8
45 Austria 3,7 0,9 1,7 0,9 2,6 2,4 3,7 3,7 1,4 -3,8 2,1 2,7 0,8 1,7
46 Norw. 3,3 2,0 1,5 1,0 4,0 2,6 2,3 2,7 0,0 -1,4 0,2 1,3 3,0 1,7
47 Belg. 3,7 0,8 1,4 0,8 3,3 1,8 2,7 2,9 1,0 -2,8 2,4 1,8 -0,2 1,5
48 Netherl. 3,9 1,9 0,1 0,3 2,2 2,0 3,4 3,9 1,8 -3,7 1,6 1,0 -0,9 1,4
49 France 3,7 1,8 0,9 0,9 2,5 1,8 2,5 2,3 -0,1 -3,1 1,7 1,7 0,0 1,3
50 Germ. 3,3 1,6 0,0 -0,4 0,7 0,8 3,9 3,4 0,8 -5,1 4,0 3,1 0,9 1,3
51 Japan 2,3 0,4 0,3 1,7 2,4 1,3 1,7 2,2 -1,0 -5,5 4,7 -0,6 2,0 0,9
52 Denm. 3,5 0,7 0,5 0,4 2,3 2,4 3,4 1,6 -0,8 -5,7 1,6 1,1 -0,6 0,8
53 Greece 3,5 4,2 3,4 5,9 4,4 2,3 5,5 3,5 -0,2 -3,1 -4,9 -7,1 -6,4 0,8
54 Portu. 3,9 2,0 0,8 -0,9 1,6 0,8 1,4 2,4 0,0 -2,9 1,9 -1,6 -3,2 0,5
55 Italy 3,7 1,9 0,5 0,0 1,7 0,9 2,2 1,7 -1,2 -5,5 1,7 0,4 -2,4 0,4
Izvor podataka za izradu/obradu ovih indikatora: IMF Database april 2013, sa podacima za 2012
***

18
M3. Investicije, njihova pokrivenost domaom tednjom, njihova
efektivnost - sve u korelaciji sa ekonomskim stopama rasta - za 55
zemalja
U lanku M2. Meuzaviznost ekonomskog rasta, investicija i tednje (akumulacije)
- komparativna analiza za predkrizni i krizni period, za 69 zemalja prezentovane su
iste kategorije, ali sa fokusom na promenama do kojih je dolo u kriznom periodu (2008-
12) u odnosu na predkrizni (2000-07). U ovom lanku faktografija iz Indikatori (11) o
tekuim i razvojnim kretanjima za 2000-11 u 55 zemalja je dalje obraena u smislu
komparacije investicija i tednje, zatim efektivnosti investicija izraene u vidu kapitalnih
koeficije - sve u cilju utvrivanja meuzavisnosti ovih kategorija sa stopama
ekonomskog rasta.
U tom smislu, dole su tabelarno (najpre pojedinano) prezentovani aspekti:
Bruto domae investicije, Gross capital formation (u % of GDP) - Rang pozicije u uzorku
od 55 zemalja
Bruto domaa tednja (akumulacija), Gross domestic savings (u % of GDP) - Rang
pozicije u uzorku od 55 zemalja
Efektivnost investicija - Kapitalni koeficijent (I od 2000 do 2010)/(GDPod 2001 do 2011)
za svih 55 zemalja posmatranog uzorka
a zatim u integrisanoj tabeli:
Investicije, njihova pokrivenost domaom tednjom i njihova efektivnost - sve u korelaciji
sa stopama ekonomskog rasta (rasta GDP).

Bruto domae investicije - Gross capital formation (ranije gross
domestic investment)
Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists of outlays on
additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories.
Fixed assets include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant,
machinery, and equipment purchases; and the construction of roads, railways, and the
like, including schools, offices, hospitals, private residential dwellings, and commercial
and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to meet temporary
or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to
the 1993 SNA, net acquisitions of valuables are also considered capital formation.

19
Bruto domae investicije, Gross capital formation (u % of GDP) - Rang pozicije u
uzorku od 55 zemalja
Indikatore i rang pozicije pripremio prof. Stanko Radmilovi na osnovu podataka iz WB
DataBank, maj 2013.

Rank position

Country
Gross capital formation
(% of GDP)
1 China 42,5
2 Qatar 33,5
3 India
32,2
4 Belarus
31,0
5 Estonia
29,9
6 Korea, R.
29,5
7 Latvia
29,4
8 Czech...
27,3
9 Moldova
27,3
10 Spain
27,0
11 Austral.
26,6
12 Indones.
26,3
13 Slovenia
26,3
14 Albania
26,2
15 Slovak...
26,1
16 Bulgaria
25,7
17 Croatia
25,3
18 Roman.
24,5
19 Mexico
24,0
20 Venezue.
24,0
21 Portugal
23,3
22 Hunga.
23,1
23 Maced.
23,0
24 Greece
22,9
25 Austria
22,8
26 Montene.
23,6
27 Japan
22,3
28 Ukraine
22,1

20
29 B - H
21,8
30 Russia...
21,7
31 UAEmir.
21,7
32 Norway
21,6
33 Switzerl...
21,6
34 Lithuan.
21,5
35 Belgium
21,4
36 Canada
21,4
37 Ireland
21,4
38 Poland
21,2
39 Serbia
21,1
40 Italy
20,8
41 Finland
20,5
42 Sa. Arab.
20,4
43 Denmark
20,2
44 France
19,9
45 Netherl.
19,7
46 Argent.
19,5
47 Cyprus
19,5
48 Turkey
19,5
49 Germany
18,5
50 So. Afric.
18,5
51 Sweden
18,4
52 Israel
18,1
53 U S
18,0
54 Brazil
17,9
55 U K
16,7

Bruto domaa tednja (akumulacija), (u % od GDP)
Gross domestic savings (% of GDP): Gross domestic savings are calculated as GDP
less final consumption expenditure (total consumption).

21

Bruto domaa tednja (akumulacija), Gross domestic savings (u % of GDP) - Rang
pozicije u uzorku od 55 zemalja
DataBank, maj 2013.

Rank position Country
Gross domes. savings (
in % of GDP)
1 Qatar 64,1
2 China 47,0
3 Sa. Arab. 44,1
4 Norway 36,3
5 Ireland 35,8
6 Venezue. 34,8
7 Russia... 33,0
8 UAEmir. 31,7
9 Korea, R. 31,6
10 Indones. 31,1
11 India 29,1
12 Switzerl... 29,7
13 Czech... 28,8
14 Netherl. 27,0
15 Austria 26,8
16 Estonia 26,5
17 Austral. 25,7
18 Slovenia 25,7
19 Belarus 25,6
20 Finland 25,6
21 Sweden 25,4
22 Denmark 25,0
23 Argent. 24,9
24 Belgium 24,8
25 Canada 23,8
26 Spain 23,4
27 Hunga. 23,3
28 Japan 23,3
29 Germany 23,2
30 Slovak... 23,2
31 Mexico 22,4
32 Ukraine 21,7
33 Italy 20,7

22
34 Croatia 20,3
35 France 19,3
36 Brazil 18,9
37 So. Afric. 18,6
38 Latvia 18,5
39 Poland 18,5
40 Israel 17,6
41 Turkey 16,6
42 Roman. 16,5
43 Bulgaria 15,1
44 Lithuan. 15,1
45 Portugal 15,0
46 Cyprus 14,8
47 U K 14,4
48 U S 13,6
49 Greece 11,0
50 Maced. 4,3
51 Albania 2,9
52 Serbia 0,8
53 Montene. -3,6
54 Moldova -9,9
55 B - H -15,4

Efektivnost investicija - Kapitalni koeficijent - ICOR
Po definiciji Kapitalni koeficijent je odnos veliina investiranog kapitala (I) i poveanja
outputa (GDP).
I teorijski i praktino to je indikator efektivnosti investicija. Konkretno ovde, on pokazuje
koliko je novanih jedinica (tekuih US$ u periodu 2000-10) investirano da bi
obezbedio porast od jedne novane jednice GDP (tekuih US$ u periodu 2001-11).
Samo po sebi se razume: to je kapitalni koeficijent vii, utoliko je investiranje
nepovoljnije, manje efektivno.

23
Kapitalni koeficijent (I od 2000 do 2010)/(GDP od 2001 do 2011 za svih 55 zemalja
posmatranog uzorka
DataBank, maj 2013.

Rank

Country
Capital Coeffic. (I od 2000 do
2010)/ (GDPod 2001 do 2011)
1 Brazil 1,1
2 Russia... 1,3
3 Indones. 1,4
4 So. Afric. 1,5
5 Qatar 1,6
6 Turkey 1,6
7 UAEmir. 1,6
8 Sa. Arab. 1,7
9 Ukraine 1,7
10 Serbia 1,8
11 Moldova 1,8
12 Austral. 1,9
13 Roman. 1,9
14 Lithuan. 2,0
15 B - H 2,2
16 China 2,2
17 Maced. 2,2
18 Montene. 2,2
19 Norway 2,2
20 Poland 2,2
21 Sweden 2,2
22 Switzerl... 2,2
23 Bulgaria 2,3
24 Cyprus 2,3
25 India 2,3
26 Canada 2,4
27 Israel 2,4
28 Czech... 2,5
29 Slovak... 2,5
30 Albania 2,6
31 Hunga. 2,6
32 Venezue. 2,6
33 Belarus 2,7
34 Estonia 2,7
35 Argent. 2,8

24
36 Latvia 2,8
37 Belgium 2,9
38 Finland 2,9
39 France 2,9
40 Germany 2,9
41 Netherl. 2,9
42 Austria 3,0
43 Croatia 3,0
44 Denmark 3,0
45 Italy 3,4
46 Greece 3,4
47 Slovenia 3,4
48 Spain 3,5
49 U K 3,6
50 Ireland 3,7
51 Portugal 3,7
52 Korea, R. 3,8
53 Mexico 3,8
54 U S 4,7
55 Japan 6,0

Investicije, njihova pokrivenost domaom tednjom i njihova efektivnost
- sve u korelaciji sa stopama ekonomskog rasta (procentualnog rasta
GDP)
Radi iskazivanja i komparacije odnosa investicija i tednje (pokrivenosti bruto domaih
investicija, bruto domaom tednjom), identifikovanja meuzavisnosti ekonomskih stopa
rasta i stopa rasta investicija i njihove efektivnosti, sve tri gore prezentovane tabele
kompletno su objedinjene u jednu, koja sledi u nastavku.

S
Gross capital format. (% of
GDP)
Gross domes. savings ( in %
of GDP)
Capital Coeffic. (I od 2000
do 2010)/ (GDPod 2001
do 2011)
Rank Country % Rank Country % Rank Country % Rank Country %
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
1
Qatar
12,5 2 Qatar 33,5 1 Qatar 64,1 5 Qatar 1,6
2
China
10,0 1 China 42,5 2 China 47,0 16 China 2,2
3
India
7,0 3 India 32,2 11 India 29,1 25 India 2,3
4
Belar.
6,7 4 Belarus 31,0 19 Belarus 25,6 33 Belarus 2,7
5
UAEmir.
5,8 31 UAEmir. 21,7 8 UAEmir. 31,7 7 UAEmir. 1,6

25
6
Sa. Arab.
5,4 42 Sa. Arab. 20,4 3 Sa. Arab. 44,1 8 Sa. Arab. 1,7
7
Indone.
5,3 12 Indones. 26,3 10 Indones. 31,1 3 Indones. 1,4
8
Russ.
5,2 30 Russia... 21,7 7 Russia... 33,0 2 Russia... 1,3
9
Alban.
5,1 14 Albania 26,2 51 Albania 2,9 30 Albania 2,6
10
Eston.
4,8 5 Estonia 29,9 16 Estonia 26,5 34 Estonia 2,7
11
Lithuan.
4,6 34 Lithuan. 21,5 44 Lithuan. 15,1 14 Lithuan. 2,0
12
Mold.
4,6 9 Moldova 27,3 54 Moldova -9,9 11 Moldova 1,8
13
Turk.
4,5 48 Turkey 19,5 41 Turkey 16,6 6 Turkey 1,6
14
Latvia
4,4 7 Latvia 29,4 38 Latvia 18,5 36 Latvia 2,8
15
Ukra.
4,4 28 Ukraine 22,1 32 Ukraine 21,7 9 Ukraine 1,7
16
Argen.
4,3 46 Argent. 19,5 23 Argent. 24,9 35 Argent. 2,8
17
Korea
4,3 6 Korea, R. 29,5 9 Korea, R. 31,6 52 Korea, R. 3,8
18
Slovak
4,2 15 Slovak... 26,1 30 Slovak... 23,2 29 Slovak... 2,5
19
Bulgar.
3,8 16 Bulgaria 25,7 43 Bulgaria 15,1 23 Bulgaria 2,3
20
Israel
3,8 52 Israel 18,1 40 Israel 17,6 27 Israel 2,4
21
Poland
3,8 38 Poland 21,2 39 Poland 18,5 20 Poland 2,2
22
Rom.
3,7 18 Roman. 24,5 42 Roman. 16,5 13 Roman. 1,9
23
Venezu.
3,7 20 Venezue. 24,0 6 Venezue. 34,8 32 Venezue. 2,6
24
So. Afric.
3,5 50 So. Afric. 18,5 37 So. Afric. 18,6 4 So. Afric. 1,5
25
Brazil
3,4 54 Brazil 17,9 36 Brazil 18,9 1 Brazil 1,1
26
Monten.
3,4 26 Montene. 23,6 53 Montene. -3,6 18 Montene. 2,2
27
B - H
3,2 29 B - H 21,8 55 B - H -15,4 15 B - H 2,2
28
Serbia
3,2 39 Serbia 21,1 52 Serbia 0,8 10 Serbia 1,8
29
Australia
3,1 11 Austral. 26,6 17 Austral. 25,7 12 Austral. 1,9
30
Ireland
3,1 37 Ireland 21,4 5 Ireland 35,8 50 Ireland 3,7
31
Czech
3,0 8 Czech... 27,3 13 Czech... 28,8 28 Czech... 2,5
32
Maced.
2,6 23 Maced. 23,0 50 Maced. 4,3 17 Maced. 2,2
33
Cyprus
2,4 47 Cyprus 19,5 46 Cyprus 14,8 24 Cyprus 2,3
34
Swed.
2,4 51 Sweden 18,4 21 Sweden 25,4 21 Sweden 2,2
35
Mexico
2,3 19 Mexico 24,0 31 Mexico 22,4 53 Mexico 3,8
36
Sloven.
2,3 13 Slovenia 26,3 18 Slovenia 25,7 47 Slovenia 3,4
37
Can.
2,2 36 Canada 21,4 25 Canada 23,8 26 Canada 2,4
38
Croat.
2,1 17 Croatia 25,3 34 Croatia 20,3 43 Croatia 3,0
39
Finl.
2,0 41 Finland 20,5 20 Finland 25,6 38 Finland 2,9
40
Hung.
1,9 22 Hunga. 23,1 27 Hunga. 23,3 31 Hunga. 2,6
41
Spain
1,9 10 Spain 27,0 26 Spain 23,4 48 Spain 3,5
42
Switz.
1,8 33 Switzerl... 21,6 12 Switzerl... 29,7 22 Switzerl... 2,2

26
43
U.K.
1,8 55 U K 16,7 47 U K 14,4 49 U K 3,6
44
U.S.
1,8 53 U S 18,0 48 U S 13,6 54 U S 4,7
45
Austria
1,7 25 Austria 22,8 15 Austria 26,8 42 Austria 3,0
46
Norw.
1,7 32 Norway 21,6 4 Norway 36,3 19 Norway 2,2
47
Belg.
1,5 35 Belgium 21,4 24 Belgium 24,8 37 Belgium 2,9
48
Netherl.
1,4 45 Netherl. 19,7 14 Netherl. 27,0 41 Netherl. 2,9
49
France
1,3 44 France 19,9 35 France 19,3 39 France 2,9
50
Germ.
1,3 49 Germany 18,5 29 Germany 23,2 40 Germany 2,9
51
Japan
0,9 27 Japan 22,3 28 Japan 23,3 55 Japan 6,0
52
Denm.
0,8 43 Denmark 20,2 22 Denmark 25,0 44 Denmark 3,0
53
Greece
0,8 24 Greece 22,9 49 Greece 11,0 46 Greece 3,4
54
Portu.
0,5 21 Portugal 23,3 45 Portugal 15,0 51 Portugal 3,7
55
Italy
0,4 40 Italy 20,8 33 Italy 20,7 45 Italy 3,4

***
M4. Upotreba GDP i suficit plasiran u inostranstvo, odnosno deficit
pokrivan iz inostranstva, u periodu 2000-11, za 55 zemalja

Ovaj lanak, kao i lanci M2 i M3 elaborira M1. Tanije reeno, re je o analitikom
razmatranju odreenih aspekata u lanku M1:
Finalna potronja drave (bez zarada) - General government final consumption
expenditure (annual % growth)
Finalna potronja domainstava (ukljuujui i izdatke za trajna potrona dobra) -
Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP)
Bruto domaa tednja (akumulacija) - Gross domestic savings ( in % of GDP)
Saldo spoljno-trgovinskog bilansa roba i usluga - External balance on goods and
servicices (% of GDP)
M4. Upotreba GDP i suficit plasiran u inostranstvo, odnosno deficit pokrivan iz
inostranstva, u periodu 2000-11.

27
Finalna potronja drave (bez zarada) - General government final
consumption expenditure (annual % growth), 2000-11
General government final consumption expenditure (annual % growth): Annual
percentage growth of general government final consumption expenditure based on
constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. General
government final consumption expenditure (general government consumption) includes
all government current expenditures for purchases of goods and services (including
compensation of employees). It also includes most expenditures on national defense
and security, but excludes government military expenditures that are part of government
capital formation.

expenditure (annual % growth)
DataBank, maj 2013.
Rank Country %of GDP
1 2 3
1 China 9,3
2 S. Arab. 8,6
3 Indones. 7,6
4 Mold. 7,0
5 Roman. 7,0
6 Serbia 6,8
7 Venez. 6,4
8 India 5,9
9 UAEmir. 5,7
10 Alban. 5,3
11 So. Afri. 4,6
12 Spain 4,3
13 Korea, 4,2
14 Poland 3,9
15 Turkey 3,9
16 Slovak... 3,8
17 Cyprus 3,3
18 Sloven. 3,1
19 Lithuan. 3,0
20 Austral. 2,9
21 Brazil 2,9
22 Ireland 2,9

28
23 Netherl. 2,9
24 Cana. 2,8
25 Eston. 2,5
26 Norw. 2,4
27 Bulg. 2,1
28 Israel 2,1
29 Gree. 2,1
30 U K 2,1
31 U S 2,0
32 Japan 1,9
33 Belgi. 1,7
34 Ukrai. 1,7
35 Czech... 1,6
36 France 1,6
37 Denm. 1,5
38 Portug. 1,5
39 Russia... 1,5
40 Italy 1,4
41 Austria 1,2
42 Croat. 1,2
43 Finland 1,2
44 Germ. 1,2
45 Hunga. 1,2
46 Maced. 1,1
47 Mexi. 1,1
48 Swed. 1,0
49 Switzerl... 1,0
50 Belar. 0,9
51 Argent. ...
52 B - H ...
53 Latvia ...
54 Monten. ...
55 Qatar ...

29
Finalna potronja domainstava (ukljuujui i izdatke za trajna potrona
dobra) - Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP),
2000-11
Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP): Household final
consumption expenditure (formerly private consumption) is the market value of all goods
and services, including durable products (such as cars, washing machines, and home
computers), purchased by households. It excludes purchases of dwellings but includes
imputed rent for owner-occupied dwellings. It also includes payments and fees to
governments to obtain permits and licenses. Here, household consumption expenditure
includes the expenditures of nonprofit institutions serving households, even when
reported separately by the country. This item also includes any statistical discrepancy in
the use of resources relative to the supply of resources.

Finalna potronja domainstava (ukljuujui i izdatke za trajna potrona dobra) -
Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP)
DataBank, maj 2013.
1 2 3
1 Mold. 91,6
2 B - H 91,4
3 Albania 87,9
4 Monten. 79,2
5 Maced. 76,2
6 Serbia 79,1
7 Roman. 71,2
8 U S 70,3
9 Gree. 70,6
10 Turkey 70,6
11 Bulgar. 67,1
12 Mexi. 66,3
13 Cyprus 65,7
14 Lithuan. 64,9
15 Portug. 64,7
16 U K 64,5
17 Poland 63,4
18 Latvia 62,6
19 Argent. 61,9
20 So. Afr. 61,8

30
21 Brazil 61,0
22 UA Emir. 60,8
23 Indones. 60,7
24 India 59,5
25 Italy 59,5
26 Croat. 59,4
27 Ukrai. 59,4
28 Switzer. 59,0
29 Japan 58,1
30 Spain 58,0
31 Germ. 57,9
32 Slovak 57,6
33 France 57,0
34 Israel 56,8
35 Austral. 56,8
36 Cana. 56,3
37 Hunga. 55,5
38 Belar. 55,4
39 Sloven. 55,1
40 Eston. 54,8
41 Austria 54,5
42 Korea, 54,3
43 Venez. 52,9
44 Belgi. 52,3
45 Finland 51,9
46 Czech 50,3
47 Russi. 49,4
48 Denm. 48,2
49 Swed. 48,2
50 Netherl. 47,8
51 Ireland 47,0
52 Norw. 43,0
53 China 38,8
54 S. Arab. 32,4
55 Qatar 15,6

31
Bruto domaa tednja (akumulacija) - Gross domestic savings ( in % of
GDP), 2000-11
Gross domestic savings (% of GDP): Gross domestic savings are calculated as GDP
less final consumption expenditure (total consumption).

Bruto domaa tednja (akumulacija) - Gross domestic savings ( in % of GDP)
DataBank, maj 2013.
1 2 3
1 Qatar 64,1
2 China 47,0
3 Sa. Arab. 44,1
4 Norway 36,3
5 Ireland 35,8
6 Venezue. 34,8
7 Russia... 33,0
8 UAEmir. 31,7
9 Korea, R. 31,6
10 Indones. 31,1
11 India 29,1
12 Switzerl... 29,7
13 Czech... 28,8
14 Netherl. 27,0
15 Austria 26,8
16 Estonia 26,5
17 Austral. 25,7
18 Slovenia 25,7
19 Belarus 25,6
20 Finland 25,6
21 Sweden 25,4
22 Denmark 25,0
23 Argent. 24,9
24 Belgium 24,8
25 Canada 23,8
26 Spain 23,4
27 Hunga. 23,3
28 Japan 23,3
29 Germany 23,2
30 Slovak... 23,2

32
31 Mexico 22,4
32 Ukraine 21,7
33 Italy 20,7
34 Croatia 20,3
35 France 19,3
36 Brazil 18,9
37 So. Afric. 18,6
38 Latvia 18,5
39 Poland 18,5
40 Israel 17,6
41 Turkey 16,6
42 Roman. 16,5
43 Bulgaria 15,1
44 Lithuan. 15,1
45 Portugal 15,0
46 Cyprus 14,8
47 U K 14,4
48 U S 13,6
49 Greece 11,0
50 Maced. 4,3
51 Albania 2,9
52 Serbia 0,8
53 Montene. -3,6
54 Moldova -9,9
55 B - H -15,4

Saldo spoljno-trgovinskog bilansa roba i usluga - External balance on
goods and servicices (% of GDP), 2000-11
External balance on goods and services (% of GDP): External balance on goods and
services (formerly resource balance) equals exports of goods and services minus
imports of goods and services (previously nonfactor services).
Saldo spoljno-trgovinskog bilansa roba i usluga - External balance on goods and
servicices (% of GDP)
DataBank, maj 2013.

1 2 3

33
1 Qatar 30,6
2 S. Arab. 23,7
3 Norw. 14,6
4 Ireland 14,4
5 Venez. 10,8
6 Russia... 11,3
7 UAEmir. 10,0
8 Netherl. 7,4
9 Switzerl... 8,1
10 Swed. 7,0
11 Argent. 5,3
12 Finland 5,1
13 Denm. 4,8
14 Indones. 4,8
15 Germ. 4,6
16 China 4,5
17 Austria 4,0
18 Belgi. 3,4
19 Cana. 2,4
20 Korea, 2,1
21 Czech... 1,4
22 Brazil 1,0
23 Japan 1,0
24 Hunga. 0,3
25 So. Afri. 0,2
26 Italy -0,1
27 Ukrai. -0,4
28 Israel -0,5
29 France -0,6
30 Sloven. -0,6
31 Austral. -1,0
32 Mexi. -1,7
33 U K -2,3
34 Poland -2,4
35 Slovak... -2,9
36 Turkey -2,9
37 India -3,0
38 Cyprus -3,4
39 Eston. -3,5
40 Spain -3,6
41 U S -4,4
42 Croat. -5,1
43 Belar. -5,4

34
44 Lithuan. -6,4
45 Roman. -8,0
46 Portug. -8,3
47 Bulg. -10,6
48 Latvia -10,9
49 Gree. -11,9
50 Maced. -18,7
51 Serbia -20,3
52 Alban. -23,3
53 Monten. -27,2
54 Mold. -37,2
55 B - H -37,3
M4. Upotreba GDP i suficit plasiran u inostranstvo, odnosno deficit
pokrivan iz inostranstva, u periodu 2000-11, za 55 zemalja

GDP growth (annual
%) Average 2000-12
General govern. final
consum. Expend.
(annual % growth),
2000-11
Househ. final consum.
Expend, etc. (% of
GDP), 2000-11
Gross domes. savings
( in % of GDP), 2000-
11
External balance on
goods and servic. (%
of GDP), 2000-11
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
1 Qatar 12,5 55 Qatar ... 55 Qatar 15,6 1 Qatar 64,1 1 Qatar 30,6
2 China 10,0 1 China 9,3 53 China 38,8 2 China 47,0 16 China 4,5
3 India 7,0 8 India 5,9 24 India 59,5 11 India 29,1 37 India -3,0
4 Belar. 6,7 50 Belar. 0,9 38 Belar. 55,4 19 Belar. 25,6 43 Belar. -5,4
5 UAEmir. 5,8 9 UAEmir. 5,7 22 UA Emir. 60,8 8 UAEmir. 31,7 7 UAEmir. 10,0
6 S. Arab. 5,4 2 S. Arab. 8,6 54 S. Arab. 32,4 3 S. Arab. 44,1 2 S. Arab. 23,7
7 Indone. 5,3 3 Indones. 7,6 23 Indones. 60,7 10 Indones. 31,1 14 Indones. 4,8
8 Russia. 5,2 39 Russia. 1,5 47 Russi. 49,4 7 Russi. 33,0 6 Russi. 11,3
9 Alban. 5,1 10 Alban. 5,3 3 Alban. 87,9 51 Alban. 2,9 52 Alban. -23,3
10 Eston. 4,8 25 Eston. 2,5 40 Eston. 54,8 16 Eston. 26,5 39 Eston. -3,5
11 Lithuan. 4,6 19 Lithuan. 3,0 14 Lithuan. 64,9 44 Lithuan. 15,1 44 Lithuan. -6,4
12 Mold. 4,6 4 Mold. 7,0 1 Mold. 91,6 54 Mold. -9,9 54 Mold. -37,2
13 Turk. 4,5 15 Turkey 3,9 10 Turkey 70,6 41 Turkey 16,6 36 Turkey -2,9
14 Latvia 4,4 53 Latvia ... 18 Latvia 62,6 38 Latvia 18,5 48 Latvia -10,9
15 Ukrai. 4,4 34 Ukrai. 1,7 27 Ukrai. 59,4 32 Ukrai. 21,7 27 Ukrai. -0,4
16 Argen. 4,3 51 Argent. ... 19 Argent. 61,9 23 Argent. 24,9 11 Argent. 5,3
17 Korea 4,3 13 Korea, 4,2 42 Korea, 54,3 9 Korea, 31,6 20 Korea, 2,1
18 Slovak 4,2 16 Slovak... 3,8 32 Slovak 57,6 30 Slovak 23,2 35 Slovak -2,9
19 Bulgar. 3,8 27 Bulgar. 2,1 11 Bulgar. 67,1 43 Bulgar. 15,1 47 Bulg. -10,6
20 Israel 3,8 28 Israel 2,1 34 Israel 56,8 40 Israel 17,6 28 Israel -0,5

35
21 Poland 3,8 14 Poland 3,9 17 Poland 63,4 39 Poland 18,5 34 Poland -2,4
22 Roman. 3,7 5 Roman. 7,0 7 Roman. 71,2 42 Roman. 16,5 45 Roman. -8,0
23 Venezu. 3,7 7 Venez. 6,4 43 Venez. 52,9 6 Venez. 34,8 5 Venez. 10,8
24 So. Afr. 3,5 11 So. Afri. 4,6 20 So. Afr. 61,8 37 So. Afric. 18,6 25 So. Afri. 0,2
25 Brazil 3,4 21 Brazil 2,9 21 Brazil 61,0 36 Brazil 18,9 22 Brazil 1,0
26 Monten. 3,4 54 Monten. ... 4 Monten. 79,2 53 Monten. -3,6 53 Monten. -27,2
27 B - H 3,2 52 B - H ... 2 B - H 91,4 55 B - H -15,4 55 B - H -37,3
28 Serbia 3,2 6 Serbia 6,8 6 Serbia 79,1 52 Serbia 0,8 51 Serbia -20,3
29 Austral. 3,1 20 Austral. 2,9 35 Austral. 56,8 17 Austral. 25,7 31 Austral. -1,0
30 Ireland 3,1 22 Ireland 2,9 51 Ireland 47,0 5 Ireland 35,8 4 Ireland 14,4
31 Czech 3,0 35 Czech... 1,6 46 Czech 50,3 13 Czech 28,8 21 Czech 1,4
32 Maced. 2,6 46 Maced. 1,1 5 Maced. 76,2 50 Maced. 4,3 50 Maced. -18,7
33 Cyprus 2,4 17 Cyprus 3,3 13 Cyprus 65,7 46 Cyprus 14,8 38 Cyprus -3,4
34 Swed. 2,4 48 Swed. 1,0 49 Swed. 48,2 21 Swed. 25,4 10 Swed. 7,0
35 Mexi. 2,3 47 Mexi. 1,1 12 Mexi. 66,3 31 Mexi. 22,4 32 Mexi. -1,7
36 Sloven. 2,3 18 Sloven. 3,1 39 Sloven. 55,1 18 Sloven. 25,7 30 Sloven. -0,6
37 Cana. 2,2 24 Cana. 2,8 36 Cana. 56,3 34 Croat. 20,3 42 Croat. -5,1
38 Croat. 2,1 42 Croat. 1,2 26 Croat. 59,4 25 Cana. 23,8 19 Cana. 2,4
39 Finl. 2,0 43 Finl. 1,2 45 Finl. 51,9 20 Finl. 25,6 12 Finl. 5,1
40 Hung. 1,9 45 Hung. 1,2 37 Hung. 55,5 27 Hung. 23,3 24 Hung. 0,3
41 Spain 1,9 12 Spain 4,3 30 Spain 58,0 26 Spain 23,4 40 Spain -3,6
42 Switz. 1,8 49 Switz. 1,0 28 Switz. 59,0 12 Switz. 29,7 9 Switz. 8,1
43 U.K. 1,8 30 U K 2,1 16 U K 64,5 47 U K 14,4 33 U K -2,3
44 U.S. 1,8 31 U S 2,0 8 U S 70,3 48 U S 13,6 41 U S -4,4
45 Austria 1,7 41 Austria 1,2 41 Austria 54,5 15 Austria 26,8 17 Austria 4,0
46 Norw. 1,7 26 Norw. 2,4 52 Norw. 43,0 4 Norw. 36,3 3 Norw. 14,6
47 Belgi. 1,5 33 Belgi. 1,7 44 Belgi. 52,3 24 Belgi. 24,8 18 Belgi. 3,4
48 Netherl. 1,4 23 Netherl. 2,9 50 Netherl. 47,8 14 Netherl. 27,0 8 Netherl. 7,4
49 France 1,3 36 France 1,6 33 France 57,0 35 France 19,3 29 France -0,6
50 Germ. 1,3 44 Germ. 1,2 31 Germ. 57,9 29 Germ. 23,2 15 Germ. 4,6
51 Japan 0,9 32 Japan 1,9 29 Japan 58,1 28 Japan 23,3 23 Japan 1,0
52 Denm. 0,8 37 Denm. 1,5 48 Denm. 48,2 22 Denm. 25,0 13 Denm. 4,8
53 Gree. 0,8 29 Gree. 2,1 9 Gree. 70,6 49 Gree. 11,0 49 Gree. -11,9
54 Portu. 0,5 38 Portug. 1,5 15 Portug. 64,7 45 Portug. 15,0 46 Portug. -8,3
55 Italy 0,4 40 Italy 1,4 25 Italy 59,5 33 Italy 20,7 26 Italy -0,1
Pripremljeno na osbivu podataka iz: WB DataBank, maj 2013, izuzev podata o GDP rastu (godinji %), proseci
2000-12 u kol. 1,2,3 - koji su iz IMF WEO Database, April 2013

***

36
M5. Dravna potronja - sveukupna i finalna (bez zarada) - i dravni
dug - sve u korelaciji sa stopama rasta, u periodu 2000-12
Ovaj lanak, kao i lanci M2, M3 i M4 elaborira Indikatore M1. Tanije reeno, re je o
analitikom razmatranju odreenih aspekata u lanku M1:
Sveukupna dravna potronja - General government total expenditure, % of GDP, za
2000-12
expenditure (annual % growth), za 2000-11
Dravni (javni) dug - General government gross debt, % of GDP, za 2000-12
Dravna potronja - sveukupna i finalna (bez zarada) - i dravni dug - integrisane rang
pozicije na osnovu pozicija u stopama rasta GDP
Sveukupna dravna potronja - General government total expenditure,
% of GDP, za 2000-12
General government total expenditure (Percent of GDP). Total expenditure consists
of total expense and the net acquisition of nonfinancial assets. Note: Apart from being
on an accrual basis, total expenditure differs from the GFSM 1986 definition of total
expenditure in the sense that it also takes the disposals of nonfinancial assets into
account.
Sveukupna dravna potronja - General government total expenditure, % of GDP
Indikatore i rang pozicije pripremio prof. Stanko Radmilovi na osnovu podataka IMF
Database, WEO april 2013, sa podacima za 2012.

1 2 3
1 Denm. 54,8
2 France 53,9
3 Swed. 51,4
4 Finland 51,1
5 Austria 51,0
6 Belgi. 50,8
7 Hunga. 49,9
8 B - H 49,0
9 Italy 48,6
10 Israel 48,5

37
11 Gree. 47,9
12 Netherl. 47,1
13 Germ. 46,3
14 Portug. 45,7
15 Serbia 43,7
16 Czech... 43,7
17 Poland 43,5
18 Ukrai. 43,4
19 Norw. 43,3
20 Sloven. 43,3
21 Belar. 43,2
22 Cyprus 43,0
23 Croat. 42,5
24 Spain 41,2
25 U K 41,2
26 Cana. 40,5
27 Argent. 34,7
28 Austral. 35,2
29 Ireland 39,3
30 Brazil 38,2
31 Eston. 38,2
32 Latvia 37,9
33 U S 37,9
34 Mold. 37,5
35 Japan 36,8
36 Lithuan. 36,2
37 Turkey 36,0
38 Bulg. 35,8
39 Roman. 34,8
40 Russia 34,8
41 Venezu. 34,6
42 S. Arab. 34,4
43 Maced. 34,4
44 Switzer. 34,4
45 Slovak... 33,6
46 Monten. 33,5
47 Alban. 30,1
48 Qatar 29,5
49 So. Afri. 28,8
50 India 27,2
51 Mexi. 23,9
52 Korea 20,7
53 UAEmir. 20,6

38
54 China 20,2
55 Indones. 19,4

Finalna potronja drave (bez zarada) - General government final
consumption expenditure (annual % growth) - za 2000-11
General government final consumption expenditure (annual % growth): Annual
percentage growth of general government final consumption expenditure based on
constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. General
government final consumption expenditure (general government consumption) includes
all government current expenditures for purchases of goods and services (including
compensation of employees). It also includes most expenditures on national defense
and security, but excludes government military expenditures that are part of government
capital formation.

expenditure (annual % growth), za 2000-11
DataBank, maj 2013.

1 2 3
1 China 9,3
2 S. Arab. 8,6
3 Indones. 7,6
4 Mold. 7,0
5 Roman. 7,0
6 Serbia 6,8
7 Venez. 6,4
8 India 5,9
9 UAEmir. 5,7
10 Alban. 5,3
11 So. Afri. 4,6
12 Spain 4,3
13 Korea, 4,2

39
14 Poland 3,9
15 Turkey 3,9
16 Slovak... 3,8
17 Cyprus 3,3
18 Sloven. 3,1
19 Lithuan. 3,0
20 Austral. 2,9
21 Brazil 2,9
22 Ireland 2,9
23 Netherl. 2,9
24 Cana. 2,8
25 Eston. 2,5
26 Norw. 2,4
27 Bulg. 2,1
28 Israel 2,1
29 Gree. 2,1
30 U K 2,1
31 U S 2,0
32 Japan 1,9
33 Belgi. 1,7
34 Ukrai. 1,7
35 Czech... 1,6
36 France 1,6
37 Denm. 1,5
38 Portug. 1,5
39 Russia... 1,5
40 Italy 1,4
41 Austria 1,2
42 Croat. 1,2
43 Finland 1,2
44 Germ. 1,2
45 Hunga. 1,2
46 Maced. 1,1
47 Mexi. 1,1
48 Swed. 1,0
49 Switzerl... 1,0
50 Belar. 0,9
51 Argent. ...
52 B - H ...
53 Latvia ...
54 Monten. ...
55 Qatar ...

40

Dravni (javni) dug - General government gross debt, % of GDP, za 2000-
12
General government gross debt (Percent of GDP). Gross debt consists of all
liabilities that require payment or payments of interest and/or principal by the debtor to
the creditor at a date or dates in the future. This includes debt liabilities in the form of
SDRs, currency and deposits, debt securities, loans, insurance, pensions and
standardized guarantee schemes, and other accounts payable. Thus, all liabilities in the
GFSM 2001 system are debt, except for equity and investment fund shares and
financial derivatives and employee stock options. Debt can be valued at current market,
nominal, or face values (GFSM 2001, paragraph 7.110).
Dravni (javni) dug - General government gross debt, % of GDP, za 2000-12

1 2 3
1 Japan 188,4
2 Gree. 118,5
3 Italy 110,4
4 Belgi. 96,3
5 Israel 85,0
6 Argent. 78,3
7 Cana. 77,5
8 India 75,9
9 U S 74,4
10 Serbia 72,7
11 Portug. 72,3
12 France 69,4
13 Germ. 69,1
14 Brazil 68,6
15 Hunga. 67,0
16 Austria 66,7
17 Cyprus 65,5
18 Alban. 59,8
19 Switzer. 58,2
20 Netherl. 55,7
21 U K 53,8
22 Spain 53,1

41
23 Turkey 51,9
24 Ireland 51,1
25 Indones. 47,5
26 Poland 47,2
27 Swed. 45,8
28 Norw. 45,2
29 Finland 43,2
30 Denm. 42,6
31 Mold. 42,6
32 Mexi. 42,3
33 S. Arab. 41,1
34 Slovak... 40,0
35 Croat. 38,7
36 Venezu. 37,6
37 So. Afri. 36,1
38 Monten. 35,8
39 Maced. 33,8
40 Bulg. 33,5
41 Belar. 33,3
42 Qatar 31,8
43 Sloven. 31,8
44 B - H 31,6
45 Czech... 30,4
46 Ukrai. 29,6
47 Korea 27,5
48 Lithuan. 24,8
49 Roman. 24,0
50 Russia 21,9
51 Latvia 20,2
52 China 20,1
53 Austral. 16,0
54 UAEmir. 10,3
55 Eston. 5,5

Dravna potronja - sveukupna i finalna (bez zarada) - i dravni dug -
integrisane rang pozicije na osnovu pozicija u stopama rasta GDP

GDP growth (annual %)
Average 2000-12 (Iz IMF
Database)
General government total
expenditure, % of GDP,
2000-12
General govern. final consum.
Expend. (annual % growth),
2000-11
General government gross
debt, % of GDP, 2000-12
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP
Rank Country
%of
GDP

42
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
1 Qatar 12,5 48 Qatar 29,5 1 Qatar ... 42 Qatar 31,8
2 China 10,0 54 China 10 2 China 9,3 52 China 20,1
3 India 7,0 50 India 27,2 3 India 5,9 8 India 75,9
4 Belar. 6,7 21 Belar. 43,2 4 Belar. 0,9 41 Belar. 33,3
5 UAEmir. 5,8 53 UAEmir. 20,6 5 UAEmir. 5,7 54 UAEmir. 10,3
6 Sa. Arab. 5,4 42 S. Arab. 34,4 6 S. Arab. 8,6 33 S. Arab. 41,1
7 Indone. 5,3 55 Indones. 19,4 7 Indones. 7,6 25 Indones. 47,5
8 Russ. 5,2 40 Russia 34,8 8 Russia... 1,5 50 Russia 21,9
9 Alban. 5,1 47 Alban. 30,1 9 Alban. 5,3 18 Alban. 59,8
10 Eston. 4,8 31 Eston. 38,2 10 Eston. 2,5 55 Eston. 5,5
11 Lithuan. 4,6 36 Lithuan. 36,2 11 Lithuan. 3,0 48 Lithuan. 24,8
12 Mold. 4,6 34 Mold. 37,5 12 Mold. 7,0 31 Mold. 42,6
13 Turk. 4,5 37 Turkey 36,0 13 Turkey 3,9 23 Turkey 51,9
14 Latvia 4,4 32 Latvia 37,9 14 Latvia ... 51 Latvia 20,2
15 Ukrai. 4,4 18 Ukrai. 43,4 15 Ukrai. 1,7 46 Ukrai. 29,6
16 Argent. 4,3 27 Argent. 34,7 16 Argent. ... 6 Argent. 78,3
17 Korea 4,3 52 Korea 20,7 17 Korea, 4,2 47 Korea 27,5
18 Slovak 4,2 45 Slovak... 33,6 18 Slovak... 3,8 34 Slovak... 40,0
19 Bulgar. 3,8 38 Bulg. 35,8 19 Bulg. 2,1 40 Bulg. 33,5
20 Israel 3,8 10 Israel 48,5 20 Israel 2,1 5 Israel 85,0
21 Poland 3,8 17 Poland 43,5 21 Poland 3,9 26 Poland 47,2
22 Rom. 3,7 39 Roman. 34,8 22 Roman. 7,0 49 Roman. 24,0
23 Venezu. 3,7 41 Venezu. 34,6 23 Venez. 6,4 36 Venezu. 37,6
24 So. Afric. 3,5 49 So. Afri. 28,8 24 So. Afri. 4,6 37 So. Afri. 36,1
25 Brazil 3,4 30 Brazil 38,2 25 Brazil 2,9 14 Brazil 68,6
26 Monten. 3,4 46 Monten. 33,5 26 Monten. ... 38 Monten. 35,8
27 B - H 3,2 8 B - H 49,0 27 B - H ... 44 B - H 31,6
28 Serbia 3,2 15 Serbia 43,7 28 Serbia 6,8 10 Serbia 72,7
29 Austral. 3,1 28 Austral. 35,2 29 Austral. 2,9 53 Austral. 16,0
30 Ireland 3,1 29 Ireland 39,3 30 Ireland 2,9 24 Ireland 51,1
31 Czech 3,0 16 Czech... 43,7 31 Czech... 1,6 45 Czech... 30,4
32 Maced. 2,6 43 Maced. 34,4 32 Maced. 1,1 39 Maced. 33,8
33 Cyprus 2,4 22 Cyprus 43,0 33 Cyprus 3,3 17 Cyprus 65,5
34 Swed. 2,4 3 Swed. 51,4 34 Swed. 1,0 27 Swed. 45,8
35 Mexico 2,3 51 Mexi. 23,9 35 Mexi. 1,1 32 Mexi. 42,3
36 Sloven. 2,3 20 Sloven. 43,3 36 Sloven. 3,1 43 Sloven. 31,8
37 Cana. 2,2 26 Cana. 40,5 37 Cana. 2,8 7 Cana. 77,5
38 Croat. 2,1 23 Croat. 42,5 38 Croat. 1,2 35 Croat. 38,7
39 Finl. 2,0 4 Finl. 51,1 39 Finl. 1,2 29 Finl. 43,2
40 Hung. 1,9 7 Hunga. 49,9 40 Hunga. 1,2 15 Hunga. 67,0
41 Spain 1,9 24 Spain 41,2 41 Spain 4,3 22 Spain 53,1
42 Switz. 1,8 44 Switzer. 34,4 42 Switzerl... 1,0 19 Switzer. 58,2

43
43 U.K. 1,8 25 U K 41,2 43 U K 2,1 21 U K 53,8
44 U.S. 1,8 33 U S 37,9 44 U S 2,0 9 U S 74,4
45 Austria 1,7 5 Austria 51,0 45 Austria 1,2 16 Austria 66,7
46 Norw. 1,7 19 Norw. 43,3 46 Norw. 2,4 28 Norw. 45,2
47 Belgi. 1,5 6 Belgi. 50,8 47 Belgi. 1,7 4 Belgi. 96,3
48 Netherl. 1,4 12 Netherl. 47,1 48 Netherl. 2,9 20 Netherl. 55,7
49 France 1,3 2 France 53,9 49 France 1,6 12 France 69,4
50 Germ. 1,3 13 Germ. 46,3 50 Germ. 1,2 13 Germ. 69,1
51 Japan 0,9 35 Japan 36,8 51 Japan 1,9 1 Japan 188,4
52 Denm. 0,8 1 Denm. 54,8 52 Denm. 1,5 30 Denm. 42,6
53 Gree. 0,8 11 Gree. 47,9 53 Gree. 2,1 2 Gree. 118,5
54 Portu. 0,5 14 Portug. 45,7 54 Portug. 1,5 11 Portug. 72,3
55 Italy 0,4 9 Italy 48,6 55 Italy 1,4 3 Italy 110,4

***
M6. Ukupne investicije (domae i FDI), nezaposlenost, saldo
platnog bilansa - sve ukorelaciji sa stopama rasta
U ovom lanku, kao i u lancima M2, M3, M4 i M5 elaborira se M1. Indikatori (11) o
tekuim i razvojnim kretanjima za 2000-11 u 55 zemalja. Konkretnije reeno, on
predstavlja analitiko prezentovanje odreenih aspekata iz lanka M1:
Bruto domae investicije, % od GDP, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO Database, April,
2013);
Strane direktne investicije (FDI), neto prilivi (u % of GDP), proseci 2000-11 (Iz WB
DataBank, maj 2013;
Stope nezaposlenosti, % od ukupne radne snage, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO
Database, April, 2013);
Saldo (deficit-suficit) platnog bilansa, % od GDP, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO
Database, April, 2013),
i zatim svi ovi aspekti objedinjeni u tabeli:
Investicije (domae i FDI), nezaposlenost, saldo platnog bilansa - sve ukorelaciji sa
stopama rasta; Integrisane rang pozicije.
Cilj je viestruk:
- da se posetiocima sajta (itaocima) analitiki prezentuju ovi indikatori za njihove
informativne i analitike potrebe;

44
- da se uporeenjem domaih i stranih direktnih investicija ispita da li postoji neka
zemlja u kojoj su FDI osnovna (a ne samo dodatna) razvojna orijentacija/osnova;
- da se prui mogunost identifikovanja korelacije FDI sa stopama rasta, stopama
nezaposlenosti i stopama deficita/suficita tekueg platnog bilansa.

Bruto domae investicije, % od GDP, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO
Database, April, 2013)
Total investment (Percent of GDP): Expressed as a ratio of total investment in current
local currency and GDP in current local currency. Investment or gross capital formation
is measured by the total value of the gross fixed capital formation and changes in
inventories and acquisitions less disposals of valuables for a unit or sector. [SNA 1993]

Bruto domae investicije, % od GDP, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO Database,
April, 2013)

Total investment, % of GDP, average 2000-12
Rank Count. %
1 China 42,7
2 Belar. 32,6
3 India 31,9
4 Qatar 30,7
5 Eston. 29,8
6 Korea 29,4
7 Latvia 28,6
8 Alban. 28,3
9 Mold. 27,2
10 Czech, 27,1
11 Indone. 27,0
12 Austral. 26,9
13 Monten. 26,6
14 Spain 26,4
15 Slovak 25,8
16 Croat. 25,6
17 Bulg. 25,5
18 Sloven. 25,3

45
19 Roman. 25,1
20 Mexi. 24,7
21 S. Arab. 24,2
22 Venezu. 24,1
23 B - H 23,6
24 Austria 22,8
25 Hunga. 22,8
26 Portug. 22,8
27 Cana. 22,3
28 Japan 22,1
29 Norw. 22,0
30 Ukrai. 21,8
31 Switzer. 21,5
32 UAEmir. 21,4
33 Belgi. 21,4
34 Gree. 21,4
35 Russia 21,4
36 Finla. 20,3
37 Lithuan. 21,2
38 Poland 21,2
39 Italy 20,6
40 Irela. 20,5
41 Argent. 20,4
42 Denm. 20,0
43 France 19,9
44 Serbia 19,6
45 Turkey 19,6
46 Netherl. 19,5
47 Cyprus 18,8
48 So. Afri. 18,5
49 Germ. 18,4
50 Swed. 18,4
51 U S 18,3
52 Israel 18,0
53 Brazil 17,9
54 U K 16,5
55 Maced. ...

46
Strane direktne investicije (FDI), neto prilivi (u % of GDP), proseci 2000-
11 (Iz WB DataBank, maj 2013
Foreign direct investment, net inflows (% of GDP: Foreign direct investment are the
net inflows of investment to acquire a lasting management interest (10 percent or more
of voting stock) in an enterprise operating in an economy other than that of the investor.
It is the sum of equity capital, reinvestment of earnings, other long-term capital, and
short-term capital as shown in the balance of payments. This series shows net inflows
(new investment inflows less disinvestment) in the reporting economy from foreign
investors, and is divided by GDP.

Strane direktne investicije (FDI), neto prilivi (u % of GDP), proseci 2000-11 (Iz WB
DataBank, maj 2013
DataBank, maj 2013.

FDI, net inflows (in % of GDP), average 2000-11)
Rank Count. %
1 Belgium 16,4
2 Irela. 15,0
3 Bulgaria 12,3
4 Hunga. 11,5
5 Estonia 9,9
6 Cyprus 7,4
7 Moldova 6,2
8 Albania 6,1
9 Netherl. 6,0
10 Maced. 5,4
11 Czech, 5,3
12 Croatia 5,2
13 Austria 5,0
14 Switzerl... 5,0
15 U K 5,0
16 Slovak... 4,7
17 Sweden 4,7

47
18 B - H 4,6
19 Roman. 4,6
20 Latvia 4,3
21 Ukraine 4,3
22 Israel 4,1
23 Poland 3,9
24 Serbia 3,9
25 Qatar 3,8
26 Spain 3,8
27 China 3,6
28 Finla. 3,6
29 Lithuan. 3,6
30 UAEmir. 3,6
31 Canada 3,5
32 Portugal 3,5
33 Sa. Arab. 3,4
34 Denmark 3,3
35 Austral. 3,2
36 Norway 3,0
37 Brazil 2,9
38 Mexico 2,8
39 France 2,7
40 Russia... 2,5
41 Belarus 2,4
42 Sloven. 2,3
43 Argen. 2,2
44 Germany 2,0
45 So. Afric. 1,7
46 Turkey 1,7
47 U S 1,7
48 India 1,6
49 Venezu. 1,3
50 Italy 1,1
51 Greece 0,8
52 Indone. 0,7
53 Korea, R. 0,6
54 Japan 0,2
55 Montene. ...

Stope nezaposlenosti, % od ukupne radne snage, proseci 2000-12 (Iz
IMF WEO Database, April, 2013)

48
Unemployment rate (Percent of total labor force): Unemployment rate can be
defined by either the national definition, the ILO harmonized definition, or the OECD
harmonized definition. The OECD harmonized unemployment rate gives the number of
unemployed persons as a percentage of the labor force (the total number of people
employed plus unemployed). [OECD Main Economic Indicators, OECD, monthly] As
defined by the International Labour Organization, unemployed workers are those who
are currently not working but are willing and able to work for pay, currently available to
work, and have actively searched for work. [ILO,
http://www.ilo.org/public/english/bureau/stat/res/index.htm]

Stope nezaposlenosti, % od ukupne radne snage, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO

Unemployment rate, % of total labor force, average 2000-12
Rank Count. %
1 Maced. 33,6
2 B - H 29,0
3 So. Afri. 25,0
4 Serbia 18,2
5 Slovak... 15,2
6 Alban. 14,4
7 Spain 13,9
8 Poland 13,8
9 Croat. 12,8
10 Argent. 12,2
11 Latvia 12,1
12 Lithuan. 11,9
13 Bulg. 11,7
14 Gree. 11,6
15 Venezu. 11,3
16 S. Arab. 10,4
17 Eston. 10,2
18 Turkey 10,2
19 Israel 10,1
20 France 9,1
21 Brazil 9,0
22 Germ. 8,4

49
23 Indone. 8,4
24 Ukrai. 8,4
25 Finla. 8,3
26 Italy 8,2
27 Portug. 8,1
28 Hunga. 7,9
29 Belgi. 7,7
30 Russia 7,7
31 Irela. 7,4
32 Czech 7,1
33 Cana. 7,1
34 Roman. 7,1
35 Mold. 6,8
36 Sloven. 6,5
37 Swed. 6,7
38 U S 6,3
39 U K 6,0
40 Cyprus 5,5
41 Austra. 5,4
42 Denm. 5,3
43 Japan 4,7
44 Austria 4,4
45 China 4,0
46 Netherl. 4,0
47 Mexi. 3,9
48 Korea 3,6
49 Norw. 3,6
50 Switzer. 2,8
51 Belar. 1,5
52 India ...
53 Monten. ...
54 Qatar ...
55 UAEmir. ...

Saldo (deficit-suficit) platnog bilansa, % od GDP, proseci 2000-12
Current account balance (Percent of GDP): Current account is all transactions other
than those in financial and capital items. The major classifications are goods and
services, income and current transfers. The focus of the BOP is on transactions
(between an economy and the rest of the world) in goods, services, and income.

50
Saldo (deficit-suficit) platnog bilansa, % od GDP, proseci 2000-12 (Iz IMF WEO

Current account balance, % of GDP, average 2000-12
Rank Count. %
1 Qatar 25,1
2 S. Arab. 16,8
3 Norw. 13,9
4 Switzer. 10,7
5 Venezu. 8,5
6 UAEmir. 8,3
7 Russia 8,2
8 Swed. 6,8
9 Netherl. 6,1
10 China 4,6
11 Germ. 4,4
12 Finla. 3,8
13 Denm. 3,5
14 Japan 3,1
15 Korea 2,4
16 Austria 2,1
17 Argent. 2,0
18 Indone. 1,8
19 Belgi. 1,7
20 Israel 1,4
21 Ukrai. 0,4
22 Cana. 0,0
23 France -0,4
24 Brazil -1,1
25 Irela. -1,2
26 Mexi. -1,2
27 India -1,3
28 Italy -1,3
29 Sloven. -1,5
30 U K -2,2
31 So. Afri. -3,3
32 Czech -3,7
33 Turkey -4,2
34 Austral. -4,3
35 Poland -4,3

51
36 U S -4,3
37 Croat. -4,5
38 Hunga. -4,9
39 Slovak... -5,2
40 Maced. -5,3
41 Spain -5,4
42 Belar. -5,7
43 Lithuan. -5,9
44 Roman. -6,6
45 Eston. -6,7
46 Cyprus -6,9
47 Latvia -8,0
48 Mold. -8,1
49 Alban. -8,3
50 Bulg. -8,7
51 Gree. -9,0
52 Portug. -9,0
53 Serbia -9,0
54 B - H -11,7
55 Montene. -23,7

Investicije (domae i FDI), nezaposlenost, saldo platnog bilansa - sve
ukorelaciji sa stopama rasta; Integrisane rang pozicije

GDP growth
(annual %),
average 2000-12 (I
From the IMF WEO
Database, April,
2013
Total investment, %
of GDP, average
2000-12 (I From the
IMF WEO
Database, April,
2013)
FDI, net inflows (in % of
GDP), average 2000-11
(From the WB DataBank,
maj 2013)
Unemployment rate,
% of total labor
force, average
2000-12 (From the
IMF WEO
Database, April,
2013
Current account
balance, % of GDP,
average 2000-12 (I
From the IMF WEO
Database, April, 2013
Rank Count. % Rank Count. % Rank Count. % Rank Count. % Rank Count. %
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
1 Qatar 12,5 4 Qatar 30,7 25 Qatar 3,8 54 Qatar ... 1 Qatar 25,1
2 China 10,0 1 China 42,7 27 China 3,6 45 China 4,0 10 China 4,6
3 India 7,0 3 India 31,9 48 India 1,6 52 India ... 27 India -1,3
4 Belar. 6,7 2 Belar. 32,6 41 Belar. 2,4 51 Belar. 1,5 42 Belar. -5,7
5 UAEmir. 5,8 32 UAEmir. 21,4 30 UAEmir. 3,6 55 UAEmir. ... 6 UAEmir. 8,3
6 S. Arab. 5,4 21 S. Arab. 24,2 33 S. Arab. 3,4 16 S. Arab. 10,4 2 S. Arab. 16,8
7 Indone. 5,3 11 Indone. 27,0 52 Indone. 0,7 23 Indone. 8,4 18 Indone. 1,8
8 Russia 5,2 35 Russia 21,4 40 Russia... 2,5 30 Russia 7,7 7 Russia 8,2
9 Alban. 5,1 8 Alban. 28,3 8 Alban. 6,1 6 Alban. 14,4 49 Alban. -8,3

52
10 Eston. 4,8 5 Eston. 29,8 5 Eston. 9,9 17 Eston. 10,2 45 Eston. -6,7
11 Lithuan. 4,6 37 Lithuan. 21,2 29 Lithuan. 3,6 12 Lithuan. 11,9 43 Lithuan. -5,9
12 Mold. 4,6 9 Mold. 27,2 7 Mold. 6,2 35 Mold. 6,8 48 Mold. -8,1
13 Turk. 4,5 45 Turk. 19,6 46 Turk. 1,7 18 Turk. 10,2 33 Turk. -4,2
14 Latvia 4,4 7 Latvia 28,6 20 Latvia 4,3 11 Latvia 12,1 47 Latvia -8,0
15 Ukrai. 4,4 30 Ukrai. 21,8 21 Ukrai. 4,3 24 Ukrai. 8,4 21 Ukrai. 0,4
16 Argen. 4,3 41 Argen. 20,4 43 Argen. 2,2 10 Argen. 12,2 17 Argen. 2,0
17 Korea 4,3 6 Korea 29,4 53 Korea 0,6 48 Korea 3,6 15 Korea 2,4
18 Slovak 4,2 15 Slovak 25,8 16 Slovak 4,7 5 Slovak 15,2 39 Slovak -5,2
19 Bulgar. 3,8 17 Bulgar. 25,5 3 Bulgar. 12,3 13 Bulgar. 11,7 50 Bulgar. -8,7
20 Israel 3,8 52 Israel 18,0 22 Israel 4,1 19 Israel 10,1 20 Israel 1,4
21 Poland 3,8 38 Poland 21,2 23 Poland 3,9 8 Poland 13,8 35 Poland -4,3
22 Roman. 3,7 19 Roman. 25,1 19 Roman. 4,6 34 Roman. 7,1 44 Roman. -6,6
23 Venezu. 3,7 22 Venezu. 24,1 49 Venezu. 1,3 15 Venezu. 11,3 5 Venezu. 8,5
24 So. Afri. 3,5 48 So. Afri. 18,5 45 So. Afri. 1,7 3 So. Afri. 25,0 31 So. Afri. -3,3
25 Brazil 3,4 53 Brazil 17,9 37 Brazil 2,9 21 Brazil 9,0 24 Brazil -1,1
26 Monten. 3,4 13 Monten. 26,6 55 Monten. ... 53 Monten. ... 55 Monten. -23,7
27 B - H 3,2 23 B - H 23,6 18 B - H 4,6 2 B - H 29,0 54 B - H -11,7
28 Serbia 3,2 44 Serbia 19,6 24 Serbia 3,9 4 Serbia 18,2 53 Serbia -9,0
29 Austra. 3,1 12 Austra. 26,9 35 Austra. 3,2 41 Austra. 5,4 34 Austra. -4,3
30 Irela. 3,1 40 Irela. 20,5 2 Irela. 15,0 31 Irela. 7,4 25 Irela. -1,2
31 Czech, 3,0 10 Czech, 27,1 11 Czech, 5,3 32 Czech, 7,1 32 Czech, -3,7
32 Maced. 2,6 55 Maced. ... 10 Maced. 5,4 1 Maced. 33,6 40 Maced. -5,3
33 Cyprus 2,4 47 Cyprus 18,8 6 Cyprus 7,4 40 Cyprus 5,5 46 Cyprus -6,9
34 Swed. 2,4 50 Swed. 18,4 17 Sweden 4,7 37 Swed. 6,7 8 Swed. 6,8
35 Mexi. 2,3 20 Mexi. 24,7 38 Mexi. 2,8 47 Mexi. 3,9 26 Mexi. -1,2
36 Sloven. 2,3 18 Sloven. 25,3 42 Sloven. 2,3 36 Sloven. 6,5 29 Sloven. -1,5
37 Cana. 2,2 27 Cana. 22,3 31 Cana. 3,5 33 Cana. 7,1 22 Cana. 0,0
38 Croat. 2,1 16 Croat. 25,6 12 Croat. 5,2 9 Croat. 12,8 37 Croat. -4,5
39 Finl. 2,0 36 Finland 20,3 28 Finl. 3,6 25 Finl. 8,3 12 Finl. 3,8
40 Hung. 1,9 25 Hunga. 22,8 4 Hung. 11,5 28 Hung. 7,9 38 Hung. -4,9
41 Spain 1,9 14 Spain 26,4 26 Spain 3,8 7 Spain 13,9 41 Spain -5,4
42 Switz. 1,8 31 Switzer. 21,5 14 Switz. 5,0 50 Switz. 2,8 4 Switz. 10,7
43 U.K. 1,8 54 U K 16,5 15 U K 5,0 39 U K 6,0 30 U K -2,2
44 U.S. 1,8 51 U S 18,3 47 U S 1,7 38 U S 6,3 36 U S -4,3
45 Austria 1,7 24 Austria 22,8 13 Austria 5,0 44 Austria 4,4 16 Austria 2,1
46 Norw. 1,7 29 Norw. 22,0 36 Norw. 3,0 49 Norw. 3,6 3 Norw. 13,9
47 Belgi. 1,5 33 Belgi. 21,4 1 Belgi. 16,4 29 Belgi. 7,7 19 Belgi. 1,7
48 Netherl. 1,4 46 Netherl. 19,5 9 Netherl. 6,0 46 Netherl. 4,0 9 Netherl. 6,1
49 France 1,3 43 France 19,9 39 France 2,7 20 France 9,1 23 France -0,4
50 Germ. 1,3 49 Germ. 18,4 44 Germ. 2,0 22 Germ. 8,4 11 Germ. 4,4
51 Japan 0,9 28 Japan 22,1 54 Japan 0,2 43 Japan 4,7 14 Japan 3,1
52 Denm. 0,8 42 Denm. 20,0 34 Denm. 3,3 42 Denm. 5,3 13 Denm. 3,5

53
53 Gree. 0,8 34 Gree. 21,4 51 Gree. 0,8 14 Gree. 11,6 51 Gree. -9,0
54 Portug. 0,5 26 Portug. 22,8 32 Portug. 3,5 27 Portug. 8,1 52 Portug. -9,0
55 Italy 0,4 39 Italy 20,6 50 Italy 1,1 26 Italy 8,2 28 Italy -1,3

***

54

Razvijeni neoliberalni kapitalizam u uslovima dvojnog i
divergentnog debalnsa GDP, gubi korak zbog neshvatanja da se
agregatna robna tranja mora obezbeivati na drugaiji nain

Samo preuzimanjem domaih trita zemalja u razvoju i najnerazvijenijim zemljama
i koenja njihovog ekonomskog razvoja - umesto podravanja i poveanja njihove
kupovne snage i uvozne sposobnosti iz najrazvijenijih zemalja - na dui rok je
pogubna strategija za same najrazvijenije zemlje.
Tranziciona sebinost najrazvijenijih
Iz podataka u mnogim tabelama na ovom sajtu vidljivo je da sve tranzicione zemlje,
(izuzev Rusije koju spasavaju snani prirodni energetski potencijali i izvoz
energenata), imaju trgovinske i platno bilansne deficite a veina i visoko spoljnje
zaduenje. Ne samo u proloj deceniji kulminacije tranzicionih turbulencija, nego i u
ovoj, koja je trebala biti decenija konsolidacije, oporavka i razvoja - te zemlje su
hronino uvozno zavisne, i robno i finansijski. Utisak da su mnoge tranzicione zemlje
primenjivanim konceptima tranzicije, zaista krenule dinovskim koracima napred,
i da njihovi graani ive ne samo slobodnije nego u vreme prethodnih reima,
nego i prosperitetnije, sada se pokazuje kao privid, iluzija, a moda je
najadekvatnije da se kae obmana. Jer, sada se jasno vidi da ekonomska
dimenzija "boljeg posttranzicionog ivota" gotovo da nigde nije bila rezultat
stvorene konkurentnske, efikasne trine ekonomije, ve olakog eksternog
zaduivanja. I to vie za elimentiranje potronje iznad proizvodnje, nego za ubrzani
ekonomski razvoj. Dok je trajalo, izgledalo je lepo. Ali, globalna ekonomska kriza, a
posebno dunika kriza najrazvijenijih i presuivanje dotoka kapitala iz njih, pokazala je
svu apsurdnost (moda i nesvesnog) oekivanja da takva neekonomska praksa moe
biti trajna ili dugorona. Ba teta, jer mnogi sada moraju da kau, glasno ili u sebi: "a
bilo nam je lepo"!?
Ali, drugo se nita i nije moglo oekivati od strategije Vaingtonskog konsenzusa u
kojoj je poznati umpeterov slogan o znaaju inovacija - "konstruktivna destrukcija" -
postavljen naglavake: najpre i to bre destrui sve postojee, jer je neefikasno
(naroito "socijalistike dinosauruse") da bi bio raien teren da jo
nepostojei trini sistem simultano i brzo izgrauje i sam sebe i, preko brzog

55
nicanja i rasta malih preduzea, ostvaruje razvoj novih snanijih, efikasnih,
konkurentskih firmi. A time i makroekonomski rast, zaposlenost, izvoz,
blagostanje...
Namerno ili ne, preutkivane su barem dve stvari:
(1) da je za to objektivno potrebno mnogo vremena, i
(2) da su razvijene zemlje (koje su i bile glavni protagonisti ovakvog koncepta tranzicije)
raunale s tim da e one u meuvremenu zadovoljavati robnu tranju u tranzicionim
zemljama umesto masovno devastiranih domicilnih preduzea.
Jednim udarcem razvijene zemlje ostvarivale su dva cilja: ubrzavale su uruavanje
socijalistikih privreda (koje su i inae bile sklone padu) i poveavale trita za svoju
privredu (obezbeujui joj neophodnu dodatnu agregatnu robnu tranje). Zbog spore
"konstrucije" domaih preduzea i domae ponude, implikacije su jasne: permanentni
deficiti trgovinskih i platnih bilansa i neminovno externo zaduivanje, odnosno
raznovrsni drugi ulazaka externog kapitala.
Ni to ne bi bilo tragino kad bi taj strani kapital bio i u funkciji razvoja i domaih
kapaciteta i domae ponude, a ne jednostrane podrke potronji i uvozu (tj. izvozu
razvijenih zemalja).

Kontra debalansi - u dostignutom nivou realnog GDP per capita i
stopama realnog ekonomskog rasta
U tabeli 1 sadrana je faktografija o glavnim i divergentnim, debalansima u
savremenom, globalizovanom Svetu ekonomije.

Tabela 1
Divergentni debalansi o ostvarenom realnom GDP per capita i stopama relnog
ekonomskog rasta, sa rang-pozicijama, bazirani na GDP PPP (2005)
Dostignuti nivo GDP per capita (constant 2005
US$) u 2011
Debalansi u ostvarenim stopama ekonomskog
rasta GDP (godinji %) - aritmetiki proseci u
periodu 2006-11
Country
Rang-
position
Level of
GDP per
capita
Country
Rang-
position
The average
growth rate
1 2 3 4 5 6
Norway 1 46.982 China 1 10,9
U. S. 2 42.486 India 2 8,0
Switzerl. 3 39.412 Argentina 3 7,2

56
Netherl. 4 37.112 Belarus 4 7,0
Ireland 5 36.145 Albania 5 4,7
Austria 6 36.139 Poland 6 4,7
Canada 7 35.716 Slovak R. 7 4,6
Sweden 8 35.170 Brazil 8 4,2
Germany 9 34.603 Monten. 9 4,2
Australia 10 34.396 Turkey 10 4,2
Belgium 11 33.127 Moldova 11 3,9
U. K. 12 32.863 Korea 12 3,8
Denmark 13 32.582 Russia 13 3,8
Finland 14 32.027 Maced. 14 3,4
Japan 15 30.660 Bos-Herz. 15 3,0
France 16 29.819 Australia 16 2,7
Korea 17 27.541 Bulgaria 17 2,6
Italy 18 27.072 Czech R. 18 2,6
Spain 19 26.917 Romania 19 2,6
Slovenia 20 24.967 Lithuania 20 2,2
Czech R. 21 24.011 Sweden 21 2,1
Greece 22 22.301 Switzerl. 22 2,1
Portugal 23 21.304 Serbia 23 2,0
Slovak R. 24 20.757 Ukraine 24 2,0
Estonia 25 18.129 Estonia 25 1,8
Poland 26 18.087 Germany 26 1,7
Hungary 27 17.295 Austria 27 1,6
Lithuania 28 16.877 Slovenia 28 1,6
Croatia 29 15.954 Canada 29 1,4
Argentina 30 15.501 Belgium 30 1,3
Russia 31 14.821 Finland 31 1,3
Latvia 32 13.773 Netherl. 32 1,3
Turkey 33 13.468 Norway 33 1,0
Belarus 34 13.191 Latvia 34 0,9
Bulgaria 35 11.793 U. S. 35 0,9
Romania 36 10.905 France 36 0,8
Monten. 37 10.469 Spain 37 0,8
Brazil 38 10.279 Croatia 38 0,6
Serbia 39 9.830 U. K. 39 0,6
Maced. 40 9.451 Denmark 40 0,2
Albania 41 7.861 Hungary 41 0,2
Bos-Herz. 42 7.607 Japan 42 0,2
China 43 7.418 Ireland 43 0,1
Ukraine 44 6.365 Portugal 44 0,1
India 45 3.203 Italy 45 -0,1
Moldova 46 2.975 Greece 46 -1,1

57

Data source: WB WDI 12.1.2013
GDP, PPP (constant 2005 international $)
PPP GDP is gross domestic product converted to international dollars using purchasing power parity rates. An
international dollar has the same purchasing power over GDP as the U.S. dollar has in the United States. GDP is
the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any
subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making deductions for depreciation of
fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are in constant 2005 international
dollars.

Iz gornje tabele 1 jasno je vidljivo koliko su veliki i divergentni debalansi u dostignutom
nivou realnog GDP per capita a i o stopama realnog ekonomskog rasta. Na ovom mestu
emo ovu izuzetno vanu problematiku saeto tretirati, da bi to manje bilo ponavljanja
onoga to je o tome ve reeno u lancima na ovom sajtu: Enormne razlike u
razvijenosti - osnovni debalans u globalnom Svetu ekonomije, iako se gura pod tepih
i II. Opasne neravnomernosti ekonomskih stopa rasta u svetlu formiranja i upotrebe
GDP - Poente za razumevanje.
Velike razlike/debalansi u nivou realnog GDP per capita
Neophodno je i ovde potencirati neshvatljivo i neprihvatljivo velike razlike-
debalanse u nivou realnog GDP per capita. Utoliko pre to su ti debalansi jo mnogo
vei od ovde prezentovanih, s obzirom da uzorkom zemalja nisu obuhvaene one
najsiromanije, ekonomski najnerazvijenije. Da smo i njih obuhvatli, bilo bi jo jasnije
da je re o civilizacijski neprihvatljivim nejednakostima, koje se ne mogu opravdati,
ma koliko tanom, u neto drugaijem kontestu izreenom ocenom o odluujuoj ulozi
koju ima bolja institucionalna izgraenost (i ne samo ona) u najrazvijenijim
zemljama:Govorim o institucionalnim osloncima trine ekonomije koje razvijene zemlje
uzimaju/imaju zdravo za gotovo. U ovim zemljama generacije su gradile ono to danas
postoji, a lekcije su nauene na finansijskim i ekonomskim katastrofama..(James D.
Wolferson, President The World Bank Group, Remarks at the Symposium on Global
Finance and Development,Tokio, March 1, 1999.). Vii institucioni (civilizacijski) nivo u
najrazvijenijim zemljama, kao i njihove istorijske zasluge za to, nisu sporne. Ali, time se
ne moe pokriti mnotvo drugih istorijski okolnosti, esto i brutalnih, koje su dovele do
ovako velikih, neprihvatljivih nejednakosti.
Na samo dokazivanje postojanja veoma velikih, enormnih nejednakosti u nivoima GDP
per capita ne treba troiti rei. Kratak osvrt nuan je samo na neke apologetske
interpretacije tih debalansa. Naime, esto se moe uti priblino ovakvo rezonovanje.
U manje razvijenim zemljama GDP per capita je neuporedivo nii od onog u

58
najrazvijenijim zemljama, velikim delom i zbog enormno velikog broja
stanovnitva.
I u vezi s tim dalje se rezonuje: ta vredi to ta i ta zemlja ostvaruje drugi po veliini
GDP na svetu, kada jo uvek, ima desetak puta manji GDP per capita, uprkos tome
to kroz vie nego dvostruko veu stopu bruto domaih investicija ostvaruje ubrzani
razvoj svojih proizvodnih potencijala.
To je sve istina, ali nije cela istina! Ono to se gubi iz vida je injenica da nizak nivo
GDP per capita ima i karakter veoma znaajnog ekonomskog potencijala: to je razvojni
resurs u tom smislu to predstavlja i stvarno i potencijalno ogromnu agregatnu robnu
tranju koju generie taj enormno velik broj stanovnitva.
Dakle, pojednostavljeno reeno, razvijeni svet ima viak proizvodnih potencijala, dok
manje razvijeniji, ali propulzivniji, imaju mnogo veu i stvarnu i potencijalnu agregatnu
robnu tranju. Iako e o tome u nastavku biti jo rei, i ovde treba naglasiti
da nedovoljnost prodajnog trita, agregatne robne tranje, predstavalja veliko
ogranienje za ostvarivanje viih ekonomskih stopa rasta u razvijenijem delu sveta.
Iz formulacija sadranih u G20 Torontno Deklaraciji (a i Londonskoj, takoe) vidi se
pledoaje, gotovo vapaj za globalizacijom, a zapravo preraspodelom agregatne robne
tranje; faktiki trita, koja ine mnogoljudne velike zemlje sa jo uvek neuporedivi
niim nivoom GDP per capita. O tome govore, na primer, formulacije da je nuno u cilju
prosperiteta svih ljudi: ostvarivanje snanog, odrivog i uravnoteenog globalnog
rasta, da trebaostvariti/dopustiti rebalansiranje globalne tranje, kako bi se
obezbedio nastavak globalnog rasta na potrebnom nivou; suavanje jaza u razvoju (a
ne nivoa razvijenosti, prim. R.S.)... Sve te i sline formulacije piu se rukom
najrazvijenijih, koje i u G20 imaju dominantan uticaj. Na to manje razvijene, ali vee i
propulzivnije zemlje, koje u rukama dre neophodnu i potencijalno rastuu agregatnu
robnu tranju, rezonuju otprilike ovako: nee to moi tako da mi vama damo nae
vikove agregatne robne tranje, a vi da zadrite hegemeniju USD kao svetske valute i
uopte dominaciju u finansijskom sistemu; da zadrite rigidna ogranienja u pogledu
globalne cirkulacije rada i ljudi uopte...
Dakle, teko da se moe oekivati da reenje ovog dvostranog GDP debalnsa bude u
tome da manje razvijene ali velike zemlje, ve dovoljno sposobne da u visokom
procentu zadovoljavaju svoju agregatnu robnu tranju, tu ulogu irokogrudo prepuste
najrazvijenijim zemljama u cilju omoguavanja viih ekonomskih stopa rasta u njima, a
na raun daljeg zatakavanja i zamrzavanja sadanjih enormnih debalansa u nivoima
GDP per capita.

59
Problem nedovoljnosti prodajnog trita i agregatne robne tranje za puniju zaposlenost
svojih velikih proizvodnih resursa, po svemu sudei, morae se traiti na neki
alternativni nain i o tome e biti rei u narednom odeljku.
U nastavku emo u fokus staviti neto iru i dublju elaboraciji nekih glavnih uzroka
ostvarivanja razliitih ekonomskih stopa rasta.
Velike razlike u stopama ekonomskog rasta kontra-debalans
enormnim razlikama u GDP per capita
Neravomerne stope ekonomskog rasta izmeu najrazvijenijih i brzorazvijajuih zemalja,
koje se vide u koloni 6 tabele 1, bez sumnje su uzrokovane brojnim faktorima. I ne
treba posebo naglaavati da niske stope ekonomskog rasta, koje ostvaruju
najrazvijenije zemlje, nisu odraz njihovih slabih proizvodnih potencijala, ve
postojanja dosta jakih ogranienja da se ti potencijali potpunije koriste. I to ne
samo u prethodnoj deceniji, ve je re o dugonijim trendovima o kojima se
govori lanku I. Velike promene u svetu realne ekonomije i finansijalizacije - saeta
trodecenijska (1980-2010) faktografija u G7, BRIK, ostalim G20 zemljama, Srbiji i
njenom irem okruenju.
Zbog toga su stope rasta u najrazvijenijim zemljama viedecenijski znatno nie od onih
u manje razvijenim. A pored toga, pokazalo se, da su u vreme globalne krize podlone
veem padu i sporijem oporavku od onih u manje razvijenim zemljama. Imajui to u
vidur, razumljivo je to je aktuelna globalna ekonomska kriza dodatno ubrzala trend
promena u globalnoj ekonomiji u pravcu jo veeg uee manje razvijenih zemalja u
ostvarivanju globalno GDP.
Kao to je na vie mesta na ovom sajtu reeno, postoji snana tendencija da se
debalansi u vidu enormno velikih razlika u nivou GDP per capita, apologetskih tretiraju
kao normalni, prirodni i, stoga poeljno odrivi, dok se neravnomerne ekonomske stope
rasta smatraju nepoeljnim delansom, remetilakim faktorom statusa quo, iji su uzroci
negde van samih najrazvijenijih zemalja. Budui da o tome postoje brojne i velike
kontroverze, u nastavku emo tom pitanju posvetiti dunu panju.
Globalnokrizna lekcija: globalni debalansi i uzrok i kamen spoticanja za
reenje krize
Kao to se iz samog podnaslova moe naslutiti, u ovom lanku se govori o tome kako
najmonije zemlje (razliito) vide ureenje postkriznog globalizovanog sveta ekonomije,
razume se, polazei svaka od svojih interesa; Londonska i Toronto deklaracija imaju
previe optih mesta da su se ti razliiti interesi i budui sukobi mogli prepoznati;
samo pojednici, koji su umeli da itaju zmeu redova, su to, donekle, mogli. Ali kao to

60
to uvek biva, poveanjem stepena konkretizacije tih optih mesta i prividnih saglasnosti,
"maske padaju" i jasnije se vide svaije pozicije, protivrenii interesi i (ne)principijelna
zalaganja. Na G-20 Summit on Financial Markets and the World Economy, Seoul,
November 11-12, 2010 - maske su uveliko pale, a "gardovi sputeni".
Na pitanje u kojoj je fazi globalna ekonomska kriza, ili konkretnije, koliko su tane
sporadine ocene da je ona na na izlaznim vratima, da je "izlazak iz krize tu odmah iza
ugla", mogu se jo uvek uti kontradiktorni odgovori. Oni koji su takve odgovore davali,
ili iz ubeenje ili zbog obaveze da deluju pozitivnio, mogli su tako govoriti sve
donedavno, tanije do G-20 Summit on Financial Markets and the World Economy,
Seoul, November 1112, 2010. Pritom se moe postaviti pitanje za tvrdnju da je kriza
savladana kad ima previe oiglednih dokaza da to nije tano.
Moemo samo nagaati da su ti preuranjeni optimisti smatrali da je ispravno sledee
rezonovanje: budui da su (uglavnom) zaustavljane "negativne stope rasta" -
prestali smo da padamo; a im vie ne propadamo, znai da se uzdiemo - kriza je
iza nas. Mogue je da su protagonisti ovakvog rezonovanja nali oslonac u
(naizgled) obeavajuim G20 deklaracijama (prvenstveno sa samita odranih u
Londonu i Torontu). Ali, pritom su izgubili iz vida da su te deklaracije pisane u
diplomatskom maniru koji se sastoji u tome da se istie ono oko ega postoji
saglasnost, makar se ta saglasnost sastojala samo u tome da e neto biti reeno
u narednom periodu, dok sa pitanja o kojima nema saglasnosti manje-vie
preutkuju, guraju pod tepih.
Meutim, sada se vidi da stvari stoje drugaije. Upravo odrani G-20 Summit on
Financial Markets and the World Economy, SEOUL, November 1112, 2010.
pokazao je da ima neslaganja ne samo o postkriznom ureenju sveta ekonomije, nego i
o pitanjima koja se tiu savladavanja krize. Maske su uveliko pale s prethodnih
deklartivnih saglasnosti. Zna se da je dolo do otvorenih nesaglasnosti meu prvim
ljudima (uglavnom predsednicima) najmoniji zemalja grupacije G20 i da nismo "na
izlaznim vratima iz krize", odnosno, da postoje suvie velike razlike o toma ta i
kako dalje.Naalost, vie je nego izvesno da je svet na "ulaznim vratima" ako ne
carinskog rata (protekcionizma u spoljnoj trgovini), a ono devizno-kursnog,
intervalutnog rata. Poznato je da su nesaglasnosti veoma velike, a time i tekoe
potpunijeg savladavanja krize i ostvarivanja oporavka. Kvalifikacija sadrana u naslovu
da je re o nepetosti je samo diplomatsko ublaavanje jer je vie nego jasno da je re
o otrim suprotnostima interesa. Pritom se veliina i otrina razlika u interesima ne
izraava dovoljno samo u potenciranju nesaglasnosti u domenu intervalutarnih odnosa.
Tano je da postoji insistiranje SAD i jo nekih zemalja na tome da je kineski juan
vetaki potcenjen i da su time kineski izvoznici favorizovani, a uvoznici strane robe u

61
Kinu hendikepirani u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD i drugim zemljama. Isto tako je
jasno da odluka SAD da upumpaju u svoju privredu milijarde dolara nije motivisana
samo nastojanjem da se oivi posustali privredni rast, ve da ima karakter
kontramere. Kad ve Kina nee da sprovede mere za jaanje svoje valute, SAD su
odluile da ogromnom dolarskom emisijom ostvare dalje slabljenje USD i tako pariraju
kineskoj valutnoj politici. Za manje poznavaoce ove materije treba rei da je to mogua
operacija, jer i USD, iako je uveliko prigrabio ulogu svetskog novca, nije nita drugo
nego fiat money, koji nastaje operacijom centralne banke i to ex nihilo. Oekivani efekat
SAD je da e poboljati poziciju svojih izvoznika, odnosno hendikepirati strane
(koneske) uvoznike) robe u SAD. Teko je rei koliki je domet takve mere, ali je drugi
neeljeni efekat ve doao do izraaja: ta mera je shvaena "kao prst u oko" EU,
Brazila i nekh drugih, jer je proizvela bojazan da e svetski finansijski tokovi biti
preplavljeni obezvreenim USD... Dakle, valutno vrzino kolo se, oigledno iri, i ne
moe ostati samo u intervalutarnom podruju.
Ali, gore od toga je to se gubi iz vida da su intervalutarni odnosi samo manji deo, ili vrh
ledenog brega mnogo veih problema. Da bi se to bolje razumelo, postavimo pitanje da
li bi mogao biti plodonosan pledoaje koji je izrekla Andel Kurea, generalni
sekretar Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju:
"Ekonomski rast i biznis - o tome treba voditi diskusiju. Saglasnost se mora postii oko
tih pitanja i ona moraju da budu okvir rasprave. Valute su, uostalom, samo instrumenti.
Treba po svaku cenu izbei bilo kakve oblike protekcionizma, bilo u trgovini,
investicijama ili valutnoj politici. Ali ponavljam da su to samo instrumenti. Cilj mora da
bude jaanje ekonomije, jer, srednjorono gledano, njen rast je slab, imamo visoku
nezaposlenost, deficite i brzu akumulaciju dugova."
I iz ovog stava proistie da su valutni odnosi tehniko pitanje, "instrumenti". Nije reeno
"instrumenti ega", a da je to pitanje postavljeno, moralo bi se rei "instrumenti
finansijskih odnosa", tj. "vrh ledenog finansijskog brega". I tada bi odmah postala jasna
neralnost izgovorenog pledoajea: mnogi u njemu istaknti problemi i sami imaju
finansijski karakter (pa se ve zbog toga intervalutarni odnosi, kao tehniko pitanje, ne
mogu gurnuti u stranu), dok se ona druga, iz domena realne ekonomije (rast GDP,
smanjenje nezaposlenosti i sl.) ne mogu reavati tako da se problemi u globalnim
finansijama prosto gurnu u stranu.
Da bi doli do loginog zakljuka da nije svrsishodno i korisno probleme zabaurivati ili
jednostrano tretirati, valja poi od pitanja da li bi se korekcijom intervalutarnih
odnosa u smislu jaanja juana, reili barem problemi SAD. Odgovor je: oni
fundamentalni - ne bi.

62
Da to pokuamo obrazloiti. Da li bilo ko ozbiljan i odgovoran u USA misli da bi se tako
dobijenim beneficijama, uz sve ostalo nepromenjeno, reili problemi veoma slabih
razvojnih performansi USA koje emo ubrzo ilustrovati. Sutinski, na taj nain,
poboljanjem intervalutarni u korist USA, one bi dobile bolji pristup tritu Kine,
ili drugaije reeno dobile bi neto vei deo tog ogromnog razvojnog resursa koji
se zove agregatna robna tranja Kine. Moda i misli, ali onda moramo ustvrditi da bi
to bilo nedovoljno za znatnije poboljanje slabe razvojne sposobnosti USA, a pogotovo
UK.
Da bi ligiki proverili ispravnost ovakve tvrdnje, moraju se stvari pogledati i s druge
strane, sa stanovita Kine, Indije... Zato bi one, kojima ve dugi niz godina (o emu je
dosta pisano na ovom sajtu) mnogo "bolje ide" nego najrazvijenijim zemljama, pristale
na ustupak pod ceteris paribus uslovima, ili drugaije reeno zato bi pristale na
ustupak koji trae SAD, a da se njihovim mnogo veim i znaajnijim zahtevima
udovoljava obeanjima ("to treba da se izui i tada emo to reiti)" ili davanjem na
kaiicu neto veeg broja glasova i udela u high staff u IMF i World Bank, ali uz
zadravanje dosadanje dominantne pozicije USA u tim meunarodnim institucijama)?
A da se, pritom, ne usvoje daleko ozbiljniji i vei zahtevi za ureenje budueg
globalizovanog sveta ekonomije koji dolazi iz propulzivne Istone i Jugostine Azije,
dakle onog dela sveta koji danas ima skoro podjednak udeo u svetskoj ekonomiji kao i
G7 zemlje.
A ti zahtevi za ureenje budueg globalizovanog sveta ekonomije koji dolazi iz
propulzivne Istone i Jugostine Azije su daleko ozbiljniji i vei. Da navedemo samo
neke najvanije:
- ukidanje hegemonije USD kao svetske rezerve valute; i
- i vie od toga: ukidanje finansijske hegemonije najrazvijenijih zemalja, budui da
one tu hegemoniju ne obezbeuju svojom finansijskom tednjom, nego ostvarivanjem
(na razne naine) tokova tednje iz manje razvijenih zemalja u svoje finansijske
potencijale, s kojima zatim ostvaruju ne samo finansijsku nego i svaku drugu
dominaciju nad manje razvijeniim a inae mnogo veim delom sveta;
- jo su vei i brojniji zahtevi propulzivnih Azijski zemalja u drugim oblastima: ako se
ve insistira na smanjenju neujednaenost stopa rasta, na uzdravanju od svake
vrste protekcionizma u kretanju proizvoda i usluga i u finansijskoj oblasti, u
sticanju i zatiti vlasnikih prava entiteta iz najrazvijenijih zemalja u manje
razvijenim - to se u sutini prihvata - ta je sa smanjenjem neravnotea i
nejdnakosti u, na primer, GDP per capita, stopama line potronji per capita,
stopama tednje (akumulacije) u odnosu na GDP, smanjenjem raznih drugih

63
protekcionizama i barijera, meu kojima je najdrastiniji onaj u domenu kretanja
stanovnitva/radne snage....
Dakle, principijelan je stav da bi svako ko od drugih trai ustupak u neemu to je
njegov interes, morao biti spreman da uini ustupak koji se od njega trai. Samo na tom
principu mogu se uspostavljati uravnoteeni i ujednaeni odnosi u buduem
globalizovanom svetu ekonomije. Jer, moralo bi biti vie svesti o tome da ve
sadanji odnosi snaga u svetu ekonomije, nisu monopolarni, a sutra e to biti jo
manje. Multipolarnost je najmanje to se moe oekivati.
Poenta/sie
Bez velikog rizika se moe tvrditi da se veoma vaan generator neravnomernih
ekonomskih stopa rasta nalazi u domenu trita i agregatne robne tranje. Budui
da su to pitanja problemskog karaktera, nisu se mogla kvantifikovati/uvrstiti u
tabelarnu faktografiju, ve emo se morati zadovoljiti kratkom deskriptivnom
elaboracijom.
Nije dovoljno uvreeno shvatanje da je raspoloivo prodajno trite, ili preciznije
reeno, obezbeena agregata robna tranja, jedan od najvanijih ekonomskih,
razvojnih resursa. Naprotiv, dominiraju shatanja da su razvojni resursi uglavnom
samo na input-strani: sirovine, energija, kapital, ljudski faktor, tehnologija. Ali,
danas bi trebalo da je jasno, jasnije nego to jeste, da je prodajno trite, dovoljna
agregatna robna tranja, razvojni resurspar excellence. Gotovo je izvesno da se
primie kraj vievekovne prakse da se manjak agregatne robne tranjeOSVAJA, ne
samo ekonomskim, nenasilnim sredstvima kao to su beskrupulozna ekonomska
propaganda/reklama (koju je kritiki, kao retko ko drugi, Galbrajt igosao kao
brutalnu manipulaciju potroaima, usprotivivi se validnosti teorije o
suverenosti potroaa), zatim multinacionionalno kompanijski
prodori, liberalistiko globalizovanje trgovinskih i finansijskih tokova, uz
rigorozno ograniavanje mobilnosti ljudi, ljudskih resursa..., nego i
neekonomskim nasilnim sredstvima kao to su nekada bila kolonijalistika
osvajanja i velika ratna osvajanja, a danas lokalni i regionalni ratnovi i
bespotedna borba za geopolitiku dominaciju... A jo nije sazrela spoznaja da se
problem koji bolno titi najrazvijenije zemlje, mora reavati UZGAJANJEM
PRODAJNOG TRITA, AGREGATNE ROBNE TRANJE, putem mnogo izdanijeg
ulaganja u bri i sveobuhvatniji ekonomski razvoj sasvim nerazvijenih delova
sveta. I time i obezbeivanjem breg platenog osposobljavanja robne tranje,
koja bi dolazila iz tog drugog, krajnje nerazvijenog, siromanog... dela
oveanstva.

64
Mnogi e rei da gore navedeno predstavlja apstraktno i hiperbolino gledanja
na savremene realne globalno-ekonomske probleme. U nastojanju da se drimo
vrstih, jednostavih, opipljivih injenica, esto se upada u parcijalizam, u
pokuaj otkrivanja i uzroka problema i efektivnih reenja u nekim suvie
redukovanim okvirima to, po pravilu, ne moe dovesti do valjane dijagnoze a
samim tim ni do adekvatne terapije. Takav pristup neminovno zavrava tako to
se neto to bi moglo biti tek sastavni deo kompleksnog reenja, proglaava
optom, spasonosnom panacejom... I naravno, sledi - razoaranje.
***
Velike promene uea zemalja i grupacija u generisanju globalne
tednje - akumulacije

Nije dovoljno uvreeno shvatanje da je raspoloivo prodajno trite, ili preciznije reeno,
obezbeena agregata robna tranja, jedan od najvanijih, razvojnih resursa. Naprotiv,
dominiraju shatanja da su razvojni resursi uglavnom samo na input-strani: sirovine,
kapital, ljudski faktor, tehnologija. Ali, danas bi trebalo da je jasno, jasnije nego to
jeste, da je prodajno trite, dovoljna agregatna robna tranja, razvojni resurs par
excellence. Gotovo je izvesno da se primie kraj vievekovne prakse da se manjak
agregatne robne tranje osvaja, ne samo ekonomskim, nenasilnim sredstvima kao to
su beskrupulozna ekonomska propaganda/reklama (koju je kritiki, kao retko ko drugi,
Galbrajt igosao kao brutalnu manipulaciju potroaima, usprotivivi se validnosti teorije
o suverenosti potroaa), zatim multinacionionalno kompanijski prodori, liberalistiko
globalizovanje trgovinskih i finansijskih tokova, uz rigorozno ograniavanje mobilnosti
ljudi, ljudskih resursa..., nego i neekonomskim nasilnim sredstvima kao to su nekada
bila kolonijalistika osvajanja i velika ratna osvajanja, a danas lokalni i regionalni ratnovi
i bespotedna borba za geopolitiku dominaciju... A jo nije sazrela spoznaja da se
problem koji bolno titi najrazvijenije zemlje, mora reavati uzgajanjem prodajnog
trita, agregatne robne tranje, putem mnogo izdanijeg ulaganja u bri i
sveobuhvatniji ekonomski razvoj sasvim nerazvijenih delova sveta. I time i
obezbeivanjem breg platenog osposobljavanja robne tranje, koja bi dolazila iz tog
drugog, krajnje nerazvijenog, siromanog... dela oveanstva.

Ovaj lanak deo je ireg konteksta Evropa u svetu, Srbija u Evropi - Komparativna
analiza najvanijih odnosa i interakcija

65
Na samo dokazivanje postojanja veoma velikih, enormnih nejednakosti u nivoima GDP
per capita ne treba troiti rei. Kratak osvrt nuan je samo na neke apologetske
interpretacije tih debalansa. Naime, esto se moe uti priblino ovakvo rezonovanje.
U manje razvijenim zemljama GDP per capita je neuporedivo nii od onog u
najrazvijenijim zemljama, velikim delom i zbog enormno velikog broja stanovnika.
I u vezi s tim dalje se rezonuje: ta vredi to ta i ta zemlja ostvaruje drugi po veliini
GDP na svetu, kada jo uvek, ima desetak puta manji GDP per capita, uprkos tome
to kroz vie nego dvostruko veu stopu bruto domaih investicija ostvaruje ubrzani
razvoj svojih proizvodnih potencijala.
To je sve istina, ali nije cela istina! Ono to se gubi iz vida je injenica da nizak nivo
GDP per capita ima i karakter veoma znaajnog ekonomskog potencijala: to je razvojni
resurs u tom smislu to predstavlja i stvarno i potencijalno ogromnu agregatnu
robnu tranju koju generie taj enormno velik broj stanovnika.
Dakle, pojednostavljeno reeno, razvijeni svet ima viak proizvodnih potencijala, dok
manje razvijeniji, ali propulzivniji, imaju mnogo veu i stvarnu i potencijalnu agregatnu
robnu tranju. Iako e o tome u nastavku biti jo rei, i ovde treba naglasiti
da nedovoljnost prodajnog trita, agregatne robne tranje, predstavalja veliko
ogranienje za ostvarivanje viih ekonomskih stopa rasta u razvijenijem delu sveta.
Iz formulacija sadranih u G20 Torontno Deklaraciji (a i Londonskoj, takoe) vidi se
pledoaje, gotovo vapaj za globalizacijom, a zapravo preraspodelom agregatne robne
tranje; faktiki trita, koja ine mnogoljudne velike zemlje sa jo uvek neuporediv
niim nivoom GDP per capita. O tome govore, na primer, formulacije da je nuno u cilju
prosperiteta svih ljudi: ostvarivanje snanog, odrivog i uravnoteenog globalnog
rasta, da je ostvariti/dopustiti rebalansiranje globalne tranje, kako bi se
obezbedio nastavak globalnog rasta na potrebnom nivou; suavanje jaza u razvoju (a
ne nivoa razvijenosti, prim. R.S.)... Sve te i sline formulacije piu se rukom
najrazvijenijih, koje i u G20 imaju dominantan uticaj. Na to manje razvijene, ali vee i
propulzivnije zemlje, koje u rukama dre neophodnu i potencijalno rastuu agregatnu
robnu tranju, rezonuju otprilike ovako: nee to moi tako da mi vama damo nae
vikove agregatne robne tranje, a vi da zadrite hegemeniju USD kao svetske valute i
uopte dominaciju u finansijskom sistemu; da zadrite rigidna ogranienja u pogledu
globalne cirkulacije rada i ljudi uopte...
Dakle, teko da se moe oekivati da reenje ovog dvostranog GDP debalnsa bude u
tome da manje razvijene ali velike zemlje, ve dovoljno sposobne da u visokom
procentu zadovoljavaju svoju agregatnu robnu tranju, tu ulogu irokogrudo prepuste
najrazvijenijim zemljama u cilju omoguavanja viih ekonomskih stopa rasta u njima, a

66
na raun daljeg zatakavanja i zamrzavanja sadanjih enormnih debalansa u nivoima
GDP per capita.
Problem nedovoljnosti prodajnog trita i agregatne robne tranje za puniju zaposlenost
svojih velikih proizvodnih resursa, po svemu sudei, morae se traiti na neki
alternativni nain.
Bez velikog rizika se moe tvrditi da se veoma vaan generator neravnomernih
ekonomskih stopa rasta nalazi u domenu trita i agregatne robne tranje. Budui
da su to pitanja problemskog karaktera, nisu se mogla kvantifikovati uvrstiti u
tabelarnu faktografiju, nego emo se morati zadovoljiti kratkom deskriptinom
elaboracijom.
Nije dovoljno uvreeno shvatanje da je raspoloivo prodajno trite, ili preciznije reeno,
obezbeena agregata robna tranja, jedan od najvanijih, razvojnih resursa. Naprotiv,
dominiraju shatanja da su razvojni resursi uglavnom samo na input-strani: sirovine,
kapital, ljudski faktor, tehnologija. Ali, danas bi trebalo da je jasno, jasnije nego to
jeste, da je prodajno trite, dovoljna agregatna robna tranja, razvojni resurs par
excellence. Gotovo je izvesno da se primie kraj vievekovne prakse da se manjak
agregatne robne tranje osvaja, ne samo ekonomskim, nenasilnim sredstvima kao to
su beskrupulozna ekonomska propaganda/reklama (koju je kritiki, kao retko ko drugi,
Galbrajt igosao kao brutalnu manipulaciju potroaima, usprotivivi se validnosti teorije
o suverenosti potroaa), zatim multinacionionalno kompanijski prodori, liberalistiko
globalizovanje trgovinskih i finansijskih tokova, uz rigorozno ograniavanje mobilnosti
ljudi, ljudskih resursa..., nego i neekonomskim nasilnim sredstvima kao to su nekada
bila kolonijalistika osvajanja i velika ratna osvajanja, a danas lokalni i regionalni ratnovi
i bespotedna borba za geopolitiku dominaciju... A jo nije sazrela spoznaja da se
problem koji bolno titi najrazvijenije zemlje, mora reavati uzgajanjem prodajnog
trita, agregatne robne tranje, putem mnogo izdanijeg ulaganja u bri i
sveobuhvatniji ekonomski razvoj sasvim nerazvijenih delova sveta. I time i
obezbeivanjem breg platenog osposobljavanja robne tranje, koja bi dolazila iz tog
drugog, krajnje nerazvijenog, siromanog... dela oveanstva.
***
Prokejnzijanska receptura je provizorno pomogla, ali nema ni
nekadanjeg ni nekog novog Kejnza koji bi duh neoliberalistikog
trinog fundamentalizma vratio u Pandorinu kutiju
Prema profesor Harold Jamesovom lanku Is Liberalization Reversible? (F&D,
December 1999), Kejnz je u jednom eseju jo 1933. iznio svoj uveni stav Let goods be

67
homespun whenever it is reasonably and conveniently possible; and, above all, let
finance be primarily national. (Neka robe budu domae izrade kad god je to opravdano
i konvencionalno ostvarljivo; i, iznad svega, neka finansije budu primarno domae.)
Taj stav, kao predstavnik iznurene UK ekonomije, uspeo je da odbrani pred arogantno
snanim US u koncipiranju Bretton Woods aranmana, 1944. godine, koji su US
tridesetak godina kasnije minirale i sruile.
Sada, kad se kao na dlanu vidi u kakve deformacije i krize je mutirala neodmerena
liberalizacija kapitalnog rauna (globalnih tokova kapitala), jo jednom se namee
zakljuak da je Kejnz bio neuporedivo najvei ekonomista 20. veka. Bez obzira to
su u drugoj polovini dvadesetog veka interesi razvijenog kapitalizma - i ne slutai kakav
e im se bumerang kasnije obiti o glavu - potisnuli kejnzijanizam i isforsirali
Friedmanove fundamentalistike stavove da u trinoj samo-regulaciji nema nikakvog
fundamentalnog nedostatka, iz kojih se kasnije izrodio danas ve rasprostranjeno
ozloglaeni trini fundamentalizam i sadanja globalna ekonomska kriza.
Nevolja je u tome to sada nema na vidiku ni nekadanjeg ni nekog novog Kejnza koji bi
naao pravi recept. Bez obzira na sve ono to su najrazvijenije zemlje preduzele nakon
2008. na lokalizovanju poara globalne ekonomske krize (videti na ovom sajtu rezolucije
sa samita G20 u Londonu, Torontu i Seulu) a to, nesumnjivo, pripada svetu
kejnzijanizma i dravnog intervencionizma, a nikako svetu neoliberalistikih, trino-
findamentalistike samo-regulacije. Ali, to je bila iznuena improvizacija kojom se
isputeni duh neoliberalizma i trinog fundalizma ne vraa u Pandorinu kutiju. Drugim
reima, sve to ne znai da je nekadanji Kejnz "tu meu nama" ili da se pojavio neki
novi koji bi jo jednom uinio ono to je kasnije, ispravno ocenio Galbrajt. Imam u vidu
to da je Galbrait bio u pravu kad se usprotivio sveoptoj hajci na Kejnza, ocenom da
kejnzijanizam nije bio tetan za kapitalistiki privredni sistem, ve da ga je, zapravo,
naavi recept za njegovu revitalizaciju, spasio: "... keynesijanska je revolucija...
potpuno zaustavila prodor marksizma u razvijenim zemljama. Dovela je do uspeha
u ekonomiji to danas nadahnjuje krajnje konzervativce... Samo se Keynesu moe
pripisati vie zasluga (od Hansena - prim. S.R.) za ouvanje onoga to ak i
konzervativci jo zovu kapitalizmom" (J.K.Glabrajt u Samuelsonovim Radings in
economics, 1970 str. 136 i 143. prevoda na srpsko-hrvatski)
***

68
Zato globalna kriza ne prolazi i ne moe proi - bez krupnih
promena u Svetu ekonomije

Ovde se prezentuje tekstualni deo lanka ija faktografija. iako faktografija koja je u
njemu sadrana, odnosno na kojoj je tekst baziran, potie iz vremena kad je lanak
napisan i objavljen. Stekli su se uslovi da se ta faktografija inovira i proiri i to je u velikoj
meri uinjeno i sadrano u novoj bazi podataka Veliki - G7, EU, BRIK zemlje,
svojim performansama menjaju odnose u Svetu ekonomije.
Moemo samo nagaati da su preuranjeni optimisti smatrali da je ispravno sledee
rezonovanje: budui da su (uglavnom) zaustavljane "negativne stope rasta" - prestali
smo da padamo; a im vie ne propadamo, znai da se uzdiemo - kriza je iza
nas. Iako je gotovo svakom realistinom - a tu ne spadaju optimisti po
dunosti/zaduenju - jasno da stvari ne stoje tako dobro i da e Svet jo morati saekati
da globalna kriza i njene posledice budu prevezieni, sporovi o ureenju budueg
Sveta ekonomije, se rasplamsavaju.
Circulus vitiosus je, kako sada stvari stoje, upravo u sledeem:
<> GLOBALNI EKONOMSKI DEBALNSI SU UZROK SVIH UZROKA KRIZE;
<> PO LOGICI STVARI BOLEST ZVANA GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA SE NE
MOE IZLEITI DOK SE NE OTKLONE GLAVNA ARITA KOJA GENERIU
POMENUTE GLOBALNE DEBALANSE;
<> A NJIHOVO OTKLANJANJE PODRAZUMEVA PREUREENJE SVETA
EKONOMIJE TAKO DA U NJEMU BUDE IMANENTNA PREVENCIJA A NE
GENERISANJE OVAKO VELIKIH GLOBAL IMBALANCES.
Nedavno odrani G-20 Summit on Financial Markets and the World Economy, SEOUL,
November 1112, 2010. pokazao je da ima velikih neslaganja o postkriznom ureenju
sveta ekonomije, a to neminovno implicira i izvesnu blokadu u savladavanju tekue
ekonomske krize.
Vie je nego izvesno da je svet na "ulaznim vratima" ako ne carinskog
rata (protekcionizma u spoljnoj trgovini),a ono devizno-kursnog, intervalutnog rata.
Ali, ini se da se nojevski "gura glava u pesak" pred injenicom, da su intervalutni
sporovi samo vrh ledenog brega mnogo dubljih problema i mnogo vee sante
globalnih debalansa. O njihovom postojanju i otklanjanju postoje sutinski razliita
gledita ekonomski najmonijih zemelja sveta. S obzirom da su ti global imbalances
zapravo fundamentalni, dubinski uzroci/koreni gobalne ekonomske krize. Danas je

69
jasnije nego u vreme njenog izbijanja da to nisu mogle biti samo neke pojavne
manifestacije u oblasti nacionalnih finansijskih sistema, pa ni u globalnom svetu
finansija. A iz toga zakljuak proistie sam po sebi: budui da u global imbalanse nije
postignut nikakav napredak, madicinski reeno, ak ni u dijagnozi a kamo li u izleenju
krize, jasno koliko su daleko od istine neke lakonske izjave da je kraj globalne krize "tu
odmah iza ugla".
Da to pokuamo argumentovati samo u kratkim naznakama.
Da li bilo ko ozbiljan i odgovoran u USA misli da bi se dobijenim intervalutnim benefima
na relaciji ameriki dolar - kineski juan, uz sve ostalo nepromenjeno, reili
problemi veoma slabih razvojnih performansi USA. Istina,poboljanjem
intervalutne pozicije u korist USA, one bi dobile bolji pristup tritu Kine, ili
drugaije reeno dobile bi neto vei deo tog ogromnog razvojnog resursa koji se
zove agregatna robna tranja Kine.Moramo rei - makar zvualo i pretenciozno ako to
kae neko na "i" iz tamo neke male Srbije, za koju veina Amerikanaca i ne zna - da bi
to bilo nedovoljno za znatnije poboljanje slabih razvojnih performansi USA, a
pogotovo GB.
A da bi se prosuivalo da li je realno, i u kojoj meri, da uopte doe do te intervalutne
korekcije, mora se pogledati i s druge strane, sa stanovita Kine, Indije... Zato bi one,
kojima ve dugi niz godina (o emu je dosta pisano na ovom sajtu) mnogo "bolje ide"
nego najrazvijenijim zemljama, pristale na ustupak pod ceteris paribus uslovima, ili
drugaije reeno zato bi pristale na ustupak koji trae SAD, a da se njihovim mnogo
veim i znaajnijim zahtevima udovoljava obeanjima ("to treba da se izui i tada emo
to reiti)" ili davanjem na kaiicu neto veeg broja glasova i udela uhigh staff u IMF i
World Bank, ali uz zadravanje dosadanje dominantne pozicije US u tim
meunarodnim institucijama? A da se, pritom, ne usvoje ("gurnu pod tepih") daleko
ozbiljniji i vei zahtevi za ureenje budueg globalizovanog sveta ekonomije koji dolazi
iz propulzivne Istone i Jugostine Azije, koja danas ima skoro podjednak udeo u
svetskoj ekonomiji kao i G7 zemlje.
A ti zahtevi za ureenje budueg globalizovanog sveta ekonomije koji dolazi iz
propulzivne Istone i Jugostine Azije su daleko ozbiljniji i vei. Da navedemo samo
neke najvanije:
a) ukidanje hegemonije USD kao svetske rezerve valute; i
b) i vie od toga: ukidanje finansijske hegemonije najrazvijenijih zemalja, budui da
one tu hegemoniju ne obezbeuju svojom finansijskom tednjom, nego
ostvarivanjem (na razne naine) tokova tednje iz manje razvijenih zemalja u svoje
finansijske potencijale, s kojima zatim ostvaruju ne samo finansijsku nego i svaku drugu
dominaciju nad manje razvijeniim, a inae mnogo veim delom sveta;

70
c) najzad, jo vei i brojniji zahtevi propulzivnih Azijski zemalja u drugim oblastima: ako
se ve insistira na smanjenju neujednaenost stopa rasta, na uzdravanju od
svake vrste protekcionizma u kretanju proizvoda i usluga i u finansijskoj oblasti, u
sticanju i zatiti vlasnikih prava entiteta iz najrazvijenijih zemalja u manje
razvijenim - to se u sutini prihvata - ta je sa smanjenjem neravnotea i
nejdnakosti u, na primer, GDP per capita, stopama line potronji per capita,
stopama tednje (akumulacije) u odnosu na GDP, smanjenjem raznih drugih
protekcionizama i barijera, meu kojima je najdrastiniji onaj u domenu kretanja
stanovnitva/radne snage....
Dakle, principijelan je stav da bi svako ko od drugih trai ustupak u neemu to je
njegov interes, morao biti spreman da uini ustupak koji se od njega trai. Samo
na tom principu mogu se uspostavljati uravnoteeni i ujednaeni odnosi u buduem
globalizovanom svetu ekonomije. Jer, moralo bi biti vie svesti o tome da ve
sadanji odnosi snaga u svetu ekonomije, nisu monopolarni, a sutra e to biti jo
manje. Multipolarnost je najmanje to se oekuje.
***
Sutina Kopenhagen kriterijuma za prijem u EU: primamo dovoljno
unapreene, a ne one koji bi da ih mi debelo subvencioniemo i
unapredjuemo
Geopolitiki interesi kao implicitni kriterijumi
Bie korisno da najpre navedem samo tri najistaknutija i najvidljivija implicitna,
dopunska kriterijuma ove vrste:
1) podrka tranzicionim accessorial countries u devedesetim godinama bila je
izdana da bi se po svaku cenu obezbedio kakav-takav uspeh tranzicije po ishitreno
primenjenom konceptu Vaingtonskog konsenzusa, koji, prema njegovom autoru (ili
barem tekstopiscu John Williamsonu), i nije bio koncipiran za tranzicone potrebe
netrinih, socijalistikih centralno-planskih privreda u trine ekonomije, nego za
potrebe sprovoenja politike oporava krizama i inflacionim nestabilnostima devastiranih
zemalja u razvoju. Pored toga, tako skrpljen/nenamenski upotrebljen koncept,
primenjen je u tranzicione svrhe u velikoj meri po receptu ok terapije da bi se procesi
u tim zemljama to pre doveli do take ireverzibilnosti u socijalistike i prosovjetske
vode.
2) znaajni vanekonomski kriterijumi za prijem u EU mnogih zemalja nekada lanica
Sovjetskog bloka i pre potpunog ispunjavanja Copenhagen criteria, bili su geopolitiki

71
interesi da se taj Sovjetski blok to pre i iz temelja rasturi, a Rusija i njen uticaj,
to vie devastira odnosno oslabi;
3) na ovim prostorima pomenuti vanekonomski kriterijumi za EU integraciju bili su
orijentisani da se biva SFRJ temeljito rasturi i to to vie na tetu Srbije, budui da
njeno tadanje rukovodstvo nije bilo prozapadno orijentisano ili barem
kooperativno, i nije htelo da se javno distancira ne samo od socijalizma kao
nerealne i ekonomski neefikasne doktrine, da se distancira od komunistike
Titove ere, nego ni i od marksistike doktrine i otre kritike kapitalistikog
sistema, imperijalistikih odnosa i hegemonistikih tenji najsnanijih zapadnih
zemalja.
Eksplicitni Kopenhagen-kriterijumi pristupa EU i Maastricht-kriterijumi
pribliavanja EMU
Prijem u lanstvo EU suoava kandidate sa irokim setom politikih, ekonomskih i
institucionalnih zahteva koji su sumirani u Kopenhagen-kriterijumima donetim strane
Evropskog saveta u Kopenhagenu, juna 1993. godine, a koji podrazmevaju da e nove
lanice biti primljene u Evropsku uniju u im budu u stanju da "preuzmu obaveze
lanstva da ispune ekonomske i politike uslove koji se trae:
- stabilnost institucionalnih garancija demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, i
uvaavanje prava manjina;
- postojanje i funkcionisanje trine ekonomije sposobne da izae na kraj sa
konkurentskim pritiskom i trinim snagama unutar EU;
- sposobnost da preuzme obaveze lanstva ukljuujui privrenost ciljevima politike,
ekonomske i monetarne unije".
Nakon ovih optih kriterija za lanstvo, uslovi za EU ulanjenje mogu se grupisati u dve
kategorije.
Prva ukljuuje jedan broj apsolutnih zahteva, gde zemlje/kandidati imaju male ili
nikakve mogunosti izbora/(ne)pristajanja.
Druga kategorija obuhvata iri opseg uslova, uputstava i oekivanja, esto u formi
minimalnih standarda, gde se kandidatima ostavljaju izvesne opcije.

Kljuni primeri prve kategorije su:
a) carinske stope (prema spoljnjim zemljama) i zajedniki zahtevi za carinsku uniju i
b) liberalizacija kapitalnih rauna.

72
Jedan od glavnih izazova zemalja EU-kandidata (bio) je obezbeivanje rastueg
priliva kapitala uz istovremeno sprovoenje liberalizacije kapitalnog rauna.
Pristup EU, inae, obavezuje zemlje na uspostavljanje slobodnog kretanja
kapitala sa drugim zemljama EU, mada izuzeci mogu biti odobreni za odreene vrste
tokova (takve kao to su kratkoroni); u tom sluaju primenjene zatite (ogranienja)
imaju karakter privremenih restrikcija na kretanje kapitala u sluaju platno-bilansnih
tekoa. Pored toga, Ugovor iz Maastrichta zahteva da zemlje liberalizuju tokove
kapitala sa ostalim zemljama sveta.
Proces finansijske liberalizacije (kapitalnog rauna) mora biti podravan makro-
ekonomskom politikom da ne bi doveo do nepovoljnih implikacija. To se posebno
odnosi na potrebu da fiskalna i monetarna politika budu konzistentne sa reimom
deviznog kursa, da budu striktno opredeljenje za odravanje makroekonomske
stabilnosti, da postoji odluna orijentacija na jaanje i "produbljivanje"
finansijskih institucija i jaanje njihove sposobnosti u domenu regulacije,
supervizije i upravljanja rizikom.
Za proces prijema u lanstvo EU nema utvrene specifikacije zahteva u fiskalnoj i
monetarnoj politici, mada je sasvim jasno da je, kao to je maloas i reeno, smatra
se da ostvarivanje odrive makroekonomske stabilnosti centralni deo opte
osposobljenosti ovih zemalja za prikljuenje. Kljuno pitanje su ovde potencijalni
pritisci koji se mogu pojaviti u fiskalnom i monetarnom stanju u procesu
prikljuivanja EU, na primer, implikacije na javnu potronju korienja nekih
oblika finansiranja u procesu usklaivanja sa zahtevima EU zakonodavstva i
pritiska na monetarnu politiku koji bi mogao nastati iz rastueg priliva kapitala.
Makroekonomski zahtevi su mnogo preciznije definisani za ulazak u EMU, iako taj
proces ne moe poeti pre nego to se izvri ulanjivanje u EU. Kriterijumi
konvergencije iz 1993. godine Maastricht Treaty Europen and Monetary Union
zahtevaju:
1) da se oscilacije deviznog kursa odravaju unutar normalnih fluktuacionih
margina za poslednje dve godine u exchange rate mechanism (ERM) koje iznose
(+/-15 procenata u odnosu na euro);
2) da inflacija ne moe biti vea od proseka tri najnie stope lanica EMU;
3) fiskalni deficit mora biti ispod 3% od GDP;
4) da javni dug mora biti ispod 60% od GDP ili u zadovoljavajuem tempu
opadanja.
***

73
Finansijalizacija od sjaja do oaja
Zbog onih koji bi lakonski mogli pomisliti, i zato okrenuti glavu od ovog teksta, da je
finansijalizacija neka belosvetska i to istorijska tema, koja za Srbiju nije aktuelna,
moramo odmah naglasiti da je to krucijalno vaan opti feomen, vana ekonomska
kategorija koja se javlja kao conditio sine qua non razumevanja sadanje globalne
reagionalnih i lokalnih ekonomske kriza. Ili da to izrazimo na drugaiji nain koji e,
moda neto vie rei: finansijalizacija je jedna od bitnih promena/deformacija u
svetu ekonomije koje su uzrokvale sadanju ekonomsku krizu sa nepovoljnim
implikacijama na sve zemlje, a najvie na veinu najrazvijenijih i na one
(mnogbrojne) male i slabe ekonomije, koje su (iz ovih ili onih razloga) zaduivaki
orijentisane; a tu je nesumnjivo i Srbija. Ali, ne samo to. Finansijalizacija kao
deformacija nije samo uzrok nastajanja krize, ve je i njeno savladavanje uslovljeno
svoenjem finansija u normalne okvire, tj. otklanjanjenjem finansijskih deformacija,
jednom reju otklanjanjem finansijalizacije kao maligne hipertrofije finansija. A to moe
biti sve samo ne lak i brz proces.

Realna ekonomija i finansijske ekonomije (da upotrebimo taj danas adekvatniji izraz
umesto monetarne ekonomije, koji su svojevremeno forsirali neki nai poznati profesori,
na primer, prof. dr Milutin irovi) su, nema sumnje, Sijamski blizanci u ekonomiji
1
.
Savremena ilustracija te organske povezanosti je, izmeu ostalog, i to da do sada nema
dovoljno iroke saglasnosti da li tekua globalna kriza ima realno-ekomske korene (da li
je generisana, na primer, debalansima u realnoj ekonomiji) ili je finansijski
uzrokovana, budui da se u njenom krilu pojavila.
ini se da su najblie istini ona shvatanja koja razvojne karike ekonomije u poslednjih
skoro sto godina specificiraju na sledei nain:
- nakon Great Depression (Velike ekonomske krize, naizraenije u Americi) i II Svetskog
rata ekonomija, vei deo Sveta je bio veoma devastiran i optereen debalasima, pa je i
strah od ponavljanja i od destabilizacija i deformacija u saniranju tog stanja nametnuo
otru reagulaciju, naroito u finansijskom sektoru; on je bio najrigoroznije
regulisan, heavilly regulated;
- vremenom, kako je ekonomska destruisanost sanirana, ocenjeno je da je takva
rigorzna regulacija postala smetnja; u finansijskom sektoru ona je peorotivno nazvana
nazvana finansijskom represijom, financial repression;
- iznuena je extremna deregulacija, naroito u finansijskom sektoru, financial
deregulation; bila je to zapravo liberealizacija, i razvoj market fundamentalizma,
market fundamentalizm;

74
- preterana finansijska deregulacija u finansijskom sektoru, libelalni tokovi kao reka
bez obala razume se sa drugim faktorima: optim tehnolokim razvojem i naroito
kompjutersko-komunikacionim razvojem, finansijskim inovacijama izazvao,
omoguio je finansijski razvoj nesluenih razmera, koji mnogi nazivaju finansijskom
revolucijom;
- erupcija finansijskog razvoja, finansijska revolucija, kulminirala je finansijalizacijom,
tako da je ve dosta dugo u toku traganje za pogodnim oblicima re-regulacije.
Za sada ima ima vie razloga za pesimizam, nego za vrsto uverenje da e se
zadovoljavajui efekti moi postii samo putem tzv. meke finansijske regulacije
(Basel III i sl.). Od toga zavisi da li e u re-regulaciju morati, u razmnoj meri i u
modifikovanim oblici tvrde, biti involvirana ne ba mala doza tvrde zakonske
regulative. Sumnja se zasniva na injenici da su ve reafirmisani mnogi oblici iz
arsenala koji je nekad peorativno nazvan finansijskom represijom.
Ali sve to je napred reeno moe biti okvalifikovano kao nesklonost liberalizmu u
ekonomiji, odnosno kao uverenje da ekonomski ambijent i procesi u njemu moraju biti
snanije regulisani obligatnom regulativom. Nadamo se da e tekstovi koji e se biti
prezentovani u ovoj kategoriji pruiti dovoljno argumentacije i postojanju deformacija
tipa finansijalizacije i o nunosti reteretiranja od neopreznog i neprierenog zaletanja.
Na ovom mestu poinjemo sa prezentovanjem teksta Ramaa Vasudevana (skraene
verzija originalnog teksta na engleskom i prevodom tog dela na srpski) koji e za
nekoga moda izgledati suvie elementaran. Ali zbog, usuujem se da kaem,
nedovoljnog opteg poznavanja fenomena finansijalizacije, upravo takav tekst i jeste
podesan da probije led, da bude u izvesnom smislu uvodni, i da omogui lake
razumevanje narednih lanaka, u kojima e dominirati faktografija za ije razumevanje
je potrebno barem takvo elementarno predznanje.

Financialization: A Primer
by Ramaa Vasudevan in Dollars & Sense, 11/08/2008
You dont have to be an investor dabbling in the stock
market to feel the power of finance. Finance pervades the
lives of ordinary people in many ways, from student loans
and credit card debt to mortgages and pension plans.
And its size and impact are only getting bigger. Consider a
few measures:
* U.S. credit market debtall debt of private households,
businesses, and government combinedrose from about
Ne morate biti investitor iskusan na berzi da osetite mo
finansija. Finansije proimaju ivote obinih ljudi na mnogo
naina, od studentskih kredita i kreditnih kartica,
hipotekarnim kreditima i penzijskim planovima.
I njihova veliina i uticaj postaju sve vei i vei. Razmotrimo
nekoliko veliina:
* u SAD dugovi na kreditnom tritu - svi krediti privatnih
domainstava, preduzea i vlade, uzeti zajedno porastli

75
1.6 times the nations GDP in 1973 to over 3.5 times GDP
by 2007.
* The profits of the financial sector represented 14% of total
corporate profits in 1981; by 2001-02 this figure had risen to
nearly 50%.
These are only a few of the indicators of what many
commentators have labeled the financialization of the
economy a process University of Massachusetts
economist Gerald Epstein succinctly defines as the
increasing importance of financial markets, financial
motives, financial institutions, and financial elites in the
operation of the economy and its governing institutions.
su od oko 1,6 puta od GDP u 1973, na preko 3,5 puta od
GDP u 2007.
* Profit finansijskog sektora predstavlja 14% ukupnih
korporativnih profita u 1981, porastao je na skoro 50 odsto
u 2001-02.
Ovo su samo neki od pokazatelja onoga to su mnogi
komentatori nazvali "financijalizacijom" ekonomije - i
kako to ekonomista Massachusetts univerziteta Gerald
Epstein jezgrovito definira kao "sve vei znaaj financijskih
trita, financijskih motiva, financijskih institucija i
financijskih elita, u funkcionisanju ekonomije i njenih
upravnih institucija.

In recent years, this phenomenon has drawn increasing
attention. In a new book, pundit Kevin Phillips wrote last
spring about the growing divergence between the real
(productive) and financial economies, describing how the
explosion of trading in myriad new financial instruments
played a role in polarizing the U.S. economy. On the left,
political economists Harry Magdoff and Paul Sweezy over
many years pointed to the growing role of finance in the
operations of capitalism; they viewed the trend as a
reflection of the rising economic and political power of
rentiersthose whose earnings come from financial
activities and from forms of income arising from ownership
claims (such as interest, rent, dividends, or capital gains)
rather than from actual production.
U poslednjih nekoliko godina, ovaj fenomen je privlai sve
veu panju. U novoj knjizi, koju je naunik Kevin Filips
napisao prolog prolea o sve veem rascepu izmeu
realne (prodizvodne) i finansijske ekonomije, opisuje
kako je eksplozija trgovanja sa bezbroj novih finansijskih
instrumenata odigrala ulogu u rascepu amerike ekonomije.
Na levici, politikim ekonomisti Harry Magdoff i Paul
Sweezy godinama ukazuju na sve vee uloge finansija u
funkcionisanju kapitalizma; oni su te trendove ocenili
kao odraz rastue ekonomske i politike moi "renterijera" -
onih ija zarada potie vie iz finansijskih aktivnosti i od
oblika prihoda koji proistiu iz vlasnikih prava (kao to su
kamate, zakupnine, dividende ili kapitalna dobit), nego iz
stvarne proizvodnje.

From finance to financialization Od finansija do finansijalizacije
The financial system is supposed to serve a range of
functions in the broader economy. Banks and other financial
institutions mop up savings, then allocate that capital, , to
where it can most productively be used. For households
and corporations, the credit markets facilitate greatly
increased borrowing, which should foster investment in
capital goods like buildings and machinery, in turn leading
to expanded production. Finance, in other words, is
supposed to facilitate the growth of the real economythe
part that produces useful goods (like bicycles) and services
(like medical care).
Finansijski sistem je trebalo da obavlja niz funkcija u iroj
ekonomiji. Banke i druge finansijske institucije obavljale su
poslove prikupljanja tednje, zatim alokacije tog kapitala,
prema osnovnom pravcu u teoriji, u najproduktivnije svrhe.
Domainstvima i korporacijama, kreditna trita olakavaju
znatno poveane pozajmice, koja treba da ubrzavaju
investicije u kapitalna dobra poput zgrada i maina, to
zauzvrat vodi do proirenje proizvodnje. Finansije su,
drugim reima, trebalo da podravaju rast realne
ekonomije - one koja proizvodi robu (kao na primer bicikle)
i usluga (kao to je medicinska nega).

76
In recent decades, finance has undergone massive
changes in both size and shape. The basic mechanism of
financialization is the transformation of future streams of
income (from profits, dividends, or interest payments) into a
tradable asset like a stock or a bond. For example, the
future earnings of corporations are transmuted into equity
stocks that are bought and sold in the capital market.
Likewise, a loan, which involves certain fixed interest
payments over its duration, gets a new life when it is
converted into marketable bonds. And multiple loans,
bundled together then sliced and diced into novel kinds of
bonds take on a new existence as investment vehicles that
bear an extremely complex and opaque relationship to the
original loans.

U poslednjih nekoliko decenija, finansije su pretrpele
ogromne promene i u obimu i u oblicima (instrumentima)
Osnovni mehanizam finansijalizacije je transformacija
tokova buduih prihoda (od profita, dividendi ili kamate) u
utrive oblike kao to su akcije ili obveznice. Budue zarade
korporacija se transformiu u utrive hartije od
vrednosti koje su predmet trgovanja na tritu kapitala.
Slino tome, odreeni kredit, koje involvira plaanje
odreene fiksne kamate tokom korienja, dobija novi oblik
i ivot kad se prepakuje u utrive vrste hartija od vrednosti,
bonove. I dolazi do multiplikovanja kredita, njihovim
prepakivanjem u nove snopove od kojih se seckaju krike
novih vrsta bonova koje postaju nova sredstva za ulaganja
koja imaju krajnje kompleksan i nejasan odnos sa
originalnim kreditima.
The process of financialization has not made finance more
effective at fulfilling what conventional economic theory
views as its core function. Corporations are not turning to
the stock market as a source of finance for their
investments, and their borrowing in the bond markets is
often not for the purpose of productive investment either.
Since the 1980s, corporations have actually spent more
money buying back their own stock than they have taken in
by selling newly issued stock. The gives them a direct
incentive to have the corporation buy back its own shares
often using borrowed money to do soin order to hike up
the share price and allow them to turn a profit on the sale of
their personal shares. More broadly, instead of fostering
investment, financialization reorients managerial incentives
toward chasing short-term returns through financial trading
and speculation so as to generate ballooning earnings, lest
their companies face falling stock prices and the threat of
hostile takeover.
Proces finansijalizacija nije napravio finansije efikasnijom u
ispunjavanju onoga to je konvencionalna ekonomska
teorija smatrala njihovom osnovnom funkcijom. Korporacije
se ne okreu berzi kao izvoru finansiranja njihovih
investicije. Isto tako namena njihovog zaduivanja na tritu
obveznica esto uopte nije namenjeno produktivnom
ulaganju. Od 1980, korporacije su stvarno potroile vie
novca za iskupljivanje svojih hartija od vrednosti nego to
su - esto koristei pozajmljeni novac da to urade u da bi
cene akcija nego to su izdavale i prodavale
novoemitovane akcije. Dajui im direktan podsticaj da u
korporaciji imaju svoje akcije, iskupljive od strane
korporacije. ire gledano, umesto ubrzavanja investicija,
financijalizacija reorijentie menaderske podsticije u
pravcu ostvarivanja kratkoronih zarada, kroz finansijsko
trgovanje i spekulacije, dok bi se njihove kompanije
suoavale sa padom cena akcija i opasnosti od
neprijateljskog preuzimanja.
What is more, the workings of these markets tend to act like
an upper during booms, when euphoric investors chase the
promise of quick bucks. During downturns these same
mechanisms work like downers, turning euphoria into panic
as investors flee. Financial innovations like collateralized
debt obligations were supposed to lubricate the economy
by spreading risk, but instead they tend to heighten
volatility, leading to amplified cycles of boom and bust. In
the current crisis, the innovation of mortgage-backed
securities fueled the housing bubble and encouraged
enormous risk-taking, creating the conditions for the chain
reaction of bank (and other financial institution) failures that
may be far from over.
ta vie, delovanje ovih trita ima tendenciju da se javlja u
viem stadijuma buma, kada su euforini investitori u poteri
za brzim zaradama. Tokom padova ti isti mehanizmi rade u
pravcu pojaanja depresije, pretvarajui euforiju u paniku
jer investitori bee. Finansijske inovacije, kao to
sucollateralized debt obligations, trebale su da "podstiu"
ekonomiju na zatitu od poveanja rizika, ali umesto toga
one imaju tendenciju da poveaju nestabilnost, to je
dovelo do pojaavanja ciklusa poleta i padova. U trenutnoj
krizi, inovacione hipotekarne-iskupive hartije od
vrednosti su podsticale bubrenje (bubble) cena hartija od
vrednosti i ohrabrivalo bubrenje (cena) nekretnina
ogromnim preuzimanjem rizika; stvaranje uslova za lanane
reakcije u vidu sloma banaka (bankarskih i drugih
finansijskih institucija), koje mogu biti dalekosene.
As the structures created by financial engineering unravel,
the current economic crisis is revealing the cracks in this
edifice. But even as a growing number of U.S. families are
losing their homes and jobs in the wake of the subprime
meltdown, the financial companies at the heart of the crisis
have been handed massive bailouts and their top
executives have pocketed huge pay-outs despite their role
Kako se nastale strukture putem finansijskog inenjeringa
razotkrivaju, trenutna ekonomska kriza otkriva pukotine u
ovom zdanju. ak i rastui broj amerikih porodica su gubili
svoje domove i radna mesta u osvit subprime krize,
finansijske kompanije u srcu krize su se padale u
ruke masovnim spasilakih mera i njihovi top menaderi su
primorani da plaaju velike cene spasavanja, uprkos svojoj

77
in abetting the meltdowna stark sign of the power
structures and interests at stake in this era of
financialization.
ulozi i podrci strukturama moi i strukturama
interesno upletenim u ovu eru finansijalizacija.

***
Glavni neto izvoznici i uvoznici kapitala, 2012 u odnosu na 2002
Glavni neto izvoznici i uvoznici kapitala, 2012
Posmatranje zemalja koje su Glavni neto izvoznici i uvoznici kapitala je znaajno
prvenstveno sa stanovita fundamentalnih promena u globalizovanom svetu ekonomije.
Donja faktografija - grafika i tabelarna - posmatrana s tog spekta je fokusu ovog lanka.
Razume se, takvo posmatranje je znaajno i sa ueg stanovita, sa stanovita tokova
kapitala, tj. globalizovanih njihovih finansijskih sistema. Znaajno ali ne i dovoljno, ba
zbog toga to je re o neto tokovima. U neto posmatranju na strani izvoznika kapitala ne
vidi se ni u naznakama kako (iz kojih izvora) dolazi do formiranja potencijala, tj. ta ini
njegove izvore.
S druge strane, neto posmatranje nedovoljno govori i o tome kome i u koju svrhu idu
tokovi kapitala. Poenta je da to ne moraju biti, i uglavnom nisu, samo neto uvoznici
kapitala. Zbog toga su nune dublje i svestranije analize globalizovanih finansijskih
sistema, tj. razliitih aspekata bruto meunarodnih tokova kapitala, koje se prezentuju u
kategoriji Savremeni Svet novca i finansija. Uzimajui to u obzir u drugom delu
ovog lanka je prezentovana faktografija koja oigledno potvruju da su u toku
fundamentalne promene u globalizovanom svetu ekonomije. Ipak, na ovom mestu
specificiramo najvanije:
(1) Kao to je dobro poznato, i iz ove faktografije se vidi da su US bile i jesu,
neuporedivo najvei neto uvoznik kapita. Ali, u 2012. je to drastino smanjeno. S tim u
vezi treba podsetiti na optepoznatu injenicu da je, u velikoj meri i zbog prekomernog
uvoza stranog kapitala, ba u US i izbila globalna ekonomska kriza. Vidimo da je pod
njenim pritiskom dolo do pomenutog dramatinog smanjenja neto uvoza kapitala u
US;
(2) Iako je re o znatno manjim razmerama, zbog dramatinih pogoranja pozicije,
treba istai nekoliko zemalja, koje su u 2002. bile meu najveim izvoznicima kapatala,
u 2012 to vie nisu (Belgija i Hong Kong SAR); neke su ak pale u grupaciju najveih
neto uvoznika kapitala (Francuska i Kanada);

78
(3) Iz donje faktografije se vidi da je sa nekim zemljama sasvim obrnut sluaj: u 2012 se
javljaju u grupaciji najveih neto izvoznice kapitala, a u 2002 to nisu bile: Saudi Arabia,
Kuwait, Netherland, United Arab Enirates, Quatar;
(4) Slini fenomeni se javljaju i u grupaciji najveih neto uvoznika kapita: Spain, Mexico,
Italy, Portugal su 2002. bile u ovoj grupaciji, a u 2012. to vie nisu. Obrnuto, India nije u
2002 bila meu najveim neto uvoznicima kapita, dok u 2012 jeste, i to u znaajnim
procentom;
(5) Nekoliko zemalja je i dalje u grupaciji najveih neto izvoznica kapiata, ali sa znatno
izmenjenim procentima uea: To se, pre svega, odnosi na Japan (ogroman pad
uea), zatim na Nemaku, Kinu i Saudijsku Arabiu; ove tri poslednje su (postale)
najvei neto izoznici kapitala, ali pojedinano ne tako ubedljivo kao to su, na drugoj
strani, US najvei neto uvoznik kapita.
Glavni neto izvoznici i uvoznici kapitala, 2012 u odnosu na 2002.
Tabelarni pregled
Export/Import Capital

2002 2012
Economies That Export capital
Germany 9,2 14,9
China 6,6 12,1
Saudi Arabia 2,2 10,3
Kuwait ... 5,0
Netherland 4,9
Russia 5,7 4,7
Norway 4,7 4,4
Switzerland 6,1 4,4
United Arab Enirates ... 4,2
Quatar .. 3,9
Japan 20,9 3,8
Singapore 3,5 3,2
Taiwan Prowince of China 4,8 3,1
France 4,8 ...
Hong Kong SAR 3,2 ...
Canada 2,8 ...
Belgium 2,2 ...

79
Other countries 23,6 21,0

Economies That Import Capital
U.S. 75,5 35,2
U.K 2,3 7,5
India ... 7,0
Canada ... 5,0
France ... 4,6
Australia 2,8 4,5
Brazil ... 4,3
Spain 2,5 ...
Mexico 2,2 ...
Italy 1,5 ...
Portugal 1,4 ...
Other countries 12,0 31,8

Izvori podataka:
1. Data for 2002: Data source: Global Financial Stability Report, Statistical appendix, october 2003
2. Data for 2012: Data source: Global Financial Stability Report, Statistical appendix, october 2013

***
Washington Consensus - Jedno od najkraih i najboljih
objanjenja in English and Sebian - pripremio prof. Stanko
Radmilovic
Centzer for Internationa Development at Harvard University

Izraz "Vaingtonski konsenzus" je danas veoma poznata i esto ozloglaena fraza u
raspravama o trgovini i razvoju. Ona se esto smatra kao sinonim za "neoliberalizma" i
"globalizaciju". Kao tvorac fraze Don Vilijamson kae: "Javnost irom sveta veruju da
oznaava skup neoliberalnih politika koje su nametnute zlosrenim zemljama putem u
Vaington baziranih meunarodnim finansijskim institucija koje su ih dovele do krize i
bede. Postoje ljudi koji ne mogu izustiti taj termin bez zapenuanih usta. '
[1] http://www.cid.harvard.edu/cidtrade/issues/washington.html
See to: http://radmilovicstanko.com/global-finance-and-economy-money-crisis-texts-in-
english.html

80

Washington Consensus
Global Trade Negotiations Home Page
Centzer for Internationa Development at Harvard
University
Washington Consensus
Global Trade Negotiations Home Page
Centzer for Internationa Development at Harvard
University
The phrase Washington Consensus is today a very popular
and often pilloried term in debates about trade and
development. It is often seen as synonymous with
neoliberalism and globalization. As the phrases originator,
John Williamson, says: Audiences the world over seem to
believe that this signifies a set of neoliberal policies that have
been imposed on hapless countries by the Washington-based
international financial institutions and have led them to crisis
and misery. There are people who cannot utter the term
without foaming at the mouth. [1]
Izraz "Vaingtonski konsenzus" je danas veoma poznata i
esto ozloglaena fraza u raspravama o trgovini i razvoju.
Ona se esto smatra kao sinonim za "neoliberalizma" i
"globalizaciju". Kao tvorac fraze Don Vilijamson kae:
"Javnost irom sveta veruju da oznaava skup neoliberalnih
politika koje su nametnute zlosrenim zemljama putem u
Vaington baziranih meunarodnim finansijskim institucija
koje su ih dovele do krize i bede. Postoje ljudi koji ne mogu
izustiti taj termin bez zapenuanih usta." [1]
Williamson originally coined the phrase in 1990 to refer to the
lowest common denominator of policy advice being addressed
by the Washington-based institutions to Latin American
countries as of 1989. [2] These policies were:
Fiscal discipline
A redirection of public expenditure priorities toward fields
offering both high economic returns and the potential to
improve income distribution, such as primary health care,
primary education, and infrastructure
Tax reform (to lower marginal rates and broaden the tax base)
Interest rate liberalization
A competitive exchange rate
Trade liberalization
Liberalization of inflows of foreign direct investment
Privatization
Deregulation (to abolish barriers to entry and exit)
Secure property rights

Viliamson je prvobitno skovao frazu u 1990 "da se znai kao
najmanji zajedniki imenitelj politike koju bi se meunarodne
finansijske institucije bazirane/locirane u Vaingtonu
savetovale Latino Amerikim zemljama od 1989. [2] Te
politike su:
- Fiskalna disciplina
- Preusmeravanje prioriteta javne potronje u pravcu
podruja koja doprinose visokim ekonomskim prinosima i
poboljanju distribucije dohotka, radi primarne zdravstvene
zatite, osnovnog obrazovanje, i infrastrukture,
- poresku reska reforma (smanjenje stopa najsiromanijima
i proirivanje poreske osnovice)
- liberalizacija kamatnih stopa,
- konkurentske devizne kurseve (slobodno fluktuiranje
deviznih kurseva),
- privatizacija,
- deregulacija (ukudanje ulaznih i izlaznih barijera),
- bezbednost u imovinskim pravima.

Since then, the phrase Washington Consensus has become
a lightning rod for dissatisfaction amongst anti-globalization
protestors, developing country politicians and officials, trade
negotiators, and numerous others. It is often used
interchangeably with the phrase neoliberal policies. But, as
Williamson also states:
Some of the most vociferous of today's critics of what they call
the Washington Consensus, most prominently Joe Stiglitz... do
not object so much to the agenda laid out above as to the
neoliberalism that they interpret the term as implying. I of
course never intended my term to imply policies like capital
account liberalization...monetarism, supply-side economics, or
a minimal state (getting the state out of welfare provision and
income redistribution), which I think of as the quintessentially
neoliberal ideas. [3]

Od tada, izraz "Vaingtonski konsenzus" je postao
gromobran za nezadovoljstvo meu Anti-globalistiki
demonstrantima, politiarima i funkcionerima zemlja u
razvoju, uesnicima trgovinskih pregovora, kao i brojnim
drugima. esto se koristi se koristi kao sinonim za izraz
"neoliberalne politike", i obrnuto.
Vaingtonskim konsenzusom, najvie istaknuti Do Stiglic ...
nema toliko za cilj da na dnevni red ono to je gore
pomenuto kao neoliberalizam kako ga on interpretira i
podrazumeva. Ja naravno, nikada nisam nastojao da moj
termin obuhvata politiku liberalizacije kapitalih rauna ...
monetarizam, ekonomiju ponude, ili neku "minimal state"
(suptotnost od koncepta koji je poznat kao "drava
blagostanja" a karakterie se jakom preraspodelom radi
obezbeenja ravnomernijeg glagostanja), to ja smatram
kvintesencijalnim neoliberalnim idejama. [3]

Clearly, the definition of the term has gone well beyond the
control of Williamson and other economists. That is, if you
believe it is useful to talk of a Washington Consensus. Moses
Naim, the editor of Foreign Policy, has argued that no such
Jasno definisanje termina izmaklo je kontrola Vilijamsona i
drugih ekonomista koji smatraju da je korisno da je se
razgovara o Vaingtonskom konsenzusu. Mojsije Naim,
editor of Foreign Policy, je tvrdio da takav konsenzus ne

81
consensus exists. Naim highlights the fact that economists are
often divided over such issues as the East Asian crisis, the
need for an international financial architecture, and the
effectiveness of open trade policies. If this sample
represents the Washington Consensus, then just imagine what
a Washington Confusion would be like, he says. [4]

postoji. Naim istie injenicu da su esto ekonomisti
podeljeni oko pitanja kao to su Istonoazijska kriza,
potreba za meunarodnom finansijskom arhitekturom i
efektivnost "otvorene" trgovinske politike."Ako ovaj uzorak
reprezentuje Vaingtonski konsenzus, samo moete
zamisliti na ta bi Vaingtonska konfuzija mogla liiti", kae
on. [4]

Some of todays policy discussion, however, might still be
understood by using the term as a reference point. For
instance, Dani Rodrik argues that there now exists an
Augmented Washington Consensus, which in addition to the
items listed above, adds: [5]
Corporate governance
Anti-corruption
Flexible labor markets
WTO agreements
Financial codes and standards
Prudent capital-account opening
Non-intermediate exchange rate regimes
Independent central banks/inflation targeting
Social safety nets
Targeted poverty reduction

Neke od dananjih rasprava, meutim, jo uvek mogu biti
shvaena tako da termin Vaingtonski konsenzus koriste
kao kao polazne. Na rimer, Dani Rodrik tvrdi da sada
postoji proireni Vaingtonski konsenzus, koji pored
taaka gore navedenih, dodaje: [5]
- korporativno upravljanje,
- anti-korupcija,
- elastina trita radne snage,
- finansijsko kodifikovanje i standardi,
- Prudential capital-account otvaranje,
- neintemedijarne reimi deviznih kurseva,
- meuzavisno inflaciono tagetiranje centralnih banaka
- ciljno (targetirano) smanjenje siromatva

Clearly, the debate continues about the Washington
Consensus, its definition, its successes and failures, and
whether it even exists. As many of the Washington
Consensus policy components however it is defined relate
directly to trade policy, it is a debate worth following.

Jasno je da se nastavlja rasprava o Vaingtonskom
konsenzusu, njengovoj definiciji, njegovim uspesima i
neuspesima, i o tome da li uopte postoji. Budui da su
mnoge od komponente politike Vaingtonskog konsenzusa
- ipak definisane - vezani direktno za trgovinsku politiku, to
je vredno pratiti dalju debatu.
Last updated April 2003 Last updated April 2003

Napomene autora:
[1] Williamson, John. Did the Washington Consensus Fail? Outline of Remarks at CSIS. Washington DC:
Institute for International Economics, November 6, 2002.
[2] Williamson, John. What Should the World Bank Think About the Washington Consensus? World Bank
Research Observer. Washington, DC: The International Bank for Reconstruction and Development, Vol. 15, No.
2 (August 2000), pp. 251-264.
[3] Williamson, John. Did the Washington Consensus Fail? Outline of Remarks at CSIS. Washington DC:
Institute for International Economics, November 6, 2002.
[4] Naim, Moses. Fads and Fashions in Economic Reforms: Washington Consensus or Washington Confusion?
Working Draft of a Paper Prepared for the IMF Conference on Second Generation Reforms, Washington DC:
Moses Naim, October 26, 1999.
[5]Rodrik, Dani. The Global Governance of Trade as if Development Really Mattered, New York: UNDP, 2001

82

DEO 2 - PRE TRANZICIONE ERE PROPAGIRANO JE
DA JE EKONOMIJA SRBIJE BOLJA NEGO TO JE
BILA, DA IMA SAMOODRIVU SPOSOBNOST, ALI
FAKTOGRAFIJA I PERMANENTNE KRIZE I
NEUSPENE REFORME GOVORE SUPROTNO

83
Neuspeo jugoslovenski pokuaj izgraivanja socijalizma -
modifikovanog zastranjivanja od konkurentskog, trinog sistema
Prilikom posete Jugoslaviji, 1977. godine, Doan Robinson je postavljeno pitanje od
strane naih, tada konjukturnih ekonomista: ta misli o "modernoj jugoslovenskoj
ekonomskoj teoriji". Podsetimo, bilo je to vreme prave ideoloke i politike euforije zbog
"konano pronaenog pravog sistema", sistema udruenog rada. Ta euforija zahvatila je
jedan broj ekonomista, prvenstveno one koji su pripadali tzv. dohodakoj orijentaciji.
Znatan deo ekonomista nije "pevao ode" tom konceptu, ali je, ipak, tada jo imao neki,
moglo bi se rei polupozitivni odnos prema njemu, dok je samo manji deo izraavao
otvorene sumnje u njegovu valjanost.
Moda se neko nee sloiti s takvom ocenom o odnosu jugoslovenskih ekonomista
prema sistemu udruenog rada. Ali, uvid u publikovane radove iz tog vremena, ipak, ne
daje osnova za drugaiju ocenu. Uostalom, moda o tome neto govori i to to ima mali
broj sabranih dela ekonomista koji su javno publikovali svoje radove u ezdesetim i
sedamdesetim godinama. A verujemo da ih nee ni biti mnogo. A to, ipak, neto govori.
Govori da meu jugoslovenskim ekonomistima nema mnogo onih koji u manjoj ili veoj
meri nisu bili, barem pozitivni interpretatori jugoslovenske drutveno-svojinske i/ili
samoupravno-socijalistike zablude.
Doan Robinson je na pomenuto pitanje bez mnogo uvijanja odbrusila: "Pa ja ne mislim
da vi ve imate teoriju, da ste ve stvorili teoriju... Samoupravljanje je bilo uvedeno, ne
kao teorija, ve kao reakcija protiv Staljina, da bi se razvilo drugaije drutvo u ovoj
zemlji."
Ekonomski anali, Beograd, br. 58-59/78, str. 30.
I zaista, na osnovu ekonomske literature i javnih obrazloenja Borisa Kidria i drugih
protagonista uvoenja samoupravljanja, ne stie se utisak da je postojala jasna
koncepcija alternativnog puta izgraivanja socijalizma za koji se Jugoslavija opredelila.
Tek kasnije, i to postepeno, kroz koncipiranje brojnih (i neuspelih) reformi, iskristalisane
su premise na osnovu kojih se eleo izgraivati socijalizam u Jugoslaviji.
U saetom obliku mogu se na sledei nain specifikovati glavne karakteristike
proklamovanog cilja - izgraivanja socijalizma specifinim putem - i osnovne premise
sistema kroz iju operacionalizaciju i funkcionisanje je trebalo da se taj cilj ostvari.
Nema elemenata na osnovu kojih bi se moglo zakljuiti da su protagonisti
skretanja na "sopstveni, specifini put izgraivanja jugoslovenskog
socijalistikog drutva" imali pred sobom neki drugi cilj a ne izgraivanje
socijalizma marksistikog tipa. Evo nekih elemenata sadranih u "socijalistikom
samoupravnom sistemu" na osnovu kojih se dolazi do takvog zakljuka:

84
- radnici ne treba da budu u situaciji da na tritu prodaju svoju radnu snagu, ne treba
da, ravnopravno sa drugim radnicima, udruuju svoj rad u organizacijama udruenog
rada;
- odsustvo najamnog odnosa treba da se ogleda i u tome to radnik ne treba da dobija
najamninu kao cenu koja se formira na tritu radne snage i koja mu se plaa na ime
prodate (iznajmljene na odreeno vreme) radne snage, ve treba, zajedno s drugim
radnicima, da raspodeljuje dohodak tako da svako dobija prema svom radu;
- da radnik nije trebalo da bude u najamnom odnosu govori i to to niko ne bi prisvajao
njegov viak rada (on bi "ovladao celinom dohotka");
- radnik ne bi bio u najamnom odnosu ni kroz to to bi se u preduzeima upravljalo po
osnovu privatne svojine, neg radnici treba da samoupravljaju po osnovu drutvene
svojine.
Ovakvi socijalistiki proizvodni odnosi trebalo je su da se ostvaruju u socijalistikom
samoupravnom sistemu koji je trebalo da bude trini sistem, ali ija bi trinost bila u
velikoj meri "specifina". Uostalom, o tome dovoljno govore ve same premise na
kojima se bazirao taj "trini" sistem.
(1) Iako pri samom opredeljenju za jugoslovensku varijantu socijalizma nisu bile jasne
premise na kojima on treba da se ostvaruje - sem opredeljenja da to mora da bude bitno
drugaiji model od staljinistikog, a to je, dakle, znailo odbacivanje centralno-planskog,
dravno-svojinskog sistema - postepeno su se one iskristalisale (to ne znai da su bile
konzistentne; o tome emo raspravljati u nastavku).
Iz opredeljenja za decentralizaciju odluivanja na radne kolektive i za razvoj
samoupravljanja, zatim, pod uticajem "teorijskog saznanja" da i u socijalizmu (a uvek se
mislilo na socijalizam u Marksovom i Lenjinovom smislu, a ne na socijalizam u smislu
drave blagostanja ili na ono to bismo mogli nazvati Kaucko-vedskim socijalizmom)
mora da deluje zakon vrednosti, pa je, prema tome, neizbena i robna proizvodnja,
postepeno je sazrelo uverenje - a i privredna reforma iz 1965. godine bila je sva u znaku
tog opredeljenja - da se socijalizam mora izgraivati kroz funkcionisanje trinog
sistema, ali ne kapitalistikog, nego samoupravno -socijalistikog.
(2) Sa stanovita marksistiko-lenjinistikog poimanja socijalizma, na kakav se mislilo,
opredeljenje za trini privredni sistem kao put izgraivanja takvog socijalizma, bilo je
contradictio in adjecto. I to nije potrebno detaljnije obrazlagati: trini sistem je
podrazumevao da u njemu dominira privatna svojina, da se po osnovu nje vri
prisvajanje (vika vrednosti i ostvarivanje profita) i upravljanje neposredno od strane
vlasnika ili od strane menadera kojeg vlasnik postavi. Dalje, trini sistem je
podrazumevao i trite radne snage i trite kapitala.

85
Prema tome, trite u pravom smislu i socijalizam u marksistikom smislu su
nespojivi. Budui da se to znalo, "reenje" je naeno u izgraivanju "specifinog"
trinog sistema zasnovanog na sledeim premisama:
- trini subjekti e biti samoupravne organizacije;
- one e biti zasnovane na drutvenoj svojini koja, uprkos tome to nije niija, ipak jeste
svojina utoliko to je svaija, pa i trini sistem moe da bude trini, jer je zasnovan na
svojini, specifinoj, ali ipak, po miljenju Kardelja i drugih protagonista novog sistema, to
jeste bila svojina i mogla je da bude osnova robne proizvodnje i trinog sistema;
- cilj ovako konstituisanih preduzea nije poveanje profita, nego dohotka koji "izraava
socijalistike produkcione odnose" utoliko to udrueni radnici treba da "ovladaju
celinom dohotka", u tom smislu to e deo za line dohotke raspodeljivati prema radu, a
preostalim delom e takoe upravljati, bilo u vidu akumulacije u bankama "kao
servisima udruenog rada", bilo na taj nain to e jedan deo dohotka sluiti za
"slobodnu razmenu rada" sa drutvenim delatnostima...
- u "specifinom" trinom sistemu ne treba da bude trite rada i kapitala, jer je trini
sistem mogu i bez ovih sa socijalizmom nespojivih trinih segmenata.
Prema tome, za razliku od drugih zemalja koje su proklamovale izgradnju socijalizma
netrinim, dravno-svojinskim, centralno-planskim putem, u Jugoslaviji je koncipirana
izgradnja socijalizma "putem razvoja socijalistike robne proizvodnje", "putem
specifinog delovanja ekonomskih zakonitosti" i razvoja "trita". Sve ovo smo stavili u
navodnike zbog toga to je to trebalo da bude trini sistem bez dominacije privatne
svojine, bez prisvajanja i upravljanja po osnovu te privatne svojine, bez trita rada,
kapitala i prirodnih resursa, bez gladi za profitom... Ovaj jugoslovenski alternativni put
izgraivanja socijalizma, u marksistikom smislu, pokazao se neuspelim i neostvarljivim,
jer je ovako koncipiran trini sistem bio nekonzistentan; imao je barem jedan
fundamentalni nedostatak (o kojem e u nastavku biti vie rei) i zbog toga i nije mogao
da vodi ni u kakav socijalizam, nego je bio osnovni uzrok nastajanja i zaotravanja
jugoslovenske krize.
Ona se ispoljavala u prvom redu u hroninom problemu iju smo faktografiju i kratko
obrazloenje prezentovali u lanku Dugoroni stagflacioni karekter ekonomije Srbije -
slab rast uz visoku inflaciju, nedovoljnu zaposlenost i visoku nezaposlenost, sa kratkim
obrazloenjem. Previe dugo, pa jo ni danas, se taj problem nije mogao razumeti,
nego se tumaralo iz jedne reforme u drugu.
Stalno reformisanje sistema - indikator njegove, nekonzistentnosti i
defektnosti

86
injenica da je Jugoslavija u posleratnom periodu esto sprovodila razne privredne
reforme, govori da u itavom tom periodu, zaista, mora da neto nije bilo u redu
sa privrednim sistemom, da u njemu postoji neki nedostatak fundamentalnog,
organskog karaktera. To je pre izvesnog vremena postalo jasno ne samo
specijalistima iz ove oblasti, nego i politikim faktorima.
Ali, pre toga, ovo gotovo permanentno reformisanje se obrazlagalo na razne druge
naine koji su zaobilazili sutinu problema: nekad je bilo reeno da je zavrena
jedna faza u drutvenom razvoju i da se prelazi u novi kvalitet, u viu fazu; drugi put je
reformisanje privrednog sistema objanjavano potrebom da se spree politiko-
birokratske ili tehno-menaderske uzurpacije koje su, navodno, priguivale "razvoj
socijalistikih samoupravnih produkcionih odnosa" itd.
Iz injenice da je privredni sistem suvie esto podvrgavan (neuspenom) reformisanju,
proistie da je on zaista patio od ozbiljnih organskih nedostataka i da je upravo to
osnovni uzrok duboke ekonomske krize i agonije u kojoj se nalazimo.
Dugo je u preispitivanju "razvoja" jugoslovenskog privrednog sistema, kritiki pogled
sezao samo do perioda tzv. dogovorne ekonomije, uz konstataciju da je ona bila veliki
promaaj. Uz to, eventualno se pominjalo da je teta to se "odustalo" od privredne
reforme iz 1965. godine, to je podrazumevalo da je ona bila dobro koncipirana i da je
mogla da uspe, samo da je bilo malo vie istrajnosti na tome.
Danas - u to ne moe biti nikakve sumnje - gotovo niko ne veruje da je tadanji
samoupravni, drutveno-svojinski sistem mogao efikasno da funkcionie, da je mogao
da se iskae kao konzistentan trini sistem. Ali, tom zakasnelom spoznajom o
fundamentalnoj defektnosti samih premisa na kojima je zasnivan "socijalistiki
samoupravni, drutveno-svojinski trini sistem", i suvie velikom odugovlaenju da se
on eksplicitno napusti, uzrokovano je da sva ta zastranjivanja ostave fatalne recidive
koji se implicitno, ali snano, snano ispoljavaju i danas.
Sutinska invalidnost, zastranjivanje u "razvoju" jugoslovenskog privrednog sistema - i
to je najvanije fatalnih recidiva involviranih u ekonomski i drutveni mentalitet - mogu
se shatiti i otklanjati samo ako se poe od identifikovanja u emu se sastoje i
manifestuju pominjani fundamentalni nedostaci, ili bolje reeno jugoslovenska (srpska)
varijanta netrinosti. Suvie dugo je dominirao uproeni, jednostrani odgovor -
fundamentalni uzrok je prvenstveno, ak iskljuivo, u drutvenoj (ne)svojini. Ali danas,
moglo bi se rei, naroito danas je aktuelno pitanje zbog ega se fatalnost
jugoslovenskog (srpskog) zastranjivanja u netrinost nije smela i ni danas ne moe
redukovati samo na svojinsku nekonzistentnost.
Ali, da bismo mogli razumeti kompleksniju kauzalnost te fatalnosti, treba da najpre
ramotrimo funkcionalnu stranu, tj. nain na koji se netrinost ispoljava.

87
Postepeno (i presporo) sazrevanje saznanja o invalidnoj, neprofitnoj
ciljnoj funkciji i defektnom cenovnom mehanizmu naih preduzea
Veoma sporo, ali ipak je postepeno sazrevalo saznanje o znaaju maksimiranja profita
(ili, kako Marks kae, gladi za profitom) za funkcionisanje privrednog sistema da bi on
bio trini, konkurentski, efikasan. To saznanje, iako ni danas nije optespoznato,
poelo je da sazreva jo u u radu i zauzetim stavovima od strane "Mikulieve komisije
za reformu privrednog sistema", koju je obrazovalo Savezno izvrno vee i koja je 1988.
zavrila svoj rad. U njdenom izvetaju i zakljucima istaknuta je potreba da se ukine
embargo (tj. ideoloka jeres") sa mnogih kategorija - prisvajanja i upravljanja po osnovu
svojine; sa razvoja akcionarstva i postojanje preduzea kao drutava kapitala; sa
pluralizma i ravnopravnost svih svojinskih oblika, ukljuujui i ulaganje stranog kapitala
u svojinskom obliku, a ne samo u kreditnom obliku i u obliku joint venture; da se skine
embargo sa pojma preduzea ne samo kao organizacione forme, ve entiteta za
ostvarivanje preduzetnitva, profita i profitabilnosti... I ne samo to, nego i zakljuak da
naa (do)tadanja preduzea nemaju preduzetniku ciljnu funkciju u obliku
maksimiranja profita i da je to fundamentalni nedostatak u jugoslovenskom privrednom
sistemu i uzrok njegove defektnosti a time i ekonomske krize i agonije u koju smo
dospeli.
Meutim, do ovih saznanja nije se dolo brzo i pravolinijski. A i kad je do toga dolo,
time je bilo reeno samo A ali ne i B; naime, nije izvuen eksplicitni zakljuak da i
to pokazuje da sistem koji se zasniva na preduzeima koja ne maksimiraju profit
ne moe da ispolji trine performanse i da bude efikasan. Drugim reima, bez
dominacije takve ciljne funkcije, bez motivacije i ekonomske prinude da
preduzea to vie uveavaju kapital, ne mogu postojati konkurentski odnosi a
time ni trinost, ekonomska efikasnost, sposobnost oporavka i ubrzanog
razvoja.
Ali danas, bez imalo rizika moemo i moramo rei da je to saznanje koliko kapitalno
tano, toliko i fatalno jednostrano. Drugaije reeno, za uspostavljenjen konzistentnog i
efikasnog trinog, dakle konkurentskog ekonomskog sistema, bez fundamentalnog
nedostatka na mikroekonomskom nivou, sa stagflacionim makroekonomskim
implikacijama - tranzicija iz dominacije drutveno-svojinskih preduzea u dominaciju
privatno-svojinskja, je nuan ali ne i dovoljan uslov uslova. I treba debelo podvui:
drugi deo ovog iskaza je vaan koliko i prvi. A pomenuta fatalnost je upravo u tome to
u dosadanjoj (i danas preovlaujuoj) i praksi i u zbunjenoj naunoj misli to nije (bilo)
tako.
No da bi se to shvatilo i prihvatilo, ubedljiva argumentacija se ne moe iskazati lakonski,
u jednom dahu, ve je potrebna i postupnost i potpunost. U tom smislu, u narednim

88
lancima najpre sledi ire objanjenje defektnosti ciljne funkcije i shodno tome
defektnog mehanizma formiranja cena na mikroekonomskom nivou. A zatim
elaboracija uzroka i sloenost njihovog koja, kad se jednom spozna njihova
dubina i kompleksnost, i ne izgleda daleko od reavanja kvadrature kruga.
***
injenice govore: Srbija (ranije SFRJ) jo od ezdesetih nema
ekonomsku samoodrivost
U ovom lanku prezentuju se dugorona kretanja u odnosima s inostranstvom:
- Deficiti u robnoj razmeni;
- Procenti pokrivenosti uvoza izvozom;
- Doznaka naih radnika iz inostrastva - de facto, prilivi od izvoza radne snage;
- Salda tekueg platnog bilansa domae privrede, bez doznaka radnika u
inostranstvu.
Ovde prezentovani podaci, zajedno sa onima u drugim lancima ovog drugog dela
knjige (a, naravno, i u mnogo drugih, prezentovanih na ovom sajtu), govore o veoma
slabim dugoronim performansama ekonomije Srbije - a ne samo u devastirajuim
devedesetim i neoporavljujuim proteklim godinama ovog veka.
Meutim, moda je krajnje vreme da smognemo hrabrosti, da se suoimo sa surovom
istinom i da tu istinu ne ublaavamo formulacijama poput "slabe ekonomske
performanse ", "nedovoljna razvojna sposobnost", "spoljna, eksterna zavisnost",
"zaduivaka ekonomija", "suva drenovina"... Jer sve su to, zapravo, eufemizmi
mnogo tee i bolnije istine:
* prvo, Srbija decenijama nema samoodrivu ekonomiju, takvu koja bi
obezbeivala barem priblino punu zaposlenost radno sposobnog stanovnitva i
koja bi proizvodila (stvarala) onoliko koliko troi; bez iznuenog, dugoronog
kumuliranja zaduivanja u inostranstvu;
* i drugo, slom u devedesetim i nesposobnost oporavka u prethodnim godinama
ovog veka, zapravo, nisu nita drugo nego dva srednjorona oblika najotrijeg
ispoljavanja tog dugoronog nepostojanja samoodrive ekonomske sposobnosti
Srbije.
Da se to i tako kae nije samo krajnji, nego i pravi trenutak. Trenutak o kojem je, u
najboljoj neoliberalistikoj, trino-fundamentalistikoj tradiciji, sva panja usmerena na,
zaista, neodrivo stanje u dravnoj potronji. Tanije reeno, na sve segmente i oblike

89
dravnog sektora ekonomije. U ovom pravom, moda bolje reeno poslednjem trenutku,
zbog toga to se "pod tepih" ne sme gurati pitanje svih pitanja (zbog kojih trino
fundamentalistika paradigma i nije validna za ekonomije u kojima ne postoje - ili su
rudimentarni i haotini - integralno trite i konkurentski odnosi, u svim domenima:
tritu roba, tritu rada, tritu razvojnih resursa, tritu kapitala...) To pitanje svih
pitanja glasi: da li e, pod herojskom pretpostavkom da, u predstojeim
raspravama i odlukama, najviih foruma vlasti, ne samo usvoje, nego zatim i
dosledno sprovedu, sve (do poslednje take i zareza) ono i onako kako
meunaordne institucije i organizacije insistiraju, dakle, da li e sva ova trita
odjednom, kao feniksi, profunkcionisati, ime e se, uspostaviti (sada
nepostojea) ekonomska odrivost u krucijalnim domenima ekonomije Srbije o
kojima ovde i u gore navedenim lancima govorimo.
Ponavljam i preciziram da je nuno da se objasni transmisioni mehanizam od
pretpostavljene potpune optimizacije svih aspekata dravnog sektora, do/na
uspostavljanje decenijama nepostojee ekonomske samoodrivosti Srbije. U
protivnom, ako ostane samo na lapidarnim, retorikim obeanjima vlasti, preko
svog za to prvozaduenog oveka, ministra finansija ("boljitak dolazi za dve-tri
godine") - Srbiji se jo "crnje pie".
Dugorona kretanja (1976-2013) u odnosima s inostranstvom - izvoza i uvoza,
doznaka od radnika u inostranstvu, deficita platnog bilansa
Iznosi u milionima (current) US$

Deficit u
robnoj rameni
Procenat
pokrivenosti
uvoza izvozom
Zvanini saldo
tekueg platnog
bilansa
Saldo doznaka
radnika iz
inostr. - de
facto od izvoza
radne snage
Saldo tekueg
platnog bilansa
domae privrede,
bez doznaka
radnika u
inostranstvu
1 2 3 4 5 6
1976 -2.489 66% 165 1.770 -1.605
1978 -4.317 57% -1.256 2.032 -3.288
1980 -6.086 60% -2.291 1.897 -4.188
1982 -3.093 77% -464 1.663 -2.127
1984 -1.739 85% 504 1.724 -1.220
1986 -2.012 85% 1.100 1.561 -461
1988 -550 96% 2.487 1.503 984
1990 -4.563 76% -2.354 1.045 -3.399
1996 -2.260 45% -1.317 156 -1.473
1997 1-1554 49% -1.008 105 -1.113
1998 -1296 59% -433 252 -685
1999 -1172 55% -422 -422

90
2000 -1720 51% -158 -158
2001 -2602 44% 282 282
2002 -3398 41% -671 -671
2003 -3538 45% -1347 -1.347
2004 -5201 39% -2620 -2.620
2005 -4278 48% -1778 -1.778
2006 -4981 51% -2356 -2.356
2007 -7069 47% -5053 -5.053
2008 -8501 47% -7054 -7.054
2009 -4966 55% -1910 -1.910
2010 -4581 62% -1887 -1.887
2011 -5318 61% -2870 -2.870
2012 -5450 62% -3155 -3.155
Mart 2013. -444 66% -331 -331

Napomena o obuhvatu i metodologijama iskazivanja: Platni bilans Jugoslavije u 1976, 1978, 1980, 1982, 1984,
1986, 1988, i 1990. godini koji se odnosi na SFR Jugoslaviju, a za 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001 i 2002.
godinu, na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a iskazani po tada vaeoj metodologiji. Podaci za 2001-02 iskazani
su za Srbiju zajedno za sa Crnom Gorom, a od 2003. samo za Srbiju. Za period 1977-2006 iskazi su po novoj
metodologiji u kojoj je izvreno prvo usklaivanje sa MMF metodologijom iskazivanja platnog bilansa i pozicija u
njemu. Iskazi za period 2007-13, izvreni u skladu sa jo jednim usklaivanjem sa emom MMF-a.
Izvori podataka: za 1997-13: Statistiki bilten NBS, oktobar 2013, a za ranije periode odgovarajue publikacije
Narodne banke.

***
Dugoroni raskorak trendova slabog rasta, visoke inflacije i
nezaposlenosti u ekonomiji Srbije
Faktografija u donjoj tabeli govori da je raskorak slabog rasta, visoke inflacije i
nezaposlenosti dugorono i permanentno akutan u ekonomiji Srboje; i nekada i sada. I
u sedamdesetim i poetkom osamdesetih, kad je agregatna robna tranja, uzrokovana
snanim investicionim ciklusom u drugoj polovini sedamdesetih i poekom osamdesetih;
i sredinom i krajem osamdesetih kad je investionih trend malaksao i uzrokovao
nedovoljnost agregatne robne tranje i recesiju; i u davastacionim devedestim
godinama kad je taj raskorak imao karakter ne samo stagflacije ve je daleko preao
Rubikon slamflacije (slumflation) - istovremenog postojanja hiper inflacije i sunovrata
stopa rasta; ali i nakon 2000-te godine, i pre i tokom kulminacije globalne ekonomske
krize. Drugim reima raskorak - mnogo vee stope inflacije od realnih stopa
ekonomskog rasta - naoj ekonomiji u manje ili vie izraenom obliku, imanentan je

91
ekonomiji Srbije u svim okolnostima, koje su se drastino menjale tokom
poslednjih pola veka.
Kao takav on je znaio i (a) slab razvoj i kada su za to postojali relativno povoljni,
pre devedesetih; i (b) slab oporavak u protekloj deceniji i danas, kad su za to
postojali veoma dobri preuslovi, barem u vidu obilnosti kapitala od prodajne privatizacije.
Bez eliminisanja fundamentalnog defekta koji uzrokuje taj i tako velik taj raskorak, u
ekonomiji Srbije ne moe biti poboljanja ni do nivoa koji je uslov za EU lanstvo. A
i kad bi nam iz raznih neekonomskih razloga dopustili to ulanjenje - presedani u tom
smislu su ve injeni u sluaju nekih susedni zemalja - u EU okruenju ne bi smo bili
u stanju ni da "tapkamo u mestu", a pogotovo ne da se ubrzano razvijamo i
nadoknaujemo veliki razvojni zaostatak, jasno vidljiv u mnogim lancima na ovom
sajtu, od kojih emo je pomenuti samo dva: Slabe ekonomske performanse Srbije
meu 55 analiziranih zemalja, gotovo po svim indikatorima i O slabim ekonomskim
performansama Srbije ubedljivo govori komparacija sa 9 EU zemalja najblieg
okruenja .
Na ovom mestu, pre dugorone tabelarne faktografije, nuno je da samo naznaimo
fundamentalni nedostatak koji uzrokuje taj raskorak, bez ire elaboracije uzroka i
posledica, to e biti uraeno u posebnom lanku.
Raskorak trendova o kojima ovde govorimo je poznata ekonomska pojava u teoriji i
praksi trinih ekonomija. U uslovima, nekonzistentnog, netrinog, tanije reeno
defektnog privrednog sistema kakav u Srbiji, u raznim modalitetima, egzistira
permanentno od II svetskog rata pa sve do danas, taj fundamentalni defekt ispoljava se
i pri prevelikoj i pri nedovoljnoj agregatnoj robnoj tranji. Takav paradoks omoguuje
nedosledno, defektno reagovanje cenovnog mehanizma na nivo agregatne robne
tranje:
- u uslovima poveanja ili postojanja previsoke agregatne robne tranje, bez obzira na
postojanje vikova radne snage i nedovoljnog korienja proizvodnih kapaciteta, u
netrinom, defektnom privrednom sistemu, cenovni mehanizam reaguje nedosledno,
ne poveanjem proizvodnje do zone pune zaposlenosti, ili barem do take na kojoj je
akomulacija (profit) najvea, nego se preferira poveanje cena makar pritom proizvodnja
(zbog nemogunosti realizacije po tim poveanim cenama) stagnirala na suvie niskom
nivou; i obrnuto:
- u uslovima smanjenja ili postojanja nedovoljne robne tranje, u netrinom, defektnom
privrednom sistemu cenovni mehanizam opet deluje neadekvatno: preferira se
odravanje previsokih cena, ili ak dalje poveanje, uz odravanje nedovoljne
proizvodnje, ili ak njeno dalje smanjenje.

92
Na ovom mestu emo potencirati samo ono to je samo po sebi razumljivo: i u prvom i u
drugom sluaju nezbene posledice su u vidu smanjenog, nultog ili negativnog
profita (gubitka). A to znai da je problem u tome to mikroekonomski entiteti
nemaju ciljnu funkciju u obliku maksimiranja profita (akumulacije). I to je taj
fundamentalni defekt nekonzistentnog, netrinog privrednog sistema zbog kojeg
on ne ispoljava razvojne, ve performanse velikog raskoraka izmeu stopa
realnog rasta i inflacije.
Oigledno, sve ovo je lapidarno reeno da bi bilo dovoljno ubedljivo. A specifina teina
i implikacije ove defektnosti suvie su velike da bismo na tome stali. Detaljnija
elaboracija je nuna i usledie u jednom od narednih lanaka.

Dugorono niske ili negativne stope rasta, visoke stope inflacije, nedovoljna
zaposlenost, visoka nezaposlenost

Kretanja
realne
ekonomske
aktivnosti
Inflacija u Srbiji,
prosek u toku
godine
Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji
God.
Godinje procentualne
promene: stope rasta odnsno
pada (-)
Ukupan broj
zaposlenih
(godinji
prosek) (u
hilj.)
Broj
nezaposlenih
(godi. pros.) (u
hilj.)
Ukupno (4+5) (u
hilj.)
Stope
nezaposlenosti
(5/6)
1 2 3 4 5 6 7
1960
6,6

1961 6,2
1962 7,6
1963 3,6
1964 8,7
1965 28,5 1.446 109 1.555 7,0
1966 23,4
1967 7,4
1968 4,6
1969 7,3
1970 10,2 1.559 162 1.721 9,4
1971 8,8 16,5
1972 4,4 15,6
1973 5,0 18,4
1974 8,5 25,6
1975 3,1 24,8 1.908 286 2.194 13,0

93
1976 5,0 9,4
1977 8,0 13,3
1978 5,6 13,5
1979 7,3 20,7
1980 3,4 30,0 2.328 442 2.770 16,0
1981 1,7 46,3 2.399 440 2.839 15,5
1982 1,2 28,4 2.451 462 2.913 15,9
1983 -1,6 36,8 2.492 474 2.966 16,0
1984 1,6 58,3 2.549 497 3.046 16,3
1985 0,3 74,4 2.615 528 3.143 16,8
1986 3,7 87,0 2.693 558 3.251 17,2
1987 -1,6 116,4 2.762 558 3.320 16,8
1988 -1,3 195,0 2.784 578 3.362 17,2
1989 2,1 1.267,0 2.790 607 3.397 17,9
1990 -7,0 591,2 2.707 664 3.371 19,7
1991 -11,7 121,0 2.625 714 3.339 21,4
1992 -28,3 9.250,0 2.536 748 3.284 22,8
1993 -30,8 9,0 2.464 739 3.203 23,1
1994 2,8 0,0 2.413 726 3.139 23,1
1995 5,5 74,8 2.379 776 3.155 24,6
1996 4,4 94,1 2.367 819 3.186 25,7
1997 7,4 18,3 2.360 750 3.110 24,1
1998 3,0 30,0 2.357 769 3.126 24,6
1999 -18,3 41,1 2.153 736 2.889 25,5
2000 5,3 70,0 2.097 722 2.819 25,6
2001 5,3 80,6 2.102 769 2.871 26,8
2002 4,3 8,9 2.067 843 2.910 29,0
2003 2,5 2,9 2.040 947 2.987 31,7
2004 9,3 10,6 2.050 945 2.995 31,6
2005 5,4 16,2 2.069 992 3.061 32,4
2006 3,6 10,7 2.021 1.005 3.026 33,2
2007 5,4 6,9 1.991 850 2.841 29,9
2008 3,8 12,4 1.990 793 2.783 28,5
2009 -3,5 8,1 1.857 730 2.587 28,2
2010 1,0 6,2 1.775 730 2.505 29,1
2011 1,6 11,1 1.735 745 2.480 30,0
2012 -1,8 7,3
Izvor podataka i kategorijalna objanjenja:
*Za realna ekonomska kretanja u kol. 2: na sajtu http://radmilovicstanko.com/ odeljak 2 u lanku Globalna
ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspenosti ve je oteanim spoljnim finansiranjem deficita i debalansa
samo rekla: "car je go"
* Za stope inflacije u kol. 3: na sajtu http://radmilovicstanko.com/ lanak pod nazivom Inflacija u periodu 1959-
2011. u Srbiji i komparacija sa okruenjem

94
* Za zaposlenost i nezaposlenost u kol. 4-7 na sajtu http://radmilovicstanko.com/ lanak pod nazivom Smanjena
zaposlenost - primarni problem, a poveanje broja nezaposlenih i penzionera je posledini - injenice teko
optuuju
***
Inflacija u periodu 1959-2011. u Srbiji i komparacija sa okruenjem
Inovirano sa 2011. i proireno komparacijom sa zemljama okruenja

Rast cijena bilo je i ostaje nepopularna pojava simbol nesposobnosti
vlasti. - Galbraith, J.K. (1979) Ekonomika i drutveni ciljevi, Otokar
Kerovani, Rijeka, str. 180.

Iz ove tabele lako se moe uoiti dugogodinji (viedecenijski) inflatorni karakter srpske
(kao i ranije jugoslovenske) privrede. To bi bilo jo vidljivije da gotovo sve vreme, nisu
postojali razliiti oblici administrativnih direktnih kontrola cena: preko nekadanjeg
Zavoda za cene, preko drutvene kontrole cena kroz tzv. samoupravno
sporazumevanje, zatim povremeno zamrzavanje cena itd. Neki oblici intervencija u
domenu formiranja cena uvek su postojali. To je sluaj i sada, tj. u periodu posle 2002.
godine, kad je dolo do velikog usporavanja njihovog rasta. Pored toga i u Srbiji se
donekle osea uticaj smanjivanja stopa inflacije do kojega je krajem prolog veka dolo
u svetskim razmerama, ali je na zadnja vrata ula, ini se, globalno jo razornija,
finansijska nestabilnost. O razlici izmeu njih govori se na mnogim mestima na ovom
sajstu.

Inflacija u Srbiji, prosek u toku godine, procentualni porast, 1959 2011.

Domai izvori - dole citirani World Economic Outlook Database, maj 2012.
1959 0,0 1998 30,0
1960 6,6 1999 41,1
1961 6,2 2000 70
1962 7,6 2001 80,6
1963 3,6 2002 8,9
1964 8,7 2003 2,9
1965 28,5 2004 10,6
1966 23,4 2005 17,3
1967 7,4 2006 12,7

95
1968 4,6 2007 6,5
1969 7,3 2008 12,4
1970 10,2 2009 8,1
1971 16,5 2010 6,2
1972 15,6 2011 11.2
1973 18,4
1974 25,6
1975 24,8
1976 9,4
1977 13,3
1978 13,5
1979 20,7
1980 30,0
1981 46,3
1982 28,4
1983 36,8
1984 58,3
1985 74,4
1986 87,0
1987 116,4
1988 195,0
1989 1267,0
1990 591,2
1991 121,0
1992 9250,0
1993 9,0
1994 0,0
1995 74,8
1996 94,1
1997 18,3

Izvor: Statististiki godinjak 2010
Napomene:
U 1993 izraeno u hiljadama milijardi procentnih poena

96
Zbog uvoenja novih dinara krajem januara 1994, procenti izraavaju odnos nivoa cena decembra 1994, prema
februaru 1994.
Od 1998 izvor podataka je World Economic Outlook Database i oni su bez podataka za Kosovo i Metohiju
***
Inflacija, javna potronja i iri kontekst
Optepoznato je da Market fundamentalism strategy i na njoj zasnovani tzv.
Washington consenzus, koji su bili Alfa i Omega, neka vrsta "Svetog pisma" tranzicionih
procesa u Centralno-istonim (i Balkanskim) zemaljama, stajali na stanovitu da je, uz
privatizaciju dravnih i drutvenih preduzea, klju uspeha tranzicionih procesa u
obezbeivanju makrostabilnosti. A ona, smatralo se, zavisi od varijabila koje nisu
endogene u trinom sistemu (koje nisu njegov organski, samoreguliui deo): od
monetarne politike (kol 4 i 5 tabele 1) koja mora biti restriktivna/vrsta, i od rigorzno
kontrolisanje i depresiranje javne potronje, posebno dravne (kol. 6 i 7 u tabeli 1). Ako
se to ini uspeno, inflacija (u koloni 2 i 3) e biti niska, tj. stope e biti blie nuli nego
dvocifrenom pragu. Dalje, u tom sluaju, prema ovoj paradigmi, pitanja ekonomskog
rasta (tabela 2), bruto nacionalne tednje i investicija, rasta mase zarada, plata (u tabeli
3), kao i (ne)zaposlenosti (tabela 4), nee se javljati kao problem (sem kratkorono,
ekscesno), budui da su sve to endogene komponente samoreguliueg, slobodnog
trita.

Tabela 1

Inflacija (1960-2011), monetarni agregat M2 i budetska potronja i bruto javni
(dravni) dug glavne komponente redukovanog, suenog koncepta
makrostabilnosti prema paradigmi trinog fundamentalizma

97

Indeksi,
rethodna
godina =
100
Inflation,
consumer
prices
(annual %)
Money and
quasi
money
growth
(annual %)
Money
and quasi
money
(M2) as %
of GDP
General
government
total
expenditure,
% of GDP
General
government
gross debt,
% of GDP
1 2 3 4 5 6 7
1960 106,6
1961 106,2
1962 107,6
1963 103,6
1964 108,7
1965 128,5
1966 123,4
1967 107,4
1968 104,6
1969 107,3
1970 110,2
1971 116,5
1972 115,6
1973 118,4
1974 125,6
1975 124,8
1976 109,4
1977 113,3
1978 113,5
1979 120,7
1980 130,0
1981 146,3
1982 128,4
1983 136,8
1984 158,3
1985 174,4
1986 187,0
1987 216,4
1988 295,0
1989 1.367,0
1990 691,2
1991 221,0
1992 9.350,0
1993 109,0
1994 100,0
1995 174,8

98
1996 194,1
1997 118,3

Inflation,
average
consumer
prices (%
change)
Money and
quasi
money
growth
(annual %)
Money
and quasi
money
(M2) as %
of GDP
General
government
total
expenditure,
% of GDP
General
government
net debt, %
of GDP
1998 30,0 33,0 10,7
1999 41,1 25,7 10,9
2000 70,0 160,8 11,7 33,7 241,7
2001 80,6 92,6 12,5 36,4 114,5
2002 8,9 52,8 16,3 45,8 81,2
2003 2,9 27,9 19,4 45,4 77,8
2004 10,6 31,9 20,6 42,9 65,4
2005 16,2 42,2 23,2 41,9 56,3
2006 10,7 38,7 27,9 45,2 43,0
2007 6,9 42,1 33,8 45,3 35,6
2008 12,4 9,7 35,6 44,8 34,2
2009 8,1 21,3 40,5 46,0 38,2
2010 6,2 13,1 43,0 44,6 44,8
2011 11,2 43,5 47,9
Izvori podataka i napomena:
Za kol. 2. : Statististiki godinjak 2009, tabela 11.1
a) U 1993 izraeno u hiljadama milijardi indeksnih poena
b) Zbog uvoenja novih dinara krajem januara 1994, indeks izraava odnos nivoa cena decembra 1994, prema
februaru 1994.
Za kol. 3, 6 i 7 IMF WEO Database 5. maja 2012
Inflation as measured by the consumer price index reflects the annual percentage change in the cost to the
average consumer of acquiring a basket of goods and services that may be fixed or changed at specified
intervals, such as yearly. The Laspeyres formula is generally used.
Za kol. 4 i 5 WB Data base 1. maja 2012 Money and quasi money comprise the sum of currency outside
banks, demand deposits other than those of the central government, and the time, savings,... International
Financial Statistics (IFS). The change in the money supply is measured as the difference...

Da su loe performanse ove paradigme dole do izraaja samo u Srbiji, moglo bi se rei
da je Market fundamentalism strategy, realna opcija, koja, eto u Srbiji, nije dobro
operacionalizovana. Ali, rairena praksa i u veini drugih, ne samo postsocijalistikih
zemalja, to ne potvruje, ve naprotiv, nedvosmisleno govori da se prema neem
(Market fundamentalism strategy), to predstavlja samo korisnu fikciju
(orijentacionu viziju), ne moe silom upodobljavati stvarnost.
I zbog toga se mora rei da stvari stoje obrnuto: javna potronja (u koloni 6) jeste
velika i to "bode u oi" i ispoljava se kao prvorazredni problem. Ali, barem u Srbiji, treba

99
imati u vidu, ne samo ime je ona najvie bitno uzrokovana o tome se govori u
odeljku o problemu smanjenja zaposlenosti nego i injenicu ne da je ona, javna
potronja, po svojoj prirodi, objektivno, najveim delom optedrutveni,
makroekonomski fiksni troak. U njoj se teko "sastavlja kraj s krajem". Prvenstveno
zbog, optom destrukcijom uzrokovanog smanjenja zaposlenosti i tako
generisane presije na poveanje penzionerske i drugih oblika javne potronje.
Istovremeno je pomenutom destrukcijom izvreno sasecanje potencijala, sposobnosti
za neophodnu tednje (akumulaciju, i kad bi za to postojala normalna sklonost) i
investicija. A to znai da je saseen potencijal za ostvarivanje zadovoljavajueg rasta
GDP i onemogueno njegovo podizanje na nivo pri kojemu se pomenuti optedrutveni,
makroekonomski fiksni troak (javna potronja) i previsoki fond inae mizernih plata, ne
bi ispoljavali kao kao previsoki.
Ali to nije sve. U nastavku emo videti da je kao posledica ove zamene teza o korisnoj
fikcije i moguoj stvarnosti, dolo do drastinog pogoranja, odnosno da je izostalo
poboljanje, u svim vanijim aspektima, realnog i eksternog sektora.
***
Investiciije od 1971 do 2011 - metafora sloma bez oporavka
ekonomije Srbije - numerika faktografija i grafika ilustracija
Investicije od 1971 do 2011 - metafora sloma bez oporavka ekonomije Srbije

God. Lanani indeksi Bazni indeks 1971=100
1 2 4
1971. 102,4 100,0
1972. 97,2 97,3
1973. 98,1 95,5
1974. 108,7 103,8
1975. 109,1 113,2
1976. 116,2 131,5
1977. 111,2 146,3
1978. 110,7 161,9
1979. 106,5 172,4
1980. 95,4 164,5
1981. 91,6 150,7
1982. 94,8 142,9
1983. 88,9 127,0
1984. 94,6 120,1
1985. 93,5 112,3

100
1986. 100 112,3
1987. 100,4 112,8
1988. 85,2 96,1
1989. 108,6 104,4
1990. 79,9 83,4
1991. 85,3 71,1
1992. 70,1 49,9
1993. 62,4 31,1
1994. 88,0 27,4
1995. 96,2 26,3
1996. 94,3 24,8
1997. 100,8 25,0
1998. 97,8 24,5
1999. 70,1 17,2
2000. 85,5 14,7
2001. 193,5 28,4
2002. 90,5 25,7
2003. 150,0 38,5
2004. 206,4 79,6
2005. 88,6 70,5
2006. 105,8 74,6
2007. 129,8 96,8
2008. 106,2 102,8
2009. 74,6 76,7
2010. 102,0 78,2
2011. 116,6 91,2
Napomene o izvorima i metodologiji:
Kol. 2 za period 1971-1990. godine, SZS SFRJ
Kol. 4 za periodu 1991-1999. godine, SZS SCG;
Kol. 4 za period 2000-2011. godine indeksi izraunati iz GDP (constant 2000 US$) - GDP at purchaser's prices
is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any
fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are in constant 2000 U.S. dollars.
Dollar figures for GDP are converted from domestic currencies using 2000 official exchange rates. For a few
countries where the official exchange rate does not reflect the rate effectively applied to actual foreign exchange
transactions, an alternative conversion factor is used. (WB WD Indicators, 16.VI 2012.)
Trendovi investicija i tednje od 1971 do 2011

101

***
Kretanje zaposlenosti i nezaposlenosti u periodu 1965-2011, teko
optuuju
U hiljadama
Godina
Ukupan broj
zaposlenih
(godinji prosek)
Broj nezaposlenih
(godi. pros.)
Ukupno
(2+3)
Stopa nezaposl.
(3:4)
1 2 3 4 5
1965. 1.446 109 1.555 7,0
1970. 1.559 162 1.721 9,4
1975. 1.908 286 2.194 13,0
1980. 2.328 442 2.770 16,0
1981. 2.399 440 2.839 15,5
1982. 2.451 462 2.913 15,9
1983. 2.492 474 2.966 16,0
1984. 2.549 497 3.046 16,3
1985. 2.615 528 3.143 16,8
1986. 2.693 558 3.251 17,2

102
1987. 2.762 558 3.320 16,8
1988. 2.784 578 3.362 17,2
1989. 2.790 607 3.397 17,9
1990. 2.707 664 3.371 19,7
1991. 2.625 714 3.339 21,4
1992. 2.536 748 3.284 22,8
1993. 2.464 739 3.203 23,1
1994. 2.413 726 3.139 23,1
1995. 2.379 776 3.155 24,6
1996. 2.367 819 3.186 25,7
1997. 2.360 750 3.110 24,1
1998. 2.357 769 3.126 24,6
1999. 2.153 736 2.889 25,5
2000. 2.097 722 2.819 25,6
2001. 2.102 769 2.871 26,8
2002. 2.067 843 2.910 29,0
2003. 2.040 947 2.987 31,7
2004. 2.050 945 2.995 31,6
2005. 2.069 992 3.061 32,4
2006. 2.021 1.005 3.026 33,2
2007. 1.991 850 2.841 29,9
2008. 1.990 793 2.783 28,5
2009. 1.857 730 2.587 28,2
2010. 1.775 730 2.505 29,1
2011. 1.735 745 2.480 30,0
Podaci su iz oficijelnih domaih statistikih izvora, sadrani u knjizi prof. dr. Stanko Radmilovi, "Ubrzani razvoj
uz stabilnost", Financing Centar, Novi Sad, 2001, tabela 6, str. 21. Za period 1997-2011 podaci su iz statistike
NBS - Tabela 26 - Zaposlenost i zarade, 2012.

Lakonski komentar podataka iz tabele 4 gotovo da i nije potreban, budui oni govore
sami po sebi dovoljno. Meutim za one koji ba ne vole itanje tabela, da to ipak
uinimo:
U 2011. godini bilo je:
- u odnosu na 2000. god. oko 362 hilj. manje zaposlenih, a oko 23 hilj. vie
nezaposlenih;
nezaposlenih.
Dakle, mnogo porazniju, ali i realniju sliku, pruaju podaci o broju zaposlenih.
Konkretno, pad broja zaposlenih u post-tranzicionoj 2011. godini u odnosu na
predtranzicionu 1990. godinu za 36%, je vie nego porazna slika; zapravo

103
optuujua kako za najvie vlasti u devedesetim, tako i za one u protekloj
deceniji.
Sutinski, pad zaposlenosti u devedesetim rezultirao je iz:
- nesprovoenja tranzicije ili samo njenog fingiranja;
- meunarodnih sankcija, u osnovi, zbog pokuaja odbrane i odravanja
neodrive socijalistike paradigme i sistema lanog socijalizma;
- NATO-o bombarderske destrukcije, necivilizacijskog i nerazumnog ina, u
predveerje novog, treeg milenijuma, nikako se ne moe racionalizovati i pravdati
ovakvim ili onakvim karakteristikama tadanjeg reima, ili spreavanjem tenji
bilo koje nacionalne manjine u bilo kojoj dravi, da se otcepi/odvoji u posebnu
dravu.
U tom smislu, posmatrano iznutra, pad zaposlenosti, i njegova implikacija u vidu
poveanog broja penzionera i drugih velikih pritisaka na javnu potronju, moe se, ako
ne pravdati, a ono, barem donekle, razumeti.
Nasuprot tome, dalji pad zaposlenosti, umesto oporavka, razume se uz porast ne
samo broja nezaposlenih, nego i ve pomenutog poveanja pritiska na
penzionerske i druge oblike javne potronje u protekloj deceniji, ne moe se niim
opravdati. Utoliko pre to je do njega dolo, ne u uslovima oskudnosti kapitala
kakva je bila u devedesetim, nego u uslovima raspolaganja i nerazumne upotrebe
nekoliko desetina milijardi dolara. Ali, i u uslovima slepog i upornog verovanja i
primenjivanja trino-fundamentalistike paradigme, ije pogubne karakteristike treba
jo jednom potencirati:
- za tranziciju je od primarne vanosti privatizacija po bilo kom modelu samo
ako vodi do to bre i temeljitije destrukcije svega zateenog;
- uz privatizaciju je vano i odravanje suene, oskrnavljene makroekonomske
stabilnosti; oskrnavljene zbog toga to makroekonomska stabilnost, po definiciji,
znai makroekonomsku ravnoteu; a valjda je jasno da te ravnotee ne moe biti
ako se kretanje GDP, tednje, investicija, zaposlenosti... i uopte realne
ekonomije, izbaci iz korpusa relevantnog;
- izlaz, kvazi opravdanje je bilo u obliku formule: 1) mala i srednja preduzea i,
jo vie FDI, e dovesti do brzog oporavka realnog sektora i 2) u meuvremenu
razvijene zemlje e kreditima plateno osposobljavati tranju u devastiranim
tranzicionim zemljama, s jedne strane, i komplementarno, s druge strane, ponudom
svojih roba e zadovoljavati tako generisanu robnu tranju. Moglo se, i moralo,
znati da je to neprirodna, neekonomska, sebina formula i pre nego to se jasno
pokazao nuan epolog: iz gornje formule navedeno pod 1) nije, i nije ni moglo biti

104
realizovano, nego je ostvareno samo navedeno pod 2, kao spasonosno reenje. Dakle
od nedeljive formule, realizovan je samo drugi deo. Naravno, uz kumuliranje
prezaduenosti, i puzajui oporavak realnog sektora i sasvim nezadovoljavajuu
zaposlenost u gotovo svim tranzicionim zemljama. Tanije, sem onih koje su se manje
ili vie, na ovaj ili onaj nain, oduprle striktnoj primeni Vaingtonskog konsenzusa
zasnovanog na pogubnoj maraket-fundalism strategy.
itaocu e se, s pravom uiniti, da je sve to ve mnogo puta reeno, pa je dalje
ponavljanje nepotrebno. Svrenom poslu mane nema kae narodna. I zaista, ne
bismo ve reeno ponavljali kad ne bi bilo i dalje vladajueg apsurda da oporavak
oekujemo iz miljea u kojemu neuspeni koncept jo uvek suvereno vlada. I
Srbiji e, bez sumnje, biti nametana ista ona trno-fundamentalistika doktrina
koja je u proloj deceniji, dovela ne samo do neoporavka, nego i do dalje
ekonomske devastacije, do drastinog smanjenja zaposlenosti, hipertrofije javne
potronje, zanemarivanja domae tednje i domaih investicija ... Jednom reju, do
beznaa.

105

DEO 3 - POD TRANZICIONIM , SANKCIJSKIM I
BOMBARDERSKIM UDARIMA - TOTALNI SLOM
SLABANE EKONOMIJE SRBIJE U DEVEDESETIM

106

Nunost i iskuenja tranzicije u trinu privredu
*

1. Neka najvanija pitanja tranzicionih procesa i strategija
Danas se ve smatra aksiomom da zemlje sa kvazi-trinim sistemima i/ili slabim
performansama svojih privreda, u cilju porasta ekonomske efikasnosti i podsticanje
rasta, ili drugaije reeno radi osposobljavanja za ubrzani privredni razvoj uz stabilnost,
neizbeno moraju izvriti tranziciju u trini privredni sistem.
1
I, razume se, na zemljama
u tranziciji, ak i kad nisu potencijalne lanice za EU, je teret sprovoenja tranzicije. A
one, tu tranziciju ne mogu ostvariti bez podrke institucija meunarodne zajednice, ija
uloga je viestruka i sastoji se u:
a) oblikovanju koncepcijskih reenja: tranzicionih elemenata, procesa i strategije
ostvarivanja;
b) pruanju raznih vidova materijalne (finansijske) pomoi, koja se, i kad se zemlje u
tranziciji protive (ponekad i s pravom, ali mnogo ee ne), uslovljava prihvatanjem i
odreenih koncepcijskih reenja i postupaka u njihovom sprovoenju;
c) superviziji ostvarivanja tranzicionih procesa to za vlade tranzicionih zemaljama ima
ulogu sidra: i kad bi pod raznim pritiscima htele da naprave odreena odstupanja, sidro
im to ne dozvoljava.
Kad se govori o institucijama meunarodne zajednice koje su najire involvirane u
procese tranzicije u trinu privredu, u prvom redu se misli na IMF i Svetsku banku, a za
zemlje koje pretenduju na pristupanje Evropskoj Uniji u tranzicionim procesima posebno
su relevantni njeni organi, institucije, organizacije i njihove propozicije, meu kojima
treba pomenuti najvanije: Komisiju EU, EBRD, Copenhagen criterie EU, Mastricht
Treaty.
Zbog boljeg razumevanje nekih pitanja o kojima e biti rei u nastavku, treba istai
izvesnu "podelu nadlenosti" izmeu IMF-a i Svetske banke, koja se moe videti iz
sledeeg citata:

1
Prema dananjim teorijskim i empirijskim saznanjima trini sistem nema valjanu alternativu. On je, kako kae
Joan Robinson, koja je daleko od toga da moe biti proglaena apologetom kapitalizma i idolopoklonikom
trinog sistema, "najbolji bunar iz kojega danas moemo zahvatiti vodu." Ili, kao to je svojevremeno rekao
najpoznatiji analitiar razvoja ekonomske misli Jospeh A. Schumpeter: "(Trini) sistem je surov, nepravedan,
nemiran, ali vri posao a, doavola, to se od njega trai."

107
"Mada je, unutar meunarodnih finansijskih institucija, koje imaju glavnu savetodavnu i
asistirajuu ulogu, vodee mesto u nekim kljunim oblastima strukturnih reformi
(ukljuujui oblike i redosled poteza privatizacije, restrukturiranja preduzea,
koncipiranje socijalnih programa i reforme pravnog sistema) preuzela Svetska banka i
druge institucije, IMF programi podrke ukljuuju vane elemente strukturnih reformi. "
2

I ovaj citat jasno ukazuje da se proces tranzicije sastoji iz dva velika korpusa
elemenata. Jedan ine makroekonomske politike orijentisane na uspostavljanje i
odravanje stabilnosti cena. Ovim korpusom je tradicionalno, tj. i znatno pre nego to je
nastupila tranziciona era, najvie preokupiran IMF. Drugi, znatno sloeniji korpus
tranzicionih elemenata su strukturne reforme i institucionalna izgradnja. Ovom
predominantno privredno-sistemskom korpusu elemenata, koji bi trebalo da osposobe
privredni sistem da obezbeuju rast i razvoj, kao to se moglo uoiti, predominantno se
bavi Svetska banka. Razgranienje nije sasvim striktno to se vidi iz injenice da u
domen prvenstvene preokupacije IMF-a ulaze strukturna i institucionalna pitanja iz
oblasti finansijskog i monetarnog sistema i sistema javnih finansija, a u velikoj meri i
reforme ekonomskih funkcija drave.
Od samog poetka "tranzicione revolucije"
3
tranzicioni ciljevi pa ni arsenal ovih
tranzicionih elemenata, nisu bili sporni. Meutim, vodile su se une debate o tome
kako u praksi te elemente ostvarivati. Kontroverze su, dakle, uvek bile vee u
domenu strategije i ostvarivanja tranzicije nego u domenu samog sadraja,
elemeneta tranzicionog procesa. Ili drugaije reeno, mnogo manje sporova je
bilo o tome ta se sve treba promeniti u procesu tranzicije i kako treba da izgleda
promenjeno stanje, nego o tome kako se to moe i treba ostvarivati.
U prvim godinama tranzicione ere najee je akceptirana i primenjivana tzv. strategija
trinog fundamentalizma
4
koju su sledile najvei broj zemalja Centralne i Istone
Evrope, Baltika i ZND, a koja odraava miljenje veine politikih lidera u tim zemljama,

2
World Economic Outlook, Focus on Transition Econimes, October, 2000, International Monetary Fund, pp 87.
3
O znaaju i sloenosti procesa tranzicije, ivlje i ubedljivije od oficijelnih tekstova govore ocene iz jednog
poznatog teksta jo poznatijeg autora u kojiemu se naglaava da su protekli vek, u ekonomskom smislu
obeleila dva velika eksperimenta: prvi je naputanje trine privrede i pokuaj izgradnje socijalizma a drugi je
naputanje tog utopijskog projekta i vraanje/tranzicija u trinu privredu, u kapitalizam. Pritom se tranzicija
ocenjuje kao "jedan od najznaajnijih privrednih eksperimenata svih vremena", zbog toga to je masovna i to
predstavlja relativno iznenadnu promenu pravila igre. Ove ocene iznesene su u poznatom glavnom uvodnom
izlaganju Josepha E. Stiglitza pripremljenom za godinju konferenciju Svetske banke o ekonomskom razvoju.
4
O samom nazivu ove strategije i o njenoj sutini ire se moe videti u World Economic Outlook, Focus on
Transition Econimes, October, 2000, International Monetary Fund, pp 86-91, mada e izvesna objanjenja biti
data i u nastavku ovog rada.

108
a podravana je od strane mnogih prominentnih akademskih savetnika i meunarodnih
finansijskih institucija, ukljuujui i IMF. Taj pristup, iroko sumiran, ukljuuje
istovremeno pokretanje i sprovoenje makrostabilizacije, cenovne i trine reforme,
transformacije preduzea i privatizacije i institucionalne reorganizacije, nazvan je "big
bang"
5
(veliki tresak, veliki udar, veliki zahvat) konceptom. Opredeljenje da se otvori
iroki front istovremno reflektuje uverenje da su komponente tranzicije meusobno
povezane i komplementarne, tako da bi parcijalne reforme vodile nezadovoljavajuem
epilogu.
Tranziciona strategija trinog fundamentalizma bila je karakteristina po irokom
spektru reformi (promena) koje je nameravala da ostvari. Meutim, taj iroki spekatar
promena trebalo je da se implementira najveim delom po dve linije na koje je bila
uglavnom usmerena sva panja: privatizacijom dravnog (u Jugoslaviji drutvenog)
kapitala i rigidnom primenom ekonomske politike makroekonomske stabilizacije (i
daljnjeg odravanja stabilnosti). Uzimajui u obzir obe linije proistie da je bila re o
presingu, gotovo nezavisno od toga da li je primenjivana gradualistika ili brza,
insajderske ili eksterna provatizacije, prodaja ili besplatna podela vlasnikih prava.
Tranziciona strategija trinog fundamentalizma je elela i oekivala da e tim
presingom po privatizacionoj i naroito ekonomsko-politikoj liniji (i tamo gde je
privatizacija koncipirana na principima fakultativnosti) iznuditi:
A. sveobuhvatne strukturne i institucionalne promene,
B. koja e dovesti do bitnog poboljanje performansi (efikasnosti),
C. tako da e, u uslovima makroekonomske stabilnosti, privreda najbre to je
objektivno mogue prei iz faze retardacije ili stagnacije u fazu rasta i razvoja.
Meutim, i pristalice ove tranzicione strategije trinog fundamentalizma, a pogotovo
brojni kritiari, nakon nekoliko godina morali su konstatovati da su rezultati znatno
ispod oekivanih.
Kad je re o otklanjanju uzroka slabih performansi pokazalo se:
a) da ni eksterna privatizacija (sa izuzetkom prodaje preduzea stranim investitorima) a
pogotovo ne insajderska, ne mora, i po pravilu ne dovodi, do velikog poboljanja
profit-motivacije i

5
Ni jedan od ovih prevoda nije ba sasvim adekvatan da bi se striktno iskazala sutina ovog izraza. Moda e
stoga biti korisno da podsetimo da su tim izrazom nazvane velike i jednokratne promene organizacije i
funkcionisanja London Stock Exchange, 27. oktobra 1987. godine. I upravo se iz toga moe bolje razumeti da je
sveobuhvatnost i istovremenost sutinska karakteristika ovog tranzicionog koncepta.

109
b) da ova strategija nije u stanju da dovede do takvih strukturnih i institucionalnih
promena koje bi, zajedno sa ekonomsko-politikom orijentacijom na visok stepen
liberalizacije - vodile do uspostavljanja otrih konkurentskih odnosa u smislu
borbe za bolju trinu poziciju, za opstanak i razvoj a sve to znai i
uspostavljanje profit-imperativa.
Ispostavilo se da je problem u tome to tranziciona strategija trinog fundamenta-
lizma nije neposredno fokusirana na sve vane aspekte strukturnih reformi i
institucionalne izgradnje, a da je, s druge strane, iluzorno oekivati da bi samo
privatizacione promene i vrsta ekonomska politika makroekonomske stabilnosti
mogle indirektnim putem da dovedu do svih neophodnih strukturnih i
institucionalnih promena, od kojih treba pomenuti barem dva kljuna:
- prvi od njih je uspostavljanje vrstog budetskog ogranienje;
- drugi je - a trebao bi da s prethodnim deluje komplementarno - bezuslovno naputanje
prakse fingiranih steajnih postupaka.
Danas preovlauju gledita - i ona su u punoj meri validna i kad je Jugoslavija u pitanju,
bez obzira na neke njene nesporne specifinosti - da treba primeniti drugaije
koncipiranu dvokomponentnu strategiju u kojoj e se kombinovati
makroekonomska politika stabilinosti i sveobuhvatne strukturne reforme i
institucionalna unapreenja/izgradnja, unutar kojih je privatizacija nuan ali
nikako i dovoljan uslov, kao to je u nastavku spcificirano u posebnom
pregledu/tabeli.

Makroekonomska politika i ostvarivanje
stabilnosti cena
Strukturne reforme i institucionalna izgradnja -
promene u domenu privrednog sistema i ostvarivanje
privrednog rasta
Ekonomska politika izvrava svoju primarnu
stabilizacioni ulogu uspostavljanja i/ili
odravanja stabilnosti cena putem:

* vrste a po potrebi i restriktivne monetarne
politike;
* odravanja uravnoteenih javnih finansija;
* sprovoenja politike ralnog deviznog kursa;
* uspostavljanja sve veeg stepena unutranje i
spoljnje liberalizacije.
Sprovoenje sveobuhvatnih strukturno i
institucionalnih reformi obuhvata:

* privatizaciju i restrukturaciju preduzea;
* insistiranje na vrstom budetskom ogranienju na
svim nivoima;
* dosledno obezbeenje vladavine prava;
* striktna primena steajnog zakonodavstva;
* reforme i institucionalnu izgradnja u domenu
finansijskog sitema, posebno bankarstva i
sekundarnog trita kapitala;
* reforme u domenu ekonomskih funkcija drave.

110

U koncipiranju strukturno-institucionalne komponente tranzicione strategije treba imati u
vidu pravu sutinu i znaaj svih tranzicionih elemenata koji su involvirani u ovu
komponentu, a koji se lako mogu identifikovati u sledea dva citata, od kojih posebnu
panju skreemo na drugi:
"...ubzavanje razvoja konkurencije i uspostavljanje tvrdog budetskog ogranienja i
eliminisanje direktnih i indirektnih dotacija iz budeta..., efektivna primena propisa o
bankrotstvu, jaanje pravila o upravljanju korporacijama... sada se smatra...
najefektivnijim nainom za promovisanje restrukturiranja preduzea".
6

"Uspostavljanje vrstog budetskog ogranienja za preduzea, bilo privatna ili dravna,
je od velikog znaaja za uspeh. Insajderska privatizacija, bilo ona sa kontrolom
zaposlenih (kao u ranijoj Jugoslaviji) bilo od strane menadera (kao u Rusiji) ne izgleda
da vodi restrukturiranju."
7

U ovoj strategiji komponenta makroekonomske stabilnosti je nuna u tom smislu da ona
mora stvoriti uslove za poetak odreenih strukturnih i institucionalnih reformi a u drugoj
fazi omoguiti da poboljane performanse privrednog sistema mogu da se ispoljavaju
kroz postepeno ubrzanje rasta i razvoja. Dakle, od mekroekonomske stabilizacione
politike se u ovoj strategiji, za razliku od tranziciona strategije trinog funda-
mentalizma, ne oekuje da ona stvori tako restriktivne uslove koji e sami po sebi
iznuditi/dovesti do strukturnih reformi i institucionalnih unapreenja. Na njihovom
koncipiranju i ostvarivanju, zakonodavne, izvrne i monetarne vlasti moraju raditi
neposredno i to je sastavni deo druge komponente.
Kljunu tranzicionu ulogu ima ova druga komponenta - strukturno-institucionalne
promene, odnosno izgradnja. U tome se, zapravo, i sastoji tranzicija u trini privredni
sistem. Bilo kakvo probiranje/selekcija na one elemente koji se moraju ostvarivati
odmah i na one koji se mogu ostaviti za neka bolja vremena, ne moe rezultirati
zadovoljavajuim poboljanjima performansi privrede i osposobljavanjem za ubrzani
razvoj uz stabilnost.

6
World Economic Outlook, Focus on Transition Economies, October, 2000, International Monetary Fund, pp
125.
7
Stanley Fischer and Ratna Sahay, "Taking Stock", Finance & Development, 9/9/2000.

111
2. Brojni problemi i kontroverze u jugoslovenskoj tranziciji
Nakon svega to je u optijem smislu reeno o potrebama i problemima integracije u
meunarodnu zajednicu i EU, kao i o problemima tranzicije u trinu privredu,
neophodno je, u najboljoj nameri, sa eljom da uinimo skromni doprinos, a nikako iz
nekih kritizerskih pobuda, ukazati i na neke probleme i dileme u jugoslovenskim
okvirima. Razume se, prostor i karakter rada ne omoguuju iru elaboraciju.
2.1. Jo uvek neadekvatno poimanje tranzicije u trinu privredu i zapostavljanje
sveobuhvatnosti strukturno-institucionalne komponente
Stie se opti utisak da se u Jugoslaviji i dalje tranzicija suvie pojednostavljuje i
najee svodi na sledee stavove:
(1) treba koncipirati i istrajati na primeni vrste ekonomske politike i na ostvarivanju
makro-ekonomske stabilnosti;
(2) (do)sadanji privredni sistem nije efikasan i tranzicija podrazumeva da se on mora
korenito promeniti prvenstveno i predominantno kroz odlunu primenu drugaijeg
modela privatizacije koji neposredno vodi u efikasan trini sistem, to insajderski model
svojinske transformacije ne obezbeuje;
(3) postoje dobri izgledi za zadovoljavajui priliv stranog kapitala koji e odigrati kljunu
ulogu u ostvarivanju ubrzanog razvoja uz stabilnost.
Nije poenta u tome da su sva ova gledita kardinalno pogrena, ve je problem to se
proces tranzicije i dalje nedopustivo uproava i redukuju.
Jedan od najvrih utisaka je da se nedovoljno respektuju iskustva prezentovana u
predominantnom delu oficijelne pa i autorske strane literature, da je nedopustivo da se
tranzicija redukuje na privatizaciju. Danas je potpuno jasno da se te dve kategorije
ne mogu tretirati kao sinonimi. Nije sporno da je privatizacija i stvaranje konzistentne
svojinske matrice svojstvene trinoj ekonomiji conditio sine qua non tranzicije, ali je jo
manje sporno da privatizacija nikako nije dovoljan uslov tranzicije u trinu privredu.
U Jugoslaviji, u zvaninim i u strunim krugovima, jo uvek ne postoji jasna slika o tome
ta se sve smatra strukturnim deformacijama i institucionalnim retardacijama ije
menjanje ili unapreenje - strukturne reforme i institucionalne izgradnje - ini sutinu
tranzicije.
Strukturno-institucionalne reforme obuhvataju i u fokusu tranzicionog procesa, razume
se imaju, privatizaciju, ukljuujui velika i dravna (javna) preduzea, stvaranje uslova
za restrukturiranje upravljanja, organizovanosti, trokova..., pojedinanim preduzeima,
ali neizostavno i eliminisanje mekog budetskog ogranienja i obezbeenje efektivnosti
steajnih postupaka, bez kojih cenovna i inutranja i trgovinska liberalizacija, lie na

112
pokuaj stvaranja, "krojenja" konkurentskih odnosa makazama sa samo jednim krakom;
zatim, da u strukturnoj reformi i institucionalnom unapreenju finansijskog, bankarskog,
monetarnog i fiskalnog sistema neizostavno velik znaaj imaju naizgled trivijalne stvari
kao to su, efektivna (a ne simulirana) supervizija, prudencijalna kontrola, transpa-
rentnost, raunovodstveni standardi itd.
Danas je u meunarodnim razmerama jasno da su vrsto budetsko ogranienje,
efektivni steajni postupci i konkurentski odnosi elementi koji nesumnjivo spadaju u
najue jezgro trinih instituta i tranzicionih elemenata
8
, ali oni jo uvek nisu dolu u
priritet zvaninih jugoslovenskih organa i institucija. Umesto toga u toku je bavljenje
toliko puta isprobanim palijativnim merama leenja posledica odsustva ovih instituta kao
to su multilateralne kompenzacije, otpisi i reprogramiranje nagomilanih potraivanja,
koji ne znae nita drugo nego socijalizaciju neefikasnih, velikih dunika, prvenstveno
javnih, dravnih preduzea i samih obaveza drave.
Jasno je da sa takvim tretiranjem kljunih tranzicionih elemenata Jugoslavija ne moe
ostvariti zadovoljavajue rezultate ak i da pronae ne samo optimalna nego i idealna
reenja u domenu sada ve estog modela privatizacije ije je koncipiranje u toku.
2.2. Kontroverze o novom konceptu privatizacije
Predlog (jo jednog) prelaska na novi koncept privatizacije, ma koliko bilo tano da su
svaki prethodni ponaosob, a pogotovo haotino isprepleteni efekti svih njih zajedno,
prepuni slabosti, izaziva ozbilje kontroverze. Na ovom mestu moramo se ograniiti samo
na nekoliko kljunih pitanja.
Osnovna karakteristika predloenog novog koncepta je da se insajderska privatizacija
eli drastino redukovati, i da se umesto nje favorizuje prodaja kapitala bez popusta sa
usmeravanjem sredstava dravi. Dakle, drutveni kapital koji se na ovaj nain proda
zapravo se podravljuje i ostaje u novanom obliku. Sem nesumnjivo znaajne injenica
da bi produzea koja bi se na ovaj nain privatizovala, dola u ruke efikasnih vlasnika i
upravljaa, i kroz to do mnogo boljih performansi, sve drugo u ovom modelu, pogotovo
kad se uzme u obzir da bi se on morao "nakalemiti" na stanje stvoreno kroz prethodnih
pet transformacionih faza, vie je nego kontroverzno i od brojnih pitanja treba pomenuti
samo neka:

8
To to se ti pojmovi nekad tretiraju kao strukturna a nekad kao institucionalna pitanja govori da izmeu
pojmova "strukturne reforme" i "institucionalna izgradnja" nema otrog razgranienja, ali to ne bi trebalo da
uzimamo kao neku prepreku da se ona tretiraju kao prioritetni tranzicioni procesi.

113
* u ovom modelu privatizacije najjai je uticaj drave, ne samo u procesu koncipiranja i
kontrole, to je nuno u svakom modelu,
* ve se drava javlja i kao glavni menader procesa privatizacije,
* a novana sredstva iz privatizacije postaju kapitalni potencijal koji jaa ulogu vidljive
ruke drave u privredi to sve direktno protivrei trinom sistemu u koji tranzicija treba
da vodi, o emu e jo biti rei i u vezi sa problemom tranzicije hipertrofiranog javnog
sektora;
* sve to je ozbiljan problem u pretpostavci da e na ovaj nain biti privatizovan veliki deo
netransformisanog drutvenog kapitala. Ako se pak poe od realnije pretpostavke da,
uz zapostavljanje strukturno institucionalne komponente tranzicije - a jedna od
implikacija takvog zapostavljanja nuno mora biti daljnja retardiranost finansijskog
sistema i finansijskih trita, to deluje apsolutno destimulativno na priliv stranog
kapitala u obliku direktnih i portfolio investicija - nee na ovaj nain biti prodat/pri-
vatizovan zadovoljavajui deo preostalog drutvenog kapitala, onda to potencira i inae
velik problem daljeg restrukturniranja i institucionalnog unapreenja velike veine
potpuno, ili veinski transformisanih ranijih drutvenih preduzea. Put preko prenosa
ostatka akcija Akcijskom fondu, zatim njihova sekundarna prodaja... na mnogim
mestima jo nije ni kao ideja osmiljena, a i da jeste, vremenski je spor proces i
uglavnom ne obeava brzu i zadovoljavajuu tranziciju tog najveeg broja preduzea u
drugim strukturno-institucionalnim aspektima;
* u svetlu prethodnog posebno ostaje dilema da li su trebala da budu zatvorena
vrata za dokapitalizacionu transformaciju stranim ulagaima uz popust. Ostaje
pitanje ta bi smetalo da se preduzeu, koje u svom osnovnom kapitalu kao recidiv ima i
20% drutvenog kapitala, omogui da ga "potroi" na popuste stratekom partneru koji
bi efektivno uloio jo 80%, stekao veinsko uee i mogunost/obavezu da uloenim
kapitalom i svojom tehnologijom ostvari kompleksnu tranziciju preduzea u efikasni
trini entitet;
* u svetlu svega prethodno reenog poseban problem su, razume se, velika preduzea
sa veoma slabim performansama.
2.3. ta sa hipertrofiranim, neracionalnim i krajnje neefikasnim javnim sektorom?
Jedna od najveih dilema i nepoznanica za ire strune krugove je odnos aktuelnih
nosilaca ekonomskih funkcija drave, prema nasleenom hipertrofiranom, neracionalno
organizovanom i neefikasnom javnom sektoru. Pritom imamo u vidu, izmeu ostalog,
da:
- dravni karakter ima veliki broj javnih i drugih preduzea, dakle i njihova ukupna
imovina i, po odbitku obaveza, njihova neto imovina/kapital je velika;

114
- u znatnom broju drugih preduzea i drugih pravnih lica jedan deo imovine ima karakter
"sredstava u vlasnitvu Republike Srbije";
- u jednom broju drutava kapitala drava ima uloge u kapitalu, to u sutini znai da
ima udeo u njihovoj neto imovini, bez obzira to to nije na adekvatan nain ureeno;
- drava se javlja i kao osniva jednog broja pravnih lica, to znai da ima i celokupna
vlasnika prava i nad njihovom ukupnom ili neto imovinom;
- u svojini Republike Srbije je i razliita druga imovina - akcije prenete Akcijskom fondu,
nacionalizovani objekti, stanovi...
javna preduzea imaju karakteristike ortodoksnih dravnih (dravno-socijalistikih)
preduzea, zasnovanih samo na dravnom kapitalu, koji nije ak ni formalno akcionisan,
a pogotovo ne "pomean" sa drugim svojinskim oblicima kapitala;
- javna preduzea nisu adekvatno, korporativno a ni funkcionalno organizaovana;
- upravljanje jugoslovenskim javnim preduzeima ne ostvaruje se na nain slian
upravljanju dravnim profitnim preduzeima u drugim dobro funkcioniuim trinim
ekonomijama: nije to "upravljanje sa distance i posredno", preko dravnog uticaja u
upravljakim strukturama po formuli: iroka ovlaenja uz obavezu ostvarivanja dobrih
rezultata. Naprotiv, i dalje se nastavlja praksa da "vidljiva ruka drave" javna preduzea
striktno dre pod svojom kontrolom "na kratkom kanapu", kroz neposrednu
subordinaciju ministar - direktor i to po formuli: bespogovorna poslunost - razvodnjena
odgovornost.
Meutim, za sada nema jasnih signala da se u krugovima nosilaca ekonomske i
politike vlasti ocenjuje da je ovakvo stanje, kao i injenica da je gotovo polovina
privrede Srbije (njene imovine, pa i kapitala) u dravnoj svojini. Nekoliko funkcionerskih
javnih istupa u tom smislu da se javna preduzea (njihovi delovi ili pojedini objekti) nee
olako i po bagatelnim cenama privatizovati, mogu da imponuju, ali i da izazovu skepsu o
realnosti ocene da se moe izbei prodaja nekih delova da bi se stekli uslovi da se drugi
mogu tehnoloki revitalizovati.
Iz svega se ne moe iskljuiti da se rauna sa sledeim stratekim odnosom prema
javnom sektoru:
najpre treba prodajom nepodravljenih preduzea, za koja postoji odgovarajui
interes stratekih partnera, obezbediti kapital u dravnim fondovima;
tim sredstvima ili delom tih sredstava treba revitalizovati javna preduzea,
tek nakon to im se na taj nain podigne vrednost i cena, treba neke javne entitete
prodati i ostvariti vei priliv stranog kapitala, kojim e raspolagati drava i njene
institucije;

115
nain upravljanja u javnom sektoru u tekuem poslovanju u procesima investiranja i
revitalizacije i u privatizacionim procesima, ostaje i dalje u vidljivoj ruci drave.
Pritom se rauna da ta vidljiva ruka drave vie nee biti ni grabljiva kakva je
postala 1991. godine, a ni uprljana kakva je postala u kasnijim godinama. Meutim,
ne vide se argumenti koji bi govorili da u svemu tome vidljiva ruka drave, makar bila i u
belim rukavicama, demokratska, decentralizovana ili ne, moe da bude efikasna, moe
da odjednom sada u Jugoslaviji postane efikasan menader, to nije ostvareno nigde u
svetu. Uostalom da je to bilo mogue, onda tranzicioni procesi i ne bi postali, kao to
ree Stiglitz, "jedan od najznaajnijih privrednih eksperimenata svih vremena".
2.4. Nerealna i neadekvatna gledita u vezi za prilivom stranog kapitala
U oseanju zadovoljstva zbog otvaranja prema svetu i znaajnih obeanja, pa i pristigloj
humanitarnoj pomoi, donacija, blagonaklonog odnosa u regulisanju za sada samo
statusnih odnosa sa meunarodnim finansijskim institucijama, nikako ne bismo smeli
uiniti fatalnu greku i podlei makar i podsvesnom rezonovanju da e uz (olako)
oekivani obilati priliv stranog kapitala i drugih resursa biti dovoljno da se na neki
volebni nain moe izbei nunost da se zaroni u hladnu i uzburkanu vodu tranzicije u
trinu privredu, svesni da se svi ne mogu domoi one druge obale.
Moda jugoslovenski akteri mogu misliti da je to mogue, ali e strani privatni kapital,
pre nego to "nagrne" u Jugoslaviju, a pogotovo nadleni organi EU pre nego to daju
ikakav nagovetaj o mogunosti pristupanja Jugoslavije EU, ipak eleti da provere kako
teku jugoslovenski tranzicioni procesi:
da li se proces privatizacije/korporativizacije drutvene, ali i hipertrofirane dravne
svojine uspeno sprovodi;
da li se eliminiu meke finansije (soft budget constraint - mogunost opstajanja uz
gomilu neizvrenih dospelih obaveza) i fingiranje steajnih postupaka;
da li se ostvaruje vladavina prava/regularnosti, to u ekonomskoj oblasti znai, u
prvom redu, garantovanje nepovredivosti privatne/korporativne svojine, ukljuujui,
razume se, i zatitu poverioca i njegove imovine od uzurpacije insolventnog dunika,
efektivna primena steajne regulative, neizostavno izvrenje obaveza prema dravi...;
da li se efektivno razvijaju finansijska trita neophodna u prvom redu za slobodno i
permanentno restrukturiranje steenih prava nad akcijama (i celokupne imovine), za
nova ulaganja u akcije, a kroz to i koncentraciju, za ronu transformaciju i racionalnu
alokaciju tednje, odnosno investicija; a to podrazumeva da se stvaraju neophodne
pretpostavke za njihov dalji razvoj, posebno za razvoj sekundarnog trita kapitala;

116
da li se, sve u svemu, stiu uslovi za ispunjenje poznatih Kopenhagen-kriterijuma, tj.
da li se:
* ostvaruje stabilnost institucionalnih garancija demokratije, vladavine prava, ljudskih
prava, i uvaavanje prava manjina;
* ostvaruje trina ekonomija sposobna da izae na kraj sa konkurentskim pritiskom i
trinim snagama unutar EU;
* stie sposobnost preuzimanja obaveza lanstva ukljuujui privrenost ciljevima
politike, ekonomske i monetarne unije.
Prema tome, apsolutno je neralna bilo kakva pomisao o mogunosti da uz pomo priliva
stranog kapitala moemo izbei tranziciju u trini sistem; da se privatizacijom putem
prodaje preduzea stranim investitorima i moe ivotariti od toga priliva "od izbora do
izbora", i ostavljati sprovoenje sveobuhvatne i tegobne tranzicije za neka bolja
vremena.
Nita realnija nije ni eventualna "domainskija namera" da se priliv stranog
kapitala nee koristiti za tekuu potronju nego za iniciranje nekog investicionog
ciklusa i po tom osnovu ubrzanog razvoja: bez tranzicije u privredni sistem, sa
orijentacijom na to je skorije pristupanje EU (svesni da to nije unutar vremenskog
horizonta od samo nekoliko godina), ne moe biti intenzivnog priliva stranog kapitala, a i
kad bi ga nekim sluajem u nekoliko godina i bilo, to ne moe dovesti do ubrzanog
razvoja uz ekonomsku stabilnosti.
2.5. Uz nepromenjeni privredi sistem, makroekonomska politika ne moe da obezbedi
stabilnost bez koenja rasta i razvoja
Sve dok u Jugoslaviji, iz bilo kojih razloga, izostaje sveobuhvatna tranzicija u strukturno-
institucionalnoj komponenti, ne otklanjanju se fundamentalni nedostaci privrednog
sistema koji izazivaju slabe performanse privrede koje se i ogledaju u:
visokim trokovima,
inherentnoj sklonosti poveanju cena,
uz zapostavljanje proizvodnje i zaposlenosti.
U uslovima takvih slabih performansi i niske efikasnosti ekonomska politika
makroekonomske stabilizacije ima sasvim ograniene domete zbog toga to:
- ne moe nita uiniti da podstie proizvodnju (uz stabilnost) i da na taj nain
nadometava slabe performanse privrednog sistema, ne moe ni na koji nain
podsticati proizvodnju uz koenje rasta cena; tavie, ne moe ni koiti rast cena a da
na koi proizvodnju;

117
- akoe, ne moe nita uiniti da promeni performanse sistema: na primer liberalizacija
ne moe dovesti do konkurentskih odnosa, profit imperativa i poveanja efikasnost;
- a pogotovo ne moe izvriti pritisak da se sistem, kojemu je ostavljena fakultativna
mogunost, sam menja ni u domenu privatizacije a pogotovo ne u ostalim strukturno-
institucionalnim elementima tranzicije.
To, drugim reima, znai da ekonomska politika makroekonomske stabilizacije, ne
moe gotovi nita uraditi na poveanju motivacije i ekonomske prinude na
uspostavljanje profit-imperativa i otklanjanja fundamnetalnog nedostatka, uzroka
svih uzroka slabih performansi jugoslovenske privrede.
Kontroverznost je nedvosmilena i jasna: ako ekonomska politika makroekonomske
stabilizacije istraje na restriktivnom kursu koji deluje u obliku ograniavanja robne
tranje, viestruki trokovni generatori (ukljuujui tu, razume se, i nisko
korienje kapaciteta) ipak e gurati cene navie, a odsustvo dovoljne robne
tranje uslovie da e proizvodnja, zbog nemogunosti realizacije, ostati u zoni
depresije.
Ako pak restriktivna brana popusti, doi e do porasta robne tranje na koju e
preduzea i privredni sistem, i zbog uroene defektnosti i zbog dekapitalizovanosti i
nedostatka realnih proizvodnih resursa, reagovati mnogo vie poveanjem cena
nego poveanjem proizvodnje.
***

Saeti pregled tranzicionih procesa tokom devedestih godina i
stalna kritika distanca (1)
P.S. Aktuelni (sa dananje vremenske distance)

Nakon i formalnog raskida sa SPS-om u novembru 1992. godine, svoju
profesinalnu aktivnost jednim delom usmerio sam ka univerziteskoj nastavi a
glavnina angaovanja bili su mi primenjeno-istraivaki i publicistiki poslovi u
okviru Financing Centra u Novom Sada. To je u velikoj meri ukljuivalo i
tranzicione poslove, razume na nain kako su ih kanalisale politike,
zakonodavne i tranzicione vlasti. Iskustvo iz njihovog obavljanja, pomoglo mi je
da krajem 1999. godine napiem i objavim rad koji se moe smatrati mojim
vienjem privatizacione aktivnost tokom devedesetig godina. U nastaku dajem

118
neto skraenu verziju tog rada/pregleda. Smatran to korisnim, zbog toga da bi se
videlo da ti procesi jesu bili tranzicioni ili u smislu injenje ili neinje
(opstruisanja); u oba sluaja ne mogu a da ne budu relevantni i sa
stanovitarazumevanja i stanovita uticaja na sadanju sumornu ekonomske
stvarnost Srbije.
U ovom teksu korieni su neki delovi iz knjige prof. dr Stanka Radmilovia,
OPORAVAK I RAZVOJ... iz "suve drenovine" samo zajedno sa svetom, iz
septembra 1999. i lanka u asopisu FINANCING oktobar 1999.
U poslednjih nekoliko meseci te 1999.godine mogle su se sa zvaninih mesta uti
ocene da svojinska transformacija nema ni priblino onaj tempo i irinu koji su
gromoglasno najavljivani u vreme pripreme, usvajanja i promocije sadanjeg
koncepta svojinske transformacije. Odjednom (!) se dolo do zakljuka da za
"svojinsku transformaciju" nije, zapravo, niko zainteresovan - ni menadment, ni
zaposleni, ni sindikati... Dravni i politiki organi se ne potenciraju, ali se to valjda
podrazumeva.
Moda kao rezultat toga, iz desnog koalicionog bloka vlade Republike Srbije
ponovo je isticana potreba izmene i dopune zakonskih propisa, tj. koncipiranje i
ulazak u ve petu fazu svojinske transformacije na ovim prostorima, ija bi
osnovna karakteristika bila naputanje fakultativnosti i neobaveznosti. Iz druga
dva (leva) koaliciona bloka dosta dugo nije bilo nikakvih indicija, da bi se oglasili
tek poetkom oktobra na konferenciji na tampu. Iz onog to se moglo razumeti
re je samo o nekim kozmetikim promenama i dopunama postojeeg koncepta:
kao to se moglo i oekivati, nije pominjana obaveznost ili oroenost procesa
svojinske transformacije nego pre svega izmene u pravcu pojednostavljene
procedure; istaknuto je da se brza privatizacija ne moe oekivati kod 75 velikih
preduzea koja podleu posebnom postupku.
Rezistentan odnos prema tranziciji u integralni trini sistem,
opstrukcije i konceptualna lutanja
Kad je 1988. godine konano sazrelo uverenje - tako se barem inilo - da sa sistemom
"dogovorne ekonomije" Jugoslavija ne moe savladati stagnacionu krizu i, videli smo,
permanentnu stagflaciju i kad je postalo jasno da nije problem u nesprovoenju
"Dugoronog programa ekonomske stabilizacije iz 1983. godine", ve u injenici da je
on samo kritiki uzdrmao temelje koncepta udruenog rada, ali nije ponudio konzisten-
tnu alternativu, Komisija za privrednu reformu tadanjeg SIV-a iz 1988. godine (u daljem
tekstu: Komisija), prvenstveno na insistiranje njenih lanova iz reda profesionalnih

119
ekonomista, formulisala je reenja za kljuna pitanja novog privrednog sistema u koji je
trebalo reformom prevesti dotadanji privredni sistem.
Neosporno je da su deklarativno izvrena radikalna (to ne znai, kao to emo videti, i
nedvosmislena) opredeljenja za privredni sistem u kome treba da budu:
- razvijeno integralno trite, tj. trite roba, trite kapitala, trite rada;
- zatim, prisvajanje i upravljanje po osnovu svojine, to samo po sebi podrazumeva
razvoj akcionarstva i postojanje preduzea kao drutava kapitala;
- otvorena vrata svim oblicima svojine, ukljuujui i ulaganje inostranog kapitala u
svojinskom obliku, a ne samo u kreditnom obliku i u obliku ugovornih (nesvojinskih) joint
venture aranmana;
- reafirmisano ne samo preduzee kao organizaciona forma nego, ujedno, i
preduzetnitvo i profitabilnost...
Ubrzo, na samom kraju prethodne dekade, inilo se da se s pravom moe rei da nee
sve ostati samo na deklarativnim opredeljenjima, jer su bile izvrene i mnoge promene u
sistemu. Pojavno toliko velike da on, zapravo, vie nije liio na raniji samoupravni,
drutveno-svojinski sistem. U prvom redu, od integralnog samoupravljanja gotovo da
nije ostalo nita: nije vie bilo famoznih zborova radnih ljudi, samoupravnih radnikih
kontrola, sudova udruenog rada... Takoe, naputen je sistem slobodnog udruenog
rada, nije vie bilo SIZ-ova, drutvenog dogovaranja, samoupravnog sporazumevanja...
Nije vie bilo internih banaka, nije vie bilo zalaganja za reprodukcione banke, za banke
kao servise udruenog rada itd. I mogli bismo reati jo mnogo toga ega vie nije bilo,
a to je nekada "krasilo" bivi "socijalistiki samoupravni sistem".
Meutim, sve je to bio privid, dokaz da je - ovo moe biti i parafraza uvene Tolstojeve
sentence da sve srene porodice lie jedna na drugu, a da su one druge nesrene
svaka na svoj nain - netrini privredni sistem, uprkos brojnim pa i velikim, ali ne i
pravim promenama postao samo drugaije lo (nekonzistentan) i da nije postao (ni do
danas) ni priblino integralan privredni trini sistem.
Demonstracioni efekat podozrenja, ali sutinski otpori su bili dubljeg
karaktera
U okviru rada pomenute Komisije - u to vreme jo nije bilo rei o tranziciji u integralni
trini sistem - jedan poznati ekonomista, lan Komisije, upotrebljavao je sledeu
metaforu: mora se izgraditi most preko kojega e se iz jednog sistema prei na
drugu obalu, u trini sistem. Figura je bila efektna ali, danas vidimo, i neade-
kvatna: kao da je postulirala da nas na drugoj obali eka sistem, ili barem njegova
ouvana matrica na kojoj treba samo organizovati trine performanse. Ipak, uprkos ove

120
neadekvatnosti, pojam tranzicije upravo u ovom smislu preovladao je i u literaturi i u
praksi, u inostranstvu vie nego kod nas.
Danas je jasno da pojam tranzicije nikako ne znai neki bezbolan proces, neki
jednostavan prelazak sa jedne neplodne obale na drugu, blagorodnu. O tome najbolje
govori opora stvarnost: ni jedna biva socijalistika zemlja nije uspela, i ne uspeva, bez
velikih tekoa da ostvari ovu tranziciju. Zato? Zato to svojevremeno naputanje
trinog, kapitalistikog puta nije znailo naputanje matrice trinog sistema u
ouvanom ili samo malo zaputenom stanju, nego je to bilo razaranje matrice tog
sistema.
To se u prvom redu odnosi na likvidiranje privatne svojine kao konzistentne osnove
trinog sistema, danas predominantno u korporativnom obliku, bez koje ne moe da
postoji, a ni da se institucionalno simulira, preduzetnitvo, profitabilna ciljna funkcija,
glad za ostvarivanjem profita i uveavanjem kapitala.
Meutim, devastiranost matrice trinog sistema u zemljama koje su svojevremeno
napustile trinu orijentaciju ogleda se i u drugim aspektima. Treba uzeti u obzir i
rastuu etiku i moralnu devastaciju. Radna etika (radna kultura - svest, savest,
preduzimljivost, odgovornost) daleko su od one koja mora da postoji u trinoj matrici.
Poslovni moral je srozan ne samo u tom smislu to postoji neodgovoran odnos prema
obavezama, prema kupcima i potroaima, nego i to se beskrupulozno prave tetni
aranmani na raun drutvenih odnosno dravnih preduzea, ustanova i optih interesa,
to postoje masovne krae i prevare ... radi sticanja line koristi, statusa, politike
karijere itd.
I sada, kada se na taj put treba vratiti, ta matrica trinog sistema, koje vie nema -
ukoliko i postoji onda je parcijalna i u rudimentima - mora se ponovo izgraditi. A
igraivanje te trine matrice podrazumeva da se, pre svega, izgradi njena
konzistentna svojinska osnova, kao i odgovarajua institucionalna infrastruktura
trinog sistema. Da bi ta matrica bila zaista matrica trinog sistema, danas je jasno
da ona mora da se zasniva preteno na privatnoj svojini, razume se, ukljuujui i razne
oblike udruivanja privatnih kapitala u korporativni. A budui da je svojevremeno privat-
na svojina likvidirana, barem kao predominantna osnova privrednog sistema, da je u
meuvremenu razvijana dravna, odnosno u Jugoslaviji drutvena svojina, sutina
procesa tranzicije sastoji se u privatizaciji/korporativizaciji.
Iako su opredeljenja predloena od strane pomenute Komisije iroko prihvaena, ipak
su ona ostavljala dovoljno prostora za razliita gledanja na brojna pitanja; uostalom, za
sve one koji tada jo nisu bili spremni da ta opredeljenja striktno sprovode, teko da bi
bilo kakve formulacije spreile opstrukciju.

121
Iako je ubrzo zatim otpoela i institucionalizacija akcionarstva, na primer u bankarstvu
nego 1989. godine, ona je sve do danas zadravana u retardiranom, nerazvijenom ili
polurazvijenom stanju. I u procesu institucionalizacije, a pogotovo u praktinom
sprovoenju, kroz gusto sito proputani su samo oni elementi akcionarstva:koji menjaju
formu, ali ne i sutinu nesvojinskog sistema, koji, sa stanovita dotadanje
ideoloke paradigme, koja se na ovim prostorima uporno branila iza lanoreform-
skih kulisa, bez obzira to se u okruenju ta paradigma ruila kao kula od karata,
nee doneti "nepodobne" implikacije, kao to su, na primer, "kapital-odnosi", koji
su imanentni autentinom akcionarstvu.
Ima miljenja da je tranzicija proces slian Marksovom narastanju "proizvodnih snaga",
tj. da zahteva da budu stvorene materijalne i stabilizacione pretpostavke - kad bi to bilo
mogue u zadovoljavajuoj i odrivoj meri, onda bi bilo opravdano pitanje: emu uopte
tranzicija? - kao i svest o neophodnosti njenog ostvarivanja. Mnogi se s tim ne slau i
ukazuju na ne mali broj zemalja u kojima ti uslovi nisu bili stvoreni, ali su tranzicije ipak
sprovedene. Istina, uz velike tekoe, zbog kojih su politike partije koje su bile na vlasti
i iznele tranziciju gubile naredne izbore. Te politike partije su bile spremne na to
rtvovanje, na sprovoenje promena koje su od stratekog interesa njihovih zemalja, pa
i po cenu da privremeno (a negde i na due vreme) moraju predati vlast drugim
politikim partijama. Ali takav altruizam, ini se, nije karakteristian za ove prostore.
Rezistentni stavovi nekih akademskih i profesorskih krugova, istina malobrojnih, ali jo
uvek (moda ba zbog takvih shvatanja) politiki veoma uticajnih, zasnivali su se na
njihovim ocenama da su procesi tranzicije koji se odvijaju u drugim postkomunistikim
zemljama pomodni "privatizacioni fundamentalizam", da su pogrena i nepotrebna op-
cija, jer se verovalo, i jo uvek se veruje, da e se na horizontu , sa istoka, ve pojaviti
neka koncepcija efikasnog privrednog sistema bez akcionarskih odnosa i privatizacionih
procesa.
I upravo zbog tog saekivanja da se odnekud pojavi i afirmie neki (jo neisprobani)
netrini privredni sistem, jugoslovensko akcionarstvo i trini sistem odravani su u
nekom retardiranom stanju koje se priblino moe iskazati u nekoliko sentenci:
- trini sistem da - ali bez kapitala;
- ako ba ne moe bez kapitala, onda je poeljno da u celosti ne budu
identifikovani njegovi vlasnici;
- a ako nego mora imati vlasnika, treba onemoguiti koncentraciju akcija
(imovinskih prava nad njima) u rukama pojedinih krupnijih akcionara.
Usitnjeni akcionari e, u sutini, znaiti samoupravljae za koje ba i nije potrebna
suvie velika manipulaciona vetina da im se nametne politika subordinacija.

122
Pokazalo se da ovakva nastojanja i nije teko ostvariti, s tim to imaju "mali" nedostatak:
sa sistemom zasnovanim na takvom akcionarstvu nema efikasnosti, oporavka i
razvoja. Ali, u meuvremenu su na ovim prostorima na kraju prethodne i u sadanjoj
Jugoslaviji bujale razliite alternativne ideje, objanjenja, pa i nebulozne konstrukcije. U
umi paradigmi ipak su se mogle identifikovati tri najvanije.
U prvoj je sadrano zalaganje da se sa promenama ne ide predaleko, da se ne
preduzima nita to bi bilo usmereno na eliminaciju drutvene svojine, jer se u ovoj
paradigmi smatralo da i privredni sistem zasnovan na meovitoj svojini u kojoj bi
drutvena svojina (u raznim formalnim oblicima) imala dominantnu, ili barem najvaniju
ulogu, moe biti efikasan, a sa vrednosnog stanovita i superioran. Ova shvatanja
inila su drutveno-svojinsku paradigmu.
Drugi skup gledita inila su paradigmu izrazito restriktivne ekonomske politike u
funkciji tranzicije. Ova gledita u mnogo emu nisu bila saglasna, ali im je zajedniko
bilo to to su davala primat (i po znaaju i po redosledu primene) restriktivnoj
ekonomskoj politici, s namerom da se hiperinflacija obori na podnoljivo nizak nivo
inflacije, dok je pitanje promene privrednog sistema ili ostajalo van vidokruga, ili tretirano
kao sekundarni problem ijem reenju e odluujue doprineti vrsta ekonomska
politika.
U treoj paradigmi karakteristina je (bila) uverenost da drutveno-svojinski sistem
ne moe da bude trini, pa stoga ni efikasan, da je on glavni uzronik permanentne
krize i da se iz nje ne moe izai ukoliko se dominantno drutveno-svojinski sistem u
kratkom roku ne pretvori u dominantno privatno-svojinski, korporativni sistem; zbog toga
ova shvatanja ine paradigmu brze i obavezne privatizacije/korporativizacije. Iako
je takav stav zastupao velik broj ekonomista i u inostranstvu i kod nas, ova paradigma
na ruevinama jugoslovenskog "specifinog socijalistikog samoupravnog drutveno-
ekonomskog sistema", kao to emo u nastavku videti, ni do danas nije odnela punu
prevagu.
Neprihvatanje obavezne i brze privatizacije i korporativizacije i (dosada)
etiri faze lutanja
Uzimajui sve u obzir, proistie da je bilo neizbeno da se defektni i neefikasni
drutveno-svojinski sistem to preim putem prevede u dominantno privatno-
svojinski korporativni trini sistem; i da je najbolje da se sprovede koncept brze
privatizacije preostale drutvene svojine - preostale nakon velikih gubitaka do kojih je
dolazilo iz godine u godinu i prevelikog dela koji je podravljen. Ona je trebalo da se
ostvari jednim delom kroz interno akcionarstvo, a veim delom kroz podelu bez

123
naknade deonica ili vauera graanima, putem jednog od veeg broja poznatih
modela.
Nije potrebno da na ovom mestu obrazlaemo ove modele brze privatizacije. Bitno je to
da su oni postojali i ve odavno pokazali da su izvodivi; dakle da postoje, ne samo u
teoriji nego i u praksi, i da predstavljaju bri put prelaska iz drutveno-svojinskog u
privatno-svojinski/korporativni sistem u kome bi se postigli bolji rezultati stabilizacije uz
manje "stvaralakog razaranja". Ili, to je jo vanije, u kome bi mogli imati odrive
valjane rezultate.
Brzom privatizacijom i promenom privrednog sistema promenilo bi se i
reagovanje preduzea (vie ne drutveno-svojinskih) na robnu tranju (u smislu vee
orijentacije na poveanje profita i proizvodnje), pa bi ekonomska politika mogla da bude
manje restriktivna a da, ipak, vie deluje na obaranje i odravanje inflacije na relativno
niskom nivou, uz manje posledice na realnu stranu ekonomije. Takva promena sistema
imala bi pozitivan odjek u meunarodnim finansijskim institucijama, tako da ni one
(razume se u predsankcijskom periodu ali i u buduem, do koga mora kad-tad
doi) vie ne bi insistirale na izrazito restriktivnom konceptu ekonomske politike
u funkciji promene sistema putem stvaralakog razaranja.
esto se govorilo da je privatizacija bez naknade nespojiva sa trinim sistemom, da
predstavlja grabe, pljaku itd. Svesno ili ne, pritom su se inile i ine velike greke.
Naime, tano je da podela vlasnikih hartija bez naknade ne postoji u trinom sistemu,
ali se gubi iz vida da mi takav sistem i nemamo i da brza privatizacija treba najpreim
putem da dovede do njega. A to se tie prigovora da bi to bili grabe i pljaka, re je
ordinarnoj zameni teza. Jer, ako se svojinske hartije od vrednosti podele svima po
priblino pravednom kriterijumu (jer perfektnog nema), ine se mnogo manje
ekonomske i socijalne nepravde, nego da se samo formalno odrava postojee stanje,
a zapravo se kroz razne neregularne "poslovne aranmane" izmeu privatnog i
nevlasnikog drutveno-svojinskog sektora odvija proces prepun svakojakih mahinacija.

Osnovni razlozi nesprovoenja obavezne i brze privatizacije -
korporativizacije drutvene svojine
Poznati i predlagani irok spektar modela za privatizaciju/korporativizaciju govori o tome
da su i u proteklom desetogodinjem periodu postojale znatne mogunosti za njihovu
primenu. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje zbog ega nije bilo ire i snanije
primene ovih modela u praksi, zbog ega je veina od njih ostala samo hipotetika
mogunost.

124
U uslovima postojanja meunarodnih sankcija sasvim je razumljivo to ne mogu da
steknu iru primenu modeli koji involviraju inostrani kapital, bilo u obliku konverzije
postojeih plasmana u Jugoslaviji, bilo u obliku priliva sveeg kapitala.
Moe se, takoe, razumeti i veoma skroman domet onih modela koji raunaju na
efektivno ulaganje sveeg domaeg privatnog kapitala. I njegova ponuda, u sadanjoj
kriznoj situaciji, ima relativno siromane izvore.
Ali, ako su tane upravo izreene ocene, a izvesno je da jesu, i ako se zna da je
situacija takva, postavlja se pitanje zbog ega se, i kad je uz veliko snebivanje dolazilo
do nekog pozitivnog odreenja prema privatizaciji, suvie insistiralo na modelima
prodaje drutvenog kapitala i dokapitalizacije, koji upravo raunaju sa obilnom
ponudom inostranog i domaeg privatnog kapitala. Da li ba zbog toga to
pomenuta ogranienja ove i inae "sporovozne" modele jo vie usporavaju? Ili moda
zbog toga to bi model prodaje drutvenog kapitala trebalo, zapravo, da supstancu
drutvene svojine konvertuje u dravnu svojinu?
Bilo bi logino da se u situaciji, u kakvoj se nalazila Jugoslavija, u uslovima ogranienih
mogunosti za kupovinu drutvenog kapitala i za dokapitalizaciju, od poetka ozbiljno
raunalo na kombinaciju modela u kojoj bi, ako ne kao primarni, a ono kao rezidualni,
doli u obzir i oni modeli privatizacije/korporativizacije drutvenog kapitala koji su u tom
pogledu manje zahtevni; a to je, osim ostalih, i model besplatne distribucije odreenih
prava na akcije drutvenih preduzea. Istina, i do toga je dolo, ali kada je izgubljeno
mnogo vremena, nakon to su povueni mnogi pogreni potezi o kojima najbolje
govori pregled sadran u tabeli 28. uvodno citirane knjige. Iz nje se i bez bilo
kakvog komentara vide sve retardacije, lutanja, pa i opstrukcije procesa privatizaci-
je/korporativizacije. Njihova flagrantnost je takva da obavezuje na traenje objanjenja i
odgovora zato je sve moralo biti tako.

Za nepostojanje spremnosti na brzu privatizaciju i tranziciju iz drutveno-svojinskog,
kvazi-trinog (ne)sistema u autentian trini sistem, postoje etiri mogua
objanjenja.
1. Jedno mogue objanjenje je da se ne pravi razlika izmeu doktrinarno
poeljnog (sa stanovita odreenog ideologizovanog sistema vrednosti) i realno
mogueg; konkretnije reeno, raznim teorijskim konstrukcijama dolazi se do "reenja"
po kojima se i drutveno-svojinski sistem moe uiniti ekonomski efikasnim. Budui da
ostvarivanje ideologizovanih drutvenih ciljeva ne omoguuje klasini trini sistem
zasnovan na dominaciji privatne svojine i na kapital-odnosima, dolo je do izraaja
zalaganje za meovito-svojinski ekonomski sistem sa dominantnom drutvenom
svojinom. Zalaganje za dominantnu ulogu drutvene svojine, istina, nije vie tako ekspli-

125
citno, ali je nepobitno, jer doputa mogunost samo klasine, spore privatizacije koja je,
zapravo, znaila blokiranje promena i zadravanje dotadanje svojinske strukture.
Prema tome, nije se prihvatala preovlaujua ocena da ideologizovani privredni sistemi
(i dravno-svojinski i drutveno-svojinski) nisu bili i ne mogu biti konzistentni i efikasni,
da je zbog toga i paradigma marksistikog socijalizma propala. Umesto toga, previe
dugo se stajalo na stanovitu da "drutvena svojina moe postii potrebnu efikasnost".
Takav zakljuak se jo uvek zasniva na sledeoj konstrukciji: prvo, smatra se da uloga
svojine ni u privatno-svojinskim trinim sistemima vie nije naroito znaajna, i drugo,
smatra se da takvu ulogu, budui da i nije presudna, moe da igra i "preobraena"
drutvena svojina.
Posebno slaba taka ove koncepcije je stav da u uslovima razdvojenosti svojine i
menadmenta izmeu njih nema neke znaajne zavisnosti; a da onoliko koliko je ima
moe da se ostvari i sa pseudoakcionisanom drutvenom svojinom, pa se zato umesto
privatizacije zagovara ve pomenuta svojinska transformacija. Fatalni nedostatak ove
drutveno-svojinske koncepciji je to se, i nakon "preobraaja" drutvene svojine, ne vidi
ko je vlasnik preduzea zasnovanog na takvoj svojini.
Osnova drutveno-svojinske paradigme u literaturi je prezentovana jo krajem
osamdestih godina. Zasnivala se na mehanikom, dakle pogrenom analogizmu sa
Galbrajtovim shvatanjem uloge vlasnika kapitala i tehnostruktura u korporacijskom delu
trinog sistema razvijenih zemalja. I u sluaju da su Galbrajtovi stavovi o ovom pitanju
sasvim tani, re je o bitno drugaijem ambijentu: Galbrajtove tehnostrukture, tj.
efikasan menadment, nisu imale i nemaju nikakvih ansi da izrastu i da se razviju u
socijalistikom, drutveno-svojinskom ambijentu. Istina, pre nekoliko godina smo vero-
vali da se boljom institucionalizacijom, tj. bitnim poboljanjima u bankarskom sistemu, u
sistemu plaanja, u pravosudnom sistemu, u poreskom sistemu..., moe stvoriti snana
ekonomska prinuda da i drutveno-svojinska preduzea tee maksimiranju profita i
efikasnosti. Meutim, brzo se pokazalo da takav institucionalni aranman (kao
okruenje preduzeu) u drutveno-svojinskim uslovima nije mogu. A ni u samom
preduzeu ne moe da se identifikuje vlasnik - menaderov poslodavac, koji bi bitno
doprineo da ono ispolji "glad za profitom" i visoku efikasnost. tavie, razni nesvojinski
utemeljeni upravni odbori ne mogu da budu ak ni pouzdan oslonac menadmentu, da
bi mogao da ispolji svoju eventualnu, autohtonu motivaciju za maksimiranjem profita.
Zbog toga meoviti sistem sa veinskim udelom drutvene svojine ne moe opstati.
Jednostavno, nije mogua koegzistencija, ili bolje reeno koabitacija, inherentno
neefikasne drutvene i dokazano efikasne privatne svojine; u njoj se neminovno javlja
neotpornost na prelivanje u privatnu svojinu, putem svakojakih mahinacija i neregularnih

126
"poslovnih aranmana". I praksa je pokazala da se ovakva privatizacija ubrzano
ostvaruje: "ne puta se na vrata, ali ulazi kroz prozor".
Prema tome, nepristajanje na brzu privatizaciju znai samo agonijsko istrajavanje na
sistemu sa fundamentalnim nedostatkom, ali, uprkos tome, nestajanje drutvene svojine
i promena sistema se ostvaruju. Razume se, nije problem u tome to e, ako se to
istrajavanje nastavi, tokom dve-tri naredne godine drutvena svojina praktino nestati,
to e u konsolidovanom bilansu predstavljati marginalni sloj ukupnog kapitala, jer ona i
treba da nestane. Problem e biti u tome to e se to ostvariti jednim delom kroz gubitke
koji proistiu iz neefikasnosti, a sada i iz blokade (i znae smanjenje ukupnog razvojnog
potencijala zemlje), a drugim delom kroz neregularnu privatizaciju, moralno, etiki,
politiki, ekonomski i socijalno neprihvatljivu, sa mnogo gorim posledicama nego to bi
bile one koje bi proisticale iz nesavrenosti bilo kog modela brze privatizacije.
2. I upravo s tim je povezano drugo mogue objanjenje otpora prema privatizaciji i
broj tranziciji drutveno-svojinskog (ne)sistema u autentian trini sistem. Ovaj proces
je veoma mukotrpan; pogotovo ako se ne znaju dovoljno svi putevi (modeli) kojima se
on moe ostvarivati. Zbog toga i nije udno to se mnogi, upravo imajui pred oima
sve te probleme, teko opredeljuju za tu opciju i nastoje da je poto-poto izbegnu. I
da bi to opravdali podsvesno tumae - ili prihvataju takvo tumaenje - da je dosadanji
rudimentarni i neadekvatni proces privatizacije odgovoran, ne samo za probleme i
nesavrenosti koji objektivno u njemu postoje, nego i za stihijnu grabe drutvene
svojine van modela privatizacije, a koja, ba naprotiv, potie od oklevanja da se
privatizacija sprovede to pre i to organizovanije.
3. Tree mogue objanjenje za otpore brzoj privatizaciji treba traiti u politikom
interesu, tj. u injenici da su preduzea u drutveno-svojinskom sistemu veoma
neotporna na politike uticaje, pa se, uz takvu svojinsku osnovu, veoma lako ostvaruje
dominacija politike nad ekonomijom. I zbog toga ima politikih faktora koji preferiraju taj
sistem, bez obzira na njegovu inherentnu ekonomsku neefikasnost.
4. I konano, etvrto (ali nikako i najmanje vano) mogue objanjenje za postojanje
otpora brzoj i dobro organizovanoj privatizaciji je u jakim interesima za neregularnu,
vaninstitucionalnu privatizaciju. Ona se ogleda u nastojanju ne malog broja ljudi da
se ne ini nita to bi moglo da prekrati sadanju agoniju drutveno-svojinskog sektora,
jer im upravo takva situacija odgovara. Bilo zbog toga to su involvirani u stihijne oblike
rastakanja i prisvajanja fonda drutvenog kapitala, bilo zbog toga to oekuju da e
sadanja agonija dovesti do povoljnih ansi da se u bescenje mogu kupiti potencijalno
dobra preduzea i na taj nain ostvariti veliki kapitalni dobici.

127
Najmanje etiri faze svojinske transformacije u devedesetim
Tokom devedesetih mogu se identifikovati etiri faze quasi-tranzicije za koju su vlasti
preferirale naziv svojinske transformacije
- prva faza (1988-89 godine) moe se nazvati fazom kategorijalne liberalizacije,
- drugom fazom (1991-1994. godine) moe se nazvati, s jedne strane, masovno
podravljenje i, s druge strane, restrikcija drugih postupaka,
- u treoj, izrazito regresivnoj fazi (1994.) stepen do tada izvrene interne privatizacije
drastino je smanjen uz osnovno obrazloenje da ona nije ostvarena po realnim trinim
cenama,
- etvrta faza karakteristina je po glomaznoj institucionalizaciji/regulaciji, koje u velikoj
meri znaila negiranje prethodnih, ali bez otvaranja prostora za pravi prodor tranzicionih
procesa.
To vredi i za domen finansijskog sistema uprkos, naizgled, velikom znaaju koju je
formalno dat akcionarstvu.
A. U prvoj fazi savremene jugoslovenske reforme (1988-89 godine), u fazi koju bismo
mogli nazvati fazom kategorijalne liberalizacije, smatralo se da e doi do velikih
promena ve samim "uvoenjem" u zakonsku regulativu mnogih kategorija svojstvenih
trinoj privredi: privatna preduzea (kao oblik ispoljavanja privatnog preduzetnitva) i
drutva kapitala (kao oblik upravljanja po osnovu svojine); banke su institucionalizovane
kao akcionarska drutva; institucionalizovane su hartije od vrednosti: deonice,
obveznice, blagajniki zapisi, certifikati i komercijalni zapisi; u rudimentarnom obliku
uvedene su neke kategorije ovih trita. Kaemo samo "neke" zbog toga to tim
zakonom jo uvek nisu ni kategorijalno u privredni sistem "putene" institucije kao to su
berza, dileri, brokeri... Razume se da u to vreme pojam privatizacije jo nije dobio
zeleno svetlo - pod tim imenom u zakonskoj regulativi do toga nije dolo ni do danas -
ali su njeni poeci sadrani u Saveznom Zakonu o drutvenom kapitalu,
karakteristinom po iskljuivoj orijentisanosti na interno akcionarstvo, i to na bazi
knjigovodstvene vrednosti kapitala.
B. Drugom fazom mogli bismo nazvati republiku zakonsku regulativu iz perioda
1991-1994. godine, koja ima dve dominante karakteristike: s jedne strane, masovno
podravljenje kroz posebne zakone o javnim preduzeima i druge zakone i, s druge
strane, kroz kontrolu i restrikciju drugih postupaka pretvaranja drutvene svojine
u druge oblike svojine.
Savezni propis o drutvenom kapitalu zaista je bilo daleko od zadovoljavajueg, pa je to
posluilo kao povod da se donese set republikih propisa koji su ili ne samo za tim da

128
poboljaju njegovu institucionalizaciju nego su u mnogim pitanjima ugradili elemente
restritkivnosti za privatizaciju.
S obzirom da su u prvoj fazi reformi (1988-1991) dola do izraaja prva dva faktora
slabih performansi privrednog sistema (slabo institucionalizovanje i odsustvo spremnosti
da se institucionalizovana zakonska regulativa dosledno sprovodi), jasno je da su te
performanse postajale sve loije. Pored toga, nastupanje poznatih vanekonomskih
okolnosti (dramatini raspad prethodne Jugoslavije i zavoenje ekonomskih sankcija
Saveta bezbednosti UN), ali i veoma neprimerena ekonomska politika i usled toga
megainflaciona kretanja u 1992. i naroito 1993. godini, uzete su kao povod i razlog
za donoenje republikih propisa koji se mogu tretirati kao trea, regresiona faza
u kojoj su preduzeti sledei najvaniji institucionalni potezi.
C. U ovoj, treoj regresivnoj fazi (1994.) doneseni su propisi kojiima je stepen do tada
izvrene interne privatizacije drastino smanjen uz osnovno obrazloenje da ona nije
ostvarena po realnim trinim cenama. Tada nije predviano da e se, samo 2-3 godine
kasnije, u petoj fazi savremene reforme taj isti kapital nuditi putem besplatne
podele/sticanja akcija (samo) po osnovu upisa.
D. Osnovna karakteristika etvrte faze savremenih jugoslovenskih reformi je
intenzivna instituci-onalizacija/regulacija - donoenje niza novih zakonskih propisa
za koje se smatralo:
- da e stvoriti uslove da se ekonomska politika vodi bez ponavljanja famoznih greaka
iz 1993. godine;
- da e stvoriti uslove za reintegraciju Jugoslavije u svetske ekonomske i finansijske
tokove i na taj nain obezbediti znaajniji priliv u ispoene kapitalne fondove
jugoslovenske privrede;
- da e omoguiti razvoj trinog sistema na bazi dotadanjih propisa o pretvaranju
drutvenog kapitala u druge oblika - da podsetimo, u njihovoj osnovi bilo je uverenje da i
privredni sistem zasnovan na dominanom udelu drutvenih preduzea i preduzea sa
veinskim drutvenim kapitalom moe biti efikasan i bez sprovoenja drugog
(tranzicionog) dela poznatog Programa rekonstrukcije monetarnog sistema;
- da su samo institucionalna poboljanja i unapreenje menadmenta dovoljni da
privredni sistem i u njemu finansijski sistem i bez znatnijih svojinskih promena mogu
efikasno da funkcioniu;
- da se na taj nain i bez tranzicionih trauma, kroz koje su prole zemlje Istone
Evrope, moe pokrenuti razvoj i ostvariti oporavak sa prepolovljenog nivoa razvijenosti
na kome se jugoslovenska privreda nala u odnosu na osamdesete godine.

129
Paljivom analizom gore pomenutih faza svojinske transformacije neminovno se dolazi
do zakljuka da one, uzete zajedno, predstavljaju veliko lutanje: to je u jednoj
smatrano tolerantnim, u drugoj je imalo tretman nepoeljnog, u treoj je
proglaavano za grabe i pljaku, da bi u etvrtoj postalo osnovno reformsko
opredeljenje. Ta lutanja se jo bolje vide ako posmatranje fokusiramo na samo
akcionarstvo/korporativizaciju, a time i razvoj finansijskih trita.

Osvrt na neka pitanja iz oblast finansijskog sistema
U vreme poetnih opredeljenja za akcionarstvo u Jugoslaviji postojao je izvestan broj -
razume se sasvim nedovoljan s obzirom na to da je ta materija iz ideolokih razloga
imala samo ogranienu prohodnost u obrazovnim institucijama - onih koji su poznavali
ne samo principe nego i operativna reenja autentinog akcionarstva koje se tokom
prethodna dva-tri veka razvijalo i razvilo u danas ekonomski najnaprednijim zemljama.
Meutim, tada je malo ko nasluivao, a pogotovo jasno video, svu teinu prelaza
(tranzicije) iz drutveno-svojinskog, "poslovno-fondovskog", faktiki
nesvojinskog sistema, u transparentni svojinski, kapital-akcionarski/korporativni
trini sistem.
Omoguavanje upravljanja po osnovu sredstava (kapitala) bilo je od veeg znaaja
nego to se u prvi mah mislilo. Re je bila o promovisanju akcionarstva, a time i
integralnog trinog sistema. Bio je to barem retoriki i deklarativni proboj koji je u stvari
znaio implicitno promovisanje tranzicije koja e za godinu-dve postati irok i jasno
artikulisan proces u mnogim zemljama koje e stei atribut postkomunistikih.
Ne treba posebno apostrofirati injenicu da tokom devedestih nisu stvoreni uslovi za
razvoj finansijskih trita. Razumljivo je da se ono i nije moglo razviti u
meovitosvojinskim uslovima u kojima je domonantam udeo u sveukupnom kapitalu bio
nesvojinski i, naroito dravnosvojinski. Pored toga nije postojala spremnost na
jugoslovenskoj strani (kod zaposlenih, menadera, politikih faktora) za
omoguavanje veinskih uloga stranih stratekih partnera; ak i slabo stojea
preduzea uglavnom odbijaju da budu preuzeta, sanirana i dalje razvijana kroz
dokapitalizaciono investiranje
Sve je to za strane investitore, koji su stalno prizivani i uveravani mogu slobodno
investirati u Srbiju, bio nepovoljan svojinski i poslovni ambijent. I do tog priliva u
najpoeljnijem obliku, u obliku investiranja u realna kapitalna dobra, u obliku greenfield
invesments nije ni do danas dolo, bar ne u obliku neohodnog talasa.

130
Oklevanje, otpori i sporost u ostvarivanju procesa tranzicije - ili drugaije reeno,
reforme kojima se pojavno mnogo ta i esto menja, s tim to sve sutinski ostaje isto
samo su pokazivali da tokom devedesetih Srbija nije rasistila sa mnogim stvarima i da
nije bila spremna za sutinsku promenu kvazi-trinog u integralni, akcionarski,
korporativni privredni sistem.
<>
Iz svega proistie da ima vie nego osnovanih razloga za bojazan da e se
nastaviti fakultativna, spora, slabo institucionalizovana svojinska transformacija,
retardacija razvoja akcionarstva (korporativizacije) i finansijskih trita, da e se
"na kaiicu" ostvarivati priliv stranog kapitala i drugih resursa u dekapita-
lizovana i devastirana jugoslovenska preduzea (i banke). U uslovima nedovoljne
agregatne robne tranje (nedovoljnog prodajnog trita), prevelikih zahvatanja za
iskazanu i neiskazanu javnu potronju, prekobrojnosti zaposlenih, zapostavljene
interne ekonomije... svojinska transformacija nezaustavljivo e, ipak, tei, ali u
sve veem broju preduzea vaninstitutucionalnim putem:
1) izjedanjem supstance (prvenstveno amortizacije) ceenjem gotovinskih
sredstva za odlive vee od priliva iz redovnog poslovanja. Taj manjak priliva nad
odlivima ne mora biti samo rezultat zakljuivanja neregularnih poslovnih
aranmana nego i posledica nemogunosti boljeg korienja kapaciteta, slabe
interne ekonomije, visokih zahvatanja iz preduzea..,
2) manjak gotovinskih priliva nad odlivima i dalje e se nadometavati:
- neizmirivanjem dospelih obaveza, dok to bude mogue,
- sve veim zaduivanjem ako takva mogunost bude postojala,
- prodajom delova imovine koji se pojedinano mogu prodati, u drutvenim,
veinski drutvenim i dravnim preduzeima;
3) elementarna je logika da to ivotarenje od troenja ranije stvorenog (esto i
neotplaenog) nuno je sve oskudnija i sve nepodnoljivija alternativa istinskom
oporavku i razvoju.
***
Sumoran epilog nametnutih, sebinih tranzicionih koncepcija
S konceptima tranzicije po nekom od nemetnutih modela expres privatizacije -
ok terapije, rasprodajne, divlje, pljakake privatizacije - nije ostvarena
samoodriva trina ekonomija, bez extrene finansijke zavisnosti i bez
nedovoljne zaposlenosti i iznuenog izvoza radne snage.

131
Iz podataka u mnogim tabelama na ovom sajtu vidljivo je da sve tranzicione zemlje,
(izuzev Rusije koju spasavaju snani prirodni energetski potencijali i izvoz energenata),
imaju trgovinske i platno bilansne deficite a veina i visoko spoljnje zaduenje.
Ne samo u proloj deceniji kulminacije tranzicionih turbulencija, nego i u ovoj, koja je
trebala biti decenija konsolidacije, oporavka i razvoja - TE ZEMLJE SU HRONINO
UVOZNO ZAVISNE, I ROBNO I FINANSIJSKI. Utisak da su mnoge tranzicione
zemlje primenjivanim konceptima tranzicije, zaista krenule dinovskim koracima
napred, i da njihovi graani ive ne samo slobodnije nego u vreme prethodnih
reima, nego i prosperitetnije, sada se pokazuje kao privid, iluzija, a moda je
najadekvatnije da se kae obmana. Jer, sada se jasno vidi da ekonomska
dimenzija "boljeg posttranzicionog ivota" gotovo da nigde nije bila rezultat
stvorene konkurentnske, efikasne trine ekonomije, ve olakog eksternog
zaduivanja. I to vie za elimentiranje potronje iznad proizvodnje, nego za
ubrzani ekonomski razvoj. Dok je trajalo, izgledalo je lepo. Ali, globalna ekonomska
kriza, a posebno dunika kriza najrazvijenijih i presuivanje dotoka kapitala iz njih,
pokazala je svu apsurdnost (moda i nesvesnog) oekivanja da takva neekonomska
praksa moe biti trajna ili dugorona. Ba teta, jer mnogi sada moraju da kau, glasno
ili u sebi: "a bilo nam je lepo"!?
Ali, drugo se nita i nije moglo oekivati od strategije Vaingtonskog konsenzusa u
kojoj je poznati umpeterov slogan o znaaju inovacija - "konstruktivna destrukcija" -
postavljen naglavake: najpre i to bre destrui sve postojee, jer je neefikasno
(naroito "socijalistike dinosauruse") da bi bio raien teren da jo
nepostojei trini sistem simultano i brzo izgrauje i sam sebe i, preko brzog
nicanja i rasta malih preduzea, ostvaruje razvoj novih snanijih, efikasnih,
konkurentskih firmi. A time i makroekonomski rast, zaposlenost, izvoz,
blagostanje...
Namerno ili ne, preutkivane su barem dve stvari:
(1) da je za to objektivno potrebno mnogo vremena, i
(2) da su razvijene zemlje (koje su i bile glavni protagonisti ovakvog koncepta
tranzicije) raunale s tim da e one u meuvremenu zadovoljavati robnu tranju u
tranzicionim zemljama umesto masovno devastiranih domicilnih preduzea.
Jednim udarcem razvijene zemlje ostvarivale su dva cilja: ubrzavale su
uruavanje socijalistikih privreda (koje su i inae bile sklone padu) i poveavale
trita za svoju privredu (obezbeujui joj neophodnu dodatnu agregatnu robnu
tranje). Zbog spore "konstrucije" domaih preduzea i domae ponude,
implikacije su jasne: permanentni deficiti trgovinskih i platnih bilansa i

132
neminovno externo zaduivanje, odnosno raznovrsni drugi ulazaka externog
kapitala.
Ni to ne bi bilo tragino kad bi taj strani kapital bio i u funkciji razvoja i domaih
kapaciteta i domae ponude, a ne jednostrane podrke potronji i uvozu (tj. izvozu
razvijenih zemalja).
I, najzad, ali iznad svega, kad ne bilo ogromne "kolateralne tete" u vidu masovne
nezaposlenosti u tranzicionim zemljama.
***

Deceniju primarnih destrukcija nasledila decenija izneverenih
oekivanja i totalnih promaaja
Bitno modifikovana, inovirana i aurirana verzija
Ovaj lanak je inovirana, ne samo aurirana nego i modifikovana, verzija ranije
publikovanog lanka (2010.) pod naslovom Glavna, ira ekonomska faktografija o SPS
dekadi propadanja i DOS dekadi izneverenih oekivanja. Formalni razlog je u tome
to je bilo nuno da se dosta velika numerika faktografija aurira sa podacima za
poslednje dve-tri godine. A sutinski razlog je bio u potrebi da se definitivno potvrdi,
zakljui slaba ocena i prethodnoj deceniji; o deceniji devedesetih, takva ocena je ve
davno zacementirana. Za opredeljenje da se ovaj lanak temeljno aurira, inovira i
modifikuje, od odluujueg znaaja bilo je upravo to to sadri dosta obimnu
faktografiju, tako da slinim intervencijama nee biti podvrgavani mnogi drugi lanci,
izuzev najznaajnijeg/najitanijeg Sumorna ekonomska stvarnost Srbije
umesto oporavka stagflacija .
Okosnicu ovog lanka ini dvodekadno to aznai da je snano izraena
vremenska komparacija - revalorizovanje faktografije o ekonomskoj stvarnosti
Srbije o sledeim aspektima:
Tabela 1 - Inflacija (1960-2009), monetarni agregat M2 i buetska potronja: sueni
aspekti makrostabilnosti prema paradigmi trinog fundamentalizma
Tabela 2. - Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim indeksima
1989 = 100
Tabela 3 - Bruto nacionalna tednja i investicije i rast mase zarada, plata - u ekonomiji
Srbije

133
Tabela 4 - Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 1965-2011, teko
optuuju
Tabela 5 - Najvaniji aspekti ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz,
deficiti, externi dug, FDI vie nego zabrinjavajua situacija
Tabela 6 - Industrija i poljopirvreda - devastirani fundamenti realne ekonomije; korelacija
sa kretanjem GDP (% procenti promena u realnom izrazu)
<>
Optepoznato je da Market fundamentalism strategy i na njoj zasnovani
tzv. Washington consenzus, koji su bili Alfa i Omega, neka vrsta "Svetog
pisma" tranzicionih procesa u Centralno-istonim (i Balkanskim) zemaljama, stajali na
stanovitu da je, uz privatizaciju dravnih i drutvenih preduzea, klju uspeha
tranzicionih procesa, lei u obezbeivanju makrostabilnosti. A ona, smatralo se,
zavisi od varijabila koje nisu endogene u trinom sistemu (koje nisu njegov organski,
samoreguliui deo): od monetarne politike (kol 4 i 5 tabele 1) koja mora biti
restriktivna/vrsta, i od rigorzno kontrolisanje i depresiranje javne potronje, posebno
dravne (kol. 6 i 7 u tabeli 1). Ako se to ini uspeno, inflacija (u koloni 2 i 3) e biti
niska, tj. stope e biti blie nuli nego dvocifrenom pragu. Dalje, u tom sluaju, prema
ovoj paradigmi, pitanja ekonomskog rasta (tabela 2), bruto nacionalne tednje i
investicija, rasta mase zarada, plata (u tabeli 3), kao i (ne)zaposlenosti (tabela 4), nee
se javljati kao problem (sem kratkorono, ekscesno), budui da su sve to endogene
komponente samoreguliueg, slobodnog trita.

Tabela 1

Indeksi,
rethodna
godina =
100
Inflation,
consumer
prices (annual
%)
Money
and
quasi
money
growth
(annual
%)
Money
and
quasi
money
(M2) as
% of
GDP
General
government
total
expenditure, %
of GDP
General
government
gross debt, %
of GDP
1 2 3 4 5 6 7
1960 106,6
1961 106,2

134
1962 107,6
1963 103,6
1964 108,7
1965 128,5
1966 123,4
1967 107,4
1968 104,6
1969 107,3
1970 110,2
1971 116,5
1972 115,6
1973 118,4
1974 125,6
1975 124,8
1976 109,4
1977 113,3
1978 113,5
1979 120,7
1980 130,0
1981 146,3
1982 128,4
1983 136,8
1984 158,3
1985 174,4
1986 187,0
1987 216,4
1988 295,0
1989 1.367,0
1990 691,2
1991 221,0
1992 9.350,0
1993 109,0
1994 100,0
1995 174,8
1996 194,1
1997 118,3

Inflation,
average
consumer
prices
(% change)
Money
and
quasi
money
growth
(annual
%)
Money
and
quasi
money
(M2) as
% of
GDP
General
government
total
expenditure, %
of GDP
General
government
net debt, % of
GDP
1998 30,0 33,0 10,7

135
1999 41,1 25,7 10,9
2000 70,0 160,8 11,7 33,7 241,7
2001 80,6 92,6 12,5 36,4 114,5
2002 8,9 52,8 16,3 45,8 81,2
2003 2,9 27,9 19,4 45,4 77,8
2004 10,6 31,9 20,6 42,9 65,4
2005 16,2 42,2 23,2 41,9 56,3
2006 10,7 38,7 27,9 45,2 43,0
2007 6,9 42,1 33,8 45,3 35,6
2008 12,4 9,7 35,6 44,8 34,2
2009 8,1 21,3 40,5 46,0 38,2
2010 6,2 13,1 43,0 44,6 44,8
2011 11,2 43,5 47,9
februaru 1994.
Za kol. 3, 6 i 7 IMF WEO Database 5. maja 2012
Inflation as measured by the consumer price index reflects the annual percentage change in the cost to the
average consumer of acquiring a basket of goods and services that may be fixed or changed at specified
intervals, such as yearly. The Laspeyres formula is generally used.
Za kol. 4 i 5 WB Data base 1. maja 2012
Money and quasi money comprise the sum of currency outside banks, demand deposits other than those of the
central government, and the time, savings,... International Financial Statistics (IFS). The change in the money
supply is measured as the difference...
zemalja, to ne potvruje, ve naprotiv, nedvosmisleno govori da se prema neem
velika i to "bode u oi" i ispoljava se kao prvorazredni problem. Ali, barem u Srbiji, treba
makroekonomski fiksni troak. U njoj se teko "sastavlja kraj s krajem".
Prvenstveno zbog, optom destrukcijom uzrokovanog smanjenja zaposlenosti i
tako generisane presije na poveanje penzionerske i drugih oblika javne
potronje. Istovremeno je pomenutom destrukcijom izvreno sasecanje potencijala,

136
sposobnosti za neophodnu tednje (akumulaciju, i kad bi za to postojala normalna
sklonost) i investicija. A to znai da je saseen potencijal za ostvarivanje
zadovoljavajueg rasta GDP i onemogueno njegovo podizanje na nivo pri kojemu se
pomenuti optedrutveni, makroekonomski fiksni troak (javna potronja) i previsoki
fond inae mizernih plata, ne bi ispoljavali kao kao previsoki.
fikcije i moguoj stvarnosti, dolo do drastinog pogoranja, odnosno da je izostalo
poboljanje, u svim vanijim aspektima, realnog i eksternog sektora.
Tabela 2.
Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim indeksima 1989 =
100

GDP growth (annual %) Ind. 1989=100
90
-8,0 92
91
-9,8 83
92
-27,2 60
93
-30,5 42
94
2,5 43
95
6,1 46
96
7,8 49
97
10,1 54
98
0,7 55
99
-11,2 48
00
5,3 51
01
5,3 54
02
4,1 56
03
2,7 58
04
9,3 63
05
5,4 66
06
3,6 69
07
5,4 72
08
3,8 75
09
-3,5 72
10
1,0 73

137
2000-10
3,9
1990-2010
-0,8

Source World Bank national accounts data, and OECD National Accounts data files.
World Development Indicators
Kategorijalna objanjenja:
GDP growth (annual %): Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on constant local
currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. GDP is the sum of gross value added by all
Budui da ni za podatke iz gore navedenog meunarodnog izvora ne postoje ponderisani proseci, nije bilo
druge nego da za desetoginje periode 1990-2010 i 2000-2010, iskaemo aritmetike proseke. Oni, naravno,
nisu sasvim perfektni, ali su ipak dovoljno upotrebljivii i govore mnogo.
Indeksi 1990=100 dobijeni su preraunavanjem godinjih procenata rasta.

Skreemo panju na izuzetan znaaj onoga to nam kau bazni indeksi 1980 =
100. Prvo, oni pokazuju koliko je bila velika destrukcija, duboko propadanje, u
devedesetim. A indeks za 2010. od svega 73 u odnosu na 1989.godinu govori
koliko je ostvareni oporavak posle 2000. godine bio slab, mlitav, daleko od
neophodnog i mogueg.
Tabela 3
Bruto nacionalna tednja i investicije i rast mase zarada, plata - u ekonomiji
Srbije

Pokazatelji o dinamici investicija - iz
domaih statistikih izvora

Bruto domaa
tednja -
Gross
domestic
savings (% of
GDP)
Bruto domae
investicije -
Gross capital
formation, % od
GDP
Lanani indeksi
investicija u
osnovna
sredstva
Bazni
indeksi (1989 =
100) izraunati iz
lananih
Gross average
monthly earnings in
economy (annual
average)
1 2 3 4 5 6
1989 108,6 100,0
1990 79,9 79,9
1991 85,3 68,2
1992 70,1 47,8
1993 62,4 29,8
1994 88 26,2
1995 96,2 25,2
1996 94,3 23,8 92,3

138
1997 4,7 12,1 100,8 24,0 21,1
1998 2,2 9,6 97,8 23,5 28,5
1999 0,2 10,5 70,1 16,4 17,0
2000 -7,9 8,8 113,2 18,6 91,1
2001 -4,2 13,9 95,8 17,8 129,6
2002 -9,5 11,0 99,2 17,7 51,7
2003 -5,0 14,5 103,1 18,2 25,3
2004 1,7 28,3 115,9 21,1 23,7
2005 2,8 23,7 105,9 22,4 24,1
2006 2,6 24,1 24,4
2007 4,8 29,0 22,0
2008 3,2 29,7 17,9
2009 5,3 23,0 -3,3
2010 6,3 22,8

Izvori
1) U kol. 2 Gross domestic savings are calculated as GDP less final consumption expenditure (total
consumption).
2) U kol. 3 Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists of outlays on additions to the
fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories. Fixed assets include land improvements
(fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and equipment purchases; and the construction of roads,
railways, and the like, including schools, offices, hospitals, private residential dwellings, and commercial and
industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to meet temporary or unexpected fluctuations
in production or sales, and "work in progress." According to the 1993 SNA, net acquisitions of valuables are also
considered capital formation.
Catalog Sources World Development Indicators
3) Budui da zbog poznatih razloga, u meunarodnim statistikim bazama za Srbiju nema mnogih podataka za
veliki broj godina, naroito iz prve polovine devedesetih (to se vidi i iz kolona 2 i 3), u kolonama 4 i 5 ubaeni su
podaci o kretanju investicija iz domaih statistikih izvora, mada i tu ima problema u komponovanju dugoronih
serija, budui da se podaci od 2005. godine vie ne prate u stalnim cenema 1994. kao ranije, nego u stalnim
cenema iz 2002.
4) Kol 6. Gross average monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih bruto
zarada/plata (godinji prosek) u ekonomiji zemlje ( iz Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] -
sei - Selected economic indicators)

Podaci u tabeli 3, iako nekompletni, izuzetno su znaajni, jer govore o sutinskim
pitanjima. Budui da su ovi problemi viedecenijski, oni ubedljivo svedoe i o
tome zato je tranzicija bila neophodna, ali i o uzrocima slabog oporavka u ovoj
dekadi. Zakljuak je oigledan i svodi se na to da je, uprkos drastinim
promenama, sutinski problem ostao nereen: u Srbiji nije uspeno ostvarena
tranzicija u efikasnu trinu privredu. Tom pitanju, s obzirom na izuzetno velik
znaaj, posveen je poseban lanak Efikasna trina ekonomija to je morao biti

139
tranzicioni cilj i dalje je u Srbiji misaona imenica. Iako je situacija dramatino
drugaija, ekonomija Srbije se ni funkcionalno ni materijalno nije promenila
nabolje. ak mnoge injenice govore suprotno!
Ne moe se prenaglasiti koliko je velika opasnost koncentrisana upravo u ovom
domenu. I ta opasnost se mora explicirati i potencirati, uvek i na svakom mestu:
Prva opasnost je domaa, vidljiva na svakom koraku napadno bavljenje, istina
vanim, ali ne fundamentalnim, nego izvedenim pitanjima: koliki nam je deficit
budet, gde nai nedostajue pare, preti li opasnost od bankrota drave... Jednom
reju, u fokusu su razliiti aspekti ekonomske politiku, a zanemareno su
fundamentalna pitanja: kako uspostaviti konkurentski, preduzetniki privredni
sistem; kako uspostaviti ciljnu funkciju u vidu ostvarivnja i iskazivanja to veeg
profita; kako reiti problem nepostojanja trita rada; kako eliminisati hronine
deformacije u vidu poreske evazije, mekog budetskog ogranienje na svim
nivoima sa primarnim aritem u budetskim deficitima i gubicima uopte, a
prvenstveno u javnom sektoru. Zatim: kako reformisati dravu i njenu operativnu
nadreenost dominantnom javnom sektoru, koja ne znai nita drugo nego
viepartijski privredni sistem, s jedne, i podreenost tajkunskoj kasti koja se
naziva capture of state, s druge strane; kako izai na kraj sa ve
matestaziranom korupcijom...
Druga opasnost je evropejska, vidljiva i u floskuli da evropske integracije
nemaju alternativu! U emu je tu opasnost? Pa u oekivanju da e nam EU reiti
gore pomenuta fundamentalna pitanja. A ona, EU, e nam, zapravo, uz poneto
para, nametati market-fundamentalism policy, koja je stagnaciona i u zemljama sa
razvijenim trinim sistemima; a u zemljama sa trinim ne-sistemima ne moe ih
nikako uspostaviti ta strategija/politika bez neposrednog rada na njegovom
utemeljenju, u emu EU nikako nije i nee biti prvozaduena a pogotovo ne
izvrna, ve samo svojevrsna superviziona instanca ...
Tabele 2. sadre podatke koji, ako se itaju ne povrinski, pojavno, nego dubinski,
tragajui za kauzalnou, za odgovorm na pitanje zato su takvi kakvi jesu... potvruju
opravdanost potenciranja sutinskih, dobinskih promena...
Upravo u tom smislu uvrstili smo kolonu 6. Re je o podacima: Gross average
monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih bruto zarada,
plata. I vidimo (bez obzira na nepostojanje tih podata podataka za nekoliko godna), da
deo GDP za masu zarada, plata, raste bre od bile ega drugog i nezavisno od
kretanja proizvodnje, produktivnosti, potrebe za investiranjem i oporavkom. I
toj je Ahilova peta, prvorazredni problem srpske (ranije i jugoslovenske)
ekonomije: nezavisno od potrebe oporavka i razvoja, akumulacija i dalje ima

140
izrazito rezidualni karakter. To govori da nemamo trite rada, na kojemu bi se
uravnoteavale ne samo plate unutar svog korpusa, nego i agregat plata sa
agregatom akumulacije. Logian i neizbeanzakljuak za svakog dubokomisleeg
ekonomistu je da ako nemamo trita rada, ne moemo imati ni trinost, a
pogotovo ne samoreguiuu, neoliberastiki postuliranu. A to je samo jedan od
fundamentalnih aspekata iji prirotet reavanja, u odnosu na preokupiranost u sutini
samo korektivnim ekonomsko-politikim temama, potenciramo i ovde i u drugim
lancima.
Tabela 4
Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 1965-2011, teko
optuuju
U hiljadama

Godina
Ukupan broj
zaposlenih
(godinji prosek)
Broj nezaposlenih
(godi. pros.)
Ukupno
(2+3)
Stopa nezaposl.
(3:4)
1 2 3 4 5
1965. 1.446 109 1.555 7,0
1970. 1.559 162 1.721 9,4
1975. 1.908 286 2.194 13,0
1980. 2.328 442 2.770 16,0
1981. 2.399 440 2.839 15,5
1982. 2.451 462 2.913 15,9
1983. 2.492 474 2.966 16,0
1984. 2.549 497 3.046 16,3
1985. 2.615 528 3.143 16,8
1986. 2.693 558 3.251 17,2
1987. 2.762 558 3.320 16,8
1988. 2.784 578 3.362 17,2
1989. 2.790 607 3.397 17,9
1990. 2.707 664 3.371 19,7
1991. 2.625 714 3.339 21,4
1992. 2.536 748 3.284 22,8
1993. 2.464 739 3.203 23,1
1994. 2.413 726 3.139 23,1
1995. 2.379 776 3.155 24,6
1996. 2.367 819 3.186 25,7
1997. 2.360 750 3.110 24,1
1998. 2.357 769 3.126 24,6
1999. 2.153 736 2.889 25,5

141
2000. 2.097 722 2.819 25,6
2001. 2.102 769 2.871 26,8
2002. 2.067 843 2.910 29,0
2003. 2.040 947 2.987 31,7
2004. 2.050 945 2.995 31,6
2005. 2.069 992 3.061 32,4
2006. 2.021 1.005 3.026 33,2
2007. 1.991 850 2.841 29,9
2008. 1.990 793 2.783 28,5
2009. 1.857 730 2.587 28,2
2010. 1.775 730 2.505 29,1
2011. 1.735 745 2.480 30,0

Podaci su iz oficijelnih domaih statistikih izvora, sadrani u knjizi prof. Dr. Stanko Radmilovi, "Ubrzani razvoj

Lakonski komentar podataka iz tabele 4 gotovo da i nije potreban, budui oni govore
sami po sebi dovoljno. Meutim za one koji ba ne vole itanja tabela, da to ipak
uinimo:
nezaposlenih;
nezaposlenih.
predtranzionu 1990. godinu za 36%,je vie nego porazna slika;
zapravo optuujua kako za najvie vlasti u devedesetim, tako i za one u protekloj
deceniji.
- meunarodnih sankcija, u osnovi, zbog pokuaja odbrane i odravanja
neodrive socijalistike paradigme i sistema lanog socijalizma;

142
ovakvim ili onakvim karakteristikama tadanjeg reima, ili spreavanjem tenji bilo koje
nacionalne manjine u bilo kojoj dravi, da se odcepi/odvoji u posebnu dravu.
U tom smislu, posmatrano iznutra, pad zaposlenosti, i njegove implikacija u vidu
Nasuprot tome, dalji pad zaposlenosti, umesto oporavka, razume se uz porast ne
samo broja nezaposlenih, nego i ve pomenutog poveanja pritiska na penzionerske i
druge oblike javne potronje u protekloj deceniji, ne moe se niim opravdati. Utoliko
pre to je do njega dolo, ne u uslovima oskudnosti kapitala kakva je bila u
devedesetim, nego u uslovima raspolaganja i nerazumne upotrebe nekoliko desetina
milijardi dolara. Ali, i u uslovima slepog i upornog verovanja i primenjivanja market-
fundamentalistike paradigme, ije pogubne karakteristike treba jo jednom potenirati:
- za tranziciju je od primarne vanosti je privatizacije po bilo kom modelu samo
ako vodi do to bre i temeljitije destrukcije svega zateenog;
- uz privatizaciju je vano i odravanje suene, oskrnavljene makrekonomske
stabilnosti;oskrnavljene zbog toga to makroekonomska stabilnost, po definiciji,
znai makroekonomsku ravnoteu; a valjda je jasno da te ravnotee ne moe biti
ako se kretanje GDP, tednje, investicija, zaposelnosti... i uopte realne
ekonomije, izbaci iz korpusa relevantnog;
- izlaz, kvazi opravdanje je bilo u obliku formule:
1) mala i srednja preduzea i, jo vie FDI, e dovesti do brzog oporavka
realnog sektora i
2) u meuvremenu razvijene zemlje e kreditima plateno osposobljavati
tranju u devastiranim tranzicionim zemljama, s jedne strane, i
komplementarno, s druge strane, ponudom svojih roba e zadovoljavati tako
generisanu robnu tranju.
Moglo se, i moralo, znati da je to neprirodna, neeonomska, sebina formula i
pre nego to se jasno pokazao nuan epolog: iz gornje formula navedeno pod
1) nije, i nije ni moglo biti realizovano, ve je ostvareno samo navedeno pod
2, kao spasonosno reenje. Dakle od nedeljive formule, realizovan je samo
drugi deo. Naravno, uz kumuliranje prezaduenosti, i puzajui oporavak
realnog sektora i sasvim nezadovoljavajuu zaposlenost u gotovo svim
tranzicionim zemljama. Tanije, sem onih koje su se manje ili vie, na ovaj ili
onaj nain, oduprle striktnoj primeni Vaingtonskog konsenzusa zasnovanog na
pogubnoj maraket-fundalism strategy.

143
bismo ve reeno ponavljali kad ne bi bilo i dalje vladahueg apsurda da
oporavak oekujemo iz miljea u kojemu neuspeni koncept jo uvek suvereno
vlada. I Srbiji e, bez sumnje, biti nametana ista ona trno-fundamentalistika
doktrina koja je u prolo deceniji, dovela ne samo do neoporavka, nego i do dalje
potronje, zanemarivanje domae tednje i domaoh investicija ... Jednom
reju, do beznaa.

Tabela 5
Najvaniji aspekti ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz,

Exports of
goods and
services
(% of
GDP)
Imports of
goods and
services
(% of
GDP)
% pokrive-
nosti uvoza
izvozom,
(kol. 2)/(kol.
3)*100
Deficit
platn. bil. -
Current
account
balance, %
GDP
Deficit
platn. bil. -
Current
account
balance, u
mlrd. USD
Spoljni dug
- External
debt stock
- u mlrd
USD
Spoljni
dug - u
odnosu
na izvoz
roba i
usluga
FDI, net
inflows
(BoP,
current
US$) (u
milionima
USD)
FDI, net
inflows
(% of
GDP)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1994
11,1
62,6

1995
10,8
45,0

1996
9,4 454

1997
16,7 24,1 69,3 10,6 273
740,0
3,5
1998
23,6 30,9 76,2 -0,5 10,9 267
113,0
0,7
1999
17,5 27,9 62,8 -0,5 10,9 500
112,0
0,6
2000
23,9 40,5 58,9 -1,8 -0,2 11,5 524
51,9
0,9
2001
21,3 39,4 54,1 -2,5 -0,3 12,4 457
177,5
1,6
2002
19,6 40,1 48,9 -8,3 -1,2 11,4 379
567,3
3,8
2003
22,3 41,8 53,3 -7,3 -1,4 14,2 311
1.406,0
7,2
2004
23,5 50,1 46,9 -12,1 -2,9 14,5 254
1.028,1
4,3
2005
26,2 47,2 55,5 -8,7 -2,2 16,1 234
2.050,8
8,1
2006
29,9 51,4 58,1 -10,2 -3,0 19,8 224
4.968,0
17,0
2007
30,5 54,7 55,8 -16,1 -6,3 26,1 220
3.431,9
8,8
2008
31,1 57,6 53,9 -21,6 -10,3 30,4 213
2.996,4
6,3
2009
29,4 47,0 62,5 -7,1 -2,9 33,1 267
1.935,6
4,8

144
2010
34,9 51,4 67,9 -7,2 -2,8 32,2 231
1.340,2
3,5
2011
-9,1 -4,1

Izvori podataka i objanjenja:
Kol. 2: Exports of goods and services (% of GDP) - Exports of goods and services represent the value of all
goods and other market services provided to the rest of the world. They include the value of merchandise,
freight, insurance, transport, travel, royalties, license fees, and other services, such as communication,
construction, financial, information, business, personal, and government services. They exclude compensation of
employees and investment income (formerly called factor services) and transfer payments. - WB WDI
28.06.2012
Kol. 3: Imports of goods and services (% of GDP)(WB DB) - Imports of goods and services represent the value
of all goods and other market services received from the rest of the world. They include the value of
merchandise, freight, insurance, transport, travel, royalties, license fees, and other services, such as
communication, construction, financial, information, business, personal, and government services. They exclude
compensation of employees and investment income (formerly called factor services) and transfer payments. -
WB WDI 28.06.2012
Kol. 4: Procenat pokrivenosti uvoza izvozom, (kol. 2)/(kol. 3)*100
Kol. 5: Current account balance is the sum of net exports of goods, services, net income, and net current
transfers.- podaci su iz WEO Database, April, 2012
Kol. 6: Current account balance, u mlrd. USD - podaci su iz WEO Database, April, 2012
Kol. 7 : External debt stocks (% of exports of goods, services and income) - Total external debt stocks to exports
of goods, services and income - WB WDI 29. 6. 2012.
Kol. 8 - External debt stocks (% of exports of goods, services and income) - Total external debt stocks to exports
of goods, services and income. - WB WDI 28.06.2012
Kol. 9. - Foreign direct investment, net inflows (BoP, current US$) - Foreign direct investment are the net inflows
of investment to acquire a lasting management interest (10 percent or more of voting stock) in an enterprise
inflows (new investment inflows less disinvestment) in the reporting economy from foreign investors. Data are in
current U.S. dollars. - WB WDI 28.06.2012
italac e, nesumnjivo, ve na prvi pogled zakljuiti, da je tabela Najvaniji aspekti
ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, externi dug, FDI
vie nego zabrinjavajua situacija,suvie "prenatrpana". Svesni smo da se takve
tabele teko, pa otuda i retko, paljivo i temeljno itaju. Pa, ipak, tako smo postupili iz
razloga to se u ovoj oblasti, moda vie nego u bilo kojoj drugoj, jasno kao na
dlanu pokazuje sva teina situacije u kojoj se ekonomija Srbije nalazi. I, ta vie,
sva teina neophodnog oporavka, a o razvoju je danas, ini se sasvim
preuranjeno, ak deplasirano i govoriti. Da bi se to videlo i razumelo neophodna
je ira elaboracija od one koje se moe uklopiti u jedan odeljak, ak i veeg lanka,
nego to je ovaj. Smatrali smo da na ovom mestu treba objedinjeno, makar i vudu
prenatrpane tabele, dati nerasparanu faktografsku osnovu za iru elaboraciju
u posebnom problemski koncipiranom lanku. U nastavku dajemo samo lapidaran

145
komentar faktografije u tabeli 5, to ujedno predstavlja naznake pitanja i problema
koje e biti elborirane u tom posebnom lanku.
(1) Veoma su slabe izvozne performanse (kol. 2 i 4) koje neminovno dovode do
permanentnih dugogodinih, tavie viedecenijskih spoljno-ekonomskih deficita (kol. i
5). Takoe, nedvosmisleno se vidi da su se te spoljno-deficitne makaze irile, to
samo jedan od argumenata za ocenu i tvrdnju da je protekla decenija bila sve samo ne
decenija oporavaka, kao to je bilo nuno i oekivano.
(2) Iz takvih izvoznih i spoljno-deficitnih performansi nuno proistie duniki
karakter ekonomije Srbije. Moda bi tanije bilo da se kae - zaduivaki karakter.
Naime, nije re o tome da ekonomija Srbije ne moe bez normalnih kredita, takvih
koji se uzimaju povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreb, ponovo uzimaju.
Nije re ni o tome da ne moe bez revolving kreditirinja, stalnog zanavljanja
kredita. Prava je istina da ekonomija Srbije, sa svojim sveukupnim, a napose izvoznim
karakteristikama, ne moe bez stalnog poveavanja, gomilanja dugova. A to
tako moe da ide neko, moda, ak, i due vreme, ali nikako ne moe sve
vreme... Kad-tad nuno dolazi do udaranja glavom u zid.
(3) ta govori o tome da je ekonomija Srbija dola do tog zida. Odgovor je jasan svima i
svakome. Pa i onim glavnim ekonomskim akterima protekle decenije koji su se, na ovaj
ili onaj nain, ovajdili i elegantno sklonili u stranu. Ili pod izgovorom da se povlae sa
mesta podpredsednika vlade Srbijezbog toga to je Kotunici, i njemu slinima, vanije
Kosovo od spasonosnih evrointegracija; ili iz navodnih privatnih razloga, ali (valjda
omakom) otkrivi pravi, izjavom da je prolo vreme ruiaste privatizacije, a time (to
prethodni guverner, naravno, nije rekao) nestaje i paravan iza kojega se vie nee moi
skrivati gramzljivost i beskrupuloznost, hladno uzimajui, za srpske prilike, sramnu
polamilionsku platu... itd. Ipak, nekima od glavnih, najjtrajnijih i najvlastoljubivijih
ekonomskih aktera srpskog neoporavka i agonije, kao da odgovor nije
jasan (itaj, kao da jo nije dosta) pa evo, ponovo se uguravaju u najviu izvrnu
vlast, da Srbiju usree iluzornim FDI-spasom... !?!?
(4) Ali, treba se bojati da e posledice najnesrenije kombinacije - irenja
spoljnodeficitnih makaza u ekonomiji Srbije i zatvaranja makaza, tj. mogunosti,
daljeg gomilanja dugova - imati oblik ve vienih dubokih i irokih lomova kakvi
bili: slom Antine konevertibilnosti, blokiranja devizne tednje u bankama,
pljakanja naroda putem ulino-dilerskih operacija, Defina-Jezdinih piramidalnih
ema... kreditiranja iz primarne emisije neposrednih korisnika/preduzea
nosilaca razvoja i ouvanja srpske privrede... sve do sloma druge, Deda
Avramove konvertibilnosti... Mnogi e, verovatno, rei da nema razloga za takav
pesimizam, ve da "treba biti pozitivan", ba kao to redove zbija novi konglomerat

146
vlasti: ne znajui ta treba raditi, od ega poneti... nastavlja da "prodaje maglu" u vidu
floskule odlazeeg evropska integracija nema alternativu. Valjda verujui da e EU
dok udari dlanom o dlan reiti ili ostaviti na stranu svoje nereive probleme,
primiti Srbiju u svoje okrilje mimo Kopenhagen kriterijuma i, tek potom, urediti
sve ono to u srpskoj ekonomiji i njenom ambijentu ne valja. Nema ta, treba biti
hrabar i verovati u sve to!!

Tabela 6
Industrija i poljopirvreda - devastirani fundamenti realne ekonomije; korelacija sa
kretanjem GDP (% procenti promena u realnom izrazu)

GDP
Industrial gross
output
Agricultural gross output
Udeo industrije u
GDP, u %
Udeo poljoprivrede u GDP,
u %
1 2 3 4 5 6
1989 1,3 1,0
1990 -7,9 -11,1
1991 -11,6 -19,6 9,5
1992 -27,9 -30,6 -17,7
1993 -30,8 -38,2 -3,2
1994 2,5 1,3 6,0
1995 6,1 3,8 4,1
1996 7,8 7,6 1,5
1997 10,1 9,5 7,3 26,0 29,4
1998 1,9 4,4 -3,2 26,1 19,0
1999 -18,0 -24,4 -2,0 25,5 25,1
2000 5,2 11,1 -13,7 28,0 23,0
2001 5,1 0,0 23,2 30,0 20,0
2002 4,5 1,8 -3,2 24,3 13,3
2003 2,4 -3,0 -7,0 23,2 12,1
2004 9,3 7,1 19,5 22,8 13,3
2005 5,6 0,8 -4,9 21,8 12,0
2006 5,2 4,7 -0,2 21,8 11,3
2007 6,9 3,7 -7,8 21,4 9,8
2008 5,5 1,1 8,6 20,7 10,1
2009 -3,1 -2,1 2,2 18,6 10,6
Izvor: Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] - Selected economic indicators (SEI)

147
U kritikom promiljanju ekonomskih performansi Srbije primetna je nepodnoljiva
ravnodunost prema stanju u realnoj ekonomiji, prvenstveno u industriji i agraru.
A ono je takvo da se te grane, blago reeno, "jedva dre na nogama" i ne vidi se kako i
kad bi mogle postati lokomotive, driving forces, ubrzanog oporavka i razvoja ekonomije
u celini.
Valjda i ne treba troiti rei na dokazivanje da je u industrijiskom sektoru sva, ili
gotovo sva, panja bila usmerena na privatizaciju onog skromnijeg dela koji je inio
manji broj boljih, uglavnom srednjih i malih preduzea, a prema svemu drugom
ispoljavan je arogantno destruktivan odnos, naroito prema "sloenim sistemima",
kombinatima, SOUR-ima... Nije sporno da su to bila neefikasna preduzea, ali se
pokazalo netanim da e na njihovim ruevinama izbujati strane investicije u
proizvodne kapacitete i da e nova privatna mala i srednja preduzea ispoljiti enorman
razvojni potencijal. Ova lakonska politika bi se mogla figurativno opisati kao "masovno
putanje niz vodu", bez "gubljenja vremena" na pokuaje da se barem jedan deo
njih, dokapitalizacijom i strukturnim prilagoavanjem u pravom smislu rei, odri
na nogama i izvede na put oporavka i daljeg razvoja. Vladala je prava histerija, pa i
meu najpoznatijim ekonomistima, da te "socijalistike dinosauruse" treba prodavati
poto-poto, pa i "za jedan dinar", ili lih jednostavno iikvidirati. Drugim reima, reiti ih se
po svaku cenu, da ne bi smetali novoj tranziciono-industrijskoj revoluciji, koja je
utoliko privlanija jer i ne trai da drava u njoj ni na koji nain praticipira
rainvestiranjem barem dela tranzicionih prihoda koje je sebi prigrabila i troila za razne
druge svrhe... Rezultat takve, blago reeno, neodgovorne politike, danas se jasno
ogleda u deindustrijalizovanoj realnoj ekonomiji.
Slina, ako ne i gora, je situacija sa agrarnim sektorom. Istina, destruktivan odnos
prema ovoj kapitalno zahtevnoj grani zbog dugih ciklusa proizvodnje, uvanja i
troenja, postao je intenzivan i efektivan jo u "poslednjim danima one, Velike
Jugoslavije", dakle i pre "oklevajue" a pogotovo pre intenzivno rasprodajne
(ruiaste", kako je nazva dini bivi guverner NBS Radovan Jelai) privatizacije i
prirodnih agrarnih resursa, poetkom ove decenije. Pritom, svaka ast primerima prave
farmerizacije kojih je sasvim nedovoljno da bi oni bili obeleje tog lanog agrarnog
strukturnog prilagoavanja, u stvari agrarne destrukcije. Jer, ostaviti proizvodnju sa tako
dugim ciklusima na preivljavanje sa tananim sopstvenim sredstvima, odnosno usmeriti
je prema uvek, za nju, praznim budetskim jaslama, bez zadovoljavajue kreditne
podrke i komercijalnih banaka i Narodne banke u okviru projektovane emisije
primarnog novca (a nikako iznad toga), ili alternativno, bez odvajanja znaajnijeg dela
tranzicionih prihoda za participaciju u njenim objektivno uslovljenim potrebama, nije
moglo znaiti nita drugo nego njeno obogaljivanje, retardaciju sve do granice
obezbeivanje golog preivljavanja stanovnitva.

148
Eto, to nam je skica, "slika i prilika", dananjeg realnog sektora ekonomije Srbije.
***
Da li je tolika tranziciona destrukcija u Srbiji a i drugde - ba bila
neizbena? I ta sad...
Auriranje i inoviranje faktografije s kojom korespondira tekst u ovom lanku,
izvreno je u: Sumorna ekonomska stvarnost Srbije umesto oporavka stagflacija

U ekonomskom ivotu dvadesetog stolea promene su bile burne i, ako ne vee, a ono
dinaminije nego u bilo kom prethodnom. Ako bi za njega kao celinu bilo teko izdvojiti
dve najznaajnije promene, za njegovu poslednju deceniju, za devedesete godine,
dileme i nisu tako velike: u svetskim razmerama globalizacija je, bez sumnje, najira
promena, a u velikom broju postsocijalistikih zemalja Evrope tranzicija u trinu
privredu je najtei i najznaajniji fenomen, ne samo ekonomski, nego i socioloki,
(geo)politiki i moralni.
Moda bi se moglo rei da je umesto rei fenomen trebalo upotrebiti pojam "promena" ili
"proces". Ali, ti pojmovi, striktno uzevi, nisu sinonimi: pojam promene vie odgovara
"brzoj" a pojam procesa "sporoj", "postepenoj" privatizaciji. Budui da su miljenja o
njima bila i jo uvek su kontroverzna, to e se videti iz daljnjih razmatranja, na ovom
mestu je neodreeniji pojam fenomen prikladniji. tavie, ako su ranije nekome
izgledale prejake, neodmerene rei nobelovca Dona tiglica da je tranzicija u trinu
privredu (kao i nekadanje njeno naputanje i orijentacija na centralno-planski sistem)
veliki ekonomski eksperimenti
1
danas, sa problemimama kroz smo morali proi, i jo
uvek prolazimo, one izgledaju ak i nedovoljno teke kvalifikacije.
a) Tranzicija socijalistikih, netrinih privreda u trinu, jeste bila neizbena,
iznuena, ali...
Tranzicione evropske zemlje, meu njima i Jugoslavija, pre tridesetak godina, bile su na
takvom nivou razvijenosti da su od strane Svetske banke (World Development Reports
iz osamdesetih godina), po Gross Nationa Product (GNP), svrstavane u Midle-income
countries. Pritom su neke od njih kvalifikovane kao netrine industrijske ekonomije, a
neke nisu (Rumunija, Jugoslavija, Albanija). Budui da u to vreme pojam zemalja sa
tritem u usponu (Emerging market economies) jo nije bio lansiran i afirmisan,
proistie da su one kao razvijenije, tretirane kao trine, mada to nisu bile. Bitne razlike
u pogledu trinosti meu nekadanjim evropskim socijalistikim zemljama, u
fundamentalnom smislu, ba i nije bilo. Mnogi e rei da je u tom pogledu biva

149
Jugoslavija, ipak, bila izuzetak, to je samo formalno tano, formalno zbog toga
to je i njena ekonomija bila netrina, samo na drugaiji nain. No o tome se
govori na mnogim drugim mestima na ovom sajtu.
Ovde smatramo relevantnom injenicu da su evropske socijalistike, netrine
ekonomije u ezdesetim i sedamdesetim godinama bile na priblino istom, ili ak viem
nivou razvijenosti od mnogih evropskih, a pogotovo vanevropskih zemalja, a danas,
nakon tranzicije vidimo gde su. Ve u osamdesetim godinama, vei deo evropskih pa i
vanevropskih nesocijalistikih zemalja, rapidno su napredovale, dok se veina
socijalistikih evropskih zemalja, ukljuujui tu i bivu Jugoslaviju, razvijala znatno
sporije.
To je ve tada govorilo da neto nije bilo u redu s njihovim privrednim (i
politikim/drutvenim) sistemima tako da su morale/htele ui u tranziciju promenu
svojih privrednih, politikih i drutvenih sistema. To vredi i za Srbiju, bez obzira na to to
se, sada kad se vide rezultati tranzicionih procesa, kod mnogih javljaju sumnje i sve
glasnije postavlja pitanje pitanje: da li je ta neminovnost vredela i za nju. Mnogi tekstovi i
faktografija i na ovom sajtu govore da nesumnjivo jeste, s tim to takva tvrdnja dobija na
verodostojnosti tek kad se a to je nuan analitiko-metodoloki postupak razdvoje
dva aspekta/pitanja:
(1) da li je tranzicija bila neizbena, tj. da li je dotadanji netrini sistem neizbeno
morao biti preveden u trini, i
(2) na koji nain je to trebalo i moglo da se izvri da bi se destrukcija privrede i drutva
svela na najmanju, tj. samo neizenu meru.
Odgovor na prvo pitanje da li je tranzicija u trinu privredu bila nuna i neizbena
danas je, nesumnjivo, potvrdan. Kaem danas, jer je sada mnogo vie poznato koliko
su netrini sistemi bili neefikasni i skloni samouruavanju. Kad se uzme u obzir da
osamdesete godine jo nisu bile informatiko vreme, vreme visokog stepena
transparentnosti, onda se mogu uzeti kao dosta pouzdane naknadne informacije da je
samo mali broj ljudi pouzdano znao pravo stanje stvari u vodeoj socijalistikoj zemlji.
Prema nekim izvorima gotovo jedini u bivem SSSR-u koji je bio sasvim upuen u to
pravo stanje stvari, bio je Jurij Andropov, ef KGB, a kasnije, u kratkom periodu
Generalni sekretar KP SSSR-a. Naravno ni sada se jo uvek ne znaju sve relevantne
informacije, ali se zna mnogo vie o tome da je da dravni socijalizam, tj ekonomski
razvoj u njemu, zasnovan na centralno planskom privrednom sistemu, malaksavao i da
vie nije bio u stanju da obezbedi konkurentnost kakvu je nametao tadanji bipolarni
svet. Ako je to tako, a mnogi podaci, pa i oni koje u nastavku iznosimo, govore da je
glasnost, perestrojka i sve to je prethodilo raspadu SSSR i tranziciji njegovih
lanica, bila neminovnost, a ne dalekovidost i sloboda izbora Gorbaova i drugih.

150
Slina je situacija bila i u bivoj SFRJ i Srbiji o emu govore i ocene i faktografija u
mojoj knjizi Ekonomska kriza i drutvena reforma pisana u predtranziciono
vreme (1989), iji rimejk (remake) je prezentovan na ovom sajtu kao zasebna
kategorija/blok.
b)... pitanje tranzicione strategije zasnovane na neoliberalnoj Market
fundamentalism filozofiji, kompilirane u Vaingtonskom konsenzusu uvek je bilo
vie nego problematino
Drugo je pitanje kako se Zapad u tadanjoj iznenadnoj situaciji snaao i ponaao. Sve
ukazuje - pa i ispovest formalnog autora Vaingtonskog konsenzusa (v. endnote) John
Williamson
2, 3, 4
- da je Zapad u toj situaciji bio zateen i da se snaao
improvizacijom u tom smislu da su (tanije prozapadne meunarodne finansijske
institucije sa seditem u Vaingtonu) postigle konsenzus da ono to im se nalo
pri ruci a to je bio koncept ekonomske politike za potrebe ostvarivanje
stabilizacije u zemljama June Amerike pod imenom Woshingotn consensus
promoviu kao panaceju i za tranzicione procese. Tu kompilaciju utrapile (preko
zapadnih propagandista Stiglitz) evropskim tranzicionim zemljama u kao
osnovu tranzicione strategije.
Veina tadanjih tranzicionih zemalja je prihvatila taj koncept i sprovodila po
njegovim uoptenim smernicama (u raznim modalitetima) tranzicione promene
svojih netrinih i socijalistikih sistema u trine i kapitalistike sisteme. Dakle, bez
bilo kakvog karikiranja, jedan stabilizacioni koncept koji se upravo tada, sticajem
okolnosti naao u Vaingtonu, je upotrebljen kao receptura za tranziciju, tj. za
mnogo krupnije, sistemske, ekonomske i politike promene na drugom kraju
sveta. Nemogue je oteti se utisku da se rezonovalo lakonski: Nema vaze, primenimo
ovo to imamo pri ruci; do promena u smislu destrukcije onoga to je do sada
tamo postojalo e sigurno doi, a ta emo dobiti videemo i pomoi emo da
te zemlje izau na kraj sa problemima koji e nastati. Vanija je, verovatno, bila
ocena da se ne sme propustiti ansa da se ostvare dugo eljeni geopolitiki
ciljevi, koji su toliko jasni da ih i ne treba posebno explicirati.
I tako je, i s te strane, bilo je obezbeeno da tranzicija u Evropi moe poeti, i to s
uverenjem nosilaca vlasti u tim zemljama da su, eto, ba oni predodreeni da srue
netrini socijalizam i da uspostave efikasnu trinu privredu i novo demokratsko
drutvo. A nije bilo mnogo onih, ak ni u samom SSSR-u, koji su znali da je zapravo do
velikih promena moralo doi, da su dotadanji socijalistiki, netrini sistemi pali
kao zrele kruke, i da tu nije bilo mnogo slobode izbora.

151
Budui da receptura Vaingtonskog konsensusa, ili tanije receptura trionog
fundamentalizma, insistirala da se u sutini jedan te isti lek primenjuje na, po mnogo
emu razliite zemlje-bolesnike, jasno je da su rezultati nuno morali biti razliiti.
Dobijeno stanje je drastino je promenilo predtranzicionu sliku i odnose u ovom
regionu. Toliko mnogo da neke zemlje mogu da kau: Da, bilo je teko to sve
promeniti to smo promenili, ali se isplatilo: naa perspektiva je sada dobra. Ali, i da u
drugima re tranzicija je postane profana, faktografija rezultata toliko sumorna da
u vazduhu visi pitanje: ta dalje, kako se oporaviti i dalje razvijati.
Naalost, Srbija je u ovoj drugoj kategoriji, i zbog toga, hteli ili ne, sve podlee
preispitivanju, ne toliko da bi se naao krivac nego zbog toga da se razotkriju zablude i
na taj nain doprinese nalaenju reenja za pitanja ta i kako dalje.
c) Nova, heterogena slika posttranzicionog regiona Evrope kratka osvrt
Numerika faktografija sadrana i u I i II delu ovog tranzcionog kompendijuma, pokazuje
ono to je te danas opte poznato: da je famozna tranzicija izazvala velike probleme i
traume u zemljama Centralne i Istone Evrope i Balkana.
Naime, iz mnogih tabela na ovom sajtu jasno se vidi da su tranzicione promene, zaista,
bile velike u gotovo svim zemljama I, to je posebno vano, veoma diferencirane. A to
je dovoljan razlog, posebno sa stanovita Srbije, da se fenomen tranzicije barem u
kratkim crtama analizira.
(1) Na prvoj analitikoj rani postavlja se pitanje da li se i sa dananje vremenske
distance, ili drugaije reeno, i sa gorkim, tavie traumatinim iskustvima, koje je imala
veina tranzicionih zemalja, moe i dalje tvrditi da je fenomen tranzicije u trinu
privredu bio optimalna opcija. Ili, da to kaem na direktniji nain, u obliku alternativnog
pitanja: da li je tranzicija iz netrinih u trinu privredu bio istorijska nunost? ili je to bio
fenomen generisan spolja od strane zemalja suparnikog ideolokog i geopolitikog
bloka? ili je, pak, bio sloboda izbora samih tranzicionih zemalja, tanije reeno,
drutveno i politiki dominantnih snaga u njima? Ta pitanja, moda, nisu podjednako
aktuelna za sve zemlje veoma arolikog tranzicionog korpusa, ali je veliki broj ljudi sklon
da ih postavljaju barem sami sebi, prvenstveno imajui u vidu zemlje biveg SSSR-a,
pogovo Rusiju i nekoliko drugih velikih zemalja koje su nastale dezintegracijom SSSR-a,
a zatim i neke druge ogromne zemlje kao to su Kina i Indija.
(2) Na drugoj analitikoj ravni se postavlja pitanje zbog ega je Zapad optirao, a veliki
broj, prvenstveno evropskih tranzicionih zemalja, prihvatio stanovite da tranziciju treba
ostvarivati po recepturi famoznog Vaingtonskog konsenzusa i trinog
fundamentalizma. Naime, dosta brzo se pokazalo da ta receptura ne daje optimalno
mogue rezultate, budui da se u nekim zemljama bolje pokazali alternativni koncepti. A

152
i zbog toga to Vaingtonski konsensus iako jeste bio konsensus unutar oficijelnih
institucija, ali su u strunim i naunim krugovima i U.S. i drugih zemalja, od samog
poetka bili veoma izraeni alternativni predlozi i zalaganja.
(3) Na treoj ravni analize treba istraiti zato je tranzicija, iako je sprovoena, barem
u naelu, po istom konceptu, dala veoma razliite rezultate od zemlje do zemlje, kao to
se moe videti ve iz gornje tabele, a mnogo detaljnije iz faktografije u napred
navedenom i linkovanom ireg lanka na ovom sajtu. Ti rezultati su toliko razliiti da se,
barem u nekim sluajevima, ne moe rei da je uspeno sprovedena tranzicija iz
netrine u trinu privredu. Istina, fenomen tranzicije je privedu svake zemlje bitno
promenio, ali je u nekim sluajevima samo odveo u drugaiji, ali i dalje netrini i
neefikasni sistem. Ili bolje reeno u drugaiji nesistem. Na alost, izvesno je da je ba
tako u Srbiji. Zbog toga se ne moe izbei krajnje neprijatno analitiko razmatranje ne
sledeoj ravni.
(4) To razmatranje na etvrtoj ravni u sutini se svodi na pitanje: ta i kako dalje?
Ili, drugaije reeno: budui da u Srbiji nije poloen ispit iz tranzicije u trinu privredu ni
u devedestim godinama, i da je nakon 2000. godine Srbija pala i na popravnom,
predstoji neminovnost da se mora ponavljati godina. Ostavljajui po strani vokabular
metafora, nuno se namee obaveza da moramo osmisliti put i nai nain da izgradimo
efikasnu trinu privredu. To podrazumeva izgraivanje ne samo odrive
makroekonomske stabilnosti i ostvarivanje tu i tamo ponekih uteda u javnoj potrenji;
tavie, ak ni izgraivanje trinog sistema u uem smislu u smislu kako je ranije
shvaano nije uspostavljeno. Danas je jasno da je izgraivanje efikasne trine privrede
mnogo iri, kompleksniji zadatak. Njegovo izvravanje nuno zadire u mnoga
fundamentalna pitanja celokupnog ne samo ekonomskog, nego i drutvenog ambijenta
a to znai i sociolokog, politikog, pravnog, pravosudnog, moralnog... ambijenta. Bez
uspeno apsolviranih svih ovih predmeta ne moe biti ni efikasne trine privrede a to
znai ni oporavka i razvoja. Teko da je to mogue i sa Evropom, kako to mnogi vole
da kau. Kad implicite kaem sa Evropom - moda, onda ne mislim (ili ne prvenstveno)
da reenje moe biti u obilju sredstava iz pretpristupnih fondova i sredstava iz drugih
izvora koja bi mi koristili za odravanje nivoa potronje bez poveanja proizvodnje; ili
zbog olakanog izvoza na EU trita budui da i nemamo adekvatnu (kvantitativno i
kvalitativno) ponudu takvih roba. Naprotiv, relativiziranje upotrebom rei moda eleo
sam da potenciram, blago reeno bojazan, da li, s nae strane gledajui, moemo:
- da (preduzetnici pojedinano ili udrueni, u ire asocijacije... drava) ponudimo
efikasne investicione programe;
- da li moemo da reformiemo/izgradimo trine institute i institucije na ne papiru ili u
sudskom registru, nego u delotvornoj praksi;

153
- da li moemo da izaemo na kraj ne samo rasporostranjenim organizovanimm
kriminalom, nego sa jo rasprostranjenijom praksom, iako u naizgled blaoj formi
netrnih ingredijenata: praksi rent seekinga (traenje povlastica, ili u narodskom
prevodu leba bez motike), reketiranja, podmitljivosti...
Najzad, mada ne i na poslednjem mestu, da li moemo da reformiemo dravu i u uem
i irem smislu, jer je to conditio sine qua non da imamo trini a ne viepartijski
privredni sistem (a svako ko razume shvatie na ta mislim..) I jo mnogo drugog to
se podrzumeva i bez eksplcitnog nabrajanja.
Ako, pak posmatramo i sa druge strane, kad sam rekao da sa Evropom moda moemo
uspeti, mislio sam, najpre, na to da bi nas ona moda mogla da pritisne da
ostvarujemo neophodne kriterijume pridruivanja - ne formalno nego stvarno - o kojima
se govori u drugim lancima na ovom sajtu.
Ali... naalost i to ali... Moda sam stavio i zbog toga to e se tek videti da li nas oni
meu koje hoemo, iskreno ele... I po koju cenu. A u zavisnosti od toga, da li e
postojati spremnost/mogunost da tu cenu/uslove platimo, odnosno ispunimo... I ovde
ponavljam: ko razume shvatie!!
U protivnom, ako nam neka via sila ne bude stajala nad glavom, male su anse da
mi sami nae politike, poslovne i strune strkture uopte moemo odgovoriti
velikom izazovu zvanom efektivno uspostavljanje efektivnog trinog sistema (ali ne
laissez faire korisne fikcije budui da taj koncept ivi samo udbenicima ali ne
stanuje vie nigde na zemaljskoj kugli); a bez efektivne i efikasne trine time ne moe
se nadati ni oporavku i razvoju.
I da zavrim iskrenim pledoajeom da se ve jednom shvati: finansije i starana ulaganja, i
kad bi ih bilo u izobilju (a nee), ne mogu uiniti nita u netrinoj privredi kakva je
danas u Srbiji.

1
"Ovaj vek obeleila su dva velika ekonomska eksperimenta. Rezultat prvog eksperimenta, socijalizma, koji je u
najekstremnijem obliku zapoet u Sovjetskom Savezu 1917, sada je jasan. Drugi eksperiment je kretanje u
obrnutom smeru - od socijalistike prema trinoj privredi... jedan od najznaajnijih ekonomskih eksperimenata
svih vremena, masovna i relativno iznenadna promena pravila igre." - Deo uvodnog stava glavnog izlaganja za
godinju konferenciju Svetske banke o ekonomskom razvoju, koja je odrana 28-30. aprila 1999. godine,
pripremljenog od strane Joseph E. Stiglitza, tada vieg potpredsednika i glavnog ekonomiste Svetske banke.
2
Moises Naim (1999) Fads and Fashion in Economic Reforms: Washington Consensus or Washington
Confusion? Foreign Policy Magazine, October 26, 1999, Working Draft of a Paper Prepared for the IMF
Conference on Second Generation Reforms, Washington, D.C.
3
John Williamson (2002) DID THE WASHINGTON CONSENSUS FAIL?, Outline of remarks at the Center for
Strategic & International Studies, November 6, 2002
4
Fundacin CIDOB for a conference From the Washington, Consensus towards a new Global Governance,
Barcelona, September 2425, 2004.

154
***
Paradoks i problemi javnog sektora u Srbiji - podravljenje i
hipertrofija u devedesetim i podravljenje tranzicionih prihoda i
pustoenje u devedesetim
Paradoks je oigledan: iako i sam pustoen (p)ostao je dominantan
Problemsko potenciranje
Na samom poetku treba povezati i time potencirati neke kljune stavove koji su
sadrani u drugim lancima.
(1) Ve iz samog naslova lanka I uz najbolju moguu EP, sadanji haotini-retardirani
privredni sistem, ne moe da vodi u oporavak i razvoj, nego u stagflaciju, vidi se u emu
je problem ekonomije Srbije sa neuspeno sprovedenom tranzicijom u konkurentsku i
efikasnu privredu;
2) U istom lanku je eksplicitno reeno i to da, verovatno, najtei problem za
uspostavljanje trinosti privrede Srbije lei u hipertrofiranom i neefikasnom
sektoru javnih preduzea. Ovde bi, u cilju da se bolje shvati koliko je to teek problem,
trebalo eksplicitno rei sledee: hipetrofirani javni sektor ekonomije Srbije, i ne
samo ekonomije, i sam po sebi onakav kako je institucionalizovan i kodifikovan i,
jo vie pogubnom dravnom subordinacijom, generie enormne i nezamislive
neregularnosti. A slobodno moemo rei da egzistira kao gnezdo, leglo stvaranja i
razmnoavanja toliko problema ove vrste, da ni nekoliko desetina Vuia i slubi
kojima rukovodi, a pogotovo ne (antikorupcijskih, antimonopolskih i slinih)
komisija, ne mogu, ex post sankcionisanjem, spreiti ekspanziju slinih neregulasnisti i
otkloniti jednu od najjaih blokada uspostavljanju konzistentne, konkurentske i efikasne
privrede;
3) Slino sam govorio i u lancima Teke posledice nereformisanja drave, dravnih
vlasti i O "departizaciji" i "gazdovanju" vlasti nad, u Srbiji danas dominantnim, javnim
preduzeima.
4) U inovacionom delu lanka Da je tranzicija mnogo vie i tee od "kreativne
destrukcije" netrinog sistema, potvrdila je dosadanja neuspenost, ali i namentnula
"popravni" - bez izgleda da dobijemo "prelaznu ocenu" izrazio sam bojazan da dravne
vlasti u Srbiji moda misle da bi lake "reile" problem neracionalnog javnog sektora
"pod EU-okriljem i pod EU-dirgentskom palicom". To je moda i tano ali se treba bojati,
moda se moe rei "sigurno" na sledei nain: relativno glomazni i neracionalno

155
subordinisani javni sektor bie "reformisan", "racionalizovan" na nain koji odgovara
narodskim kvalifikacijama: razgrabljen i razbucan, uz novu armiju otputenih radnika.
5) Da postoji interes upravo za takvo "tranziciono reenje javnog sektora", tanije
reeno za ono najbolje u njemu, moglo se uti i iz usta drugog oveka medijskog
giganta Forbsa, prilikom njegove nedavne posete Srbiji i prijema od strane najviih
dravnika ove male i zna se kako sve upropaene Srbije; prijema koji se po
snishodljivosti srpske strane i nije ba mnogo razlikovao od od onoga to se moe
videti prilikom poseta "kraljevskih velianstava ."
Danas samo mali broj ljudi ima neku priblinu predstavu o tome da je u destruisanoj
ekonomiji Srbije, dravni sektor ekonomije, iako i sam uveliko pustoen, (p)ostao kao
izrazito dominantan. I kad ne bi bio generator gotovo svih glavnih problema i
neregularnosti, moglo bi se rei da je podravljenje bilo ispravna orijentacija, valjana
alternativa za mahinacije i grabe nekadanje drutvene svojine..
Ali dalja razmatranja e potpuno razotkriti svu veliinu i teinu problema i nalaenje
reenja koje nee predstavljati dalju destrukciju realnog sektora i dalje generisanje
nezaposlenosti.
Kad se kae da je javni sektor ekonomije Srbije hipertrofiran, onda to zvui
paradoksalno, tavie ironino, pa treba odmah precizirati: nije re o apsolutnoj, nego o
relativnoj hipertrofiji, o nesrazmernosti u odnosu na druge delove ekonomije na -
narodski reeno - srozanom nivou.
Ali, ovim smo samo donekle precizirali smisao pojma relativne hipertrofije dravnog
sektora ekonomije, ali je oigledno da treba u to kraim crtama, ali ipak dovoljno
argumentovano, elaborirati paradoks, moglo bi se rei apsurd, kako je to bilo mogue
da dravni sektor u dvodecenijskim procesima opteekonomskog rastakanja, uprkos
tome to je i sam devastiran, mogao preostajati kao dominantan, relativno hipetrofiran?
Do ovako paradoksalnog ishoda dovelo je efektuiranje tri uzajamno povezana procesa:
(1) proces sve ekstenzivnijeg podravljenja, posvajanja ekonomskih resursa od strane
drave;
(2) proces stalnog pogoravanja naina, moe se rei ne-sistema, upravljanja i
raspolaganja ekonomskim resursima, prvenstveno onim delom koji je oficijelno bio na
raspolaganju dravi, tako i onim delom koji je bio domenu "vidljive ruke" drave (tiglic i
mnogi drugi otvoreno kau "grabljive ruke" - videti tiglic - Kuda idu reforme?), a to je, u
prvom redu, sektor javnih preduzea i
(3) neuspeno izvravanom ulogom "generalnog tranzicionog menadera"
nepodravljenog dela privrede (videti lanak Teke posledice nereformisanja drave,
dravnih vlasti), tako da taj nepodravljeni deo, i u sluaju da je opstao kao dominantan

156
u ekonomiji u celini, nije mogao da zaivi kao standardni, regularni deo trinog
privrednog sistema (u bilo kom bliem odreenju).
Razume se da su ova tri fatalna procesa, nuno otvarala prostor i, tavie, neposredno
uzrokovala mnoge neregularnosti i deformacije koje optereuju celokupni drutveni
(politiki, pravni, socioloki...) ambijent.
Teke rei, nema ta! One obavezuju da se takve kvalifikacije barem argumentuju, u
kratkim crtama.
Ako se se nekome uini da elaboracija u nastavku nije koncipirana "u kratkim crtama",
nego da je optereena suvinim detaljisanjem i da predstavlja, kako to mladi danas
kau, "smaranje" optepoznatim ili nevanim pojedinostima, moram rei da svesno
preuzimam rizik takve kvalifikacije iz jednostavnog razloga: ne vidim bolji nain da se
shvati pravo stanje stvari o tome gde je sve drava "pruila svoje pipke". A to bi moralo
da znai:
(1) gde sve ima optu obavezu obezbeenja regularnosti (zakonitosti), ali i vie od
toga:
(2) obavezu obezbeenja racionalnosti u korienju dobara koja po svojoj prirodi
imaju neprofitni karakter/namenu; i najzad
(3) obavezu obezbeenje uslova za ostvarivanje ekonomske efikasnosti u
korenju onih podravljenih resursa koji, po svojoj prirodi, treba i moraju da imaju
profitonosni karakter.
Ako se nekome ini da je i samo razlikovanje "obezbeenja regularnosti (zakonitosti)",
"obezbeenja racionalnosti upotrebe (troenja)" i "obezbeenja uslova za ostvarivanje
ekonomske efikasnosti", predstavlja tautologiju, dalje izlaganje e pokazati da nunost
takvog razlikovanja proistie iz heterogenosti ekonomskih dobara/resursa koje drava
sada ima u svoj ingerenciji.
Eskaliranje od inicijalnog podravljenja "drutvene svojine" do hipetrofiranog udela i
uloge u devastiranoj ekonomiji - u SPS deceniji
Priroda teme koju obraujemo zahteva da barem pomenemo karakteristike vremena
kada je poelo podravljenje o kojemu ovde govorimo. Bie dovoljno da na ovom mestu
samo pomenemo da je u poslednjoj deceniji prolog veka, u Centralnoj (ukljuujui i
Jugoistonu) i Istonoj Evropi dolo do procesa zbog kojih se ona naziva decenijom
tranzicije iz dravnih/netrinih privrednih sistema u kakve-takve trine privrede.
Nepotrebno je i ponavljati ono to je na ovom sajtu na mnogo mesta reeno: taj iri
proces nuno je morao ukljuivati i tranziciju jugoslovenskog hibridnog
dravno/samoupravnog, ali svakako netrinog ili u najboljem sluaju kvazi-
trinog prvrednog sistema u Srbiji. U tadanjim jugoslovenskim republikama stepen

157
razumevanja nunosti i sutine ovog procesa, i spremnost da se on svesrdno sprovodi,
bio je razliit.
U Srbiji je, uprkos deklarativnoj spremnosti na reforme, a u znatno manjoj na radikalniji
proces tranzicije, a ponajmanje privatizacije, upravo u toj deceniji je u praksi dolo
do suprotnih kretanja - do hipertrofije dravnog sektora, pod eufemizmom javni
sektor. Konkretno, imamo u vidu injenicu da je 1991. godine a i kasnije, u vreme
tranzicije i korporativizacije preduzea, kada su kategorije kapitala i akcionarstva i
oficijelno priznate, drava smatrala legitimnim i racionalnim da jedan veliki deo privrede
bude dravnosvojinski, da preduzea iz tog dela privrede "podravi", da ih prevede u
dravna preduzea, pod eufemizmom javna preduzea. Po mom ogranienom, post
festum saznanju - jer, iako sam neto vie od godinu dana bio predsednik Vlade,
nikada nisam bio deo kruga ljudi koji je stvarno imao u rukama vlast i mo, tj. istinsku
vlast koja podrazumeva mo upravaljanja ljudima i kljunim procesima u zemlji. Ta
stvarna vlast i mo bila je na drugim, formalnim i jo vie neformalnim, mestima. Nosioci
te stvarne vlasti i moi nisu bili spremni da dozvole a kamoli da budu nosioci promena
kao to je bila stvarna transformacija preduzea, vlasti, drutva...
Po mom saznanju ta nespremnost je proisticala iz ideolokih razloga, iz nesposobnosti
da se prihvalji kljuna istorijska injenica da je projekat, paradigma tadanjeg
socijalizma, prividnog, faktiki lanog socijalizma - propala. Metafora te propasti bio je
poznati pad Berlinskog zida. Iako nisam pripadao krugu koji je iz senke faktiki
odluivao o sudbini Srbije, ipak sam bio dovoljno blizu da vidim koliko je slom
socijalistike paradigme teko padao stvarnim nosiocima vlasti u Srbiji i u Vojnom vrhu
tadanje Jugoslavije. I mogao sam, a mogu sa sadanje vremenske distance dovoljno
pouzdano da kaem da su, u samom zaetku, ti procesi institucionalizuje hipertrofiranog
sektora dravne ekonomije, bili ideloki motivisan don-kihotski pokuaj da se spree
procesi uspostavljanja dominacije privatno-svojinskih, kapitalistikih odnosa u Srbiji, a
ne svesno nastojanje da se sauva neko veliko "lovno podruje" za pripadnike partijsko-
dravnog establimenta, uz putanje "niz mutnu vodu stihije i neregularnosti" drugog,
tada jo uvek veeg dela privrede Srbije. Stvarni procesi su poeli da postaju haotiniji,
neregularniji... godinu-dve kasnije, nakon uspostavljanja meunarodnih sankcija,
meunarodne blokade Srbije, koja se po svaku cenu morala izbei. A to se, u cilju
ouvanja Srbije od najgoreg, moglo samo na dva naina: ili da njeno tadanje
rukovodstvo blagovremeno odbaci pomenuti ideoloki balast, ili da, takoe
blagovremeno, napusti pozicije vlasti. A ono nije bilo u stanju da interese Srbije stavi
iznad svojih idelokih ubeenja i elje da sauva vlast i/ili umiljenju mesijansku ulogu u
njenoj sudbini.
Inicijalno i dalje podravljenje je ostvarivano na tri razliita naina/kruga, koje emo
ukratko skicirati zbog toga to e se na taj nain dobiti jasnija slika o stvaranju dravnog

158
ekonomskog megasektora, razume se, u relativnom smislu, tj. u odnosu na druge
ekonomske sektore u Srbiji.
1. Prvi nain/krug je, verovatno, dobro poznat. Re je o podravljenju ostvarenom
1991. godine (i kasnije) putem donoenja zakona kojim su "osnivana" javna preduzea
za obavljanje delatnosti od opteg interesa. U ta javna preduzea su ula (drutvena)
preduzea koja ine jedinstven tehniko-tehnoloki sistem i drugi oblici preduzea koja
su do dana stupanja ovog zakona na snagu ta preduzea osnovala. Gotovo da i nije
potrebno podseati da su tim korpusom obuhvaeni najvei "sistemi":
* elektroprivreda,
* PTT saobraaj,
* elezniki saobraaj,
* naftna industrija,
* umarstvo, vodoprivreda,
* radiotelevizija i druga preduzea,
* ili grupacije od prvorazrednog znaaja za Republiku Srbiju.
Nije teko zakljuiti da je imovina koja je u tim sistemima obuhvaena, ili koju oni
koriste, imala veoma irok i raznolik dijapazon: od prirodnih bogatstava, do
pojedinano krupnih industrijskih i infrastrukturnih objekata, preko relativno manjih
objekata, postrojenja, ureaja, pa sve do "banalnih" osnovnih sredstava kao to su
nametaj, automobili, raunari...
2. Drugi nain/krug "podravljenja" ostvaren je donoenjem odreenih zakonskih
propisa kojima su neimenovane ali post festum prepoznatljive nepokretnosti praktino
stavljene u dravnu svojinu, mada pod razliitim imenima, to e se videti ve iz
nabrajanja zakonskih propisa koji su u tu svrhu doneseni:
(1) Po Zakonu o koncesijama pravo na davanje na korienje - to je u sutini pravo
svojine - prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, preuzela je drava.
(2) Zakonom o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u
druge oblike svojine, utvreno je da je poljoprivredno zemljite koje je pravno lice
steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog
zemljita u dravnoj svojini. O nekim njegovim "specifinim" reenjima ve je bilo rei pa
to neemo ponavljati.
(3) Po Zakonu o graevinskom zemljitu, preduzee moe koristiti graevinsko
zemljite u dravnoj svojini na osnovu akta o davanju gradskog graevinskog zemljita
na korienje. Da je to zemljite u dravnoj svojini ne treba posebno dokazivati.

159
(4) Po Zakonu o umama ume i umska zemljita kojima gazduju javna preduzea su
u dravnoj svojini.
(5) Po Zakonu o vodama potrebna je vodoprivredna dozvola za korienje i upotrebu
voda iz prirodnih i vetakih vodotoka, jezera i podzemnih voda, kao i za isputanje
voda i drugih materija u prirodne i vetake vodotoke. Vodoprivrednom dozvolom utvr-
uju se nain i uslovi za upotrebu i korienje voda i isputanje voda. Elemenat dravne
svojine je i ovde vie nego jasan.
(6) Po Zakonu o rudarstvu eksploatacija mineralnih sirovina (rudnog blaga) moe se
vriti na osnovu akta Vlade Republike Srbije, kojim se preduzeu daju na korienje
mineralne sirovine.
(7) Zakon o putevima sadri odredbu da su putevi (dakle, generalno uzevi), kao dobra
u optoj upotrebi, u dravnoj svojini.
3. Trei nain/krug podravljenja ostvaren je Zakonom o sredstvima u svojini
Republike Srbije koji je imao najiri i najoptiji zahvat, ponavljajui i neka ve
izvrena podravljenja, da neto ne bi sluajno bilo izostavljeno. Njime je odreeno da
su sredstva u svojini Republike Srbije:
- prirodna bogatstva (zemljite, ume, vode, vodotoci, rudna blaga i druga prirodna
bogatstva) i dobra u optoj upotrebi (javni putevi, parkovi, trgovi i ulice i druga dobra u
optoj upotrebi), kao i dobra od opteg interesa, za koje je zakonom utvreno da su u
dravnoj svojini;
- sredstva koja u skladu sa zakonom steknu javna preduzea, ustanove i druge
organizacije iji je osniva Republika, odnosno teritorijalna jedinica;
- stvari izgraene odnosno pribavljene sredstvima u dravnoj svojini;
- sredstva, odnosno prihodi ostvareni po osnovu ulaganja dravnog kapitala u
preduzea i druge organizacije;
- druga sredstva koja su, u skladu sa zakonom, u dravnoj svojini.
Treba posebno zapaziti da je ovim zakonom na zamiljeni spisak sredstava u svojini
Republike Srbije stavljeno i ono to je steeno i to e biti steeno, izmeu ostalih i od
strane javnih preduzea, dakle to je steeno poslovanjem sredstvima koja su na sve
prethodne naine podravljena.
Podravljanje koje je kroz ove faze (a i neke druge oblike) izvreno, dobilo je hipertro-
firane razmere, daleko iznad onih koji mogu biti primereni trinoj ekonomiji. Meutim,
konceptom svojinske transformacije koji je primenjivan od 1997. godine dolo je do
daljnjeg poveanja dravnog kapitala. Re je o akcijama koje je velik broj preduzea
preneo na Akcijski fond nakon tzv. drugog kruga transformacije. Kad se sve to uzme u

160
obzir moe se rei da je u Srbiji dravno-svojinski sektor postao vie nego
dominantan. Pritom imamo u vidu da:
(a) dravni karakter imao je velik broj javnih i drugih preduzea, dakle i njihova
ukupna imovina i, po odbitku obaveza, njihova neto imovina/kapital, bili su veliki;
(b) u znatnom broju drugih preduzea i drugih pravnih lica jedan deo imovine svrstan je
u kategoriju "sredstava u vlasnitu Republike Srbije";
(c) u jednom broju drutava kapitala dravi su pripali ulozi u kapital, to u sutini znai
da je drava imala udeo u njihovoj neto imovini, bez obzira to to nije bilo na
adekvatan nain ureeno;
(d) drava je definisana i kao osniva jednog broja pravnih lica, to znai da ima
vlasnika prava i nad njihovom ukupnom ili neto imovinom;
(e) i najzad, u svojini Republike Srbije je i razliita druga imovina - nacionalizovani
objekti, stanovi...
Sama ideja podravljenja jednog svakako malog broja drutvenih preduzea i nije bila
za a priori odbacivanje, ali je deformisana na dva naina:
* kroz razmere koje je to podravljenje poprimilo,
* kroz svojinsko-strukturnu matricu u koju su ta podravljena preduzea "ugurana", o
emu e jo biti rei u daljoj elaboraciji.
***
Kratko vreme u vlasti ili pri vlasti
1. Kad nego ne mogu uticati na usmerenje drutvenih i ekonomskih
procesa povlaim se (1991.)
U lanku Sumorna ekonomska stvarnost Srbije umesto oporavka stagflacija
primetna je izvesna asimetrija. Sama numerika faktografija uglavnom se
protee na celokupan period devedesetih godina, a esto i mnogo dalje u prolost. S
druge strane kritike opservacije o uzrocima zbog ega faktografija nije povoljnija,
koncentrisane su na period posle 2000. godine. Cilj ovog lanka je da sa dananje
take gledita bolje osvetlim i injenje i neinjenjenje u periodu pre 2000. godine.
Razlog je koliko jednostavan toliko i razumljiv:: i tranziciona dogaanja ili opstruisanja iz
tog perioda uticala su na sadanju sumornu faktografiju ekonomske stvarnost Srbije. U
tom cilju neizostavno moram govoriti i o sebi ali ne u nekom memoarskom smislu, nego
zbog injenice da sam u poetnom raem vremenskom periodu bio predsednik Izvrnog
vea (Vlade) Srbije, a time, nuno, i akter u vlasti, u vreme otvaranja (ili tanije:

161
opstruisanja) tranzicionih procesa u Srbiji. Dakle, duan sam da doprinesem boljem
razumevanju tog poetnog tranzicionog perioda, a to nuno podrazumeva da moram
objasniti i svoj razlaz sa politikom SPS-a tanije svoj sukob i raskid sa tadanjim
predsednikom Miloeviem. Ponovo naglaavam, nije to izraz nekih memoarskih ili bilo
kakvih drugih pobuda, nego samo oseaj obeveze da doprenesem boljem razumevanju
te poetne faze, a time i daljeg toka tranzicionih procesa a i nekih drugih relevantnih (a
to znai samo nekih) dogaaja, sve do sadanje sumorne faktografije ekonomske
stvarnosti Srbije.
Ako bih jednostavno apstinirao od elaboracije tranzicionih procesa u devedesetim
godinama, to bi znailo da delim miljenje onih ekonomista koji stoje na stanovitu da je
tranzicija u Srbiji poela tek od 2000. godine, da je Srbija jedina tranziciona zemlja u
kojoj nije dolo do tranzicionog opadanja privredne aktivnosti, do tranzicione recesije, a
pogotovo ne do tranzicione depresije, tj. famozne "U"-krive, itd. Ako bi to prihvatili onda
bi znailo da je pad proizvodnje na vie nego upola nii nivo u odnosu na 1989. godinu,
i do dan-danas neostvareni povratak na taj nivo, rezultat samo netranzicionih faktora:
ekonomskih sankcija uvedenih 1992, hiperinflacije iz 1989. i 1992, mega inflacije iz
1993., ratnih turbulencija u okruenju Srbije u periodu 1991-95, te NATO
bombardovanja 1999. Meutim, sve te injenice su itekako imale uticaj na tranziciju iz
jednog u drugi privredni sistem, kroz menjanje vlasnike strukture, makar i neregularnim
ili nasilnim putem. Pored toga, ne moe se negirati da je bilo znaajnih
promena/tranzicionih procesa koji su se ostvarivali i bez (direktnog) uticaja navedenih
faktora. Pomenimo samo danas najuspenije firme: Sintelon, Hemofarm, Metalac, tri
fabrike cementa, duvansku industriju i stotine drugih, koja su svojinsku transformaciju
zapoele jo po Sveznom zakonu iz 1990. godine ili neto kasnije po republikim
propisima o svojinskoj transformaciji i dole do nivoa s kojega je, u periodu posle 2000.
godine, bilo lake dovesti promene do kraja. Bilo bi i netano i neobjektivno osporavanje
da su privredna struktura, ili ue posmatrano, sam drutveno-svojinski sektor u 2000.
godine bio bili isti, ili priblino isti, kao i 1990. godine; ili da su te oigledne promene bile
samo rezultat pomenutih vanekonomskih dogaaja.
Tano je da se devedesete godine mogu oznaiti raznim tranzicionim pridevima -
odugovlaena tranzicija, razvuena tranzicija, opstruisana tranzicija, fingirana tranzicija,
polutranzicija... ali je nesumnjivo da je tranzicionih promena, uprkos svemu, bilo. Ne
samo sivih, neregularnih, nego i onih kojima se takvi epiteti ne mogu "priiti". Drugim
reima, iako mnogi ekonomisti smatraju da je do tranzicije dolo tek 2000. godine kad
se poela ostvarivati masovna prodajna privatizacija, loginijim da se tranzicijom u
drugaiji, triniji sistem, mora smatrati i bitna promena vlasnike strukture tokom
devedesetih, dakle i ona koja se ostvarivala pod uticajem svih drugih faktora, ukljuujui
interno akcionarstvo, propadanje, pljakanje, "sivo" preuzimanje... drutvenih

162
preduzea, i druge oblike destruisanja dotadanje vlasnike strukture. Uostalom, u svim
tranzicionim zemljama je bilo procesa i promena koje nisu uvek i u celini zasluivali
prelazne ocene.
Razume se, ove konstatacije nikako ne treba shvatiti kao pokuaj amnestiranja
tadanjih tranzicionih vlasti. Naprotiv, u celini uzevi, ni oficijelna tranziciona politika, ni
delovanje tranzicionih vlasti, a i ukupan tranzicioni rezultat u devedesetim godinama, ne
moe dobiti prelaznu ocenu, ali ne moe biti ni sporno da se tranzicija u tom periodu
ostvarivala.
Ako tako stvari posmatramo onda dolazimo do zakljuka, a podaci to i pokazju, da smo
mi U-krivu, ili ak dve, imali jo tokom devedesetih godina; i dalje, da tranzicionom
recesijom moramo smatrati i nedovoljne stope rasta, odnosno spor izlazak iz depresije
nakon 2000. godine. Moda nije udbeniki, ali je i logino i tano.
Sve u svemu tranzcioni period - ovako ili onako determinisan - u Srbiji traje od poetka
devedesetih i treba u celokupnom tom periodu kritiki posmatrati i ono to je bilo dobro i
ono to nije. U stom smislu, ovaj lanak je komplement lanka Sumorna ekonomska
stvarnost Srbije umesto oporavka stagflacija, i on obrauje devedesete godine.
A kad se pod lupu stave devedesete godine, onda ne bilo korektno ignorisati injenicu
da sam u jednom kraem periodu i sam bio akter na toj tranzicionoj sceni. Nema razloga
da tu injenicu guram pod tepih. Nastojau, dakle, da objektivno pred javnost iznesem
i neka pitanja o kojima se do sada nije mnogo znalo. A treba da se zna, pogotovo ako
imaju znaajne reperkusije na sadanju ekonomsku stvarnost Srbije.
Polazei od prethodno reenog, moram na samom poetku postaviti pitanje, koje e i
veina italaca imati na umu: da li sam ja lino, poetkom devedestih bio naisto s tim
kako bi trebalo usmeriti procese unapreenja ekonomskih performansi Srbije i da li sam
uinio sve to sam mogao da se krene i ide ispravnim putem?
Pre nego to pokuam da odgovorim na postavljeno pitanje, urim da da naglasim da
time to u morati pomenuti SPS, tada najveu i vladajuu partiju, ne elim - i kad bih to
mogao - dananjem SPS-u ni da odmognem, ni da pomognem. Razlog je jednostavan: i
da imam neke revanistike pobude, a nemam ih, svaki pokuaj bi bio deplasiran.
Koliko ja mogu da vidim, nije to vie ondanji SPS. Ili, preciznije reeno, danas u njemu
nemaju odluujui uticaj ljudi koji su ga imali tada, prilikom formulisanja programske
orijentacije Partije - razume se, govorim samo o pitanju privrednog sistema zasnovanog
na drutvenoj (ne)svojin,. Iz dananjeg SPS mogli su se ne tako davno uti otprilike
ovakvi tonovi: ako smo u neemu ranije greili, za to smo poloili raun (tj. platili cenu)...
I nemam ja potrebu da tu bilo ta dodam ili oduzmem.

163
Ali, to ne znai da faktografija, koja govori o drutvenim procesima iz tog vremena, treba
da bude neka tabu-tema. Ni za koga, pa valjda ni za mene.
1. Objektivnosti radi moram najpre navesti i ono ime ne mogu da se hvaliem, a to
hronoloki dolazi na prvo mesto. Sredinom 1989. godine objavio sam knjigu
EKONOMSKA KRIZA I DRUTVENA REFORMA, koja je bila ambivalentna - i dobra i
loa. Dobra u tom smislu to sam vrlo otvoreno govorio da postoje defektnosti
jugoslovenskog trinog privrednog sistema, da one proistiu izsimbioze
(udruenosti rada i sredstava) u samoupravnom preduzeu, iz ega je dalje,
proisticala neoboriva empirijska injenica da radni kolektivi perferiraju line
dohotke u odnosu na akumulaciju; da je stvarna ciljna funkcija jugoslovenskih
samouprvnih preduzea nemaksimirajua, budui da izostaje maksimiranje
akumulacije; meutim, postoji jasna preferencija linih dohodaka u odnosu na
akumulaciju; zbog ega izostaje tipino preduzetniko ponaanje, izostaje ciljna
funkcija u obliku maksimiranja akumulacije; zbog toga smo imali injenicu
da jugoslovenska drutvena preduzea na poveanje robne tranje reaguju ne
poveanjem proizvodnje do zone pune zaposlenosti, ili barem do take na kojoj je
akumulacija (profit) najvea, nego preferiraju poveavanje cena makar, pri tom,
proizvodnja (zbog nemogunosti realizacije) ostajala na suvie niskom nivou, na
kome je akumulacija znatno nia, nulta ili ak negativna. A na makroekonomskom
nivou ... konstitutisan je federalizam u kome su dominirali konfederalni
elementi, koji onemoguavaju ugraivanje efikasnih institucionalnih reenja
kojima bi se otklonile defektnosti privrednog sistema na mikroekonomskom
nivou. I pri svim tim konstatacijama stojim i danas.
Ono zbog ega se knjigom ne ponosim, odnosi se na injenicu da se tada jo nisam bio
izvukao iz zablude koje se sastojala u uverenju da se moe ostvariti efikasan privredni
sistem i uz zadravanje samoupravljanja, drutvene svojine (i socijalizma kao cilja),
samo ako se ostvare institucionalna unapreenja u smislu stvaranja ekonomske prinude
preduzea da obezbeuju zadovoljavajuu akumulaciju, da odravaju likvidnost, zatim
unapreenja u domenu finansiranja agrara, nerazvijenih regina... Dakle, nisam tada bio
svestan da zapravo stojim na stanovitu da se moe izgraditi samoupravni socijalistiki
privredni sistem ugraivanjem mnogih elemenata koji se danas definiu kao rent
seeking economics; a pokazalo se da takva unapreenja i da su bila pravo reenje
i nije bilo mogue zbog spremnosti republika da pre rasture Jugoslaviju, nego da se
odreknu steenih pozicija, tj. konfederalnih elemenata.
2. Na tu ambivalentnost mojih stavova koji su doli do izraaja u pomenutoj knjizi,
reakcija je bila dvojaka. Reakciju velikog broja profesionalnih ekonomista moda
najbolje odraavaju rei prof. dr Ljubomira Madara, izreene na promociji te knjige. On

164
je na njemu svojstven nain - otroumno, duhovito i pomalo (?) cinino - poeo svoje
izlaganje sledeim reima: Ima u ovoj Stankovoj knjizi mnogo dobrih stvari, mnogo
stavova s kojima se ja slaem. Ali, ima i onih drugih, s kojima se ne slaem. I moram
rei da su mnogo znaajnije ove druge. Prevedeno, to je znailo: ima mnogo dobrog,
ali manje bitnog; ono to je bitno ne valja.
Druga vrsta reakcija bila je manje brojna, ali je imala veu specifinu teinu. Kasnije
sam odgonetnuo da sam se kao ovek koji nije uestvovao ni na famoznoj 8. sednici
CK SKS - sukob i obraun Miloevia i Stamboli - ni u tzv. jogurt revoluciji u Novom
Sadu (tek kasnije, iz, ili preko, Beoina kao baze, gde je o meni preovladavalo dobro
miljenje, budui da sam ranije rukovodio izgradnjom nove cementare), ubaen sam u
novo SKV rukovodstvo, kao nekompromitovan ekonomski strunjak, ali i protivnik
konfrontacije Vojvodina Srbija, uz runo moljakanje dotadanjeg vojvoanskog
partijskog rukovodstva za podrku u drugim republikama, na primer, od Bakaria, jer
Tita vie nije bilo dakle, kasnije sam shvatio da sam se, kao politiki anonimus na
funkciji predsednika Vlade Srbije naao ponajvie, zahvaljujui tome to se u
kunim analizama porodice Miloevi (kako se nazivala aktivnost kruga ljudi koji se
kod njih okupljao, debatovao i dogovarao, a gde ja nisam nikada bio), dolo do
zakljuka da su veoma prihvatljivi i obeavajui gore pomoneti moji stavovi da je
socijalizam ostvarljiv na samoupravljanju i drutvenoj svojini, samo ako se
Jugoslavija svede u autentine okvire federalizma.
3. Za potpredsednike Izvrnog vea su mi predloeni ljudi koje nisam poznavao:
Mikovi, Mihajlovi, Gruji, i prof. dr Stefanovi. Za Mikovia mi je reeno da je to
najbolji direktor u Srbiji koji e, sa autoritetom potpredsednika, obezbediti da za
godinu dana u Srbiji vie ne bude gubitaka. Meutim, Mikovi, kao pametan
ovek, za mnogo manje od godinu dana je shvatio ono to sam i sam uvideo: da
se u korpusu drutvenih preduzea nita ne moe poboljati, ma koliko se mi iz
Vlade trudili. Generalizujui, brzo smo uvideli da se na drutvenoj svojini ne mogu
uspostaviti efikasna preduzea i efikasan privredni sistem.Mikovi je iao i dalje:
rekao mi je da, budui da ne moe nita uiniti - na njegov znaajniji doprinos
u Vladi ne treba raunati, jer njega niko nee da ga slua, direktori rade po
svome (a to znai da slede neki svoj interes koji je on, moda, kasnije, po zavretku
madata u Vladi i osnivanju svog preduzea, znao da koristi).
to se tie Mihajlovia, imresionirao je njegov politiki instinkt: prvo, da ne bude
zaduen za Kosovo, znajui da se na tom poslu ne moe proslaviti, i drugo, pokazujui
najvee nezadovoljstvo time to novoosnovani SPS (sredinom 1990. godine) zadrava
komunistiki kontinuitet, to moe imati samo negativne efekte. Koristio je svoj poloaj
potpredsednika Vlade za aktivnosti na osnivanju nove stranke koja se kasnije zvala

165
Nova demokratija, a ja sam zaradio ozbiljne negativne poene time to sam odbio
zahtev odozgo da ga smenim.
Najvanije je ipak to to su, pored pomenute dvojice, i druga dva potpredsednika,
Stefanovi i Gruji, a ve i ja sam, dakle, to smo kolektivno bili veoma nezadovoljni
ekonomskim delom programa novoosnovanog SPS-a, ijom je izradom rukovodio
akademik Mihajlo Markovi. Nezadovoljstvo se sastojalo u tome to nije postojala
nikakva spremnost za menjanje odnosa prema drutvenoj svojini, nije bilo nikakvog
nagovetaja o otvaranju procesa tranzicije i privatizacije. Pomenuto nezadovoljstvo je
bilo toliko veliko da sam se posebnim papirom intervenisao kod predsednika
Miloevia. Odgovor je bio otprilike ovakav: Ja podravam nacrt dokumenata, a ako
se to tebi ne svia, pokuaj na Kongresu da izdejstvuje drugaiji stav. Obojica
smo znali da su izgledi za to ravni nuli.
Ipak, ja nisam mogao outati i istupio sam na Kongresu u tom smislu da su stavovi
o drutvenoj svojini pogreni, ak nebulozni (na primer, opredeljenje da Narodna
skuptina bude titular drutvene svojine). Rezultat je, ipak, bio za mene poeljan: bio
sam prvi predsednik Vlade koji u novoformiranom SPS-u nije ni predloen za
lana Glavnog odbora. A Miloeviev komentar je bio: Eto, ta ti je to trebalo da te
takav autoret kao to akademik Mihajlo Markovi omalovai neusvajanjem tvog
predloga. Ali, ja sam to doivljavao drugaije kao komplimenat; a i kao kraj svog
politikog angamana. Ne politike karijere, jer za graenje politike karijere nikad
nisam imao afiniteta, a ni sposobnosti.
Dolazili su parlamentarni izbori krajem 1990. godine i ja sam smatrao da je stvar
elementarnog potenja da budem lojalan i da treba da imam angaovan stav bez
obzira na svoje intimno neslaganje sa partijskom linijom. Alternativa je bila da odmah
nakon Kongresa, dam ostavku, ali poto je ionako trebalo da mi uskoro prestane
mandat i politiki angaman, ocenio sam da bi to bilo necelishodno. Nisam tada mogao
znati da e biti aktuelna ona narodna izreka: Ma pustio bih ja njega, ali nee on mene.
Naime, pred same izbore nagovetavano mi je ak je to Miloevi provukao kao
gotovu stvar na Izvrnom, ili Glavnom odboru, ne seam se tano - da treba da
raunam na novi mandat, to sam od samog poetka odbijao. U jednom trenutku
sam mislio da mi je dobro-dola jedna iznenadna okolnost: praktino mi je nametnuta
kandidatura za izbor za narodnog poslanika i to u izbornoj jedinici u Novom Sadu u kojoj
su bile male anse da u drugom krugu mogu da pobedim udruene sve ostale
kandidate. Niko, valjda, ne voli da gubi, ali meni je to, izgledalo kao dobrodoao
momenat: budui da nisam dobio legitimitet od naroda neu vie biti ni pominjan kao
novi mandatar. Ali, pokazalo se da sam precenio znaaj koji taj legitimet ima u oima
drugih.

166
4. Dok je trajala predizborna tiina i postizborna euforija, ja sam napisao Miloeviu
povee pismo koje je imalo polivalentu namenu. A) da poslui kao dodatno
obrazloenje zbog ega ne mogu da prihvatim novi mandat, ako mi ga opet bude
nudio, B) da mu ukaem na kljuna pitanja, posebno u privredi, koje treba
prioritetno da reava sa nekim drugim mandatorom i novom Vladom, i c) da mu
sugeriem ta bi trebalo menjati u globalnoj politici, tj. ta bi i on sam trebalo da menja u
svom predsedavanju (vladanju) Srbijom.
Pismo sam zavrio i poslao ga u Presednikov kabinet 26. decembra 1990. Ne znam da
li je sauvano u nekoj arhivi, ali ga ja u svojoj uvam. Ima 17 kucanih strana i ve
samim tim je jasno da ne mogu ga prezentujem u celini (a za to nema ni
potrebe); ograniiu se na to da iznesem samo sutinske razlike u gleditima o
nekoliko najkrupnijim i sa stanovita dananje stvarnosti relevantnih pitanja, koja
su sadrana i u pismu a jo vie potencirana tokom razgovora u kabinetu predsednika
Miloevia, 6. i 8. januara 1991. godine.
Razgovor je poeo time da je Miloevi iznio stav, navodno ne samo njegov, da treba
da prihvatim mandat za sastav nove Vlade, s obzirom da ceni moju strunost,
vrednou, potenje i hrabrost i da ne bi bilo racionalno da neko drugi sad poinje
ispoetka, kad sam ja tokom prethodnih trinaest meseci sasvim uao u taj posao.
Na to sam odgovorio da ne mogu da prihvatim mandat, izmeu ostalog i zbog toga, to
postoje velike razlike o najkrupnijim pitanjima, koje bi bile kamen spoticanja i uzrok
loeg funkcionisanja vlasti u uslovima faktikog polupredsednikog sistema koji on
primenjuje, iako poloaj i odnos predsednika i premijera ustavno nije tako koncipiran. A
kad smo poeli da analiziramo koje su to razlike, reeno je sledee:
- Ti se Predsednie istina, ni ranije nisi meao, a nee ni ubudue, u reavanje
problema u privredi/preduzeima; ali problemi su nereivi bez fundamentalnih
sistemskih promena, za koje Ti nisi.
- A o kakvim se promenama radi?
- O takvim koje faktiki znae naputanje ideje socijalizma zasnovanog na marksistikoj
ideologiji.
- To nikako! Ja neu da budem izdajica ideje socijalizma kao Kuan i Raan.
Dalje, moje stanovite je bilo da je situacija oko opstanka Jugoslavije (nakon ustavnih
promena u Sloveniji i iskazanih stavova i namera Hrvatske) postala beznadena:
- Jugoslavija se ne moe odbraniti, nje praktino vie nema. Treba se koncentrisati na
odbranu poloaja i prava Srba u drugim republikama.

167
- Kako nema Jugoslavije? Kuan neka ide jer u Sloveniji i nema Srba, a ako Jugoslaviju
nee Tuman, Izetbegovi i Gligorov, ostae u Jugoslaviji, pored Srbije, Crna Gora,
vei deo Bosne i Hercegovine, veliki delovi Hrvatske...
- To se ne moe ostvariti bez velikih sila, a njihovu naklonost i podrku ne moe imati
ako insistira da bude bastion marksistikog socijalizma... To ve pada i u SSSR-u...
Najzad, pledirao sam na to da sa ovako velikom veinom dobijenom na izborima, sa
opozijom ne bi trebalo ratovati, tj. tvrdo se ophoditi, ve da treba praktikovati vie
demokratskih metoda.
- Vie demokratije, pa dao sam im sve, kakvu jo demokratiju da im dam, kad smeju da
pljuju po meni do mile volje...?
Na kraju drugog dana razgovora (nagovaranja), kad sam isrcpeo sve argumente zbog
kojih ne mogu prihvatiti ponueni mandat, morao sam da potegnem i poslednji
adut:
- Ne Predsednie, nisam ja hrabar ovek, bar ne u tom smislu da bih se smeo prihvatiti
sprovoenja takve politike...
I tu je bio kraj, nego sutradan je bilo obelodanjeno da e novi mandat biti poveren
Draganu Zelenoviu.
2. Nakon uzaludne tajne misije u U.S. i minirane NIS epizode: definitivan
razlaz sa Miloeviem i SPS-om
SVEDOCI SMO DA AKTUELNA VLAST SRBIJE OAJNIKI POKUAVA DA SE
SADA, POST FESTUM, UKRCA NA "BROD MILJENIKA" ZAPADNIH MONIKA", ALI
SE BOJIM DA JE TO VIE OD TRI DECENIJE ZAKASNELO NASTOJANJE. Moda u
tom smislu govori tekst koji sledi prezetovan na mom Web sajtu
www.radmilovicstanko.com
Po zavretku mandatarske sage , odbacivi ponuene neke druge funkcije, pourio sam
kui da piem (i napiem knjigu) indikativnog naslova: Promena sistema i Srbija. I ona
je jo uvek donekle ambivalentna u pravom trenutku, pravi naslov, dobro orijentisan
sadraj, ali se vidi da jo u glavi nije sve tehniki selo na svoje mesto.
Nedugo po zavetku knjige, u julu mesecu 1991. godine poinje nova epizoda zvana
NIS, dosta kratka (nepunih est meseci), ali veoma indikativna i znaajna za
razumevanje sadanje stvarnosti Srbije.
- Umesto to pie neke knjige, treba da ide u NIS, da od njega napravi prvu firmu
Srbije, i da je, kao takvu, preseli tamo gde joj je, kao prvoj firmi, mesto - u prestonicu
Srbije.

168
Uz napomenu da ovo poslednje ne mogu, potencirao sam konstataciju/pitanje:
- Tamo je stanje dosta haotino, ima li Ti puno poverenje u mene i imam li ja sva
ovlaenja.
- Pa naravno.
I ta epizoda je poela, a u njoj su, sa stanovita sadanje ekonomske stvarnosti
Srbije, najvanija tri momenta.
Prvo, iz pasoa se vidi da sam poetkom oktobra 1991. boravio u USA u Vaingtonu
i Los Anelosu, u tajnoj misiji.
- Zato alje mene?
- Treba da ide Ti (na elu etvorolane delegacije Dragan Tomi, Duan Mitevi...;
domain i organizator je bio Milan Pani, kasniji predsednik Vlade SRJ), jer je takva i
njihova praksa - raniji predsednici alju se u razne tajne misije u druge zemlje.
- Koji je cilj/zadatak?
- Prvo, da angaujete odgovarajuu agenciju i pojedince da lobiraju u korist Srbije u
dogaajima oko sudbine Jugoslavije. Drugo, da mi ugovorite zvaninu posetu
Vaingtonu. I tree, da osveite poziv koji sam pre nekoliko godina dobio od guvernera
drave Kalifornije.
(Pomislih: kako bi nam sada dobro doao Voren Cimerman, bivi ambasador USA u
Beogradu, kojega mesecima nisi hteo da primi, a meni si prigovarao to sam ga
nekoliko puta, kao predsednik Vlade, zvanino primio.)
Ali, hajde da vidimo ta se moe uraditi. Ispalo je - skoro nita! Najbolje Agencije za te
svhe, ve su bile angaovane od strane drugih republike bive SFRJ; do State
Departmenta nismo ni mogle da doemo, ni uz Panieve adute u krugovima (bivih)
kongresmena. A u pogledu eljenih Miloevievih poseta Vaingtonu dat nam je sledei
odgovor:
- Miloevia niko u Vaingtonu nee primiti; moe ovde samo da odri konferenciju za
tampu.
Pomislili smo: daj ta da uz posetu Kaliforniji. Meutim i poziv guvernera Kalifornije
vie ne vai, storniran je.
Po povratku u Beograd sve sam doslovno prenio lino predsedniku Miloeviu, uz
komentar da je to jasna pretea poruka za uvoenje meunarodnih sankcija, o emu se
uveliko nego govorilo; i da je "pet do dvanaest" da se uini sve da do toga ne doe.
Odgovor je bio tipian:
- Ma ko ih...

169
I, meunarodne sankcije su nam uvedene za neto vie od pola godine. Tada sam se
zapitao da li bi takav odnos prema Srbiji (ne samo u pogledu uvoenju sankcija nego i
ru aspletu jugoslovenske krize) bio da je ona na vreme, meu prvima, proklamovala
distanciranje od socijalistiko-marksistike doktrine i otvorila efektivan i efikasan (a ne
fingirani) proces tranzicije u trini sistem.
Drugi znaajan momenat u NIS epizode bilo je, neto kasnije, u novembru 1991.
telefonsko pitanje/upozorenje:
- ta Ti to radi tamo u NIS-u? Kakvo akcionisanje, kakav holding, kakva
dokapitalizacija, meovita svojina...?
- Pa zar nismo dogovorili, da imam odreene ruke? Znam ta radim i uverevam Te da je
to dobro reenje. Saekaj jo mesec dana, do kraja godine, da se sve elaborira, i bie
zadovoljan!
- Nisam siguran, ali videemo!
Trei momenat je NIS-epilog. Preko, novog predsednika Vlade, koji je nasledio dr
Zelenovia, sve je minirano traenjem da se elaborat izmeni u korist jednosubjektnog
preduzea zasnovanog iskljuivo na dravnoj svojini bez ikakvog akcionisanja i
dokapitalizacije i sl. Naravno da sam to odbio i, znajui odakle vetar duva, dao
momentalnu i neopozivu ostavku na mesto v.d. generalnog direktora NIS-a, ni na kave
telefonske pozive nisam se javljao, sutradan ujutro predao v.d. traku Milanu Korau,
lanu privremenog poslovodnog odbora i 31. januaea 2001. godine napustio NIS.
Trei momenat je taj to, kad sam osam godina kasnije, kao i drugi novosaani, tuno
posmatrao bombardovanje Rafinerije nafte u Novom Sadu, nisam mogao a da sam
sebe ne zapitam: da li bi se ovo dogaalo i u sluaju da u Rafineriji (i u NIS-u u celini)
ima barem desetak procenata uloenog privatnog kapitala, za ta sam se, inae
zalagao i sukobio sa vrhom vlasti?
Do oktobra 1992. godine, potpuno sam se pasivizirao. Ipak, od kue sam pratio II
konkres SPS da bih video u kom pravcu e drutveni procesi dalje biti usmereni. Kad
sam, sa velikim razoarenjem , video da nikakvog pozitivnog zaokreta, ak ni
pomaka, nema, odluio sam se da i formalno istupim iz SPS-a.
Budui da nisam mogao znati kakva e interpretacija tog postupka biti servirana javnosti
od strane SPS-a, odluio sam da se, pre same ostavke, javno oglasim i to jasnije
prezentujem svoje stavove o drutvenoj svojini, tranziciji i drugim aspektima
ekonomskog i drutvenog razvoja. Utoliko pre to sam u prvoj polivini 1992. godine
napisao i izdao novu knjigu/univerzitetski udbenik pod nazvom EKONOMIJA
(umesto DOTADANJEG nepisanog pravila da se predmet i knjiga moraju
promarksistiki zvati POLITIKA EKONOMIJA), u kojoj sam, mislim, sve kljune

170
stvario u svojoj glavi postavio na svoje mesto: i marksizam, i dravnosvojinsku i
drutvenosvojinsku varijantu socijalizma, i odnos prema drutvenoj svojini,
samupravljanju, tranziciji, privatizaciji...
To obraanje javnosti ostvario sam objavljivanjem lanka u dnevnom listu POLITIKA u
dva dela, 22. i 23. oktobra 1992. godine, pod naslovom ZABLUDE
ISTRAJAVANJA NA DRUTVENOJ SVOJINI. Sutina tog lanka je supsumirana u
zavrni deo ovog teksta, pa ga neu na ovom mestu prezentovati, jer bi to uveliko bilo
dupliranje.
Nedugo posle objavljivanja gornjeg teksta, tanije 5. novembra 1992., obavestio sam
SPS da istupam iz lanstva uz slee obrazloenje:
Kao profesionalni ekonomista imam izgraena shvatanja i stavove o ekonomskim i
ekonomiji bliskim pitanjima. Oni su ve due vreme u velikom raskoraku sa
programskim dokumentima SPS. Suprotno mom oekivanju (a i zalaganju) ovaj
raskorak je ostao i nakon nedavno odranog II kongresa SPS. Iz zavrne rei
novoizabranog predsednika Slobodana Miloevia moe se zakljuiti da SPS (vie) ne
treba da tei "da objedini politiki sasvim suprotstavljene ideje i ljude". Budui da svoja
profesionalna shvatanja i stavove ne mogu i ne elim da promenim i uskladim sa
prevazienim stavovima u programskim dokumentima SPS, nalazim da je jedino
mogue da, u skladu sa svojim demokratskim pravom, prestanem da budem njen lan.
Ovo inim sa oseanjem aljenja to SPS nije uvidela nunost i/ili to nije smogla snage
da svoju programsku orijentaciju i praktinu politiku dovede na poziciju savremene
evropske deomkratske i nemarksistike socijalistike partije; ali i sa nadom da e mi
vanstranaka pozicija olakati profesionalno bavljenje kako primenjenom ekonomskom
naukom tako i ekonomskom teorijom.
U skladu s prethodnim, obavetavam vas da sa dananjim danom, tj. sa 5. novembrom
1992. godine, i formalno prestajem da budem lan SPS, i molim da se ta
injenica na adekvatan nain registruje u partijskoj evidenciji.
Ono to sam eleo to sam i postigao (da li bi tako bilo i da nisam svoje poglede
prethodno ire elaborirao u Politici, to ne mogu da znam): SPS je ignorisao moje
istupanje iz Partije, tj. nije ni koji nain reagovao. Ni u javnosti nije bilo mnogo buke
oko toga. Jedino je Politika, koja u to vreme vie nije bila Bilten SPS, kao to se
govorilo nekoliko godina ranije, 11. novembra 1992. godine objavila krai tekst pod
redakcijskim naslovom i podnaslovom: DRUTVENA SVOJINA OTERALA BIVEG
PREMIJERA, Pria o drutvenoj svojini kao suvoj drenovini i zalaganje za bru
privatizaciju bili su samo vidljivi znaci razilaenja sa politikom SPS-a. I na tome se
moje razilaenje sa SPS-om, a i moje politiko angaovanje uopte, definitivno zavrilo.

171
Nikada se vie nisam ni video a kamo li raspravljao o bilo emu sa predsednikom
Miloeviem.
Svoju profesinalnu aktivnost jednim delom usmerio sam ka univerziteskoj nastavi a
glavnina angaovanja bili su mi primenjeno-istraivaki i publicistiki poslovi u
okviru Financing Centra u Novom Sada. To je u velikoj meri ukljuivalo i tranzicione
poslove, razume se, na nain kako su ih kanalisale politike, zakonodavne i
tranzicione vlasti. Iskustvo iz njihovog obavljanja, pomoglo mi je da krajem 1999.
godine, a i posle toga, napiem i objavim nekoliko radova koji se mogu smatrati mojim
vienjem privatizacione aktivnost tokom devedesetig godina. Na ovom sajtu su ti radovi
sadrani ili u celini ili u delovima u nekoliko lanaka.

172

DEO 4 - NAKON DOS-REVOLUCIJE 2000, UMESTO
UBRZANOG OPORAVKA - VELIKE ZABLUDE, PA I
NEZNANJE, OBMANE, RASIPANJE TRANZICIONIH
PRIHODA, DALJA KRIMINALIZACIJA DRUTVA,
IRENJE NEMORALA, JAANJE POTROAKOG
MENTALITETA, OLAKO ZADUIVANJE, NESNOSNA
NEZAPOSLENOST... A POTREBNOG OPORAVKA NI
NA VIDIKU

173
Da je tranzicija mnogo vie i tee od kreativne destrukcije
netrinog sistema, potvrdila je dosadanja neuspenost, ali i
nametnula popravni - bez izgleda da dobijemo prelaznu ocenu
Aktuelno problemsko akcentiranje
Danas je optepriznato da u Srbiji tranzicija nije uspela. Previe je primera kojima se to
moe argumentovati. Ali, to je oigledno, i zato na ovom mestu nepotrebno. Meutim,
najgore je to to smo danas u teoj situaciji. Mnogo toga je loe uraeno, a ne eli se
ispraviti. Materijalno i moralno smo degradirani.
ini se da drava kao tranzicioni menader - i samo aktuelna i prethodne vladajue
garniture - imaju dvostruk problem: prvo, nemaju jasnu viziju o tome ta raditi i kako stii
do konkurentske, efikasne privrede; a drugo, nemone su da sprovedu i ono to znaju
da bi trebalo uraditi u svakoj varijanti.
I zato i ova, kao i prethodne, jedini spas vidi u EU integraciji. Izgleda i uz visoku cenu.
Ta spremnost ne proistie samo, i moda ne prvenstveno, iz oekivane, ali ipak,
ograniene materijalne podrke. Mnogo vie zbog sticanja autoritativnog oslonca,
specifinog sidra za sprovoenje bolnih i nepopularnih poteza i promena koje, iz
sadanje situacije, "nova tranzicija" neizbeno zahteva. Kao da raunaju s ulogom koju
su zapadne razvijene zemlje imale u glavnom tranzicionom talasu, a koji se vidi iz
sledeeg IMF citata:
"Opredeljenje za pristupanje EU postaje jedna od kljunih pokretakih snaga za
podeavanje i ulaganje reformskih napora koje zemlje/kandidati ulau. Posmatranje
daljne perspektive od samog pristupanja EU, nastojanje da se ostvaruju izgledi za
kasnije pristupanje i Evropskoj Monetarnoj Uniji (EMU), obezbeuje dodatno sidro i za
monetarnu politiku i za tekue strukturne i institucionalne reforme." (World Economic
Outlook, Focus on Transition Econimes, October, 2000, International Monetary Fund,
pp 138.)
Nema sumnje da bi "nova tranzicija" uz EU materijalno a prvenstveno uz sidro-pomo, ili
bolje reeno sa Damoklovim maem nad glavom, "bolje ila". Ali krucijalno je pitanje: u
kom pravcu? Pre svega ekonomsko-razvojnom! I po kakvoj tranzicionoj strategiji?! A
sve uz naizbenu zavisnost od Rusije, pre svega energetsku!? A, opet, sigurno ne u
pravcu surotnom interesima monih zemalja iz EU korpusa, ili drugaije reeno sigurno
ne mimo jo uvek vladajue doktrine unutar EU, tj. neoliberalnog trinog
fundamentalizma. Drugaije reeno: sigurno u skladu sa svojim interesima (interesima

174
najrazvijenijih zemalja unutar i izvan EU) kako je, uostalom, bilo i u drugim zemljama
dosadanjih talasa i sekvenci integrisanja u EU.
Reavanje kvadratura kruga? ini se da je potvrdan odgovor nesumnjiv!
Da to, ipak, u cilju boljeg razumevanja, konkretizujemo barem u nekim segmentima:
- teko da se moe oekivati da EU finansijski i logistiki podri revitalizaciju realnog,
proizvodnog sektora u Srbiji u domenu izgradnje ne samo malih (SME), nego i srednjih i
veih preduzea, koja bi, po logici stvari, u velikoj meri zadovoljavala domau tranju
robe iroke potronje, smanjujui potrebu za uvozom iz razvijenijih zemalja,
- isti je sluaj sa podrkom agrarnoj proizvodnji, koja je suficitna u EU, pa joj treba
trite, a ne dodatna proizvodnja,
- a pogotovo se ne mogu oekivati ulaganja iz tih zemalja u energetiku i infrastrukturu i
druge kapitalno intenzivne projekte;
- naprotiv, u domenu investicija doi e do izraaja dosadanja doktrina: kad izgradite
infrastrukturu (koja je kapitalno intenzivna, sa visokim kapitalnim koeficijenom), iz naih
zemalja e biti vie FDI (koje su, ako ih i bude, investicije sa niskim kapitalnim
koeficijentom, tj. trae mnogo manje kapitala za dodatnu jedinicu outputa);
- relativno glomazni i neracionalno subordinisani javni sektor bie "reformisan",
"racionalizovan" na nain koji odgovara narodskim kvalifikacijama: razgrabljen i
razbucan, uz novu armiju otputenih radnika;
- jednom reju, bez izgleda, da se milion manje zaposlenih (u 2011. u odnosu na
predtranzicionu 1989. godinu) ponovo zaposli, nego naprotiv, da se taj milion, u
prenesenom, finansijskom smislu reeno, znatno "ukamati".
Nemam elemenata za drugaiju prognozu. Iskreno, voleo bih da nisam u pravu i onda
bih obe ruke podigao za taj put "koji nema alternative". I, mada nerado, morao bih se
sloiti s onima koji kau: "EU integracija - po svaku cenu".
Zbog vee kompletnosti gledita i boljeg razumevanja sutnskih problema, a nikako
zbog toga da bih implicite rekao "Pa ja sam vam davno govorio ta e biti", u nastavku
reprodukujem neizmenjen ve publikovani lanak o sutinskim pitanjima tranzicije.
<>
Tranzicija je neto vie i tee od "kreativne destrukcije" netrinog sistema
Ovaj tekst prezentovan je na savetovanju ekonomista u Subotici, 12-14. decembra
2001. Ve tada je postalo jasno da e ekonomisti u Vladi Zorana inia, i mnogi oko
nje, usmeriti tranzicione procese na primenu Market-fundamentalism strategije koja se
karakterie po insistiranju: (1) na makroekonomskoj stabilnosti (a pritom se ima u vidu

175
samo cenovna stabilnost, radi koje su u fokusu bili insistiranje na restriktivnoj
monetarnoj politici i jalova razglabanja o prevelikoj javnoj potronji), (2) na liberalizaciji
u irokom smislu rei, a ne samo na finansijskoj liberalizaciji, radi priliva stranog
kapitala i (3) na to broj i sveobuhvatnijoj prodajno-likvidacionoj privatizaciji. Bilo je
jasno da e u drugom planu ostati problemi "izgraivanja-uspostavljanja-afirmacije"
nepostojeih ili rudimentarnih trinih instituta i institucija; a isto tako i da e brojni
aspekti u domenu mikroekonomije ostati zapostavljeni.
ivot je to potvrdio. Revnosno je primenjivana politika i praksa koja se, pojednostavljeno
moe opisati ovako: destruisanje starog netrinog sistema do temelja, dakle,
prvenstveno drutveno-svojinska preduzea, bez zapaenog nastojanja da se
dokapitalizacijom neka bezbolnije prevedu u privatno-svojinske vode. Raunalo se s tim
da e gore pomenuto "tranziciono trojsvo" strategije trinog fundamentalizma, nekom
svojom deus ex machina, iji transmisioni mehanizam i nije bilo nuno znati, brzo
dovesti do izgraivanja/uspostavljanja svega novog - preduzea, instituta, institucija -
to je imanentno efikasnom trinom sistemu. Iako ne pripada svetu tranzicije, nego
teoriji ekonomskog razvoja, umpeterijanski termin "kreativna destrukcija"[i] izgledao je
kao zgodna alibi-formula.
Dalje, u fokusu provladinih ekonomista i drugih eksperata..., privrednih komora,
udruenja, instituta dravne provenijencije..., nije dolo do izraaja interesovanje za
realnu (to ne znai samo naturalnu) stranu ekonomije - mikroekonomiju, za
revanje enormnih problema nezaposlenosti, za poveanje izvoza i smanjenje
deficita platnog bilansa. Devizni prilivi najpre od donacija, zatim od prodajne
privatizacije preduzea, banaka i mnogo ega drugog, a konano i od
ponovnog prezaduivanja Srbije u inostranstvu (to javnog, to privatnog
sektora) "sasvim su dobro" sluili za pokrie deficita u odnosima s inostranstvom, za
"potkusurivanje" ponude deviza radi odravanja stabilnog, inae nerealnog
deviznog kursa i konvertibilnosti; ali i za alimentiranje javne a indirektno i
sveukupne potronje. ivot je izgledao bolji, barem onima koji su imali plate, pa i
penzije, ili neka druga primanja. A to se tie enormne nezaposlenosti, eksploatisana
je ve "otrcana" floskula da e glavninu tog problema reiti ubrzani razvoj micro-
small enterprises. Marginalizovana su mnoga, za ekonomski oporavak krucijalna
pitanja: podizanje tehnolokog nivoa u sektoru proizvodnje, unapreenje efikasnosti
i konkurentnosti; ignorisani su (za razliku od drugih emerging market economies i
razvijenih zemalja) problemi u funkcionisanju principal-agency mehanizma; nije se
osealo znaajnije interesovanje a pogotovo ne napori za poveanje izvoza, izmeu
ostalog, kroz FDI strateko partnerstvo, kroz ukljuivanje u global production
network, kroz formiranje ili ukljuivanje u Business Clusters... Dominiralo je, otprilike,
ovakvo rezonovanja: mi smo se trudili, i uinili svoje, da privatizacijom proizvodni

176
"resursi dou u prave ruke" i to su sada pitanja i problemi u domenu preduzea,
mikroekonomskih entiteta. Pritom je izostala zapitanost: kakve su performanse
(subjektivne i objektivne) tih mikroekonomskih entiteta, mogu li oni, i na koji nain,
svoje poslovanje a time i ekonomiju zemlje u celini, u uslovima sve izraenije
globalizacije, izdii na vii nivo, bez logistike, know-how, promotivne, finansijske
- iz privatizacionih prihoda, pod uslovom da doprinose poveanju zaposlenosti i
izvoza - pa i svake druge pomoi od strane onih koji bi, takav se utisak dobijao, samo
da politiziraju, da se promoviu preko malih ekrana, da "simpoziraju", "paneliraju" o
"vanijim", makroekonomskim temama.
Budui da takva politika i praksa nije (dovoljno) doprinela da sumorna faktografija
ekonomske stvarnosti Srbije bude manje sumorna, ovde jo jednom obelodanjujem
donji tekst, ne samo kao svojevrsni pledoaje, nego i kao uvod u intenzivnije bavljenje
gore pomenutim, zapostavljenim pitanjima .
Sutina tranzicije je promena, prevoenje netrinog sistema u trini. Metodoloki, ali i
praktino, ona je najmanje dvoslojni proces koji se ponekad gubi iz vida i govori o
jedinstvenoj "kreativnoj destrukciji". Na prvoj ravni, koja ni fenomenoloki ni vremenski
ne mora uvek da bude sasvim transparentna, je razgraivanje (destrukcija) netrinih
elemenata, dok je na drugoj mnogo sloeniji proces kreiranja i implementacije trinih
elemenata, instituta i sistema kao celine. Prva ravan jeste pretpostavka za drugu, a li
kao takva postaje i njen nerazdvojni, organski deo.[ii]
I.
Ako se osvrnemo ne viedecenijsko jugoslovensko iskustvo sa svim njenim neuspenim
reformama, stabilizacionim programima, ustavnim amandmanima, dugoronim
programima ekonomske stabilizacije... kojima su se bavile, izmeu ostalih, brojne radne
i strune grupe, koordinacioni odbori, saveti, savetovanja... onda nije teko videti da
njihov osnovni smisao i nije bio razgraivanje i uklanjanje netrinih elemenata da bi se
na njihovo mesto implementirao autentini trini sistem. A kad je i bilo uklanjanja
elemenata postojeeg sistema, na primer, uklanjanje elemenata ortodoksnog centralno-
planskog ili modifikovanog "plansko-trinog sistema", umesto njih su uvoeni drugi,
takoe netrini, kao ti su bili drutveno dogovaranje i samoupravno sporazumevanje.
Sve u svemu, najvei deo viedecenijskih reformi protraen je na promene bez
promena, na ouvanje netrinih elemenata umesto njihove razgradnje kao preduslova
za kreiranje i implementaciju trinosti.
Do promena je dolo u devedesetim godinama prolog veka, u prethodnoj i u ovoj
godini, ali su i one uglavnom ostajale na prvoj ravni. Poelo je sa pokuajima
uspostavljanja autentninog trinog sistema i na nesvojinskim osnovama, a kad se
videlo da to ne ide, krenulo je postepeno razgraivanje netrinog sistema. Nije se

177
daleko otilo. Maksimalan domet u Srbiji je bio u tome da je "dato zeleno svetlo"
"promeni oblika vlasnitva drutvenog kapitala" ili "svojinskoj transformaciji drutvenog
kapitala". Pojam privatizacije, meutim, iz idelokih razloga smatran je nepodobnim, ali i
da je bio upotrebljen, ceteris paribus, nita se bitno samim tim ne bi postiglo. Sve je to
bilo samo formalno, "neno" uklanjanje drutvene svojine, pa i nije moglo doi do
kreiranja i uspostavljanja. Na drugoj tranzicionoj ravni nije bilo pomeranja s mesta, sem
u nekim aspektima - unatrag.
I danas, nakon "decenije + 1", nakon formalne a ponegde i stvarne destrukcije netr-
inog sistema, prava trinost je tek u povoju. Prvenstveno zbog toga to je, uprkos
gromoglasnih najava i krupnih rei o trinom sistemu, odsustvo konkurentskih
odnosa i dalje glavna i vrsta konstanta; nema je ak ni u tendenciji. U privredni
ivot (sem u nekim frazama koje su uvek ostajale mrtvo slovo na papiru) nije
inkorporiran elementarni zakon trita opstajati i razvijati se mogu samo uspeni,
tanije, samo najefikasniji. Otuda akteri u srpskoj privredi, svaki na svoj nain, i dalje
mnogo vie vode rauna o svojim pravima, zahtevima i oekivanjima upuenih na sve
mogue adrese; jo je dublje ukorenjeno nepreduzetniko i neindustrijsko ponaanje,
retardiran je odnos prema redu i radu, a da i ne govorimo o zanemarenosti inovacija,
istraivanja i unapreenja, pa ak i naizgled trivijalnih stvari kao to kalkulacije, interni
obrauni, stumulativni oblici plaanja... Ni u obrisima nema imperativa da se iz dana u
dan radi sve bolje, svakako bolje od drugih, nema snane pobude za uveavanje
imovine i kapitala, nego caruje nepodnoljiva lakoa (ravnodunost) izjedanja
raspoloive supstance. O netrinom mentalitetu govori i injenica da sindikati uzimaju
za pravo da odluuju o svojinskim pitanjima, o pitanjima menadmenta, da odbacuju
najamni odnos kao da deluju u nekom imaginarnom marksistikom svetu, a ne u
nunom traenju modusa vivendi ostvarivanja radnikih prava i ostvarivanja trinog
sistema u kom jedino i mogu biti zadovoljena.
Da je tranzicija iz netrinog u trini sistem dvoslojni proces, a ne neke jednokratne
promene, dolo se do zakljuka i u irim meunarodnim tranzicionim krugovima. U
poetku tog procesa, ne samo implicitno nego esto i eksplicitno, smatralo se da
privatizacija uglavnom znai destrukciju dravne/drutvene svojine to samo po sebi ne
samo uspostavljanje privatne svojine, nego automatski i svih bitnih instituta trinog
sistema: konkurentskih odnosa i tenje za uveavanjem kapitala, pre svega. Trebalo je
da proe polovina prethodne decenije da se sublimiraju iskustva i uvidi da ni najbolji
model privatizacije - ako bi uopte postojala mogunost da se utvrdi koji je najbolji - ne
dovodi automatski, ni trenutno ni gradualistiki, do neophodnog restrukturiranja i
uspostavljanja instituta koji su conditio sine qua non trinosti. I da se shodno tim
saznanjima akcenti, ako ne premeste, znaajno pomere na "institucionalnu izgradnju i
strukturne promene", jer oni ne mogu nastati samo pod uticajem svetog trojstva

178
(makrostabilnost, a zapravo samo stabilnost cena, liberalizacije i pravitizacije) koje ini
okosnicu market-fundamentalism strategy.
II.
Poetkom ove godine novi tranzicioni dravni organi u Srbiji morali su da se opredele:
(a) ili da dotadanje transformacione procese modifikuju i da na njima kreiraju trine
institute i implementiraju tranzicione procese, ili (b) da tranzicionu strategiju koncipiraju i
sprovode na sasvim novim elementima. Meutim, ira struna javnost je dobijala utisak
da je izostalo jasno i eksplicitno opredeljenje za bilo koju od ovih opcija.
Dodue, prva mogunost - dotadanja "dostignua" plus modifikacije i dogradnje ekspli-
citno su odbaena ve samim suspendovanjem tadanjeg Zakona o svojinskoj
transformaciji, kao i donoenjem novog Zakona o privatizaciji. To je znailo, mada je
obrazloenje bilo neto drugaije, uvijenije, da dotadanja tri koncepta svojinskih
promena - insajderska privatizacija po saveznom zakonu iz 89/90, promena oblika
vlasnitva po republikom zakonu iz 1992. godine i svojinska transformacija po
republikom zakonu iz 1997. godine - "nisu zavrili posao na prvoj ravni", nisu
razgradili netrine elemente, odnose, shvatanja, navike... I da na tako
"neraienom terenu" nije mogue koncipirati tranzicionu strategiju, tj.
izgraivati autentine trine institute, odnose i strukturne promene.
Takvoj oceni se moglo manje ili vie prigovoriti, ali bi bilo daleko manje osporavanja
(ukljuujui i naknadna, dananja) da je usvojena, a to znai i dovoljno iroko
usaglaena i obelodanjena celovita tranziciona strategija na novim, alternativnim
osnovama (ako ve nije bilo uslova da bude usvojena konsenzusom). Moda bi se
pokazalo da i nije mogue postii dovoljno iroku saglasnost oko tranzicione strategije,
ali ist profit ipak bi bio znaajan: ako i ne bi bili pretoeni u celovitu tranzicionu
strategiju, iz pokuaja usaglaavanja koncipirani tranzicioni elementi bi izali poboljani.
Drugo, i sada vidimo mnogo vanije, ve bi na startu bila (moda i pred oima javnosti,
a ne samo u krugu koalicionog dogovaranja) raiena dilema prioritetnosti o kojoj
su postojala, danas sve vie potencirana, dva relevantna shvatanja.
Prvo relevantno shvatanje moe se saeti na sledei nain: nuno je da se u tranziciju
- i na ravni razgraivanja netrinih recidiva i na ravni koncipiranja trinih osnova
(prvenstveno svojinskih), trinih instituta i strukturnih promena - ide energino, dovoljno
brzo i robusno, bez obzira na to to postoje ozbiljni dravotvorni, ustavni i legislativni
problemi, traei pritom najbezbolnije, transparentne oblike njihovog prevazilaenja;
dakle, svesno i usaglaeno kad je i koliko nuno rtvovati legalistiki perfekcionizam
zarad stvaranja uslova za to bri (ili bolje reeno: za to manje spor) ekonomski
oporavak i izlazak iz bede;

179
Drugo relevantno shvatanje koje se tek kasnije u punoj meri eksponiralo, moe se
saeti na sledei nain: sa tranzicijom ne treba brzati; ne treba zbog nje, a pogotovo, ne
u ime nje, rtvovati druge vrednosti, neprikosnovene principe legalizma, nacionalne
samosvojnosti, redukovanje samostalnosti...; a pogotovo ne otvarati Pandorinu kutiju iz
koje ko zna ta sve moe izai, utoliko pre to i nije sigurno da li e rtvovanje, odnosno
rizikovanje takvih vrednosti, bitno olakati tranzicione tegobe i ubrzati izlazak iz
siromatva.
III.
Bilo zbog toga to postizanje ire saglasnosti i nije bilo mogue, bilo zbog toga to je
ocenjeno da na njeno postizanje i ne treba troiti vreme - preganjajui se, na primer, sa
sindikatima samoupravne provenijencije - tranzicioni dravni organi (oni kojima je u
"podeli rada" pripala uloga "sprovoenja reformi" i "ostvarivanja to breg ekonomskog
oporavka"), pored neizbene normalizacije odnosa sa svetom, prikupljanja donacija radi
elementarnih potreba preivljavanja, to povoljnijeg regulisanja velikih dugova zemlje
koja je postala kreditno nesposobna..., opredelili su se za fokusiranje na one elemente
tranzicionog procesa za koje se, verovatno, pretpostavljalo da su lake ostvarljivi, a da
implicitno odreuju i samu tranzicionu strategiju. Najvaniji tranzicioni elementi koji su
stavljeni u fokus, danas su transparentniji i mogu se specificirati u etiri glavne grupe:
1) istrajavanje na uspostavljanju i odravanju ekonomske stabilnosti, neizostavnoj
komponenti na kojoj permanentno insistira IMF i u vreme kad se smatralo da tranzicioni
procesi treba da se ostvaruju po scenariju tzv. trinog fundamentalizma, i kasnije kad
je formulisana dvokomponentna tranziciona strategija;
2) eliminisanje iz bankarskog sistema, steajnom ok terapijom, onih banaka koje ne
zadovoljavaju kriterijume boniteta postojeeg zakona o bankama i koje specijalizovana
agencija ne moe administrativnim merama sanirati, ne samo u cilju odravanja
makroekonomske stabilnosti (spreavanja njenog podrivanja "sivim" operacijama) nego
i radi obnavljanja poverenja u instituciju banke i prikupljanje tednje za intenziviranje
investicija i razvoja, a u krajnjoj liniji i stvaranja uslova za razvoj finansijskog trita;
3) naputanje modela favorizovane interne transformacije i opredeljenje za novi
koncept privatizacije u kom glavni oblik ini prodaja kapitala sa transferom dobijenih
sredstava od prodaje dravnim fondovima;
4) preduzimanje svih moguih mera i aktivnosti radi pokretanja snanog
investicionog talasa - "kad kaem privatizacija, mislim investicije" - koji bi, kroz
primenu tehnolokih inovacija, razvijenog know-how-a od strane inostranih investitora...
obezbedio poveanje i rasprostiranje ekonomske efikasnosti na itavu privredu, samim

180
tim i na ubrzavanje rasta proizvodnje i drutvenog proizvoda, a postepeno i na
poveanje zaposlenosti.
Generalno uzevi, mora se konstatovati da tranzicioni elementi u prve tri grupe deluju
mnogo ubedljivije kad se posmatraju na ravni definitivnog razgraivanja elemenata
dosadanjeg netrinog sistema, nego na ravni kreiranja i implementacije trinih
instituta, odnosa, sveobuhvatnog restrukturiranja i efikasnog funkcionisanja. ini se da
su tranzicioni organi svesni slabosti odsustva tranzicione strategije ili nedovoljne
operacionalizovanosti nekih najteih pitanja, ali da spas vide u to veem intenziviranju
investicija i njihovih efekata. Uostalom, treba barem lapidarno - prostor ne doputa iru
analizu - razmotriti svaku od ovih taaka.
IV.
Mere za ostvarivanje makroekonomske stabilnosti, razume se, znatno vee nego to je
sadanja relativna jugoslovenska stabilnost, imaju veoma znaajno mesto u
tranzicionim procesima. Omiljenu maksimu mnogih ekonomista da makroekonomska
stabilnost nije sve, ali je bez nje sve drugo nita, mora se uvaavati, ali i pravilno
interpretirati.
Merama za obezbeivanje privredne stabilnosti, dok jo postoji netrini sistem,
destruiu se mehanizmi neekonomskog (inflatornog) prelivanja, inflatornog oporezivanja
i implicitnog subvencionisanja kroz razne oblike povlaenog kreditiranja, realno
negativne kamatne stope, vraanje obezvreenih glavnica... Ali, makrostabilizaciona
ekonomska politika, time igra i kreativnu ulogu utoliko to deluje kao dodatni pritisak na
restrukturiranje preduzea. Drugim reima, mere za uspostavljanje i odravanje
makroekonomske stabilnosti, dovode do pritiska na preduzea da se moraju svestrano
restruktuirati i poveavati svoju efikasnosti. Budui da ni ona najvitalnija to ne mogu
ostvariti preko noi, a mnoga uopte i ne uspevaju ve "ispadaju" iz poslovanja, u
makroekonomskim razmerama dolazi do tranzicione recesije, poznate i pod imenom "U
- krive". Na ulasku u tranziciju proizvodnja ima opadajui trend. Mere za obezbeenje
stabilnosti cena, kao uslov poetka i ostvarivanja tranzicije, netrini sistem ne moe a
da ne "doivljava" kao ograniavanje proizvodnje (zbog poznatog stagflacionog sindro-
ma). [iii] Tek kad se tranzicijom privredni sistem znatnije popravi, on stie sposobnost
da makroekonomsku stabilnost, "doivljava" kao stimulans za poveanje proizvodnje i
rast uz stabilnost cena.
"U kriva" se, dakle, moe parafrazirati na sledei nain: u tranziciji najpre mora da
bude goreda bi tek potom moglo krenuti nabolje. Poboljanje nastupa nakon to
se, pod uticajem bolje svojinske motivacije i jaeg presinga, postigne znatno vii
stepen efikasnosti.

181
Meutim, mora se postaviti pitanje - to je nuno i zbog napred pomenutih dilema o
prioritetnosti ili neprioritetnosti dovoljno brze i robusne tranzicije - ta se deava ako se
okleva i kasni sa kreativnim i implementacionim aktivnostima tranzicije. Ako se u tome
kasni, ako se odravaon u uslovima uspostavljene stabilnosti gura privredu u sve
veu tranzicionu recesiju. Naizgled se javlja stabilizacioni paradoks: to due
striktno odravana makroekonomska stabilnost eka da bude iskoriena od
novouspostavljenog trinog sistema, poznati fenomen "U krive" je sve izraeniji.
Meutim, nema u tome nikakvog paradoksa: u rigoroznim makroekonomskim uslovima
neefikasna preduzea proizvode sve manje ili staju. Makroekonomska stabilnost
nema sposobnost uspostavljanja i jaanja trinosti sistema. To se mora
ostvarivati kreiranjem drugih tranzicionih elemenata i strukturnim promenama, a
ako to izostane ili kasni, neminovna posledica je sve nepodnoljivija tranziciona
recesija/depresija. netrini sistem, ili neki haotini nesistem,
V.
Procesi na prvoj ravni tranzicije, na destruisanju prethodnog netrinog ili kvazi trinog
sistema, ili nekog podsistema kao to je bankarski, mnogo su laki deo posla nego oni
na drugoj ravni, na kreiranju i osmiljavanju pojedinih elemenata i segmenata trinog
sistema u celini. To je oigledno na primeru bankarskog sistema. Posebno
naglaavamo da o tome ne govorimo kroz prizmu onih banaka nad kojima je ve u toku
postupak steaja i likvidacije nego imamo u vidu onaj drugi, mnogo vei korpus, za koji
se to najavljuje. Konkretno, bie moda mogue, a svakako lake likvidirati 80%
banaka, koje su, nesporno, devastirane i nedopustivo slabog boniteta, prvenstveno
zbog toga to, ne pojedinano nego kao celina, imaju 80% nenaplativih plasmana od
insolventnih preduzea, usput reeno svojih akcionara, nego izgraditi novi bankarski
sistem koji bi morao najpre sam biti zdrave konstitucije, lien sindroma upravljanja od
strane dunika. Oigledna manifestacija aksioma "kakva privreda - takve banke"? Da,
upravo tako! Iluzija je da bilo ko moe, ak i sa IMF- podrkom, napraviti dobre banke u
okruenju netrinih i neefikasnih preduzea i, ne menjajui naopake postavljene
stvari, preko banaka ozdraviti njihove organske, ali ambivalentne entitete -
dunike/akcionare. U odreenom trenutku parcijalno se moe i treba ruiti ono to ne
valja, ali problemi neminovno rastu ako se paralelno nita ne ini na kreiranju i
implementaciji novog bankarskog sistema na premisi "zdrava privreda - zdrave banke".
Implicitni zakljuak je oigledan: bez tranzicije preduzea u istinski trine entitete,
destrukcija starog bankarskog sistema ne moe biti onaj krak makaza koji e pomoi da
se oblikuje nov, zdrav bankarski sistem. Nije ovo pledoaje za bankarski status quo,
nego za bru sutinsku tranziciju realnog sektora (preuzea), kao centralnog dela
trinog sistema.

182
VI.
Donoenjem novog zakona i opredeljenjem za novi koncept privatizacije kapitala
preduzea, kontroverze o njoj nisu nestale.
1. Novi zakon o privatizaciji, karakteristian po preorijentaciji sa internog akcionisanja
na prodaju kapitala, preneo je na tranzicione dravne organe i institucije,
ovlaenja/obaveze ne samo iniciranja i kontrolisanja nego i funkcije upravljanja, pa ak
i operativnog izvravanja gotovo svih poslova; nee biti ba preterano karikiranje ako se
kae da su uprave preduzea unapred amnestirane od svake odgovornosti, a sindikate
u odsustvu tranzicionog konsenzusa i dalje nita ne spreava da svojataju ulogu arbitra
u pitanjima izbora privatizacionih partnera - buduih vlasnika kapitala.
2. Prioritet je dat pokretanju postupaka tenderske prodaje kapitala u nekoliko desetina
preduzea koja nisu do kraja privatizovana po ranijim propisima, a ubrajaju se u "bolje
stojea". Razlog je razumljiv: oekuje se da e za njihovu prodaju biti vie kupaca i da
e se tako ostvariti znaajan kapital za investicije u druge projekte. Uz to, pokrenuto je i
nekoliko aukcijskih privatizacionih prodaja. Kod veine uspean ishod nije bio izvestan.
3. Dalje, moe se oekivati da e u obliku stranih direktnih investicija (FDI) biti
ostvaren priliv kapitala u jo jedan broj osnovanih ili transformacijom organizovanih
akcionarskih drutava u kojima vie nema drutvenog kapitala. Broj ovako
dokapitalizovanih preduzea teko da e biti velik zbog suprotstavljenih interesa:
"dobro-stojea" preduzea u jo nepostojeem otrom konkurentskom ambijentu nisu
sklona da prihvate strateke partnere kao veinske vlasnike, dok ovi, po pravilu, upravo
to postavljaju kao uslov.
4. Tek kad se u preduzeima prodajom kapitala i dokapitalizacijom ostvari veinsko
vlasnitvo stratekih partnera zainteresovanih za postizanje konkurentnosti u izvozu i
visoke profitabilnosti, moe se oekivati njihovo restrukturisanje i poveanje efikasno-
sti/produktivnosti. Ali danas ini samo jednocifreni procenat.
5. Sva druga preduzea nai e se na predugakoj listi ekanja, vegetiranja, traj-
kovanja i traenja od drave da im obezbedi ili posao ili novac za plate, bez zadovo-
ljavajueg restrukturisanja i poveavanja efikasnosti/produktivnosti. Ako bi se
pretpostavilo da bi vei broj njih pokrenuo inicijativu za proces privatizacije, gotovo je
izvesno da bi se tranzicioni dravni organi i institucije pokazali kao uska grla, ak i kad
bi im kapaciteti bili viestruko vei.
6. U meunarodnoj tranzicionoj i privredno-razvojnoj literaturi identifikovani su i
elaborirani trendovi iz kojih se vidi da je restrukturiranje preduzea primarno jer
omoguuje da tek potom doe do intenzivnijih investicionih ulaganja. Dakle, realno se
ne moe oekivati da nerestrukturirana i neefikasna preduzea, koja jedva ivotare,

183
imaju istraene investicione mogunosti i pripremljene racionalne investicione
programe, iju bi brzu realizaciju omoguio nagli i obilni priliv kapitala ako bi se on
realno i mogao oekivati. Ali, istraivanjem je identifikovan obrnuti redosled: najpre
dolazi do svojinskog, organizacionog, trokovnog, upravljakog... restrukturisanja i
pokretanja postojeih resursa, da bi potom dolo do intenziviranja investicija,
multiplikativnog poveanja proizvodnje i drutvenog proizvoda, a tek u treoj fazi i do
"neto kreiranja" novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti.
VII.
Iz svega reenog proistie da je tranziciona strategija, iji se obrisi danas, dakle
naknadno, mogu nazreti iz najvanijih elemenata, zapravo zaobila najtea pitanja,
pomalo lakonski se pravdajui da ne eli da se bavi reavanjem kvadrature kruga, nego
pitanjima koja mogu brzo doneti opipljive rezultate. Ali, takvo opredeljenje je sporno.
Ta najtea pitanja - koja u velikoj meri zaista predstavljaju pomenuti zaarani krug -
mogu se saeti na sledei nain:
1. kako u uslovima velike nezaposlenosti i niskog drutvenog proizvoda uspostaviti
institucionalni presing koji treba da urodi konkurentskim odnosima i visokom efikas-
nou u najveem broju preduzea koja nee biti ni prodata ni obuhvaena stranim
direktnim investicijama (FDI);
2. kako u optim uslovima institucionalne nerazvijenosti i svekolikih strukturnih defor-
macija, uz atribut kreditno nesposobne zemlje, zemlje sa visokim politikim rizikom...
obezbediti visok priliv kapitala od prodaje preduzea i visok nivo drugih (vanprivati-
zacionih) FDI;
3. budui da, prema optem iskustvu FDI, ako ih i bude koliko optimisti oekuju - ne
dovode do ubrzanog poveanja zaposlenosti. Pitanje kako generisati snaniji
investicioni zamah (mnogo iri od FDI) koji treba da ublai problem nezaposlenosti i
doprinese poveanju efikasnosti, kako ga implementirati u uslovima velike ekonomske
neefikasnosti i nedostatka racionalnih/brzo efektuirajuih investicionih programa.
Da bi veliina i ozbiljnost problema bili jasniji treba navesti meunarodna iskustva,
iroko elaborirana u tranzicionoj literaturi, da investicije nigde nisu primarno reenje
tranzicionih problema. Parafraziramo samo neke stavove iz tog velikog fundusa.
Samo investiranje ne osigurava rani rast i oporavak - tj. ekonomski rast nee biti snaniji
ako se povea investiranje. Uzimajui u obzir da je potrebno vreme da investicije
rezultiraju outputom, normalno je oekivati da porast investicija bude praen
poveanjem ekonomskog rasta dve, tri godine kasnije. U ekonomijama u tranziciji, stope
investiranja u osnovne fondove obino poinju da rastu tek kada se zapone oporavak
ekonomskog rasta.

184
Objanjenje je da se rani rast moe pripisati efikasnim uincima koji su rezultat
odgovarajuih reformi, to pretpostavlja vrsta budetska ogranienja, liberalizaciju,
efektivno steajno zakonodavstvo... jaanje preduzetnitva, poveanja produktivnosti...
Dok nema uslova za trinu ekonomiju koja ima zadovoljavajuu efikasnost, samo
investiranje, ukoliko ga i bude, nee obezbediti stabilan razvoj.
Iz ovoga proistie: znaajnijem prilivu stranih direktnih investicija (mora da) prethodi
poveanje efikasnosti. Tranzicija se, dakle, nikako ne svodi na FDI, a to znai da i ne
moe poinjati sa njima, nego treba identifikovati ta je to to se moe i treba uiniti
u domenu strukturnih reformi i institucionalnih unapreenja nezavisno od FDI, to
dovodi do kakvog-takvog poveanja rasta koje, zatim, prate porast investicija i
daljnja uzlazna spirala.
Sve u svemu, odsustvo konzistentne tranzicione strategije se ne moe nadomestiti
odravanjem relativne makroekonomske stabilnosti, ok-terapijskim restrukturisanjem
banaka, suvie usko koncipiranom prodajnom privatizacijom i preteranim oekivanjem i
veliine i doprinosa od intenziviranja investicija. Ili drugaije reeno, nedonoenjem
sveobuhvatne i skladno koncipirane tranzicione strategije ne mogu se izbei problemi
koji lie na zaarani krug poput sledeeg:
1. poveanje efikasnosti nuno znai smanjenje prekobrojno zaposlenih,
2. s obzirom na postojeu stopu nezaposlenosti, kreiranje novih radnih mesta moralo bi
biti veoma intenzivno,
3. nema novih radnih mesta bez velikih investicija,
4. za veliki investicioni ciklus treba:
a. ne samo velike sume kapitala,
b. nego i veliki broj dobrih investicionih programa,
5. a gotovo je nemogue postojanje velikog broja dobrih investicionih programa u
uslovima neefikasnosti.
Stvar stoji upravo obrnuto: ovaj, ili ovakvi, circulus vitiosusi ne mogu se reiti bez
konzistentno koncipirane tranzicione strategije i iroke podrke njenom ostvarivanju.
VIII.
Na kraju, umesto zakljuka, poruka onima koji, moda, misle da od tranzicije u trini
sistem imamo prea posla ili koji misle da iz tranzicionog asortimana moemo birati ono
to je lake ostvarljivo ostavljajui ono to je tee za neka druga (moda postizborna)
vremena. Takvim pristupima nema ni odmicanja, a kamoli bega iz bede i siromatva
kroz ubrzani razvoj sve do blagostanja, asocijacije u Evropu, dostizanja zadovoljavajue
zaposlenosti...

185
Ako se, pak misli, da ima i veih vrednosti koje ne omoguuju da se na dnevni red
odmah i sada uzmu najtea pitanje tranzicije u trini sistem, neka nam ne bude
zamereno na sledeem komentaru. Gotovo da nita nije ostvarivo bez reavanja
najteih tranzicionih problema: ni odrive relativne stabilnosti, ni odrive konvertibilnosti
domae valute; nema ak ni pristupa u red ekanja na asocijaciju u Evropu; ne moe
biti vladavine prava, stabilne ni centralizovane ni decentralizovane, ni nacionalne i
graanske drave; ne moe u siromatvu biti ni vladavine prava ni demokratije, ni
slobodnog pojedinca ni liberalnog drutva. Mnogi od ovih ideala, barem u tendenciji,
jesu uslov razvoja trinosti, ali neuporedivo vie vredi obrnuto: bez efikasne, a danas je
nesporno da to znai autentino trine privrede, ni u vanekonomskim oblastima ni u
pojedinanim ekonomskim segmentima nema zadovoljavajuih i odrivih postignua.
[i] The notion of creative destruction is found in the writings of Mikhail Bakunin, Friedrich Nietzsche and in
Werner Sombart's Krieg und Kapitalismus (War and Capitalism) (1913, p. 207), where he wrote: "again out of
destruction a new spirit of creativity arises". The economist Joseph Schumpeter popularized and used the term
to describe the process of transformation that accompanies radical innovation. In Schumpeter's vision of
capitalism, innovative entry by entrepreneurs was the force that sustained long-term economic growth, even as it
destroyed the value of established companies that enjoyed some degree of monopoly power.
[ii] Kad se ovako stvari postave, lake je razumeti razliku izmeu pojmova reforme i tranzicije. Reforme nisu
dvoslojni proces, bar ne u smislu u kom ovde govorimo. Kao to i sama re kae, reforme ne znae nastojanje
da se sistem promeni nego pokuaje da se on popravi, unapredi, dogradi ... Za razliku od reformi, tranzicija znai
promenu sistema, prelazak iz netrinog u trini sistem, razume se, uz neminovnu destrukciju onih netrinih
elemenata koji su ikompatibilni sa trinim sistemom.
[iii] Re je o imanentnoj deformaciji netrinog sistema da na poveanu tranju reaguje
vie poveanjem cena nego proizvodnje (i uslovima nepotpune zaposlenosti), a da u
sluaju smanjenja tranje olako doputa smanjenje proizvodnje bez smanjenja cena.
***
Globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspenosti
nego je oteanim spoljnim finansiranjem deficita i debalansa samo
rekla: "car je go"

Tekstualni deo ovog lanka je aktuelan, iako faktografija koja je u njemu sadrana,
odnosno na kojoj je tekst baziran, potie iz vremena kad je lanak napisan i objavljen.
Stekli su se uslovi da se ta faktografija inovira i proiri i to je u velikoj meri uinjeno na
mnogim drugim mestima na ovom sajtu.
U lanku Sumorna ekonomska stvarnost Srbije umesto oporavka stagflacija
sadrane su gole injenice koje govore o najvanijim aspektima ekonomije Srbije na
kraju 2007. godine, dakle u vremenskoj taki u kojoj se globalna ekonomska kriza na

186
ovim prostorima jo nije oseala. Iz te faktografije moe se videti sve samo ne povoljna
ekonomska situacije to, drugim reima, znai da kraj 2007. jasno pokazuje slabe
rezultate dosadanjih tranzicionih procesa.
U ovom lanku, pored uvodnog akcentiranja i povezivanja sa drugim lancima, bie na
adekvatniji analitiki i struno-teniki nain dodatno i dopunjeno razmatrani glavni
aspekti sumorne faktografije ekonomske stvarnosti Srbije.
Uvodno akcentiranje i povezivanje sa drugim lancima
1. Dugoroni trend cena na malo inflacije
Tabela 1. - Indeksi cena na malo u periodu 1970-2007.godina
2. Ketanje drutvenog proizvoda od 1971.godine
Tabela 2. - Numeriki prikaz dugoronog trenda drutvenog proizvoda
Grafikon 1. - Grafiki prikaz trenda drutvenog proizvoda po ostvarenim i postuliranim
stopama rasta"
Tabela 3. - Lanani indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji u periodu 2000-2007 i
preraun u bazne indekse 2000 =100
3. Kljuni trendovi u spoljnoekonomskoj aktivnosti
Tabela 4. - Pokrivenost uvoza izvozom u %
Grafikon 2. - Grafiki prikaz trenda pokrivenosti uvoza izvozom
Tabela 5. - Uporedni podaci o kretanju deviznog kursa (dinar/EUR) sa kretanjem cena
na malo i deficitom PB - tekuih transakcija
Grafikon 3. - Grafiki prikaz kretanja deviznog kursa, kretanja cena na malo i deficita PB
- tekuih transakcija
4. Trendovi nezaposlenosti i bruto investicija u osnovne fondove
Tabela 6. - Kretanje stopa nezaposlenosti i investicija u Srbiji - numeriki podaci
Grafikon 4.- Grafiki prikaz kretanja stopa nezaposlenosti i investicija u Srbiji
5. Promene u sistemu finansiranja - u strukturi glavnih oblika plasmana/aktive banaka u
Srbiji
Tabela 7. - Promene u strukturi glavnih plasmana/aktive komercijalnih banaka u Srbiji u
periodu 1999-2007
Grafikon 5. - Grafiki prikaza promene strukture glavnih plasmana/aktive komercijalnih
banaka uSrbiji u periodu 1999-2007
6. Specifian zavrni sie: neefikasnost inherentan faktor u svim trendovima

187

Mnogi e verovatno eleti da panja ne bude previe fokusirana na samo stanje i
nastojae da razmiljanje usmere u jednom od sledea dva pravca:
1. Da tano je da je stanje sumorno, ali zar je moglo drugaije i biti, kad su oni pre
nas ovu zemlju gurnuli u duboku ekonomsku provaliju ije dno je jedva bilo na
etrdesetak procenata od nivoa na kojm smo bili 1989. godine!?
Drugi e rezonovati i replicirati otprilike ovako:
2. Znaju se razlozi zbog kojih se ekonomija Srbije survala tako duboko imajui u vidu
ratni raspad prethodne drave Jugoslavije, meunarodne ekonomske sankcije, NATO
bombardovanje ali, ta ste uradili vi, koji ste nas nasledili, iako Vam je Meunarodna
zajednica, delom i zbog ispiranja savesti za uinjeno tokom devedesetih godina,
namakla toliko finansijskih resursa koliko nikada nije bilo na raspolaganju, ili barem
nije teklo kroz Srbiju, u periodu od pet-est godina. ta ste vi opipljivo uradili, sem to
ste vlasnika (a time i upravljaka) prava, nad velikim delom ekonomije Srbije, dali u
ruke inostranih faktora?
I, rasprava na tu temu bi mogla biti beskonana, a korist problematina. Problematina
zbog toga to se sumorna ekonomska stvarnost Srbije i tranzicija iz ranijeg defektnog,
quazi-trinog sistema u efikasan trini sistem, moe na dobar nain razumeti samo
ako se uzmu u obzir svi relevantni faktori koji su imali znaajan uticaj na taj proces.
A to znai da treba uzeti u obzir situaciju i performanse koje su u Srbiji postojale u tri
relevantna perioda:
A. Situaciju i performanse u inicijalnom periodu, tj. u periodu tokom osamdesetih
godina. Re je o prvoj od tri relevantne decenije u kojoj su situacija, procesi i
performanse ekonomije Srbije bile razliite i od onih u druge dve decenije i od onih u
drugim tranzicionim zemljama.
U toj prvoj dekadi, tokom osamdesetih godina, koje treba posmatrati kao relevatni deo
dugoronog trenda, u Srbiji je dominirala realno negativna ekonomija (to se danas, uz
druge vidove nastojanja da se ostvare privilegije i finansijske koristi bez napora za
poveanje efikasnost, naziva rent seeking socety), nesvojinski, quazi-trini sistem i
njegove defektne, stagflacione performanse.... Razmiljalo se i o reformama, ali sasvim
nedovoljnim da bi se ta decenija mogla oznaiti kao poetak tranzicije.
B. Drugi segment na tom relevantnom dugoronom trendu (devedesete godine)
karakteristian je po poetku privatizacionih procesa, najpre na saveznom a zatim i na
republikom nivou, ali se, iz odreenih ideolokih predrasuda, instistiralo na nazivu
svojinska transformacija. Tranzicija je, takoe, oficijelno izbegavana, opstruisana,
razvlaena... ali je ipak u toj dekadi poela i ostvarena je ali nedovoljnim intenzitetom i

188
sa skromnim dometom. Pojavno, najvidljivija je bila u osnivanju ogromnog broja micro-
and small- enterprises, koja su kasnije, nakon, to im je onemogueno da ostvaruju
rent seeking prihode kroz poresku evaziju, u velikom broju prestala sa radom. Meutim,
postojale su velike druge promene. Moglo bi se rei da je tranzicija ostvarivana u veoj
meri nego to su vlasti elele. Naime, nakon to su Srbiji uvedene meunarodne
ekonomske sankcije, ekonomski ivot je bio prepun raznih sivih transakcija,
propadanja preduzea i ekonomije u celini, raznih mahinacija... Jednom reju ova
dekada se nikako ne sme izostaviti iz dugoronog trenda tranzicionih procesa, bez
obzira na to, ili upravo zbog toga, to je ona imala karakteristike opstruisane,
razvuene, sive, neregularne... privatizacije ali i sveopte devastacije ne samo
privatizacione nego i izolacione.
C. Trei period/dekada na tranzicionom trendu predstavlja period nakon 2001. godine.
Osnovna karakteristika tog perioda je bila orijentacija na ubrzanu prodajnu privatizaciju,
od koje su tranzicioni prihodi pripadali dravi, s tim to nosioci izvrne vlasti nisu sa
opozicionim strankama o tako vanom pitanju postigle konsenzus o strategiji upotrebe
tih visokih kapitalnih priliva da bi se obezbedio i efikasniji oporavak i razvoj i izlak iz
depresije u koju je Srbija dospela tokom devedesetih godina. Zbog toga i nije udno da
ni samo na odseku ovog dugornog trenda velikih ekonomskih promena u Srbiji nije
dolo ni do priblino zadovoljavajueg osposobljavanja za oporavak i razvoj, da bi se
to pre prevladale posledice prethodne dve dekade. Dakle, tranzicionim neuspehom
mora se smatrati i nedovoljno osposobljavanje za oporavak od posledica prethodnih
dekada; te posledice nee nestati same od sebe niti e ih neko drugi sanirati.
Valjano sagledavanje dugoronih kretanja tokom ova tri perioda ne moe se ostvariti
parcijalnim posmatranjem samo jednog, dva ili, eventualno, tri aspekta. Nuno je
kompleksno, meupovezano posmatranje i u nastavku e u tu svrhu biti prezentovani
sledei dugoni trendovi:
1. Dugoroni trend cena na malo inflacije,
2. Ketanje drutvenog proizvoda od 1971.godine,
3. Kljuni trendovi u spoljnoekonomskoj aktivnosti (deficit platnog bilansa, devizni krus),
4. Trendovi nezaposlenosti i bruto investicija u osnovne fondove,
5. Promene u sistemu finansiranja i u strukturi glavnih plasmana/aktivi banaka u Srbiji.
Na osnovu ovih kljunih aspekata predstavljenih u vidu trendova, moi e se ve na
kraju ovog lanka napraviti neto to e biti neka vrsta siea pod nazivom koji je sam po
sebi indikativan: Neefikasnost inherentan faktor u svim posmatranim trendovima.
A budui da nas u domenu otklanjanja tog hendikepa razvojne neosposobljenosti -
neizbeno ekaju veliki izazovi, mnogo tei od bilo kakvog provlaenja izmeu raznih

189
ekonomsko-politikih Scila i Haribda a to je najvanije ni najvetija plovidba u
ekonomsko-politikim vodama nije dovoljna da bismo pronali pravi put na naem
tmurnom horizontu, to e biti potrebe da mnogi, pa i ja, ovu temu dublje i svestranije
elaboramo na svim prikladnim mestima, pa i u novom lanku na ovom sajtu.
U drugom lanku, koji je u izvesnom smislu prologomena ovom re o lanku I.1.
Ekonomija Srbije u pretkriznom periodu - Neki "biseri", razdori i drugi faktori
tranzicione/ekonomske neuspenost prezentovana su neka miljenja jednog broja,
uglavnom uticajnih aktera, o naoj tranziciji nakon 2001. godine. Za izbor i prikaz tih
gledita ne bih mogao tvrditi ni da su iscrpna, ni po relevantnosti, najvanija. Ali,
pojedinano a i skupno, dovoljno govore o tome da akteri nae tranzicione i sveukupne
vlasti nisu imali ba jasnu sliku o tome u kakvim se makazama (gabuli) ekonomija
Srbije nalazi, i o tome ta i kako trebaju dalje raditi kad su poluge moi i vlasti dole u
njihove ruke. Mnoga od tih indikativnih pitanja bie vidljiva nego u ovom lanku a
kompletnije e biti apsolvirana u narednom, ili na nekim drugim mestima u okviru ovog
sajta.
(1) Prvo to pada u oi je injenica da je ve 2001. godine meu akterima
"petooktobarskih vlasti" ispoljeno nejedinstvo o reformama (Videti fragmente sa
Konferencije o strategiji reformi, Politika, 16.09.2001), pa nije udno to pomenuta
strategija, kao to se zna, nikada nije ni napravljena ni usvojena). Naalost, nego je
tada bilo jasno, a kasnije sve oiglednije, da i nije re o koncepcijskim razlika o tome
kako e Srbija izai iz ekonomske provalije u kojoj se nala tokom devedesetih, ve,
zapravo, o borbi za prevlast izmeu dve struje unutar tadanjeg DOS-a; konkretnije, o
borbi za ekonomsku mo kojom e se zadrati ta (pre)vlast, to je formulisano kao
prioritet ouvanja politike stabilnosti.
Neko e moda rezonovati da su to uobiajene igre na pluralizovanoj politikoj sceni.
To jeste tano, ali ako jedna (izvrna) strana vlasti koncipira privatizaciju tako bude
dominantan prodajni model, od koje se sredstva slivaju u dravnu kasu kojom ta strana
upravlja, onda je jasno da tu ima neto vie od (politike) igre: ubrzo se pokazalo da i
nije bilo najvanije koji je strateki koncept daljnje tranzicije ekonomije Srbije optimalan,
nego da se smatra da je politika stabilnost u Srbiji podjednako [je] vana kao i
dinamika ekonomskih kretanja. Drugim reima, pare od privatizacije prvenstveno za
kupovinu socijalnog mira, za obezbeivanje prosperiteta bez pokria, jer je to u funkciji
odravanja politike stabilnosti, tj. stabilnosti vlasti u naim rukama i to one efeektivne,
materijalne, a ne visoke dravne, dravotvorne, koju preputamo vama, drugoj grupaciji.
Dakle, ako je i nenapisana strategija koncipirana s takvim mislima u glavi, onda i ne
treba da udi to ekonomska stvarnost Srbije krajem 2007. godine nije bila manje
sumorna.

190

(2) A da je bilo takvih misli u glavama, potvruju barem neke izjave koje sam celovitije
citirao u gore navedenom lanku na ovom sajtu:
a) Izjava ...ova zemlja za tri do pet godina moe izai iz ove teke sitaucije... mogla je
biti izreena ili u totalnom nepoznavanju stvarnosti, ili u funkciji beskrupulozne politike
propagande...
b) Izjave da ...Jugoslavija nee imati tranzicionu recesiju..., odnosno da Tranzicione
recesije nije bilo, a da li e - ne znamo... mnogi i ne znaju ta je to tranziciona
recesija... (kao i slinu, koju smo ovih dana uli od ministra poznatog po egzotinim
izjavama i istupima) - kao da su dali profesori kojima je najvanije da javnosti dociraju o
konvecionalnim definicijama recesije (krajnje neprimerenim situaciji u kojoj je Srbija tada
bila), ne brinui mnogo o tome da pria moe biti shvena toliko logino koliko i
rasprava o tome da li oveka koji je u komi moe zadesiti jo i, na primer, zubobolja,
glavobolja... Ili je smisao u tome da se doprinese kakofoniji koja je zvuala priblino
ovako: sve to je bilo pre nas nita ne valja; od nas poinje svet i mi emo obezbediti
kontinuelni razvoj, bez ikakvih zastoja;
c) Izjavu da gradjani Srbije imaju mnogo razloga da budu ponosni na ono sto su postigli
u 2001, poto je SRJ "od najproblematinije zemlje sveta postala prvak u sprovodjenju
reformi i nada za ceo region" (podv. S.R.), kao da je izrekao neko ko nije nita uo o
tranzicijama u Poljskoj, Maarskoj, ehoslovakoj, drugim zemljama Centralne
Evrope... i ko nije imao pojma da su nas do 2000. godine prestigle zemlje koje su pre
tranzicije bile iza nas po gotovo svim parametrima;
d) Izjave (1) Srbija e prvi put posle dugog vremana iz globalnih kretanja imati
kolateralnu korist, i samo tri meseca kasnije (2) Globalna ekonomska kriza e
zaustaviti pozitivne ekonomske trendove iz prethodnih godina, toliko su oprene i obe
apsurdne, da je gotovo neverovatno da ih je mogao javno izgovoriti bilo ko, a pogotovo
ne ministar ekonomije. Ipak, ma koliko da su apsurdne, ovakve izjave imaju jasnu
poruku i intenciju: da, barem deo biraa, uvere da je naa tranzicija koncepcijski i
izvedbeno bila uspena sve dok nije nastupila Globalna ekonomska kriza. Ni rei o
stvarnoj istini da je ta kriza zapravo kriva zbog toga to je dekuraila do jue pohlepne
kupce i tako nam utanjila priliv finansijskih sredstava od prodaje ranije stvorenog, tj. od
prodaje ono malo to je preostalo. Dakle, da je kriva zbog toga to nita nee moi biti
kao to je bilo do sada, a ne zbog toga to e nas omesti da nastavimo da radimo
efikasno i optimalno. Nema rei o tome kad e doi vreme da zaraujemo (proizvodimo)
vie. To bi, valjda trebalo da nam kae ministar vera, ili neko drugi. A iznad svega lebdi
pitanje: koja je to dioptrija potrebna da bi se videlo nepostojee - ...pozitivni ekonomski
trendovi iz prethodnih godina...

191
Umesto da se o tome sporim sa bilo kim, bolje e biti da pustim da govori faktografija
tabela i grafikona. Pa ako te objektivne injenice kau da smo bili na dobrom putu da
uskoro (u ne tako dugom vremenu) dobijemo efikasnu ekonomiju, sloiemo se lako da
je ministar bio u pravu u njegovom vienju da su pozitivni trendovi privremeno ometeni
globalnom ekonomskom krizom; i to je jo vanije, podraemo vladu u nameri da
budue generacije dalje zaduuje kod IMF-a i na drugim mestima u inostranstvu,
rezonujui mirne savesti, otprilike ovako:
Jeste da vam ostavljamo poprilinu gomilu dugova, ali vam, s druge strane, ostavljamo i
rezultat uspeno obavljenog tranzicionionog posla: nedefektan, efikasan privredni
sistem i ekonomske subjekte u njemu, koji su, istina, u velikoj meri u inostranom
vlasnitvu, ali su tu, u Srbiji, na raspolaganju su vam da budete u visokom procentu
zaposleni, omoguuju vam da dobro radite i ostvarujete takav nivo GDP Srbije koji je
dovoljan da postepeno redukujete dugove koje smo vam ostavili, da pristojno ivite i da
ovu zemlju dalje razvijate.

1. Dugoroni trend cena na malo - inflacije
Tabela 1.
Indeksi cena na malo u periodu 1970-2007.godina
Prethodna godina = 100
1970 110 1990 691
1971 117 1991 221
1972 116 1992 9350
1973 118 1993
1)
109
1974 126 1994
2)
100
1975 125 1995 175
1976 109 1996 194
1977 113 1997 118
1978 114 1998 130
1979 121 1999 141
1980 130 2000 170
1981 146 2001 192
1982 128 2002 120
1983 137 2003 112
1984 158 2004 110

192
1985 174 2005 117
1986 187 2006 113
1987 216 2007 107
1988 295 2008 112
1989 1367

Napomene:
1) U hiljadama milijardi indeksnih poena.
2) Zbog uvoenja novih dinara krajem januara 1994, indeks izraava odnos nivoa cena decembar 1994 prema
februaru 1994,
Od 1999 bez podataka za Kosovo i metohiju
Hyperlink - http://webrzs.stat.gov.rs/axd/godisnjak/god2008pog11.pdf
Zbog hiperinflacije ve u 1989. a pogotovo u 1992. godini i mega inflacije u 1993-94, grafiki prikaz ne bi mnogo
govorio, pa ga zato izostavljam. Ipak, i sama numerika faktografija dovoljno govori.

193
2. Ketanje drutvenog proizvoda od 1971.godine
Tabela 2.
Numeriki prikaz dugoronog trenda drutvenog proizvoda
God.
Lanani indeksi
(stope rasta)
realnog drutvenog
proizvoda
Preraunati lanani
u bazne indekse
1989=100
Bazni indeksi uz
postulirane stope
rasta od 8%
1 2 3 4
1970
1971 108,8
1972 104,4
1973 105,0
1974 108,5
1975 103,1
1976 105,0
1977 108,0
1978 105,6
1979 107,3
1980 103,4 94
1981 101,7 96
1982 101,2 97
1983 98,4 96
1984 101,6 97
1985 100,3 98
1986 103,7 101
1987 98,4 99
1988 98,7 90
1989 102,1 100
1990 93,0 93
1991 88,3 82,1
1992 71,7 58,9
1993 69,2 40,7
1994 102,8 41,9
1995 105,5 44,2
1996 104,4 46,1
1997 107,4 49,5
1998 103,0 51,0
1999 81,7 41,7
2000 105,7 44,1
2001 105,7 46,6 47,2
2002 103,3 48,1 50,5

194
2003 101,5 48,8 54,5
2004 108,4 52,9 58,9
2005 106,2 56,2 63,6
2006 105,7 59,4 68,7
2007 107,5 63,9 74,2
2008 80,1
2009 86,5
2010 93,5
2011 100,9

Izvori i objanjenja:
- Indeksi do 1990. godine odnose se na SFRJ, a izvor su statistiki godinjaci razliitih godina bive drave, a
dobijeni su na bazi obrauna uz primenu stalnih cena 1972. godine.
- Indeksi za period 1991 1993. godine odnose se na SRJ a dobijene su na osnovu aproksimacije drutvenog
proizvoda na bazi stopa rasta drutvenog proizvoda u SRJ izraenog u stalnim cenama 1990. godine (Statistiki
godinjak SRJ/1995, str. 114),
- Indeksi za period 1994 2004. odnose na republiku Srbiju (s tim to su 1999. godine bez podataka za Kosovo i
metohiju) a dobijeni su na bazi obrauna uz primenu stalnih cena 1994. godine. Izvor podataka je SGRS za
2008,
Hyperlink http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0001&izbor=odel&tab=32
- Indeksi za period 2005-2007. godine odnose se na republiku Srbiju bez Kosova i Metohije, izraunati su na
bazi veliina realnog drutvenog proizvoda (u cenama 1994. godine) iji statistiki proraun (derivacijom iz
oficijelnih podataka o GDP) je izvrio mr Radisav Bugarin.

195
Grafikon 1.
Grafiki prikaz trenda drutvenog proizvoda po ostvarenim i postuliranim
stopama rasta

Bez obzira to se danas kao dominantni indikator ekonomske aktivnosti uzima nivo i
kretanje bruto domaeg proizvoda (BDP, GDP), na ovom mestu smo se opredelili da za
kljuni dugoroni trend realne ekonomije uzmemo kretanje drutvenog proizvoda (DP).
Za to postoje dva razloga. Prvo, podatke o njegovom kretanju, za razliite geografske
obuhvate (u okviru bive SFRJ), imamo za dugi vremenski period unazad i sve do 2004.
godine; tek nakon toga se kao glavni pokazatelj uzima GDP, dok se DP oficijelno vie
ne iskazuje. Dakle, za DP se moe izraziti mnogo dugoroniji trend, s tim to se javlja
problem da se izvedu njegove veliine za 2005. godinu i dalje, to je i uraeno. Pored
toga za tranzicionu zemlju koja ima znaajne finansijske transfere od prodajne
privatizacije koji se ukljuuju u GDP, on nije dobar pokazatelj realne ekonomske
aktivnosti; u periodu u kojemu su ti transferi znaajni, GDP daje utisak da je ekonomska
aktivnost vea nego to realno jeste.
Budui da za republiku Srbiju postoje zvanini podaci o ostvarenom drutvenom
proizvodu zakljuno sa 2004. godinom, logino je da je on uzet kao ekonomska veliina
za formiranje dugoronog trenda realne ekonomske aktivnosti, uz napomenu da su
procene izvrene samo za 2005, 2006 i 2007. godine. Da bi se videlo da su te procene
korektno uraene, i da je osnovano korienje drutvenog proizvoda za posmatranje

196
dugoronog trenda i za period 2001-2007. godine, kao kontrolni parametar dajem i
indekse industrijske proizvodnje za taj period. Ovi indeksi i sami za sebe dosta govore:
svojom minornou osporavaju tezu da e Globalna ekonomska kriza [e] zaustaviti
pozitivne ekonomske trendove iz prethodnih godina. Ili drugaije reeno potvruju
ocenu o neuspenosti tranzicije u realnoj ekonomskoj aktivnosti i u periodu posle 2000.
godine, kao to trend na grafikonu 1. plastino ilustruje.
Tabela 3.
Lanani indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji u periodu 2000-2007 i preraun u
bazne indekse 2000 =100

Godina Lanani indeksi Bazni indeksi
2000=100
2000

2001/00
100,1 100,1
2002/01
101,8 101,9
2003/02
97,0 98,8
2004/03
107,1 105,9
2005/04
100,8 106,7
2006/05
104,7 111,7
2007/06
103,7 115,9
Izvor: NARODNA BANKA SRBIJE Statistika, Ekonomska aktivnost Industrijska proizvodnja
Hiperlink: http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_1/80_1_2.pdf
3. Kljuni trendovi u spoljnoekonomskoj aktivnosti
Tabela 4
Pokrivenost uvoza izvozom u %

1976 66%
1978 57%
1980 60%
1982 77%
1984 85%
1986 96%
1988 76%
1990 76%
1996 45%

197
1997 49%
2000 51%
2001 44%
2002 41%
2003 45%
2004 38%
2005 48%
2006 51%
2007 50%
2000-7 47%

Grafikon 2.
Grafiki prikaz trenda pokrivenosti uvoza izvozom

Tabela 5.
Uporedni podaci o kretanju deviznog kursa (dinar/EUR) sa kretanjem cenana malo
i deficitom PB - tekuih transakcija

Bazni indeksi
deviznog kursa
2001 = 100
Bazni indeksi cena
na malo 2001=100
Bazni indeks deficita PB -
tekuih transakc.,
2001=100
2001 100,0 100,0 100,0
2002 103,0 119,5 232,1

198
2003 114,4 133,5 235,7
2004 132,1 147,0 214,2
2005 143,2 171,2 66,1
2006 132,3 193,0 136,0
2007 132,7 206,1 176,9

Grafikon 3.
Grafiki prikaz kretanja deviznog kursa, kretanja cena na malo i deficita PB -
tekuih transakcija

4. Trendovi nezaposlenosti i bruto investicija u osnovne fondove
Tabela 6.
Kretanje stopa nezaposlenosti i investicija u Srbiji - numeriki podaci

Godina Stopa nezaposlenosti
Stopa bruto invest.
u osn. fondove
1980. 16,0 32,0
1981. 15,5 28,8
1982. 15,9 27,0
1983. 16,0 24,4
1984. 16,3 22,7
1985. 16,8 21,2
1986. 17,2 20,4

199
1987. 16,8 20,8
1988. 17,2 18,0
1989. 17,9 19,2
1990. 19,7 16,7
1991. 21,4 19,6
1992. 22,8 19,0
1993. 23,1 17,1
1994. 23,1 14,7
1995. 24,6 13,3
1996. 25,7 11,9
1997. 24,9 11,1
1998. 25,1 10,6
1999. 26,1 9,7
2000. 21,0 10,4
2001 21,6 9,5
2002. 23,4 9,1
2003. 25,9 9,2
2004 26,0 9,9
2005 27,3 9,8

Grafikon 4.
Grafiki prikaz kretanja stopa nezaposlenosti i investicija u Srbiji

200
5. Promene u sistemu finansiranja - u strukturi glavnih oblika
plasmana/aktive banaka u Srbiji

Tabela 7.
Promene u strukturi glavnih plasmana/aktive komercijalnih banaka u Srbiji u
periodu 1999-2007

Sredstva kod NBS Javna i druga preduz. Stanovnitvo

1999 11,8% 69,0% 1,9%
2000 13,3% 63,1% 0,8%
2001 14,7% 59,5% 1,3%
2002 20,8% 50,4% 5,4%
2003 19,8% 52,2% 7,8%
2004 19,1% 50,7% 12,7%
2005 25,5% 46,0% 16,4%
2006 41,2% 33,5% 17,9%
2007 37,6% 33,4% 20,1%

Grafikon 5.
Grafiki prikaza promene strukture glavnih plasmana/aktive komercijalnih banaka
uSrbiji u periodu 1999-2007

201
Podaci iz relevantnog izvora Statistikog biltena Narodne banke Srbije, novembar
2008 o bilansima komercijalnih banaka Srbije (tabela 3 - Aktiva), o strukturi glavnih
plasmana komercijalnih banaka Srbije u periodu 1999-2007, na krajnje pojednostavljen,
ali i krajnje relevantan nain, pokazuju najvanije aspekte poslovanja komercijalnih
banaka. Razume se, nije to slika koja govori samo o poslovnoj politici komercijalnih
banaka ve, budui da su one, kao i drugde u svetu trine ekonomije, u kreiranju i
ostvarivanju svoje poslovne politike, istovremeno i samostalne i subordinirane od strane
centralne banke, u naem sluaju Narodne banke Srbije. Zato je, moda, bolje govoriti o
kreditnoj politici bankarskog sektora prema sektoru preduzea i sektoru stanovnitva. A
gore prezentovana tri pokazatelja te politike nedvosmisleno pokazuju da je dolo do
velike preorijentacije bankarske kreditne politike i prakse:
- svojiim obavezujuim propisima, NBS je direktno uticala da deo potencijala koji
komercijalne (moraju da) dre u NBS, od 11,8% krajem 1999. godini, poraste krajem
2007. godine na 37,6%;
- od preostalog potencijala, komercijalne banke su u 1999. godini ak 69,0% usmerile u
kreditiranje realnog sektora (sektor javnih i drugih preduzea), dok je taj udeo,
konstantno opadajui iz godine u godinu, krajem 2007. godine bio vie nego
prepolovljen i iznosio je samo 33,5%!?
- nasuprot tome, u istom periodu, uee kreditiranja sektora stavnitva (domainstava)
je poraslo sa 1,9% na ak 20,1% ukupnog potencijala (bilansne sume) komercijalnih
banaka krajem 2007. godine.
Meutim, ne bi bilo tano ako bismo rekli da je samo sektor komercijalnih banaka, ili
bankarski sektor, proizvoljno, ili samo iz nekih svojih uih interesa, izvrio ovako velike
promene u kreditnom finansiranju privrede. Razlozi za takvu promenu su mnogo dublji i
svestraniji.
Da bi plastino pokazao promene u domenu finansiranja privrede u toku ovde
segmentirana tri relevantna perioda posmatranja finansiranje tokom osamdesetih,
tokom devedesetih i sadanje finansiranje - koje sam saetim podacima ilustrovao u
ovom odeljku, teko da je u tu svrhu bilo mogue koncipirati numeriki trend i grafiku
prezentaciju. Kao ni u sluaju cena, tako ni u sluaju kretanja kamatnih stopa i deviznih
kurseva, ako bi opredelio za njih kao reprezentativne pokazatelje, ne bi bilo mogue
prevazii probleme koji proistiu iz hiperinflacija i megainflacije u Srbiji, a znatne tenike
probleme u prezentovanju kretanja deviznih kurseva bi predstavljala i revolucija u vidu
uvoenja delimino jedinstvene evropske valute. Zbog toga emo se morati zadovoljiti
deskriptivnom elaboracijom promena u sistemu bankarskog, externog finansiranja
privrede Srbije tokom ove tri dekade. Pritom je olakavajua okolnost to to su te
promene toliko velike, toliko oigledne, da ih i nee biti teko objasniti i razumeti.

202
U najkraem moemo odmah formulisati te promene i karakteristike: u osamdesetim
godinama (kao i u prethodnim periodima), u Srbiji je na snazi bila realno negativna
ekonomija, finansiranje kojim su ne samo obezbeivani neophodni finansijski resursi
nego su istovremeno ostvarivane i subvencije, dotacije, premije... rent seeking
modaliteti, u vidu prihodovanja dunikog, inflacionog dobitka.
U devedesetim godinama, iako su mnogi instrumenti realno negativnog finansiranja
(selektivno kreditiranje, premiranje, subvencionisanje...) praktino ukunuti (vie silom
prilika nego racionalnim opredeljnjem), teko da se uopte moe govoriti, naroito u
pojedinim godinama, o sistemu finansiranja. Naprotiv, previe primera je bilo o divljem
finansiranju: novac je u dakovima donoen u politiki podobna preduzea, devizna
sredstva su sklanjana na sigurna mesta u inostranstvu... Politika kreditiranja,
kamatnih stopa i deviznih kurseva je bila krajnje nekonzistentna i omoguavala je,
naroito preduzeima ili biznismenima (buduim tajkunima) bliim politikim i
monetarnim vlastima, ne samo preivljavanje, nego i enormno pekulativno i sivo
bogaenje, neku vrstu prvobitne akumulacije.
Najzad, u poslednjem periodu, nakon 2001. godine, u Srbiji je preovladala realna
ekonomija, barem u kreditnim odnosima, ali je previe pokazatelja koji govore da samo
to ni izdaleka nije dovoljno da se moe govoriti postojanju konzistentnog sistema
finansiranja, naroito u domenu politike troenja kapitalnih prihoda od prodajne
privatizacije, alimentiranja ponude devize na deviznom tritu i odravanja, iako kroz
ponudu i tranju, ipak netrinog i nerealnog deviznog kursa. Ako tome dodamo i
injenicu da je praktino izostalo finasiranja realnih investicija u nove i modernizaciju
postojeih kapaciteta, onda ve dobijamo dovoljno jasnu i nepovoljnu sliku sistema
finansiranja i u periodu nakon 2001. godine.
6. Specifian zavrni sie: neefikasnost inherentan faktor u svim
trendovima
Da bi se bolje mogao razumeti ovaj sie, tj. da bi se mogla videti meupovezanost svih
trendova o kojima je bilo rei i odeljcima 1-5 ovog lanka, bie korisno da se pitanju
realne ekonomije posveti malo dodatne panje. Pod sintagmom realne ekonomije,
podrazumeva se, pre svega, ostvarivanje realno pozitivnih kamatnih stopa i realnog
deviznog kursa. Umesto prisvajanja inflacionih (dunikih) dobitaka, umesto traenja
subvencija, dotacija, premija i svih drugih oblika privilegija, celokupni makroekonomski
ambijent i konstitucija mikroekonomskih jedinica trebalo bi da budu takvi da dominira
motivacija za poveanjem profita i to kroz maksimiranje svih aspekata efikasosti.
Upravo izostajanja tog momenta nemaksimiranje efikasnosti i nedovoljnog
osposobljavanja mikroekonomskih entiteta da mogu poslovati po propozicijama realne

203
ekonomije pokazao se kao problem i u predtranzicionom i u tranzicionom periodu, s
tim to se kod pojedinih trendova to manifestovalo na neto izmenjene nain.
Na samom poetku svetskog tranzicionog procesa, naizgled ispravno se postuliralo da
su privatizacija i tranzicija nuan uslov da preduzea sa promenjenom vlasnikom
strukturom, ponu da maksimiraju profit i u tom cilju efikasnost, razvoj, zapoljavanje...
Privatizacijom i tranzicijom bi bio eliminisan i stagflacioni nedostatak koji se, kao to je
poznato, kod nas u Srbiji ogledao u tome da preduzea, pod pritiskom neefikasnosti u
domenu trokova ili u domenu neostvarivanja ekonomije obima, preferiraju poveavanje
cena i onda kad im (zbog nemogunosti realizacije po tim cenama) proizvodnja ostaje
na nivou na kome je ukupan profit daleko od optimuma.
Meutim, paralelno s tim idealizovanjem procesa privatizacije i tranzicije, javila su se i
upozorenja (Anne O. Krueger, kasnije First Deputy Managing Director, IMF, a pre nje i
neki drugi teoretiari) na mogunost da princip maksimiranja profita, iako jeste nuan,
ne mora nuno biti i dovoljan za ostvarivanje efikasnosti. U njegovoj sutini je postulat
da e privatizovani mikroekonomski entiteti teiti maksimiranju profita, a (samim tim)
preko njega i maksimiranju ekonomske efikasnosti. I toga se glavnina ekonomista i
teoretiara privatizacije i tranzicije, a kod nas gotovo bez izuzetka, drala ko pijan
plota. Veina nije ni znala za opasnost, ili je tu opasnost sasvim ignorisala, da bi
privatizovana preduzea, mogla da nastave poznatom socijalistikom praksom
nastojanjem da ostvaruju zadovoljavajue prihode kroz dobijanje privilegija i olakica,
umesto sopstvenim naporima za maksimiranje efikasnosti.
Pogledamo li redom sve prezentovane trendove, nee nam biti teko da identifikujemo
uticaj inherentne karakteristike - odsustva maksimiranja ekonomske efikasnosti:
(1) Dugoroni rastui trend (indeksa, stopa) cena na malo inflacije (tabela 1), stalno je
veoma izraen; ako pomislimo da je moda ba u tom domenu poslednjih godina dolo
do znaajnog poboljanja, podaci iz tabele 5. nas nedvosmisleno demantuju: smirenije
kretanje cena na malo (bazni indeks 2007/2001 iznosi 132,7) omoguen je ili bitno
olakan injeniciom da je kroz znatno bri rast cena od deviznog krusa (bazni indeks u
istom periodu iznosio je 206,1) ostvarivan inflatorni dobitak - tradicionalni oblik
subvencionisanja neefikasnih. I nedavni zahtev privrednika upuen vlastima da
obezbede nii i stabilniji devizni kurs, ako ne drugaije onda zaduivanjem u
inostranstvu i alimentiranjem ponude deviza na deviznom tritu, to potvruje. Re je o
eklatantnom primeru rent seeking prakse: ako nam zaaduivanjem i intervencijama na
deviznom tritu ne obezbedite subvencionisani devizni kurs, poskupee uvoz, sirovine i
reprodukcioni materijal, trkovi ivota, a naa efikasnost nije tako visoka da bismo
mogli biti konkurentni da izvozom to pokrijemo ... Pria zvui poznato kao stara
gramofonska ploa - ve vie od tridesetak godina...

204
(2) Stope rasta drutvenog proizvoda u stalnim cenama (tabela 2 i grafikon 1) nego u
sedamdesetim godinama su bile nedovoljne, da bi se tokom devedesetih uruile u
duboku ekonomsku depresiju, a njihov rast nakon 2001. godine je suvie skroman da bi
zadovoljio potrebe oporavka. Mada ima i drugih veoma vanih faktora niskog
ostvarenog drutvenog proizvoda koji nisu ukljueni u ove trendove, kao to je, na
primer, zastareo, odnosno nizak tehnoloki nivo opremljenosti, jasno je da drutveni
proizvod ne moe pokazivati bolji trend ve zbog rezidualne pozicije obima prodaje koju
i danas ima u proizvodno/cenovnom mehanizmu, a o emu je bilo rei u prethodnoj
taki. To pitanje je toliko znaajno da zasluuje da ga potenciramo makar to liilo na
nepotrebno ponavljanje na malom prostoru: na zadovoljavajui nivo robne tranje
proizvoai sa strane ponude ne reaguju konkurentskim cenama nastojei da se
ekonomskom efikasnou izbore za sniavanje trokova i uklapanje u kombinaciju cena
i proizvodnje koja daje optimalan profit. Ako se to ne nadomesti kroz neke oblike
subvencija, dotacija, premija... proizvodnja ostaje na niem nivou, a iskazani drutveni
proizvod je nii. I to je naa stvarnost, tu inherentnu neefikasnost iskazuje nivo kretanja
drutvenog proizvoda ne godinama, nego decenijama.
(3) Za enorman deficit trgovinkog bilansa (u okviru platnog bilansa) (tabela 4. i grafikon
2) bilo bi udno da je povoljniji u uslovima gubitka izvoznika koji neminovno nastaje
(precenjivanjem) deviznog kursa domae valute; bez obzira na to da li se to ostvaruje
putem odravanja konvertibilnosti trinim putem, kroz ponudu i tranju deviza, ili
nekim otvorenim intervencionizmom. Kao to su u lanku I.1. Ekonomija Srbije u
pretkriznom periodu...potencirali i prof. uriin i prof. Savi, nedavno i prof. Miodrag
Zec, a i sam sam to i govorio i pisao jo u vreme proklamovane konvertibilnost Ante
Markovia ona je neizmerno poeljan faktor, samo ako proistie iz efikasnosti
privrede, tj. ako je privreda u stanju da, bez vanrednih intervencija, ostvaruje dovoljan
izvoz, priliv i ponudu deviza. Ali, ako se ponuda deviza alimentira troenjem zateenih
visokih rezervi, troenjem privatizacionog kapitala ili, to je jo gore, kumuliranjem
zaduivanja u inostranstvu, onda e to neminovno predstavljati subvencionisanje uvoza.
Istina, time i koenje inflacije i to stvara privid da je tako ostvarivana konvertibilnost
poeljna. Razume se, i u tom sluaju njeno dejstvo je korisno kao stabilizaciono,
aniinflatorno sredstvo, ali budui da nije izraz efikasnosti privrede, nego prikriveni oblik
subvencionisanja, intervencionizma, rent-seeking prisvajanja, jasno je da se na taj
vetaki nain ne moe odrati na dui rok. A posledice takve politike u kraem ili
duem vremenu - ostaju.
Meutim, nije subvencionisanje kursa i uvoza (i pojeftinjenje izvoza) jedini negativni
efekat niske ekonomske aktivnost u spoljnoekonomskoj aktivnost. U istom pravcu deluje
i neefikasnost koja se ogleda u visokim trokovima proizvodnje preduzea i njegovih
kooperanata i dobavljaa, ali i visoki trokovi celokupnog drutvenog ambijenta.

205
(4) Trendovi nezaposlenosti i bruto investicija u osnovne fondove su tesno povezani, ali
obrnuto proporcionalno. Razume se, nezaposlenost nije samo funkcija nedovoljnih
investicja (videti tabelu 6 i grafikon 4), nego i nivoa privredne aktivnost, o emu je bilo
rei napred. U svakom sluaju u pozadini visoke nezaposlenosti stoji niska ekonomska
efikasnost koja ne omoguuje da visoka privredna aktivnost - ni kroz visok izvoz, a ni
kroz postojanje dovoljnog broja efikasnih investicionih programa, visoku investicionu
aktivnost - uspostavljanje visoke zaposlenosti Kejnzijanskom evenijom. Kad bismo imali
visoku optu ekonomsku efikasnost, ona bi iznedrila dovoljan broj racionalnih (efikasnih)
investicionih programa, a kapitala bi se nekako ve nalo. Uostalom, zar u prethodnih
pet est godina nismo bili lieni oskudice priliva kapitala, a investicija u realnu
ekonomsku aktivu preduzea, ipak nije bilo ni priblino dovoljno. Prirodno, u takvim
uslovima nezaposlenost je neizbena i svako proklamovanje uvanja radnih mesta bez
poveanja ekonomske efikasnosti, mnogo veeg izvoza, realnih investicija... samo je
prazna politika pria.
(5) Na kraju samo jo nekoliko rei o nepovoljno prestrukturiranju bankarskih plasmana:
ne treba iskljuiti mogunost da je to prestruktiranje ne samo posledica ovakve ili
onakve politike kamatnih stopa, politike propisivanja rezervi i slino, nego treba dozvoliti
mogunost da slika bankarskih plasmana nije drugaija zbog toga to to one nemaju
na raspolaganju racionalnih, efikasnih investicionih programa koje bi finansirale, a koji
ne bili rizini i izazivali suvie veliki oprez finansijera.
Najvaniji aspekti ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom - izvoz, uvoz,

Exports
of
goods
and
services
(% of
GDP)
Imports
of
goods
and
services
(% of
GDP)
Procenat
pokrivenosti
uvoza
izvozom,
(kol. 2)/(kol.
3)*100
Deficit
platn.
bil. -
Current
account
balance,
% GDP
Deficit
platn.
bil. -
Current
account
balance,
u mlrd.
USD
Spoljni
dug -
External
debt
stock -
u mlrd
USD
Spoljni
dug - u
odnosu
na
izvoz
roba i
usluga
Foreign
direct
investment,
net inflows
(BoP,
current
US$) (u
milionima
USD)
Foreign
direct
investment,
net inflows
(% of GDP)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1994 11,1 62,6
1995 10,8 45,0
1996 9,4 454
1997 16,7 24,1 69,3 10,6 273 740,0 3,5
1998 23,6 30,9 76,2 -0,5 10,9 267 113,0 0,7
1999 17,5 27,9 62,8 -0,5 10,9 500 112,0 0,6
2000 23,9 40,5 58,9 -1,8 -0,2 11,5 524 51,9 0,9
2001 21,3 39,4 54,1 -2,5 -0,3 12,4 457 177,5 1,6

206
2002 19,6 40,1 48,9 -8,3 -1,2 11,4 379 567,3 3,8
2003 22,3 41,8 53,3 -7,3 -1,4 14,2 311 1.406,0 7,2
2004 23,5 50,1 46,9 -12,1 -2,9 14,5 254 1.028,1 4,3
2005 26,2 47,2 55,5 -8,7 -2,2 16,1 234 2.050,8 8,1
2006 29,9 51,4 58,1 -10,2 -3,0 19,8 224 4.968,0 17,0
2007 30,5 54,7 55,8 -16,1 -6,3 26,1 220 3.431,9 8,8
2008 31,1 57,6 53,9 -21,6 -10,3 30,4 213 2.996,4 6,3
2009 29,4 47,0 62,5 -7,1 -2,9 33,1 267 1.935,6 4,8
2010 34,9 51,4 67,9 -7,2 -2,8 32,2 231 1.340,2 3,5
2011 -9,1 -4,1
28.06.2012
WB WDI 28.06.2012

ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, externi dug, FDI vie
nego zabrinjavajua situacija, suvie "prenatrpana". Svesni smo da se takve tabele
teko, pa otuda i retko, paljivo i temeljno itaju. Pa, ipak, tako smo postupili iz razloga

207
to se u ovoj oblasti, moda vie nego u bilo kojoj drugoj, jasno kao na dlanu pokazuje
sva teina situacije u kojoj se ekonomija Srbije nalazi. I, ta vie, sva teina
neophodnog oporavka, a o razvoju je danas, ini se sasvim preuranjeno, ak
deplasirano i govoriti. Da bi se to videlo i razumelo neophodna je ira elaboracija od one
koje se moe uklopiti u jedan odeljak, ak i veeg lanka, nego to je ovaj. Smatrali smo
da na ovom mestu treba objedinjeno, makar i vudu prenatrpane tabele, dati
nerasparanu faktografsku osnovu za iru elaboraciju u posebnom problemski
koncipiranom lanku. U nastavku dajemo samo lapidaran komentar faktografije u tabeli
5, to ujedno predstavlja naznake pitanja i problema koje e biti elborirane u tom
posebnom lanku.
(1). Veoma su slabe izvozne performanse (kol. 2 i 4) koje neminovno dovode do
(2). Iz takvih izvoznih i spoljno-deficitnih performansi nuno proistie duniki
koji se uzimaju povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreb, ponovo uzimaju. Nije re
ni o tome da ne moe bez revolving kreditirinja, stalnog zanavljanja kredita. Prava je
istina da ekonomija Srbije, sa svojim sveukupnim, a napose izvoznim
karakteristikama, ne moe bez stalnog poveavanja, gomilanja dugova. A to tako
moe da ide neko, moda, ak, i due vreme, ali nikako ne moe sve vreme... Kad-
tad nuno dolazi do udaranja glavom u zid.
mesta podpredsednika vlade Srbije zbog toga to je Kotunici, i njemu slinima, vanije
ekonomskih aktera srpskog neoporavka i agonije, kao da odgovor nije jasan (itaj, kao
da jo nije dosta) pa evo, ponovo se uguravaju u najviu izvrnu vlast, da Srbiju usree
iluzornim FDI-spasom... !?!?

208
spoljnodeficitnih makaza u ekonomiji Srbije i zatvaranja makaza, tj. mogunosti, daljeg
gomilanja dugova - imati oblik ve vienih dubokih i irokih lomova kakvi bili: slom
Antine konevertibilnosti, blokiranja devizne tednje u bankama, pljakanja naroda
putem ulino-dilerskih operacija, Defina-Jezdinih piramidalnih ema... kreditiranja iz
primarne emisije neposrednih korisnika/preduzea nosilaca razvoja i ouvanja srpske
privrede... sve do sloma druge, Deda Avramove konvertibilnosti... Mnogi e,
verovatno, rei da nema razloga za takav pesimizam, ve da "treba biti pozitivan", ba
kao to redove zbija novi konglomerat vlasti: ne znajui ta treba raditi, od ega
poneti... nastavlja da "prodaje maglu" u vidu floskule odlazeeg evropska integracija
nema alternativu. Valjda verujui da e EU dok udari dlanom o dlan reiti ili ostaviti na
stranu svoje nereive probleme, primiti Srbiju u svoje okrilje mimo Kopenhagen
kriterijuma i, tek potom, urediti sve ono to u srpskoj ekonomiji i njenom ambijentu ne
valja. Nema ta, treba biti hrabar i verovati u sve to!!
***
Duboki uzroci - a ne samo dravna potronja - neostvarenog
oporavka i odsustva ekonomskog razvoja Srbije - kae faktografija
EBRD
Uvodna akcentiranja
U ovom lanku raspravljamo i o naizgled tabu-temi. Njen sadraj je, naime, dravna
potronja, koja se ve decenijama koristi kao deurni krivac za neuspeh paradigmi koje
su koriene i pre tranzicionog perioda, tj. tokom osamdesetih godina, zatim u
formulisanju famozne market fundnamentalism strategy pod implicite bespogovornim
nazivom Vashington consenzus, i dalje, tokom tanzicionog perioda, pa evo i danas.
Re je o implicitnoj tezi da je javna (dravna) potronja - ovde ne govorimo o javnom
sektoru u celini, nego samo o sveukupnoj budetskoj potronji - toliko visoka da gui i
onemoguava dobro restrukturisani realni sektor (tako se smatra, iako se to ne istie
suvie glasno) da ispolji bolje performanse u ekonomskom rastu, zaposlenosti, izvozu...
Jednom reju, u pitanju je teza da u enormnoj dravnoj potronjih lei neuspeh tranzicije
zasnovane na market fundamentalism strategy. Ako i nije istinito, ipak je korisno da se
izvri zamena teza i da se nametne shvatanje da nije problem to market
fundamentalism strategy dovodi do obaranja ekonomske aktivnosti, ve je, navodno,
glavni krivac, veliina dravna potrnje. Ali, najnovija faktografija Evropske banke za
obnovu i razvoj (EBRD), sadrana u njenom redovnom tranzicionom izvetaju, ovaj put
pod indikativnim i do pre izvesnog vremena nezamislivim naslovom "TRANSITION

209
REPORT 2009: TRANSITION IN CRISIS?" - govori drugaije, naroito kad je re o
Srbiji.
Ceolokupna tranziciona paradigma duboko je utemeljena na neoliberalnim postulatima
(naoj stunoj javnosti najpoznatiji predstavnici su Hayek i Friedman). Zaeci ove
paradigme u praksi datiraju iz prve polovine prolog veka, dakle, iz vremena
potiskivanja kejnzijanizma i preovladavanja monetarizma, a ona postaje dominantna u
ranim godinama druge polovine prolog veka. Dakle, pre tranzicione ere. A ve u
osamdesetim, postala je dominantna i na ovim prostorima, ne u tranzicionim
aktivnostima, koje jo i nisu bile aktuelne, nego u stabilizacionim koje su tada bili
akutne.
I, kao to tvrde mnogi, meu njima i tiglitz, kad je dolo do naglog sloma komunistike
doktrine, zapad je bio zateen pitanjem: kakvu paradigmu preporuiti/nemetnuti
postkomunistikim zemljama? I u nedostatku druge koja bi vie odgovarala stvarnoj
situaciji u bivim socijalistikim zemljama, ocenjeno je da Market fundamentalism
strategy i Vaingtoski konsenzus, nemaju alternativu. Sutina ove paradigme,
relevantna za pitanja koja ovde tretiramo, je u pustulatu da sam trini mehanizam nije
samo "korisna fikcija", ve da faktiki ima dovoljne (ali ne sve), unutranje, endogene
mehanizme, neophodne da, relativno samostalno, tj. na principu laissez faire, ili
slobodno prevedeno, na principu samoregulisanja, ekonomiju zemlje moe, najbolje to
je uopte mogue, da odrava u zoni zadovoljavajue zaposlenosti i ekonomskog
rasta. Najvanije komponente koje u neoliberalnoj paradigmi trinog sistema nisu
endogene (koje ne moe sam sistem da determinie) je koliina fiat novca i javni
prihodi i rashodi. Budui da ih trini sistem ne moe egzaktno da determinie, na
scenu nuno stupa ekonomska politika, i to u glavnoj ulozi. Ako ona tu ulogu igra dobro,
teza je da e trini sistem zasnovan na neoliberalnim ispoljiti optimalne performanse. I,
tako, doosmo nadomak poente. Da bi najortodoksnije pristalice i institucije mogli da i
dalje tvrde da je market fundamentalism strategy bio "najbolji bunar iz kojega su
oednele tranzicione zemlje mogle da se napiju vode" (modifikovana metafora pripada
Joan Robinson), treba po svaku cenu odrati tezu da za oigledne neuspehe nije kriva
sama neoliberalna trina paradigma, nego neto od onoga to je van tog mehanizma,
neto to nije endogeno, ve egzogeno, na emu su ovi ili oni akteri izgreili.
Ovde ostavljamo po strani monetarnu politiku (budui da ni sam bauk inflacije vie nije
toliko akutan, a i naa monetrna vlast je fundamentalistiki rigorozna), i panju
usredsreujemo na fiskalnu sferu, tanije na dravnu (budetsku) potronju. Proistie iz
prethodnog rezonovanja da mora da je ona kriva. I tako je ve godinama. ak i da je
teorijski optimalna na svakoj taki iroke lepeze koju ta potronja ima (a nikako ne
elimo rei da to jeste tako), ona bi opet bila optuivana da je kriva ve zbog toga to
nije manja. Prenebregava se injenica da dravna potronja nema karakter

210
proporcionalnih ve, uglavnom fiksnih makro-trokova, tako da se ne moe lako
prilagoavati smanjenju privredne aktivnosti. Ili, bolje reeno, u kriznim vremenima ne
moe nikako, jer je velik deo, uslovno reeno, varijabilnih makro trokova morao biti
preusmeren u fiksne. Od sutinskog znaaja je, meutim to, da se eli po svaku cenu
priguiti, preduprediti jedino ispravno rezonovanje da je problem prvenstveno u
smanjenoj privrednoj aktivnosti , a ne toliko u nesmanjenim fiksnim makrotrokovima
drave. Iz EBRD podataka , sadranih u narednoj tabeli, se vidi da je realni bruto
domai proizvod Srbije krajem 2008. godine na nivou od samo 72% onog koji smo imali
1991, dok dravni (budetski) trokovi ne odskau od onih u drugim zemljama. Ako je
tako, a jeste, (to smo ve na vie mesta i sami izneli) da li jo neko ima smelosti da tvrdi
da je osnovni problem ekonomije Srbije u tome to dravna potranja nije, na primer,
28% manja (i kad bi mogla biti), ia ne u tome to drava nije u stanju da osmisli
paradigmu, i snano doprinese njenom ostvarivanju, kojom je GDP ve trebao biti vie
nego 28% vei, kao to je kod mnogih drugih zemalja.
Raspravljanje o temi da li je primarni problem u slaboj, neoporavljenoj privrednoj
aktivnosti, ili o previsokoj dravnoj potronji, ne mora biti skolastiko, tj. ne mora liiti
na sporenje ta je starije kokoka ili jaje, s obzirom na to da se u konkretnom
sluaju moemo posluiti komparativnom (uporednom) analizom, s ciljem da otkrijemo
na kojoj mi to strani trimo na strani previsoke dravne potronje ili na strani
nedovoljno oporavljene ekonomske aktivnosti, nedovoljno oporavljene od tranzicione
depresije, meunarodno-sankcijske devastacije, NATO-destrukcije i
neostvarenog/mlitavog oporavka nakon 2001. godine.
Da bismo izbegli korienje argumentacije tipa ja mislim, ja smatram, ini mi se,
ubeen sam da..., u nastavku "dajemo re" faktografiji Evropske banke za obnovu i
razvoj (EBRD), budui da je upravo ona imala i jo uvek ima ulogu specifinog
tranzicionog mentora u Evropskom regionu. A samim tim e biti jasno koliko je
ispravno ono to je sadrano (i to nam se namee) u International Bank for
Reconstruction and Development, Program document, for a proposed loan in the
amount of EUR 70.1 million (US$ 100 million equivivalent) to Republic of Serbia, od 5.
oktobra. 2009. godine.

211
Tabela 1
Za neostvareni oporavak i odsustvo ekonomskog razvoja nije kriva exscesna
dravna potranja, ve neto drugo - kae faktografija EBRD
Sveukupni buetski
rashodi (In % of GDP)
Rast relnog GDP u
odnosu na preth. god.
(u %)

Aritmet.
pros
godi.
stopa u
pariodu
Estimate
Aritmet.
prosek
stopa
realnog
rasta u
periodu
Estimate
Indeksi
oporavka i
razvija -
dostignutog
nivoa realnog
GDP u 2008
(1989=100)
2003-07 2008 2002-07 2008
1 2 3 4 5 6
Zemlje koje IMF tretira kao Advanced Economies - Euro area
Slovakia 37.4 34.9 6.7 6.4 164
Slovenia 44.8 43.6 4.7 3.5 156
Zemlje koje IMF tretira kao Advanced Economies - ali ne Euro area
Czech Republic 44.8 42.4 4.9 2.7 142
Zemlje koje IMF tretira kao Emerging and Developing Economies a koje su u EU
Bulgaria 37.0 36.5 5.8 6 114
Hungary 49.9 49.6 3.8 0.6 136
Poland 43.3 43.1 4.5 4.9 178
Romania 33.1 37.6 6.2 7.1 128
Estonia 34.2 39.9 8.2 -3.6 147
Latvia 36.0 39.4 9.2 -4.6 118
Lithuania 33.6 37.4 8.3 2.8 120
Zemlje koje IMF tretira kao Emerging and Developing Economies a koje nisu u EU
Albania
29.1 33.0 5.5 6.8 163
Belarus
47.7 49,5 8.5 10 161
Bosnia and
Herzegovina
42.1 50.9 5.4 5.4 84
Croatia
43.0 40.8 4.8 2.4 111
Republic of
Macedonia
34.0 35.2 3.6 4.9 102
Moldova
37.5 41.6 6.2 7.2 55
Montenegro
41.5 42.9 5.4 7.5 92

212
Russia
30.9 33.6 6.9 5.6 106
Serbia
43.2 42,9 5.8 5.4 72
Ukraine
42.4 47.3 7.5 2.1 70
Turkey
25.1 23.3 6.8 1.1 221

Izvori podataka:
Za stope rasta i indekse realnog GDP 2008/1991: "EBRD Transition Report 2009: Transition in crisis?",
Novembar 2009, (Table A.1.1.1)
Za svekupne dravne/budetske rashode: "EBRD Transition Report 2009: Transition in crisis?", Novembar 2009,
(Table A.1.1.4)
Na podatak da smo sada, u realnom izrazu, dostigli tek oko tri etvrtine bruto domaeg proizvoda koji smo imali
1991. godine, mnogi e reagovati: "ma to nije mogue", "nemojte biti neozbiljni", "pa svakome je jasno da se
danas ivi bolje nego pre dvadesetak godina"... i tome slino.

Takva neverica nije samo plod propagandnih manipulacija da smo "ampioni tranzicije",
da je globalna kriza ta koja je (samo na kratko) prekinula "snane pozitivne (razvojne)
trendove"... ve je, zaista tano, da se prethodnih godina bolje ivelo nego u mnogim
ranijim godinama. Ali, gore navedeni podatak ne govori o "boljem ivotu", a pogotovo ne
o tome na emu se on zasniva, ve govori o tome kakva nam je ekonomska aktivnost,
efikasnost., proizvodnja. Da bi se bolje razumeli, posluimo se drastino karikiranom
hipotezom: "uh, kako bismo tek dobro iveli da smo zajmili jo 30 milijardi USD i to
upotrebili za potronju" (a ne za investicije i razvoj).
Drugim reima, mogue je da jedan broj profesionalnih ekonomista, a ni bolje stojeeg
dela stanovnitva, teko prihvata ovakvu faktografiju i rezonovanje. Uostalom, tako
mnogi (sa nostalgijom) govore i o "zlatnim sedamdesetim", iako se ni tada "bolji ivot"
nije zasnivao na valjanom privrednom sistemu i dobrom i efikasnom radu. I tada je
pokrie bilo u velikom kreditnom zaduivanju. Ali, tada je ono na "bolji ivot" uticalo
posredno, preko snanog "investicionog ciklusa" i intenzivne privredne aktivnosti (nije
teko prisetiti se ta je sve tada graeno i izgraeno), a ne direktnim pokrivanjem
debalansa izmeu nedovoljne proizvodnje i sveukupne finalne potronje (ne samo
javne nego i privatne, line), kao to je to sluaj u prethodnih skoro deset godina.
Dakle, trebalo bi da se prihvati gorka injenica da nam je ekonomska aktivnost (i sve to
na nju utie) onakva kako o njoj govori suva faktografija, a to to ivimo "iznad svojih
mogunosti" proistie iz injenice da se ogromni i razni debalansi, deficiti i neravnotee
pokrivaju ne proizvodnjom nego "tranzicionim prihodima, zapravo troenjem ranije
stvorene supstance, i kumuliranjem spoljnjeg duga. Naravno, to ne moe trajati dugo,
bez obzira kad e se i kako okonati globalna ekonomska kriza. To jo nije jasno ni
onima koji su u poziciji da dalje i bolje vide, ali je jedno jasno: nakon njenog okonanja

213
nita vie nee biti kao pre. Mogunosti potronje iznad stvorenog, mogu biti samo
manje a nikako vee! Sa ili bez Evropske unije, koja se ne sme shvatiti kao neka
spasonosna, "bogom dana" "krava muzara".
***
Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim
indeksima 1989 = 100

Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim indeksima
1989 = 100
90 -8,0 92
91 -9,8 83
92 -27,2 60
93 -30,5 42
94 2,5 43
95 6,1 46
96 7,8 49
97 10,1 54
98 0,7 55
99 -11,2 48
00 5,3 51
01 5,3 54
02 4,1 56
03 2,7 58
04 9,3 63
05 5,4 66
06 3,6 69
07 5,4 72
08 3,8 75
09 -3,5 72
10 1,0 73
2000-10 3,9
1990-2010 -0,8


214

Skreemo panju na izuzetan znaaj onoga to nam kau bazni indeksi 1980 = 100.
Prvo, oni pokazuju koliko je bila velika destrukcija, duboko propadanje, u devedesetim.
A indeks za 2010. od svega 73 u odnosu na 1989.godinu govori koliko je ostvareni
oporavak posle 2000. godine bio slab, mlitav, daleko od neophodnog i mogueg.
***
Bruto nacionalna tednja i investicije i rast mase zarada, plata - u
ekonomiji Srbije
Pokazatelji o dinamici investicija -
iz domaih statistikih izvora

Bruto domaa
tednja -
Gross
domestic
savings (% of
GDP)
Bruto domae
investicije -
Gross capital
formation, % od
GDP
Lanani indeksi
investicija u
osnovna
sredstva
Bazni indeksi
(1989 = 100)
izraunati iz
lananih
Gross average
monthly
earnings in
economy
(annual
average)
1 2 3 4 5 6
1989 108,6 100,0
1990 79,9 79,9
1991 85,3 68,2
1992 70,1 47,8
1993 62,4 29,8
1994 88 26,2
1995 96,2 25,2
1996 94,3 23,8 92,3
1997 4,7 12,1 100,8 24,0 21,1
1998 2,2 9,6 97,8 23,5 28,5
1999 0,2 10,5 70,1 16,4 17,0
2000 -7,9 8,8 113,2 18,6 91,1
2001 -4,2 13,9 95,8 17,8 129,6
2002 -9,5 11,0 99,2 17,7 51,7
2003 -5,0 14,5 103,1 18,2 25,3
2004 1,7 28,3 115,9 21,1 23,7
2005 2,8 23,7 105,9 22,4 24,1
2006 2,6 24,1 24,4
2007 4,8 29,0 22,0

215
2008 3,2 29,7 17,9
2009 5,3 23,0 -3,3
2010 6,3 22,8
Izvori
consumption).
considered capital formation. Source World Bank national accounts data, and OECD National Accounts data
files. Catalog Sources World Development Indicators
veliki broj godina, naroito iz prve polovine devedesetih (to se vidi i iz kolona 2 i 3), u kolonama 4 i 5 ubaeni su
podaci o kretanju investicija iz domaih statistikih izvora, mada i tu ima problema u komponovanju dugoronih
serija, budui da se podaci od 2005. godine vie ne prate u stalnim cenema 1994. kao ranije, nego u stalnim
cenema iz 2002.

Podaci u tabeli 3, iako nekompletni, izuzetno su znaajni, jer govore o sutinskim
pitanjima. Budui da su ovi problemi viedecenijski, oni ubedljivo svedoe i o tome
zato je tranzicija bila neophodna, ali i o uzrocima slabog oporavka u ovoj dekadi.
Zakljuak je oigledan i svodi se na to da je, uprkos drastinim promenama, sutinski
problem ostao nereen: u Srbiji nije uspeno ostvarena tranzicija u efikasnu trinu
privredu. Tom pitanju, s obzirom na izuzetno velik znaaj, posveen je poseban lanak
Efikasna trina ekonomija to je morao biti tranzicioni cilj i dalje je u Srbiji misaona
imenica . Iako je situacija dramatino drugaija, ekonomija Srbije se ni funkcionalno ni
materijalno nije promenila nabolje. ak mnoge injenice govore suprotno!
Ne moe se prenaglasiti koliko je velika opasnost koncentrisana upravo u ovom
domenu. I ta opasnost se mora explicirati i potencirati, uvek i na svakom mestu:
- prva opasnost je domaa, vidljiva na svakom koraku napadno bavljenje, istina
vanim, ali ne fundamentalnim, nego izvedenim pitanjima: koliki nam je deficit budet,
gde nai nedostajue pare, preti li opasnost od bankrota drave... Jednom reju, u
fokusu su razliiti aspekti ekonomske politiku, a zanemareno su fundamentalna pitanja:
kako uspostaviti konkurentski, preduzetniki privredni sistem; kako uspostaviti ciljnu
funkciju u vidu ostvarivnja i iskazivanja to veeg profita; kako reiti problem
nepostojanja trita rada; kako eliminisati hronine deformacije u vidu poreske evazije,

216
mekog budetskog ogranienje na svim nivoima sa primarnim aritem u budetskim
deficitima i gubicima uopte, a prvenstveno u javnom sektoru. Zatim: kako reformisati
dravu i njenu operativnu nadreenost dominantnom javnom sektoru, koja ne znai
nita drugo nego viepartijski privredni sistem, s jedne, i podreenost tajkunskoj kasti
to se naziva capture of state, s druge strane; kako izai na kraj sa ve
matestaziranom korupcijom...
- druga opasnost je evropejska, vidljiva i u floskuli da evropske integracije nemaju
alternativu! U emu je tu opasnost? Pa u oekivanju da e nam EU reiti gore
pomenuta fundamentalna pitanja. A ona, EU, e nam, zapravo, uz poneto para,
nametati market-fundamentalism policy, koja je stagnaciona i u zemljama sa razvijenim
trinim sistemima; a u zemljama sa trinim ne-sistemima ne moe ih nikako
uspostaviti ta strategija/politika bez neposrednog rada na njegovom utemeljenju, u
emu EU nikako nije i nee biti prvozaduena a pogotovo ne izvrna, ve samo
svojevrsna superviziona instanca ...
Tabele 2. sadre podatke koji, ako se itaju ne povrinski, pojavno, nego dubinski,
tragajui za kauzalnou, za odgovorm na pitanje zato su takvi kakvi jesu... potvruju
opravdanost potenciranja sutinskih, dobinskih promena...
Upravo u tom smislu uvrstili smo kolonu 6. Re je o podacima: Gross average
monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih bruto zarada,
plata. I vidimo (bez obzira na nepostojanje tih podata podataka za nekoliko godna), da
deo GDP za masu zarada, plata, raste bre od bile ega drugog i nezavisno od
kretanja proizvodnje, produktivnosti, potrebe za investiranjem i oporavkom. I toj je
Ahilova peta, prvorazredni problem srpske (ranije i jugoslovenske) ekonomije:
nezavisno od potrebe oporavka i razvoja, akumulacija i dalje ima izrazito
rezidualni karakter. To govori da nemamo trite rada, na kojemu bi se
uravnoteavale ne samo plate unutar svog korpusa, nego i agregat plata sa
agregatom akumulacije. Logian i neizbean zakljuak za svakog dubokomisleeg
ekonomistu je da ako nemamo trita rada, ne moemo imati ni trinost, a
pogotovo ne samoreguiuu, neoliberastiki postuliranu. A to je samo jedan od
fundamentalnih aspekata iji prirotet reavanja, u odnosu na preokupiranost u sutini
samo korektivnim ekonomsko-politikim temama, potenciramo i ovde i u drugim
lancima.
P.S. Zalaganje za poveanje bruto domae tednje izgleda deplasirano, pa i degutantno
u zemlji sa toliko bednih plata i niskih penzija... Meutim, zalaganje za mnogo veu
bruto domau tednju je makroekonomska tema i, razume se, ne znai da je nepoeljan
rast zarada ali u nekim razumnim, socijalno prihvatljivim , da ne kaemo humanim
rasponima, za ovaj nivo opustoene ekonomije. Taj problem se tretira ka tabu,

217
nedodirljiva tema. Kao: u eri liberalistikog trinog fundamentalizma to regulie trite
rada!! Koje??? Onog kojega u Srbiji nema ni u rudimentarnom obliku? I ne moe biti pri
ovolikoj nezaposlenosti.
***
tednja (akumulacija), investicije i rast zarada - Primer Srbije i
problemski komentar

Zbog znaaja ovih podataka i veliine problema koji oni pokazuju, u ovu tabelu (u
kolonu 6) uneli smo i podatke koji ih indirektno potvruju, a i sami po sebi govore o,
moe se bez preterivanja rei, problemu svih problema. Re je o podacima: Gross
average monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih
bruto zarada, plata. I vidimo (opet iz podataka za nepotpuni niz godina), da deo
GDP za masu zarada, plata, raste bre od bile ega drugog i nezavisno od kretanja
proizvodnje, produktivnosti, potrebe za investiranjem i oporavkom. Dakle, i to je Ahilova
peta, prvorazredni problem srpske (ranije i jugoslovenske) ekonomije: nezavisno od
potrebe oporavka i razvoja, akumulacija i dalje ima rezidualni karakter. To govori da
nemamo trite rada, na kojemu bi se uravnoteavale ne samo plate unutar svog
korpusa, nego ni agregat plata sa agregatom akumulacije. Logian i neizbean
zakljuak za svakog ekonomistu je da ako nema trite rada (a pored toga ni regularan
celokupan ekonomski.
Zalaganje za poveanje bruto domae tednje izgleda deplasirano, pa i
degutantno u zemlji sa toliko bednih plata i niskih penzija... Meutim, zalaganje za
mnogo veu bruto domau tednju je makroekonomska tema i, razume se, ne
znai da je nepoeljan rast zarada ali u nekim razumnim, socijalno prihvatljivim ,
da ne kaemo humanim rasponima, za ovaj nivo opustoene ekonomije. Taj
problem se tretira ka tabu, nedodirljiva tema. Kao: u eri liberalistikog trinog
fundamentalizma to regulie trite rada!! Koje??? Onog kojega u Srbiji nema ni u
rudimentarnom obliku? I ne moe biti pri ovolikoj nezaposlenosti.

Faktografija o "uzroku svih uzroka" slabe ekonomije Srbije: u svim sistemima
kroz koje je "tumarala", motivacija za ostvarivanje dovoljne akumulacije bila je
slaba
Pokazatelji iz domaih statistikih izvora
o dinamici investicija
Bruto domaa
tednja - Gross
domestic
Bruto domae
investicije -
Gross capital Lanani indeksi Bazni
Rast mase
mesenih bruto
zarada/plata

218
savings, % of
GDP
formation, % od
GDP
investicija u
osnovna sredstva
indeksi (1989 =
100) izraunati iz
lananih
(godinji prosek)
u ekonomiji
zemlje, u %
1 2 3 4 5 6
1989 108,6 100,0
1990 79,9 79,9
1991 85,3 68,2
1992 70,1 47,8
1993 62,4 29,8
1994 88 26,2
1995 96,2 25,2
1996 94,3 23,8 92,3
1997 4,7 12 100,8 24,0 21,1
1998 2,2 10 97,8 23,5 28,5
1999 0,2 10 70,1 16,4 17,0
2000 -7,9 9 113,2 18,6 91,1
2001 -4,2 16 95,8 17,8 129,6
2002 -7,6 18 99,2 17,7 51,7
2003 -0,9 23 103,1 18,2 25,3
2004 3,2 24 115,9 21,1 23,7
2005 2,8 21 105,9 22,4 24,1
2006 2,6 23 24,4
2007 4,3 24 22,0
2008 5,3 24 17,9
2009 7,4 19 -3,3

Izvori i objanjenja:
consumption).
Source World Bank national accounts data, and OECD National Accounts data files. Catalog Sources World
Development Indicators
veliki broj godina, naroito iz prve polovine devedesetih (to se vidi i iz kolona 2 i 3), u kolonama 4 i 5 ubaeni
su iz domaih statistikih izvora pokazatelji o dinamici investicija, mada i tu ima problema u komponovanju
dugoronih serija, budui da se podaci od 2005. godine ne prate vie u stalnim cenema 1994. kao ranije, nego u
stalnim cenema iz 2002.

219

Podaci u gornjoj tabeli, iako nekompletni, izuzetno su znaajni jer govore o sutinskim
pitanjima. Budui da su ovi sutinski problemi viedecenijski, oni ubedljivo govore i o
tome zato je tranzicija bila neophodna, ali i o uzrocima slabog oporavka u ovoj dekadi.
Zakljuak je oigledan i svodi se na to da je, uprkos drastinim promenama, sutinski
problem ostao nereen: u Srbiji nije uspeno ostvarena tranzicija u efikasnu trinu
privredu. Iako je situacija dramatino drugaija, ekonomija Srbije se ni funkcionalno ni
materijalno nije promenila nabolje. ak mnoge injenice govore suprotno!
Nekompletnost podataka je evidentna, a poznati su i razlozi zbog ega je to tako: u
meunarodnim bazama ne postoje svi podaci za Srbiju. To se naroito odnosi na prvi
deo devedesetih godina, kao to je sluaj u koloni 2 i 3 sa Bruto domaom tednjom
i Bruto domaim investicijama. Zbog toga smo, u cilju vee potpunosti, u koloni 4 a
na osnovu nje i u koloni 5, morali koristiti Pokazatelji o dinamici investicija - iz
domaih statistikih izvora. Meutim, i tu postoji problem. Kao to je poznato u
makroekonomskim statistikim iskazima prestalo je korienje cena iz 1994. godine kao
stalnih cena i poela je primena cena iz 2002. u tu svrhu. To je, razume se, iz mnogo
razloga bolje, ali izaziva problem u konstruisanju dugogodinjih serija podataka. Ali,
jedni (meunarodni) i drugi (domai) podaci se dopunjuju i u stanju su da prue
pouzdane informacije i zakljuke (naroito u komparaciji sa podacima o drugim
zemljama, sadanim u lanku Celovita komparativna faktografija o prethodnoj dekadi
propadanja i o sadanjoj dekadi izneverenih oekivanja - 15 zemalja, 1990-2009) a to je
da su investicije u Srbiji najpre niske, a zatim i da imaju dugoroni izrazito
opadajui trend, ne zamo od 1989, nego, istina u blaoj formi, jo od poetka
osamdesedesetih. To je za oporavak i razvoj prvorazredni problem i uzrok, utoliko pre
to su se nedvosmisleno pokazale i dokazale "Iluzije prevelikog oekivanja od Foreign
Direct Investments (FDI)"
Zbog znaaja ovih podataka i veliine problema koji oni pokazuju, u ovu tabelu (u
kolonu 6) uneli smo i podatke koji ih indirektno potvruju, a i sami po sebi govore o,
moe se bez preterivanja rei, problemu svih problema. Re je o podacima: Gross
average monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih bruto
zarada, plata. I vidimo (opet iz podataka za nepotpuni niz godina), da deo GDP za
masu zarada, plata, raste bre od bile ega drugog i nezavisno od kretanja
proizvodnje, produktivnosti, potrebe za investiranjem i oporavkom. Dakle, i to je
Ahilova peta, prvorazredni problem srpske (ranije i jugoslovenske) ekonomije:
nezavisno od potrebe oporavka i razvoja, akumulacija i dalje ima rezidualni

220
karakter. To govori da nemamo trite rada, na kojemu bi se uravnoteavale ne
samo plate unutar svog korpusa, nego ni agregat plata sa agregatom akumulacije.
Logian i neizbean zakljuak za svakog ekonomistu je da ako nema trite rada (a
pored toga ni regularan celokupan ekonomski i drutveni ambijent) ne moemo
imati ni trinost, pogotovo ne u smislu samoreguiueg, neoliberastikog
trita. I to je ono to smo imali u vidu u lancima I dalje netrinost privrednog sistema
i nesposobnost ostvarivanja oporavka i razvoja - Nunost novih reformi i Duboki uzroci -
a ne samo dravna potronja - neostvarenog oporavka i odsustva ekonomskog razvoja
Srbije - kae faktografija EBRD.
P.S. Zalaganje za poveanje bruto domae tednje izgleda deplasirano, pa i degutantno
u zemlji sa toliko bednih plata i niskih penzija... Meutim, zalaganje za mnogo negou
bruto domau tednju je makroekonomska tema i, razume se, ne znai da je nepoeljan
rast zarada ali u nekim razumnim, socijalno prihvatljivim , da ne kaemo humanim
rasponima, za ovaj nivo opustoene ekonomije. Taj problem se tretira ka tabu,
nedodirljiva tema. Kao: u eri liberalistikog trinog fundamentalizma to regulie trite
rada!! Koje??? Onog kojega u Srbiji nema ni u rudimentarnom obliku? I ne moe biti pri
ovolikoj nezaposlenosti.
***
Trend analiza slabih ekonomskih performansi Srbije 2000-12;
Faktografija o kretanjima u 8 kategorija, prema IMF WEO April 2013

GDP,
constant
prices
Total
invest.
Gross
national
savings
Inflat.,
average
consum.
Prices
Unempl.
rate
General
govern.
total
expend.
General
govern.
gross debt
Current
account
balance
% change
% of
GDP
% of GDP % change
% of total
labor force
% of GDP % of GDP % of GDP
2000 5,3 8,2 6,5 70,0 12,1 33,7 241,7 -1,7
2001 5,3 11,7 13,9 80,6 12,2 36,4 114,5 2,2
2002 4,3 11,0 6,8 8,9 14,5 45,8 81,2 -4,2
2003 2,5 14,5 6,7 2,9 16,0 45,4 77,8 -7,8
2004 9,3 28,3 14,4 10,6 19,5 42,9 65,4 -13,9
2005 5,4 23,7 15,0 16,2 21,8 41,9 56,3 -8,8
2006 3,6 24,1 14,0 10,7 21,6 45,2 42,2 -10,1
2007 5,4 29,0 11,2 6,9 18,8 45,3 34,6 -17,8
2008 3,8 29,7 8,0 12,4 14,7 44,8 33,4 -21,7
2009 -3,5 18,0 11,4 8,1 17,4 45,9 38,1 -6,6
2010 1,0 16,5 9,7 6,2 20,0 46,2 46,5 -6,8
2011 1,6 21,2 12,0 11,1 24,4 45,2 50,0 -9,2

221
2012 -1,8 18,9 8,0 7,3 23,1 49,9 63,7 -10,9

00-07 5,1 18,8 11,1 25,9 17,1 42,1 89,2 -7,7
08-10 0,4 21,4 9,7 8,9 17,4 45,6 39,3 -11,7
2011 1,6 21,2 12,0 11,1 24,4 45,2 50,0 -9,2
2012 -1,8 18,9 8,0 7,3 23,1 49,9 63,7 -10,9
00-12 3,2 19,6 10,6 19,4 18,2 43,7 72,7 -9,0

***
Trino formiranje deviznog kursa u zavisnosti od ponude i tranje
deviza - fatalne nebuloze
Uvodno aktuelizovanje i potenciranje
Uprkos tome to se od 2000. godine mnogo ta promenilo - na primer, predsednici
Republike, Vlade, governeri NBS... - oigledno se nije promenila praksa neosnovanog
samhvalisanja. Konkretno, ovde imamo u vidu nedavnu tiradu samohvala, izmeu
ostalog i o tome da je ostvareno stabilizovanje deviznog kursa. Naravno, kao i mnogo
puta ranije, bez obrazloenja kako je to postignuto i koliko je odriva ta "stabilnost". A
odgovore na ta pitanja daju sledeih sumorne injenice:
- devizni kurs u 2011. i 2012., pa i u tekuij godini, imao je ne mali uzlet a zatim je
oboren na sadanji "stabilni nivo";
- i dalje se koriste termini da je u pitanju "trino formiranje deviznog kursa", "pod
uticajem ponude i tranje deviza" na deviznom tritu,
- ukoliko je to formalno i tano, izuzetno je vano da se zna kako se formira, tj. ta stoji
iza ponude koja zadovoljava tranju i omoguava "stabilnost" deviznog kursa: da li je
re o ekonomski zdravoj i odrivoj ponudi deviza, ili o netrinom alimentiranju ponude
iz externog zaduivanja, prodaje domae imovine i kapitala...
- a o tome ubedljivo govore podaci NBS: deficit bilansa roba i usluga (negativni saldo
njihovog uvoza i izvoza) bio je za 2011. (i to bez decembra) -4.6 milijardi EUR, a u 2012,
takoe bez decembra, 4,7 milijardi EUR. Ili, drugaije reeno, za nepotpune dve godine
taj glavni prirodni izvor ponude deviza bio je deficitan za preko 9 milijardi EUR. Nema
vidljivih podataka, ali je za pune te dve godine taj iznos, izvesno je, bio oko 10 milijardi
EUR;
Nije ovo mesto za raspravu o negativnim implikacijama ovakve politike "umereno
regusanog slobodno fluktuirajueg deviznog kursa", niti o onima koje bi imao slobodno i

222
neograeno fluktuirajui devizni kurs, svakako na znatno viem nivou. Ovde je poenta
jednostavnija ali tugaljiva: stvarnost u tom domenu nije dugo odriva, a pogotovo ne
prua za osnov za samohvalisanje.
Trino" formiranje deviznog kursa "u zavisnosti od ponude i tranje deviza",
2001-2011

Bazni indeksi deviznog
kursa 2001 = 100
Bazni indeksi cena na
malo 2001=100
Bazni indeks deficita
PB - tekuih transakc.,
2001=100
2001
100 100,0 100,0
2002
103 119,5 110,7
2003
114,4 133,5 131,5
2004
132,1 147,0 167,8
2005
143,2 171,2 198,8
2006
132,3 193,0 238,1
2007
132,7 214,2 347,2
2008
148,4 232,6 507,3
2009
160,6 248,0 697,1
2010
176,7 273,5 921,4
2011
175,3 292,6 1206,9
Izvori:
Kretanja deviznog kursa: Statist. NBS, SBEOI09
Kretanje cena na malo: Statist. NBS, SBRS07
Kretanje deficita platnog bilansa (u odnosu na uvoz): izraunato na osnovu Platni bilans, 2007-2011 (u milionima
USD)

223

Umesto elaboracije ili komentara bie dovoljno samo nekoliko sopstvenih citata iz
lanaka na ovom sajtu:
koji se uzimaju povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreb, ponovo uzimaju. Nije re
ni o tome da ne moe bez revolving kreditirinja, stalnog zanavljanja kredita. Prava je
istina da ekonomija Srbije, sa svojim sveukupnim, a napose izvoznim

224
gomilanja dugova - imati oblik nego vienih dubokih i irokih lomova kakvi bili: slom
Eksterni sektor za slabe ekonomije - jedno vreme varljivi spas, a zatim brutalne
posledice
Uprkos kolebanjima kursa poslednjih dana, dinar je stabilan, rekao za RTS guverner
Dejan oki, uz ocenu da je domaa valuta "pobednik" u odnosu na ostale valute iz
okruenja. Kada i ako bude potrebe, Narodna banka Srbije e intervenisati na tritu, na
Sa naizgled zadovoljavajuim pominje oki. RTS, Sreda, 1.1.2012. Ekonomska
logika podrazumeva za uslove ovakvih deficita kakve ima Srbija da se rauna i s
onim to guverner nije rekao: Sve dok traju devizne rezerve a bie ih valjda dok ne
prou izbori u Srbiji.
Od stalnog, rastueg zaduivanja vee zlo je samo shvatanje da je ono spasonosno
***

225

DEO 5 - SADANJE STANJE VIE NEGO
SUMORNO, ZASNOVANO NA POGRENJOJ
PREMISI DA E NAS DRUGI DOVESTI DO
OPORAVKA, SAMO UZ NAU NEJAKU PRIPOMO
- UMESTO OBRNUTO

226
Sumorna ekonomska stvarnost Srbije umesto oporavka
stagflacija
U ovoj aktuelizovanoj i proirenoj verziji, neemo se zadovoljiti samo detaljnijim
elaboriranjem etiri bazina domena
(1) Ekonomska aktivnost posmatrana kroz nivo i dinamiku ukupnog, odnosno per capita
GDP,
(2) Inflacija i javna potronja - poboljana cenovna stabilnost, ali je inflacija jo uvek
relativno visoka,
(3) domen (ne)zaposlenosti i
(4) domen ekonomskih odnosa s inostranstvom, nego su sadraj i struktura bitno
izmenjeni/proireni:
1. Ekonomska aktivnost posmatrana kroz nivo i dinamiku ukupnog, odnosno per capita
GDP
2. Inflacija i javna potronja - stagflacija ante portas
3. Smanjenje zaposlenosti - primarni problem, a poveanje broja nezaposlenih i
penzionera je posledini - injenice teko optuuju
4. Eksterni sektor za Srbiju, kao i druge slabe ekonomije - jedno vreme varljivi spas, a
zatim brutalne posledice
5. Devastiran realni sektor - preostali slabani temelji oporavka a kamoli razvoja
6. Investicije nedovoljne i neracionalne a tednja/akumulacija slabana za potrebe
oporavka, a kamoli razvoja
Uvodna razmatranja i zakljuni akcenti
Kao to je poznato, od 1990. godine u zemljama Centralne i Istone Evrope, ukljuujui
i Balkan, dakle, i bivu Jugoslaviju, a razume se i Srbiju, dolo je do dramatinih
turbulencija i promena za koje mnogi smatraju da su bile revolucionarne - i po
tome ta se sve deavalo i po posledicama kojima su sva ta deavanja rezultirala.
Za bolje poznavaoce, ideoloki nepristrasne, do bitnih promena je moralo doi, jer su
(do)tadanji privredni sistemi sve vie ispoljavali nemo da ostvaruju zadovoljavajui
ekonomski rast. Mnogi su taj proces sarkastino kvalifikovali kao uzaludno "lutanje iz
kapitalizma u - kapitalizam". U mnogim zemljama ta velika promena, koja je sama po
sebi iroka i kompleksna, nije bila izolovana, niti ograniena samo na ekonomiju. Izrazit
primer je nekadanja Jugoslavija, a naroito Srbija, u kojima su, pored samih
(neodlunih) pokuaja tranzicije iz netrinog sistema u trini, dola do izraaja

227
barem jo tri devastirajua fenomena: ratni raspad drave u nekoliko faza,
meunarodne ekonomske sankcije i Nato bombardovanje Srbije.
Drugo je pitanje to je danas vie nego izvesno da - generalno uzevi, a ne samo u
Srbiji - tranzicione promene nisu bile dobro koncipirane i sprovoene. Gotovo
paralelno sa sprovoenjem usvojenog koncepta, teklo je njegovo kritiko preispitivanje i
osporavanje, tako da su danas dominantne ocene od strane brojnih najpoznatijih
svetskih ekonomista, da je koncept tranzicije bio formulisan na brzinu, na
premisama neoliberalne korisne fikcije, od strane meunarodnih institucija sa
seditem u Vaingtonu, zbog ega je i dobio neformalni naziv Vaingtonski
konsenzus. U svetskoj literaturi je veoma izraeno stanovite da je na tim premisama
sublimirana i primenjivana trino-fundamentalistika strategija.
Najsaetije, u njoj se implicitno stoji na stanovitu da je tranzicija neka "crna kutija" u
koju se unose elementi liberalizacije, stabilizacije i privatizacije, koji dalje, gotovo
autonomno, generiu trini privredni sistem sposoban za samoreguliue (laissez faire)
performanse, koje mogu brzo rezultirati poveanim ekonomskim rastom, zaposlenou i
spoljnom ravnoteom.
Kad je re o samoj bazinoj faktografiji, u lanku je dolo do izraaja stanovite da bi za
kompleksnije ocene bilo sasvim necelishodno da se ona vremenski redukuje na
posmatranje samo nekoliko godina, a predmetno da se ogranii na
makroekonomsku stabilnost u trino-fundamentalistikom redukovanom smislu
fokusiranjem na privatizaciju i liberalizaciju uz striktno kontrolisanje inflacije putem
restriktivne monetarne i fiskalne politike, kao to se suvie esto ini. To jesu vani,
ali nisu dovoljni aspekti posmatranja za izvoenje gore formulisanih kompleksnih ocena.
Za tu svrhu potrebna je dugorona faktografija najmanje iz onih domena u kojima se
ogleda stabilna ekonomska ravnotea. I zbog toga, u ovom lanku u fokusu je znatno
iri spektar relevantnih oblasti.
Takvo kompleksnije posmatranje, na alost, ne daje povoljnu sliku ni o tranzicionim
procesima iz devedesetih, ali ni nakon 2000. godine. Konkretnije reeno iz nje se vidi:
1) da je sadanja pozicija (krajem 2010) privrede Srbije dosta sumorna, to e tek doi
do izraaja u narednom periodu. To potvruju i WB WD Indicators iz kojih se vidi da je
ona ostvarila gotovo najnii stepen oporavka (posmatran kroz GDP per capita, u
stalnoj (2000) u komparaciji sa veim brojem zemalja od veine evropskih tranzicionih
zemalja, ukljuujui i ex-Yu republike, sada samostalne drave, to pokazuju indeksi
1990 2010:
Albanija = 196;
Belorusija = 194;

228
Bugarska = 153;
eka = 138;
Hrvatska = 120;
Maarska = 129;
Makedonija = 108;
Poljska = 212;
Rumunija = 139;
Rusija = 112;
Srbija = 83;
Slovaka = 159;
Slovenija = 15;
Ukrajina = 75.
2) za kompleksniju, ocenu nije dovoljno samo statiko posmatranje sadanje pozicije
nego je nuno da se uzme u obzir i polazna, predtranziciona pozicija iz osamdesetih
pa i ranijih godina. A ovde prezentovana faktografija podsea - jer se to danas ve
sasvim neopravdano zaboravilo - da je kraj osamdesetih godina nego uveliko bio
krizni period u gotovo svim relevantnim domenima, tj. u oblasti inflacije, ekonomskog
rasta, investicione aktivnosti, zaposlenosti, ekonomskih odnosa sa
inostranstvom, ukljuujui i eksternu zaduenost;
3) iz polazne i sadanje pozicije, proistie da su (tranzicione) performanse privrede
Srbije u ovom dvadesetogodinjem periodu bile veoma slabe. To se naroito
odnosi na devedesete godine, ali ne samo zbog gore pomenutih vanekonomskih
devastirajuih dogaaja, nego i zbog neodlunih, sporih i u svakom drugom pogledu
slabih tranzicionih procesa. Meutim, prelaznu ocenu ne zasluuje ni tranzicioni
koncept i njegovo sprovoenje u prethodnoj deceniji, jer performanse koje su
ostvarene u njoj, nisu bile dovoljne ni za oporavak, nadoknaivanje izgubljenog, a
kamoli za ekonomski rast. Ovo se jo bolje vidi ako uzmemo u obzir i kvalitativnu
dimenziju: iako je smisao tranzicije u prelasku iz netrine privrede u trinu, u Srbiji i
nakon dvadeset godina imamo samo drugaiji ali i dalje netrini, tanije reeno
retardirani/haotini sistem; umesto privrednog sistema jednopartijske drave
imamo neto to bi se moglo nazvati viepartijskim privrednim sistemom. To je
neto vie elaborirano u veoma itanom lanku na ovom sajtu I uz najbolju moguu EP,
sadanji haotini-retardirani privredni sistem, ne moe da vodi u oporavak i razvoj, nego
u stagflaciju.

229
Mogue je da se jedan broj profesionalnih ekonomista, a ni bolje stojeeg dela
stanovnitva, nee sloiti s ovakvom ocenom, uz obrazloenje da se danas, ipak, bolje
ivi nego u nekim ranijim godinama. U meri u kojoj to jeste tako, to je samo pojavni
(povrinski) rezultat injenice da su se ogromni i razni debalansi, deficiti i
neravnotee pokrivali tranzicionim prihodima, zapravo troenjem ranije
stvorene supstance, i kumuliranjem spoljnjeg duga. Dodatne injenice i elaboracija
ovih pitanja mogu se videti u mnogim drugim lancima na ovom WEB sajtu.
Opredeljenje za ovakvo multidimenzionalno posmatranje je nuno da bi se jasnije videla
pogrenost ocena (na koju je ukazivala ve primarna verzija), koje su bile dominantne u
predveerje jo uvek akutne globalne ekonomske krize, da se ekonomski procesi u
Srbiji odvijaju dobro. A takve ocene o stanju, trendovima i perspektivama ekonomije
Srbije bile su bazirane na nedopustivoj generalizaciji stanja u samo nekoliko oblasti: i
tada smo upozoravali da se ne mogu smatrati povoljnim sveukupna ekonomska
kretanja ako postoje samo relativno niske stope inflacije, relativno stabilan
devizni kurs, pa i interna konvertibilnost (zamenljivost domae valute za stranu), ali
uz istovremeno postojanje velikih problema u svim ostalim domenima. Takvo
koegzistiranje relativno povoljne situacije u samo nekim domenima i ogromnih
problema u svim ostalim, nije se smelo smatrati zadovoljavajuim, bez obzira ta
o tome kae jo danas dominantna neo-liberalna doktrina. Naprotiv, to je
nepovoljna slika, ne zato to se ovom ili nekom drugom autoru ne dopada, nego zbog
toga to povoljnu ocenu moe dobiti samo ekonomija koja ostvaruje stabilnost u
ravnotei, ili bolje reeno, koja ostvaruje stabilnu dinamiku ravnoteu.
Povoljni pokazatelji u domenima ekonomskog rasta, inflacije, zaposlenosti i
uravnoteenosti u ekonomskim odnosima s inostranstvom, bez izuzetka, tj. bez
nepovoljnog stanja u bilo kojem od njih, tradicionalno su smatrani nunim za povoljnu
ocenu stanja jedne ekonomije. Kasnije, u drugoj polovini prolog veka, preovladalo je
neoliberalno-monetaristiko gledite da dovoljno govori i samo fokusiranje na
domen inflacije. Insistiralo se na stanovitu da sposobnost slobodno delujueg
trinog sistema u odravanju niskih stopa inflacije, istovremeno govori o njegovoj
sposobnosti ostvarivanja stabilno-ravnotenih performansi u ostala tri pomenuta
domena: sposobnosti da obezbedi privredni razvoj i uz punu zaposlenost (izuzev
jednog sloja "prirodne nezaposlenosti" koji ima pozitivan uticaj na funkcionisanje
sistema,) uz slobodno fluktuirajue devizne kurseve i ravnotene performanse u
ekonomskim odnosima sa inostranstvom. U tom stanovitu, eksplicitno ili implicitno,
smatra(lo) se da trini sistem nema nikakvog fundamentalnog nedostatka koji bi
spreavao da, ako nije preregulisan, ako se niim ne ometa njegovo funkcionisanje -
moe da obezbeuje stabilnost i ravnoteu.

230
Sa ovim stanovitem koincidira, ili bi bilo bolje da se kae, da se na njemu zasniva,
tranziciona market-fundamentalism strategy. Sutina je u tome da se
makroekonomska stabilnost uzima redukovano (ostale tri ekonomski rast,
poveanje zaposlenosti i uravnoteenje u domenu ekonomskih odnosa s inostranstvom,
tretiraju se kao rezultante tranzicije), tj. monetarna cenovna stabilnost (za koju su
prvenstveno zaduene restriktvna monetarna politika i vrsta fiskalna politika) uzima
kao sinonim za makroekonomsku stabilnost, i zatim se tako redukovana
makroekonomska stabilnost, zajedno sa privatizacijom i liberalizacijom (tzv. sveto
trojstvo tranzicije) tretira kao glavno sredstvo tranzicije iz netrinog u trini
sistem. Ovde oigledno dolazi do zamena teza.
Re je o tvrdnji, trino-fundamentalistikom postulatu, da makroekonomska stabilnost
(u pomenutom suenom smislu) uz privatizaciju i liberalizaciju, moe i da e obezbediti
da privredni sistem, koji uopte nije trini, u kratkom vremenu - to postane. Na koji
nain, tj. kako (se zamilja da) teku ti transmisioni procesi iz nesistema u sistem
implicitno se smatralo da to i nije nuno znati. U "trino-fundamentalistikoj strategiji"
implicitno se stoji na stanovitu da je tranzicija neka "crna kutija" u koju se unose
elementi liberalizacije, stabilizacije i privatizacije koji dalje gotovo autonomno generiu
trini privredni sistem sposoban za samoreguliue (laissez faire) performanse, koje
mogu brzo rezultirati poveanim ekonomskim rastom, zaposlenou i spoljnom
ravnoteom.
Sve ovo neodoljivo podsea na monetaristiku paradigmu u domenu ekonomske
(monetarne) politike. Kao to kod Fridmana ostaje nepoznanica transmisioni
mehanizam uticaja monetarnog rasta na rast cena (na dugi rok), a ne na proizvodnju,
odnosno, transmisioni mehanizam blagotvornog uticaja konstantnih stopa monetarnog
rasta na obezbeivanje ekonomskog rasta - tako ni u trino-fundamentalistikoj
strategiji nije jasan transmisioni mehanizam kojim makroekonomska (tanije
reeno cenovna) stabilnost, sveopta liberalizacija i energina i brza privatizacija
- od nesistema ubrzano vode do privatnosvojinskog sistema, koji posle
obezbeuje ekonomski rast, zaposlenost i spoljnoekonomsku ravnoteu. Previe
lepo, da bi bilo verovatno.
Kasniji dogaaji i rezlultati su pokazali da je re o glorifikovanju sposobnosti pomenutog
tranzicionog svetog trojstva (makrostabilnosti, liberalizacije i privatizacije) da na neki
voleban nain uspostavi efikasan svet trine ekonomije. Ne samo efikasan trini
sistem, nego i celokupni ambijent bez kojega i ne moe biti efikasnog trinog sistema:
preduzetniki i radni mentalitet, adekvatan sistem moralnih vrednosti, neophodne
institucije i institute svojstvene trinoj ekonomiji, ukljuujui i adekvatnu "drutvenu
nadgradnju", minimalizovanu ali ipak dovoljnu drutvenu/dravnu regulativu...

231
I u drugim tranzicionim ekonomijama pet-est pa i vie godina sprovoenja Market-
fundamentalism tranzicione strategije bilo je u znaku tranzicione recesije, formalno
iskazivane u obliku famozne "U-krive". U Srbiji su devedesete godine - godine
tranziciono intenzivne u mnogim drugim Istono-evropskim zemljama - prole u
sprovoenju strategije "tranzicije sa zadrkom", a moglo bi se rei i "strategije
tranzicionog opstruisanja", ali i vanekonomskog ometanja od strane poznatih
vanekonomskih okolnosti. Poetkom ove decenije, nakon "petooktobarskih promena"
proklamovano je ubrzano sprovoenje sve tri komponente Market-fundamentalism
Strategy - i privatizacija, iji koncept je po ko zna koji put promenjen, tanije reeno,
preusmeren u pravcu prodajno-likvidacione privatizacije, i liberalizacija, i
makrostabilizacija. Prolo je dovoljno vremena da bi se mogli analizirati i ocenjivati
rezultati do kojih smo stigli.
Suvie je mnogo primera istovremenog postojanja niskih stopa inflacije uz istovremeno
postojanje niskih ili ak negativnih stopa ekonomskog rasta, i/ili uz istovremeno
postojanje visokih stopa nezaposlenosti, i/ili uz istovremeno postojanje velikih deficita
trgovinskog i platnog bilansa da bismo se u ocenjivanju ekonomske stvarnosti jedne
zemlje mogli osloniti samo ili predominantno na samo jedan parametar, pa makar on bio
tako vaan kao to je cenovna stabilnost. Zbog toga je nuno da se u sagledavanju
slike ekonomske stvarnosti Srbije u fokusu dre svi relevantni ekonomski domeni.
Kad se stvari tako posmatraju postaje jasno zbog ega se, na primer, iz injenice da su
stope inflacije od 2003. godine neto malo iznad jednocifrenih ili su u nekim godinama
ispod te granice i da je u 2004. godini, a donekle i u narednim godinama, dolo do
poveanja intenziteta ekonomske aktivnosti (ostvarivanja relativno visokih stopa rasta),
nije smelo izraavati ne samo zadovoljstvo, nego i hvalisanje da smo i od strane
nekih meunarodnih institucija ocenjeni kao ampioni tranzicije. Dakle, zadatak
nam je da damo realistinu ocenu koja je bila meritorna i u periodu ruiaste
privatizacije (guverner NBS, Radovan Jelai), a danas je vie nego oigledna
injenica.
Tek na osnovu realistine i svestrane ocene o tome gde smo sada, moi e se i morati
razmatrati fundamentalna pitanja koja se mogu podvesti pod zajedniki imenitelj: ta
Srbija mora initi da bi njen oporavak i razvoj bili efikasniji, a time i sustizanje onih koji
su je pretekli bilo uspenije i bre.
U tom traganju za (naj)bezbolnijim izlazom (ako tako neto uopte postoji) iz vie nego
teke situacije nee biti dovoljne samo realna faktografija i saznanja, nego e se morati
imati u vidu barem jo dva generalna aksioma:
1) da bi se dolo do optimalnih reenja i pravaca razvoja moraju se, barem pregnantno,
utvrditi razlozi zbog kojih jesmo tu gde jesmo; ili drugaije da bi se dolo do najboljih

232
odgovora na pitanje ta sad? da bi obezbedili bolju budunost, moraju se uzeti u
obzir lekcije iz prolosti, kao to su Gerard Caprio, Jr. i Dimitri Vittas formulisali kao
naslov jednog svog rada: Financial History - Lessons of the Past for Reformers of the
Present.
2) drugi aksiom koji se mora imati u vidu da se ekonomski ambijent (okruenje)
najneposredniji, iri i globalni - bitno promenio u odnosu i na neposredno protekli
period i na onaj koji see dalje u prolost, u vreme kad je poela ekonomska kriza i
agonija Srbije. S obzirom da je u nedavnoj prolosti dolo do tako velikih promena
koje se esto, ne bez osnova, nazivaju tehnolokom, kompjutersko-
komunikacionom, finansijskom revolucijom, savremena ekonomska stvarnost
bitno se razlikuju od one koja je bila dominantna do pre samo tridesetak godina. Zato
rei nobelovca Samjuelsona - "Mi tako ivimo u svetu sa kojim nijedan prorok nije
raunao!"
*1*
zvue sasvim aktuelno, iako ih je on izgovorio povodom
predvianja/propagiranja najveih imena ekonomije, sociologije i filozofije iz
devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka (A. Smith, D. Ricardo, Malthusa, Marx,
Marchall, Schumpeter, Hayek, Keynes, Friedman...)
*1* Paul A. Samuelson, Ekonomija, VII, izd., "Savremena administracija", Beograd, 1979, str. 767.
1. Ekonomska aktivnost posmatrana kroz nivo i dinamiku ukupnog,
odnosno per capita GDP
1.1. Kretanje drutvenog proizvoda u Srbiji u periodu 1970-1999
Ima dovoljno razloga da retrospektivu kretanja ekonomske aktivnosti ponemo ne od
poetka devedesetih, tj od poetka tranzicionih procesa, nego jo iz "zlatnih
sedamdesetih", kako mnogi smatraju da ih treba tretirati, to je sasvim kontroverzna
kvalifikacija.
Podaci o ekonomskoj aktivnosti u tabeli 1, iskazani su u kategoriji drutvenog proizvoda
(DP) koja vie nije aktuelna. A koriena iz tehnikih razloga: budui da sve do pred kraj
devedesetih godina kao oficijelna kategorija za praenje ukupne ekonomske aktivnosti
nije slovio GDP nego drutveni proizvod, bilo je lake izvesti pribline veliine DP za
nekoliko godina pre 1999 da bi se napravio kakav-takav kontinuelni trend, nego se
uputati u avanturu izvoenja veliine GDP Srbije za godine pre 1999. godine. Jedno od
ta dva izvoenja trebalo je napraviti da bi se nekako dobila slika dugoronijeg trenda, a
samim tim da se moe vriti poreenje sadanjeg nivoa sa nivoom iz osmadesetih
godina, tj. sa godinama u kojima je kriza i recesija bile na pomolu, ali nas jo nisu
pogodile sve nedae iz kasnijih, devedesetih godina.
U tu svrhu u tabeli 1. prikazan je trend kretanja realnog drutvenog proizvoda najpre u
sadamdesetim i osamdesetim godinama. Vidljivo je da su lanani indeksi kretanja

233
realnog DP u osamdesetim godinama ve imali stagnacione karakteristike. To znai da
samoupravni privredni sistem iz tog doba nije bio sposoban da odrava kakav takav
ekonomski rast bez priliva kapitala kroz dalje kumuliranje zaduenja u inostranstvu.
Direktnije reeno, nesvojinski privredni sistem, uprkos brojnim komisijama i radnim
grupama koje su davale razne predloge i sugestije za njegovo unapreenje, nije mogao
da se pobolja i daje koliko-toliko zadovoljavajue rezultate im je (poetkom
osamdesetih) "skinut sa aparata za infuziju" stranim kapitalom za finansiranje investicija.
Zapravo, ista je stvar sa ranijim, tzv. zlatnim sedamdesetim godinama. One su bile
zlatne (ivelo se relativno dobro) ali ne zahvaljui efikasnom sistemu, valjanom
radnom mentalitetu, dobroj ekonomskoj politici, nego zbog velikih investicija
finansiranih kreditima iz inostranstva i doznakama naih radnika na
privremenom radu u inostranstvu. Relativni prosperitet nije prestao zbog toga to
vie nije bilo Tita, nego zbog toga to je nestalo ravnotee snaga (straha) Zapada i
Istoka u kojoj je Jugoslavija imala svoju ulogu i dovijala se kako da bude nekakvo
umiljato jagnje koje dve ovce sisa. Kad je taj bipolarni svet nestao, tadanja
Jugoslavija a s njom i Srbija, bile su preputene same sebi, tj. svojoj (ne)efikasnosti i
slabim ekonomskim performansama; i kriza je poela i postepeno se kao grudva snega i
uveala i ubrzavala. Ko to nije mogao da uvidi ni nakon pada Berlinskog zida, kao
sinonima sloma utopijske paradigme socijalizma, moda i nije mogao proi bolje nego
to je proao.
Tabela 1.
Kretanje drutvenog proizvoda od 1970-90. za SFRJ, odnosno nakon 1989. za
Srbiju
Indeksi realnog drutvenog proizvoda SFRJ
God. Lanani indeks
1970
105,6
1971
108,1
1972
104,2
1973
104,9
1974
108,5
1975
103,6
1976
103,9
1977
108
1978
106,9
1979
107,1
1980
102,3

234
1981
101,4
1982
100,5
1983
99
1984
102
1985
100,5
1986
103,6
1987
98,9
1988
98,3
1989
100,6
1990
92,4
Podaci za Srbiju, bez podataka za KIM
Drutveni proizvod u cenama 1994.
God. Lanani indeks
1989
102,1
1990
93,0
1991
88,3
1992
71,7
1993
69,2
1994
102,8
1995
105,5
1996
104,4
1997
107,4
1998
103,0
1999
81,7
Izvori: Republiki zavod za statistiku i Narodna banka Srbije
U 1993. u hiljadama milijardi indeksnih poena
U 1994. zbog uvoenja novih dinara krajem januara 1994, indeks izraava odnos nivoa cena decembra 1994,
prema februaru 1994.
Od 1999. bez podataka za Kosovo i Metohiju
Tabela 1a
Prosene stope rasta realnog drutvenog proizvoda u SFRJ u odreenim
periodima
1953-56 6,60%
1957-60 11,30%
1961-65 6,80%
1966-70 5,80%

235
1971-75 5,90%
1976-80 5,60%
1981-88 0,50%
1987-90 -2,50%
Izvor: SZS Jugoslacije, na bazi cena iz 1972. g.
1.2. Analiza ekonomske aktivnosti i nivoa razvijenosti na osnovu Gross Domestc
Product (GDP)
Do kraja prolog veka u Srbiji (a ranije i u nekadanjoj Jugoslaviji) kao dominantni
indikator ekonomske aktivnosti i razvijenosti, koriena je kategorija drutvenog
proizvoda (DP). Danas se kao dominantan pokazatelj ekonomske aktivnosti koriati nivo i
kretanje njenog bruto domaeg proizvoda (BDP) ili u meunarodnoj kategorijalnoj
aparaturi Gross Domestic Product (GDP)
*2*
; meutim, World bank opredelila za Gross
National Income (GNI) kao osnovni indikator
*3*
. Mi emo koristiti dominantnu
kategoriju GDP, a samo izuzetno drutveni proizvod (makar i izvedene,
orijentacione vrednosti) u nekim sluajevima vremenske komparacije za samu
Srbiju.
*2* Prema definiciji Evropske centralne banke GDP je: A measure of economic
activity, namely the value of an economy's total output of goods and services, less
intermediate consumption, plus net taxes on products and imports, in a specified
period. GDP can be broken down by output, expenditure or income components. The
main expenditure aggregates that make up GDP are household final consumption,
government final consumption, gross fixed capital formation, changes in inventories,
and imports and exports of goods and services (including intra-euro area trade)".
*
3* World Bank Atlas method: The World Banks official estimates of the size of
economies are based on GNI converted to current U.S. dollars using the Atlas method.
GNI takes into account all production in the domestic economy (i.e., GDP) plus the net
flows of factor income (such as rents, profits, and labor income) from abroad. The
Atlas method smoothes exchange rate fluctuations by using a three year moving
average, price-adjusted conversion factor. (Quick Reference Tables, October 2008:
Revised estimates for PPP GNI per capita income and PPP GDP.)
1.2.1. Kretanje GDP od 1990-2010, posmatranog sa vie aspekata, u samoj Srbiji
Tabela 2.
GDP - vie aspekata relevantnih za makroekonomsku sliku Srbije

GDP growth
(annual %)
Indeksi ostvar.
nivoa GDP u
odnosu na 1989
(1989=100)
GDP
(current
US$) u milrd
GDP per
capita
(current
US$)
GDP, constant
2000 US$,
mlrd
GDP per capita
(constant 2000
US$)
1 2 3 4 5 6 7
90 -8,0 92 11,9 1.444,2
91 -9,8 83 11,0 1.301,3

236
92 -27,2 60 9,9 941,5
93 -30,5 42 7,2 649,8
94 2,5 43 5,0 663
95 6,1 46 5,1 703
96 7,8 49 5,4 760,8
97 10,1 54 21,4 2.795 5,9 844,2
98 0,7 55 16,2 2.141 6,5 859,3
99 -11,2 48 17,6 2.338 6,5 765,8
00 5,3 51 6,1 809 5,8 809,3
01 5,3 54 11,4 1.518 6,1 853,6
02 4,1 56 15,1 2.014 6,4 889,2
03 2,7 58 19,6 2.614 6,7 915,4
04 9,3 63 23,6 3.169 6,8 1.002,9
05 5,4 66 25,2 3.391 7,5 1.060,2
06 3,6 69 29,2 3.943 7,9 1.102,7
07 5,4 72 39,0 5.277 8,2 1.166,9
08 3,8 75 47,8 6.498 8,6 1.216,5
09 -3,5 72 40,1 5.484 8,9 1.178,6
10 1,0 73 38,4 5.270 8,6 1.194,7
Pros. 90-99 -5,9
Ppros. 00-10 3,9
Stopa rasta =
3,6
Ppros. 90-10
-0,8
Izvori i kategorijalna objanjenja:
U kol 2: GDP growth (annual %) - Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on constant
local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. GDP is the sum of gross value added by all
degradation of natural resources. (WB WD indicators, 28. 6. 2012.)
U kol. 3: Indeksi ostvarenog nivoa GDP u odnosu na 1989 (1989=100) (izraunato iz baz. indeksa u kol. 3)
U kol. 4: GDP (current US$) = GDP at purchaser's prices is the sum of gross value added by all resident
producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in the value of the
products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and
degradation of natural resources. Data are in current U.S. dollars. Dollar figures for GDP are converted from
domestic currencies using single year official exchange rates. For a few countries where the official exchange
rate does not reflect the rate effectively applied to actual foreign exchange transactions, an alternative
conversion factor is used. (WB WD indicators, 4. 5. 2012. Ind. code NY.GDP.MKTP.CD )
U kol. 5: GDP per capita (current US$) = GDP per capita is gross domestic product divided by midyear
population. GDP is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product
taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making
deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are
in current U.S. dollars. (WB WD indicators, 28. 6. 2012.)
U kol. 6: GDP, constant 2000 US$, mlrd - GDP at purchaser's prices is the sum of gross value added by all

237
degradation of natural resources. Data are in constant 2000 U.S. dollars. Dollar figures for GDP are converted
from domestic currencies using 2000 official exchange rates. For a few countries where the official exchange
rate does not reflect the rate effectively applied to actual foreign exchange transactions, an alternative
conversion factor is used. (WB WD indicators, 28. 6. 2012.)
U kol. 7: GDP per capita (constant 2000 US$) - GDP per capita is gross domestic product divided by midyear
population. GDP is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product
taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making
in constant U.S. dollars. (WB WD indicators, 28. 6. 2012.)

Kao najznaajnije indicije koje prua analiza razliitih aspekata GDP u samoj Srbiji,
vidljive iz tabele 2 mogu se specifikovati:
- aritmetiki prosek godinjih procenata rasta/pada GDP u realnom izrazu (kol. 2) u
devedesetim je bio -5,9%; u proloj deceniji 3,9%; a u celokupnom periodu 1990-2010
iznosio je -0,8% . To, drugim reima, znai da je ekonomija Srbije u posmatranom
dvodecenijskom periodu imala negativnu stopu rasta; to, samo po sebi govori,
da je njen GDP u 2010. u realnom izrazu bio ispod nivoa iz 1989. godine;
- komplementaran ovom procentualnom indikatoru je indeksni, u koloni 3 tabele 2. Taj
indikator govori o ostvarenom nivou GDP u 2010. godini u odnosu na 1989, i to u
realnom izrazu. A to znai da je GDP u obe godine izraen u stalnim domaim
cenama i u stalnoj vrednosti US$, onom iz 2000. godine. Tako posmatrajui Srbija
je imala indeks ostvarenog nivoa GDP u 2010. u odnosu na nivo iz 1989. godine,
od svega 73.
- optepoznato je da u sluaju korienja baznih indeksa postoji opasnost da se za
baznu uzme neka neadekvatna godina, u kojoj su rezultati bili ili izrazito povoljni ili
izrazito nepovoljni. U konkretnom sluaju, ta opasnost nije dola do izraaja. Na
mnogim mestima, pa i ovde, dovoljno je apostrofirano da je ekonomska aktivnost u
bivoj SFRJ imala svoj vrhunac u 1986. godini. Ako se, s druge strane, uzme u obzir
da u 1989. godini jo nisu dole do izraaja devastirajue posledice - ni
tranzicione ni dezintegracione - proistie da je korienje te godine kao bazne
indeksne godine, sasvim prikladno;
- realnost negativnih stopa rasta iz kolone 2 i nepovoljnih baznih indeksa iz kolone 3,
potvruju i podaci iz kolone 6. i 7. o ostvarenom niem nivou i ukupnog iznosa GDP i
GDP per capita u realnom izrazu:
(a) konkretno, u 2010. godini ostvaren je GDP u iznosu od 8,6 milijardi US$ iz 2000.
godine i u stalnim domaima cenama, to je znatno nie u odnosu na 1989. godinu (u
kojoj je ostvareno 11,9 milijardi u istom izrazu);

238
(b) takoe, ostvaren je i nii nivo GDP po glavi stanovnika u gore navedenom realnom
izrazu: u 2010. ostvaren je GDP per capita od 1.194,7 naspram 1.444,20 u
1989.godini;
- prethodni podaci u realnom izrazu nisu neke apstraktne, nestvarne kategorije koje
niemu ne slue. Ako nita drugo, oni su neophodni da ukau na to da se sa velikom
rezervom moraju uzimati iskazane kategorije u tekuoj vrednosti US$. Iako u svesti ljudi
ta valuta kotira kao sinonim za vrstu, stabilnu valutu, koja igra ulogu svetske rezervne
valute, matene svetskog novca, ba kao to je nekada bilo zlato, injenica je i to niko i
ne pokuava osporiti da je ona podlona znatnom permanentnom obezvreivanju.
Vrednosti izraene u tako obezvreivanoj valuti, esto stvaraju varljivu, prividnu sliku.
Podaci u kolonama 4 i 5 o porasloj vrednosti ostvarenog GDP u current US$, su
samo privid, fikcija. Generalno govorei, podaci izraeni u tekuoj vrednosti US$ mogu
se koristiti, i koliko-toliko su meritorni, samo za komparacije u istom vremenskom
periodu, tj. samo za prostorna, ali ne i vremenska poreenja:
(i) podaci o ostvarenom GDP per capita u current US$$ izrazu (kol. 5), ne mogu biti
meritorni za poreenje sa ostvarenjem u ranijim godinama, nego se mogu koristiti za
poreenje sa drugim zemljama u istim godinama. I, kao to se vidi u nastavku ovog
lanka, iz takvog poreenja proistie za Srbiju podjednako sumorna slika koju daju
i gore potencirani podaci u realnom izrazu i vremenskoj komparaciji za samu Srbiju;
(ii) podaci o ostvarenom ukupnom iznosu GDP u current US$$ izrazu (kol. 4), podaci
se mogu koristiti za poreenja sa drugim kategorijama u istom, tekuem (nominalnom)
izrazu. U tom smislu, relevantno je poreenje GDP u current US$ izrazu sa iznosom
spoljnjeg duga Srbije u istoj, 2010 godini. Logino je da ni ta slika nije manje
sumorna: naspram ostvarenog nivoa od 38,4 milijarde GDP curent US$ u 2010.
godini stoji ukupni (a ne samo dravni) spoljni dug Srbije od oko 33 milijarde
current US$. A da za ekonomiju jedne zemlje nije relevantan samo dravni dug, kao
to smatraju mnogi ekonomisti, nego celokupni eksterni dug svih entiteta u njoj,
pokazuju i alarmantni vapaji iz Unije poslodavaca: Dugovi u privredi se i dalje
nagomilavaju pa je tako anketa sprovedena u 712 malih, srednjih i velikih
preduzea u Srbiji pokazala da su te firme za 1,12 milijardi evra zaduenije nego u
junu 2011. godine, saoptila je danas nove alarmirajue podatke Unija
poslodavaca Srbije (UPS). (Tanjug, 6.7. 2012 Poslodavci: Stanje u privredi
alarmantno).
1.2.2. Uporedni pregled stopa rasta realnog GDP u Srbiji i tranzicionim zemljama
Centralne i Istone Evrope
Poznato je da ni najbolja analiza neke ekonomske kategorije uz korienje samo
vremenske komparacije ne moe dati kompletna saznanja bez prostorne,

239
meunarodne komparacije. Zbog toga u nastavku prezentujemo sledei uporedni
pregled.
Tabela 3.
Uporedni pregled stopa rasta realnog GDP (od poetnih devedesetih do 2011) u
Srbiji i tranziocionim zemljama Centralne i Istone Evrope

Ostvar. u poetnim
devedesetim god.

Za period
Aritm. pros.
stopa
Aritm.
pros. 96-
2000
Aritm.
pros.
2001-07
08 09 10 11
Aritm.
pros.
2001-11
Slovak.
93-95 2,7 3,3 6,2 5,8 -4,9 4,2 3,3 4,7
Sloven.
90-95 2,8 4 4,4 3,6 -8,0 1,4 -0,2 2,5
Czech 93-95
2,7 1,5 4,8 3,1 -4,7 2,7 1,7 3,3
Bulg.
90-95
-5,8 -0,4 5,8 6,2 -5,5 0,4 1,7 3,9
Cro.
91-95
-2,3 3,4 4,6 2,2 -6,0 -1,2 0,0 2,5
Hung.
90-95
-2,5 4 3,6 0,9 -6,8 1,3 1,7 2,0
Pol.
90-95
0,1 5,3 4,1 5,1 1,6 3,9 4,4 4,0
Rom.
90-95
-2,3 -1,2 6,1 7,3 -6,6 -1,6 2,5 4,0
Eston.
91-95
-7,1 5,9 8,0 -3,7 -14,3 2,3 7,6 4,4
Latvia
91-95
-12,3 5,7 8,7 -3,3 -17,7 -0,3 5,5 4,1
Lithu.
91-95
-9,9 4,3 8,1 2,9 -14,8 1,4 5,9 4,7
Alb.
90-95
-2,9 5,7 5,8 7,5 3,3 3,5 2,0 5,2
Belar.
91-95
-7,5 6,4 8,0 10,2 0,2 7,7 5,3 7,3
B -H
91-95
-1 24,3 4,8 5,7 -2,9 0,7 1,7 3,5
Maced.
93-95
-3,5 3 2,8 5,0 -0,9 1,8 3,0 2,6
Mold.
91-95
-16,1 -2,4 6,2 7,8 -6,0 7,1 6,4 5,3
Mont.
...
... ... 4,8 6,9 -5,7 2,5 2,5 3,6
Rus.
91-95
-10,5 1,8 6,8 5,2 -7,8 4,3 4,3 4,9
Serb.
90-95
-11,6 0,3 5,1 3,8 -3,5 1,0 1,8 3,5
Ukra.
91-95
-15,4 -1,8 8,1 2,3 -14,8 4,1 5,2 4,9
Indikatori su izraunati na osnovu podataka u IMF WEO Database, april 2012. - Stope rasta realnog GDP = %
promene GDP, u stalnim cenama.

240
Podaci u tabeli 3 u obliku stopa rasta (procentualnih promena) realnog GDP, vie nego
da je GDP iskazan u dolarskim iznosima, govore da su se tranziciona recesija, a u
nekim zemljama i visoka ekonomska depresija, pokazale kao neizbene posledice
Market-fundamentalism Strategy. Kad je re o Srbiji, jasno se vidi da je ekonomska
depresija bila dua i da je imala dve kulminacije: jednu u vreme meunarodnih
ekonomskih sankcija, a drugu u vreme NATO bombardovanja. Ali, nesumnjivo je da
bi do famozne U-krive dolo i bez ova dva netranziciona faktora. Meutim, postoji
pitanje na koje teko moemo dati odgovor: da li su ekonomske sankcije 1992. i
ratna razaranja 1999, zaista sasvim nezavisni od nevoljnih, razvuenih,
iznuenih tranzicionih procesa u Srbiji tokom devedesetih kao i drugih oblika
koketiranja sa socijalistikom paradigmom, za koju je bilo dovoljno onih (naravno na
dominantnoj strani) koji su imali snanu elju a i mogunost da je zatru u korenu.
Jasno je da ovakvim kritikim potenciranjem tranzicionih implikacija dolazim u opasnost
da budem pogreno shvaen i svrstan meu one koji tranzicione dstrukcije uzimaju kao
dokaz da je ona bila nepotreban avanturizam. Meutim, jedno je neizbenost tranzicije
svih oblika netrinih privrednih sistema u trine privrede, a sasvim je drugo pitanje
kako je tranzicija koncipirana i sprovoena. Naelno, problemski o tom pitanju na ovom
sajtu govori se na vie mesta, moda najsaetije ali najeksplicitnije u kraem lanku Da
li je tolika tranziciona destrukcija a u Srbiji i drugde - ba bila neizbena? I ta sad?
, tako da nema potrebe da se na ovom mestu ponavlja ta deskriptivna argumentacija.
Ali, prikladno je i potrebno da se na ovom mestu prezentuje faktografija iz koje e se
videti:
- da je i zlatno doba sedamdesetih bilo zasnovano na mnogo emu drugom
(prvenstveno na velikom spoljnjem zaduivanju, na troenju velikih sredstava/doznaka
naih radnika na privremenom radu u inostranstvu) a nikako na konzistentnom i
efikasnom socijalistikom, samoupravnom, trinom... privrednom sistemu;
- da je uruavanje tog sistema i privrede uveliko poelo jo tokom osamdesetih da bi u
tranzicionim devedesetim, uz jake vanekonomske udare, nastupilo vreme ubrzanog
propadanja.
Ali, recidivi - slabo preduzetnitvo, neradni mentalitet, rent-seeking praksa... - tog
vremena su nastavili da se ispoljavaju, tako da oporavak ne bi bio lak ili drugaije
reeno, bio bi tei nego u drugim tranzicionim zemljama. I tako smo se sunovratili do
samo 40,7% onog nivoa drutvenog proizvoda koji smo ostvarili 1989. godine. To
nedvosmisleno pokazuju podaci iz tabele 2. Recidivi neefikasnosti traju sve do danas, a
da tranzicija u Srbiji ni u periodu posle 2000. godine nije bila ampionska, vidi se iz ve
potenciranih indeksa rasta GDP iz kolone 3. tabele 2. Sve to govori da je osvareni rast
realne ekonomske aktivnosti posle 2000. godine bio nedovoljan i sa stanovita

241
potreba da se bre nadoknauje zaostatak u razvoju, i sa stanovita relativno
dobre raspoloivosti kapitala od prodajne privatizacije (a u prvim godinama i od
donacija), pod uslovom da je u veoj meri taj kapital usmeravan u efektivno
podsticanje privrednog razvoja.
2. Inflacija i javna potronja - stagflacija ante portas
Budui da je cenovna stabilnost od izuzetnog znaaja, u sagledavanju aktuelne
ekonomske stvarnosti Srbije nuno je da se kretanje stopa inflacije posmatra sa dva
aspekta: najpre sa aspekta dugoronih inflacionih karakteristika u samoj Srbiji, zatim da
se nivo stopa inflacije u prethodnih nekoliko godina (2000 2010) posmatra u
komparaciji sa nekim drugim, prvenstveno tranzicionim zemljama.
Kad je re o posmatranju neposredno proteklih godina (2000-2010) u kontekstu
dugoronih inflatornih karakteristika u samoj Srbiji, podaci ukazuju da inflatorni karakter
srpske (ranije i jugoslovenske) privrede postoji u viedecenijskom periodu. Jak inflatorni
trend je, nesumnjivo, dugorona karakteristika (sa manjim oscilacijama, ali uvek u zoni
visokih stopa) koja je postojala mnogo pre nego to je dolo do dramatinog raspada
prethodne Jugoslavije, sankcija Saveta bezbednosti i NATO bombardovanja.
Iskazivane stope inflacije kretale su se od umerenih, preko visokih, zatim proboja
trocifrene barijere (konkretno u 1987. godini), zatim i etvorocifrenog plafona (u 1989.
godini) da bi u 1993. godini dolo do neshvatljive eksplozije stopa koju Statistiki zavod
mora izraavati u hiljadama milijardi indeksnih poena (to je samo statistiarima,
moda, razumljiv izraz).
Optepoznato je da Market fundamentalism strategy i na njoj zasnovani tzv.
Washington consenzus, koji su bili alfa i omega, neka vrsta "Svetog pisma" tranzicionih
procesa u Centralno-istonim (i Balkanskim) zemljama, stajali na stanovitu da je, uz
privatizaciju dravnih i drutvenih preduzea, klju uspeha tranzicionih procesa u
obezbeivanju makrostabilnosti. A ona, smatralo se, zavisi od varijabila koje nisu
endogene u trinom sistemu (koje nisu njegov organski, samoreguliui deo): od
monetarne politike (kol 4 i 5 tabele 4) koja mora biti restriktivna/vrsta, i od rigorozno
kontrolisanje i depresiranje javne potronje, posebno dravne (kol. 6 i 7 u tabeli 4). Ako
se to ini uspeno, inflacija (u koloni 2 i 3) e biti niska, tj. stope e biti blie nuli nego
dvocifrenom pragu.
Dalje, u tom sluaju, prema ovoj paradigmi, pitanja ekonomskog rasta, bruto nacionalne
tednje i investicija, rasta mase zarada, plata, kao i (ne)zaposlenosti, nee se javljati
kao problem (sem kratkorono, ekscesno), budui da su sve to endogene komponente
samoreguliueg, slobodnog trita.

242
Tabela 4.

Indeksi,
rethodna
godina =
100
Inflation,
consumer
prices
(annual %)
Money and
quasi
money
growth
(annual %)
Money
and quasi
money
(M2) as
% of GDP
General
government
total
expenditure,
% of GDP
General
government
gross debt,
% of GDP
1 2 3 4 5 6 7
1960 106,6
1961 106,2
1962 107,6
1963 103,6
1964 108,7
1965 128,5
1966 123,4
1967 107,4
1968 104,6
1969 107,3
1970 110,2
1971 116,5
1972 115,6
1973 118,4
1974 125,6
1975 124,8
1976 109,4
1977 113,3
1978 113,5
1979 120,7
1980 130,0
1981 146,3
1982 128,4
1983 136,8
1984 158,3
1985 174,4
1986 187,0
1987 216,4
1988 295,0
1989 1.367,0
1990 691,2
1991 221,0

243
1992 9.350,0
1993 109,0
1994 100,0
1995 174,8
1996 194,1
1997 118,3

Inflation,
average
consumer
prices (%
change)
Money and
quasi
money
growth
(annual %)
Money
and quasi
money
(M2) as
% of GDP
General
government
total
expenditure,
% of GDP
General
government
net debt, %
of GDP
1998 30,0 33,0 10,7
1999 41,1 25,7 10,9
2000 70,0 160,8 11,7 33,7 241,7
2001 80,6 92,6 12,5 36,4 114,5
2002 8,9 52,8 16,3 45,8 81,2
2003 2,9 27,9 19,4 45,4 77,8
2004 10,6 31,9 20,6 42,9 65,4
2005 16,2 42,2 23,2 41,9 56,3
2006 10,7 38,7 27,9 45,2 43,0
2007 6,9 42,1 33,8 45,3 35,6
2008 12,4 9,7 35,6 44,8 34,2
2009 8,1 21,3 40,5 46,0 38,2
2010 6,2 13,1 43,0 44,6 44,8
2011 11,2 43,5 47,9
2012
(proc.)
15,0
februaru 1994.
Za kol. 3, 6 i 7 IMF WEO Database 5. maja 2012 - Inflation as measured by the consumer price index reflects
the annual percentage change in the cost to the average consumer of acquiring a basket of goods and services
that may be fixed or changed at specified intervals, such as yearly. The Laspeyres formula is generally used.
Za kol. 4 i 5 WB Data base 1. maja 2012 - Money and quasi money comprise the sum of currency outside
banks, demand deposits other than those of the central government, and the time, savings,... International
Financial Statistics (IFS). The change in the money supply is measured as the difference...

zemalja, to ne potvruje, neg naprotiv, nedvosmisleno govori da se prema neem

244
velika i to "bode oi" i ispoljava se kao prvorazredni problem. Ali, barem u Srbiji, treba
makroekonomski fiksni troak. U njoj se teko "sastavlja kraj s krajem". Prvenstveno
zbog, optom destrukcijom uzrokovanog smanjenja zaposlenosti i tako
generisane presije na poveanje penzionerske i drugih oblika javne potronje.
Istovremeno je pomenutom destrukcijom izvreno sasecanje potencijala, sposobnosti
za neophodnu tednju (akumulaciju, i kad bi za to postojala normalna sklonost) i
investicija. A to znai da je saseen potencijal za ostvarivanje zadovoljavajueg rasta
GDP i onemogueno njegovo podizanje na nivo pri kojemu se pomenuti optedrutveni,
makroekonomski fiksni troak (javna potronja) i previsoki fond inae mizernih plata, ne
bi ispoljavali kao previsoki.
fikcije i moguoj stvarnosti, dolo do drastinog pogoranja, odnosno do izostanka
poboljanja, u svim vanijim aspektima, realnog i eksternog sektora.
S obzirom da su nosioci ekonomske politike i tranzicionih procesa, sve do nedavno,
izraavali veliko zadovoljstvo tranzicionim ostvarenjima u makroekonomskm domenu i
pritom se hvalisali cenovnom, inflacionom stabilnou kao sinonimom
makroekonomskih performansi u celini (to, samo po sebi, nije korektno), neophodno je
da se i sam taj aspekt kritiki razmotri, i to na jednostavan nain uporeenjem sa
inflatornim karakteristikama nekih drugih tranzicionih i emerging market economies.
(tabela 5.).
Tabela 5.
Uporedni pregled godinjih stopa inflacije u Srbiji i zemljama Centralne i Istone
Evrope: prosek 1991-2000. i pojedinane godine 2001-11 godine
- godinje promene cena u % -

Average
1991
2000
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11
Greece 9,1 3.7 3.9 3.4 3.0 3.5 3.3 3.0 4.2 1.3 4.7 3.1
Slovakia 7.2 3.5 8.4 7.5 2.8 4.3 1.9 3.9 0.9 0.7 4.1
Slovenia 8.4 7.5 5.6 3.6 2.5 2.5 3.6 5.7 0.9 1.8 1.8

245
Czech R. 13,3 4.7 1.9 0.1 2.8 1.8 2.5 2.9 6.3 1.0 1.5 1.9
Bulgaria 107,9 7.4 5.8 2.3 6.1 6.0 7.4 7.6 12.0 2.5 3.0 3.4
Croatia 3.8 1.7 1.8 2.0 3.3 3.2 2.9 6.1 2.4 1.0 2.3
Hungary 20,0 9.1 5.5 4.4 6.8 3.6 3.9 7.9 6.1 4.2 4.9 3.9
Poland 51,4 5.5 1.9 0.8 3.5 2.1 1.0 2.5 4.2 3.5 2.5 4.3
Romania 101,1 34.4 22.5 15.4 11.9 9.0 6.6 4.8 7.8 5.6 6.1 5.8
Estonia 5.8 3.6 1.3 3.0 4.1 4.4 6.6 10.4 -0.1 2.9 5.1
Latvia 2.5 2.0 2.9 6.2 6.9 6.6 10.1 15.3 3.3 -1.2 4.2
Lithuania 1.6 0.3 -1.1 1.2 2.7 3.8 5.8 11.1 4.2 1.2 4.1
Albania 34,7 3.1 5.2 2.3 2.9 2.4 2.4 2.9 3.4 2.2 3.6 3.4
Belarus 61.1 42.6 28.4 18.1 10.3 7.0 8.4 14.8 13.0 7.7 53.2
B - H 13.1 10.5 9.2 10.4 9.2 12.6 15.7 14.2 14.7 13.3 10.9
Makedon. 5.5 2.2 1.2 -0.4 0.5 3.2 2.3 8.4 -0.8 1.5 3.9
Moldova ... 9.6 5.2 11.7 12.4 11.9 12.7 12.4 12.7 0.0 7.4 7.7
Monten. 23.7 19.7 7.5 3.1 3.4 2.1 3.5 9.0 3.6 0.7 3.1
Russia 21.5 15.8 13.7 10.9 12.7 9.7 9.0 14.1 11.7 6.9 8.4
Serbia ... 80.6 8.9 2.9 10.6 16.2 10.7 6.9 12.4 8.1 6.2 11.2
Turkey 75,9 54.2 45.1 25.3 8.6 8.2 9.6 8.8 10.4 6.3 8.6 6.5
Ukraine 12.0 0.8 5.2 9.0 13.5 9.1 12.8 25.2 15.9 9.4 8.0
Podaci su aurirani prema najnovijem IMF WEO Database, april 2012. -In accordance
with standard practice in the World Economic Outlook, movements in consumer prices
are indicated as annual averages rather than as December/December changes during
the year, as is the practice in some countries. For many countries, figures for recent
years are IMF staff estimates. Data for some countries are for fiscal years.
Iz tabele 4. nije teko uoiti da Srbija sa stanovita visine stopa inflacije, iako ih je
znaajno oborila u odnosu na devedesete godine, u ovoj deceniji zauzima veoma
visoka mesta u periodu 2000-2011. godine. Vie stope inflacije od Srbije u ponekoj
godini imaju samo one zemlje koje nisu daleko odmakle u tranzicionim procesima, ili
bolje reeno, gde tranzicijom jo nije uspostavljen efikasan trini sistem, koji ima
sposobnost, pored ostalih povoljnih performansi, i stope inflacije odrava na niskom
nivou. To su, u prvom redu, Belorusija, Rumunija (do prijema u EU) , a u prvoj polovini
devedesetih i Rusija.

246
Nego sama faktografija o inflaciji (evidentna tendencija kretanja od umerene ka srednje
visokoj, naroito u ovoj, a i prethodnoj 2011. godini) uz manje-vie stagnantne stope
ekonomskog rasta, indicira da ulazimo u stagflaciju, s kojom smo se neuspeno borili
osamdesetih godina prolog veka. A ako uzmemo u obzir mere tekue ekonomske
politike koje se ve primenjuju ili najavljuju, to zapravo i nisu indicije nego izvesnost. Ali,
to je dovoljno ozbiljna materija da joj treba posvetiti poseban lanak; a moda i vie od
toga.
3. Smanjenje zaposlenosti - primarni problem, a poveanje broja
nezaposlenih i penzionera je posledini - injenice teko optuuju
Velik problem je nesposobnost privrednog sistema da ostvaruje i odrava barem
priblino punu zaposlenost. Nezaposlenost radno sposobnog stanovnitva (o kojoj
govore podaci u tabeli 6) velik je problem koji se, zaudo, ne potencira ni priblino
onoliko koliki stvarno jeste. Stopa nezaposlenosti od oko 26%, a izvesno je da je u
1999. godini jo uveliko porasla, izuzetno je visoka i sama po sebi govori mnogo.
Posebno zabrinjava injenica da je uglavnom re o stalno rastuem
tridesettrogodinjem trendu.
Meutim, slika nezaposlenosti radno sposobnog stanovnitva Srbije znatno je
nepovoljnija kad se uzmu u obzir neke dodatne injenice. U prvom redu treba podsetiti
na to da postoji veliki broj radnika na privremenom radu u inostranstvu, a po nekim
procenama mnogi od njih bi se vratili u zemlju kada bi imali mogunost zaposlenja.
Zatim, treba uzeti u obzir latentne vikove koji postoje, ne samo u odnosu na postojei
stepen korienja kapaciteta (a on je, kao to emo videti, veoma nizak), nego i u
odnosu na hipotetiku soluciju poslovanja sa punim kapacitetima.
Konano, treba imati u vidu da je nekoliko stotina hiljada radnika prevremeno
penzionisano upravo zbog toga to je njihovo zaposlenje (i ostvarivanje punih zarada)
dovedeno u pitanje.
Uzimajui sve u obzir, postaje jasno da je nezaposlenost prvorazredni problem drutva i
privrede Srbije, za koji se ne vidi ikakvo reenje bez investiranja i razvoja.
Najzad, o ovoj oblasti treba rei jo i to da se problem nezaposlenosti ne smanjuje sa
sprovoenjem tranzicije. To se ne da protumaiti drugaije nego da:
1) tranziciona market-fundamentalism strategy, po kojoj dolazi do postepenog
poveanja zaposlenosti, ili drugaije reeno smanjenja nezaposlenosti nastale u
poetnoj fazi, u fazi duboke ekonomske recesije i depresije - najblae reeno netana,
prevarna;

247
2) podjednaka dijagnoza vredi i za kasniji period: nije smanjena nezaposlenost nakon
2000. godine (nego naprotiv, smanjen je broja zaposlenih), to ne daje za pravo da se
bilo ta afirmativno kae o srpskoj tranzicionoj strategiji, koje faktiki i nema;
Tabela 6
Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 1965-2011, teko
optuuju
U hiljadama
Godina
Ukupan broj
zaposlenih
(godinji prosek)
Broj nezaposlenih
(godi. pros.)
Ukupno
(2+3)
Stopa nezaposl.
(3:4)
1 2 3 4 5
1965. 1.446 109 1.555 7,0
1970. 1.559 162 1.721 9,4
1975. 1.908 286 2.194 13,0
1980. 2.328 442 2.770 16,0
1981. 2.399 440 2.839 15,5
1982. 2.451 462 2.913 15,9
1983. 2.492 474 2.966 16,0
1984. 2.549 497 3.046 16,3
1985. 2.615 528 3.143 16,8
1986. 2.693 558 3.251 17,2
1987. 2.762 558 3.320 16,8
1988. 2.784 578 3.362 17,2
1989. 2.790 607 3.397 17,9
1990. 2.707 664 3.371 19,7
1991. 2.625 714 3.339 21,4
1992. 2.536 748 3.284 22,8
1993. 2.464 739 3.203 23,1
1994. 2.413 726 3.139 23,1
1995. 2.379 776 3.155 24,6
1996. 2.367 819 3.186 25,7
1997. 2.360 750 3.110 24,1
1998. 2.357 769 3.126 24,6
1999. 2.153 736 2.889 25,5
2000. 2.097 722 2.819 25,6
2001. 2.102 769 2.871 26,8
2002. 2.067 843 2.910 29,0
2003. 2.040 947 2.987 31,7
2004. 2.050 945 2.995 31,6
2005. 2.069 992 3.061 32,4
2006. 2.021 1.005 3.026 33,2

248
2007. 1.991 850 2.841 29,9
2008. 1.990 793 2.783 28,5
2009. 1.857 730 2.587 28,2
2010. 1.775 730 2.505 29,1
2011. 1.735 745 2.480 30,0
Podaci su iz oficijelnih domaih statistikih izvora, sadrani u knjizi prof. dr Stanko Radmilovi, "Ubrzani razvoj
Lakonski komentar podataka iz tabele 6 gotovo da i nije potreban, budui da oni govore
sami po sebi dovoljno. Meutim za one koji ba ne vole itanja tabela, da to ipak
uinimo:
nezaposlenih;
nezaposlenih.
predtranzicionu 1990. godinu za 36%, je vie nego porazna slika; zapravo optuujua
kako za najvie vlasti u devedesetim, tako i za one u protekloj deceniji.
- meunarodnih sankcija, u osnovi, zbog pokuaja odbrane i odravanja neodrive
socijalistike paradigme i sistema lanog socijalizma;
ovakvim ili onakvim karakteristikama tadanjeg reima, ili spreavanjem tenji bilo koje
nacionalne manjine u bilo kojoj dravi, da se otcepi/odvoji u posebnu dravu.
U tom smislu, posmatrano iznutra, pad zaposlenosti, i njegove implikacije u vidu
Nasuprot tome, dalji pad zaposlenosti, umesto oporavka, razume se uz porast ne samo
broja nezaposlenih, nego i ve pomenutog poveanja pritiska na penzionerske i druge
oblike javne potronje u protekloj deceniji, ne moe se niim opravdati. Utoliko pre to je
do njega dolo, ne u uslovima oskudnosti kapitala kakva je bila u devedesetim, nego u
uslovima raspolaganja i nerazumne upotrebe nekoliko desetina milijardi dolara. Ali, i u

249
uslovima slepog i upornog verovanja i primenjivanja trino-fundamentalistike
paradigme, ije pogubne karakteristike treba jo jednom potencirati:
- za tranziciju je od primarne vanosti je privatizacija po bilo kom modelu samo ako vodi
do to bre i temeljitije destrukcije svega zateenog;
- uz privatizaciju je vano i odravanje suene, oskrnavljene makroekonomske
stabilnosti; oskrnavljene zbog toga to makroekonomska stabilnost, po definiciji, znai
makroekonomsku ravnoteu; a valjda je jasno da te ravnotee ne moe biti ako se
kretanje GDP, tednje, investicija, zaposelnosti... i uopte realne ekonomije, izbaci iz
korpusa relevantnog;
- izlaz, kvazi opravdanje je bilo u obliku formule: 1) mala i srednja preduzea i, jo vie
FDI, e dovesti do brzog oporavka realnog sektora i 2) u meuvremenu razvijene zemlje
e kreditima plateno osposobljavati tranju u devastiranim tranzicionim zemljama, s
jedne strane, i komplementarno, s druge strane, ponudom svojih roba e zadovoljavati
tako generisanu robnu tranju. Moglo se, i moralo, znati da je to neprirodna,
neekonomska, sebina formula i pre nego to se jasno pokazao nuan epolog: iz gornje
formule navedeno pod 1) nije, i nije ni moglo biti realizovano, nego je ostvareno samo
navedeno pod 2, kao spasonosno reenje. Dakle od nedeljive formule, realizovan je
samo drugi deo. Naravno, uz kumuliranje prezaduenosti, i puzajui oporavak realnog
sektora i sasvim nezadovoljavajuu zaposlenost u gotovo svim tranzicionim zemljama.
Tanije, sem onih koje su se manje ili vie, na ovaj ili onaj nain, oduprle striktnoj
primeni Vaingtonskog konsenzusa zasnovanog na pogubnoj maraket-fundalism
strategy.
bismo nego reeno ponavljali kad ne bi bilo i dalje vladajeg apsurda da oporavak
oekujemo iz miljea u kojemu neuspeni koncept jo uvek suvereno vlada. I
Srbiji e, bez sumnje, biti nametana ista ona trino-fundamentalistika doktrina
koja je u proloj deceniji, dovela ne samo do neoporavka, nego i do dalje
potronje, zanemarivanja domae tednje i domaoh investicija ... Jednom reju,
do beznaa.
4. Eksterni sektor za Srbiju, kao i druge slabe ekonomije - jedno vreme
varljivi spas, a zatim brutalne posledice
Moda e nekog, ko ivi u uverenju da smo se poetkom osamdesetih godina reili
more prezaduenosti prema inostranstvu, sada iznenaditi, ili tavie zaprepastiti,
podaci o najvanijim platno-bilansnim i nekim drugim elementima iz domena

250
ekonomskih odnosa s inostranstvom. To je, moda, od svih posmatranih aspekta,
najtugaljiviji deo prie o sumornoj ekonomskoj stvarnosti Srbije.
Slaba je uteha to je saldo robne razmene (kol. 4) tradicionalno negativan, i minusni
predznak se vue jo iz jugoslovenskih dana. Logino, pokrivenost uvoza izvozom
hronino je ispod 100%, ali je zaprepaujue da je ona od 2000 godine gora nego
ranije i stalno je (nekad i znatno) ispod 50%. To samo po sebi mnogo govori o
performansama privrede Srbije.
Tabela 7.
deficiti, eksterni dug, FDI vie nego zabrinjavajua situacija

Exports
of goods
and
services
(% of
GDP)
Imports
of goods
and
services
(% of
GDP)
Procenat
pokrivenosti
uvoza
izvozom,
(kol. 2)/(kol.
3)*100
Deficit
platn. bil.
- Current
account
balance,
% GDP
Deficit
platn. bil.
- Current
account
balance,
u mlrd.
US$
Spoljni
dug -
External
debt
stock - u
mlrd US$
Spoljni
dug - u
odnosu
na izvoz
roba i
usluga
FDI, net
inflows
(BoP,
current
US$) (u
milionima
US$)
FDI,
net
inflows
(% of
GDP)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1994 11,1 62,6
1995 10,8 45,0
1996 9,4 454
1997 16,7 24,1 69,3 10,6 273 740,0 3,5
1998 23,6 30,9 76,2 -0,5 10,9 267 113,0 0,7
1999 17,5 27,9 62,8 -0,5 10,9 500 112,0 0,6
2000 23,9 40,5 58,9 -1,8 -0,2 11,5 524 51,9 0,9
2001 21,3 39,4 54,1 -2,5 -0,3 12,4 457 177,5 1,6
2002 19,6 40,1 48,9 -8,3 -1,2 11,4 379 567,3 3,8
2003 22,3 41,8 53,3 -7,3 -1,4 14,2 311 1.406,0 7,2
2004 23,5 50,1 46,9 -12,1 -2,9 14,5 254 1.028,1 4,3
2005 26,2 47,2 55,5 -8,7 -2,2 16,1 234 2.050,8 8,1
2006 29,9 51,4 58,1 -10,2 -3,0 19,8 224 4.968,0 17,0
2007 30,5 54,7 55,8 -16,1 -6,3 26,1 220 3.431,9 8,8
2008 31,1 57,6 53,9 -21,6 -10,3 30,4 213 2.996,4 6,3
2009 29,4 47,0 62,5 -7,1 -2,9 33,1 267 1.935,6 4,8
2010 34,9 51,4 67,9 -7,2 -2,8 32,2 231 1.340,2 3,5
2011 -9,1 -4,1

251
employees and investment income (formerly called factor services) and transfer payments. - (WB WDI
28.06.2012)
Kol. 3: Imports of goods and services (% of GDP) - Imports of goods and services represent the value of all
goods and other market services received from the rest of the world. They include the value of merchandise,
28.06.2012
Kol. 6: Current account balance, u mlrd. US$ - podaci su iz WEO Database, April, 2012
italac e, nesumnjivo, ve na prvi pogled zakljuiti, da tabela "Najvaniji aspekti
ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, eksterni dug, FDI vie
nego zabrinjavajua situacija", suvie "prenatrpana". Svesni smo da se takve tabele
sva teina situacije u kojoj se ekonomija Srbije nalazi. I, tavie, sva teina
koja se moe uklopiti u jedan odeljak, ak i veeg lanka, nego to je ovaj. Smatrali smo
koncipiranom lanku. U nastavku dajemo samo lapidaran komentar faktografije u
tabeli 7, to ujedno predstavlja naznake pitanja i problema koje e biti, ili ve jesu,
elaborirane u drugim lancima.

252
Po veliini suma najfrapantniji su deficiti tekuih platnih bilansa iz kol 5 tab 7. U 2007.
godini taj deficit je dostigao astronomskih gotovo 6,3, a u 2008. godini ak 10,3 milijardi
dolara. Naravo, taj deficit se pokriva kapitalnim i finansijskim transakcijama i to opet na
krajnje nepovoljan nain: u proteklih osam godina (od 2000. godine) priliv kapitala po
osnovu Foreign Direct Investments (kol. 6) su znatno manja od spoljnih zaduenja koja
su, (to javna, to privatna) odlukama o raznim kreditnim aranmanima, krajem 2010.
nego obilato premaila 32 milijarde US$. Mi smo opet prezaduena zemlja, tanije
eksterno prezaduena ekonomija u celini, a ne samo drava, budet, to je,
tradicionalno u centru panje. Samo naizgled ukupna spoljna zaduenost svih entiteta je
formalno pravno manji problem, ali mi jesmo eksterno prezaduena zemlja. Moda ne
izgleda tako ako se posmatra eksterna zaduenost po glavi stanovnika, ili prema GDP,
ali svakako jesmo ako se problem posmatra sa stanovita izvoza to i jeste sutinski
najvanije, jer je upravo izvor servisiranja tih dugova. To je, verujem, argumentovano
objanjeno u lanku Ko je eksterno prezaduen: koje od najrazvijenijih/najveih i
malih/slabih balkanskih ekonomija, objektivni indikatori i kriterijumu stavljaju u fokus?
Najgore je to to je teko pronai neki aspekt u kojemu se vidi ostvareno poboljanje.
Ne, nikako ne prihvatam etiketu deurne narikae, kako raniji guverner Jelai
nedavno nazvao one koji skeptino gledaju, koji se boje ovakve slike ekonomskih
odnosa s inostranstvom. Voleo bih da je argumentima, a ne etiketama osporio taj
strah. Ali bojim se da to nije mogue ni u ovoj oblasti, ni u oblasti zapoljavanja, pa ni u
oblasti ekonomskog rasta.
Relativno niske stope inflacije (do pred kraj prole decenije) - vidi se u ovom kontekstu
nisu nikakva makroekonomska stabilnost ve pokuaj samozavaravanja pred
ogromnim problemima u drugim oblastima.
Najzad, nemogue je u ovakvoj situaciji zaobii (zaboraviti) pitanje/problem: kuda
odoe pare od prodajne privatizacije? Ako su utroene u nacionanlni investicioni plan
onakav kako je on bio koncipiran (kao ulaganje u infrastrukturu, ili drugim reima u
budunost), kad e se to, i da li e se to efektuirati kroz ekonomske pokazatelje, a
ne kroz politike prie. Pritom treba posebno naglasati malu verovatnou da do
toga doe u retardiranom/haotinom ekonomskom i celokupnom drutvenom
ambijentu u kojemu je nemogue pokrenuti toak ubrzanog oporavka i razvoja i
poboljanje sumorne ekonomske stvarnosti Srbije.
Napred reeno, svakako, nije dovoljno da se u prenatrpanoj tabeli 7 identifikuje ono
to je najvanije, pa emo dodati jo nekoliko poenti.
5). Takoe, nedvosmisleno se vidi da su se te spoljno-deficitne makaze irile, to je

253
koji se uzimaju povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreba, ponovo uzimaju. Nije
re ni o tome da ne moe bez revolving kreditiranja, stalnog zanavljanja kredita.
Prava je istina da ekonomija Srbije, sa svojim sveukupnim, a napose izvoznim
(3) ta govori o tome da je ekonomija Srbije dola do tog zida. Odgovor je jasan svima i
mesta potpredsednika vlade Srbije zbog toga to je Kotunici, i njemu slinima, vanije
skrivati gramzivost i beskrupuloznost, hladno uzimajui, za srpske prilike, sramnu
polamilionsku platu... itd. Ipak, nekima od glavnih, najjatrajnijih i najvlastoljubivijih
gomilanja dugova - imati oblik nego vienih dubokih i irokih lomova kakvi su bili: slom
putem ulino-dilerskih operacija, Dafina-Jezdinih piramidalnih ema... kreditiranja iz
verovatno, rei da nema razloga za takav pesimizam, nego da "treba biti pozitivan", ba
poeti... nastavlja da "prodaje maglu" u vidu floskule odlazeeg evropska integracija

254
5. Devastiran realni sektor - preostali slabani temelji oporavka a kamoli
razvoja
U kritikom promiljanju ekonomskih performansi Srbije primetna je nepodnoljiva
ravnodunost prema stanju u realnoj ekonomiji, prvenstveno u industriji i agraru.
A ono je takvo da se te grane, blago reeno, "jedva dre na nogama" i ne vidi se kako i
kad bi one mogle biti okosnice, driving forces, ubrzanog oporavka i razvoja ekonomije u
celini.
Valjda i ne treba troiti rei na dokazivanje da je u industrijiskom sektoru sva, ili
gotovo sva, panja bila usmerena na privatizaciju onog skromnijeg dela koji je inio
manji broj boljih, uglavnom srednjih i malih preduzea, a prema svemu drugom
ispoljavan je arogantno destruktivan odnos, naroito prema "sloenim sistemima",
kombinatima, SOUR-ima... Nije sporno da su to bila neefikasna preduzea, ali se
pokazalo netanim da e na njihovim ruevinama izbujati strane investicije u
proizvodne kapacitete i da e nova privatna mala i srednja preduzea ispoljiti enorman
razvojni potencijal. Ova lakonska politika bi se mogla figurativno opisati kao "masovno
putanje niz vodu", bez "gubljenja vremena" na pokuaje da se barem jedan deo njih,
dokapitalizacijom i strukturnim prilagoavanjem u pravom smislu rei, odri na nogama i
izvede na put oporavka i daljeg razvoja. Vladala je prava histerija, pa i meu
najpoznatijim ekonomistima, da te "socijalistike dinosauruse" treba prodavati poto-
poto, pa i "za jedan dinar", ili ih jednostavno iikvidirati. Drugim reima, reiti ih se po
svaku cenu, da ne bi smetali novoj tranziciono-industrijskoj revoluciji, koja je utoliko
privlanija jer i ne trai da drava u njoj ni na koji nain praticipira rainvestiranjem
barem dela tranzicionih prihoda koje je sebi prigrabila i troila za razne druge svrhe...
Rezultat takve, blago reeno, neodgovorne politike, danas se jasno ogleda u
deindustrijalizovanoj realnoj ekonomiji.
Slina, ako ne i gora, je situacija sa agrarnim sektorom. Istina, destruktivan odnos
prema ovoj kapitalno zahtevnoj grani zbog dugih ciklusa proizvodnje, uvanja i
troenja, postao je intenzivan i efektivan jo u "poslednjim danima one, Velike
Jugoslavije", dakle i pre "oklevajue" a pogotovo pre intenzivno rasprodajne,
"ruiaste", privatizacije i prirodnih agrarnih resursa, poetkom ove decenije. Pritom,
svaka ast primerima prave farmerizacije kojih je sasvim nedovoljno da bi oni bili
obeleje tog lanog agrarnog strukturnog prilagoavanja, u stvari agrarne destrukcije.
Jer, ostaviti proizvodnju sa tako dugim ciklusima na preivljavanje sa tananim
sopstvenim sredstvima, odnosno usmeriti je prema uvek za nju praznim
budetskim jaslama, bez zadovoljavajue kreditne podrke i komercijalnih banaka
i Narodne banke u okviru projektovane emisije primarnog novca (a nikako iznad
toga), ili alternativno, bez odvajanja znaajnijeg dela tranzicionih prihoda za

255
participaciju u njenim objektivno uslovljenim potrebama, nije moglo znaiti nita
drugo nego njeno obogaljivanje, retardaciju sve do granice golog preivljavanja
stanovnitva.
Eto, to je skica, "slika i prilika", dananjeg realnog sektora ekonomije Srbije, vidljiva u
tabeli 8.
Tabela 8
Realni sektor posmatran kroz rast i uee industrije i poljoprivrede u GDP

GDP -%
promena
Industrial gross
output - %
promena
Agricultu- ral
gross output -%
promena
Udeo industrije u
GDP, u %
Udeo poljopri-
vrede u GDP, u %
1 2 3 4 5 6
1990 -8,0 3,2 na 23,0 48,0
1991 -9,8 4,8 -4,2 16,0 46,0
1992 -27,2 -14,9 -8,5 20,0 19,0
1993 -30,5 4,0 8,0 59,0 19,2
1994 2,5 -27,9 -17,6 49,0 33,8
1995 6,1 21,4 4,5 39,6 17,2
1996 7,8 30,7 -45,2 56,0 13,3
1997 10,1 -33,0 123,7 57,4 21,4
1998 0,7 25,8 8,7 35,1 26,5
1999 -11,2 13,0 35,0 29,0 27,8
2000 5,3 21,0 17,0 30,5 19,9
2001 5,3 -2,3 17,5 28,5 19,8
2002 4,1 6,3 -3,2 28,7 15,2
2003 2,7 -0,3 -7,0 28,1 13,3
2004 9,3 5,8 19,2 29,6 13,8
2005 5,4 1,3 -5,0 29,0 12,1
2006 3,6 3,1 -1,0 29,0 11,3
2007 5,4 5,3 -7,8 28,3 10,3
2008 3,8 1,9 8,7 28,2 10,6
2009 -3,5 -13,0 0,8 27,9 9,6
2010 1,0 26,6 9,0
2011 1,8 26,6 9,0
Kol. 2, 1990-2011: GDP growth (annual %) - Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on
constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. GDP is the sum of gross value
added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in
the value of the products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for
depletion and degradation of natural resources. ( WB WD indicatros, 18.7.2012)
Kol. 3, 1990-2000: Industrial gross output - % promena (Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] -
Selected economic indicators (SEI); 2001-09: Industry, value added (annual % growth) - Annual growth rate for
industrial value added based on constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars.

256
Industry corresponds to ISIC divisions 10-45 and includes manufacturing (ISIC divisions 15-37). It comprises
value added in mining, manufacturing (also reported as a separate subgroup), construction, electricity, water,
and gas. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate
inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and
degradation of natural resources. The origin of value added is determined by the International Standard
Industrial Classification (ISIC), revision 3. ( WB WD indicatros, 18.7.2012)
Kol. 4 do 2000: Agricultural gross output -% promena (Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] -
Selected economic indicators (SEI); 2001-09: Industry, value added (annual % growth); za 2001-2009
Agriculture, value added (annual % growth) - Annual growth rate for agricultural value added based on constant
local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. Agriculture corresponds to ISIC divisions 1-
5 and includes forestry, hunting, and fishing, as well as cultivation of crops and livestock production. Value
added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated
without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural
resources. The origin of value added is determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC),
revision 3. ( WB WD indicatros, 18.7.2012)
Kol. 5 do 1999: Udeo industrije u GDP, u % (Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] - Selected
economic indicators (SEI); za period 2000-2011: Industry, value added (% of GDP) - Annual growth rate for
agricultural value added based on constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars.
Agriculture corresponds to ISIC divisions 1-5 and includes forestry, hunting, and fishing, as well as cultivation of
crops and livestock production. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and
subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or
depletion and degradation of natural resources. The origin of value added is determined by the International
Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. ( WB WD indicatros, 18.7.2012)
Kol. 6 do 1999: Udeo poljoprivrede u GDP, u % (Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] -
Selected economic indicators (SEI); za period 2000-2011: Agriculture, value added (% of GDP) - Annual growth
rate for agricultural value added based on constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S.
dollars. Agriculture corresponds to ISIC divisions 1-5 and includes forestry, hunting, and fishing, as well as
cultivation of crops and livestock production. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs
and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated
assets or depletion and degradation of natural resources. The origin of value added is determined by the
International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. ( WB WD indicatros, 18.7.2012)

6. Investicije nedovoljne i neracionalne a tednja/akumulacija slabana
za potrebe oporavka, a kamoli razvoja
6.1. Opadanje domaih bruto-investicija - metafora sloma bez oporavka
ekonomije Srbije
Tabela 9.
Investicije od 1971 do 2011

God. Lanani indeksi Bazni indeks 1971=100
1 2 4
1971.
102,4 100,0

257
1972.
97,2 97,3
1973.
98,1 95,5
1974.
108,7 103,8
1975.
109,1 113,2
1976.
116,2 131,5
1977.
111,2 146,3
1978.
110,7 161,9
1979.
106,5 172,4
1980.
95,4 164,5
1981.
91,6 150,7
1982.
94,8 142,9
1983.
88,9 127,0
1984.
94,6 120,1
1985.
93,5 112,3
1986.
100 112,3
1987.
100,4 112,8
1988.
85,2 96,1
1989.
108,6 104,4
1990.
79,9 83,4
1991.
85,3 71,1
1992.
70,1 49,9
1993.
62,4 31,1
1994.
88,0 27,4
1995.
96,2 26,3
1996.
94,3 24,8
1997.
100,8 25,0
1998.
97,8 24,5
1999.
70,1 17,2
2000.
85,5 14,7
2001.
193,5 28,4
2002.
90,5 25,7
2003.
150,0 38,5

258
2004.
206,4 79,6
2005.
88,6 70,5
2006.
105,8 74,6
2007.
129,8 96,8
2008.
106,2 102,8
2009.
74,6 76,7
2010.
102,0 78,2
2011.
116,6 91,2
Napomene o izvorima i metodologiji:
Kol. 2 za period 1971-1990. godine, SZS SFRJ
Kol. 4 za period 1991-1999. godine, SZS SCG;
Kol. 4 za period 2000-2011. godine indeksi izraunati iz GDP (constant 2000 US$) - GDP at purchaser's prices
is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any
fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are in constant 2000 U.S. dollars.
Dollar figures for GDP are converted from domestic currencies using 2000 official exchange rates. For a few
countries where the official exchange rate does not reflect the rate effectively applied to actual foreign exchange
transactions, an alternative conversion factor is used. (WB WD Indicators, 16.VI
2012.)

259

Iz podataka o kretanju bruto-investicija u osnovne fondove SFRJ, SRJ (tabela 9) moe
se jasno uoiti ono o emu je moda neto drugaijim reima ve govoreno. Razdoblje
1974-1979. godine je predstavljalo izrazito intenzivan investicioni period.*4* Ono to se
iz ovih podataka ne vidi, ali to je empirijski sasvim dobro poznato: u tom periodu su ex
ante investicije bile veoma visoke, ak hipertrofirane.*5* Ovako visoke stope ostvarenih
bruto-investicija u osnovne fondove (tj. visoke ex post investicije) bile su omoguene
prilivom inostrane akumulacije kroz poveanje obima zaduenja*6* i kroz poveanje
devizne tednje, odnosno doznaka naih radnika na privremenom radu u inostranstvu
(1976-1980. kumulativno oko 9,5 mlrd. US$).
*4* Iako e u kasnijim razmatranjima o tome jo biti govora, ve na ovom mestu treba rei da se prethodna
Jugoslavija - sredinom i u drugoj polovini sedamdesetih godina - sa ueem ukupnih investicija (bruto-
investicije+ulaganja u poveanje obrtnog kapitala) u drutvenom proizvodu od oko 40-42%, svrstavala u red
zemalja sa najviim stopama investicija. Zapravo, priblino toliki nivo uea investicija uspeo je da zabelei,
na primer, Japan, i to u periodu posleratne obnove i ekspanzije tzv. japanskog privrednog uda.
*5* Pod ex ante investicijama podrazumevamo uinjeni korak dalje od sklonosti investiranju, dakle
- preduzete investicije. To znai ne samo one ija je realizacija fiziki poela, nego i one na kojima
su izvrene neke prethodne radnje - raspisivanje licitacija, projektovanje, pregovaranje,
ugovaranje i slino, jer sve to ima negoi ili manji uticaj na formiranje nivoa tranje investicionih

260
dobara, investicionih radnji i usluga. Kao sinonim za ex ante investicije moemo koristiti i pojam
investicione tranje.
*6* Radi ilustracije ove tvrdnje treba rei da se tzv. neto spoljni dug SFRJ popeo sa 2,7 mlrd. US$
1971. godine na 5,8 mlrd. US$ (1975), pa na 16,8 mlrd. US$ (1980) i 18,6 mlrd. US$ 1981.
Drugi investicioni period predstavlja razdoblje 1980-1988. godine. U tom periodu
investiciona tranja (obim ex ante investicija) bila je znatno nia nego u prethodnom. U
prvom redu zbog toga to se poela primenjivati politika realnog kursa dinara. To je
znailo da se vie nije moglo raunati s tim da e investitor moi prisvajati inflacioni
dobitak u onoj meri u kojoj je to mogao u prethodnom periodu. Kamatne stope su
normalno poveavane, ali su realno i dalje bile veoma negativne. Po tom osnovu, dakle,
i dalje se moglo raunati na prisvajanje inflacionog dobitka od strane investitora.
Meutim, samo podizanje kamatnih stopa na realno vii nivo, bez obzira na to to su
one jo uvek u veem delu ovog perioda bile realno negativne i to su, samim tim,
obezbeivale prisvajanje odreenog inflacionog dobitka, psiholoki je delovalo na manju
sklonost investiranju i na nivo investicione tranje. U ovom periodu dolo je do
smanjenja sklonosti investiranju i do smanjenja investicione tranje (ex ante investicija),
ali to ipak nije bio osnovni razlog velikog pada ostvarenih investicija. Svojevremeno
izvrena istraivanja pokazala su da je indeks ostvarenih investicija u realnom
izrazu u 1988-1989. godini, u odnosu na 1979, iznosio svega 54,8, to znai da je
nivo, odnosno uee ostvarenih investicija, realno oboren za vie od 45% od
nivoa na kojemu su bile 1979. godine. I to je uzrok svih uzroka nae sumorne
ekonomske stvarnosti.
Praenje daljih kretanja investicione aktivnosti tokom devedesetih i nakon 2000. godine
oteano je brojnim promenama metodologija i prostornog obuhvata - u periodu 1971-
1990. obraun je vren na osnovu stalnih cena 1972. godine; a u periodu 1991-1998.
godine na osnovu stalnih cena 1994. godine, a za period posle 1999. godine korieni
su pokazatelji iz WB WD Indicators.
Ipak, i iz ovako kompiliranih podataka sainjena je dovoljno verodostojna tabela 9 i na
osnovu nje grafikon iz kojih se relativno lako i pouzdano moe identifikovati:
1) sedamdesete godine predstavljale su period investicione hipertrofije, budui da su
stope bruto investicija u osnovne fondove investicija dostizale skoro 35%;
2) u osamdesetim godinama dolo je do viegodinjeg pada investicione aktivnosti; iako
nisu zabeleeni dramatini padovi, viegodinje stope opadanja ili stagnacije, govore da
su ve osamdesete godine bile period velikog dezinvestiranja, konkretnije reeno
da je investiciona aktivnost gotovo prepolovljena jer su u nekim godinama stope
bruto investicija u osnovne fondove investicija nego pale ispod 20%;

261
3) u devedesetim godinama trend bruto investicija u osnovne fondove nastavio je sa
drastinim opadanjem, tako da je krajem te decenije bio nii od 10%;
4) kad se to uzme u obzir dakle kad se uzme u obzir da su investicije u osnovne
fondove gotovo zamrle onda je jasno da su indeksi porasta, koji su zabeleeni nakon
2000. godine, krajnje nedovoljni da bi se moglo govoriti o oporavku investicione
aktivnosti.
6.2. Ne samo nedovoljno, nego i neefikasno investiranje
Meutim, sunovrat investicionog trenda tokom osamdesetih, i naroito tokom
devedesetih godina, nije pratila decenija (2000-10) neophodnog oporavka investicione
aktivnosti ne samo u kvantitativnom smislu (to se vidi iz prethodne tabele 9) nego ni u
kvalitativnom smislu, u smislu efikasnosti investicija, to se vidi iz sledee tabele:
Tabela 10.
Efikasnost investicija - kapitalni koeficijent - u periodu 2000-2011. godine
U milionima 2000 US$ (US$ stalne vrednosti iz 2000. godine)

Godine
(constant 2000 US$)
- Bruto Investicije
GDP (constant 2000
US$)
Porast GDP (constant
2000 US$) u odnosu
na preth. g.
Kapitalni koeficijent
(porast investicija/
porast GDP
1 2 3 4 5
1999 625 5.774 -728
2000 534 6.083 308 1,73
2001 1.034 6.405 322 3,21
2002 936 6.669 264 3,54
2003 1.404 6.848 178 7,88
2004 2.896 7.484 637 4,55
2005 2.566 7.889 404 6,35
2006 2.715 8.173 284 9,56
2007 3.524 8.614 441 7,99
2008 3.744 8.941 327 11,45
2009 2.795 8.628 -313
2010 2.850 8.711 82 34,76
2011 3.324 8.866 155 21,44
U kol. 2: Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists of outlays on additions to the

262
considered capital formation. Data are in constant 2000 U.S. dollars. (WB WD Indicator, 16. VI 2012.)
GDP at purchaser's prices is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any
product taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making
in constant 2000 U.S. dollars. Dollar figures for GDP are converted from domestic currencies using 2000 official
exchange rates. For a few countries where the official exchange rate does not reflect the rate effectively applied
to actual foreign exchange transactions, an alternative conversion factor is used. (WB WD Indicator, 16. VI
2012.)

Pouzdanije ocene o aktivnosti u nekom domenu uvek se dobijaju ako se pored
vremenske komparacije za samu Srbiju, prezentuje i prostorna komparacija
uporeenje sa drugim zemljama. O tome govori tabela 12.
6.3. Iako sasvim nedovoljne, domae investicije u stalnom su raskoraku sa
minornom bruto domaom tednjom/akumulacijom
Za ekonomski razvoj svake ekonomije, pa i za ekonomski oporavak Srbije bitna je
relacija izmeu nivoa i kretanja investicija, s jedne strane, i bruto domae tednje
(akumulacije) kao najprirodnijeg, osnovnog izvora finansiranja, i drugih, alternativnih
izvora. Po pravilu, zemlje koje ostvaruju visok nivo bruto nacionalne tednje/akumulacije
imaju i visoke stope rasta investicija i visoke stope rasta GDP po stavniku i/ili nii nivo
spoljne zaduenosti. Odstupanja su, naravno, mogua, ali su izuzeci koji potvruju
pravilo, tavie aksiom.

Tabela 11.
Bruto domaa tednja i investicije, % of GDP, 1997-2011

Bruto domaa tednja -
Gross domestic savings (%
of GDP)
Bruto domae investicije -
Gross capital formation, %
od GDP
1 2 3
1997 4,7 12,1
1998 2,2 9,6
1999 0,2 10,5
2000 -7,9 8,8
2001 -4,2 13,9
2002 -9,5 11,0
2003 -5,0 14,5
2004 1,7 28,3
2005 2,8 23,7

263
2006 2,6 24,1
2007 4,8 29,0
2008 3,2 29,7
2009 5,3 23,0
2010 6,3 22,8
2011 9,9 25,3

Izvor: WB WDI,30.08.2012.
consumption).
Catalog Sources World Development Indicators

264
Umesto ire elaboracije ovih trendova, na ovom mestu emo se zadovoljiti
upuivanjem na stranice na kojima je to u znatnoj meri uinjeno:
tednja (akumulacija), investicije i rast zarada - Primer Srbije i problemski komentar
Da se vie ne obmanjujemo - ni sa EU ni bez nje, nema razvoja bez domae
akumulacije...
Sistemska lutanja u Srbiji traju previe dugo i kotaju i kotae mnogo
I uz najbolju moguu EP, sadanji haotini-retardirani privredni sistem, ne moe da vodi
u oporavak i razvoj, nego u stagflaciju

Prethodne identifikacije i zakljuivanja o investiciono-akumulativnom domenu neosporno
dobija potvrdu kad se i Srbija komparativno tretira u iroj meunarodnoj komparativnoj
analizi korelacije ekonomskih stopa rasta i stopa bruto domaih investicija, to sledi u
tabeli 12.

6.4. Komparativna analiza korelacije stope ekonomskog rasta i bruto domaih
investicija
Tabela 12.
Stope ekonomskog rasta i bruto domaih investicija u veem broju evropskih i
drugih zemalja

Country Indicator Name 1990-99 2000-07 2008-10 2000-10
GDP growth (annual %) 0,7 5,7 4,8 5,4
Albania
Gross capital formation (% of GDP) 16,7 25,3 29 26,3
Australia
Gross capital formation (% of GDP) 24,6 26,2 28,7 26,8
Austria
GDP growth (annual %) -1,4 7,8 6,0 7,3
Belarus
Belgium
B - H
Brazil
Bulgaria GDP growth (annual %) -2,5 5,8 0,3 4,3

265
Canada
China
GDP growth (annual %) -1,5 4,5 -1,7 2,8
Croatia
Czech R.
GDP growth (annual %) 2,4 1,9 -1,8 0,9
Denmark
Estonia
E U
Finland
France
Germany
Greece
Hungary
India
Ireland
Italy
Japan
Latvia
GDP growth (annual %) 3,6 5,9 5,9 5,9 Lower middle
income Gross capital formation (% of GDP) 23,0 25,4 28,7 26,3
Macedonia
Middle income
Moldova

266
Montenegro
Netherlands
Norway
Poland
Portugal
Romania
GDP growth (annual %) -4,9 7,2 0,5 5,3 Russian
Federation Gross capital formation (% of GDP) 25,4 21,0 22,4 21,4
Serbia
GDP growth (annual %) 0,0 5,6 1,7 4,5 Slovak
Republic
Slovenia
Spain
Switzerland
Turkey
Ukraine
GDP growth (annual %) 2,6 3,1 -1,1 2,0 United
Kingdom
United States
World
Izvor: Izraunato na osnovu WB WD indicators, 1.V.2012
GDP growth (annual %) - Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on constant local
Gross capital formation (% of GDP) - Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists of
outlays on additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories. Fixed assets
include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and equipment purchases; and
the construction of roads, railways, and the like, including schools, offices, hospitals, private residential

267
dwellings, and commercial and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to meet
temporary or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to the 1993 SNA,
net acquisitions of valuables are also considered capital formation.
Iz podataka sadranih u tabeli 12 lako je uoiti da visoke stope investicije imaju one manje razvijene zemlje koje
svojim ubrzanim razvojem rapidno menjaju odnose u globalizovanom ekonomskom svetu, o emu detaljnije
govori lanak na ovom sajtu iji je naslov Manje razvijeni radikalno menjaju sliku svetske ekonomije - paradoks
globalizacije?

Na alost, podaci iz tabele 12, potvruju nego vie puta isticanu injenicu da
investiciona aktivnost Srbije i dalje nedopustivo slabi u svakoj komparaciji - i sa
onim velikima, i sa onim koji su nam po veliini slini, i sa onima koji su nam, kako se
kae, gledali u lea, pre investicione devatastacije, kojoj se jo ne vidi kraj. Moe se
zasigurno rei da je sve manje investiranje u realne, proizvodne faktore, i uzrok i
posledica - faktiki metafora - propadanja ekonomije Srbije. O toj temi, ne moe se,
a i ne treba, govoriti u nekoliko redaka. tavie, ona zasluuje neuporedivo vie nego
to moe rei bilo koji autor pojedinano. A - kao i nezaposlenost - neopravdano i
predaleko je od centra sveopte panje u kojem bi te teme morale biti.
***
Efikasna trina ekonomija to je morao biti tranzicioni cilj i
dalje je u Srbiji misaona imenica
I uz najbolju moguu EP, sadanji haotini-retardirani privredni sistem, ne moe
da vodi u oporavak i razvoj, nego u stagflaciju
U protekloj deceniji "privredna kretanja" u Srbiji su nedvosmisleno potvrdila ispravnost
potenciranih stanovita da asimetrina Market-fundamentalism strategija - asimetrina
u smislu zanemarivanja privrednog sistema,trinih instituta i institucionalne
(ambijentalne) izgradnje trine ekonomije, kao i celokupnog korpusa mikroekonomije -
ne moe dovesti do poboljanja razvojnih performansi srpske privrede. Jednostavno,
takva asimetrina strategija nije u stanju da, na principu samogenerisanja nedostajuih
(ili retardiranih) instituta i institucija trine privrede osposobi privredni sistem i njegove
performanse za ostvarivanje ekonomske stabilnosti uz neophodan ekonomski rast. Bilo
bi bolje da je drugaije, da "Sumorna faktografija ekonomske stvarnosti Srbije", to ne
potvruje. Ovaj tekst na nekim mestima sadri upozorenja koja nisu prvi put izreena, ali
izgleda da se neke ocene i sugestije moraju ponavljati sve dok se iz pogrene strategije
ili bolje reeno odsustva strategije, ne izvuku adekvatne pouke.
U ne takom dugom tekstu, sadrana materija je svrstana u dva odeljka uz najavu dalje
intenzivne aktivnosti:

268
I. Neizbeno slabe performanse retardiranog/haotinog privrednog sistema i sa
hipotetiki idealnom ekonomskom politikom, ne vodi u oporavak nego u stagflaciju;
II. Neke, najblae formulisane, strukturne i funkcionalne karakteristike retardiranog,
haotinog privrednog sistema i celokupnog ekonomskog i drutvenog ambijenta;
III. O potrebi i mogunosti preduzimanja svega to bi trebalo da bude odgovor na
pitanje "ta i kako dalje?" na ovom sajtu e biti mnogo rei u narednim tekstovima.
I. Neizbeno slabe performanse retardiranog/haotinog privrednog sistema i sa
hipotetiki idealnom ekonomskom politikom
Savremena privredna kretanja nisu zadovoljavajua, prvenstveno razvojne
performanse. Nije re o negiranju uspeha u odravanju relativne stabilnosti, ve o
aksiomu da ni najbolja potencijalna (cenovna i kursna) stabilnost bez razvoja, ne moe
biti ocenjena kao povoljna. Da je takvo gledite ispravno, dobro se vidi iz komparativnih
numerikih ilustracija sadranih u vie lanaka na mojim sajtvima, a moda najbolje u
Globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspenosti ve je oteanim spoljnim
finansiranjem deficita i debalansa samo rekla: "car je go" i u DRASTINE PROMENE U
"TRANZICIONOM REGIONU EVROPE": ekonomski indikatori poetnih pozicija,
performansi i dostignutog nivoa razvoja .
Da bi se jasnije videli uzroci nezadovoljavajuih, ne samo sadanjih kriznih, nego i
pretkriznih privrednih kretanja, i ta je jo vanije, da bi se moglo proceniti kakva e ona
biti u narednom periodu, mora se razjasniti kakva je uloga - doprinos ili ogranienje -
postojeeg sada sasvim retardiranog/haotinog privrednog sistema, a kakva
makroekonomske politike. Ili drugaije reeno, kakvi su dometi hipotetiki konzistentne
ekonomske politike u uslovima retardiranog/haotinog privrednog sistema; i obrnuto,
kakve bi posledice imalo poputanje i klizanje u makronestabilnost.
1. Najpre treba istai da trini ne-sistem, ili eksplicitnije reeno retardiranog/haotinog
privrednog sistema, ne bi omoguio da ni sasvim konzistentna stabilizaciona
ekonomska politika odrava punu, pa ni relativnu stabilnost, ak i u kratko-srednjem
roku. Razlog je u tome to same performanse takvog sistema generiu stagflacione,
destabilizirajue impulse. Teina problema postaje jasnija kad se uzme u obzir da u
dosadanjim haotinim tranzicionim procesima u privredi Srbije, pomenute stagflacione
impulse generiu i privatno-svojinska preduzea. Ova pitanja u dodatno objasniti
kasnije.
2. Kombinacija retardiranog/haotinog privrednog sistema ni sa hipotetiki idealnom
ekonomskom politikom, ne moe voditi ka oporavku a pogotovo ne ekonomskom
razvoju, ve u najboljem sluaju satgflacione (ako ne i slumflacione) posledice.
Retardirani/haotini privredni sistem, a ako se nekome ini da je to preuveliana,

269
previe teka kvalifikacija, neka to i dalje ita kao trini ne-sistem, ima slabu razvojnu
sposobnost i jaku "sposobnost" podrivanja makrostabilnosti. To nije razlog za
odustajanje od makrostabilizacione politike jer bi, uz pomenuti ne-sistem, jo slabiji
rezultat dala proinflatorna ekonomska politika, ma kakav joj naziv dali: aktivna, razvojna,
izvozno orijentisana, ofanzivna... Kad se svaki od tih eufemizama ogoli, jasno se vidi da
je re o rent seeking*1* praksi ija je sutina u tome da se umesto napora za
poveanje efikasnosti, reenja za ostvarivanje veeg profita trae kroz otvorene ili
implicitne subvencije (kroz realno negativne kamatne stope, agresivnu devalvaciju,
odnosno fiksiranje deviznog kursa u uslovima dvocifrene inflacije, obezvreivanje i otpis
dugova, pokrivanje gubitaka kroz razne sanacije...), kroz zatitu od unutranje i spoljne
konkurencije, kroz razvodnjavanje dejstva mera pravosudnog sistema i kroz druge
oblike zatite od legalnih mera poverilaca zbog neizvravanja finansijskih obaveza...
Jednostavno, slaba razvojna sposobnost trinog ne-sistema ne moe se poboljati ni
hipotetiki idealnom stabilizacionom, a jo manje proinflatornom, ekonomskom
politikom.
*1* Fenomen rent seeking prakse i neki njeni modaliteti identifikovani su jo pre trideset godina u analizi
ekonomskih performansi u zemljama u razvoju. (Anne Krueger, 1974, "The Political Economy of a Rent-Seeking
Society," American Economic Review, Vol 87 (3), pp. 567-76). A, opasnost od zapostavljanja napora za
efikasnost i orijentisanja na rent seeking modalitete, dola je do neuporedivo veeg izraaja tek u tranzicionim
procesima. (Oleh Havrylishyn i Joh Odling-Smee, "Political Economy of Stalled Reforms", Finance &
Development, September 2000.) Razume se, sve to vredi i za privredu Srbije. Zapostavljanje borbe za
efikasnost kroz istraivanja i primenu tehnolokih, organizacionih, marketnkih, interno-ekonomskih...
unapreenja i inovacija, i traenje izlaza u rent seeking modalitetitma, viedecinijska je praksa kojoj se jo ne vidi
kraj.
3. Iz toga ne sledi zakljuak da u retardiranom/haotinom privrednom sistemu, trinom
ne-sistemu, ekonomska politika nije vana, da je svejedno da li e ona biti stabilizaciona
ili proinflatorna. Najpre, zbog toga to je ve sama relativna makrostabililnost, uz
jednako niske stope realnog rasta, mnogo podnoljivija od nestabilnosti; drugo je pitanje
to se takva kombinacija privrednih kretanja ne moe odrati ni u srednjem roku, zbog
toga to "pucaju avovi" pod pritiskom kumuliranja raznih distorzija.
Zatim, to je jo vanije, nunost sprovoenja stabilizacione makroekonomske politike
u periodu dok jo postoji trini ne-sistem - iako se "u njegovom gvozdenom
zagrljaju" ne moe obezbediti ni punu makrostabilnost, ni zadovoljavajui privredni rast
- proistie iz toga to je makrostabilizaciona politika neizostavna komponenta
tranzicione strategije. Ovde treba napomenuti da je danas i u njenim ranijim
kolevkama i tvravama, naputena tzv. tranziciona strategija trinog fundamentalizma
*2* u kojoj se asimetrino insistiralo na makrostabilizaciji i privatizaciji. Za
privatizaciju se smatralo da predstavlja neposrednu, brzu realokaciju resursa iz
neefikasnih u efikasne ruke to, ako se obezbedi i makrostabilinost, dovodi do razvoja.

270
Vremenom je takvo pojednostavljeno gledite naputeno, ali se i u re-koncipiranoj
tranzicionoj strategiji - ne zbog toga to sama poseduje svojstva nekog tranzicionog
deus ex machina - makrostabilnost (razume se i privatizacija) tretira kao uslov bez
koga se ne moe uspeno ostvariti prelaz u trini sistem, a potom i pokrenuti i ubrzati
razvoj.
*2* Iako je znaenje ove polupeorativne sintagme jasno izraena, izmeu ostalog, u IMF-
ovom World Economic Outlook, October, 2000, kod nas se esto uje zamena teza: podmee
se ocena da sintagma "trini fundamentalizam" predstavlja kritiki odnos prema trinom
sistemu, iako je re o kritikom odnosu prema odreenoj strategiji prelaska upravo u trini
sistem. U tranzicionim procesima u prvoj polovini tranzicionog perioda (do 1995. godine), koji
se danas se kvalifikuju kao strategija trinog fundamentalizma, ne toliko u konceptualizaciji
koliko u praksi su akcenti bili veoma neravnomerno rasporeeni: prevelika oekivanja su bila
od makrostabilizacije i privatizacije. Smatralo se da e to dvoje, samom logikom trinog
funkcionisanja (otuda i naziv trinog fundamentalizma), dovesti do svih drugih strukturnih
reformi i uspostavljanja trinih institucija.
4. Iz svega reenog proistie da su aktuelna - ne samo sadanja, krizna nego i
viegodinja pretkrizna - nezadovoljavajua privredna kretanja primarno posledica slabe
razvojne sposobnosti trinog ne-sistema.
***
Stagflacija ante portas, snano kuca na vrata ali - nema ko da to
uje i razume
Budui da nam istorija ekonomske misli nije preokupacija, nego ranije ekonomske
poglede koristimo samo onoliko koliko je neophodno za razjanjavanje i bolje
razumevanje danas aktuelnih, ivotnih pitanja, tako emo postupiti i u sluaju
stagflacije. Imamo srenu okolnost da korienjem jednog sasvim kratkog citata
prezentujemo nekadanja gledita o stagflaciji - onoliko koliko je na ovom mestu
prikladno i dovoljno:
"STAGFLACIJA je bila i izraz i optuba, jer ekonomisti su govorili da sve te pojave -
polagani rast, sve vea nezaposlenost i sve vea inflacija - ne mogu postojati u isto
vreme. A one su ipak postojale" (Lester C. Thurow, "Opasni tokovi ekonomske teorije",
(Cekade, Zagreb, 1987. str. 34)
Tako je bilo nekad, i to u zemljama sa daleko razvijenijim, konzistentnijim ekonomskim
sistemima. Neemo se baviti pitanjem zato je to bilo nekada, tamo, nego emo se u
kratkim crtama razmotriti zato je taj fenomen, u manje ili vie izraenom obliku,
gotovo imanentan ekonomiji Srbije.
Budui da kod nas jo uvek egzistira netrina, nekonkuretska ekonomija, sada u teem
retardiranom-haotinom obliku, sasvim je jasno da je njeno funkcionisanje drugaije,

271
ak suprotno u odnosu na one ekonomije koje imaju integralni, perfektno ili barem
imperfektno-konkurentski trini sistem:
a) netrini, retardirani-haotini sistem ni uz hipotetiki optimalnu ekonomsku politiku,
nema sposobnost efikasnog korienja resursa (njihovog uveavanja), a to znai ni
razvojnu sposobnost;
b) umesto toga, takav privredni (ne)sistem ima sposobnost da "svoju energiju prazni"
kroz generisanje makroekonomske nestabilnosti.
U sutini, re je o stagflacionim performansama. Te porformanse, razume se, na
mikroekonomskoj ravni nisu u istoj meri zastupljene kod svih tipova preduzea.
Meutim, u agregatnom izrazu i danas dominiraju one grupacije preduzea kod kojih to
jeste sluaj, pa se na makroekonomskoj ravni ispoljavaju stagflacione performanse u
smislu sledea tri oblika stagflacionog ponaanja:
1. oblik: na poveanje tranje proizvoda, i kad je daleko izvan zone pune
zaposlenosti, preduzee esto reaguje prevelikim poveanjem cena uz olako
prihvatanje implikacije da poveanje proizvodnje izostane ili ak da opada;
2. oblik: na smanjenje tranje proizvoda, i kad je daleko od zone pune zaposlenosti,
preduzee uglavnom ne reaguje sniavanjem cena, nego pomirljivo prihvata
implikaciju u vidu smanjenja obima prodaje i proizvodnje, dakle:
3. oblik: na poveanje trokova, i kad je u zoni daleko od pune zaposlenosti,
preduzee, uglavnom, reaguje poveanjem cena uz olako prihvatanje implikacije u vidu
smanjenja obima prodaje i proizvodnje.
Posledice ovih stagflacionih karakteristika jasne su same po sebi. Ne samo u pogledu
ogranienih razvojnih sposobnosti sadanje devastirane i netrine/nekonkurenske
privrede Srbije, nego i o veoma ogranienom dometu stabilizacione, a pogotovo
eventualne aktivne, razvojno-podsticajne ekonomske politike.
Ovo nikako ne bi trebalo da se shvati kao stav da je ekonomska politika nevana, da je
irelevantno kako e se ona koncpirati i sprovoditi. U sutini fonomen je jednostavan za
razumevanje: ni hipotetiki najbolja mogua ekonomska politika ne moe
nadomestiti nepostojanje konzistentnog privrednog sistema, a pogotovo ne moe
biti prinuda da se retardirani-haotini privredni "sistem" "samotransfomie" u
trini/konkurentski. Ali je isto tako tano da se ona (ekonomska politika) moe i
mora koncipirati tako da jo vie ne potencira slabe performase (ne)sistema.
Drugim reima, ovde vredi parafrazirani poznati Tobinov silogozam: iz negiranja stava
"samo je ekonomska politika vana", nikako ne proistie da "ekonomska politika
nije vana", nego sledi zakljuak: "ekonomska politika je vana, ali nije dovoljna". Ili
eksplicitnije reeno: u retardiranoj-haotinoj privredi ona je nemona. Drugaije,

272
ekonomski logino, moe biti samo ukoliko se promeni sistem (ma ta to kome
znailo) i time omogui otklanjanje ogromnih deformacija ne samo u ekonomskom
nego i celokupnom politikom i drutvenom ambijentu.
Na kraju, ne moe se izbei pitanje zato se umesto ovakvog integralnog pristupa u
ekonomskom domenu "bakemo" uglavnom ekonomsko-politikom dimenzijom, a u
politiko-drutvenom domenu dobro-zvueim ali parcijalnim kriminalno-kurupcijskim
sluajevima? Kaem, parcijalnim, jer se te neekonomske deformacije nikako ne mogu
"potamaniti" u uslovima opstajanja retardiranog/haotinog (ne)sistema.
Na ovom mestu mogue je mogue je istai najmanje tri razloga beanja od integralne
reforme u (parcijalne) alibi ekonomsko-politike i antikorupcijske vode (redosled
navoenja ne mora da znai i redosled znaaja):
1) ekonomaki ekaperti se jo nisu izleitili od trino-fundamentalistikog sindroma da
e po sprovoenju privatizacije sistem privredni sistem postati konzistentan i da kao
vana preostaje prvenstveno ekonomska politika;
2) oni ekonomski eksperti koji su uvideli da propala teza da su svojinske promene i
neizbene (to nije sporno) i dovoljne da dovedu do integralnog, trino, konkurentskog
sistema, sada su u nedoumici (blago reeno) kako bi te integralne promene trebalo
koncipirati, a da se ne dogodi jo jedna neuspena reforma;
3) manje u ekonomsko-ekspertskim krugovima nego u mnogim drugim, monijim
(politikim, tajkunskim... ) i ne postoji dovoljno jak interes, hrabrost, snaga... da se
najzad ue u neki "odluujui klin" sa retardiranim/haotinim privrednim (ne)sistemom.
Naa stranaki usitnjena i uskogruda politika elita, suoavajui se sa izborom izmeu
dve opcije - iste one koje su postojale i u drugim tranzicionim zemljama: (A) uhvatiti se u
kotac sa nejasnim, tegobnim, nepopularnim ... promenama i na sledeim izborima
pasti sa vlasti (to je dokazano pravilo), ili (B) odravati se to due na vlasti u dravi
ekonomski opustoenoj i neoporavljenoj - nema sposobnosti, moralne snage, hrabrosti,
patriotizma ... da se opredeli za riziniju, ali izgledniju opciju (A).
***
Sa naizgled zadovoljavajuim stopama rasta GDP per capita 2000-
12, umesto oporavka - dalje zaostajanje
Iz lanka M2. Ekonomske stope rasta 2000-12,u 55 zemalja, po godinama, rangirane i
segmentirane na osnovu proseka u periodu se vidi da je u Srbiji, u periodu 2000-12,
GDP rastao po godinjim stopama (godinjim procentima) rasta koje daju aritmetiki
prosek od 3,2. Po radnoj segmentaciji iskazanoj u tom lanku, to su srednje-niske
stope.

273
Tabela 1

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Prosek
2000-12
5,3 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,6 -1,8 3,2
Iz lanka Slabe ekonomske performanse Srbije meu 55 analiziranih zemalja, gotovo po
svim indikatorima vidljivo je da s posekom stopa rasta od 3,2% godinje, Srbija zauzima
28. mesto (rang poziciju) meu 55 zemalja uzorka. Moglo bi se rei: "pa i nije tako loe".
Ali, kad se uzmu u obzir ostali indikatori relne pozicije Srbije - njen nizak nivo
razvijenosti: nizak nivo GDP per capita, visoka nezaposlenost, krajnje slaba pozicija u
odnosima s inostranstvom - onda je vie nego jasno da takve stope rasta nisu nikakva
"srednja alost", ve drastina, alarmantna razvojna neefektivnost, nesposobnost.
Ona se teko moe adekvatno shvatiti samo na osnovu iskaza da takve stope rasta ne
obezbeuju ekonomski oporavak u smislu ponovnog zauzimanja pozicije prema GDP
po stanovniku (per capita) na kojoj je Srbija bila na samom poetku devedestih, dakle u
trenutku nedvosmislenog (i svakoj razumnoj javnoj linosti tada ve jasnog) sloma
socijalistike paradigme, u svim njenim modalitetima: ortodoksno dravnom,
prikrivenom, quasi trinom, partijskom... Ili, drugaije reeno, na samom poetku
tranzicionih turbulencija Srbija je, uprkos svim problemima koji su postojali u
njenoj ekonomiji, imala daleko bolju razvojnu poziciju i razvojne mogunosti od
sadanjih.
Uprkos elji da ovaj lanak da bude maksimalno rastereen numerike faktografije, bez
nekih saetih izuzetaka se, ipak, ne moe obezbediti dovoljna preglednost i ubedljivost.
Taj minimum e ovde biti prezentovan u vidu poreenja pozicije Srbije po glavnom
output makroagregatu - GDP per capita 2000. i 2012, sa nekoliko relevantno uporedivih
zemalja.
Objektivnosti radi, nakon toga e, za samu Srbiju e biti neophodno da se ima u
vidu i to kako je dolo do startne pozicije u 2000. godine.

274
Tabela 2
Sa naizgled zadovoljavajuim stopama rasta GDP per capita 2000-12, umesto
oporavka - dalje zaostajanje u odnosu na okolnih 8 EU posttranzicionih zemalja

Zemlje
GDP per capita,
current $ u 2000.
god.
Indeksi odnosa
u 2000, Srbija =
100
GDP per capita,
current $ u 2012
god.
Indeksi odnosa u
2012, Srbija =
100
1 2 3 4 5
Bulgaria 1.588 141 7.033 143
Croatia 4.911 435 12.972 263
Czech Republic 5.721 506 18.579 377
Hungary 4.538 402 12.736 258
Poland 4.431 392 12.538 254
Romania 1.672 148 7.935 161
Serbia 1.130 100 4.943 100
Slovak Republic 3.809 337 16.899 343
Slovenia 10.103 894 22.193 450
Izvor: IMF WEO Database, April 2013
Kategorijalno objanjenje: Gross domestic product, current prices (U.S. dollars) (col. 3). Values are based
upon GDP in national currency converted to U.S. dollars using market exchange rates (yearly average).
Exchange rate projections are provided by country economists for the group of other emerging market and
developing countries. Exchanges rates for advanced economies are established in the WEO assumptions for
each WEO exercise. Expenditure-based GDP is total final expenditures at purchasers prices (including the f.o.b.
value of exports of goods and services), less the f.o.b. value of imports of goods and services. [SNA 1993]

Ve samo poreenje indeksa odnosa nivoa GDP per capita iz 2000. (kol. 3) i indeksa
odnosa dostignutog nivoa GDP per capita u 2012. (kol. 5), govori mnogo i ubedljivo - i
eksplictno i implicitno. No o tome je ve bilo rei u mnogim lancima, a naroito kad se
posmatra u kontekstu drugih trendova prezentovanih u Najvaniji trendovi (10) u
ekonomiji Srbije 2000-2012 - Faktografija, prema IMF WEO April 2013.
Ali, zbog objektivnosti analize, da bi se izbegla svaka pomisao da se devedesete na bilo
koji nain amnestiraju - kao da je aktuelna ekonomska stvarnost rezultanta samo
zabluda i promaaja u periodu posle 2000. godine - potrebno je uzeti u obzir sve to je
reeno u lancima Slab oporavak Srbije (od tranzicionih, sankcijskih i bombarderski
destrukcija) u dekadi obilnosti kapitala i Deceniju primarnih destrukcija nasledila
decenija izneverenih oekivanja i totalnih promaaja. ak i sama tabelarna faktografija
sadrana u ovom poslednjem, ubedljivo govoro i tome kako je formirano tuno stanje

275
2000. godine, koju gore posmatramo kao startnu poziciju trenda nezadovoljavajuih
stopa rasta 2000-12, i o tome do koliko nezadovoljavajueg oporavka je dolo u
prethodnoj deceniji.
Tabela 3
Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim indeksima 1989 =
100
90
-8,0 92
91
-9,8 83
92
-27,2 60
93
-30,5 42
94
2,5 43
95
6,1 46
96
7,8 49
97
10,1 54
98
0,7 55
99
-11,2 48
00
5,3 51
01
5,3 54
02
4,1 56
03
2,7 58
04
9,3 63
05
5,4 66
06
3,6 69
07
5,4 72
08
3,8 75
09
-3,5 72
10
1,0 73
2000-10
3,9
1990-2010
-0,8

276

***
O slabim ekonomskim performansama Srbije ubedljivo govori
komparacija sa 9 EU zemalja najblieg okruenja
Abstakt
U donjoj tabeli ekonomske performanse Srbije se, za razliku od lanaka M1 - M6,
ne analaziraju u kontekstu 55 zemalja i ne ocenjujeu kroz njene rang pozicije po
indikatorima u tako velikom uzorku, ve je komparacija pojednostavljena -
prezentovana je u manjem uzorku od svega 9 EU zemalja blieg okruenja. I to
onih s kojima je poreenje najaktuelnije, iz vie razloga. Tako smanjeni
komparativni uzorak omoguuju neposredno poreenje, bez bilo kakvog
rangiranja, grupisanja ili nekog drugog pozicioniranja, to e za mnoge itaoce
biti jednostavnije i razumljivije.
I ovako koncipirana komparacija, na alost, potvruje da su ekonomske
performanse Srbije nezavidno slabe, tj. da je njena ekonomska stvarnost vie
nego sumorna, a razvojne perspektive, blago reeno, krajnje neizvesne.
U narednim lancima e biti dodatno analizirani pojedini aspekti (indikatori),
prevenstveno oni koji su poraavajue slabi (kao to je sluaj sa tednjom,
potronjom i domainstava i javnom potronjom, nezaposlenou, spoljno-
ekonomski odnosima...), ali i oni koji pokazuju varljivi privid da su relativno
zadovoljavajui (kao to je sluaj sa stopama ekonomskog rasta, kapitalnim
koeficijentom i jo ponekim).
<>
Za uzorak od 55 zemalja u kategoriji Srbija i ue i ire okruenje na ovom Web sajtu,
sadrana je komparativna analitika faktografina, sainjena na osnovu WB DataBank,
maj 2013 i IMF WEO Database, April, 2013 i prezetnovana u 6 lanaka:
M1. Indikatori (11) o tekuim i razvojnim kretanjima za 2000-11 u 55 zemalja

277
M2. Ekonomske stope rasta 2000-12,u 55 zemalja, po godinama, rangirane i
segmentirane na osnovu proseka u periodu
M3. Investicije, njihova pokrivenost domaom tednjom, njihova efektivnost - sve u
korelaciji sa ekonomskim stopama rasta - za 55 zemalja
inostranstva, u periodu 2000-11, za 55 zemalja
M5. Dravna potronja - sveukupna i finalna (bez zarada) - i dravni dug - sve u
korelaciji sa stopama rasta, u periodu 2000-12
M6. Ukupne investicije (domae i FDI), nezaposlenost, saldo platnog bilansa - sve u
korelaciji sa stopama rasta.
U svim tim lancima sadrana je i komparativna pozicija Srbije. To je bilo nuno da da
se iskae da bi se dobila verodostojna i kompletna slika ekonomskih performansi Srbije,
pre svega razvojnih. Ali, zbog toga to je taj set komparativne faktograffije dosta
kompleksan, poziciju Srbije nije ba lako celovito identifikovati. Zbog toga je uraen
lanak Slabe ekonomske performanse Srbije meu 55 analiziranih zemalja, gotovo po
svim indikatorima u kojemu su izdvojeni indikatori i rang pozicije (kao specifini
komparativni pokazatelji) samo za Srbiju, po svim indikatorima. Ali verovatno je da, i
nakon toga, mnogim itaoci nije ba lako da samo iz numerike faktografije izvedu
celovitu i jasnu ocenu o tome koliko su slabe ekonomske performanse Srbije. Cilj
ovog lanka je da prui saeto deskriptivno objanjenje prezentovanih (a i jo nekih,
dopunskih) indikatora, uz posmatranje njihove meusobne povezanosti i uslovljenosti.
O slabim ekonomskim performansama Srbije ubedljivo govori komparacija sa 9
EU zemalja najblieg okruenja
Slovak Bulgar. Croat. Czech Hung. Greece Poland Rom. Serbia Sloven.
GDP growth (annual %)
Average 2000-12 (Iz IMF
Database)
4,2 3,8 2,1 3,0 1,9 0,8 3,8 3,7 3,2 2,3
Gross capital format. (% of
GDP) ( in % of GDP), 2000-11
(From the WB DataBank, maj
2013)
26,1 25,7 25,3 27,3 23,1 22,9 21,2 24,5 21,1 26,3
Gross domes. savings ( in % of
GDP) ( in % of GDP), 2000-11
(From the WB DataBank, maj
2013)
23,2 15,1 20,3 28,8 23,3 11,0 18,5 16,5 0,8 25,7
Capital Coeffic. (I od 2000 do
2010)/ (GDPod 2001 do 2011)
2,5 2,3 3,0 2,5 2,6 3,4 2,2 1,9 1,8 3,4
3,8 2,1 1,2 1,6 1,2 2,1 3,9 7,0 6,8 3,1

278
2000-11
Househ. final consum. Expend,
etc. (% of GDP), 2000-11
57,6 67,1 59,4 50,3 55,5 70,6 63,4 71,2 79,1 55,1
Gross domes. savings ( in % of
GDP), 2000-11 (From the WB
DataBank, maj 2013)
23,2 15,1 23,8 28,8 23,3 11,0 18,5 16,5 0,8 25,7
External balance on goods and
servic. (% of GDP), 2000-11
-2,9 -10,6 2,4 1,4 0,3 -11,9 -2,4 -8,0 -20,3 -0,6
expenditure, % of GDP, 2000-
12
33,6 35,8 42,5 43,7 49,9 47,9 43,5 34,8 43,7 43,3
2000-11
3,8 2,1 1,2 1,6 1,2 2,1 3,9 7,0 6,8 3,1
General government gross
debt, % of GDP, 2000-12
40,0 33,5 38,7 30,4 67,0 118,5 47,2 24,0 72,7 31,8
Total investment, % of GDP,
average 2000-12 (From the IMF
WEO Database, April, 2013)
25,8 25,5 25,6 27,1 22,8 21,4 21,2 25,1 19,6 25,3
FDI, net inflows (in % of GDP),
average 2000-11 (From the WB
DataBank, maj 2013)
4,7 12,3 5,2 5,3 11,5 0,8 3,9 4,6 3,9 2,3
Unemployment rate, % of total
labor force, average 2000-12
(From the IMF WEO Database,
April, 2013
15,2 11,7 12,8 7,1 7,9 11,6 13,8 7,1 18,2 6,5
Current account balance, % of
GDP, average 2000-12 ( From
the IMF WEO Database, April,
2013
-5,2 -8,7 -4,5 -3,7 -4,9 -9,0 -4,3 -6,6 -9,0 -1,5

sadrana je komparativna analitika faktografina, sainjena na osnovu WB DataBank,
maj 2013 i IMF WEO Database, April, 2013 i prezetnovana u 6 lanaka:
M2. Ekonomske stope rasta 2000-12,u 55 zemalja, po godinama, rangirane i

279
korelaciji sa stopama rasta.
U svim tim lancima sadrana je i komparativna pozicija Srbije. To je bilo nuno da da
se iskae da bi se dobila verodostojna i kompletna slika ekonomskih performansi Srbije,
pre svega razvojnih. Ali, zbog toga to je taj set komparativne faktograffije dosta
kompleksan, poziciju Srbije nije ba lako celovito identifikovati. Zbog toga je uraen
lanak Slabe ekonomske performanse Srbije meu 55 analiziranih zemalja, gotovo po
svim indikatorima u kojemu su izdvojeni indikatori i rang pozicije (kao specifini
komparativni pokazatelji) samo za Srbiju, po svim indikatorima. Ali verovatno je da, i
nakon toga, mnogim itaoci nije ba lako da samo iz numerike faktografije izvedu
celovitu i jasnu ocenu o tome koliko su slabe ekonomske performanse Srbije. Cilj
ovog lanka je da prui saeto deskriptivno objanjenje prezentovanih (a i jo nekih,
dopunskih) indikatora, uz posmatranje njihove meusobne povezanosti i uslovljenosti.
***
Slabe ekonomske performanse Srbije meu 55 analiziranih
zemalja, gotovo po svim indikatorima
sadrana je komparativna analitika faktografija, sainjena na osnovu WB DataBank,
maj 2013 i IMF WEO Database, April, 2013 i prezentovana u 6 lanaka:
M2. Ekonomske stope rasta 2000-12, u 55 zemalja, po godinama, rangirane i
korelaciji sa stopama rasta

280
U gore navedenim lancima, naravno, sadrani su i indikatori i rang pozicije za Srbiju.
Ali, ona je u tom mnotvu gotovo "izgubljena", njeni pokazatelji i rang pozicije su
nedovoljno transparentni. Zbog toga je bilo neophodno da se na ovom mestu izdvojeno
prezentuju samo proseni indikatori i rang pozicije za Srbiju. Istovremeno je svaka
kategorija/rang pozicija u donjoj tabeli linkovana za odgovarajui "izvor", tj. lanak,
uz koje su date i autentine formulacije svake kategorije na koju se indikator
odnosi.
Na taj nain itaocima je omogueno da na lak nain ostvare uvid u iri kontekst iz
kojega su podaci za Srbiju izdvojeni. I da tako ocene da li je naslovna kvalifikacija
realna.

Indikatori i rang
pozicije (iz lanaka u
kol. 3)
R.
br.
Naziv indikatora
Link na lanak sa indikatorima za svih 55
zemalja
Indikatori
Rang
pozicije
1 2 3 4 5
1.
GDP growth (annual %) Average
2000-12 (Iz IMF WEO Database,
April, 2013)
M5. Dravna potronja - sveukupna i
finalna (bez zarada) - i dravni dug - sve
u korelaciji sa stopama rasta, u periodu
2000-12
3,2 28
2.
Bruto domae investicije, % od GDP,
proseci 2000-12 (Iz IMF WEO
M6. Ukupne investicije (domae i FDI),
nezaposlenost, saldo platnog bilansa -
sve u korelaciji sa stopama rasta
19,6 44
3
Kapitalni koeficijent (I od 2000 do
2010)/(GDP od 2001 do 2011 za svih
55 zemalja posmatranog uzorka
(pripremio prof. Stanko Radmilovi
na osnovu podataka iz WB
DataBank, maj 2013).
M3. Investicije, njihova pokrivenost
domaom tednjom, njihova efektivnost -
sve u korelaciji sa ekonomskim stopama
rasta - za 55 zemalja
21,2 10
4
Strane direktne investicije (FDI), neto
prilivi (u % of GDP), proseci 2000-11
(Iz WB DataBank, maj 2013)
3,9 24
5
Bruto domaa tednja (akumulacija) -
Gross domestic savings, proseci
2000-11 ( in % of GDP) (Iz WB
DataBank, maj 2013)
M4. Upotreba GDP i suficit plasiran u
inostranstvo, odnosno deficit pokrivan iz
inostranstva, u periodu 2000-11, za 55
zemalja
0,8 52
6
Sveukupna dravna potronja -
expenditure, % of GDP, proseci
2000-11 (iz IMF Database, WEO
april 2013, sa podacima za 2012).
2000-12
43,7 15

281
7
Finalna potronja drave (bez
zarada) - General government final
consumption expenditure (annual %
growth), proseci 2000-11 (iz WB
DataBank, maj 2013).
zemalja
6,8 6
8
Dravni (javni) dug - General
government gross debt, % of GDP,
proseci za 2000-12 (iz IMF
Database, WEO april 2013, sa
podacima za 2012).
2000-12
72,7 10
9
Finalna potronja domainstava
(ukljuujui i izdatke za trajna
potrona dobra) - Household final
consumption expenditure, etc. (% of
GDP), proseci 2000-11 (iz WB
DataBank, maj 2013.
zemalja
79,1 6
10
Stope nezaposlenosti, % od ukupne
radne snage, proseci 2000-12 (Iz
IMF WEO Database, April, 2013)
18,2 4
11
Saldo spoljno-trgovinskog bilansa
roba i usluga - External balance on
goods and servicices (% of GDP) ,
proseci 2000-11 (iz WB DataBank,
maj 2013).
zemalja
- 20,3 51
12
Saldo (deficit-suficit) platnog bilansa,
% od GDP, proseci 2000-12 (Iz IMF
WEO Database, April, 2013)
- 9,0 54
***
Strukturne i funkcionalne karakteristike retardiranog/haotinog
privrednog ne-sistema
Put do boljih tekuih privrednih kretanja, do breg razvoja i zatvaranja makaza
razvojnog zaostatka, vodi kroz (1) istrajavanje na to potpunijoj makrostabilnosti kao
uslovu za (2) efektivnost sinhornizovanog i simultanog sprovoenja meuzavisnih
tranzicionih procesa, koji su se u zreloj tranzicionoj fazi u literaturi sistematizovali u tri
strateke-tranzicione komponente:
(a) komponenta restrukturiranja, vlasnikog, upravljakog, organizacionog...
(b) komponenta trino-institucionalne izgradnje koja se sublimira u uspostavljanju
najvanijeg trinog instituta - konkurentskih odnosa (konkurentske borbe za opstanak)
bez kojih nema ni efikasnosti i razvoja, i

282
(c) komponenta uspostavljanja/odravanja politiko-ekonomske regularnosti, to se ve
poodavno veoma potencira.
Ovo nije prilika za iru elaboraciju ovih tranzicionih komponenata. Ipak, naglaavam da
se stepen ostvarenosti tranzicije mora ocenjivati ne samo na osnovu onoga to je
preduzeto, ve i na osnovu onog to jo nije uraeno i ostvareno u svakoj od gore
pomenutih komponenata; a to znai i na osnovu duine preostalog puta do integralnog,
konkuretskog trinog sistema. Tako posmatrajui, ne mogu imati drugaiju ocenu nego
da smo dalje nego ikad od takvog trinog sistema. Da bih barem najkrae
argumentovao ovakvu ocenu, a time poneto i sugerisao, ukazujem samo na nekoliko
kljunih pitanja o svakoj od gore pomenute tri tranzicione komponente.
A. Dananje strukturne, svojinske i upravljake karakteristike privrede Srbije -
zbog velikih konceptualnih lutanja ali i opstruisanja - blizu su zone, ako ne i u samoj
zoni, haotinosti. Dolo je, naizgled, do bogatstva svojinskih oblika preduzea:
(a) privatno osnovanih (malih, srednjih ali i velikih),
(b) potpuno privatizovanih drutvenih preduzea,
(c) velikog broja javnih preduzea sa, po pravilu, iskljuivim dravnim kapitalom,
(d) nedovoljnog broja preduzea sa inostranim kapitalom,
(e) veinskog broja srednjih, pa i velikih preduzea u stranom, ili "stranom" vlasnitu.
Naalost, nije re o nekom bogatsvu svojinskih oblika u pozitivnom smislu, u smislu
visoke efikasnosti i profitabilnostinego, nego velikom broju spekulativnih, fingiranih
privatizacija. U velikom broju preduzea ve je dolo do rasprodaje imovine (da bi se
povratio uloeni kapital) i bankrota, ili vraanja dravi. Jednom reju, privatizovan
korpus preduzea, u celini uzevi, ne moe dobiti prelaznu ocenu, a pogotovo ne atribut
lokomotive razvoja ekonomije Srbije. Ali, verovatno je jo tei problem za uspostavljanje
trinosti privrede Srbije lei u hipertrofiranom i neefikasnom sektoru javnih preduzea.
Manje-vie u svim tim svojinskim oblicima preduzea, ukljuujui i privatno osnovana -
izuzev onih sa stranim kapitalom - ispoljavaju se ozbiljni strukturni i funkcionalni
nedostaci u njihovim performansama:
- izrazita nekonzistentnost principal/agency sistema upravljanja,
- nepodesnost i/ili nesklonost dokapitalizaciji i integracionom otvaranju prema drugim
oblicima i vlasnicima kapitala, a isto tako i za integracione/statusne promene;
- neefikasnost korienja resursa u smislu njihovog uveanja - efikasnim
poslovanjem, a ne rent seeking ili "sivim" putem,

283
- zapostavljenost razvojno-istraivake funkcije u cilju unapreenja niske efikasnosti
(produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti) poslovanja.
B. Ovi nedostaci nee biti otklonjeni, a to znai da nee bitnije biti poboljana efikasnost
i konkurentnost, sve dok se ne ostvari veliki napredak u trino-institucionalnoj izgradnji
i u uspostavljanju politiko-ekonomske regularnosti; pogotovo ako u ekonomsko-
politikom domenu bude poputanja pred rent seeking zahtevima.
Iako je u jednom periodu poneto uraeno, mora se rei da je to minorno u odnosu na
ono to nije uraeno, i ta vie, u odnosu na ono to je uraeno sa suprotnim,
negativnim predznakom.
Gotovo je nesagledivo ono ta bi se u trino-institucionalnoj izgradnji moralo uraditi:
1) steajno zakonodavstvo i praksa, "kljuni je elemenat trine privrede" (Stiglitz),
kao i mnogi drugi aspekti sprovoenja zakona i zakonitosti - "rule of law" - u gorem je
stanju nego u vreme koje je u oima mnogih "stari dobri socijalistiki samoupravni
privredni sistem sedamdesetih"...;
2) jo uvek vlada meko budetsko ogranienje (meke finansije): zar treba jaa
argumentacija od injenica da meusobna potraivanja, prema optepoznatim
informacijama, dostiu enorme veliine; da se na sve strane trajkuje zbog
neisplaenih viemesenih zarada od strane novokapitalista/vlasnika; da se od
strane mnogim preduzea (preduzetnika) godinama ne uplauju doprinosi na zarade
pa dolazi do netrinog fonemna zvanog "nepovezani radni sta"...;
3) uprkos u jednom periodu oiglednog bujanja finansijsko-trinih transakcija,
prvenstveno onih iz domena privatizacionih procesa i reavanja problema "stare
devizne tednje", jo uvek smo daleko od tako razvijenog finansijskog sistema u
kojemu e preduzea svoj razvoj zasnivati na prodaji akcija irokom krugu
kupaca i obrnuto, u kojemu e imaoci tednje poeli kupovati akcije u cilju
restrukturiranja/optimizacije svojih imovinskih portfelja;
4) u institucionalnoj izgradnji jo uvek postoji visok stepen autarhije, kartelizacije,
nedovoljne konkurencije... koja je svetlosnim godinama daleko od trinosti, makar i ne
u najrigorznijem smislu kao to to predvia integralni trini mehanizam - barem kao
korisnu fikciju;
5) iz svega reenog jasno proistie da tek predstoji dug i mukotrpan put do uspostav-
ljanja glavnog tring instituta - konkurentskih odnosa. Konkurentska retardiranost
nije ograniena samo na javni sektor i na segmente transformisanih preduzea
(drutveno-svojinske provenijencije), ve konkurencije (putem cena), u smislu borbe
za opstanak (a to znai poveanje napora za poveanje efikasnosti) nema ni u
segmentima privatno osnovanih preduzea. Motivacija za uveavanje kapitala i

284
imovine postoji, ali ne toliko kroz poveanje efikasnosti koliko kroz transakcije u
"sivoj zoni" i rent-seeking praksu;
C. O ozbiljnosti i potrebi spreavanja politiko-ekonomskih neregularnosti/deformacija u
tranzicionim privredama govori i injenica da se to pitanje danas tretira kao zasebna
tranziciona komponenta al pari sa makroekonomskom stabilnou, strukturnim
reformama i institucionalnom izgradnjom. Ova komponenta aktuelna je i u privredi
Srbije. Sigurno je vie nego u drugim tranzicionim zemljama deformisana u ruglo od
uloge drave u trinoj privredi. Imamo apsurd koji sam nazvao "viepartijskim
privrednim sistemom": nadlenosti (mentorstvo, kadrovanja, a bogami ponegde i
reketiranje...) nad brojnim preduzeima neuporedivo najveeg sektora u Srbiji,
raspodeljuje se na, po pravilu, brojne partije/stranke na vlasti, kao nekad kvartovi
Njujorka, ilaga... zna se izmeu koga. Kao izuzetno aktulni problem ispoljava se
imperativ:
a) eliminisanja otvorene ili prikrivene kontrole nad privredom i resursima od
strane dravno-politikih i drugih nomenklatura, to je uslov da na privredni ambijent
postane triani i atraktivan za strane realne a ne samo vlasniko-finansijske investitore;
b) mnogo efikasnije redukovanje i eliminisanje "sivih" transakcija i malverzacija u
ijoj osnovi je poreska evazija - potkradanje drave, dravnih i paradravnih institucija;
c) eliminisanje mogunosti ostvarivanja profita i uveanja kapitala kroz "specijalne"
transkacije, kroz potkupljivanje pseudo-menadera (poslovno partnerstvo "uz procenat")
koje e biti utoliko tee i dugotrajnije ukoliko proces svojinskog restruktiranja bude sporiji
i dugotrajniji;
d) reavanja svakako najteeg problema u domenu politiko-ekonomskih neregularnosti
- eliminisanje rasprostranjene ne samo korumpiranosti nego i kriminalizacije, koji su
zahvatili gotovo itavu drutvenu hijerarhiju: od dravno-politikih i pravosudnih
funkcionera, dravne administracije, javnih slubi, pseudo-menadera drutveno i
dravno-svojinskih preduzea... do najobinijih odnosa u svakodnevnom ivotu;
e) ali nasuprot svemu ovom, kao vrh sante leda pod vodom, vidljiv je samo mali deo
onoga to se u svetu naziva state corruption, to bi se u narodskom prevodu moglo
nazvati "uzimanjem drave pod svoje" od strane najmonijih tranzicionih dobitnika,
novokapitalista, tajkuna.
***

285
Od stalnog, rastueg zaduivanja vee zlo je samo shvatanje da je
ono spasonosno
Aktuelni akcenti
Da se jo nismo izleili od ovog zla, od shvatanja da je hronino zaduivanje nije
iznueno, "nuno zlo" (zbog nesposobnosti srpske privrede da ostvaruje veu
akumulaciju), nego da je spanosno reenje, normalni oblik ekonomskog ivota,
govore same po sebi:
- trijumfalne izjave "IZBEGLI SMO BAKROT" pri emu se ne kae - DALJIM
ZADUIVANJEM;
- istije sluaj sa slavodobitnim izjavama: "USPELI SMO DA PRODAMO"
ENORMNU SUMU OBVEZNICA na meunarodnom finansijskom tritu, kao da i to
nije SAMO FORMALNO DRUGAIJI OBLIK DALJEG EKSTERNOG
ZADUIVANJA...
<>
ini se da se prosto u vazduhu osea strahovanje izraeno u pitanju: da li e se, uz
sveukupnu devastaciju, vratiti i uasi (hiper)inflacije?
Za razliku od veine drugih indikatora prezentovanih na mnogim stranicama mojih
sajtova, vidi se da indikatori o inflaciji/monetarnoj (ne)stabilnosti, u svetu, pa i kod nas,
deluje sasvim "pristojno". Na sve strane se osea euforija: neman (hiper)inflacije je
savladana.
Jeste, ali je pitanje da li to ne znai da je bespovratno otila u istoriju.
Monetaristi smatraju da imaju raloga za likovanje. U optem ekonomskom smislu
pobedio je liberalizam, a izgubio je ne samo Kejnzijanizam, nego i veina drugih
doktrina koje su sadravale znaajniju dozu intervencionizama, dravnog
regulisanja. Dalje, pobedilo je njihovo zalaganje za politiku finansijske liberalizacije
(liberalizaciju kapitalnih rauna), kao i za liberalizacije deviznog kursa:
preovladala je politika fluktuirajuih deviznih kurseva (pa makar i blago i
indirektno upravljanih), a u monetarnoj politici nastupila je era restriktivne
ponude (emisije) novca - bez obzira to to uglavnom nije ostvareno na "njihov nain",
primenom konstantnih stopa monetarnog rasta - to je, navodno, rezultiralo
monetarnom (cenovnom) stabilnou - savladavanjem nemani hiperinflacije.
Meutim, uopte nisu beznaajna drugaija miljenja, od kojih upuujemo na dva
prezentovana prezentovana na ovom sajtu:

286
1) na tekst Profesora Harold Jamesa "Is Liberalization Reversible?" znaajne i zbog
toga to je izreeno znatno pre (1999) aktuelne globalne krize i zato sada deluje ne
samo argumetovano upozoravajue, ve bi se moglo rei i proroankivie negpre krize
izreeno i drugo
2) na kratki tekst James Galbraith ekonomista sa University of Texas u kojima su
izreene otre kritike na raun monetarizma i profesira Milotona Fridmana,
Ali, previe se ne oglaavaju o drugom bauku koji je stupio na scenu: o finansijskoj
nestabilnosti. A ona je "sestrinska nestabilnost" monetarne, cenovne -
(hiper)inflacija.
Drugim reima, u raspolaganju "optimalnom koliinom novca" (ma ta to znailo) -
a upotreba/raspolaganje novcem je sr finansija - dolo je do enormnih
deformacija. Njihov zajedniki imenitelj je prenaduvavanje, too much leverage:
hipertrofija transakcija/operacija s tom "optimalnom koliinom novca" i, tavie,
financijalizacija najrazvijenijih industrijskih ekonomija (preterana okrenutost
finansijskim aspektima, uz zanemarivanje realnih). Uopte nije izvesno da e se tako
stvoreni ogromni finansijski debalansi (deficiti, prezaduenosti, nagomilani i
prikriveni rizici) i nestabilnosti, moi savladati/ukrotiti, a da se stara neman
inflacije ne "otme s lanca". To, razume se, vredi ne samo za globalnu ravan, ve i
(moda prvenstveno) za posttranzicione zemlje.
A nepotrebno je posebno naglaavati - da to vredi posebno za Srbiju u kojoj su
debalansi posebno veliki. Deficiti na sve strane. A najtei je onaj izmeu
nedovoljnog stvaranja GDP-a i neprimerenog, mada daleko od raskonog naina
ivota prosenog stanovnika. U takvom raskoraku, kad se doe do granice
potkusurivanja zaduivanjem, i nema ba puno alternativa inflacionom
oporezivanju - prinudnom smanjivanju ionako skromne potronje. Jer, i u
ekonomiji vredi bar jedan prirodni zakon koji bi se mogao opisati parafraziranjem
one narodne: ili napravi vei guber ili se pruaj prema manjem. A budui da ni
ranija SFRJ ni kasnije Srbija nisu brojnim reformama uspele da stvore efikasnu
privredu, to bi logiki preostalo samo ovo drugo - sve vrste potronje (a ne samo
dravnu) uskladiti sa "guberom". Ali, tu je problem o kojemu najbolje govori ona
stara jevrejska "Da bog da imao pa nemao", koja pomae razumevanju zato ni
ranije SFRJ ni kasnije Srbija, nikada nisu uspevale u ostvarivanju nunosti da se
potronja i tednja (akumulacija) tretiraju jednako nunim. A, veovatno,
preusudnu ulogu ima i to to veina u Srbiji smatra da MI DE FAKTO VE JESMO
EVROPA - PO SVEMU (UKLJUIJUI I PRAVO NA IVOTNI I SOCIJALNI
STANDARD, TAVIE I HEDONIZAM...), SEM PO EKONOMSKOJ EFIKASNOSTI - I
DA NA IMAMO PRAVO NA FORMALNI EU-STATUS, PRAVO NA NADU I, TAVIE,

287
OEKIVANJE, da e nam se na neki voleban nain, samim tim, nedovoljni
"guber" produiti. I oni koji ne bi to smeli biti, gluvi su na upozorenja da takva
shvatanja nisu realna. Naprotiv, mnogo je realniji fatalistiki scenario u smislu
silogizma:
1) AKO NE MOE PROIZVESTI KOLIKO BI DA TROI,

2) AKO NE MOE SAM DA SMANJI (POTROAKI, AK HEDONISTIKI) NAGON
DA TROI VIE NEGO TO STVARA,

3) ONDA NE MOE IZBEI KONSEKVENCE - INFLACIJU, KOJA, (INFLACIONIM)
OPOREZIVANJEM/OBEZVREIVANJEM, USPOSTAVLJA RAVNOTEU.
Napomene:
Prvo: Uprkos kolebanjima kursa poslednjih dana, dinar je stabilan, rekao za RTS
guverner Dejan oki, uz ocenu da je domaa valuta "pobednik" u odnosu na ostale
valute iz okruenja. Kada i ako bude potrebe, Narodna banka Srbije e intervenisati na
tritu, napominje oki. RTS, Sreda, 1.1.2012. Ekonomska logika podrazumeva za
uslove ovakvih deficita kakve ima Srbija da se rauna i s onim to guverner nije
rekao: Sve dok traju devizne rezerve a bie ih valjda dok ne prou izbori u Srbiji.
Drugo: Pre neki dan (Politika online, 20. jul 2012) sekretar Udruenja banaka prof. dr
Veroljub Dugali ree: Uguili bismo se bez para iz Evropske unije. Nije bitno to je to
rekao prof. Dugali, a ni to da li su to doslovno njegove rei, ili redakcijski naslov. Bitno
je i pogubno to to je to metafora vladajueg shvatanja savremenih srpskih
ekonomista i ne samo ekonomista, nego i prethodne i dolazee vlasti: kako i gde
stalno uzjmljivati, a ne kako stvoriti uslove da proizvodimo vie nego to troimo,
da bismo imali akumulaciju za ekonomski oporavak i razvoj Srbije.
***

288
Eksterni sektor za slabe ekonomije Srbije - jedno vreme varljivi
spas, a zatim brutalne posledice

Exports
of
goods
and
services
(% of
GDP)
Imports
of
goods
and
services
(% of
GDP)
Procenat
pokrivenosti
uvoza
izvozom,
(kol. 2)/(kol.
3)*100
Deficit
platn.
bil. -
Current
account
balance,
% GDP
Deficit
platn.
bil. -
Current
account
balance,
u mlrd.
USD
Spoljni
dug -
External
debt
stock -
u mlrd
USD
Spoljni
dug - u
odnosu
na
izvoz
roba i
usluga
Foreign
direct
investment,
net inflows
(BoP,
current
US$) (u
milionima
USD)
Foreign
direct
investment,
net inflows
(% of GDP)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1994 11,1 62,6
1995 10,8 45,0
1996
9,4 454
1997
16,7 24,1 69,3 10,6 273 740,0 3,5
1998
23,6 30,9 76,2 -0,5 10,9 267 113,0 0,7
1999
17,5 27,9 62,8 -0,5 10,9 500 112,0 0,6
2000
23,9 40,5 58,9 -1,8 -0,2 11,5 524 51,9 0,9
2001
21,3 39,4 54,1 -2,5 -0,3 12,4 457 177,5 1,6
2002 19,6 40,1 48,9 -8,3 -1,2 11,4 379 567,3 3,8
2003 22,3 41,8 53,3 -7,3 -1,4 14,2 311 1.406,0 7,2
2004 23,5 50,1 46,9 -12,1 -2,9 14,5 254 1.028,1 4,3
2005 26,2 47,2 55,5 -8,7 -2,2 16,1 234 2.050,8 8,1
2006 29,9 51,4 58,1 -10,2 -3,0 19,8 224 4.968,0 17,0
2007 30,5 54,7 55,8 -16,1 -6,3 26,1 220 3.431,9 8,8
2008 31,1 57,6 53,9 -21,6 -10,3 30,4 213 2.996,4 6,3
2009 29,4 47,0 62,5 -7,1 -2,9 33,1 267 1.935,6 4,8
2010
34,9 51,4 67,9 -7,2 -2,8 32,2 231 1.340,2 3,5
2011
-9,1 -4,1
28.06.2012

289
WB WDI 28.06.2012

ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, externi dug, FDI vie
nego zabrinjavajua situacija, suvie "prenatrpana". Svesni smo da se takve tabele
sva teina situacije u kojoj se ekonomija Srbije nalazi. I, ta vie, sva teina
koje se moe uklopiti u jedan odeljak, ak i veeg lanka, nego to je ovaj. Smatrali smo
koncipiranom lanku. U nastavku dajemo samo lapidaran komentar faktografije u tabeli
5, to ujedno predstavlja naznake pitanja i problema koje e biti elborirane u tom
posebnom lanku.
5). Takoe, nedvosmisleno se vidi da su se te spoljno-deficitne makaze irile, to samo
jedan od argumenata za ocenu i tvrdnju da je protekla decenija bila sve samo ne
(2). Iz takvih izvoznih i spoljno-deficitnih performansi nuno proistie duniki karakter
ekonomije Srbije. Moda bi tanije bilo da se kae - zaduivaki karakter. Naime, nije
re o tome da ekonomija Srbije ne moe bez normalnih kredita, takvih koji se uzimaju

290
povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreb, ponovo uzimaju. Nije re ni o tome da
ne moe bez revolving kreditirinja, stalnog zanavljanja kredita. Prava je istina da
ekonomija Srbije, sa svojim sveukupnim, a napose izvoznim karakteristikama, ne moe
bez stalnog poveavanja, gomilanja dugova. A to tako moe da ide neko, moda, ak, i
due vreme, ali nikako ne moe sve vreme... Kad-tad nuno dolazi do udaranja glavom
u zid.
gomilanja dugova - imati oblik ve vienih dubokih i irokih lomova kakvi bili: slom
***
Puna usta REFORMI, a...?
Ponovo je kod nas, po ko zna koji put u prethodnih vie od pedesetih godina, prava
reformska kakofonija: u naredoj godini nastavljamo! sa reformama; 2014. bie u znaku

291
reformi, tekih, bolnih...ali videe se: ve krajem ove ili (oprezniji) u 2015, osetie se
boljitak... Pojam tranzicije postao je neprikladan, prevazien, s obzirom na to da je ona
kod nas nakaradno sprovoena; i, naravno, sa alosnim epilogom. A i zbog toga to i
tamo gde se ocenjuje da je ostvarena uspeno, daje sumorne rezultate, po meri
interesa onih koji su njen koncept "zbrzili" i nametnuli postsocijalistikim, tranzicionim
zemljama.
Ali, zaboravlja se (ili se i ne zna) da je pojam reformi "potroen" jo pre tranzicione ere.
Naroito kod nas, tj. u bivoj SFRJ. I kao takav - profanisan, odbaen. Meutim, s
obzirom da "politiko pamenje nije dugoveno", narodu se sada "prodaje" ta
"rashodovana" roba, ili bolje reeno "maka u daku". Pritom - izvesno je - ni sami
prodavci ne znaju ta zapravao nude pa, verovatno s pravom, raunaju da to nee
znati/razumeti ni narod, birai - kupci tog rashodovanog artikla. Konkretnije reeno (u
obliku pitanja): u emu se sastoji to to se pod pojmom reformi sada nudi, drugaije,
sutinski bolje, od onoga to je ve narodu prodavano pod tim pojmom; drugaije od
onoga to je dovelo do neuspeha svih brojnih pokuaja reformi na ovim prostorima; i do
jo optijeg, ireg zakljuka, ak aksioma: reforme u socijalizmu inherentno ne
uspevaju; socijalistiki koncept je nepopravljv i mora biti odbaen.
Moe se s pravom rei: do te take zakljuak je empirijski dokazano - taan. Problem je
u tome ta posle odbacivanja tog nekonzistentnog i neodrivog sistema? Trina opcija,
naravo! Ali, problem je u tom to ona nikada nije postojala, nije ni mogla postojati i ne
postoji ni sada kao gotova, operativna alternativa, ve odbacivanjem starog sistema
nastaje vakuum u koji se sruuju sva zagaenja nespojiva i s tritnom ekonomijom, i s
bilo kakvom regularnom ekonomijom. Lakonsko reenje: "vano je da se temeljito oisti
teren od svih dravno-samoupravo-socijalistikih recidiva i tu e ubrzo izbujati bata
efikasne trine ekonomije" - se ve, takoe, pokazalo aspolutno netanim.
Sada je situacija takva da je teko i zamisliti ta je sve potrebno uraditi: (1) da se
zagaeni prostor dekontaminira i (2) da njemu izrasti trina opcija (makar i sa
odreenim implantima, naravno, privremeno i tamo gde drugog izbora nema).
Da sve to se sada radi ili pominje, nije ni blizu dovoljnog, nastojau argumentovati,
taksativnim navoem barem najvanijeg (a) onoga to postoji a nespojivo je sa trinom
ekonomijom; i (b) onoga to ne postoji a uslov je bez kojega nema trine ekonomije.
Pa "novoreformisti" izvolite: "Hic Rhodus - hic salta", da biste mogli s pravom govoriti o
skorom boljitku.
***

292
Kakva bi bila "civilizacijska" dodatna tranzicija pod EU okriljem
U sredu, 30. oktobra 2013 RTS je objavio vest pod naslovom "Krsti - EU civilizacijski
izbor" koju, budui da je kratka, prezentujem u celosti (naglaavanje odreenih mesta
je moje):
Srbija do 2020. godine eli da postane 29. lanica Evropske unije, rekao je ministar
finansija Lazar Krsti za ameriku televizijsku mreu Si-En-En.
Srpski ministar finansija Lazar Krsti izjavio je za ameriku televizijsku mreu Si-En-En
da Srbija do 2020. godine eli da postane 29. lanica Evropske unije.
"Srbija je prethodnih godina ostvarila znaajan napredak, ali nam predstoji jo mnogo
koraka i znaajnih pomaka na putu ka EU", rekao je Krsti.
Kako je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija, on je ocenio da je ulazak u EU
civilizacijski izbor koji je napravila Srbija.
Prema njegovim reima, Srbija "mora konsolidovati fiskalni deficit zemlje, smanjiti javni
dug i poveati izvoz i investicije".
"Najvaniji zadaci za Srbiju su borba protiv korupcije, poboljanje odnosa sa zemljama u
regionu i jaanje finansija i privrede", rekao je srpski ministar finansija Lazar Krsti.
Da odmah naglasim da ovo reagovanje nije izazvano formulacijom o civilizacijskom
izboru, mada je i ono, ini mi se, poprilino neadekvatno: ispada da bi opredeljenje za
bilo koju drugu opciju bilo necivilizacijsko. Ali, ako rei ministra protumaimo tako da se
viinska Srbija opredelila za pristupanje EU zato to joj je zapadna Evropa civilizacijski
najblia, to, verovatno, moe biti tano. Kaem "verovatno" jer se ne smatram dovoljno
kompetentnim za socioloko-politika, politiko-strateka, geopolitika ili ve ne znam
koja neekonomska pitanja, da bih se o njima javno oglaavao. Jednostavno, za mene
su u ovoj sumornoj i nezavidnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, primarna,
prioritetna, iznad i ispred svih ostalih, vana njena egzistencijalna pitanja, pitanja
njenog ekonomskog oporavka i razvoja.
A posmatrajui s tog aspekta, u gore prezentovanom tekstu, mnogo toga je sporno.
Pritom neu ostati samo na ouptenoj oceni da se veinskoj Srbiji, sa krajnje
neartikulisanom a i netanom argumentacijom, naprosto namee stanovite da joj je
spas (oporavak i razvoj) utoliko izvesniji ukoliko bezrezervnije ue u "gvozdeni zagrljaj"
sa meunarodnim institucijama i asocijacijama u kojim dominira neoliberalistika,
market-fundamentalistika doktrina. Tako formulisano moje podozrenje, za veliku veinu
neekonomista (pa, na alost, i ekonomista) bilo bi nerazumljivo, a za mnoge i
nerazumno. Zbog toga, ograniavajui se samo na ekonomski domen, biu u ovom
reagovanju konkretniji, a verujem i jasniji.

293
Zapravo u velikoj meri, ponoviu i poneto dopuniti ocene i argumentaciju iznetu na
ovom sajtu ne samo u lanku Da je tranzicija mnogo vie i tee od "kreativne
destrukcije" netrinog sistema, potvrdila je dosadanja neuspenost, ali i namentnula
"popravni" - bez izgleda da dobijemo "prelaznu ocenu", nego i u mnogo drugih.
Prvo, mada ne i najvanije, to smatram spornim u uvodno citiranom tekstu, ne vidi se,
jer i nema, ekonomske faktografije na koju se oslanjaju izneena ocena: "Srbija je
prethodnih godina ostvarila znaajan napredak". Naprotiv, smatram da je apsolutno
nesporno da je u prethodnim godinama, tanije u celoj proloj deceniji (a o onoj pre nje
da i ne govorimo), tranzicija bila neuspena, preciznije reeno destruktivna,
nekompletna, defektna, umnogome neregularna... Ne samo preduzea, nego i banaka
(finansijskog sektora), drave naroito... Daleko od toga da o tome govori samo sada
aktuelizovani vei broj nekad velikih preduzea koja su do sada praktino podravljena i
drana na dravnim aparatima za vetako disanje. Sve to je samo jedan od oblika
druge faze podravljenja izvrenog u devedesetim. Jer podravljenje je i prisvajanje svih
tranzicionih prihoda od "uspeno" sprovedene (ras)prodajne privatizacije...
Drugo, mnogo vanije je pitanje: kakva se "nova", dodatna tranzicija moe oekivati,
nakon "civilizacijskog" izbora, opredeljenja, pod EU-okriljem?
I bez ire elaboracije, dovoljno govore i same sledee naznake:
- teko da se moe oekivati da EU finansijski i logistiki podri revitalizaciju
realnog, proizvodnog sektora u Srbiji u domenu izgradnje ne samo malih (SME), nego
i srednjih i veih preduzea, koja bi, po logici stvari, u velikoj meri zadovoljavala domau
tranju robe iroke potronje, smanjujui potrebu za uvozom iz razvijenijih zemalja,
- za ve pomenuta neprivatizovana preduzea, neizleene bolesnike, ve se zahteva
jednostavno skidanje sa aparagta za vetako disanje (a ta onda sledi - zna se). Ne
uju se ideje o traenju reenja - ne samo za ova preduzea, nego i za mnooge druge
delove hipetrofiranog javnog sektora - u dokapitalizaciji ili javno-privatnim aranmanima.
Ba kao to su poetkom prehodne decenije ignorisane sve sugestije o potrebi primene
dokapitalizacije ili javno-privatnim aranmanima, barem tamo gde je to mogue. A nee
valjda da nas neko ubeuje da to u sluaju JAT-a tada nije mogue, a danas odjednom
- jeste;
- isto tako, ne moe se oekivati zeleno svetlo za objektivno nunu veu podrku
agrarnoj proizvodnji, koja je suficitna u EU, pa joj treba trite, a ne dodatna
proizvodnja,
- a pogotovo se ne mogu oekivati ulaganja iz EU-zemalja u energetiku i infrastrukturu i
druge kapitalno intenzivne projekte;

294
- naprotiv, u domenu investicija doi e do izraaja dosadanja doktrina: kad izgradite
infrastrukturu (koja je kapitalno intenzivna, sa visokim kapitalnim koeficijenom), iz naih
zemalja e biti vie FDI (koje su, ako ih i bude, investicije sa niskim kapitalnim
koeficijenom, tj. trae mnogo manje kapitala za dodatnu jedinicu outputa);
- relativno glomazni i neracionalno subordinisani javni sektor bie "reformisan",
"racionalizovan" na nain koji odgovara narodskim kvalifikacijama: razgrabljen i
razbucan, uz novu armiju otputenih radnika;
- jednom reju, bez izgleda, da se milion manje zaposlenih (u 2011. u odnosu na
predtranzicionu 1989. godinu) ponovo zaposli, ve naprotiv, da se taj milion, u
prenesenom, finansijskom smislu reeno, znatno "ukamati";
Nemam elemenata za drugaiju prognozu. Iskreno, voleo bi da nisam u pravu i onda bih
obe ruke podigao za taj put "koji nema alternative"; morao bih se sloiti s onima koji
kau: "EU integracija - po svaku cenu".
***
Iluzije prevelikih oekivanja od Foreign Direct Investments (FDI)
vrsta argumentacija za stavove koji su ovde izneti, sadrana je u novopostavljenom
lanku KAPITALAN I NEPOBITAN NALAZ Bruto domaa tednja (akumulacija) je
razvojno primarna, FDI su sekundarne ili marginalne
Stie se utisak da se u Sbriji i u vlasti i ire - gaji iluzija da e se neuspostavljanje
trinosti i regularnosti ekonomskog/trinog i opteg ambijenta nadoknaditi
multiplikacionim efektima intenziviranih stranih direktnih investicija na rast GDP.
Meutim, u tom pogledu u meunarodnoj literaturi i praksi identifikovane su empirijske
injenice koje govore da za snaan Foreign direct investment (FDI) talas nisu dovoljne
samo privatizacija, makrostabilizacija i liberalizacija, ve da je uslov mnogo vei i
iri: prethodno uspostavljanje trinog i regularnog opteg ambijenta i poveanje
domestic manufacturing invesments. Ipak, nai FDI- fundamentalisti, uporno
ponavljaju da e FDI biti dovoljno velike - samo ako prethodno unapredimo
privrednu infrastrukturu - i da e one (FDI) dovesti/iznuditi unapreenje itavog
ambijenta. Sve lii na poznatu kontroverzu: ta je starije koko ili jaje?
Meutim, brojne meunarodne empirijske injenice su tvrdoglave: nema ansi za
znatne FDI u netrini i recesioni ambijent. Najpre mora doi do
institucionalnih/ambijentalnih poboljanja, koja direktno unapreuju trinost i efikasnost
i optu regularnost, a tek potom dolaze FDI. Od FDI se ne moe oekivati da budu
generator nego snaan zamajac razvoja trinosti i privrednog razvoja. Razlika bi
trebalo da je jasna sama po sebi.

295
Inae, bilo bi dobro da zanesenjaci FDI-panacejom proue barem studiju uvenih
autora koji su ne samo svetski poznati ekonomisti nego su sva trojica bili, ili su jo
uvek, visoki IMF delatnici. Re je o istraivakoj studiji (a ne o verbalnoj skolastici)
FOREIGN CAPITAL AND ECONOMIC GROWTH, iji su autori Eswar S. Prasad,
Raghuram G. Rajan, Arvind Subramanian (2007). U prezentovanju te studije autori u
lanku The Paradox of Capital Finance & Development, March 2007, na vie
mesta potenciraju nalaz da ekonomski razvoj zemalja u razvoju zavisi najpre
(prvenstveno) o domae akumulacije i investicija a tek potom, ako je taj uslov
ispunjen, FDI daju ubrzanje:
Zemlje u razvoju koje su se oslanjale manje na strani kapital, generalno uzevi, imale
su bri ekonomski rast...
Developing countries that have relied less on foregn capital have, in general, grown
faster...
Interesantno je da zemlje koje su imale vee stope investicija i manje oslanjanje na
strani kapital (manji deficit platnog bilansa) rastu bre u proseku 1% godinje% - nego
zemlje koje su imale visoke investicije ali i vei stepen oslanjanja na strani kapital...
What is interesting is that countries that had high investment ratios and lower reliance
on foreign capital (lower current account deficits) grew fasteron average, by about 1
percent a yearthan countries that had high investment but also a greater degree of
reliance on foreign capital...
Zemlje sa visokim stopama investicija i niskim platnim deficitom rastu bre nego one
koje se oslanjaju na strani kapital.
Countries with high investment ratios and lower current account deficits grew faster than
those reliant on foreign capital.
U vezi sa svim prethodnim moemo osnovano pretpostaviti da e biti replika u smislu u
smislu: E sad je kasno za vee domestic manufacturing invesments jer smo relativno
obilje kapitala od prodajne privatizacije - protraili.
Na takve prigovore FDI-fundamentalisti imaju spreman herojski odgovor u tri take:
1) Foreign direct investment (FDI) e biti sasvim dovoljno, im globalna ekonomska
kriza malo splasne a mi dobijemo jasnije zeleno svetlo za EU-integraciju;
2) FDI e dati ne samo svoje sopstvene efekte, ve e snano doprineti generisanju
domaih investicija, transferu tehnologije, optem poveanju efikasnosti;
3) obe vrste investicija zajedno - i FDI i generisani domai investicioni ciklus - e dovesti
do poznatog multiplikativnog dejstva koje tee od porasta agregatne robne tranje,

296
preko porasta proizvodnje, zaposlenosti, tednje (akumulacije), izvoza... oporavka i
razvoja!
O tome da prvu taku ne podravaju empirijski dokazi napred je bilo rei; naprotiv, u
globalnim razmerama tokovi kapitala, u neto izrazu, idu od zemalja u razvoju i emerging
market economies ka razvijenim zemljama. Ako fokus prebacimo sa globalnog, opteg,
na pojedinane zemlje, empirijske injenice govore da se ni jedna zemlja nije ubrzano
razvila sa primarnim osloncem na FDI. Ne vide se razlozi zbog kojih bi bilo osnovano
verovanje da bi Srbija mogla biti izuzetak.
U vezi sa drugom takom nema ni potvrdnih empirijskih injenica, a ni ubedljivih
intuitivnih elaboracija, o dovoljnom transferu tehnologije putem FDI (o irokoj difuziji u
hosting countries), a pogotovo je netransparentna, neubedljiva, ak i logistiki sporna
hipoteza o tome da FDI mogu generisati snaan domai investicioni ciklus.
U vezi sa treom takom, da za trenutak herojski prihvatimo da su premise u prve
dve take ostvarljive i u netrinom sistemu, ili bolje reeno u netrinom i
neregularnom optem ambijentu. Opet "udaramo u zid": nema ni empirijskog ni
logikog osnova za uverenje da bi to, u navedenim ambijentalnim uslovima,
dovelo do multiplikovanog efekta na porast GDP, zaposlenosti, izvoza... na
oporavak i razvoj. Zato?! Zato to je netrinom i neregularnom ambijentu
svojstveno perverzno reagovanje proizvodnje/ponude na poveanje agregatne
robne tranje. Ono je perverzno zbog toga to se u takvom, netrinom i neregularnom
ambijentu, ne reaguje na trino logian nain: poveanjem proizvodnje (pre i vie nego
cena) do nivoa ako ne pune a ono zadovoljavajue zaposlenosti. Naprotiv, u takvom
ambijentu dolazi vie do poveanja cena nego proizvodnje do zone
zadovoljavajueg stepena zaposlenosti, to iznuuje primenu restriktivne
ekonomske politike, koja priguuje agregatnu robnu tranju! I tako se upada u
zaarani krug.
Ispada da nema reenja!? Ima ga, ali ono ne moe zaobii, ve u prvi plan mora staviti
korenita ambijentalna unapreenje - ne samo u domenu trinosti nego i opte
regularnosti. Bez toga nema reenja za oporavak i razvoj - ni sa FDI ni bez njih, ni sa
Evropom ni bez nje. Ko (hoe i moe da) razume - shvatie!
***

297
Kako do "luke spasa"...?
Ovaj krai lanak sadraan je u irem kontekstu lanka Evropa u svetu, Srbija u
Evropi - Komparativna analiza najvaniji odnosa i interakcija
Nakon prethodnih ukazivanja prirodno se namee pitanje kakva je u svemu tome
pozicija teko havarisane Srbije. Ili direktnije reeno kakve i koliko ozbiljne dileme se
nameu pred Srbiju, kad oigledno ozbiljni probmeni mue najrazvijenije zemlje, a to
znai i dominanti deo EU. Koliko je realno, ali i ispravno to to viinska Sribja smatra da
joj nita ne preostaje, odnosno da je spasonosno da dananja, devastirana Srbija
treba i mora da se uhvati u "EU kolo mnogo razvijenijih, navodno zbog toga to
je to spasonosna formula za opstanak, oporavak i razvoj. U takvoj percepciji se
naprosto ignorie, odbacuje opasnost, da ta formula spasa, i kad bi bila blia ostvarenju,
moe biti, i jeste opasna, jer znai samozavaravanje da u tu, ili bilo koju drugu luku
spasa, havarisana Srbija moe stii i bez ogromnog samoodricanja i
samounapreenja.
Ono to, ve na prvi pogled, privlai najveu panju su enormene razlike u razvijenosti,
bilo da se posmatraju rasponi u GDP realnom US$ izrazu (kol. 2, Integralne tabele 7), ili
u nominalnom, tekuem US$ izrazu (kol.7 iste tabele): Srbija je blizu dvadeset puta
manje razvijena od zemalja koje ine glavninu, okosnicu Evropske unije, asocijacije u
kojoj mala i devastirana Srbija, prema vladajuem miljenju, eli da ostvari svoj
oporavak i razvoj. Ovo su injenice od krucijalnog zanaaja. I ne bi se smele lakonski
shvatati i koristiti kao argumentacija u dnevno politike svrhe, na primer onako
kako je to uinio prethodni premijer Srbije (i ne samo on): "Visoki standard ivota u
zemljama EU je jedan od kljunih razloga to Evropa nema alternativu ni za ovu vladu ni
za ovu zemlju..." ("Kopaonik biznis forum 2011", citirano prema Tanjugu i sajtu DS). Ovo
neodoljivo lii na lakonsko rezonovanje: Samom EU-integracijom Srbija ulazi u red
razvijenih i dolazi do visokog ivotnog standarda koji postoji u drugim razvijenim
zemljama!!?? Meutim, nedopustivo se zanemaruju najmanje dve sutinke dileme.
Prva se odnosi odnosi na (ne)mogunost da se u neuporedivo razvijenijem okruenju,
koncipira ubrzano razvojna i tekua ekonomska politike neophodna devastiranoj i
ekonomski nerazvijenoj Srbiji.
A druga se odnosi na, takoe, enormne razlike, tanije reeno zaostalost Srbije: u
privredno-sistemskim i ekonomsko-politikim performansama, u institucionalnoj
nerazvijenosti i ambijentalnim ekonomskim i drutvenim performansama itaj
neregularnostima.

298
Kad je re problemima o koncipiranju i sprovoenju strategije i politike razvoja,
integrisanje devastirane Srbije meu vie od deset puta razvijenije EU zemlje namee
se akutna dilema: da li e taj mnogo razvijeniji milje biti vetar u lea da se Srbija
razvija ne samo brim stopama od svog okruenja, nego i dovoljno brzim tempom
koji zahteva njen oporavak.
Da bi ova privredno-razvojna dilema bila jasnija i opravdanija, treba odmah skicirati i
drugu, koja se odnosi na domen privrednog sistema, ekonomske politike,
ekonomskog i celokupnog drutvenog ambijenta. U EU-ascijaciji postoji
neuporedivo razvijeniji i konzistentniji trini sistem i odgovarajui institucionalni i
celokupni drutveni ambijent, to u nedovoljno razvijenim zemljama, uglavnom nije
sluaj. Konkretno, stvarnost Srbiji je daleko od razvijenog trinog sistema i
regularnog trinog ambijenta (Videti o tome lanak na ovom sajtu: Efikasna trina
ekonomija to je morao biti tranzicioni cilj i dalje je u Srbiji misaona imenica ).
Ako sada obe ove dileme (opasnosti) posmatramo objedinjeno, celovito, ne moemo,
sem u politiko-propagandnom vokabularu, zanemariti opasne podvodne grebene. U
Evropskoj uniji dominira neo-liberalistika ekonomska filozofija i market
fundamentalism doktrina, i ini se da je jasno i prirodno da se nove, sasvim
nedovoljno razvijene lanice, nee moi opredeljivati za neka, makar i parcijalno
drugaija reenja, koja bi u njima znaila neku heterodoksnu opciju.
Problem i ne bi postojao kad bi pomenuta market fundamentalism doctrine biIa
dokazano dobra za sve zemlje sveta, za sve nivoe razvijenosti, za sve nivoe industrijske
i preduzetnike kulture, za razliite radne mentalitete... Ali, nije tako! Zapravo, izrazito
sporiji tempo razvoja industrijski najrazvijenijih zemalja, koji se jasno vidi iz kolone 3
gornje Integralne tabele 7, dozvoljava, ak namee pitanje da li je to i za njih optimalna
ekonomska doktrina. A o drugima, manje razvijenim i nerazvijenim zemljama da i ne
govorimo.
Brojni primer manje razvijenih, ali poslednjih decenija propulzivnih zemalja, o tome
govore ivotno a kroz prizmu korisne teorijske fikcije. Re je o zemljama koje su odbile
zakljuivanje aranmana sa IMF i striktno sprovoenje politike Vaingtonskog
konsenzusa zasnovanog na market-fundamentalism strategy. U prvom redu, tu treba
pomenuti zemlje koje se svrstavaju u new industrialized countries (NIC): China,
India, Brazil, Mexico, South Africa, Malaysia, Philipines, Indonesia, Thailand,
Turkey, kojima se pridruuju i Argentina, Chile, Russia, pa i South Korea, Vietnam i
mnoge druge.
Da sutinu izrazimo i uinimo sasvim jasnom kroz pitanje: ta je to to daje izglede
jednoj maloj i nerazvijenoj zemlji da e se u okruenju mnogo razvijenijih (i u mnogo
emu saturiranih) zemalja, moi ubrzano razvijati uz primenu ekonomske doktrine na

299
kojojo se nije ubrzano razvila ni jedna od nekada nerazvijenih a danas propulzivnih ili
ve industrijski razvijenih zemalja u svetu?
Sve u svemu, ono to je u tom iluzornom oekivanju spasa prevashodno spolja,
nepovoljno, a mogli bismo slobodno rei pogubno, nije sama zakasnelost ili
(ne)realnost, a u sadanjoj situaciji i problematina celishodnost, ve injenica da
to oekivanje predstavalja alibi, izgovor da se gotovo nita ne radi, ne na nekom
povrinskom, kozmetikom, nego na fundamentalnom samounapreenju, bez
kojega nema ni pristupanja EU, ni dostojanstvene egzistencije u njoj, ako bi do tog
pristupanja i dolo iz nekih drugih razloga, a ne osposobljenosti Srbije da ispunjava tzv.
Kopenhagen kriterijume (Videti o tome lanak na ovom sajtu: Sutina Kopenhagen
kriterijuma za prijem u EU: primamo dovoljno unapreene, a ne one koji bi da ih mi
debelo subvencioniemo i unapredjuemo . I u tome je problem svih problema Srbije
u sasvim nedovoljno razvijenoj svesti i saglasnosti koliko muka i znoja moramo
sami prineti na oltar oporavka, a ta i koliko moemo oekivati spolja.
Umesto zakljuka sie dileme:
Moe li neuporedivo razvijenija EU (i sama u velikim strukturnim i funkcionalnim
problemima) biti luka spasa za havarisani amac Srbije, bez spremnosti posade za
slono i tegobno veslanje, da bi se uopte stiglo do nekog spasonosnog utoita?
***
Kako ponovo zaposliti milion radnika - koliko je bilo manje
zaposlenih 2011. nego 1989.
Aktuelno potenciranje
Podaci u donjoj tabeli 2, da mala srpska ekonomija sada (2011.) ima milion zaposlenih
(skoro dve treine) manje nego krajem osamdesetih prolog veka, vie je nego
sumornna - strana, i najjdirektniji pokazatelj gde smo sada.
Za sve one koji bi da to relativizuju tanom tvrdnjom da je tada bilo mnogo kvazi
zaposlenih, mogu se izneti dve replike:
1) da li smo sigurni da je stvarna, efektivna zaposlenost i sada manja od nominalne, one
koja se zvanino iskazuje. To se bez bilo kakvog rizika moe tvrditi kada se pod lupu
stavi, na primer, samo sledee:
(a) dravna i paradravna administracija na svim nivoima; javna preduzea, opet na
svim nivoima;

300
(b) zaposlenost u finansijsko-trinim entitetima, s obzirom na veoma slabe
performanse finansijskog sistema koji i ne moe biti efektivniji na tanunom sloju bruto
domae tednje/akumulacije; predominantno angaovanje priliva strane ne moe
biti odriva razvojna osnova ni finansijskog sistema ni oporavka i razvoja
nacionalne ekonomije;
c) neefektivnost euforinog angaovanja u mnogobrojnim entitetima marketinga,
menadmenta, risk-managamenta, public-relations i raznim drugim entitetima je sasvim
razumljiva u situaciji kad nismo - to je sada ve optepriznata injenica - uspeno
sproveli tranziciju iz socijalistike samoupravne a u stvari jednopartijski subordinisane
ekonomije, u integralnu trinu ekonomiju, u regularni ekonomski i drutveni ambijent...
Oni koji bi to da osporavaju morali bi da imaju dokaze u vidu boljih preduzetnikih
performansi, vee profitabilnosti na mikroekonomskom nivou, a na makroekonomskom
u vidu vee bruto tednje/akumulacije, veih i to racionalnih investicija (sa manjim
kapitalnim koeficijentom), viih stopa ekonomskog rasta, poveanja zaposlenosti...
2) da li su jo uvek jednako uvereni oni koji su to bili, da je deplasirano tiglicovo
gledite izraeno sledeim reima: "Meutim, otputanjem radnika sa niskoproduktivnih
mesta (tj. na ovaj ili onaj nain "putanjem niz vodu" svega to je bilo neefikasno i
nerentabilno, prim. SR) i poveanjem broja nezaposlenih samo po sebi ne poveava
produktivnost. Zapravo produktivnost je smanjena, a kakva-takva produktivnost jo uvek
je bolja od nikakve. Otputanje radnika je skup prelazni stadijum kojim se nita ne
dobija i ima smisla samo ako ne postoji bolji nain da se radnici zaposleni u
niskoproduktivnom sektoru direktno uposle u nekoj produktivnijoj delatnosti."
Ali, do ovih milion manje zaposlenih nismo doli samo u destruktivnoj fazi, inae
naglavake postavljenoj umpeterovoj sintagmi o konstruktivnoj destrukciji, kako
je okarakterisao ulogu inovacija u ekonomskom razvoju. Naprotiv, za razliku od bilo koje
izrazito devastirane zemlje u novijoj istoriji - poev od Nemake i Japana posle II
svetskog rata, preko June Koreje, Vijetnama a danas i Iraka - konstruktivna faza -
oporavak je trebalo da se ostvaruje "inievskom vizijom", u stvari iluzijom. U prvim
godinama protekle decenije ocenjeno je da je narodu dosta patnji i stradanja u
devedesetim, da mu treba uliti otpimizam, poveanjem ivotnog standarda, tj.
potronje bez pokria. Do nevienih razmera eskalirali su potroaki mentalitet i
statusna potronja. Naravno, u tankom srednjem sloju stanovnitva i jo tanjem sloju
tranzicionih dobitnika. A preostaloj (siromanoj) veini "priskakao je u pomo" bankarski
sektor u predominantnom stranom vlasnitvu. Razume se, poveavao se trini
apsorpcioni potencijal za uvoz potrone robe, a ne za uvoz opreme neophodne za
jaanje domae proizvodnje.

301
I tako, najkrae reeno, umesto nepopularnog potenciranja potrebe za znojem i
odricanjem, drugim reima, umesto potenciranja potrebe poveanja efikasnosti u
proizvodnji i skromnosti i racionalnosti u potronji, "uliveni optimizam" nije doveo do
otvaranja novih radnih mesta, nego do sve veeg smanjivanja broja zaposlenih, kako to
pokazuje tabela 2.
Prava predstava o tome koliko je to teak (da ne kaemo sizifovski) zadatak, dobija se
tek kad se problem posmatra kroz vizuru najnovijih indikatora meunarodnih
finansijskih institucija za Srbiju.
Tabela 1.
Najnoviji najvaniji makroekonomski indikatori za Srbiju

Gross domestic
product,
constant prices
Unemploy.
rate
General
government
total
expenditure
General
government
total
expenditure
Household final
consumption
expenditure, etc.
Gross
national
savings
Percent change
Percent of
total labor
force
Percent of
GDP
Percent of
GDP
(% of GDP)
Percent of
GDP
1 2 3 4 5 6 7
2000 5,3 12,1 33,7 33,7 88,3 6,4
2001 5,3 12,2 36,4 36,4 83,2 9,2
2002 4,3 14,5 45,8 45,8 86,8 2,8
2003 2,5 16,0 45,4 45,4 82,4 7,2
2004 9,3 19,5 42,9 42,9 78,5 16,1
2005 5,4 21,8 41,9 41,9 78,5 15,0
2006 3,6 21,6 45,2 45,2 78,5 13,9
2007 5,4 18,8 45,3 45,3 74,7 12,9
2008 3,8 14,7 44,8 44,8 76,7 8,2
2009 -3,5 17,4 45,9 45,9 74,5 10,9
2010 1,0 20,0 46,2 46,2 74,5 9,0
2011 1,6 24,4 45,2 45,2 72,4 9,4
2012 -0,5 25,6 48,3 48,3 7,1
Za podatke u kol 2,3,4,5,7 izvor je IMF WEO Database (aurirani podaci)
Za podatke u kol. 6 izvor je WB WDI Database, mart 2013
***

302
Kapitalan i nepobitan nalaz - Bruto domaa tednja (akumulacija)
je razvojno primarna, FDI su sekundarne ili marginalne
Ova analiza predstavlja vrstu argumentaciju za stavove koji su izneti i u lanku:
Iluzije prevelikih oekivanja od Foreign Direct Investments (FDI)
Sie - Poente
Iz analize uzorka od 15 najrazvijenijih zemalja i 26 manje razvijenih i nerazvijenih
zemlja (u tabeli 3) proistie vie konzistentnih i nepobitnih nalaza. Na ovom mestu neke
neemo potencirati, ostavljajui zaanteresovanim da ih sami istrauju; neke emo samo
lapidarno pomenuti, a u fokusu e nam biti korelacija tednja (akumulacija) o strana
direktna ulaganja (FDI) sa ekonomskim stopama rasta (GDP growth). Pritom e u
fokusu biti period 2000-2007, koji je bio najnormalniji za velik broj zemalja
postranzicioni, a za sve pretkrizni.
1. Osvrt na najvei savremeni globalni debalans: enormno velike razlike
u razvijenosti zemalja uzorka
Koliko su velike razlike u ekonomskoj razvijenosti izraene u stalnim domaim cenama i
u stalnoj vrednosti USD, onoj iz 2000. godine (a adekvatno obrazloenje zbog ega je, u
odreenim sluajevima, takvo iskazivanje GDP ne samo oportuno nego i nuno,
sadrano je u lanku (GDP - vie aspekata koji razbijaju iluziju da je bolje nego to
realno jeste), vidljivo je iz tabele 1 (izvedene iz tabele 3).
Tabela 1.
Indikatori za grupe najrazvijenijih i manje razvijenih i nerazvijenijih zemalja
uzorka

Foreign direct
investment, net
inflows (% of
GDP)
GDP growth
(annual %)
GDP per capita
(constant 2000
US$)
Gross capital
formation (% of
GDP)
Gross domestic
savings (% of
GDP)

Najrazvi-
jenije
zemlje
Manje
razvije-
ne i
nerazvi-
jene
Najrazvi-
jenije
zemlje
Manje
razvije-
ne i
nerazvi-
jene
Najrazvi-
jenije
zemlje
Manje
razvije i
nerazvi-
jene
Najrazvi-
jenije
zemlje
Manje
razvije-
ne i
nerazvi-
jene
Najrazvi-
jenije
zemlje
Manje
razvij-
ene i
nerazvi-
jene
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
1990-99 2,0 2,1 2,7 -0,1 22.489 3.878 20,9 24,2 23,6 20,2
2000-07 4,7 5,0 2,6 5,5 27.476 5.083 21,2 25,3 25,3 16,3
2000-10 4,5 4,5 1,8 4,3 27.747 5.286 20,8 25,5 24,9 16,6

303

Iz kolona 6 i 7 vidi se:
a) pre svega, enormna razlika u razvijenosti izmeu najrazvijenijih zemalja i manje razvijenih i nerazvijenih,
reprezentovana u GDP per capita (constant 2000 US$). (Kako su zemlje razvrstane, vidljivo je dole, u tabeli 3).
b) drugo to pada u oi da je u kriznom pariodu (2008-10) dolo do veeg usporavanja ekonomskog rasta
(kol. 4, 5, 6, 7) u najrazvijenijim zemljama u odnosu, naroito, na manje razvijene zemlje, to se jo bolje vidi iz
analitike tabele 3.
2. Korelacija tednje (akumulacija) i stranih direktnih ulaganja (FDI), sa
ekonomskim stopama rasta (GDP growth).
I u ovom sluaju, umesto gole deskripcije, iz integralne tabele 3 izveli smo manju tabelu
2 sa pokazateljima o korelaciji prosenih visokih stopa rasta GDP annual growth u
% (onih iznad 5%) sa FDI (% of GDP) i Gross domestic savings (% of GDP), u
normalnom, dokriznom 2000-2007 visokih stopa rasta
Tabela 2.
FDI i domaa tednja (akumulacija) u zemljama sa visokim stopama rasta (artim.
proseci stopa u periodu 2000-07)

GDP annual
growth u %
FDI (%of GDP)
Gross dom. sav.
(% of GDP)
External balance
(suficit/deficit) on
goods and services
(% of GDP)
1 2 3 4 5
Ireland 5,6 7,4 38,1 13,5
Albania 5,7 4,1 2,3 -23,0
Belarus 7,8 1,4 23,7 -3,8
B-H 5,4 5,7 -21,5 -43,1
Bulgaria 5,8 13,7 12,3 -12,1
China 10,5 3,7 44,3 4,2
Estonia 8,5 10,1 33,4 -7,2
India 7,3 1,2 28,2 -2,0
Latvia 8,8 4,7 17,9 -13,8
Moldova 5,7 6,5 -7,5 -34,6
Romania 5,6 5,2 14,6 -8,3
Russia 7,2 2,0 33,8 12,8
Serbia 5,1 6,5 -1,9 -21,0
Slovakia 5,6 5,0 23,5 -4,0
Turkey 5,2 1,6 17,4 -1,8
Ukraine 7,5 4,0 24,0 1,7
Kol. 5: External balance on goods and services (% of GDP) - code: NE.RSB.GNFS.ZS - External balance on
goods and services (formerly resource balance) equals exports of goods and services minus imports of goods
and services (previously nonfactor services). - WB Database

304

Iz tabele 2. jasno se vidi da se visoke stope (iznad 5%) ekonomskog rasta (kol.
2) zasnivaju na visokim stopama domae tednje(iznad 20% (kol. 4), a tamo gde to nije
sluaj kod zemalja koje imaju relativno visoke stope rasta koje nisu zasnovane na
domaoj tednji: Albanija, B H, Bugarska, Latvia, Moldavija, Rumunija, Srbija, Turska,
pa ak i Estonija, i Slovaka ni naizgled relativno visoke stope FDI nisu dovoljna
osnova za zadovoljajui ekonomski rast, ve se to, iz nude, ostvaruje generisanjem
veih ili manjih deficita u spoljnoekm odnosima, to pre ili kasnije vodi u prezaduenost,
u duniku krizu.
Analitika faktografija
Tabela 3
FDI, GDP growth, GDP per capita, Gross capital formation (Investicije) i Gross
domestic savings (ukupna domaa akumulacija), u visokorazvijenim zemljama i
manje razvijenim i nerazvijenim zemljama uzorka

Coun. Indicator Name 1990-99 2000-07 2008-10 2000-10
Proseci po
zemljama i
kategor.
NAJRAZVIJENIJE ZEMLJE
Foreign direct investment, net inflows
(% of GDP)
1,7 2,6 3,4 2,8 2,6
GDP growth (annual %) 3,4 3,4 2,5 3,1 3,1
GDP per capita (constant 2000 US$) 18666,2 23245,5 25193,3 23776,7 22720,4
Gross capital formation (% of GDP) 24,6 26,2 28,7 26,8 26,6
Austral.
Gross domestic savings (% of GDP) 23,8 24,7 28,1 25,6 25,6
(% of GDP)
1,1 7,1 -0,7 5,0 3,1
GDP per capita (constant 2000 US$) 20.799,6 25.053,4 26.718,1 25.507,4 24519,6
Austria
(% of GDP)
12,5 21,6 17,5 17,2
Belg.
(% of GDP)
1,7 4,0 2,3 3,5 2,9
Can.

305
(% of GDP)
2,5 4,7 -0,2 3,4 2,6
GDP growth (annual %) 2,4 1,9 -1,8 0,9 0,9
Denm.
(% of GDP)
1,9 3,9 0,8 3,1 2,4
Finland
(% of GDP)
1,6 3,2 1,7 2,8 2,3
France
(% of GDP)
0,6 2,8 0,9 2,3 1,7
Germ.
(% of GDP)
5,1 7,4 6,3 7,1 6,5
Ireland
(% of GDP)
0,3 1,4 0,3 1,1 0,8
Italy
(% of GDP)
4,0 8,0 1,3 6,2 4,9
Nether.
Norway
(% of GDP)
1,6 1,7 2,8 2,0 2,0

306
(% of GDP)
2,0 4,9 4,4 4,7 4,0
Switz.
(% of GDP)
2,7 4,9 3,1 4,4 3,8
U. K.
(% of GDP)
1,1 1,5 1,6 1,5 1,4
U. S.
MANJE NERAZVIJENE ZEMLJE UZORKA
1990-99 2000-07 2008-10 2000-10
(% of GDP)
2,1 4,1 8,3 5,2 4,9
GDP per capita (constant 2000 US$)
Gross capital formation (% of GDP) 16,7 25,3 29 26,3 24,3
Alban.
Gross domestic savings (% of GDP) -12,3 2,3 4,3 2,8 -0,7
(% of GDP)
1,1 1,4 3,3 1,9 1,9
GDP growth (annual %) -1,6 7,8 6,0 7,3 4,9
Belar.
(% of GDP)
5,7 2,7 4,9 3,3
GDP per capita (constant 2000 US$) 584,3 1.748,4 2.189,2 1.868,6 1597,6
B-H
Gross domestic savings (% of GDP) -21,5 -3,9 -16,7 -10,5
(% of GDP)
1,5 2,9 2,2 2,7 2,3
Brazil

307
(% of GDP)
2,0 13,7 10,4 12,8 9,7
Bulg.
(% of GDP)
3,9 3,7 3,1 3,6 3,6
China
(% of GDP)
2,1 5,5 4,8 5,3 4,4
GDP growth (annual %) -1,5 4,5 -1,7 2,8 1,0
Croat.
(% of GDP)
4,2 6,9 2,7 5,8 4,9
Czech
(% of GDP)
5,1 10,1 8,4 9,7 8,3
Eston.
(% of GDP)
0,9 0,8 0,8 0,8 0,8
Greece
(% of GDP)
5,9 12,6 5,8 10,8 8,8
Hung.
India
(% of GDP)
0,4 1,2 2,5 1,6 1,4

308
(% of GDP)
4,3 4,7 2,0 4,0 3,8
Latvia
(% of GDP)
1,4 5,8 3,4 5,2 4,0
Maced.
(% of GDP)
2,1 6,5 5,9 6,3 5,2
Mold.
Gross domestic savings (% of GDP) 21,2 -7,5 -14,0 -9,2 -2,4
(% of GDP)
25,5 6,4
Monten.
Gross domestic savings (% of GDP) -2,5 -8,6 -4,2 -3,8
(% of GDP)
2,1 4,1 2,6 3,7 3,1
Poland
(% of GDP)
1,8 3,3 1,2 2,7 2,3
Portug.
(% of GDP)
1,5 5,2 3,9 4,8 3,9
Rom.

309
(% of GDP)
0,7 2,0 3,5 2,4 2,2
Russia
(% of GDP)
6,5 4,9 6,0 4,4
GDP per capita (constant 2000 US$) 893,3 975,0 1.196,6 1.035,5 1025,1
Serbia
Gross domestic savings (% of GDP) -1,9 5,0 0,0 0,8
(% of GDP)
1,2 5,0 1,3 4,0 2,9
Slovak
(% of GDP)
0,9 2,5 1,0 2,1 1,6
Sloven.
(% of GDP)
2,1 4,0 2,4 3,5 3,0
Spain
(% of GDP)
0,4 1,6 1,8 1,7 1,4
Turkey
(% of GDP)
0,9 4,0 5,0 4,3 3,6
GDP per capita (constant 2000 US$) 859,0 869,4 1.062,0 921,9 928,1
Ukra.
Izvor: WB WD Indicators, 4.7.2012.
Kol. Foreign direct investment, net inflows (% of GDP) - Foreign direct investment are the net inflows of
investment to acquire a lasting management interest (10 percent or more of voting stock) in an enterprise

310
other long-term capital, and short-term capital as shown in the balance of payments.
Kol. GDP growth (annual %): Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on constant local
Kol. Gross capital formation (% of GDP) - Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists
of outlays on additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories. Fixed
assets include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and equipment
purchases; and the construction of roads, railways, and the like, including schools, offices, hospitals, private
residential dwellings, and commercial and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to
meet temporary or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to the 1993
SNA, net acquisitions of valuables are also considered capital formation.
Kol. Gross domestic savings (% of GDP): Gross domestic savings are calculated as GDP less final consumption
expenditure (total consumption).

P.S. Zalaganje za poveanje bruto domae tednje izgleda deplasirano, pa i
degutantno u zemlji sa toliko bednih plata i niskih penzija... Meutim, zalaganje za
mnogo veu bruto domau tednju je makroekonomska tema i, razume se, ne
znai da je nepoeljan rast zarada ali u nekim razumnim, socijalno prihvatljivim ,
da ne kaemo humanim rasponima, za ovaj nivo opustoene ekonomije. Taj
problem se tretira ka tabu, nedodirljiva tema. Kao: u eri liberalistikog trinog
fundamentalizma to regulie trite rada!! Koje??? Onog kojega u Srbiji nema ni u
rudimentarnom obliku? I ne moe biti pri ovolikoj nezaposlenosti.

***
Kroz Evrointegraciju bi Srbiji moglo krenuti na bolje, ali iluziju
gase ogromni problemi i ovde i tamo

U razmtranju ovog pitanja znaajno mesto ima faktografija u drugom delu ovog lanka,
ali jo vie u lanku (mini bazi podataka) KAKO I KADA BI SRBIJI MOGLO
KRENUTI NA BOLJE - Klasifikovana komparativna faktografija za 2010., ali
mnogim drugim ancima na ovom sajtu. Razume se, nakon nedavnog obelodanjivanja
da je u naoj statistici dolo do greke u iskazivanju znano veeg ostvarenog GDP
Srbije za 2009. godinu, mora se imati u vidu da je njena faktika pozicija gora od one
sadrane u meunarodnim statistikim bazama a to znai i u faktografiji na ovom sajtu,
budui da su u njoj sadrani podaci iz tih meunarodnih izvora. Ali, ta je - tu je. Sada je
teko rei koliko dugo e trajati implikacije, tj. kad e na svim relevantnim mestima biti

311
izvrene ispravke ne samo o visini GDP i stopa njegovog rasta, nego i svih indikatora
koji se izraavaju u odnosu GDP. A a njih je veoma mnogo. Nema druge, nego da se do
tada, u svim istraivanjima i analizama o ekonomiji Srbije, mora napominjati ili da se
mora imati u vidu da je u Srbiji situacija loija nego to govore ne samo podaci o GDP,
nego i svi oni indikatori koji se iskazuju u odnosu na GDP.
Ipak, uz ovu napomenu, komparativna ekonomska pozicija Srbije iskazana dole u
Tabelarnom komparativnm prikazu pozicije Srbije u odnosu na EU i gornji deo srednje
razvijenih zemalja u domenu formiranja i raspodele/upotrebe GDP, a mnogo ire i u
mnogim drugim lancima, dovoljno se jasno vidi. Ali, uprkos tome u prvom delu ovog
lanka emo je ukratko i taksativno eksplicirati, da bismo, zatim, prili razmatranju kakve
bi implikacije ta pozicija imala na samu mogunost prijema u lanstvo EU, a kakve na
dalje razvojne mogunosti Srbije kao lanice EU.
I. Rezime komparativne pozicije Srbije u odnosu na EU i gornji deo
srednje razvijenih zemalja
I.1. Srbija danas nakon (a) decenije prpadanja usled kumulativnog efekta qusi-
tranzicione depresije, meunarodno-sankcijske devastacije, NATO-destrukcije i nakon
toga (b) decenije lakonske, rasprodajne i destruktivne privatizacije i slabog oporavka -
ima mnogo slabiju ekonomsku poziciju u odnosu na EU, naroito u odnosu na njene
lanice pre njenog proirivanja post-tranzicionim zemljama;
I.2. Pozicija Srbije je danas mnogo slabija i u odnosu na zemlje koje ine kategoriju
Upper middle income countries (specificirane u podnoju tabele), budui da su one
relativno brzo razvijale, dok se Srbija ni danas nije dovoljno pribliila nivou iz 1989.
godine;
I.3. Srbija je, u odnosu na obe komparabilne grupacije, naroito hendikepira na strani
formiranja (stvaranja) GDP. Jo bolje reeno, na strani realne ekonomije, to
podrazumeva ne samo destruisanost industrije i poljoprivrede, nego i visoku
nezaposlenosti. Ovo poslednje nije vidljivo iz same tabele, budui da je ona fokusirana
na vrednosne kategorije, tanije reeno, na formiranje i upotrebu GDP.
I.4. I na strani upotrebe/raspodele GDP Srbija je hendikepirana, ve samom
pomenutom injenicom o stvaranju nedovoljnog GDP; u odnosu na nedovoljni GDP,
svaki nivo potronje je previsok. O tome da je prvorazredni problem u nedovoljnosti
GDP, ili drugaije reeno, u dubokom padu, a nakon toga u nedovoljnom ekonomski
rastu, ubedljivo govore dve komparativne injenice: (a) vremenska komparacija govori
da smo jo podaleko od dostizanja nivoa GDP iz 1989. godine; (b) a prostorna
komparacija govori da je Srbija imala nii ekonomski rast, prvenstveno u odnosu

312
na grupacije gornjeg dela srednje razvijenih zemalja, u ijem vrhu je Srbija
(tanije Jugoslavija) nekada bila.
I.5. Budui da mnoge komponente na strani upotrebe/raspodele GDP po svojoj prirodi
imaju jake karakteristike makroekonomskih fiksnih trokova, razumljivo je da je
nizak GDP jedan od faktora koji je delovao i deluje na ostvarivanje krajnje nedovoljne
bruto domae tednje/akumulacije, mnogo nie i od EU grupacije, a pogotovo od
Upper middle income countries.
I.6. Ali, daleko od toga da je problem Srbije samo na strani ostvarivanja niskog GDP,
nego je problem izraen i u domenu javne potronje. To pitanje se mnogo vie
potencira (jo od vremena kad spontano izreena fraza o suvoj drenovini) nego to se
moe uraditi, da bi po tom osnovu porasla bruto domaa tednja, koja je u svim
brzorazvijajuim zemljama sveta primarni (dakle ne iskljuivi) osnov viih stopa bruto
domaih investicija i ubrzanog razvoja.
I.7. Ali, za razliku od javne (dravne) potronje, sasvim se nedovoljno potencira,
zapravo se zatvaraju oi pred problemom line potronje (bruto potronje
domaonstava), koji je recidiv jo iz davnih samoupravnih vremena. U tim
vremenima a tipine su sedamdesete, kojima se daje atribut zlatnih
sedamdesetih kao ni sada, trite rada nije funkcionisalo, pa zaradu i akumulaciju
nije uravnoteevalo pomenuto trite, ve su visoke investicije i relativno povoljna
privredna kretanja obezbeivana na sledei nain: bila je izraena preferencija
zarada u odnosu na akumulaciju (tzv. ostatak dohotka), dok je koliko toliko
zadovoljavajua domaa bruto akumulacija obezbeivana u znatnoj meri
inflacionim oporezivanjem svih graana, a manjak je alimentiran visokim
doznakama privremeno zaposlenih u inostranstvu i, naravno, visokim externim
zaduivanjem. Ta injenica visoka sklonost usmeravanju GDP u potronje
domainstava, apsolutno nedovoljnu u odnosu na potrebe, ali isto tako asoputno
preveliku u odnosu na stvoreni GDP se potpuno ignorie. Razumljivo, mada ne i
prihvatljivo, jer je nepopularna pred birakim telom.
I.8. Dakle, vie faktora deluje na to da se bruto domaa akumulacija opasno pribliava
pozitivnoj nuli, investicije su krajnje nedovoljne da bi se preko njih pokrenuo razvoj,
primarno oslanjanje na strana direktna ulaganja pokazuju se onim to jesu lanom
panacejom a manjak se pokriva rastuim korienjem externih finansijskih reusursa
gomilanjem externih dugova koji su u bukvalnom smislu brutalno nalee budunosti i
sledeoj generaciji.
II. Potencijalne implikacije slabe sadanje pozicije na Eurointegraciju

313
Oficijelno stanovite je da e reenja i izlazak iz gore skicirane agonije biti ostvareni
kroz proces udruivanja u Evropsku ekonomsku uniju, kroz Eurointegracije. Pritom se
stie utisak, da se zaboravlja sutina - da se uslovi za pristupanje Evropskoj uniji ne
mogu stei prvenstveno administrativnim delovanjem: donoenjem stotinama zakonskih
i podzakonskih akata, ispunjavanjem nekoliko hiljada formulara, ustrojavanjem
ogromnog broja pravila, kodeksa, evidencija... Pomenuto oficijelno stanovite je,
zapravo, dvostruko i fatalno manjkavo.
Prva mankavost se sastoji u nego pomenutom nepotpunom, tanije reeno u krajnje
nepotpunom sagledavanju nae (ne)sposobnosti i efektivnom (ne)delovnjnjem u pravcu
zadovoljavajueg osposobljavanja za ispunjavanje Kopenhagen-kriterijuma za pristup
EU. Ili jednostavnije reeno, ni iz ega se ne moe zakljuiti da emo biti sposobni da
premostimo taj iroki i doboki jaz izmeu nae stvarnost i pomenutih kriterijuma - u svim
oblastima a posebno ekonomskoj, koja nam je ovde u fokusu.
A druga manjkavost je daleko vea, i ona postaje oiglednija ako barem za trenutak
herojski pretpostavimo da emo koliko-toliko zadovoljiti Kopenhagen-kriterijume,
odnosno da e nam se iz ovih ili onih razloga (itaj: uz ovu ili onu cenu) dovoljno
progledati kroz prste i da emo, iako inferiorni, biti primljeni u EU. Pomenuta
manjkavost se ogleda u pogrenoj proceni o tome ta e dalje da biva. Da li emo
tada moi rei: Eto ispunismo cilj punopravni smo lanovi EU, sada imamamo
vii standard, nai graani su potpunije zaposleni i bolje ive kao to se mogla
shvati nedavna poruka sa gotovo najvieg mesta u Srbiji. A to je zapravo tragikomina
zamena teza jer put do boljitka nije: od sumorne pozicije preko EU lanstva,
primarnog cilja bez alternative, do induciranog ostvarivanje rastueg boljitka.
Opora je istina da taj put ide drugaije (ako smo sposobni da ga savladavamo): od
sumorne pozicije, preko oporavka i poetnih razvojnih rezultata, do EU lanstva...
i dalje, preko breg razvoja do smanjenja jaza zaostalosti.
Da sve pokuamo iskazati drugaije, jednostavnije, razumljivije... Oficijelno stanovie je
da Eurointegracija nema alternativu jer samo ona, gotovo automatski, obezbeuje
prosperitet i vii standard.
U ovoj superoptimistikoj, a tanije bi bilo da otvoreno kaemo, lakonskoj viziji, teko je
rei:
* da li je poraznija nepodnoljiva lakoa ignorisanja sadanje ekonomske situacije, a to
znai polazne pozicije,
* ili su porazniji postulati na kojima se retoriki konstruiu i prevazilaenje polazne,
sadanjie situacije i daljnji razvojni optimizam.

314
Da izlaganje bude to jasnije, u najkraem elaborirajmo pomenute optimistike/lakonske
postulate, u kojima se, kao kula od karata, gradi zvanina hiperoptimistika vizija.
Prvi postulat je da e nam EU dovoljno, a to faktiki znai obilato, pomagati da
ostvarimo rapidna ekonomska unapreenja i ispunjavanje kriterijuma za
pristupanje tom klubu mnogo razvijenijih od Srbije;
Drugi postulat je da u tom klubu mnogo razvijenijih neemo biti razvojno inferiorni,
nego naprotiv, da emo se razvijati brim tempom od veine drugih, superiornijih,
jer se samo uz takav postulat moe barem hiperbolirati smanjivanja postojeeg jaza.
Fatalistikom tvrdnjom da pristupanje Evropskoj uniji nema alternativu zapravo
znai da drugog izlaza nema; alternativa je propast. Oficijelno stanovite je, dakle, da
je Evrointegracija imperativ, a da bismo je ostvarili moramo maksimalno prionuti na
donoenje stotinama zakonskih i podzakonskih akata, ispunjavanje nekoliko hiljada
formulara, ustrojavanja enormno velikog broja kodeksa, evidencija... Pritom se,
zaboravlja da uslovi za pristupanje Evropskoj uniji nisu samo administrativne prirode.
Prva je, dakle, manjkavost u jednostranom, asimetrinom shvatanju ispunjavanja
uslova za Evrointegracije. Da ne bude zabune, nije poenta u tvrdnji da se radi na neem
to nije vano, nego da se zapostavlja ono to je primarno, najvanije. Re prvenstveno
o tome da se u ekonomskom domenu nerealno sagledava ne samo naa
stvarnost, nego i nae sposobnosti, odnosno nae osposobljavanje za prijem u
lanstvo EU.
A druga manjkavost je daleko vea, a ona postaje oiglednija ako barem za trenutak
vie nego herojski pretpostavimo da emo i nedovoljno ekonomski spremni i
unapreeni, ipak, postati lan EU. Oficijelno stanovite, oigledno rauna s tom
herojskom pretpostavkom.
I u toj pretpostavci moralo bi da doe mnogo vie do izraaja i saznanje nunosti i samo
delovnje na unapreenjima nae stvarnosti da bismo barem i polovino zadovoljili
pomenute kriterijume za pristupanje Evropskoj uniji, utoliko pre to samim tim radimo na
zadovoljavanju naih potreba za ekonomskim oporavkom i razvojem koje postoje i
sasvim nezavisno od pitanja Evrointegracije. Izmeu ta dva cilja ne postoji nikakav
sukob interesa.
Dalje, oficijelno stanovie kao da implicitno, preutno polazi od oportunosti
proglaavanje da Evrointegracija nema alternative zarad ostvarivanja vieg
ovotnog standarda, raunajui s tim da - ako se do prijema u EU i ne postigne
dovoljno na zadovoljavanju naih sopstvenih potreba u pogledu oporavka i razvoja -
kao punopravni an EU emo to dalje ubrzano ostvarivati. Drugim reima: ni tu ne
postoji nikakav sukob interesa.

315

Rezimirano reeno: od EU oekujemo da nam dovoljno pomogne da se osposbimo za
ulanjenje u EU, a da e, zatim, samo lanstvo u Evropskoj uniji delovati pozitivno da
se dalje ubrzano razvijamo, da sustiemo sada golim okom vidljiv zaostatak, i na taj
nain bre ostvarujemo vii ivotni standard, to zapravo znai da zadovoljimo i
nenapisane ali u praksi snane i visoke kriterijume potroakog drutva.

Da izlaganje bude to jasnije, precizirajmo pomenute optimistike/lakonske postulate,
lakonske zbog toga to se na njima, kao kula od karata, gradi zvanina
hiperoptimistika vizija:
Prvi postulat je da e nam EU dovoljno, a to faktiki znai obilato, pomagati da
ostvarimo dovoljna ekonomska unapreenja za ispunjavanje kriterijuma za
pristupanje tom klubu mnogo razvijenijih od Srbije;
Drugi postulat je da u tom klubu mnogo razvijenijih neemo biti razvojno inferiorni, ve
naprotiv, da emo se razvijati brim tempom od veine drugih, superiornijih, jer se samo
uz takav postulat moe barem hiperbolirati smanjivanja postojeeg jaza.
Problem je u tome to ni jedan od ovih postulata nije taan, tako da oni mogu sluiti
samo za meustranaka prepucavanja i predizborno zamajavanje graana.
Prvi postulat nije taan zbog toga toga to Evropska unija nee i ne moe na sebe
preuzeti ulogu uspostavljanja efikasne trinosti, zdravog ekonomskog i sveukupnog
drutvenog ambijenta i sanatora velikih materijalni debalansa, dubioza, obaveza... To
moe pomisliti i/ili neiskreno propagirati samo neko ko ili ne poznaje pravo stanje stvari
ili ko je spreman da zarad opstajama na vlasti jo neko vreme ozbiljno manipulie
javnim mnenjem. Budui da Evropska unije nije neko popravilite slabih, ve klub
superiornih i novih, dovoljno dobrih, koji e u tom klubu moi potpunije iskoriste svoje
sposobnosti i na taj nain ostvaruju vee benefite nego da su van kluba, pretpostavka
da se u taj klub moe ui nespreman i kroz izvesno vreme rapidno poboljati svoje
rezvojne performanse i nivo razvijenosti, deluje blago reeno neubedljivo, a iskreno
reeno smeno.
Dakle, umesto da se zavaravamo, bilo bi bolje, zapravo jedino ispravno, da se
pogledamo u oi kad to kaem onda mislim i na nepopularno suoavanje graana sa
istinom i da inventariemo sva neizbena unapreenja (i stezanje kaia) i, naravno,
da prolijemo dosta znoja da to ostvarimo. Razume se, uz pomo EU, ali zna se da ta
pomo moe biti samo supsidijarna, dopunska, u odnosu ono to moramo sami uraditi.

316
A spisak sa kraim obrazloenjem svega to moramo sami uraditi je toliko dug, da u
tekst ovog tipa ne moe da stane.
Drugi postulat da emo se mi ubrzano razvijati samo da nam se domoi EU-lanstva
je, takoe, netaan. Kao to pokazuje faktografija sadrana ne samo u ovom lanku
nego i u mnogim drugima na se koje ovaj tekst oslanja, EU (a naroito njegova okosnica
najveih i najrazvijenijih zemalja) je klub razvijenih, dakle onih koji su nego stekli
superiornu poziciju (moemo je ocenjivati i groz GDP per capita, ali i na druge
naine). Tom i takvom klubu prioritet nije ostvarivanje visokih stopa ekonomskog
rasta, nago ouvanje stabilnosti i steenih pozicija, ma ta to znailo. I shodno
tome u tom klubu napravljene su i vladaju propozicije koje slue takvom prioritetu
ciljeva. I po notama tih propozicija moraju da igraju i oni kojima bi vie odgovarao
drugaiji red prioriteta: na pravom mestu visoke stope ekonomskog rasta pa, ako
drugaije ne moe, i po cenu kontrolisane manje stabilnost i/ili vee
heterodoksnosti (malo manje liberalizma, malo vie dravne podrke razvoju
noseih grana i izvoza, pomalo i inflacionog oporezivanja zarad ostvarivanja vee
bruto domae tednje... Ali nita od toga u sluaju Eurolanstva nee biti tolerisano.
Budui lanovi moraju biti spremni da se slepo podinjavaju filozofiji trinog
fundamentalizma, koja i kad bi bila u manjoj meri korisna fikcija, a u veoj efektivno
ostvarljiva realnost ne bi smanjila imanentnu zakonitost bez egzogenih
korektiva, razlika izmeu razvijenijih i manje razvijenih tei da se poveava, ane
obrnuto.

Na kraju, moram naglasiti da sve to je reeno ne bi trebalo shvatiti kao pledoaje
protiv Eurolanstva, nego pledoaje da mnogo vie (u)inimo na ex ante unapreenju,
jer ono, ex post, nee biti mogue (ako do lanstva uopte i doe). A ako se ispostavi
da za to unapreenje nismo sposobni, onda budimo poteni i priznajmo da i nemamo
pravo da pretendujemo na to lanstvo i prestanimo se samozavaravati da bi puko
ulanjenje, sa poklonjenim ocenama, znailo dam je krenulo na bolje...

III. Rezime sve slabije pozicije EU u globalnoj ekonomiji iz koje ona
teko nekome moe biti "lokomotiva ubrzanog razvoja"
U vie lanaka na ovom personalnom sajtu http://radmilovicstanko.com/ kao i na
globalnom sajtu http://www.scribd.com/, a na bazi sukcesivno objavljivane faktografija iz
najveih svetskih Database, preliminarno sam iznosio ono to se sada, zakljuno sa
2010. godinom, pokazuju kao definitivne ocene o trendovima i globalnoj poziciji
Evropske unije u globalnom Svetu ekonomije.

317
U fokus se neizostavno mora staviti i potencirati ekonomski rast 1989 - 2010. godine, u
mnogo veem broju evropskih zemalja (ne samo postsocijalistikih i ne samo EU-
zemalja, nego i onih koje to nisu). Samo na taj nain moe se doi do zakljuka o
osnovanosti izraene tendencije u Srbiji pod sloganom "Evrointentegracija nema
alternativu" i do ocene o tome koliko je izgledna ta opcija. A da bi se mogao primiljati
odgovor na to pitanje, tj. na pitanje da li je u toj Evrontegraciji potencijalno sadrana
dovoljno snana driving force da bi ekonomiju Srbije mogla, iz gliba u kojemu je
zaglavljana, izvui na put ubrzanog ekonomskog razvoja, neophodno je da EU-
ekonomske performanse budu predmet razmatranja vie nego do sada.
Polazei od takve zapitanosti, dole prezentovana faktografija namee, sada ve bez
suvine bojazni od preuranjenog zakljuivanja, sledee ocene o trendovima i
dostignutom ekonomskom rastu, uz napomenu da iste ocene proistiu i iz drugih
tekstova i faktografije prezentovanih na ovom sajtu:
(1) Moda je najprikladnije da u ilustrovanju slabljenja EU pozicije u globalnom Svetu
ekonomije poemo od najagregatnijih pokazatelja. Iz lanka Kretanje udela u svetskom
GDP injenica koja govori da EU (ranije EEZ), vidi se da je kretanje njenog udela (u
%) u svetskom GDP, (current US$):
80-84 = 29,3
85-89 = 29,2
90-94 = 31,9
95-99 = 30,2
00-04 = 28,6
05-10 = 29,0
Dakle, uprkos velikim proirenjima novim zemljama, udeo EU u svetskoj ekonomiji
stagnira, a to (s obzirom da na njeno veliko proirivanje) faktiki znai opada, njena
pozicija slabi. U tom smislu govore i mnogi komparativni analitiki pokazatelji koje
navodimo u nastavku.
(2) U protekle dve decenije ostvareni su sledei indeksi ekonoskog rasta GDP
2010/1989, u realnom izrazu :
- Globalna ekonomija ostvarila je indeks 202;
- Razvijene ekonomije u celini imaju indeks 160; najrazvijenije (G7) su ostvarile indeks
tek 151, a indeks EU je bio najnii od svih grupacija, daleko nii od svetskog proseka, i
iznosio je svega 148;

318
(3) Moda e prva misao biti da razlog za ostvarivanje tako niskog ekonomskog rasta u
EU lei u injenici da je ona i formalno preuzela u svoj sastav znatan broj neefikasnih
socijalistikih zemalja, a nad drugim delom uspostavila svojevrsnu protektoratsku
poziciju. Ali, faktografija govori da Central and eastern Europe sa indeksom
ekonomskog rasta 180 nije mogla oboriti EU indeks. Jednostavno, najvee EU zemlje
pojedinano posmatrane su ostvarile niske indekse ekonomskog rasta: U.K. = 149;
Germany = 141; France = 140; a Italy samo 122;
(4) Jo vii indeks ostvarenog ekonomskog rasta ima najbrojnija i najvea grupacija
Emerging and developing economies i on je iznosio 277. Dakle, neuporedivo vii od
razvijenih zemalja meu kojima je EU na zaelju;
(5) Interesantne su informacije o indeksima ekonomskog rasta za neke pojedinane
zemlje koje mogu imati viestruku namensku vrednost. Na primer, iz indeksa koje su
ostvarile Norway, Israel i Iceland ne vidi da su one hendikepirane time to nisu lanice
EU. Isto tako, neke postsocijalistike zemlje koje nisu ule u EU imaju povoljnije indekse
ekonomskog rasta (Albanija = 175; Belarus = 150, a od drugih Turey = 227), od nekih
zemalja koje su postale lanice u EU (Romania = 120; Bulgaria = 90; Croatia = 102);
(6) U akcentiranju najvanijih aspekata, treba istai diferencirane uticaje globalne
ekonomske krize. Oni govore da Evropska unija nije harmonino i konzistentno
organizovana i da to utie ne samo na razvojne peformanse (o kojima govore napred
navedeni indikatori), nego i na slabu otpornost na krizne udare. Kao ilustraciju
navodimo zemlje sa najveim kriznim padovima GDP (posmatranim kroz procente
godinjih promena realnog GDP) u prethodne tri godine, meu kojima je
zabrinjavajue velik broj zemalja iz sastava EU:
Austria 4;
Belgium 3;
Bulgaria 5,5;
Canada 2,5;
Croatia 6;
Czech -4,1;
Denmark -5,2;
Finland 8;
France 3;
Germany 5;
Greece -2;

319
Hungary -6,7;
Irelland 7,6;
Italy 5,2;
Mexico -6,1;
Montenegro 5,7;
Portugal 2,5;
Romania 7,1;
Russia -7,8;
Serbia -6%;
Slovenia -8,1;
Spain -5,3;
Ukraine 14,8;
U.K. -4,9;
U.S. -2,6.
(7) Najzad, kao dokaz da prethodna ukazivanja na disharmonine i nekonzistentne
karakteristike i slabe razvojne i krizne performanse EU, nisu rezultat nekog linog
evroskepticizma, dovoljno je da se uzme u obzir optepoznato realno, stvarno stanje u
pogledu prezaduenosti, enormnih deficita i faktike predsteajne pozicije mnogih
lanica EU, o kojoj ocene iznose i najvii EU zvaninici, odnosno najvii zvaninici
drava-lanica Evropske unije. Kao najsveije ilustracije mogu se navesti dva citata
(prema RTS, nedelja, 12. feb 2012.)
A. "Jasno je da bi cena bankrota Grke i njenog izlaska iz evrozone bila mnogo, mnogo
vea od cene nastavka pomoi Grkoj. Naravno, potrebno je i da se Grka angauje
sasvim jasno na primeni reformskih mera, koje su teke i zahtevne, ali koje mogu dati
rezultate na srednji rok", smatra predsednik Evropske komisije oze Manuel Barozo.
U senci duboke krize evrozone i mogueg izlaska Grke, EU obeleava 20 godina od
potpisivanja Mastrihtskog ugovora koji je postavio temelje monetarne unije i evra.
Po tada ustanovljenim kriterijumima lanica evrozone moe imati maksimum tri odsto bu
detskog deficita i 60 odsto javnog duga, pravilo koje je uveliko prekrila Grka, ali i
druge zemlje.
B. Bivi predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat smatra da evropski
monetarni sistem "hramlje".

320
"Na jednoj strani je snana monetarna noga sa Evropskom centralnom bankom i
jedistvenom monetarnom politikom, a s druge strane slaba ekonomska noga sa
ekonomskim politikama koje su ostale nacionalne, neusklaene i ponekad
kontradiktorne", istie Filip Mejstat.
Uz opasku da je i monetarna noga daleko od snane, moglo bi se rei da gospodin
Mejstat ovom izjavom otvara Pandorinu kutiju iz koje navire mnotvo pitanja i delema
vezanih za ekonomsku konzistentnost, razvojnu sposobnost i antikriznu otpornost
Evropske unije. Ali o njim drugom prilikom.

IV Tabelarni komparativni prikaz pozicije Srbije u odnosu na EU i gornji deo
srednje razvijenih zemalja u domenu formiranja i raspodele/upotrebe GDP

European Union
countries
Upper middle income
countries
Serbia

2008 2009
Aritm.
pros.
2000-
09
2008 2009
Aritm.
pros.
2000-
09
2008 2009
Aritm.
pros.
2000-
09
1 2 3 4 5 6 7 8 10 11 12
A.
Glavni - agregatni
pokazatelji razvijenosti
(GDP) i razvojne
determinante (tednja i
Investicije) u 2009.
godini

A.1.
GDP per capita (current
US$)
36.806 32.845 26.733 8.414 7.306 5.111 6.647 5.842 3.534
A.2.
Gross domestic savings
(% of GDP) -
tednja/akumulacija
21,6 18,9 21,1 25,7 21,4 23,9 5,3 7,4 0,5
B.
Pokazatelji o
formiranju/stvaranju i
upotrebi GDP u Srbiji u
2009. godini

B.1
Agriculture, value
added (% of GDP) -
Udeo poljoprivrede u
GDP
1,6 1,5 1,9 6,1 6,2 6,6 13,0 12,9 16,0
B..2.
Industry, value added
(% of GDP) - Udeo
industrije u GDP
25,9 23,8 26,3 33,9 31,5 33,4 28,0 27,7 29,1
B.3.
Services, etc., value
added (% of GDP) -
Udeo usluga u GDP
72,5 74,7 71,8 60,0 62,4 60,0 59,0 59,4 54,9

321
C
Pokazatelji o upotreba
(potronji) GDP

C.1.
General government
final consumption
expenditure (% of GDP)
- Potronja drave
20,8 22,5 20,7 15,0 16,5 15,1 19,6 18,9 20,2
C.2
Household final
consumption
expenditure, etc. (% of
GDP) - Potronja
domainstava
57,6 58,6 58,3 59,6 60,2 60,9 75,1 73,7 79,3
C.3.
(% of GDP) - Investicije
20,8 17,9 20,1 23,9 20,2 21,0 28,6 23,9 21,2
D.
External balance on
goods and services (%
of GDP) - debalans
izmeu stvaranja (s
jedne strane) i
potronje i investiranja
gdp (s druge strane),
koji se pokriva iz
inostranstva - iz
globalne
tednje/akumulacije
0,7 1,0 1,0 1,6 1,2 2,9 -23,4 -16,5 -20,8

Source World Bank national accounts data, and OECD National Accounts data files. Catalog Sources World
Development Indicators
Upper middle income countries je grupacija od 48 zemalja koje ostvaruju GDP per capita izmeu 3.946 i 12.195
current $., i u nju ulaze sledee zemlja: Albania; Algeria; American Samoa; Antigua and Barbuda; Argentina;
Azerbaijan; Belarus; Bosnia and Herzegovina; Botswana; Brazil; Bulgaria; Chile; Colombia; Costa Rica; Cuba;
Dominica; Dominican Republic; Fiji; Gabon; Grenada; Iran, Islamic Rep.; Jamaica; Kazakhstan; Lebanon; Libya;
Lithuania; Macedonia, FYR; Malaysia; Mauritius; Mayotte; Mexico; Montenegro; Namibia; Palau; Panama; Peru;
Romania; Russian Federation; Serbia; Seychelles; South Africa; St. Kitts and Nevis; St. Lucia; St. Vincent and
the Grenadines; Suriname; Turkey; Uruguay; Venezuela, RB;
A.1. GDP per capita (current US$): GDP per capita is gross domestic product divided by midyear population.
GDP is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and
minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making deductions for
depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are in current U.S.
dollars.
A.2. Gross domestic savings (% of GDP) ) - tednja/akumulacija: Gross domestic savings are calculated as
GDP less final consumption expenditure (total consumption).
B.1. Agriculture, value added (% of GDP) ) - Udeo poljoprivrede u GDP: Agriculture corresponds to ISIC
divisions 1-5 and includes forestry, hunting, and fishing, as well as cultivation of crops and livestock production.
Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is
calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of

322
natural resources. The origin of value added is determined by the International Standard Industrial Classification
(ISIC), revision 3. Note: For VAB countries, gross value added at factor cost is used as the denominator.
B.2. Industry, value added (% of GDP) - Udeo industrije u GDP: Industry corresponds to ISIC divisions 10-45
and includes manufacturing (ISIC divisions 15-37). It comprises value added in mining, manufacturing (also
reported as a separate subgroup), construction, electricity, water, and gas. Value added is the net output of a
sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions
for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The origin of value added
is determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries,
B.3. Services, etc., value added (% of GDP) - Services, etc., value added (% of GDP) - Udeo usluga u GDP :
Services correspond to ISIC divisions 50-99 and they include value added in wholesale and retail trade
(including hotels and restaurants), transport, and government, financial, professional, and personal services such
as education, health care, and real estate services. Also included are imputed bank service charges, import
duties, and any statistical discrepancies noted by national compilers as well as discrepancies arising from
rescaling. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate
inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and
degradation of natural resources. The industrial origin of value added is determined by the International Standard
Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries, gross value added at factor cost is used as
the denominator.
C.1. General government final consumption expenditure (% of GDP) - Potronja drave: General government
final consumption expenditure (formerly general government consumption) includes all government current
expenditures for purchases of goods and services (including compensation of employees). It also includes most
expenditures on national defense and security, but excludes government military expenditures that are part of
government capital formation.
C.2. Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP) - Potronja domainstava: Household final
consumption expenditure (formerly private consumption) is the market value of all goods and services, including
durable products (such as cars, washing machines, and home computers), purchased by households. It
excludes purchases of dwellings but includes imputed rent for owner-occupied dwellings. It also includes
payments and fees to governments to obtain permits and licenses. Here, household consumption expenditure
includes the expenditures of nonprofit institutions serving households, even when reported separately by the
country. This item also includes any statistical discrepancy in the use of resources relative to the supply of
resources.
C.3. Gross capital formation (% of GDP) - Investicije: Gross capital formation (formerly gross domestic
investment) consists of outlays on additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of
inventories. Fixed assets include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and
equipment purchases; and the construction of roads, railways, and the like, including schools, offices, hospitals,
private residential dwellings, and commercial and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by
firms to meet temporary or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to
the 1993 SNA, net acquisitions of valuables are also considered capital formation.
D. External balance on goods and services (% of GDP) - debalans izmeu stvaranja (s jedne strane) i potronje i
investiranja gdp (s druge strane), koji se pokriva iz inostranstva - iz globalne tednje/akumulacije: External
balance on goods and services (formerly resource balance) equals exports of goods and services minus imports
of goods and services (previously nonfactor services).
***
Srbijo, u ta e dalje verovati

323
Nije mi namera da se u ovom setu lanaka na bilo koji nain bavim munom izbornom
atmosferom koja je, tako bar izgleda, sasvim izvesno pred nama. Naprotiv, elja mi je
da doprinesem, ukaem, da naredni period za Srbiju ne bi smeo da bude "nepodnoljiva
lakoa" gubljenja vremena po poznatoj izreci "... a karavan prolazi". A opasnost da ba
tako bude je realna, moda ak- daleko bilo, neizbena. Bilo izbora ili ne!
Zato nepodnoljiva u sluaju izbora? Zato to se u toj opciji sve podreuje stranakim
interesima, beskrupuloznom borbom osvajanja to vie glasova. Jer, rezonuje se: ako
stranka osvoji dovoljan udeo u vlasti - eto boljitka koji se u predizbormom periodu olako
obeava. A to to se obeava je po pravilu bacanje praine u oi biraima. U sutini
dominira gola zamena teza: nabrajanje ciljeva, tanije pustih elja bez pokria, kao
idealnih i perfektnih programa. Jer, ko e u toj halabuci prepoznati da li stranka zna, da
li ima konkretan operacionalizovan program svega to treba uraditi: promeniti
(poboljati, reformisati - to je ve odavno profanisana, izraubovana floskula)? I da li ima
znanja, sposobnosti i snage da to i sprovede. Da to to to obeava u dogledom
vremenu pretoi u stvarnost.
Ako pak vanrednih izbora ne bude ne gine nam slina kakofonija - faktiki, ona je ve
poela - kako je eto aktuelna vlast ostvarila istorijski uspeh, obezbedila "datum za
poetak pregovora". Ili ti, dovela Srbiju na ireverzibilan, bespovratan put za Evropu.
Ono to bi u ovoj neizbornoj opciji predstavljalo pogubnu opasnost bilo bi "umiranje u
lepoti otvorene perspektive", ostvarivanja sna o stupanja na put za Evropu. I
zaboravljanje (ili nesposobnosti spoznaje - svejedno) da taj put, ako i jeste
jednosmeran, bespovratan... nije put sa jednom kolovoznom trakom. Onom kojom treba
da se kree ispunjavanje, izvravanje, nesumnjivo vanih, ali ipak samo zadatih
zakonodavnih, administrativnih i drugih propozicija i obaveza prema Uniji. Time ostaje
zaboravljeno ono to je jednako vano, ako ne i vanije: svest o tome da taj put za
Evropu neizostavno ima i drugu "kolovoznu traku". Njome jo bre - ne treba, nego
moraju da se kreu promene u samoj Srbiji. "Rad na samima sebi".
Previe je toga da bi moglo da se makar i lapidarno, ali dovoljno razumljivo i ubedljivo,
prezentuje samo na ovom mestu, u jednom lanku. Zbog toga je i koncipirana ova nova
kategorija u kojoj se saetim lancima prezentuju problemi koji su danas (a mnogi ve
odavno) u Srbiji takvi da lie na zaarane krugove (circulus vitiosuse) ili na reavanje
kvadrature (brojnih) krugova.
Ako ubrzane promene i kretanja pomenutom drugom trakom na putu za Evropu ostanu
zapostavljeni, bilo zbog izbornih aktivnosti (i "aktivnosti") ili u drugoj opciji, zbog
zapostavljanja promena u samoj Srbiji tj. nedovoljnog rada na samima sebi neizbeno
sledi jedan od dva sumorna epiloga:
1) da na tom putu za Evropu i ne stignemo na eljeno odredite, ili

324
2) da ako nam iz geopolitikih razloga budu "gledali kroz prste" (presedani u tom
pogledu uinjeni su i pre nekoliko godina i nedavnim "datumskim odlukama" za dve
druge drave iz ireg okruenja), nekako i "dobauljamo" do eljenog odredita, nai
emo se u udu konstatujui da u tom liberalistikom, market fundamentalistikom
ambijentu, neosposobljena Srbija ne moe da opstaje kao samoodriv entitet, nego kao
slabana spoljno-dunika neo-kolonija.
1. "Put u Evropu" - odakle kreemo i kakav je ambijent kojem teimo
Smatram ne samo informativno korisnim, nego i neophodnim, da se imaju u vidu podaci
u donjoj tabeli. Ne zbog toga da bih se pridruio onima (a u Srbiji je to veinsko
miljenje) koji lakonski misle: "samo da nam se doepati lanstva u EU i eto nama
poveanja ivotnog standarda", "boljeg ivota".
Naravno, nije mi namera ni da podrim ona malobrojnija miljenja da bi se Srbija bre
razvijala ve samim tim ako bi ostala van lanstva u EU, ba kao neke zemlje iji su
podaci prezentovani u koloni 4 donje tabele (od najrazvijenijih Norveka, vajcarska, a
od manje razvijenih Rusija, Turska, Belorusija...). Ili drugaije reeno, lanstvo u EU,
iako pod odreenim uslovima, moe biti korisno, ali nije ni uslov bez kojega se ne
moe, conditio sine qua non, a jo manje je, samo po sebi, dovoljan uslov.
Iako ima dosta indicija da su poznati Copenhagen criteria umnogome devalvirani, radi
ilustracije navodim jedan citat o onom najvanijem, ekonomskom.
"U junu 1993, Copenhagen European Council formalno je usaglasio stav da e zemalji-
kandidatu biti omogueno pridruivanje EU kad postane sposobna da 'preuzme
obaveze lanstva ispunjavanjem ekonomskih i politikih uslova' - tzv Copenhagen
Criteria. A to, naroito, podrazumeva da je 'zemlja kandidat' ostvarila ...
uspostavljanje i funkcionisanje trine ekonomije, kao i sposobnost da se nosi sa
konkurentnim pritiskom i trinim snagama unutar Unije."
In June 1993, the Copenhagen European Council formally agreed that the associated countries
would be allowed to join the EU as soon as they were able to assume the obligations of
membership by satisfying the economic and political conditions requiredthe so-called
Copenhagen Criteria. In particular, membership requires that the candidate country has
achieved:... the existence of a functioning market economy, as well as the capacity to cope with
competitive pressure and market forces within the Union.
World Economic Outlook, Focus on Transition Econimes, October, 2000, International
Monetary Fund, pp 152.
Iz ovog citata se vidi da je nuno - ne samo zato to je to propisano Kopenhagen
kritrijumima - da Srbija ostvaruje ono to smo na poetku ovog lanka nazvali "ubrzane
promene i kretanja pomenutom 'drugom trakom' na putu za Evropu."

325
Osnovni cilj prezentovanja podataka u donjoj tabeli je da se barem nasluti - jer e to
potpunije pokazati tek daljnja, problemska elaboracija - u koliko velikom razvojnom
zaostatku se Srbija nalazi; i koliko je snaan imperativ ne samo ispunjavanje zahteva i
formalnih propozicija EU, nego jo vie, ostvarivanja ubrzanog oporavka i razvoja.
Kaem "jo vie" zbog toga to taj imperativ postoji, i postojao bi, i bez otvaranja
procesa pridruivanja EU. A dovoljnih razvojnih sposobnosti - na vidiku nema. U tom
pogledu EU-pomo ne moe biti ni priblino dovoljna.

GDP per capita evropskih zemalja u 2012. god. - tekua vrednost US$ - rang
pozicije
GDP per capita evropskih zemalja, u tekuim
US$, u 2012 Rang pozicija Country
Zemlje u EU Zemlje van EU
1 2 3 4
1.
Norway
99.462
2.
Switzerland
79.033
3.
Denmark
56.202
4.
Sweden
55.158
5.
Netherlands
46.142
6.
Finland
46.098
7.
Ireland
45.888
8.
Belgium
43.686
9.
Germany
41.513
10.
France
41.141
11.
UK
38.589
12.
Italy
33.115
13.
Spain
29.289
14.
Cyprus
26.389
15.
Slovenia
22.193
16.
Greece
22.055
17.
Portugal
20.179
18.
Slovak R.
16.899
19.
Czech R.
18.579
20.
Estonia
16.320
21.
Russia
14.247

326
22.
Lithuania
14.018
23.
Latvia
13.900
24.
Croatia
12.972
25.
Hungary
12.736
26.
Poland
12.538
27.
Turkey
10.609
28.
Romania
7.935
29.
Bulgaria
7.033
30.
Montenegro
6.882
31.
Belarus
6.739
32.
Serbia
4.943
33.
Macedonia
4.683
34.
B - H
4.461
35.
Albania
3.913
36.
Ukraine
3.877
Izvor podataka: IMF Database, oktobar, 2013
***
Duniki neo-kolonijalizam u koji je upala i Srbija
Jedna od najveih hipokrizija - podvala u vezi sa liberalizacijom kapitalnog rauna
(finansijskom liberalizacijom) vidi se iz sledeeg citata - odrednice Balance of Payments
u The Concise Encyclopedia of Economics:
"...the general perception, the existence of a current account deficit is not in itself a sign
of bad economic policy or bad economic conditions. If the United States has a current
account deficit, all this means is that the United States is importing capital. And
importing capital is no more unnatural or dangerous than importing coffee. The deficit is
a response to conditions in the country."
Re je o tome da se minimiziraju negativne strane liberalizacije kapitalnog rauna,
protiv koje je bio i sam Keynes reima:
Neka robe budu domae proizvodnje kad god je to razlono i mogue; i, iznad svega,
neka finansije budu primarno nacionalne.
Sutinski najvanije je kod finansijske liberalizacije (liberalizacije kapitalnog rauna) to
to ona omoguava zemljama sa razvijenim finansijskim sistemima da lako ili lake, na
globalizovanom i liberalizovanom finansijskom tritu, pokrivaju deficit platnog bilansa -
deficit rauna tekuih transakcije, putem kapitalnog rauna kao komplementa.

327
Nasuprot njima, zemlje sa nerazvijenim finansijskim sistemima nemaju ravnopravan
pristup svetskim tokovima kapitala, nego current accaunt deficit moraju da pokrivaju
esto "iz druge, pekulativne ruke" - sve veim zaduivanjem i upadanjem u duniku
zavisnost. A ona nije nita drugo nego savremeni oblik finansijskog neo-kolonijalizma
Kako veina zemalja dolazi u finansijsku neo-kolonijalnu poziciju dok
druge, malobrojnije zemlje postaju savremene finansijske neo-
kolonijalne imperije
Sutina globalnog finansijskog sistema (ma ta to znailo, jer u pravom smislu rei to
sistem i nije) deluje veoma misteriozno, sve dok se ne pojednostavi, ogoljavanjem na
sutnu. A ona se svodi na sledee. Virtuelni fond globalne tednje, akumulacije,
kapitala, stvara se u zemljama iji svi entiteti zajedno stvaraju vei GDP nego to svi
entiteti te zemlje zajedno, u svim oblicima troe i u realnom obliku investiraju u samim
tim zemljama.
Simuliranim, imaginarnim sabiranjem ove tednje (akumulacije, kapitala) dobija se
virtuelni virtuelni (formalno nepostojei, ali u stvarnosti efektivni) fond globalne tednje,
akumulacije kapitala.
Poenta je u tome to pristup korienju tom virtuelnom globalnom fondu, tj. njegovom
"pranjenju", nemaju ni prioritetno one zemlje iji entiteti su najvie "punili" taj fond, a ni
sve druge zemlje sveta po nekom "pravednom", opet, ma ta to znailo). Naprotiv, u
korienju, "pranjenju" tog fonda prioritet imaju zemlje sa najrazvijenijim finansijskim
sistemima, i uopte, zemlje sa istorijskom tradicijom i efektivno najveom ekonomskom
snagom. I to ne samo do nivoa svojih iznuenih potreba, tj. do nivoa koji je potreban da
se pokriju deficiti tekueg platnog bilansa (i na taj nain ne koi meunarordna trgovina),
current account deficits, i izravnanja platnog bilansa (BOP-a), nego i (barem neke)
znatno vie od toga. S tim vikom a ne sopstvenom (od strane svojih entiteta)
generisanom domaom tednjom (Gross domestic Saving) (domaom akumulacijom,
domaim kapitalom). Taj viak koriste da bi investirale nazad u manje razvijene zemlje u
razne imovinske oblike (aktivu i realnu i finansijsku), esto i kroz brojne lihvarske,
zelenake oblike.
E sad, zar nije samo po sebi jasno ko tu ima status finansijske neo-kolonijalne zemlje, a
koje, nasuprot njima, imaju virtuelni (neformalni, ali realni, faktiki) status neo-kolonijalne
imperije.
Iluzije Evro-fanatika - i nevolje svih nas
Hipotetiki stavimo u fokus "evro-fanatike" da bismo videli u emu je njihov problem i
problem svih nas. Svi oni zamenjuju tezu: Ekonomski, tehnoloki, "civilizacijski" (ma ta

328
to sve znailo") jer a priori, nekritiki, bez ostaka vie vole, cene civilizovani Zapad nego
tamo neki Istok." Ali, "ta da se radi" - to je njihovo elementarno ljudsko da ne kaem
demokratsko pravo (jer je demokratija je oduvek imala i ima i svoju drugu, manje svetlu
stranu).
Ali, ne lezi vrae, problem i nevolja ipak, postoje. ak i da ta Evropa i Zapad nemaju
nikakvih mana. A imaju ih. Ali, ovde neemo o njima, apstrahujemo njih - kao da ih
nemaju.
Pa u emu su onda nevolje "evro-fanatika" i svih nas? Pa u kobnoj zameni teza! U
postulatu, oni ak misle aksiomu, da emo ako fanatino jurimo, ovako ostraeni
srljamo u "gvozdeni zagrljaj" te Evrope, Zapada, samim tim, a priori, postati kao oni,
tavie njihov integralni, jednakovredni deo.
Ali, lebdei u tim i takvim oblacima - ili figurativno reeno, gurajui se na alteru da to
pre ispunimo sve obrasce, formulare... i kompletiramo i predamo zahtev" - ne moe nas
uiniti Zapadom, tj. onakvim kakve su razvijene zemlje.
Ako nemamo sopstvene snage da se bitno promenimo - na irokoj skali od pojedinca,
porodice, preduzea, vlade i javnog sektora u celini i, tavie, naroda, nacije, njenog
radnog i preduzetnikog mentaliteta, radne kulture, sistema vrednosti... onda nas sam
taj "stampedo" u "gvozdeni zagrljaj razvijenog Zapada" i market-fundamentalistikog
ambijenta, nee uiniti njegovim jednako vrednim delom, nego njegovim podanikom,
neo-kolonijom.
Zato bi svako ko preferira Zapadne vrednosti, morao da se zapita ta ja, i svi oko mene,
mi - moramo poraditi na sebi, da se promenimo, jer nas eventualna lanska karta, ne
ini ama ba nimalo identinijim s tim Zapadom. Tu, gotovo, vredi ona vernika:
"Pomozi sam sebi i Bog e ti pomoi".
A drugo je pitanje da li znamo i da li moemo da se promenimo, da uradimo dovoljno na
sebi. Ako ne moemo, to izgleda blie istini, onda nam neoliberalistiki
fundamentalizam nee nita pomoi da to postignemo. On, verovatno, jeste dobar za
one koji ve jesu razvijeni (mada ima indicija, zaostajanja, koji govore da nije dobar ni
za njih, izuzev male, male manjine), ali nije ni namenjen niti svojom filozofijom moe
doprineti da se jaz izmeu razvijenih i manje razvijenih smanjuje, nego obrnuto. A ti
"evro-fanataci", ne samo politiki, ekonomski (radniki, sindikalni, preduzetniki),
tehniki, kulturni, socioloki uopte... to nee ili ne mogu da razumeju.
I u tome je Srpska tragedija - u smislu Paieve: "spasa nam nema, propasti ne
moemo". Bar ne u kratkom roku. A to bi rekao Kejnz: "Na dugi rok - svi smo mrtvi". U
meuvremenu "spas" e biti - teko je videti alternativu - u tome da budemo sluganska
zemlja (nacija), neo-kolonija, koja e se simultano sve vie zaduivati i izvoziti radnu

329
snagu, migrirati i svojim biem se integrisati u taj Zapad, u koji smo beznadeno
zaljubljeni. Ali nemamo sposobnosti da se promenimo da bismo postigli oboje: (1)
opstali i ostali samosvojni, i (2) postali u svemu jednakopravni i jednakovredni deo tog
miljea, ako bismo do njega i doli.
I to je tako sve dok onaj naglo jaajui, manje cenjeni Istok ne postane diminantan.
Prvenstveno po veliini nagomilanog kapitala. Veim i boljim radom i odricanjem, sve
veim znanjem a manjom ekstravagancijom i hedonizmom... A kapital je taj - a ne ni
bela, ni crna, ni uta... koa - koji rui stare sisteme vrednost i namee, izgrauje nove.
To je, uveren sam, neizbena zakonomernost. Samo kad ne bilo one narodne: "ne lipi
magare do zelene trave".
Anatomija ogromnih problema u ekonomiji Srbije ije reavanje je
preduslov oporavka
Analiza najvanijih karakteristika sadanjeg kvazi trinog sistema zahteva da se pod
lupu stave prvenstveno oni aspekti ije promene, pored makroekonomske stabilnosti,
ine glavne elemente strategije oporavka, a to su: haotinost u domenu strukturnih
karakteristika, neizgraenost i/ili neefektivnost trinih institucija i politiko-
ekonomske neregularnosti (deformacije).
1. Faktografija (sadanje stanje) u domenu neizgraenosti i/ili neefektivnosti trinih
institucija u privredi Srbije
U meunarodnim finansijskim insituticijama koje imaju znaajne uloge u procesima
tranzicije u trinu ekonomiju, odnosno post-tranzicionog oporavka, u mnogim zemljama
u svetu, ve poodavo, naputanjem moglo bi se rei asimetrine tranzicione strategije
trinog fundamentalizma, mnogo naglaeniji i iri tretman ima trino-
institucionalna izgradnja: pre svega eliminisanje mekog budetskog ogranienja i
rent seeking prakse iz finansijskog sistema, razvoj finansijskog trita,
uspostavljanje efektivnog steajnog zakonodavstva, vladavina prava - rule of law
- koja treba da se ogleda ne samo u donoenju makar i najboljih moguih zakona
nego jo vie i njihovoj striktnoj primeni. Bez ovih i drugih institucionalnih
unapreenja, i teorijski i praktino je nemogue uspostavljanje konkurentskih
odnosa, bez kojih trite i nije trite nego kvazi trite.
Moe se s pravom rei da je u prethodnoj deceniji institucionalnoj izgradnji pridavana
mnogo vea panja nego to je to bio sluaj tokom devedestih godina. Meutim, jo
uvek je oigledna asimetrinost izmeu panje koja se pridaje makroekonomskoj
stabilnosti i privatizaciji i fiskalnoj uravnoteenosti i panje koja se pridaje
institucionalnoj izgradnji i eliminisanju politiko-ekonomskih neregularnosti. Iz
toga proistie zakljuak da nosioci tranzicionih procesa, odnosno post-tranzicionog

330
oporavka, treba i dalje u ekonomskoj politici da preferiraju strategiju trinog
fundamentalizma, iako se u trino-institucionalnom domenu i dalje ispoljava visok
stepen neizgraenosti i/ili neefektivnosti trinih institucija. O tome govore sledee
injenice:
1) steajno zakonodavstvo i praksa - kljuni instituti trinog sistema - i dalje, sem
moda u bankarstvu, potvruju sledeu ocenu: "Steaj, ili realna opasnost da do
njega doe, kljuni je element trine privrede, ali jo uvek je bremenita
recidivima steaja na socijalistiki nain.";
2) u finansijskom sistemu, ako vie ne na svim a ono jo uvek na kljunim takama - u
izvravanju tekuih obavaza prema dobavljaima, u izvravanju kreditnih obaveza, u
izvravanju fiskalnih i parafiskalnih obaveza (hipertrofirana poreska evazija) - vlada
meko budetsko ogranienje (meke finansije), a to znai i rent seeking praksa
putem uzurpacije dela imovinske supstance poverioca... s ciljem da se ostvare
implicitne subvencije kao izvor parazitskog opstajanja neefikasnih;
3) institucionalna nerazvijenost i dalje je prisutna u domenu finansijskih trita, posebno
trita kapitala;
4) postoje jaki pritisci za primenu rent seeking modaliteta u politici deviznog kursa;
5) kao rezultat gore navedenih (a i nekih drugih) oblika trino-institucionalnih
neizgraenosti i/ili neefektivnosti, jasno je da mora biti retardiran glavni trini
institut: konkurentskih odnosi - ako ne u vidu perfektne konkurencije, a ono konku-
rentske borbe za efikasnost i opstanak. Vie je nego oigledna retardiranost ili
rudimentarnost takvih konkurentskih nije ograniena kao to se obino misli, samo
ograniena na javni sektor (pod izgovorom da su konkurentski odnosi nerazvijeni
zbog hipertrofiranog javnog sektora i nemogunosti eliminisanja monopolskih
elemenata koji su njemu imanentni - to je samo delimino tano), ve u ekonomiji u
celini nema konkurentskih odnosa u smislu borbe za opstanak, za poveanje
efikasnosti, za ostvarivanje veeg nerasporeenog, zadranog profita
2. Faktografija (sadanje stanje) u domenu politiko-ekonomskih neregularnosti
(deformacija) u privredi Srbije
U brojnim analizama tranzicionog iskustva, odnosno post-tranzicionog oporavka, tokom
devedesetih, prvenstveno pod uticajem procesa i ekscesa do kojih je dolo u Rusiji, ali i
u drugim zemljama u tranziciji, dat je izuzetno velik znaaj ovoj pojavi. Razume se, nije
re samo o opservaciji pojava imanentnih/izazvanih tranzicionim promenama,
nego o nunosti njihovog spreavanja ija aktuelnost ima karakter conditio sine
qua non uspenosti oporavka.

331
Razume se, sve je to (jo i sada) aktuelno i u privredi Srbije, moda i u veoj meri
nego u mnogim drugim tranzicionim zemljama a kao posebno akutne pojave treba
pomenuti barem sledee:
a) postojanje otvorene ili prikrivene kontrole nad privredom i resursima od strane
ako ne diktatorskih a ono autoritarnih, ili "samo" vlastoljubivih, birokratizovanih,
korumpiranih... dravno-politikih nomenklatura;
b) u ranijoj fazi eskalacija naizgled bezazlenih transakcija i malverzacija u ijoj
osnovi je poreska evazija - potkradanje drave, dravnih i paradravnih institucija, zatim
(zlo)upotreba raznih inkoherentnosti u domenu ekonomske politike (na primer u domenu
politike realno negativnih kamatnih stopa i politike nerealnog deviznog kursa,
privilegovan pristup primarnoj emisiji, uvoznim dozvolama...);
c) prelivanje profita i kapitala iz drutveno-svojinskih i dravno-svojinskih preduzea
(dakle onih sa nekonzistentnim principal/agent sistemom upravljanja) u privatno
osnovane firme kroz "specijalne" transkacije, kroz potkupljivanje pseudo-menadera
(poslovno partnerstvo "uz procenat");
d) kriminalizaciju drutva: korumpiranje i/ili reketiranje dravno-politikih i pravosudnih
funkcionera, dravne administracije, pseudo-menadera drutveno i dravno-svojinskih
preduzea..., od strane pripadnika ekonomskog podzemlja i estoka (esto u
bukvalnom smislu rei) meusobna borba organizovanih grupa tog podzemlja za
ouvanje/osvajanje zona interesa...
e) poresku evaziju ne samo u vidu izbegavanja plaanja poreza, nego i neplaanje
obaveza po osnovu plata i sl. to potpuno devalvira prihodnu stranu budeta, to nije
dovoljno u fokusu ni domaih organa, ni spoljnih supervizora (IMF-a).
3. Pored tranzicionih generatora pomenutih i drugih politiko-ekonomskih
neregularnosti postoje i brojni drugi.
Krai osvrt na jo iru skalu politiko-ekonomskih neregularnosti/deformacija,
potreban je i zbog toga to moe biti od koristi u koncipiranju neophodne strategije za
njihovo eliminisanje.
1 - Jo dok je postojala glorifikacija samoupravnog sistema dola su do izraaja gledita
po kojima je tom (idealizovanom) sistemu neprimerena bilo kakva eksterna kontrola.
A kad je tokom osamdesetih godina dolo do naputanja samoupravnog sistema i do
jaanja saznanja da je nuno jaanje trinog sistema, dola su do izraaja shvatanja
koja imaju mnogo slinosti sa strategijom trinog fundamentalizma: ako se,
ceteris paribus, sprovede sveopta deregulacija, oslobodie se sputano trino
funkcionisanje koje e kvazi trini sistem preporoditi u konzistentni trini
sistem. Pod ovim i jo nekim uticajima - na primer, republikim partikularizmimima -

332
dolo je do razgraivanja sistema rigorozne eksterne kontrole zakonitosti
poslovanja, voenja poslovnih knjiga i izrade bilansnih iskaza preduzea;
2 - Tokom osamdesetih godina sazrelo je uverenje o neodrivosti samoupravnog
sistema velikim delom upravo zbog nemogunosti da se u njemu uspostavi konzistentni
principal/agent sistemom upravljanja. Nastupila je opravdana demontaa samoupravnog
sistema, principal/agent sistem postajao je jo nekonzistentniji, dok uslovi za
uspostavljanje, odnosno samo uvoenje konzistentnog sistema upravljanja preduzeima
ni do danas nije uinjeno.
Ovaj kvazi principal-agent sistem upravljanja, sinergetski sa ve razgraenim sistemom
detaljne eksterne kontrole zakonitosti poslovanja, irom je otvorio vrata za razne
neregulatrnosti pa i zloupotrebe, koje e uslediti tokom devedestih godina i trajati sve do
dananjih dana;
3 - Najezdi ovih neregularnosti i zloupotreba kroz ve otvorena vrata preduzea, silno su
doprineli neadekvatni koncepti svojinske transformacije. Svi dosadanji koncepti
transformacije/privatizacije u devedesetim, galantno su ostavljali vreme i
mogunosti za smiljanje i sprovoenje sve rafiniranijih neregularnosti u ijoj
osnovi je prelivanje profita i kapitala u privatno osnovana preduzea.
4 Da je ovo prelivanje ne samo kroz privatizaciju, nego jo vie kroz brojne druge
neregularnosti i "sive transakcije", predstavljalo realokaciju resursa iz neefikasnih u
efikasne ruke, tj. u efikasna privatno osnovana velika, srednja i mala preduzea, moglo
bi se pragmatino rezonovati da to nije pravedno ali je korisno za budui ubrzani
privredni razvoj. Meutim, najvei broj privatno osnovanih preduzea ne duguje
svoju profitabilnost visokoj efikasnosti, nego ostvarenom prelivanju iz jo uvek
velikog broja nedovoljno transformisanih drutvenih preduzea i
nereformisaanog javnog sektora. A budui da u privredi Srbije ima jo dosta svojinski
i upravljaki nekonzistentnih neprivatnih preduzea, treba se bojati da e privatno
osnovana preduzea i dalje biti vie okrenuta "erupanju" tih nekonzistentnih
preduzea, nego poveanju efikasnosti svog sopstvenog poslovanja i poveanju
profitabilnosti po tom osnovu. U makroekonomskim razmerama to je "igra s
nultom sumom", ili, jasnije reeno, prelivanje na mikroekonomskom nivou bez
makroekonomskog razvoja..
4. Posledice kljunih kvazi trinosti u privredi Srbije: niska ekonomska efikasnost i
profitabilnost, slaba razvojna sposobnost i stalna latentna makroekonomska
nestabilnost
Iz svega to je reeno nedvosmisleno proistie da u privredi Srbije jo uvek postoji kvazi
trini sistem - privredni sistem ije su osobine drugaije (ili suprotne ili nepotpune u

333
odnosu na one koje su svojstvene konzistentnom trinom sistemu) - i koji ima mnogo
slabije performanse: kvazi trini sistem, ni u uslovima makroekonomske
stabilnosti, nema sposobnost efikasnog korienja resursa (njihovog
uveavanja), a to znai ni razvojnu sposobnost;
U sutini, re je o stagflacionim performansama privrede sa kvazi trinim
sistemom. Te performanse, razume se, nisu u istoj meri zastupljene kod svih tipova
preduzea. Meutim, u agregatnom izrazu jo uvek dominiraju one grupacije preduzea
kod kojih to jeste sluaj, pa se na makroekonomskoj ravni ispoljavaju stagflacione
performanse u smislu sledee tri sekvence (koje su ivotna realnost, a ne misaona
konstrukcija koja treba da poslui da se dokae neka smiljena hipoteza):
1) na poveanje tranje proizvoda (d), i kad je daleko izvan zone pune zaposlenosti,
preduzee esto reaguje prevelikim poveanjem cena (p) uz olako prihvatanje
implikacije da poveanje proizvodnje (q) izostane ili da bude nedovoljno,
2) na smanjenje tranje proizvoda, i kad je daleko izvan zone pune zaposlenosti,
preduzee uglavnom ne reaguje sniavanjem cena nego pomirljivo prihvata implikaciju
u vidu smanjenja obima prodaje i proizvodnje,
3) na poveanje trokova, i kad je u zoni daleko od pune zaposlenosti, preduzee,
uglavnom, reaguje poveanjem cena uz olako prihvatanje implikacije u vidu smanjenja
obima prodaje i proizvodnje.
Rezultat ovih stagflacionih performansi govori ne samo o razvojnim sposobnostima
sadanje kvazi trine privrede Srbije, nego i o veoma ogranienom dometu aktivne
ekonomske i razvojne politike.
5. Zakljuni akcenti
1 - U svetlu prethodnih razmatranja i nalaza, najpre treba rei samo par rei o karakteru
i dometu sadanje relativne makro stabilnosti.
Makroekonomska stabilnost, razume se, ima znaajno mesto u razvojnim procesima. U
tom smislu poznata je maksima pobornika tranzicione strategije trinog
fundamentalizma: "makroekonomska stabilnost nije sve ali je bez nje sve drugo nita".
Ali, uglavnom je naputeno shvatanje, svojstveno periodu dominacije strategije trinog
fundamentalizma - kod nas jo nije sasvim - da je makroekonomska stabilnost neka
vrsta deus ex machina tranzicije u trini sistem, odnosno ekonomskog oporavka.
2 - Danas je, takoe, jasno da kvazi trinost i njoj imanentne stagflacione performanse
drastino ograniavju domete bilo kakve podsticajne, aktivne ekonomske politike (bilo
da je usmerena na stranu tranje ili na stranu ponude), ali i domete razvojne politike.

334
3 - Nesumnjivo je da su DOS-nosioci nosioci ekonomske i razvojne politike, u poetku
prevelike nade polagali u investicioni bum ("Kad kaem privatizacija, mislim na
investicije" - resorni ministar). Stie se utisak da se raunalo na to da e se sporije
unapreivanje trinosti i efikasnosti moi nadoknaditi multiplikacionim efektima
inteziviranih investicija na rast proizvodnih outputa. Meutim i u tom pogledu u
meunarodnoj tranzicionoj i privredno-razvojnoj literaturi identifikovane su i elaborirane
drugaije empirijske injenice. One govore da je primarno sveobuhvatno (a ne samo
svojinsko restrukturiranje preduzea) izgraivanje trinih institucija, a u novije vreme
tome se, neizostavno, dodaje i eliminisanje politiko-ekonomskih neregularnosti, da bi
se stvorili uslovi za intenzivnije investiranje.
Na ovo su u to vreme investicioni optimisti replicirali tvrdnjom da ne treba sumnjati da e
direktne strane investicije (FDI) biti obilne i da e to dovesti do unapreenja trinosti.
Oni oprezniji su govorili da bi moda i moglo biti tako, ako bi se mogla ostvariti kritina
masa FDI. Pozivali su se na brojne empirijske injenice koje jasno govore: nema ansi
za znatne FDI u netrinom ambijentu. Najpre mora doi do institucionalnih i
ambijentalnih promena/poboljanja koja direktno unapreuju trinost i efikasnost, a tek
potom dolaze FDI. Od njih se ne moe oekivati da budu generator nego snaan
zamajac kad se procesi razvoja trinosti i privrednog razvoja ve pokrenu.
4 - I tako, analizom jednog po jednog aspekta dolazimo do zakljuka da je nemogue
pokrenuti toliko neophodni ubrzani razvoj (uz stabilnosti, a jo manje u uslovima
nestabilnosti) u privredi Srbije sve dok u njoj funkcionie kvazi trini sistem. Stie se
utisak da se ne mogu izbei problemi koji lie na zaarani krug poput sledeeg:
1) za ubrzanje privrednog razvoja nuno je ostvariti bitno poveanje efikasnosti u raspo-
laganju resursima i poveanje razvojne sposobnosti privrede,
2 ) poveanje efikasnosti nuno zahteva otklanjenje kvazi trinosti;
3) eliminisanje kvazi trinosti nuno znai smanjenje prekobrojno zaposlenih,
4) s obzirom na postojeu stopu nezaposlenosti, kreiranje novih radnih mesta moralo bi
biti veoma intenzivno,
5) nema novih radnih mesta bez velikih investicija; da su za to dovoljne investicije u
mala i srednja privatno osnovana preduzea, vie lii na priu za malu decu;
6) za velike (pored nesumnjivo potrebnih malih i srednjih) investicije potrebne su:
a) ne samo velike sume kapitala (kojega nema i ne moe biti sve dok ne doe do
eliminisanja kvazi trinosti i poetnog poboljanja trinosti i efikasnosti),
b) nego i velik broj dobrih investicionih programa,

335
7) a gotovo je nemogue postojanje velikog broja dobrih investicionih programa u
uslovima neefikasnosti.
Ovaj, ili ovakvi, circulus vitiosusi se ne mogu reiti bez konzistentno koncipirane i iroko
podrane strategije u kojoj - da parafraziramo - svi putevi vode preko otklanjanja
kvazitrinosti privrede Srbije. Osnovna karakteristika takve strategije mora biti
celovitost i sinhronizovanost mera/promena koje, uz obilnu spoljnu pomo, imaju ansu
da probiju i uklone pomenuti zaarani krug.
Nakon svega reenog ostavljam itaocima da prosude sposobnost i predizborne i
postizborne strukture vlasti da eliminiu silna ogranienja, deformacije, neregularnost
koja su direktna prepreka uspostavljanja vee trinosti bilo na osnovama ortodoksne
market fundamentalistike paradigme, bilo u vidu nekog meovitog, heterodoksnog
sistema sa implantima koji privremeno zamenjuju neke trine elemente (na primer
nepostojanje trita rada, uvoenja elemenata ekonomske prinude na maksimiranja
profita, uspostavljanjem raznih oblika kontrole ) ali ne sa tendecijom trajnog opstanka
nego sa tendencijom uspostavljanja regularnosti i postepenog jaanja trinosti.

[1] "Opredeljenje za pristupanje EU postaje jedan od kljunih pokretakih snaga za podeavanje i ulaganje
reformskih napora koje zemlje/kandidati ulau, obezbeuje dodatno sidro i za monetarnu politiku i za tekue
strukturne i institucionalne reforme." (World Economic Outlook, Focus on Transition Econimes, October, 2000,
International Monetary Fund, pp 138.).
[2] JMF, Svjetska banka i WTO sprovode politiku koja je poznata pod nazivom "trini fundamentalizam"
ideolokim opredjeljenjem zasnovanim na dva osnovna lana naela:
* Ekonomski rast i poveanje trgovine koji pristiu iz deregulacije i privatizacije automatski dovode do poveanja
bogatstva i blagostanja drutva, humanosti u njemu i boljoj budunosti za sve. Drugim rijeima, ono to koristi
korporacijama koristi svima.
* Poveana strana ulaganja u zemljama treeg svijeta poveavaju proizvodne kapacitete i ubrzavaju razvoj,
doprinosei dobrobit siromanih.
Nita od ovoga nije se pokazalo tanim. Ono to je stvarna istina je da sistem zasnovan na market
fundamentalizmu doprinosi razvoju prozvodnih kapaciteta i bogaenju dobrostojeih, uvrujui takvu njihovu
poziciju u odnosu na siromane.
(Does Globalization Help the Poor? by Jerry Mander, Debi Baker and David Korten, IFG Bulletin, 2001, Volume
1, Issue 3, International Forum on Globalization,
http://www.thirdworldtraveler.com/Globalization/DoesGlobaliz_HelpPoor.html )

336

CURRICULUM VITAE
- kratka biografija sa pregledom najvanijih radova
Prof. dr Stanka Radmilovia, ex-premiera Srbije
PERSONALNI PODACI:
Ime i prezime: Stanko (Milana) Radmilovi
Adresa: Novi Sad 21108 Sremska Kamenica, Slobodana Bajia 49
E-mail:stan.radmil.@gmail.com
Datum roenja: 21. jul 1936.
Mesto roenja: Oljasi, Slav. Poega, Hrvatska
Dravljanin Srbije
OBRAZOVANJE:
Osnovna kola: u Oljasima
Srednja ekonomska kola: u Slav. Poegi
Ekonomski fakultet: u Osijeku industrijski smer
Postiploski studije: Ekonomski fakultet u Beogradu, monetarna ekonomija
Doktorat: na ekonomskom fakultetu u Beogradu, iz oblasti finansiranja investicija
PROFESIONALNA/RADNA AKTIVNOST
1960 1963 u LJevaonici eljeza, Slav Poega, na poslovima planiranja,
1963 1967 u DIP Lipa, Slav. Poega, finansijski direktor i pomonik generalnog
direktora,
1967 1971 u Beoinu, finansijski direktor BFC,
1971 1973 u Vojvoanskoj banci, ef kraktoronog kreditaranja,
1973 1976 u Beoinskoj fabrici, direktor Fabrike cementa u izgradnji i istovremeno
zamenik generalnog direktora BFC,
1976 1986 u Vojvoanskoj banci Udruenoj banci, pomonik generalnog direktora,
lan poslovodnog odbora i i direktor Ekonomskog centra za planiranje, razvoj i nauno-
istraivaki rad,
1986 1988 delegat u Skuptini SFR, lan delegacije APU u veu republika i pokrajina,

337
Od februara do decembra 1988, lan predsednitva SKJ,
Decembar 1989 januar 1991 predsednik Izvrnog vea
Februar juli 1991. samostalni nauni savetnik u Vojvoanskoj banci udruenoj banci
Juli 1991 decembar 1991 v.d. generalnog direktora Naftne industrije Srbije
1992 1994 samostalni nauni savetnik u Vojvoanskoj banci udruenoj banci
1994 2001 inicijator osnivanja, najvei akcionar i generalni direktor Financing Centra
a.d. u Novom sadu
2001 u penziji.
UNIVERZITETSKA AKTIVNOST
1980. godine biran u zvanje docenta za predmet Ekonomska politika Jugoslavije na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu
1992. godine biran u zvanje vanrednog profesora ekonomije na Tehnikom fakultetu
"Mihajlo Pupin" u Zrenjanin, Univerziteta u Novom Sadu
1994. godine izabran u zvanje redovnog profesiora za predmet Ekonomija na
Univeritetu u Novom Sadu
Predavao na redovnim i postiplomskim studijama na Pravnom fakultetu u Novom Sadu,
Ekonomskom fakultetu u Subotici, Tehnikom fakultetu u Zrenjaninu, Ekonomskom
fakultetu u Zagrebu, Rijeci, Titogradu
VOLONTERSKA JANA AKTIVNOST
Uestvovao u izradi Dugoronog programa ekonomske stabilizacije 1982. godine,
prvenstveno Antinflacionog programa,
Bio lan Komisije Saveznog izvrnog vea za reformu privrednog sistema, 1988.
godine,
Bio lan Komisije za izradu Programa rekonstrukcije monetarnog sistema i strategije
oporavka jugoslovenske ekonomije 1984.
Bio lan Ekonomskog saveta Vlade SRJ, 1995 1997
Bio predsednik Sekcije za bankarstvo Saveza ekonomista Srbije u 1996 - 1998
AUTORSKA AKTIVNOST
Raniji radovi sa drani su u Curriculum Vitae na mom personalnaom Web site
www.radmilovicstanko.com, a noviji, od 2007., preko 300 radova, na istom sajru u
sledeim kategorijama:
Srbijo, u ta e dalje verovati?

338
Kratki lanci - Poente - Reagovanja - Citati
Ekonomski problemski lanci
Samo o ekonomiji Srbije
O fundamentalnim promenama u Svetu ekonomije
Savremeni Svet novca i finansija
Global finance and economy, money, crisis - Texts in English
"EKONOMSKA KRIZA I DRUTVENA REFORMA" - knjiga u predveerje tranzicije i
raspada prethodne drave

Knjiga EKONOMIJA SRBIJE: TEŽAK SLOM I JOŠ TEŽI OPORAVAK

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga EKONOMIJA SRBIJE: TEŽAK SLOM I JOŠ TEŽI OPORAVAK

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

0

Prof. dr Stanko Radmilovi

You might also like