BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

AUTOMOBILSKA INDRUSTRIJA I GLOBALNA

EKONOMSKA KRIZA

Mentor:

dr Neboja Puara

Student:

Marko Simi

Br. Indeksa: 2A1/0036/11

Beograd, Decembar, 2011.

APSTRAKT

Jedna od najveih industrija na svetu jeste automobilska. Razvoj takve industrije odvija se
velikom brzinom, u skladu sa napretkom novih tehnologija i nauka, i kao takva, ona danas zauzima
bitan poloaj u svetskoj ekonomskoj oblasti.
Veliki utiacaj na automobilsku industriju ima globalna ekonomska kriza, koja izaziva velike
promene i razna deavanja vezana za svetsku automobilsku industriju.
Glavni uzrok globalne ekonomske krize, odnosi se na promene vezane za finansijsku mo
proizvoaa i kupaca, to dovodi do menjanja: koliine proizvedenih i prodatih automobila,
investicija, zarada, trokova i ostalih komponenti koje se odnose na ovu industriju.

SADRAJ

UVOD ...................................................................................................................... 3
1...............................UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA
AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU .............................................................. 4
2........MERE I SAVETI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI USLED
EKONOMSKE KRIZE ...................................................................................8
3...SAVREMENA AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA .............................
.....................................................................................................................
4. ZANIMLJIVOSTI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI ..................

9
......

.................................................................................................................10
5..GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA ..................................................

......

.................................................................................................................12
ZAKLJUAK ...................................................................................................... 13
LITERATURA ..................................................................................................... 14

UVOD
Automobilska industrija dizajnira, razvija, proizvodi, i prodaje motorna vozila, i jedna je od
najvanijih svetski ekonomskih sektora zbog prihoda. Termin automobilska industrija najee
obuhvata industrij posveenu automobilima do isporuke vozila.
Prvi praktini automobil sa benzinskim motorom napravio je Karl Benza, 1885 godine u
Manhajmu, u Nemakoj. Benz je patent za svoj auto dobio 29. Januara, 1886.godine, i 1888.godine
poinje prva proizvodnja automobila.
Ubrzo nakon toga, Gotlieb Daimpler i Vilhem Majbah, u tugartu, 1889.godine, dizajniraju
automobil koji se pokee pokree pomou motora sa jednim cilindrom. Takoe, njima dvojici se
prepisuje pronalazak prvog motocikla.
Meutim, prvi samohodni auto je napravio Nikolas Cugnot, 1769.godine. Takav auto se
pokretao na parnu mainu, i koristio je za potrebe francuske vojske.
Razvoj automobilske industrije odvijao se brzo i dinamino, u toj meri da se danas
automobil koristi kao osnovno prevozno sredstvo, i da je glavni cilj bezbedan prelazak putniku iz
take A u taku B.
Globalna ekonomska kriza, koja je nastala raspadom finansijskog sektora SAD, zvela je
velihi mah u razvoju automobilske industrije. Negativno je uticala na veinu proizvoaa u svim
svetskim dravama.

1. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU

Svetska finansijska kriza poela je sa krahom finansijskog sektora u SAD, a zatim se prelila
na finansijski sektor u ostatku sveta. Vlade najrazvijenijih zemlja su brzo reagovale preuzele itav
niz mera kako bi povratile poljuljano poverenje investitora i spasile finansijski sektor koji je uslov
svih uslova opstanka trine privrede.
Usred poljuljanog poverenja investitora dolo je do smanjenja likvidnosti banaka to se vrlo
brzo odrazilo na pad kreditne aktivnosti banaka to je ugrozilo realni sektor privrede. Pad kreditne
aktivnosti banaka odrazio se dvojako na realni sektor ekonomije: prvo, kroz smanjenje tranje za
proizvodima i drugo, kroz restriktivnije odobravanje novih i refinasiranje postojeih kredita za
poslovanje.
Autoindustrija je grana koja se, uz graevinsku industriju, prva nala na udaru ovog
finansijskog cunamija. Proizvoai automobila iz SAD prednjae u zahtevima od svoje Vlade za
odobrenjem finansijske pomoi. U relativno kratkom roku od par meseci najvei proizvoai
automobila iz SAD, General Motors, Crysler i Ford, po drugi put su zatraili dodatna finansijska
sredstva koja bi im omoguila da nastave svoje poslovanje i izbegnu bankrot.
Kako je u pitanju izuzetno vana privredna grana koja upoljava veliki broj radnika Vlada
SAD je odobrila posle puno muka i pregovora prvi paket pomoi dok se trenutno razmatraju
mogunosti da se po drugi put izae u susret ovim preduzeima. Nakon proizvoaa iz SAD i ostali
proizvoai automobila u svetu (Fiat, Reno, PSA i ostali) se obraaju svojim vladama za pomo.
Pokuavamo da kroz finansijsku analizu vodeih svetskih proizvoaa automobila zakljuimo da li
je zahtev proizvoaa automobila za odobrenje finansijske pomo od svojih Vlada opravdan i da li
je davanje pomoi ovim preduzeima ekonomski isplativo?
Analizom je obuhvaeno osam proizvoaa autombila iz pet razliitih zemalja: SAD
(General Motors i Ford), Nemake (Daimler, BMW i VolksWagen), Francuske (PeugeotCitroen
PSA), Japana (Toyota) i Italije (Fiat). Korieni su podaci iz finansijskih izvetaja za 2007. godinu ,
jer je to poslednji obraunski period pre poetka ekonomske krize koja se odrazila na pad tranje za
automobilima. Prema ostvarenom prihodu u 2007. godini vodee mesto meu proizvoaima
automobila koje smo analiziramo zauzima Toyota sa 157,7 milijardi evra, slede dva proizvoaa
automobila iz SAD General Motors sa 126,7 milijardi evra i Ford sa 120,7 milijardi evra,
VolksWagen sa 108,8 milijardi evra i Daimler sa 99 milijardi evra prihoda, Peugeot-Citroen sa 59
milijardi evra, Fiat sa 58 milijardi evra i BMW sa 56 milijardi evra.

Iako se nalaze u vrhu kada je kategorija prihoda u pitanju General Motors i Fiat ostvarili su
negativan operativni rezultat pre kamate i poreza (EBIT) dok su svi ostali proizvoai automobila
ostvarili pozitivan EBIT.
Vodee mesto po visini ostvarenog EBIT zauzima Toyota sa 35 milijardi evra, slede Daimler
sa 8,7 milijardi evra, VW sa 6 milijardi i BMW sa 4,2 milijarde evra. EBIT mara kod proizvoaa
automobila je jako niska, na osnovu toga moemo zakljuiti da automobilska industrija ne trpi
velike izdatke za kamatu i poreze. I prema ostvaranoj EBIT mari vodei su Toyota i Daimler sa
9%, sledi ga BMW sa 8% i VW sa 6%.
Najvei profit u 2007. godini od preduzea ukljuenih u analizu ostvarila je Toyota 10.3
milijardi evra, slede VW 4,1 milijardi evra, Daimler sa 3,9 milijardi i BMW sa 3,1 milijarde evra.
Meutim, neto mara koju ostvaruje Toyota iznosi 7%, BMW 6%, slede je Daimler, VW i Fiat sa
4% neto mare. U analizu smo ukljuili kategoriju operativnog leverida koja se izraunava tako to
se stavi u odnos bruto profit i EBIT, ovaj pokazatelj je znaajan jer preko njega moemo da
procenimo uticaj fiksnih trokova na poslovanje preduzea. Poeljno je da ovaj pokazatelj bude to
manji jer vea vrednost ovog pokazatelja ukazuje na znaajnije uee fiksnih trokova u prihodu i
ukazuje na osetljivost preduzea na smanjenje tranje za proizvodima preduzea. Kao to moemo
videti General Motors i Ford imaju jako visoke fiksne trokove i bruto profit koji su ostvarili u
2007. godini je bio nedovoljan da se pokriju fiksni trokovi to je dovelo do negativnog EBIT.
Visok nivo operativnog leverida koji ostvaruje PSA ukazuje na izuzetno veliku ranjivost
ovog proizvoaa automobila na pad u tranju, to se u praksi i dokazalo jer je PSA morao da
zatrai pomo Francuske Vlade kako bi izali iz problema u koji su upali usled pada tranje u
drugoj polovini 2008. godine. Meutim, svi proizvoai automobila imaju visok nivo operativnog
leverida to ukazuje da je celokupna grana izuzetno osetljiva na pad u potroakoj tranji.
Automobilska industrija je grana privrede koja zahteva angaovanje velike koliine
sredstava. Najveu imovinu od analiziranih preduzea poseduje ameriki Ford 195 milijardi evra,
sledi Toyota sa 194,7 milijardi, VW sa 145 milijardi, Daimler sa 135 milijardi i General Motors sa
104 milijarde. Toyota je vodea kad je u pitanju kategorija sopstvenog kapitala sa 71 milijardi evra
kapitala, slede Daimler sa 38 milijardi evra kapitala, VW sa 31,9 milijardi evra kapitala, BMW sa
21,7 milijardi evra, PSA sa 14,5 milijardi. Interesantno je primetiti da ameriki General Motors ima
negativan kapital u iznosu od 26 milijardi evra to ukazuje na izuzetno lou poziciju i poslovanje
ovog proizvoaa koji je u prethodnim godinama ostvarivao izuzetno loe rezultate i pojeo svoj
kapital.
Kapital racio nam pokazuje uee sopstvenog kapitala u ukupno angaovanoj imovini
preduzea. Poeljno je da uee kapitala bude to vee meutim, na osnovu podataka analiziranih
preduzea moemo zakljuiti da sektor proizvoaa automobila karakterie nisko uee
5

sopstvenog kapitala, izmeu 20% i 25%. Zabrinjavajue je nisko uee sopstvenog kapitala kod
amerikog Forda od svega 2% dok je katastrofalno loa pozicija General Motorsa.
Nizak nivo kapital racija nije zabrinjavaju u periodu uspona ekonomske aktivnosti
meutim, predstavlja izuzetno veliku opasnost po preduzee u periodu krize kao to je kriza nastala
u drugoj polovini 2008. godine. U periodu krize nastaje panika investitora i bankara koji nisu vie
spremni da rizikuju i ele da povuku svoj kapital to moe da napravi problem preduzeima koja
pozajmljuju novac i svoj rast finansiraju iz pozajmica banaka.
Kako sva preduzea angauju veliku koliinu sredstava za obavljanje svoje poslovne
aktivnosti ostvaruju oekivano male stope povraaja na ukupno angaovana sredstva ROA. Ako
izuzmemo proizvoae automobile iz SAD koji su ostvarili gubitak u 2007. godini i imaju
negativne stope povraaja ostali proizvoai imaju pozitivne stope povraaja.
Toyota i pored injenice da angauje najvea sredstva u poslovanju usled visoke
profitabilnosti ostvaruje najveu stopu povraaja na angaovana sredstva od 5%, slede BMW sa
4%, Fiat, Daimler i VW sa 3%. Svakako najpozitivniji pokazatelj u grani proizvoaa automobile
svakako jeste visoka stopa povraaja na sopstevni capital ROE. Kod pet od osam analiziranih
proizvoaa automobile stopa povraaja na sopstveni kapital iznosi preko 10%. Broj jedan u ovoj
kategoriji je Fiat sa izuzetno visokom stopom od 18%, slede Toyota i BMW sa 14%, VW sa 13% i
Daimler sa 10%. Likvidnost preduzea raunamo preko opteg racija likvidnosti koji dobijamo kada
stavimo u odnos obrtna sredstva sa kratkoronim obavezama. Ovaj racio nam pokazuje koliko su
preduzea sposobna da svoje kratkorone obaveze servisiraju iz kratkoronih sredstava kojima
raspolau. Ukoliko ovaj racio ima vrednost manju od jedan onda je preduzee nelikvidno. Moemo
zakljuiti da sva preduzea imaju nategnutu likvidnost dok su General Motors i BMW nelikvidni.
ak i Toyota koja ostvaruje najbolje rezultate u svim kategorijama ima jako nategnutu likvidnost
tek iznad 1. Rizik nelikvidnosti kod ovih preduzea se naroito uveava u periodu krize jer se
kratkorone obaveze moraju izmiriti a preduzea nemaju rezerve likvidnosti koje bi mogle da
aktiviraju u sluaju blokade obrtnih sredstava.
Na osnovu finansijske analize poslovanja, osam proizvoaa automobile iz pet zemalja,
moemo zakljuiti da je autoindustrija usled niske likvidnosti, niskog uea sopstvenog kapitala u
ukupno angaovanim sredstvima, visokom ueu fiksnih sredstava oekivano u problemima. Pad
globalne potroake tranje se jako negativno odrazio na poslovni rezultat jer preduzea ne mogu na
kratak rok da smanje fiksne trokove, dok je visok nivo pozajmljenih sredstava uz izuzetno nisku
likvidnost doveo do problema u servisiranju obaveza ovih preduzea. Meutim, najbolja preduzea
u ovoj grani privrede ostvaruju izuzetno visoke stope povraaja na sopstveni kapital to pokazuje da
se radi o profitabilnoj grani koja pri tom zapoljava veliki broj radnika. Isplativo je da Vlade
finansijski pomognu proizvoae automobile. Kada su u pitanju proizvoai automobila u SAD
6

problemi su dublji i neophodno je da se izvri ozbiljno restrukturiranje ovih kompanija kako bi se

poveala njihova konkurentnost i obezbedio dugoroni opstanak ovih preduzea na tritu...
Tabela 1 statistiki je indikator poslovanja autoindustrije za navedene drave u 2010-oj godini.
U 0 1 0 P R O D U C T I O N S T ATI S T I C S
Country

Cars

Commercial
vehicles

Total

% change

Argentina

508,401

208,139

716,540

39.7%

Australia

205,334

38,161

243,495

7.1%

Austria

86,183

18,814

104,814

45.2%

Belgium

528,996

26,306

338,290

3.3%

Brazil

2,828,273

820,085

3,648,358

14.6%

Canada

968,860

1,102,166

2,071,026

39.0%

China

13,897,083

4,367,584

18,264,667

32.4%

Czech Rep

1,069,518

6,867

1,076,385

9.5%

Egypt

92,249

32,090

69,060

0%

Finland

6,385

280

6,500

-39.2%

France

1,924,171

305,250

2,227,742

8.9%

Germany

5,552,409

353,576

5,905,985

13.4%

Hungary

165,000

2,890

167,890

58.6%

India

2,814,584

722,199

3,536,783

33.9%

Indonesia

496,524

205,984

704,715

51.1%

Italy

573,169

265,231

857,359

-0.6%

Japan

8,307,382

1,318,558

9,625,940

21.3%

Mexico

1,390,163

954,961

2,345,124

50.2%

Netherlands

48,025

46,081

94,106

22.6%

Poland

785,000

84,376

869,376

-1.1%

Portugal

114,563

44,160

158,723

26.0%

Romania

323,587

27,325

350,912

18.4%

Russia

1,208,362

194,882

1,403,244

93.5%

Serbia

17,384

649

6,470

79.0%

Slovakia

556,941

556,941

20.7%

South Africa

295,394

176,655

472,049

26.2%

South Korea

3,866,206

405,735

4,271,941

21.6%

Spain

1,913,513

474,387

2,387,900

10.0%

Sweden

177,084

40,000

217,084

38.8%

Taiwan

251,490

51,966

303,456

34.1%

Thailand

554,387

1,090,126

1,644,513

64.6%

Turkey

603,394

491,163

1,094,557

25.9%

Ukraine

75,261

7,872

83,133

20.0%

UK

1,270,444

123,019

1,393,463

27.8%

USA

2,731,105

5,030,335

7,761,443

35.4%

Supplementary

367,587

98,319

329,289

55.3%

Total

58,478,810

19,378,895

77,857,705

26.0%

Tabela 1, Statistika proizvodnje automobila po dravama u 2010. god

fdsfdfdadfdfdf
2. MERE I SAVETI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI USLED EKONOMSKE KRIZE
Automobilska industrija ima privrednu slobodu, i omoguava privredni rast. Savremena
automobilska industrija predstavlja jednu od najvanijih industrijskih delatnosti u svetu. Procenjuje
se da u ovom trenutku ona zapoljava priblino devet miliona radnika, koji sa godinjom
proizvodnjom od oko sedamdeset miliona vozila, sainjavaju 15% svetskog bruto proizvoda. Osima
toga, pored centara za svemirska istraivanja, ona predstavlja oblast u koju se najvie novca ulae
za potrebe razvoja, tako da je poznata kao jedan od najveih izvora tehnolokih novina. U
poslednjih tridesetak godina, gotovo sve automobilske kompanije znaajno su izmenile svoju
poslovnu filozofiju, to ih od specijalizovanih proizvoaa pretvara u ponuae sa pirokom paletom
ponude, u tenji da se pokriju svi trini sehmenti, i to potpunije zadovolje potrebe kupaca.
Kompanije koje nisu imale dovoljno iskustva i kapaciteta u proirenju svoje ponude,
pribegle su trinim preuzimanjima druhig automobilskih proizvoaa, i tako prodrle u nove
segmente. Takve strategije su prouzrokovale znatno smanjenje broja samostalnih proizvoaa i
izbraziti rast trokova koordinacije poslovnih segmenata unutar koncerna.
Finanskijska kriza ostavlja snaan peat i na automobilsku industriju, tako da su se
nepovoljni uciaji, u vidu smanjenja prodaje, prosizvodnje i otputanja zaposlenih, osetili ve u
poslenjem kvartalu prehodne godine, sa naroitim negativnim efektima u tekuoj, i onima koji se
oekuju u sledeoj godini. U takvim okolnostima, automobilske kompanije su bila prinuenje da
pronau nove, ili pojaaju primenu postojeih metodologija za snienje trokova. U tom nastojanju,
znaajna uloga pripala je konceptu za planiranje i upvaljanje ciljnim trokovima. Samo ukoliko ova
preduzea usvoje nove tehnologije koje e im omoguiti da ostvaruju nie trokove u proizvodnji
opstanak je mogu. Automobili su prvenstveno posveeni jaanju globalne bezbednosti saobraaja
na putevima pomou svojih proizvoda i kroz inicijative the Global Road Safety Partnership
(GRSP). Velika dostignua su se ve postigla, ali se nastavlja i dalje razvijanje i usavravanje
bezbednosti itave automobilske industrije.

Slika 1. Bezbednost i sigurnost na prvom mestu

3. SAVREMENA AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA
Ako se za neku granu industrije moe rei da prati savremene trendove onda je to sigurno
automobilska industrija. Savremeno auto trite danas nikome ne dozvoljava da mirno spava i
opstanak nikome nije zagarantovan. Skraeni ivotni vek gotovih proizvoda i otra konkurencija
predstavljaju pokretaku snagu razvoja. U takvim uslovima uloga savremenih inenjerskih metoda i
alata za upravljanje kvalitetom kao i brzih testova komponenti, sklopova i itavih automobila u
realnim uslovima dobijaju na znaaju.

Slika 2. Savremeno automobilsko prevozno sredstvo

Savremena automobilska industrija nalazi se u nezavidnoj situaciji jer auto trzite donosi sve
veu konkurenciju i borbu za svakog kupca. Kupac danas trai gotovo sve bolje performanse, bolji
kvalitet, veu sigurnost,manju potronju energenata i to niu cenu uz to manje posledice po svoju
okolinu.
9

Svi ti zahtevi navode nas na zakljuak da zadatak nimalo nije jednostavan to i pokazuju
poslednja deavanja na globalnom autotritu. Dolo se do jednostavnih i dijametralno suprotnih
zakljuaka, savremen automobil treba da bude to laki, ekonominiji, sa utedu prirodnih resursa
uz neizostavnu zatitu ivotne sredine.
U direktnu korelaciju postavljeni su mobilnost i brzina automobila sa ukupnom teinom a
sve to povezano sa zahtevima aktivne i pasivne bezbednosti. To je glavni cilj svakog proizvoaa
automobila u svetu.

4. ZANIMLJIVOSTI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI

Da li znate da je Nemaka kompanija Folksvagen (VW), proglaena za najbolju
automobilsku kompaniju u 2010., prema istraivanju nemakog Centra za upravljanje u
automobilskoj industriji (CAM), kojim se naglaava slabost njenih rivala - japanske Tojote
i amerikog Deneral motorsa.
Japanski proizvoai automobilskih delova, suoni sa prekidom isporuka posle zemljotresa
11. marta, mogli bi da prebace vie fabrika za izradu komponenti u Kinu, prema podacima
zvaninika kineske vlade.

Slika 2. Suzuki Kisazai auto japanski a delovi kineski

Nezvanina lista 5 najgorih automobila, koju su napravili strunjaci i vozai:
1. Ford Pinto (1960)
2. Jugo (1980)
10

3. Peel trident (1964)

4. Trabant (1957)
5. Fiat multipla (1997)
Proizvodnja automobila e ove godine u svetu porasti na 65 miliona, sa prologodinjih 57,2
miliona vozila, predvidela je kompanija za analizu trita "Prajsvoterhaus Kupers"
(PricewaterhouseCoopers PwC) i tako popravila svoju prethodnu prognozu za dva miliona
vozila.
Proizvodnja e, uprkos poboljanoj proceni, biti u zaostatku za 66 miliona vozila, koliko je
proizvedeno 2008. godine, pre poetka svetske ekonomske krize.
Automobilsko trite postepeno poinje da se oporavlja, zahvaljujui oivljavanju svetske privrede.
Pokreta rasta prodaje automobila bi trebalo da bude trite u Severnoj Americi i Aziji, posebno u
Kini, procenjuju u PwC. U Kini bi ove godine proizvodnja automobila, prema prognozi te
kompanije, trebalo da se povea na 13 miliona, sa prologodinjih 11 miliona vozila, prenele su
agencije. Druga agencija za istraivanje trita "Dej di pauer" (J.D. Power) nedavno je predvidela
da e svetska prodaja automobila ove godine porasti za etiri odsto, na 66,9 miliona vozila.
U SAD e, prema toj prognozi, prodaja porasti na 11,7 miliona vozila sa prologodinjih 10,4
miliona. U zapadnoj Evropi bi, medjutim, zbog zavretka programa "staro za novo", prodaja mogla
da padne za osam odsto, na 13,7 miliona automobila.
Istona Evropa bi mogla da doivi blago oivljavanje trita automobila. Prema prognozi "Dej di
pauera", prodaja e se poveati za jedan procenat, na skoro 3,2 miliona vozila. Na rast e najvie
uticati uvodjenje prodaje "staro za novo" u Rusiji, gde e, prema proceni, prodaja porasti za deset
odsto, na 1,6 miliona automobila. ef italijanskog "Fijata" Serdjo Markione je jo poetkom godine
rekao da svetska automobilska industrija, da bi preivela, mora da smanji proizvodne kapacitete, i
to prvenstveno u Evropi. On je tada precizirao da su svetske fabrike automobila u stanju da
proizvedu 94 miliona automobila godinje - 30 miliona vie nego to mogu da prodaju.
Rank

Drava

1960.

1970.

1.

1980.

1990.

2000.

2006.

Japan

481.551

5.289.157

11.042.884

13.486.796

10.140.796

11.484.233

2.

SAD

7.905.119

8.283.949

8.009.841

9.782.997

12.773.714

11.263.986

3.

Kina

22.574

87.166

222.288

509.242

2.069.069

7.188.708

4.

Njemaka

2.132.084

3.993.038

4.092.268

4.976.552

5.526.615

5.819.614

5.

Juna Koreja

28.819

123.135

1.321.630

3.114.998

3.840.102

6.

Francuska

1.369.210

2.750.086

3.378.433

3.768.993

3.348.351

3.169.219

7.

panjolska

58.209

539.132

1.181.659

2.053.350

3.032.874

2.777.435

8.

Brazil

133.041

416.089

1.165.174

914.466

1.681.517

2.611.034

9.

Kanada

397.739

1.159.504

1.369.607

1.947.106

2.961.636

2.572.292

10.

Meksiko

192.841

490.006

820.558

1.934.927

2.045.518

11

Rank

Drava

1960.

1970.

1980.

1990.

2000.

2006.

11.

Indija

54.000

89.000

113.917

362.655

796.185

1.944.380

12.

Velika Britanija

1.810.700

2.098.498

1.312.914

1.565.957

1.813.894

1.648.388

13.

Rusija

523.591

922.000

2.195.000

1.973.570

1.202.589

1.508.358

Svet

16.500.000

29.381.000

39.396.607

48.201.207

58.374.162

69.127.156

Tabela 2. Vodei proizvoai automobila

5. GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA

Najvei udar, oekivano, pretrpelo je ameriko trite na kojem je prodaja opala za
etvrtinu, a najvee kompanije, poput Forda i Krajslera, zabeleile su pad prodaje od po 33
odsto. Analitiari procenjuju da e broj prodatih vozila u Americi ove godine, u najboljem
sluaju, biti oko 14,5 miliona, to nije ni blizu prologodinjih 16,14 miliona automobila. J.
D. Power istie da je to najslabiji rezultat jo od 1995.
Kineski proizvoa automobila Geely planira da osvoji titulu proizvoaa najjeftinijeg
automobila na svetu i to u okviru skorog poetka proizvodnje malog hebeka baziranog na
IG konceptu prikazanom na Sajmu automobila u Pekingu.
Kako prenosi AutoCar, Geely IG trebalo bi da kota izmeu 1.500 i 2.000 dolara, dok
trenutno najpovoljniji automobil na svetu, Tata Nano trenutno na indijskom tritu kota
2.500 dolara.
Geely, koji je preuzeo vedskog proizvoaa Volvo od Forda, izjavio je da e IG
(Intelligent Geely) biti mnogo kvalitetniji od Nana.Kinezi su najavili da e elektrina verzija
IG-a biti spremna 2014. ili 2015. godine, sa dometom od oko 120 km i cenom koja e
sigurno biti via od benzinskog modela.

12

Slika 3. Najjeftiniji automobil na svetu

Najvei uticaj ekonomske krize osetile su automobilske industrije Japana, Kine, Sad i
Nemake. Kod njih je zabeleen najvee smanjenje u udelu svetske proizvodnje i prodaje
automobila.

ZAKLJUAK
Ekonomski poremecaji i kriza uslovljena preteranim oslanjanjem na bankarski sektor *(a to
znaci vise na kredite i hartije od vrednosti nego na realni novac) negativno utiu na kupovnu moc,
zaposlenost i sveukupni styandard stanovnistva. Rastuca nezasposlenost, neizvesnost u pogledu
zadrzavanja radnog mesta i velika pomeranja na svetskom trzistu snazno deluju na automobilsku
industriju.
Proizvodnja se premesta u manje razvijene zemlje zbog jeftinije radne snage i nizih
ekoloskih, fiskalnih i tehnickih standarda, cime se gube radna mesta i remete kapaciteti u razvijenim
zemljama. Prodaja automobila opada i konkurenciju proizvodjaca cini jos neizversnijom, a
perspektivu mracnijom.

13

LITERATURA

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]

Potkonjak D. 2010. ,,Top speed, auto magazin;

http://oica.net/category/production-statistics/
Alvirovi M. 2011. ,,Sat plus, auto asopis,
http://www.yourdiscovery.com/cars/timeline/
http://www.info-market.ba/bs/auto-moto/10450-auto-zanimljivosti
http://www.cqm.rs/

14