UNIVERZITET CRNE GORE

EKONOMSKI FAKULTET PODGORICA

Predmet: Spoljnotrgovinsko poslovanje

ULOGA I ZNAČAJ SDI U SVIJETU

-SEMINARSKI RAD-

STUDENTI: Miloš Milunović 5/18

Siniša Mihajlović 24/18
Nikola Kulašević 43/18
BP
Podgorica, 10.12. 2019. godine
 Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................................3
Uloga I značaj stranih direktnih investicija.............................................................................................4
Strane direktne investicije u Crnoj Gori..................................................................................................6
Zaključak....................................................................................................................................................9
 Uvod

Sa makrostanovišta, investicije su determinant privrednog razvoja u cjelini ali I razvoja

privrednih subjekata sa mikrostanovišta. Investicije čine nezaobilazan element svake ekonomske
politike jer se njihovom realizacijom ostvaruju pretpostavke ne samo ekonomskog razvoja vec I
stabilnosti privrednih I društvenih tokova. Strane direktne investicije predstavljaju veoma
značajan oblik u finansiranju globalne ekonomije i najzastupljenije su u finansiranju nacionalnih
privreda zemalja u razvoju I zemalja u tranziciji. Potražnja za stranim ulaganjima na globalnom
tržistu je velika, pa stoga države usmjeravaju značajne aktivnosti ka kreiranju što povoljnijeg
ambijenta za privlačenje investitora.
 Uloga I značaj stranih direktnih investicija

Prema definicije MMF-a strane direktne investicije definišu se kao kategorija međunarodnih
investicija koja odražava pojavu kada resident koji se nalazi u jednoj zemlji- strani direktni
investitor ili matično preduzeće, ostvaruje trajne koristi nad preduzećem koje je resident neke
druge zemlje. U uslovima globalizacije i novog ekonomskog poretka, dobijaju ulogu važne
poluge ekonomskog razvoja.
Kako bi se investicija smatrala stranom direktnom investicijom, investitor mora da posjeduje
10% ili više akcija ili imovine preduzeća ili prava glasa u preduzeću. Ono što je zajedničko svim
definicijama SDI jeste da one podrazumevaju strano učešće u vlasništvu domaćih preduzeća.
Međutim, zemlje se razlikuju prema visini praga stranog učešća u vlasništvu koji investicionom
angažmanu daje status SDI. Taj prag učešća u vlasništvu kojim se ostvaruje kontrola nad
uloženim sredstvima se kreće od 10% do 50%, s tendencijom da se poslednjih godina približava
donjem pragu od 10%.
SDI imaju potencijal da generišu zaposlenost, povećavaju produktivnost, transferišu
znanje i tehnologiju, nova menadžerska znanja, implementiraju programe obuke zaposlenih,
povećavaju životni standard, omogućavaju integrisanje zemlje u međunarodne ekonomske
tokove, utiču na poboljšanje poslovnog okruženja, omogućavaju pristup stranom tržištu i slično,
te su neophodne ne samo sa aspekta razvojnih potreba privrede, već i rasta i održavanja
konkurentskih pozicija i perfomansi.
Kako strane direktne investicije podstiču razvoj određene zemlje, preduzeća iz zemalja u razvoju
koja ispunjavaju svetske standarde mogu da pristupe međunarodnom tržištu kapitala i da na lakši
način dođu do potrebnih sredstava. Nedostatak kapitala će time predstavljati sve manju prepreku
privrednoj ekspanziji zemalja u razvoju.

Danas su glavni promoteri SDI u svetu transnacionalne kompanije (TNK). Mreža TNK
broji preko 61.000 matičnih kompanija i oko 900.000 njihovih filijala širom sveta. Nove
organizacione tehnike i informaciono-komunikaciona tehnologija omogućavaju da TNK rastu i
vrše ekspanziju svojih aktivnosti.- vidji na internet jos o ovome.
Strane direktne investicije mogu doprineti ekonomskom razvoju zemlje domaćina,
unapređivanjem faktora ekonomskog rasta, na sledeće načine: transferom kapitala čime direktno
povećavaju njene potencijale rasta, transferom nove tehnologije i poslovne prakse, stimulisanjem
investicija i to posebno u lokalnoj privredi povezivanjem sa domaćim kompanijama,
unapređenjem kvaliteta ljudskih resursa putem obuke lokalne radne snage, obezbeđenjem
pristupa međunarodnim tržištima roba i kapitala, podržavanjem i širenjem izvoza industrijskih
proizvoda, podsticanjem konkurencije na domaćem tržištu.
SDI utiču na povećanje BDP-a. Svojim prisustvom multinacionalne kompanije forsiraju domaća
preduzeća na inovacije sa ciljem ocuvanja svog tržišnog učešća I profita. Osim toga nude poznate
marke I omogućavaju pristup regionalnom I svjetskom trzistu.
Strane direktne investicije se mogu ostvarivati u razlicitim oblicima I na razlicite nacine:
 greenfield: direktne investicije u potpuno novi proizvodni pogon na inostranom trzistu, u
potpunom vlasnistvu inostranog investitora
 Prekogranicne akvizicije: preuzimanje ili pripajanje postojecih preduzeca u drugoj drzavi.
Mogu da znace preuzimanje vecinskoh paketa akcija, dokapitalizaciju…
 Brownfield investicije: hibridni model kombinacije akvizicije I greenfielda.
 Zajednicka ulaganja: sporazumi dvije ili vise strana da rade zajedno na projektu I stvaraju
entitet koji zajednicki kontrolisu.

Svi angažmani stranog kapitala, sem greenfield investicija, putem kupovina domaćih preduzeća,
usko su povezani sa procesom privatizacije u tim zemljama. Cilj svake vlade jeste da obezbedi
dalji angažman stranog partnera za zapošljavanje, dodatno investiranje i dalji razvoj prodatog
preduzeća. Na taj način, osim cene, koja sigurno predstavlja značajan kriterijum vrednovanja
ponuda stranih ulagača, spremnost investitora da se dalje angažuje je izuzetno važna i značajana.
Optimalna politika realizacije privatizacionih ugovora sa stranim investitorima treba da bude
koncentrisana na dva osnovna kriterijuma: ponuđenu cenu, reputaciju i biznis plan o budućim
poslovnim namerama investitora. zemlje u tranziciji sve veću pažnju pridaju investicijama koje
nisu vezane za privatizaciju, a koje nastoje da privuku svojim dinamičnijim ekonomskim rastom,
bliskim trgovinskim vezama i regulisanjem svog statusa u Evropskoj uniji.
Dva osnovna načina ulaska stranih investicija kroz proces privatizacije su strateške i finansijske
investicije. Pod strateškim investicijama podrazumevaju se one koje dolaze iz iste delatnosti kao
i preduzeće koje se privatizuje, sa osnovnim motivom unapređenja poslovanja matične
kompanije, a finansijske investicije su one koje kupuju akcije preduzeća sa ciljem ubiranja
prinosa, bilo u formi dividende ili kapitalne dobiti. Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa stranim
investicijama dolazi se do zaključka da bez obzira na delatnost kojom se bavi uspešno preduzeće
bolje je da sarađuje sa finansijskim nego sa strateškim investitorima, dok kod manje uspešnih
preduzeća bolje je da sarađuju sa strateškim investitorima.

Najznačajniji faktori koji utiču na priliv direktnih stranih investicija su:

 politička i ekonomska stabilnost,
 investicije, zakoni i vladavina zakona,
 veličina tržišta, razvojni potencijal i lokacija,
 radna snaga,
 infrastruktura,
 promocija investicija, podsticaji i servis nakon inicijalne investicije.

Investicione odluke su u velikoj mjeri određene ekonomskim i političkim rizicima. Investitori

žele da svoje poslovne aktivnosti sprovode u predvidljivim uslovima, bez nepotrebnog rizika.
Stabilno makroekonomsko okruženje, koje se manifestuje u stabilnom privrednom rastu, niskim
stopama inflacije, stabilnom deviznom kursu, smanjuje rizike investiranja.
Lokacija zemlje, u kontestu blizine razvijenim tržištima i zemlji investitora je bitan faktor
investicionog odlučivanja.
Trošak radne snage predstavlja odlučujući faktor kod izvozno orjentisanih investitora, koji imaju
za cilj da organizovanjem proizvodnje u drugim zemljama dođu do jefitinijih proizvodnih inputa i
time do konkurentnog proizvoda na međunarodnom tržištu (primjer: Italijanski brend automobila
Fiat ima svoju outsourcing kompaniju u Srbiji, čime zapošljavaju jeftiniju radnu snagu).
Infrastruktura je takođe važna za privlačenje SDI. Dostupnost električne energije, vode,
transportni sistem, razvijene telekomunikacije predstavljaju preduslove investicija uopšte. SDI po
pravilu traže pogodne lokacije ne samo za proizvodnju, već i za izvoz svojih proizvoda i usluga.

Među razvijenim zemljma, SAD su bile i ostale najpoželjnija destinacija za strane investitore.
Takva situacija se održava decenijama. Upravo je priliv inostranog kapitala značajan izvor
njihovog finansiranja. Sa svoje strane, SAD su najveći investitor u inostranstvu. Motivi stranih
investitora u SAD su najčešće: zarada na likvidnom i efikasnom američkom finansijskom tržištu,
odlično korporativno upravljanje, stabilne i jake institucijem, veliki obim razmene itd.
Sve zemlje Jugoistočne Evrope već dugi niz godina suočavaju se sa manje – više istim
problemima, kao što su:
 naglo opadanje privredne aktivnosti,
 makroekonomska nestabilnost,
 inflacija iznad dozvoljene,
 negativne socijalne tenzije,
 kriminalizacija i privrede i društva i dr

Strane direktne investicije ne dolaze u rizična područja. Podaci o prilivu stranih direktnih
investicija pokazuju da u Bosni i Hercegovini nije bilo priliva SDI sve do 1996. godine što je u
direktnoj vezi sa završetkom građanskog rata. U republici Makedoniji takođe nije bilo SDI do
1994. godine., što se može povezati sa problemima priznavanja države i rata u područjima sa
većinskim albanskim stanovništvom. SDI u Hrvatskoj do 1995. godine bile su veoma niske, i one
doživaljavaju svoj rast od 1996. godine. Duboka ekonomska kriza, dug period izolacije, ratni
sukobi, zastarela tehnologija, nedostatak domaćeg kapitala, nameću potrebu privlačenja stranih
direktnih investicija u cilju obezbeđenja privrednog razvoja.

Strane direktne investicije u Crnoj Gori

Jedan od ključnih problema crnogorske ekonomije jeste baziranje privrednog rasta isključivo na
stranim direktnim investicijama, umjesto na sopstvenoj proizvodnji, izvozu i konkurentnosti
svojih proizvoda i usluga. SDI nesumnjivo imaju pozitivne implikacije na ekonomiju jedne
zemlje, ali ih je neophodno posmatrati kroz prizmu sekundarne a ne primarne determinante
razvoja ekonomije.

Ulagači biraju našu zemlju zbog povoljnosti biznis uslova i mogućnosti zarade, povoljnosti
poreza, a posebno zbog toga što će Crna Gora postati članica EU, čime investitori mogu proširiti
svoje tržište na EU u budućnosti. Reforme koje ovaj proces nosi sa sobom doprinose unapređenju
ukupnog poslovnog ambijenta i jačaju poziciju Crne Gore kao poželjne destinacije za ulaganja.
Stabilan poreski sistem, sa najpovoljnijom stopom poreza na dobit od 9%, kratke adminitrativne
procedure koje su prednost malih ekonomskih sistema, stabilan politički sistem, čine da se
investitori u našoj zemlji osjećaju bezbjedno i sigurno.
Broj stranih direktnih investiia u Crnoj Gori, značajno je skočio 2018, godinu kasnije posle što je
naša zemlja postala punopravna članica NATO saveza. Od kad je postala punopravna članica
NATO-a investicije iz zemalja Alijanse 2018. godine porasle su 64,1 odsto u odnosu na godinu
ranije. Tokom 2018. godine, crnogorska ekonomija je ostvarila prosječni rast od 4,9 odsto. Rast
ekonomije rezultat je rasta u skoro svim sektorima, prije svega, turizmu gdje je zabilježen
značajan rast broja turista, broja noćenja, te prihoda od turizma, i sektoru građevinarstva u kom je
građevinska aktivnost povećana 24,9 odsto. Pozitivnim trendovima doprinos je dala i industrijska
proizvodnja gdje je zabilježen rast od 22,4 odsto tokom 2018. godine, pri čemu je jedino sektor
vađenja ruda i kamena zabilježio pad proizvodnje od 21,3 odsto, dok je proizvodnja u sektoru
snabdijevanja električnom energijom, gasom i parom zabilježila rast 62,1 odsto, a u sektoru
prerađivačke industrije 12,1 odsto.

Strane Sinvesticije
t r a n e i nzav eprvih
s ti c i sest
j e umjeseci
C r n o j 2019.
G o r i godine
( p e r i o d
(izraženo u milionima)j a n u a r - j u n )
450
ostale 9.7 403.6
hrvatska
400 10.4
turska 12.3 347.7
350 333.5
njemacka 12.7
u milionima

300
srbija 15 273.8
uae
250 18
222.3
svajcarska 19
200bih 31
holandija
150 26.4
2015
rusija 2016 34.8 2017 2018 2019
madjarska 51.7
azerbejdzan 106.7
0 20 40 60 80 100 120

Crnogorska vlada je posle mnogo godina usvojila novi način prikupljanja stranih direktnih
investicija putem aplikacija za ekonomsko državljanstvo naše države. Zainteresovani pojedinci će
imati sljedeću opciju: da ulože 250.000 eura u neki od razvojnih projekata prethodno odobren od
strane Vlade u nerazvijenom području Crne Gore ili 450.000 eura u neki od razvojnih projekata
prethodno odobren od strane Vlade u razvijenom području Crne Gore. Ovaj novi program je dio
neprekidnih napora Vlade da privuče neposredna strana ulaganja. Vlada očekuje da će ovaj
program dovesti do povećanja privrednih aktivnosti i kretanja kapitala.Novac će biti uplaćivan u
poseban fond iz kojeg će se finansirati izgradnja infrastrukture u manje razvijenim opštinama,
prije svega na sjeveru države. Prednost će imati oni koji investicijom omogućavaju supstituciju
uvoza.

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih 11 mjeseci prošle godine iznosio je
712,8 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 398 miliona eura, pokazuju preliminarni
podaci Centralne banke (CBCG).Neto priliv stranih direktnih investicija, odnosno razlika između
njihovog priliva i odliva u prvih 11 mjeseci prošle godine iznosila je 347,8 miliona eura, što je
3,9 odsto više nego u istom periodu 2018. godine

Zaključak

Jačanje integracije i međuzavisnosti u globalizovanom ekonomskom ambijentu uz sve

oštriju konkurenciju, postavili su nova pravila pozicioniranja kompanija na svetskom tržištu.
Umesto klasičnog pristupa kroz razne modalitete izvoznog poslovanja, investiranje na inostranim
tržištima se dokazalo kao bolja opcija. Putem direktnih investicija u inostranstvu preduzeća
razmeštaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije, nastojeći da obezbede
najpovoljnije snabdevanje sirovinama, energijom i radnom snagom, kao i najprofitabilniji
plasman svojih proizvoda odnosno usluga. SDI u savremenim uslovima poslovanja preuzimaju
funkciju ključnog razvojnog faktora i, uz trgovinu, postaju osnovni mehanizam globalizacije
svetske privrede. Države prihvataju SDI kao izvor kapitala i inovacija i kao sredstvo za
promociju konkurencije i ekonomske efikasnosti. Kompanije se šire preko nacionalnih granica u
potrazi za novim tržištima i kreativnim partnerstvom. Potrošači imaju koristi od boljeg kvaliteta,
šireg izbora i nižih cena robe i usluga koje kupuju.
 Atraktivnost jedne ekonomije za strane direktne investicije naročito je određena
dinamičnošću i konkuretnošću njenog privatnog (poslovnog) sektora. Strani investitori naročito
vrednuju mogućnost saradnje sa domaćim dobavljačima, distributivnim lancima ili ponuđačima
dodatnih usluga, što može smanjiti njihove troškove i podići efikasnost.
Iz tih razloga politika podrške malim i srednjim preduzećima (finansijska,konsultantska,
tehnološka), optimalna industrijska politika, podizanje standarda kvaliteta proizvoda i
proizvodnje, stimulisanje umrežavanjapreduzeća i uopšte razvoj preduzetničkog duha jeste i
faktor privlačenja stranih direktnih investicija. Samo na ovaj način domaća preduzeća će moći
uspostaviti čvrste veze sa stranim kompanijama i uživati sve moguće pogodnosti (od poboljšanja
kvaliteta, do upotrebe njihovih znanja), što će i direktno uticati na povećanje koristi na celokupnu
privredu date zemlje. To je ujedno i najbolja garancija dugoročnosti ostanka stranog investitora
na određenom području.
Dakle, kao zaključak se može navesti da strane direktne investicije poseduju jak razvojni
potencijal te je njihovo učešće u dinamiziranju svetske privrede od izuteno velikog značaja. One
predstavljaju dodatni priliv investicionog kapitala koji je posebno važan za zemlje sa malim
obimom domaće štednje. S druge strane one pokreću i novu privrednu aktivnost ili uvećavaju
postojeću, bilo da je reč o proizvodnom ili uslužnom sektoru. Na kraju, jedan od najznačajnijih
efekata koje SDI sa sobom nose jeste transfer tehnologije, inovativnosti, znanja i produktivnosti
kao ključnih faktora za prevazilaženje postojeće krize i za dinamičan razvoj svetske privrede.