Svetska ekonomska kriza stvarnost, mitovi i pouke

S jeseni 2008. godine kada je svetski finansijski sistem gledao u ambis, ili da se posluim
Nietzscheom, kada je ambis gledao u svetski finansijski sistem, inilo se da postoji saglasnost u
vezi sa neposednim uzocima kize koja je poela u pvoj polovini 200!. godine. "eegulacija
finansijskog sistema i na toj osnovi izga#ena poslovna kultua neobuzdanih i neodgovonih
finansijskih $pekulacija, smatali su se najvanijim uzokom kize. %oalni hazad, tipian za
finansijski sekto, samo je pojaavao i ohabivao ove globalne tendove. &ivica za kizu je jasno i
bez dileme bila lociana u finansijskom sektou.
'e, 2008. godine sve je bilo elativno jasno. Nije bilo spono da je e o najve(oj globalnoj
finansijskoj i ekonomskoj kizi od "ugog svetskog ata, da ta kiza ne spada u cikline kize, i da
se adi o fenomenu koji se mogao upoediti samo sa kizom iz )*2*. godine.
+lan ,eenspan -pedsednik ameikih .edealnih ezevi od avgusta )*8!. do januaa 200/.
godine0, ovek duboke vee u mo( ti$ta i oboavalac lika i dela +1n 2and, svedoio je 23. oktoba
2008. godine ped komitetom ameikog &ongesa. &ada je ekonomski sistem u pitanju, te$ko je
na(i boljeg i infomisanijeg uesnika od ,eenspana.
4 tom vanom svedoenju, on je izjavio da je otkio manjkavost u ideologiji slobodnog ti$ta i da
je njegova pevelika vea u mo( samoegulacije slobodnog ti$ta bila ge$ka. ,eenspan je ukazao
da je ogomno, i najve(im delom neegulisano ti$te finansijskih deivata izmaklo kontoli i da je
pojaalo kizu. 5n nije pihvatio pojas za spasavanje koji su mu epublikanski lanovi komiteta
galantno dobacivali u elji da se sva kivica za kizu pevali na agencije .annie %ae i .eddie %ac,
dakle na davu.
,eenspan je glavnim kivcima za kizu poglasio finansijee sa 6ol stita. 5ni su upono zahtevali
sniavanje keditnih standada pilikom dodeljivanja hipotekanih kedita kako bi time dobili $to
vi$e vednosnih papia za keianje deivata za kojima je postojala velika tanja. &ako je pove(ani
izik mogao biti pevaljen na ostatak sveta, niko se nije pevi$e uzbu#ivao zbog ovakvog sniavanja
standada, pa ni .edealne ezeve.
'e jeseni se niko ozbiljan nije junaio ni taio da dava ostane po stani i da se finansijski sekto
pepusti sudbini samoeguli$u(eg ti$ta. Niko od ugleda i eputacije se nije pozivao na 7a1eka niti
pedlagao teapiju samoizleenja, bez obzia na kojoj stani ekonomskog diskusa se nalazio.
Ni u Sbiji te mane jeseni nije gmelo od upozoenja davi da se uzdi od me$anja u ti$ne
pocese. Niko nije zahtevao od vlade da ne tai pomo( od %%.8a, da odbaci 9eki -bankaski0
spoazum, te da sudbinu ekonomskog sistema habo pepusti ti$tu i keativnoj destukciji. :inilo
se da su i ekonomisti neolibealne oijentacije intees svojih deviznih $tednih uloga stavili isped
odbane doktine, i disketno, (utanjem ponajvi$e, pe$li na intevencionistiku stanu.
4katko, 2008. godine nije bilo dileme da ti$te ne funkcioni$e na nain na koji to neolibealna
$kola popoveda, te da se avantuizam finansijskog sektoa moa obuzdati. Nije bilo dileme da
dave moaju intevenisati kako bi se speila popast finansijskog sistema, ekonomski kolaps i
socijalni haos koji sa tim ide. &ako je 2obet ;ucas tih dana izjavio, svi su ponovo postali
kejnzijanci.
)
"anas se saglasnost o neposednim uzocima
)
kize polako gubi i pomaljaju se dugaije teze o
njenim uzocima. "a li je ovde e o boljim analizama i dubljim uvidima, ili se moda adi o
pikivenom poku$aju spasavanja neolibealne
2
doktine po svaku -intelektualnu0 cenu<
1. Analiza krize ili odbrana doktrine
5vom ekonomskom kizom neolibealna doktina je doivela stahovit udaac, a njeni vode(i
teoetiai i popagandisti su na vhuncu kize mudo za(utali ekaju(i da se pa$ina slegne
3
. 5ni
nisu mogli ponuditi ni valjano obja$njenje kize, a jo$ manje e$enje koje bi bilo na liniji
neolibealne doktine
=
. >a godina kasnije, posle peioda hibenacije, poela je boba za
ehabilitaciju estoko uzdmane doktine.
1. 1. Dekomponovanje krize i ponovno svaljivanje krivice na dravu
a) Visina javnog duga kao faktor rizika izbijanja finansijske krize
%udiji deo neolibealnog kopusa poku$ava doktinu da ehabilituje time $to ovu kizu koja u
kontinuitetu taje od 200!. godine, pikazuje kao dve potpuno odvojene, gotovo nezavisne kize. 'o
dekomponovanje kize ima solidnu politiku i medijsku pod$ku, a auna se i sa katkim
pam(enjem svetske javnosti. &ako je finansijski sekto delom sanian na teet budeta i koz
nezapam(eno $tampanje novca, ini se da kiza finansijskog sektoa polako tone u zaboav, ili se u
njega gua. 4 pvi plan sada izbija kiza javnog duga, a to je teen na kome se neolibealna misao
ose(a siguno i sa koga moe zapoeti odbanu svoje doktine.
>o neolibealnom tumaenju aktuelna kiza javnog duga nije diektna posledica finansijske kize i
ogomnih, iznu#enih diektnih to$kova sanianja finansijskog sistema. 5na nije posledica ni
ogomnih to$kova koji su poistekli iz ecesije koju je izazvao finansijski sekto. 4 ovoj dana$njoj
intepetaciji, kiza javnog duga je posledica sklonosti modenih zapadnih dava da pevi$e to$e,
pogotovo da pevi$e to$e na socijalnu za$titu. ? ponovo, po staoj doktini kod koje je pivatni
sekto uvek acionalan i bezge$an, kivica se tai u ekonomskim nepoinstvima dave.
?z neolibealnog ugla ova teza se ini toliko loginom, pa veovatno nema nikakve potebe
potkepljivati je i empiijskim podacima. 6edi ipak pogledati $ta cife govoe, i intelektualne
konstukte upoediti sa stvano$(u.
4 tabeli ). dati su podaci o visini javnog duga za evopske dave koje je kiza najsnanije
pogodila. 4poe#eni su podaci s poetka kize 200!. godine i poslednji aspoloivi podaci. - 4 svim
tabelama u kojima se pojavljuje javni dug, dati su podaci buto duga.0
) 5vde nagla$avam neposedne uzoke kize budu(i da veujem da se dublji, stuktuni azlozi kize kiju u domenu
aspodele, kao i u pekompoziciji svetske ekonomske mo(i. 6ideti tekstove @Sce finansijske tameA
-httpBCCnkatic.Dodpess.comC2008C0)C2*Csce8finansijske8tameC0 i @&aj epohe i sumak impeijeA
-httpBCCnkatic.Dodpess.comC20))C08C22Ckaj8epohe8i8sumak8impeijeC0
2 Neolibealizam kao pojam nije u akademskom smislu dovoljno pecizan, i obuhvata vi$e azliitih $kola. Sve one
imaju jednu fundamentalnu kaakteistiku 8 vi$ak vee u ti$te i manjak vee u davu, ba kada je e o aktivnoj
ulozi dave u ekonomskom sistemu. >ojam je usvojen, odoma(en, nije pogdan i ne dovodi u zabludu.
3 4 tekstu ANeolibealni koeni ekonomske kizeE sam poku$ao da ukaem na vezu izme#u neolibealne doktine i
ekonomske kize -httpBCCnkatic.Dodpess.comC20)0C0)C20Cneolibealni8koeni8svetske8ekonomske8kizeC0
= 'eze da su za kizu kivi .annie %ae i .eddie %ac, ili pemeka monetana politika .F"8a - peiod 200)8200G.
godina0 nisu uzimane pevi$e ozbiljno.
2
+ko bi teza da je javni dug osnovni fakto izika i geneato kize bila tana, tada, osim ?talije i
,ke, ni jedna od dava koje su navedene u tabeli ne bi smela biti u velikoj kizi. &ada je o visini
javnog duga e, Hpanija, ?sland i ?ska su se 200!. godine nalazile u zoni finansijskih snova.
>odaci za 20)2. godinu jasno pokazuju i kakav sta$an efekat je finansijska kiza imala na ast
javnog duga. @2acionalniA bankaski sekto, u kome, ba sude(i po zaadama, adi najbolji kada
kojim svet aspolae, ispostavio je davama ogomne aune za svoju sanaciju. 4z malo ionije,
mogli bi se zapitati, kakav bi efekat kize bio da taj kada nije tako spektakulano kvalitetan<
Nije lo$e podsetiti se i da se slini, moda jo$ adikalniji zakljuci se mogu izvesti iz kize koja je
)**!. godine pogodila dave jugoistone +zije. 4 tabeli 2. se jasno vidi da su dave koje su bile
najtee pogo#ene kizom imale izuzetno zdave javne finansije u peiodu koji je pethodio kizi.
'o upono i poge$no povezivanje makoekonomske stabilnosti i javne poto$nje se najbolje ogleda
u eima pohvale koje je nekada$nji diekto %%.8a %ichel Iamdessus u novembu )**/. uputio
davama jugoistone +zijeB
+nd, of couse, 1ou alead1 knoD m1 ansDes Dhen asked about the secet of 1ou success. ? point
to the policies that 1ou counties have pusued. ?n paticula, ? emphasize the ole that pudent
fiscal polic1 has pla1ed in binging about macoeconomic stabilit1.A
G
Samo pa meseci kasnije, stvanost je gubo demantovala ovaj iskaz tada pvog oveka %%.8a.
4pavo je kiza jugoistone +zije definitivno azbila mitove o mehanizmima koji dovode do
finansijskih kiza.
+ko na isti nain i koz istu pizmu sagledamo doma(e iskustvo, uoi(emo da je Sbija kajem
2008. godine bila na ivici bankota, iako je javni dug u odnosu na 9"> bio svega oko 30 odsto.
G %ichel Iamdessus na konfeenciji J%acoeconomic ?ssues .acing +SF+N IountiesJ , "akata, Novembe !,
)**/
3
2007 2012
107 171
103 126
Portugal 68 119
36 91
Island 29 94
25 118
Tabela 1. Visina javnog duga u odnosu na BDP (%)
Grka
Italija
panija
Irska
Izvor: MMF
27
15
9
Tabela 2. Visina javnog duga u odnosu na BDP (%)
Indoneija !1996"
#ajland !1996"
$% &oreja !1996"
Izvor: MMF
b) Visoka javna potronja kao faktor rizika izbijanja krize
+ko je visoka javna poto$nja izvo svih zala, ako je dava geneato svih neacionalnosti, tada je
zakljuak jednostavan K dave koje imaju najve(u javnu poto$nju su na sigunom putu u
ekonomsku popast i u najve(em su iziku od izbijanja kize. ? ovaj logiki konstukt moa biti
empiijski testian.
4 tabeli 3. dati su podaci o posenoj visini javne poto$nje u davama koje su najtee pogo#ene
kizom.
+ko bi se kize ?talije i ,ke mogle ba nategnuto objasniti visokom javnom poto$njom, za
Hpaniju ili ?sku to obja$njenje nije mogu(e. -4zged, i dave jugoistone +zije su )**!. godine
u$le u veliku kizu, iako se nivo javne poto$nje u tom egionu ketao u asponu od oko )G do 30
odsto u odnosu na 9">.0
'abela =. jo$ bolje ilustuje poblem negativne mitologizacije poblema javne poto$nje. 4 tabeli su
dati podaci za dave koje imaju najve(e ue$(e javne poto$nje u odnosu na 9">.
+ko je visoka javna poto$nja jedan od kljunih faktoa izika, bilo bi za oekivati da umesto velike
mediteanske kize imamo mnogo ve(u, skandinavsku kizu< La$to dave sa najve(om javnom
poto$njom nemaju i najve(e javne dugove< La$to dave sa najve(om javnom poto$njom nemaju
najve(u stopu nezaposlenosti< &ako to da sve ove dave nisu odavno popale, kako uop$te opstaju
itd.<
"a li je mogu(e da su neolibealne @zakonitostiA toliko jake, da detemini$u du$tvo i ekonomske
odnose potpuno nezavisno od volje ljudi koji u njemu ive< "im i da se &al >oppe, na pime,
ne bi sloio sa ovakvom vstom ekonomskog detemizma.
=
48
46
Portugal 44
Island 44
39
34
Tabela 3. Prosean udeo javne potro e u odnosu BDP (%)
a period 1!!"#2$$"
Italija
Grka
panija
Irska
54
53
52
51
50
50
47
46
Tabela %. Prosean udeo javne potro e u odnosu BDP (%)
a period 1!!"#2$$"
'anska
(ran)uska
*edska
+ustrija
(inska
,elgija
-e.aka
/olandija
1.2. Minimiziranje dubine i ozbiljnosti globalne krize
Svi vode(i inostani ekonomisti su svesni dubine kize, njenih izika i potencijalnih posledica. Na
globalnoj sceni ve( godinama pevla#uju biga i tamni, esto i vlo mani tonovi. ?ako nema
saglasnosti o nainima izlaska iz kize, svest o njenoj dubini je op$ta. 'e$ko je na(i zapadnog
ekonomistu ili politiaa koji bi se usudio da aktuelnu kizu minimizia, ili da je tetia kao
uobiajnu ekonomsku pojavu.
+ko je paljivo ga#ena stuktua Fvopske unije dovedena do ivice sloma, ako ameika dava
stoji na ivici fiskalnog ambisa i odava se samo besomunim $tampanjem dolaa, ako je svet na
ivici valutnih atova, ako se nagove$tavaju adikalne pomene monetane doktine i finansijske
egulative, moa biti da je onda e o veoma dubokoj kizi, bez obzia da li je nazivamo kizom,
depesijom, dugom ecesijom itd..
S duge stane, u delu stune javnosti u Sbiji postoji vlo jaka tendencija minimizianja kize, ili
ba elativizianja njene dubine
/
. 'aj udni poiv da se najve(a posleatna ekonomska kiza
minimizia, moda se moe objasniti poku$ajem odbane doktine 8 ako je ova kiza kao i svaka
duga, ako je njena dubina mala, tada je ona samo jedna od mnogobojnih posleatnih ekonomskih
kiza. 4 takvoj intepetaciji, neolibealna doktina ne snosi za nju odgovonost, budu(i da su kize
u logici ekonomskih pocesa i da se ponavljaju bez obzia na doktine pod ijim uticajem se
ekonomska politika vodi.
La ovakvu liniju azmi$ljanja je izuzetno vano da se aktuelna kiza nikako ne upoe#uje i ne
izjednaava sa svetskom kizom iz )*2*. godine, sa kizom koja se tako#e odigala u deegulisanom
ti$nom ambijentu i kojoj je tako#e pethodio peiod $pekulativnog bezanskog ludila.
9azni agumenti kojima se poku$ava azbiti veza izme#u ove dve kize oslanjaju se, s jedne stane
na azliite pefomanse ameike pivede, a s duge stane na injenicu da su egioni van
zapadnog sveta znatno manje pogo#eni kizom.
"ubina ameike kiza iz )*2*. godine meena padom 9">8a bila je neupoedivo ve(a, a opoavak
mnogo spoiji nego $to je to danas sluaj. 5vaj agument jeste fomalno taan, ali ima kupan
metodolo$ki defekt, vezan za nedopustivo zanemaivanje ukupnog ekonomskog konteksta.
4 pvim godinama velike ekonomske kize iz )*2*. godine, ameika dava nije intevenisala.
Napotiv, adila je @ni$taA 8 upavo onako kako to danas -sa zaka$njenjem od pa godina0 zagovaa
najadikalnije neolibealno kilo. Nasupot apsolutno pasivnoj politici iz )*2*., poslednjih pet
godina kaaktei$e estoki davni intevencionizam. 5d jeseni 2008. godine, dave su zapoele sa
pogamima monumentalne koodiniane intevencije, kako koz budete, tako jo$ snanije koz
intevencije centalnih banaka i nezapam(eno $tampanje novca. %%. -koji )*2*. godine nije
postojao0 je sa svoje stane puio veliku finansijsku pomo( dobom boju zemalja, i time na pime,
speio katastofu Sbije.
/ 6ideti na pime tekst pof. "anice >opovi( 'inaesta majka -svih kiza0A
httpBCCDDD.politika.sCpoglediC"anica8>opovicC'2?N+FS'+8%+M&+8S6?78&2?L+.s.html ili tekst " 9o$ka
%ijatovi(a @ 5dgovo Movanu "u$ani(u ili o tzv. neolibealizmuA
httpBCCmail.nspm.sCpolemikeCodgovo8jovanu8dusunicu8ili8o8tzv8neolibealizmu.html<alphabetNl
G
>ad 9">8a kakav je vi#en tokom velike ekonomske kize nije se ponovio, ali ne zato $to se adilo o
plitkoj, uobiajenoj kizi, ve( stoga $to se adilo o kontinuianom, spektakulanom davnom
intevencionizmu bez pesedana. &oliko je taj intevencionizam delom neutalisao posledice, toliko
je pikio i stvanu dubinu kize. 4z to, tvama ecesije u S+" se ovih godina dele bonovi za
hanu, pa siotinja ne moa ekati isped kazana kao u kizi )*2*. godine. -La bonove za hanu se
kvalifikovalo peko /0 miliona +meikanaca.0 &ada se hana deli u adnjama a ne na ulici, kiza
izgleda manja.
>avovemene, snane i koodiniane intevencije dava i me#unaodnih finansijskih oganizacija
speile su i da kiza snanije pogodi egione van zapadnog sveta. 5bziom na stepen globalizacije
svetske ekonomije, moe se samo petpostaviti kakav bi azoan domino efekat pogodio dave u
azvoju da do intevencije nije do$lo.
No upkos svim napoima da se ekonomska kiza ublai, ezultati ni posle pet godina kize nisu
impesivni. +ko se pogledaju azvijene dave -kategoizacija %%.8a0 najve(i boj njih jo$ uvek
nije dostigao ealni nivo 9">8a -pe capita0 iz 200!. godine, kako to pokazuje tabela G. 6elikom
boju dava (e tebati jo$ vemena da taj nivo 9">8a dostignu, $to (e samo uve(ati boj izgubljenih
godina. 4pkos intevencijama, upkos adikalnim @spasilakimA meama, gki 9"> je jo$ uvek )*
pocenata ispod nivoa na kome je bio 200!., iski je nii )) pocenata itd.. S+" (e tek tokom 20)3.
godine dosti(i nivo 9">8a iz 200!. godine.

Slika kize je jo$ tea kada se analiziaju podaci o nezaposlenosti. ? pet godina kasnije, posle svih
intevencija i poto$enih ili na$tampanih hiljada milijadi, nezaposlenost u najve(em boju dava
ostaje na veoma visokom nivou.
/
0%81 0%98
0%89 0+' 0%99
0%90 0%99
0%91 $apan 0%99
Island 0%91 1%00
0%91 1%00
0%93 1%01
0%93 1%02
Portugal 0%93 1alta 1%03
0%94 1%04
0%94 1%05
0%94 1%07
0%95 1%10
0%97 /ong &ong 1%10
0%98 1%12
0%98 1%13
0%98 1%13
Tabela &. BDP per 'apita 2$12(2$$)
Grka ,elgija
Irska
&ipar 2e3ka
Italija
*aj)arska
4ukse.5urg &anada
panija +ustrija
6stonija *edska
'anska -e.aka
7jedi eno 8ralje*st*o +ustralija
0lo*enija Irael
(inska 0lo*aka
-or*e3ka
-o*i 9eland 0ingapur
(ran)uska $% &oreja
/olandija #aj*an
I*or: 11(
4 tabeli /. dati su upoedni podaci o stopi nezaposlenosti za 200!. i 20)2. godinu. 2edosled dava
u tabeli je ua#en po opadaju(em skoku nezaposlenosti u odnosu na baznu 200!. godinu.
? ovako lo$a slika je zapavo jo$ goa, budu(i da su stvane azmee poblema na ti$tu ada
delimino skivene metodom statistikog pa(enja. Sve je ve(i boj ga#ana, kako u S+" tako i u
Fvopi, koji ne ade puno adno veme, koji su pivemeno zaposleni, koji ne ade ali su pestali da
se pijavljuju centima za nezaposlene itd.. 4 tom smislu, stvana stopa nezaposlenosti u S+" je
veovatno blia cifi od oko )GO -takozvani pokazatelj 48/0 nego zvaninoj od 8.2O. 5vi podaci se
mogu na(i na adesi ameikog statistikog bioa za pa(enje ti$ta ad -9ueau of ;abo Statistics0
pod naslovom @'able +8)G. +ltenative measues of labo undeutilizationA
!
.
! httpBCCDDD.bls.govCneDs.eleaseCempsit.t)G.htm
!
2007 2012 2012;2007 2007 2012 2012;2007
Island 1%0 6%1 602%4 11%0 13%7 124%3
4%6 14%8 325%0 2%5 3%1 123%4
8%3 24%9 300%9 6%1 7%5 122%6
3%9 11%7 300%0 8%4 10%1 121%1
8%3 23%8 287%4 6%1 7%3 121%0
4%7 10%1 216%3 4%4 5%2 119%5
Portugal 8%0 15%5 193%7 $apan 3%8 4%5 117%7
4%9 8%8 181%1 3%9 4%5 115%1
3%7 6%6 178%9 6%9 7%6 111%2
0+' 4%6 8%2 178%2 3%3 3%3 101%5
6%1 10%6 172%8 2%1 2%1 100%2
5%4 8%1 150%5 4%4 4%3 97%7
3%8 5%6 147%7 1alta 6%5 6%0 92%7
3%6 5%2 145%4 8%6 7%4 85%9
4%4 6%2 140%9 /ong &ong 4%0 3%4 84%5
2%4 3%4 140%7 9%2 7%0 76%5
5%3 7%0 132%4 8%8 5%2 59%4
Tabela *. +tope neaposlenosti , inde-si rasta stope neaposlenosti ravijeni. dr/ava
0lo*aka
Irska -or*e3ka
panija *edska
&ipar (ran)uska
Grka &anada
6stonija +ustralija
0lo*enija #aj*an
-o*i 9eland (inska
$% &oreja
Italija 0ingapur
7jedinjeno kralje*st*o +ustrija
'ans<a
/olandija ,elgija
4ukse.5urg
*aj)arska Irael
2e3ka -e.aka
Izvor: MMF
2. azvijene dr!ave i kontroverze ekonomske politike
2.1. Doktrina na kojoj popoiva antikrizna politika zapadni! drava
?ako se danas esto sugeia kako je antikizna politika azvijenih dava poslednjih godina
kejnzijanska, to je daleko od istine, to je i nefe podmetanje kukavijeg jajeta &e1nesu. >oku$aji
sanianja ove ekonomske kize v$e se pe svega monetanom ekspanzijom, po modelu koji bazia
na .iedmanovoj analizi kize iz )*2*. godine.
4 svom poznatom delu @%onetana istoija S+", )8/!K)*/0A koji je napisao zajedno sa +nnaom
SchDatz, .iedman je za kizu iz )*2*. godine okivio estiktivnu monetanu politiku .edealnih
ezevi, tvde(i da je ona dovela do eskalacije i podubljivanja kize. .idman pavi azliku izme#u
ekonomske kontakcije koja pomae da se sistem oslobodi neefikasnih i slabih i gde je stezanje
kai$a potebno, i bankaske kize i kize likvidnosti, kada se moa intevenisati.
:ini se da je upavo ekonomska politika koja poiva na ovakvoj logici danas na delu. ?stovemeno
sa monetanom ekspanzijom bez pesedana, insistia se na $tednji dave i na ezanju javne
poto$nje, koja neminovno dovodi i do pada pivatne poto$nje.
.okus je van svake sumnje na spasavanju bankaskog sistema na teet svih ostalih sektoa. "akle,
intevencionizam i pomo( finansijskom sektou, ali kontakcija za sve ostale. 5vo nije i nikako ne
moe biti kejnzijanska politika. &e1nes nikada ne bi sugeiao ezanje javne poto$nje u ecesiji, niti
bi tako dugo ignoisao poblem nezaposlenosti. 4mesto oslanjanja na stimulisanje ponude, &e1nes
bi insistiao na stimulisanju tanje, pe svega koz investianje dave.
&ako bilo, kljuno pitanje nije vezano za doktinu na kojoj ekonomska politika azvijenih dava
danas poiva, ve( za njenu uspe$nost. 6eliki boj ekonomista upozoava na slabe ezultate aktuelne
politike, ukazuju(i da se adi o nepotebnom tvovanju asta, o maltetianju miliona zaposlenih i
nezaposlenih ije tvovanje ne popavlja ekonomsko stanje ni za jotu. 4pkos ezanju javne
poto$nje, upkos astu nezaposlenosti, javni dugovi -u odnosu na 9">0 i dalje astu.
8
2$$) 2$$" 2$$! 2$1$ 2$11 2$12 2$13 2$1% 2$1&
107 113 129 145 165 171 182 180 174
103 106 116 119 120 126 128 127 126
Portugal 68 72 83 93 108 119 124 124 121
36 40 54 61 69 91 97 100 101
,sland 29 70 88 93 99 94 90 87 84
25 44 65 92 106 118 119 118 115
Tabela ). 0deo javnog duga u odnosu BDP (%) sa proje-'ija1a do 2$1&. godine
2r-a
,talija
3panija
,rs-a
Izvor: MMF
2.2 "manjivanje javne potronje i problem fiskalnog multiplikatora
'abela !. jasno pokazuje da politika stezanja kai$a ne daje ezultate, i da javni dug najugoenijih
dava aste. ;juti -ekonomski0 lek na ljutu anu peti da usmti pacijenta. >ogotovo je indikativan
pime ,ke, gde ni adikalno stezanje kai$a, ni otpis dobog dela duga nije zaustavio veliki ast
javnog duga.
4 tom kontekstu, poblem fiskalnog multiplikatoa dolazi u pvi plan. Na poetku kize se veovalo
da se ovaj multiplikato ke(e oko nivoa od 0.G. 'o znai da smanjenje ue$(a javne poto$nje u
9">8u za ) odsto, dovodi do pada 9">8a od 0.G pocenata. 4 kajnjem ishodu, takav multiplikato
bi moao dovesti do elativnog smanjivanja javnog duga.
Stalni ast javnog duga demantuje tu aniju petpostavku o visini multiplikatoa. +ko su 5.
9lanchad i ". ;eigh -ekonomisti %%.8a0 u pavu, multiplikato bi mogao biti mnogo ve(i i
mogao bi se ketati u asponu od 0.* do ).!. Na pimeu multiplikatoa od ).!, smanjivanje javne
poto$nje od ) odsto, bi dovelo do pada 9"> od ).! pocenata
8
.
?ako zasta$uju(e, ovo je jedino obja$njenje za doga#anja na globalnoj sceni i vtlog u kome ezanje
javne poto$nje znaajno uspoava ast 9">8a, i u konanom ishodu dovodi do daljeg asta javnog
duga u odnosu na 9">.
2.# $otencijalne posledice niski! kamata i ekspanzivne monetarne politike
Fkspanzivna monetana politika koja se tetia kao spasonosno i jedino e$enje, nosi sobom
ogomne izike koji se jo$ uvek ne mogu sagledati u celosti. "astino obaanje kamatne stope i
njeno svo#enje gotovo na nulu je opasna politika. >istalice +ustijske $kole su ovde u pavu.
&oliko god izgledalo azumno obaati kamatne stope u ecesiji, efekti takve politike su kajnje
poblematini.

S jedne stane, upkos velikom padu kamata, efekat na poto$nju je nepopocionalno mali. &e1nes
je upozoavao da u uslovima ecesije opoavak ne moe do(i koz upavljanje ponudom, ve( pe
svega koz ast tanje. &ada tanja pivatnog sektoa stagnia ili opada, investicioni bum se ne
moe podsta(i niskim kamatama. &oliko god kamatne stope bile niske, besmisleno je ulagati u
poizvodnju kada za obama i uslugama tanja opada ili stagnia. Sa1ov zakon ovde ne
funkcioni$e. 4z to, kada se nivo kamatnih stopa piblii nuli, i kada takvo stanje dugo taje,
monetana politika postaje bespomo(na.
S duge stane, niske kamate neminovno guaju finansijski sekto u nove hazade. 4 ambijentu
negativnih ealnih kamatnih stopa nema finansijskog pofita, pa se nuno tae novi izvoi zaade
koji se mogu na(i samo na $pekulativnoj stani. 5tuda i paadoks da bezanski indeksi astu sve
be, dok pivedna aktivnost ili stagnia, ili aste mnogo spoije. :ini se da ovaj monetani lek
piziva istu onu bolest, koja je do kize i dovela.
5ekivalo bi se da dave koje imaju veliku i oiglednu potebu za ogomnim ulaganjima u obnovu
zapu$tene infastuktue kenu sa javnim adovima -koje zaista ne moaju izmi$ljati0 i za ije
finansianje postoje izuzetno jeftini izvoi. >o$to to one -poput S+", na pime0 ipak ne ine, ostaje
pitanje zbog ega se jedan acionalni mehanizam stimulisanja pivedne aktivnosti tako malo
koisti. "a li je i to danak neolibealnoj doktini<
8 @ ,oDth .oecast Fos and .iscal %ultipliesA httpBCCDDD.imf.ogCePtenalCpubsCcatClonges.aspP<skN=0200.0
*
2.% $oreska politika u ekonomskoj krizi
>oeska politika je teen na kome su ekonomisti azliitih opedeljenja najblii saglasnosti. Svi se
uglavnom slau da u ecesiji ne teba podizati poeze, pogotovo ne njihov op$ti nivo. Nii poezi
ostavljaju vi$e novca za to$enje i investianje i u tom smislu pomau opoavak.
5vo je naelni stav koji se sada koisti u ideolo$koj bobi i slui za odavanje status Quo pozicije
uspostavljene poslednjih decenija, koja nedvosmisleno favoizuje bogate. &iza je danas postala
izgovo da se sa takvom politikom nastavi. >oblemi u vezi sa tzv. @fiskalnom liticomA u S+" su
najbolja ilustacija takve pakse.
+ko se ideolo$ki azlozi i pefeencije ostave po stani, ekonomske posledice poeske politike ne
opavdavaju status Quo. +ko se za ve(inu zaposlenih poezi smanjuju, to bi tebalo da ubza izlazak
iz kize. 'ako oslobo#eni novac (e najveovatnije zav$iti u poto$nji, je su se veliki delovi
stanovni$tva uzdavali od to$enja u kizi. S duge stane, niski poezi koji vi$e novca ostavljaju
bogatima ne(e pove(ati poto$nju, budu(i da za njih ecesija i nije velika pepeka to$enju.
'eza da (e visoki poezi obeshabiti peduzetnike da investiaju je u najmanju uku te$ko dokaziva.
Lanimljivo je u tom smislu azmi$ljanje Raena 9uffetta
*
. 4pkos injenici da je jedan od
najbogatijih ljudi na svetu, 9uffett je aktivni pistalica podizanja poeza. Njegovo stav je da su
peduzetnici uvek peduzetni, bez obzia na nivo poeskih optee(enja. 'o nije u skladu sa
;affeom, ali jeste u skladu sa 9uffettovim velikim iskustvom.
2.& 'oraci ka uvo(enju snanije regulacije u finansijski sistem
Najve(e pomene u azmi$ljanju do kojih je aktuelna kiza dovela odnose se na egulisanje
finansijskog sektoa, a jo$ vi$e na pomenu odnosa pema inflaciji, kao i mestu i ulozi centalnih
banka.
5 neophodnosti jaanja finansijske egulative vi$e nema spoa. Sponi su intenzitet i modaliteti tog
egulisanja. 2efoma finansijskog sistema ide u pavcu azdvajanja komecijalnog -etail0
bankastva od investicionog. ?deja koja stoji iza ovog stava je da banke svojim lo$im investicionim
odlukama i $pekulacijama ne smeju ugoziti depozite svoji komintenata. 4 tom smislu, izme#u
sedstava deponenata i sedstava banke moa se postaviti vsta ogada -ingfencing0. 5va mea
sledi logiku i iskustvo ,lass8Steagal akta iz daleke )*33. godine.
Na slinoj logici poivaju i pedlozi koji idu ka postepenom jaanju kapitalne baze banaka, kako bi
se gubici u budu(nosti mogli pokiti sedstvima akcionaa, a ne poeskih obveznika. ?ako potebu za
ovakvom meom malo ko spoi, kvantifikovanje potebnog kapitala ostaje i dalje spono. ?ma jo$
pitanja bez odgovoa K teba li uvesti ista pavila za sve finansijske institucije, teba li ista pavila
pimeniti za finansijske sisteme svih dava, da li je 9asel ??? zapavo >okustova postelja itd.<
Najve(i boj inicijativa usmeenih ka poku$aju da se finansijski sekto uedi i eguli$e dolazi iz F4.
5va azmi$ljanja su i u skladu sa planianim stvaanjem bankaske unije. S duge stane, najvi$e
otpoa ovim inicijativama stie iz ;ondona i 6a$ingtona. 5ve azlike nisu samo politike i
inteesne, one su i doktinane.
* @ %inimum 'aP fo the Realth1A
httpBCCDDD.n1times.comC20)2C))C2/CopinionCbuffett8a8minimum8taP8fo8the8Dealth1.html<
R'.mcSidNNT'8F8?8NT'8F8+'8))288;))UnlNel
)0
F4 plania da od 0). januaa 20)=. godine uvede poez na finansijske tansakcije koji bi bio 0.) i
0.0) odsto K u zavisnosti od finansijskih instumenata. ?deja poiva na staom pedlogu Mamesa
'obina iz )*!2. godine i ima za cilj da smanji fekventnost $pekulativnih tansakcija koz pove(anje
tansakcionih to$kova.
F4 azmi$lja i o dodatnim meama egulacije finansijske oblasti K postoji pedlog da se od 0)8og
januaa 20)8. i keditoi banaka pimoaju na pihvatanje eventualnih gubitaka kao i na ue$(e u
sanaciji posnulih banaka K kada do toga do#e.
"ave F4 planiaju i da oganie pekomene isplate bonusa koje finansijski vladai univezuma
sebi dodeljuju. %inisti finansija su poetkom mata 20)3. godine usvojili plan po kome odnos plata
i bonusa ne moe pe(i )B), s tim da bonusi mogu biti maksimalno dva puta ve(i od plate, pod
uslovom da to odobi kvalifikovana ve(ina na skup$tini akcionaa.
Sve ove mee koje su u najavi i koje F4 poku$ava da nametne mogu(e je efikasno spovesti samo u
sluaju da postoji saglasnost svih velikih finansijskih centaa i mo(nih dava. +ko takve
saglasnosti nema, a za sada je nema, inteesi evopskog finansijskog sektoa bi mogli biti ugoeni i
pofiti smanjeni, budu(i da bi se deo aktivnosti pelio dugima.
Naavno, kako veme polazi i kako iskustva kize polako odlaze u zaboav, mogu(e je da (e i ovaj
egulativni aktivizam gubiti na snazi i azvodnjavati se pod uticajem finansijskih centaa mo(i.
2.) *ajava promene monetarne politike i njenog odnosa prema inflaciji
&ada je monetana politika u pitanju, ini se da smo na pagu velikih pomena i peispitivanja
vladaju(e pakse. 5gomne javne dugove koji su nastali tokom ove kize je veoma te$ko smanjiti i
dovesti ih na odivi nivo. >ivedni ast kakav god da bude kada se kiza zaista okona, ne(e
adikalno pomeniti sliku javnog duga. 2azvijene dave nekakav izlaz vide u inflaciji uz iju bi
pomo( delimino umanjile visinu javnih dugova i svele ih u azumne okvie.
&ako se ovakvi stavovi ne smeju javno i eksplicitno saop$tavati, pibegava se kodianom,
eufemistikom ekonomskom jeziku kojim se nagove$tava pomena monetane politike najvanijih
svetskih centalnih banaka.
4 S+" je najavljeno da (e .F" voditi politiku jeftinog novca sve dok se stopa nezaposlenosti ne
spusti na nivo od /.G pocenata. 4 ;ondonu se najavljuje da bi Ientalna banka, pod novim
guveneom %akom Iane1em -&ana#aninom0, od leta mogla pestati sa tagetianjem inflacije i
pe(i na tagetianje nominalnog 9">8a. 2azmi$lja se i o pomeni inflatonog tagetianja, gde bi se
odustalo od kontole cenovne inflacije i pe$lo na tagetianje asta plata. Mapan podie tagetianu
stopu inflacije na 2O i piziva malo inflacije. Fvopska centalna banka, iako ni$ta slino ne
najavljuje, nastavlja sa $tampanjem novca.
Najadikalnije ideje koje se odnose na javne dugove, sada koketiaju i sa poni$tavanjem dela
davnih dugova koji su u potfelju centalnih banka, kao i sa utinskom monetizacijom budetskog
deficita. 4 ovakovom ambijentu, manta o nezavisnosti centalnih banaka se polako azga#uje
)0
.
)0 6ideti tekst ,av1na "aviesa u .inancilal 'imesu @ Rill Iental 9anks Iancel ,ovenement "ebtA u kome se
sumiaju neke od novih ideja
httpBCCblogs.ft.comCgav1ndaviesC20)2C)0C)=CDill8cental8banks8cancel8govenment8debtCVaPzz2+>F3pd4,.
))
>osledice ovako meke monetane politike ne nose opasnost samo za azvijene dave i ne pete
samo novim inflacionim ciklusom. 5bilje jeftinog zapadnog novac dovodi do jaanja valuta dava
koje su van zapadnog kuga, a time i do ugoavanja njihove konkuentske pozicije i uspoavanja
asta. &ao odgovo se name(e poteba za ponovnim uvo#enjem snane kapitalne kontole, a u
takvom ambijentu ni cainski atovi ne mogu biti daleko.
". #ouke ekonomske krize za zemlje u razvoju u 1$ lek%ija
11

&ada su zemlje u azvoju u pitanju, ni$ta novo pod Suncem. ,lobalna ekonomska kiza je samo jo$
jedno ponavljanje istih lekcija i utv#ivanje gadiva koje se uilo poslednjih etdeset godina, mada
su lekcije, ini se, nameno zaboavljane. ?skustva aktuelne kize, kao i svih pethodnih kiza,
mogla bi se moda gupisati u deset lekcija.
+ekcija 1. Visina javne potroenje i njeno ue,e u -D$.u ne moe posluiti kao indikator
verovatno,e izbijanja krize
6isina javne poto$nje u ue#enoj davi eflektuje socijalne pefeencije du$tva 8 ni manje, ni vi$e
od toga. ;ogino je, i u skladu sa tezama +dolpha Ragnea na pime, da industijski i civilizacijski
azvoj dovode do nunog asta javne poto$nje. "ave koje javnu poto$nju pokivaju visokim
poezima -poput Skandinavije, ili Nemake na pime0 ne izikuju da javnom poto$njom izazovu
finansijsku kizu. 2izik javne poto$nje, kao i svake duge poto$nje, poistie iz naina na koji se
javna poto$nja finansia, a ne iz njene visine.
+ekcija 2. 'rizu izaziva prekomerno troenje nacije kao celine/ dakle svi! njeni! sektora
.inansijske kize mogu biti izazvane dugogodi$njim pekomenim to$enjem i zaduivanjem kako
pivatnog sektoa -np. Hpanija, >otugal, ?ska, ?sland, M. &oeja itd.0 tako i dave -np. ,ka,
?talija0. ?ako to ne daje za pavo davama da neodgovono to$e, iskustva anijih kiza jasno
ukazuju da se njeni uzoci e$(e vezuju za pobleme i zaduenost pivatnog sektoa
)2
.
6eoma je opasno sketati pogled sa ove injenice i veovati u fatalnu zabludu da zaduivanje
pivatnog sektoa ne(e dovesti do izbijanja finansijskih kiza. 4pavo je pivatni finansijski sekto
bio geneato dana$nje velike globalne kize, ba$ kao $to je to bio i )*2*. godine.
+ekcija #. 0izik izbijanja finansijske krize nije vezan za visinu javnog duga ve, pre
svega za nain njegovog finansiranja
"ave koje su u stanju da svoj javni dug finansiaju vi$kovima i $tednjom doma(eg pivatnog
sektoa, mnogo su manje izloene iziku finansijskih kiza. 'ime se moe objasniti injenica da
Mapan, na pime, nije -jo$ uvek0 u finansijskoj kizi, upkos injenici da se njegov javni dug danas
ke(e oko nivoa od 2=0 odsto 9">8a, a da je u poslednjih dvanaest godina uvek bio iznad nivoa od
)=0 odsto. ?sto obja$njenje -ali sa supotnim pedznakom0 vai i za poblem Hpanije koja je u
mnogo teoj poziciji nego Nemaka, iako je javni dug Hpanije sve do 20)2. godine bio znatno nii
od nemakog.
)) ?skustva finansijskih kiza sam poku$ao da saeto iznesem u tesktu @.inansijske kize K faktogafija, mitovi i
zabludeA httpBCCnkatic.Dodpess.comC20))C))C20Cfinansijske8kize8faktogafija8mitovi8zabludeC. 6lo slinu analizu
mojoj, dao je i %atin Rolf u .inancial 'imesu pod naslovom @ %ekoz1 failed to save the euozoneA
httpBCCDDD.ft.comCcmsCsC0C3*/ff0208)ffd8))e)88//2800)==feabdc0.htmlVaPzz)fbhol17/
)2 6ideti moj tekst @9eogadska lakiovkaA httpBCCnkatic.Dodpess.comC2008C08C2/Cbeogadska8lakiovkaC
)2
&ek%ija ' . Stanje teku(eg bilansa i visina spoljnog duga su najbolji indikatori rizika krize
'eku(i bilans je svodni pokazatelj to$enja nacije kao celine, dakle svih njenih sektoa uzetih
zajedno. 6isina deficita teku(eg bilansa pokazuje koliko nacija vi$e to$i od onoga $to je u stanju da
stvoi i zaadi.
6isina spoljnog duga u odnosu na 9"> pokazuje zavisnost dave od spoljnog finansianja i od
volje stanaca. Najve(i izici po finansijski sistem poistiu upavo iz injenice da stabilnost sistema
zaduenih zemalja zavisi od volje @dugihA i da dava ne moe samostalno upavljati svojim
dugom. %ale dave koje kontinuiano imaju deficit teku(eg bilansa (e se, pe ili kasnije,
neminovno suoiti sa te$kom finansijskom kizom.
+ekcija &. $rvobitni gre! 1original sin) i rizik izbijanja krize
@>vobitni gehA je izaz kojim se u ekonomiji opisuje nemogu(nost dava u azvoju da se na
inostanom ti$tu zaduuju u svojoj valuti. Nemogu(nost dava da svoje obaveze pema
inostanstvu izmiuju sopstvenom valutom, dovodi ih u situaciju visokog izika i potencijalnih
valutnih kiza.
Sve dave u azvoju su sklone ovom gehom, i te$ko ga mogu izbe(i. 2izik stahovito aste kada
dava pi tome zanemauje deficit teku(eg bilansa, ili kada inostana sedstva koisti za pokivanje
teku(e budetske poto$nje -$to Sbija upono adi0.
;ogika pvobitnog geha bi se mogla pimeniti i na dave koje, poput Sbije, funkcioni$u u
dvovalutnom eimu. >ogotovo su anjive dave u kojima su i $tednja i zaduivanje na lokalnom
ti$tu nominiani u stanoj valuti. Nepodudaanje valuta u kojima se zaa#uje i u kojim se duguje
na doma(em ti$tu, ima isti efekat kao i pvobitni geh. "evizna $tednja ga#ana u uslovima kize
dovodi do istih izika kao i spoljna zaduenost. Sklon sam da u analizi izika Sbije deviznu $tednju
ga#ana sabiam sa spoljnim dugom.
+ekcija ). 2znenadno zaustavljanje priliva kapitala 1sudden stop) je naje,i uzrok krize
"ave sa visokim spoljnim dugom i zavisno$(u od spoljnog finansianja pepu$tene su milosti
inostanih keditoa. 4 tenutku kada keditoi -iz bilo kog azloga0 pestaju da finansiaju davu i
pivatni sekto, ili ponu da povlae kapital iz nje, dolazi do neminovnog izbijanja finansijske kize.
5vaj mehanizam je bio u koenu svih finansijskih kiza od ;atinske +meike, peko jugoistone
+zije, pa do ,ke danas.
Najmaligniji elemenat ovog lo$eg scenaija je njegova nepedvidivost K zaustavljanje piliva
kapitala se moe dogoditi u svakom tenutku, i na znatno niem nivou spoljne zaduenosti u odnosu
na onu koja se smata peteanom -80 odsto u odnosu na 9">0.
+ekcija 3. Drava sa predimenzioniranim finansijskim sektorom 1u odnosu na veliinu
ekonomije) su izuzetno ranjive
%ale dave koje imaju ambiciju da postanu veliki finansijski centi, poput ?slanda, ?ske ili &ipa
na pime, danas ue te$ke lekcije ivota. 4 tenutku izbijanja finansijske kize, ekonomski i
budetski kapacitet nacije je pemali da stabilizuje pedimenzioniani finansijski sistem i tako spei
)3
bankaski kolaps.
+ekcija 4. 'ada kriza izbije/ njeni efekti su dramatino razliiti u razvijenom dravama jaki!
globalni! valuta u odnosu na ostatak sveta
2azvijene dave se u kizi mogu pomo(i ne samo snanim budetskim intevencijama, ve( i
$tampanjem novca. &atkoono, ovakve monetane intevencije polaze bez velikih inflatonih
izika, ili izika kolapsa vednosti valute. "elimino obja$njenje lei u injenici da azvijene dave
ne pate od poblema pvobitnog geha, kao i da se monetana ekspanzija v$i u tenucima kada je
koi$(enje poizvodnih kapaciteta daleko ispod optimalnog nivoa.
Lemlje u azvoju, pogotovo kada se adi o malim ekonomijama osu#ene su na duboku ecesiju,
$tednju i deflatono pilago#avanje kizi. Sudbina malih dava, naoito u pvim godinama kize,
zavisi pe svega od inostane pomo(i.
+ekcija 5. Devalvacija je najbri nain makroekonomskog uskla(ivanja
"evalvacija ili ubzana depecijacija najbi su mehanizmi uspostavljanja ekstene konkuentnosti i
makoekonomske stabilnosti. 'aj poces je uvek veoma bolan, ali u pavilu taje znatno ka(e od
pocesa munog deflatonog uskla#ivanja. ,ka bi, na pime, danas imala maka jedan poblem
manje kada bi bila u mogu(nosti da depecianjem valute delimino popavi konkuentnost svog
industijskog i sevisnog sektoa. 4 skladu sa ovom lekcijom, dolaizacija, evoizacija ili fiksianje
kusa su lo$e ideje za male zemlje koje imaju honian poblem sa tgovinskim bilansom.
+ekcija 16. 'ada kriza izbije/ vera u dravu doivljava svoju renesansu 7 za kratko
&ada kiza izbije, davna intevencija ostaje jedina politika na sceni K i u azvijenim i u
neazvijenim davama. Suova ealnost i pivatni sekto uvek iznu#uju davne intevencije,
diektne i indiektne subvencije. Nema konteksta u kome modena demokatska dava moe sebi
dopustiti da ostane po stani i ekonomiju pepusti stihiji i spontanom ti$nom uavnoteenju 8
socijalne posledice bi bile nesno$ljive.
&ada se kize okonaju, dave ponovo postaju meta upavo onih u ijem su spasavanju odigale
kljunu ulogu. Novac i mo( koji stoje nasupot davama u globalizovanom svetu su takvi, da mogu
pomeniti sliku po$losti, implantiati lana iskustva i stvoiti vituelnu ealnost. 4 tom vituelnom
svetu, dave, kakve god da su, polaze lo$e.
)aklju*ak
Svetska ekonomska kiza koja je poela 200!. godine nije @samoA jedna od mnogih posleatnih
kiza, ve( fenomen upoediv jedino sa kizom iz )*2*. godine. &iza i dalje taje, a njene konane
efekte i aun (emo videti tek u godinama koje dolaze. "ubina kize je skivena davnim
intevencijama bez pesedana i njeni efekti su vidljiviji na stani zaposlenosti, nego na stani pada
9">8a. 'o$kovi kize su ogomni i ogledaju se u izgubljenom astu 9">8a, u stahovitom astu
javnih dugova i ogomnoj monetanoj ekspanziji ije posledice za sada nisu jasno vidljive.
%odel izlaska iz kize poiva na .iedmanovom, a ne na &e1nesovom modelu. 2ezanje javne
poto$nje ne daje oekivane ezultate i fiskalni multiplikato je veovatno mnogo ve(i nego $to se
anije mislilo.
)=
2azvijene dave peispituju vladaju(u monetanu paksu i doktinu i iskazuju mnogo ve(u
toleanciju pema inflaciji nego ikada u potekle ti decenije. ?stovemeno, plania se uvo#enje
mnogo snanije finansijske egulative i sa takvim inicijativama pednjai F4. Na globalnoj sceni
nema saglasnosti u vezi sa stepenom kontole koju bi tebalo uvesti u finansijsku sfeu.
"ave u azvoju su uvek mnogo anjivije u finansijskim kizama je se ne mogu pomo(i
$tampanjem novca. La njih je ova kiza samo potvdila anija iskustva. 2izici kize su uvek ogomni
kada nacija kontinuiano to$i peko mogu(nosti. Sasvim je svejedno da li je pekomeno to$enje
vezano za pivatni ili javni sekto, ili za njihovu kombinaciju. 2izik kize se mnogo jasnije vidi koz
deficit teku(eg bilansa i visinu spoljnog duga, nego koz visinu budetskog deficita i visinu javnog
duga. 5tuda je velika iluzija da se samo kontolom javne poto$nje moe izbe(i kiza, a da se sme
zanemaiti to$enje i zaduivanje @acionalnogA pivatnog sektoa.
4 tenucima izbijanja kiza svi postaju kejnzijanci i svi tae spas od dave, bez obzia na kojoj
stani ekonomskog diskusa i teoije su bili do tada. &ada se kiza blii kaju, svi se va(aju na stae
pozicije i zaboavljaju dotada$nja iskustva i faktogafiju kiza. .akti su najve(i i najpezeniji
nepijatelj doktine, pogotovo neolibealne.

&iteratura
Arslanalp, Serkan & Takahiro Tsuda (December 2012), Tracking lobal Demand !or Ad"anced #conom$
So"ereign Deb% & '() *orking +aper (T*+,12,2-. ) 'n%erna%ional (one%ar$ )und
/lanchard, 0li"ier & Daniel 1eigh (2anuar$ 2013), ro4%h )orecas% #rrors and )iscal (ul%ipliers& '()
*orking +aper ( *+,13,1) 'n%erna%ional (one%ar$ )und
5hang , 6a72oon (2010), 23 Things The$ Don8% Tell 9ou abou% 5api%alism& Allen 1ane
De rau4e, +aul & 2i 9uemei (2013), &+anic7dri"en aus%eri%$ in %he #uro:one and i%s implica%ions;
h%%p<,,444="o>eu=org,ar%icle,panic7dri"en7aus%eri%$7euro:one7and7i%s7implica%ions
)riedman, (il%on & Anna 2acobson Sch4ar%:, (1??3) &A Monetary History of the United States,
18671960 +rince%on @ni"ersi%$ +ress
reider, *illiam (1?-?), &Secre%s o! %he Temple; Simon & Schus%erA
1in, 2us%in 9i!u (2012), &The Bues% !or +rosperi%$< 6o4 De"eloping #conomies 5an Take 0!!; +rince%on
@ni"ersi%$ +ress
(urph$, Cichard (2011), &The 5ourageous S%a%e< Ce%hinking #conomics, Socie%$ and %he Cole o!
o"ernmen%; DEindle #di%ionF
Ceinhar%, 5= & Cogo!!, E= (200?), &This Time is Di!!eren%< #igh% 5en%uries o! )inancial )oll$; +rince%on
@ni"ersi%$ +ress
Co%hbard, (urra$ G= (2010), &)or a Ge4 1iber%$< The 1iber%arian (ani!es%o (1"('); DEindle #di%ionF
Skidelsk$, Cober% (200?), &Ee$nes< The Ce%urn o! %he (as%er; Allen 1ane
Turner, Adair (2013), &D#/T, (0G#9 AGD (#+6'ST0+6#1#S< 60* D0 *# #T 0@T 0) T6'S (#SSH;
5ASS /@S'G#SS S56001, I%h )ebruar$ 2013
*hi%e, *illiam C= (2012), &@l%ra #as$ (one%ar$ +olic$ and %he 1a4 o! @nin%ended 5onseJuences; )ederal
Ceser"e /ank 0! Dallas lobali:a%ion And (one%ar$ +olic$ 'ns%i%u%e, *orking +aper Go= 12I
)G
)/