23 Stvari Koje Vam Neće Reći o Kapitalizmu Ha Yoon Chang - Ha-Džun-Čang-23-STVARI-KOJE-VAM-NE-KAŽU-O-KAPITALIZMU

Ha Dun ang
23 STVARI
_
_____
,____
>
KOJE VAM NE KAU

O KAPITALIZMU
P revela: L jilja n a N e d e ljk o v i
MALI VRT
Beograd, 2013
Sedam naina na koje m oete proitati
23 stvari koje vam ne govore o kapitalizmu

Prvi nain. Ako niste sigurni ak ni u to ta je
kapitalizam, proitajte:
Stvari br 1, 2, 5, 8, 13,16,19, 20 i 22.
Drugi nain. Ako mislite da politika nije nita drugo do
gubljenje vremena, proitajte:
Stvari br.l, 5, 7,12,16, 18, 19, 21 i 23.
Trei nain. Ako se ve odavno pitate zbog ega u vaem
ivotu stvari ne kreu nabolje uprkos tome to vam
se prihodi neprestano poveavaju i to se tehnologija
nezadrivo razvija, proitajte:
Stvari br. 2, 4, 6, 8, 9 ,1 0 ,1 7 ,1 8 i 22.
etvrti nain. Ako mislite da su neki ljudi bogatiji
od drugih zato to su sposobniji, obrazovaniji i imaju
izraeniji preduzetniki duh, proitajte:
Stvari br. 3 ,1 0 ,1 3 ,1 4 ,1 5 ,1 6 ,1 7 , 20 i 21.
Peti nain. Ako elite da znate zbog ega su siromane
zemlje siromane i kako mogu da postanu bogatije,
proitajte:
Stvari br. 3, 6, 7, 8, 9 ,1 0 ,1 1 ,1 2 ,1 5 ,1 7 i 23.
esti nain. Ako mislite daje svet nepravedan, ali da se s
tim u vezi nita ne moe uraditi, proitajte:
Stvari br. 1, 2, 3, 4, 5,11,1 3 ,1 4 ,1 5 , 20 i 21.
Sedmi nain. Proitajte elu stvar ponuenim
redosledom...
Sadraj
Izrazi zahvalnosti
11
Uvod
13
Stvar br. 1
Slobodno trite ne postoji
21
Stvar br. 2
Preduzeima ne treba upravljati u interesu njihovih vlasnika
33
S tv ar br. 3
Veina ljudi u bogatim zemljama plaena je
vie nego to bi trebalo da bude plaena
49
S tv ar br. 4
Maina za pranje rublja promenila je svet
vie nego to je to uinio internet
59
S tv ar br. 5
Ako pretpostavite ono najgore o ljudima,
to najgore e vam se vratiti
71
Stvar br. 6
Vea makroekonomska stabilnost nije stabilizovala svetsku privredu
83
Stvar br. 7
Retko se deava da se siromane zemlje
obogate zahvaljujui ekonomskoj politici slobodnog trita
96
Stv ar br. 8
Kapital ima nacionalnost
111
Stvar br. 9
Mi ne ivimo u postindustrijskom dobu
128
S tv ar br. 10
SA D nema najvii ivotni standard na svetu
144
S tv ar br. 11
Africi nije sueno da bude nerazvijena
156
Stvar br. 12
Vlada moe da pogodi pobednike
171
S tv ar br. 13
Dodatnim bogaenjem bogatih ljudi mi ostali neemo postati bogatiji
185
Stvar br. 14
Ameriki menaderi su precenjeni
197
Stv ar br. 15
Stanovnici siromanih zemalja imaju vie
preduzetnikog duha od stanovnika bogatih zemalja
209
Stvar br. 16
Nismo dovoljno pametni da bismo sve preputali tritu
223
Stvar br. 1 7
Vie obrazovanja, samo po sebi, nee uiniti zemlju bogatijom
236
Stvar br. 18
ta je dobro za Deneral Motors ne mora nuno biti dobro za SA D
251
Stvar br. 19
Uprkos propasti komunizma, i dalje ivimo u planskim privredama
262
Stvar br. 2 0
Moda nije fer pruiti svima jednake mogunosti 1
275
Stvar br. 21
Veliki dravni aparat poveava spremnost ljudi na promene
288
Stvar br. 22
Finansijska trita treba da postanu manje, a ne vie efikasna
300
Stvar br. 23
Nisu potrebni dobri ekonomisti da bi ekonomska politika bila dobra
314
Zakljuak: Kako ponovo izgraditi svetu privredu ?
325
Napomene
339
Indeks
349
U vod
Globalna privreda je u ruevinama. Tano je da su fiskalni i
m onetarni stimulansi dosad nevienih razmera spreili da se
finansijsko propadanje iz 2008. godine pretvori u potpuni
krah globalne privrede, ali je globalni krah iz 2008. i p o to
njih godina, u istorijskim razmerama, predstavljao drugu po
obim u ekonomsku krizu za koju ovek zna; najvea dosa
danja ekonomska kriza bila je Velika depresija. U trenutku
kada ovo piem (m art 2010), uprkos tom e to ima nekih koji
ak proglaavaju kraj recesije, niko ne moe sa sigurnou
rei daje odrivi oporavak izvestan. Bez finansijskih reformi,
labava m onetarna i fiskalna politika dovele su do pojave n o
vih finansijskih mehurova, a realna privreda je gladna novca.
Ako bi se dogodilo da ti mehurovi prsnu, globalna privreda
bi mogla da padne u novu recesiju i tada bismo govorili o
recesiji dvostrukog dna. ak i ako sadanja faza oporavka
potraje, sigurno je da e se posledice krize godinam a oseati.
M oda e proi i nekoliko godina pre nego to korporativni
sektor i sektor dom ainstva budu mogli da stvarno poprave
svoje stanje. O grom ni budetski deficiti koje je kriza donela
primoravae vlade da znatno smanje i javna ulaganja i soci
jalna davanja, to e negativno uticati na privredni rast, si
romatvo i ukupnu socijalnu stabilnost - sva je prilika da e
se te posledice decenij ama oseati. M oe se dogoditi da neki
od onih koji su tokom krize izgubili posao i kue nikada ne
uspeju da se vrate u sredinji ekonomski tok. To su zastrau
jue perspektive.
Cela ta katastrofa zapravo je plod ideologije slobodnog
trita koja od osamdesetih godina 20. veka vlada svetom.
Kazali su nam i neprestano nam govore da e trita, ako se
ostave na m iru, uroditi najefikasnijim i najpravinijim p lo
dom. Efikasnost je, kau, sigurna zato to ovek najbolje zna
13
23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u
kako da iskoristi resurse kojima upravlja, a pravinost m ora

biti rezultat toga to konkurentni procesi na tritu obezbeuju da svako dobije prim ereno vlastitoj produktivnosti.
Govorili su i govore nam da treba obezbediti m aksimalnu
slobodu za poslovanje. Budui da su najblia tritu, preduzea sama znaju ta je najbolje za njih. Ako ih pustim o da
rade ta ele, stvaranje bogatstva e biti do m aksim um a uve
ano, a to e biti korisno i za ostatak drutva. Reeno nam
je da vlada moe sapio da smanji efikasnost preduzea ako
bude intervenisala na tritu. Kada vlade interveniu, to se
esto ini da bi se smanjilo stvaranje bogatstva, iz pogreno
postavljenih razloga egalitarizma. ak i ako nije tako, vlade
ne m ogu poboljati funkcionisanje trita jer ne raspolau
potrebnim informacijama n iti su podstaknute na to da d o
nose ispravne poslovne odluke. U kratko reeno, govorili su
nam da tritu treba da poklonim o sve svoje poverenje i da
se postaram o da m u se sklonimo s puta.
N a temelju tog saveta, veina zemalja je tokom protekle
tri decenije sprovodila politiku slobodnog trita - priva
tizaciju dravnih industrijskih i finansijskih preduzea, deregulaciju finansija i industrije, liberalizaciju m eunarodne
trgovine i ulaganja i smanjenje poreza na dohodak i socijal
na davanja. Takva politika moe, kako su tvrdili njeni zago
vornici, privrem eno da izazove izvesne problem e, kao to je
rastua nejednakost, ali e na kraju svima zahvaljujui njoj
biti bolje jer e njen rezultat biti dinam inije i bogatije dru
tvo. Koriena je m etafora plim e koja, kako su govorili, sva
plovila die na vii nivo.
Rezultat je, m eutim , suprotan onom e to se obeavalo.
Zaboravite za trenutak finansijsko otapanje, iji e oiljci
ostaviti svet izrovarenim barem za narednih nekoliko dece
nija. Pre toga, m akar da je to veini ljudi i nepoznato, p o
litika slobodnog trita dovela je do sporijeg rasta, rastue
14
Uvod
nejednakosti i pojaane nestabilnosti u veini zemalja. U

m nogim bogatim zemljama ti problem i su prikrivani veli
kom kreditnom ekspanzijom; injenica da su u Am erici pla
te stagnirale, a broj radnih sati se neprestano poveavao od
sedamdesetih godina prolog veka o tu d je bila zamagljena
(to se pokazalo veoma zgodnim ) naglim rastom, pravim
bum om , kreditno fmansirane potronje. Ako su problem i
bili dovoljno veliki u bogatim zemljama, u zemljama u ra
zvoju su bili znatno tei. ivotni standard u podsaharskoj
Africi stagnira poslednje tri decenije, dok je u Latinskoj
Americi rast po stanovniku u istom tom periodu pao za dve
treine. Tano je da je u nekim zemljama u razvoju u istom
periodu zabeleen brz ekonomski rast (mada je bio propraen podjednako brzim uveanjem nejednakosti) - te zemlje
su K ina i Indija - ali su upravo to zemlje koje su pribegle
samo deliminoj liberalizaciji, odbijajui da uvedu politiku
slobodnog trita u punom zamahu.
Prema tom e, ono to su nam govorili zagovornici slobod
nog trita - odnosno, kako ih najee nazivaju, neoliberalni ekonom isti - u najboljem sluaju bilo je samo delim ino
tano, a u najgorem sluaju bilo je potpim o pogreno. Kao
to u pokazati u ovoj knjizi, istine koje su nam nudili
ideolozi slobodnog trita zasnovane su na pretpostavkam a
proisteklim iz lenjosti duha i na skuenim vizijama, ako ne
i na svesnim obm anam a. Moj cilj u ovoj knjizi jeste da izne
sem neke osnovne istine o kapitalizmu, one koje zagovornici
slobodnog trita najradije preute.
O va knjiga nije antikapitalistiki manifest. Ako kritikujete ideologiju slobodnog trita, to ne znai da ste nu
no protiv kapitalizma. Uprkos svim svojim problem im a i
ogranienjima, kapitalizam je, u to sam uveren, i dalje naj
bolji ekonomski sistem koji je oveanstvo otkrilo. M oje
kritike su usmerene na odreenu verziju kapitalizma koja
15
23 stvari kaje vam ne kau o kapitalizm u
u poslednje tri decenije dom inira svetom, na kapitalizam

slobodnog trita. To nije jedini nain za upravljanje kapita
lizm om i svakako nije najbolji nain, o emu svedoe rezul
tati iz tih poslednjih trideset godina. O va knjiga pokazuje
da postoje naini na koje bi kapitalizam mogao, i morao, da
postane bolji.
Uprkos tom e to nam je kriza iz 2008. pruila sve razloge
da se ozbiljno zamislimo nad nainom na koji se upravlja na
im privredama, veina nas ne razmilja o tim pitanjim a zato
to mislim o da su to pitanja kojima treba da se bave samo
strunjaci. Strunjaci zaista treba tim e da se bave - na jed
nom nivou. Za precizne odgovore potrebno je poznavanje
m nogih tehnikih pitanja, od kojih su neka toliko komplikovana da se i sami strunjaci ne slau kada raspravljaju o
njima. Stoga je potp u n o prirodno da veina nas jednostavno
nem a dovoljno vrem ena niti je u dovoljnoj m eri obuena da
moe da proui sve tehnike detalje pre no to izreknem o
vlastiti sud o efikasnosti program a TA RP (Program spaa
vanja problem atine imovine), o potrebni za postojanjem
G20, o smislenosti nacionalizacije banaka ili o odgovara
juim nivoim a plata za menadere. A kada treba da razm i
ljamo o takvim stvarim a kao to su siromatvo u Africi,
funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije ili pravila o
adekvatnosti bankarske rezerve koja je postavila Banka za
m eunarodna poravnanja, (BIS) veina nas je jednostavno
izgubljena.
M eutim , nije neophodno da shvatimo sve tehnike p o
drobnosti kako bism o m ogli razum eti ta se zbiva u svetu
i kako bism o se ponaali kao ekonomski aktivni graani,
kao to ja to volim da kaem, to znai graani koji zahtevaju
da oni koji se nalaze na poloajima vlasti donose ispravne
odluke. N a kraju krajeva, m i izriemo sudove o tolikim d ru
gim pitanjim a, iako ni tu ne poznajem o veinu tehnikih
16
Uvod
detalja. N e m oram o biti struni epidem iolozi da bismo

znali da u prehram bnim kom binatim a m oraju biti p o to
vani higijenski standardi, kao i u mesnicama i restoranima.
Izm eu izricanja takvih sudova i izricanja sudova o ekono
miji nem a sutinske razlike: ako poznajete osnovna naela i
elementarne injenice, moete donositi vrste sudove ak i
ako ne poznajete sve tehnike detalje. Jedina pretpostavka
za takav sud jeste da budete voljni da skinete one ruiaste
naoare koje vas neoliberalni ideolozi podstiu da svakod
nevno nosite. To su naoare kroz koje vam se ini d a je itav
svet jednostavan i lep. Ako ih skinete, suoiete se sa jasnom
i bljetavo otrom svetlou zbilje.
Kada budete stvarno znali da slobodno trite zapravo
i ne postoji, nee vie m oi da vas prevare oni koji osuuju
propise i sve vrste regulative tvrdei da je to neto to spu
tava trite i ini ga neslobodnim (vidi Stvar 1). Kada
saznate da velike i aktivne vlade m ogu da podstaknu, a ne
da ugue ekonomski dinamizam, onda ete videti da nem a
osnova za iroko rasprostranjeno nepoverenje u vlade (vidi
stvari 12 i 21). Ako znate da ne ivimo u postindustrijskoj
ekonomiji znanja, onda ete se upitati da li je uistinu m u
dro prenebregavati, ili ak preutno odobravati, industrijski
pad bilo koje zemlje, onako kako su to neke vlade inile (vidi
Stvari 9 i 17). Kada shvatite da ekonomska politika zasnova
na na poreskim olakicama za bogate ne funkcionie, onda
ete spoznati ta su tano sva ta kresanja poreza najbogatijih
kategorija stanovnitva - jednostavna preraspodela bogat
stva navie, a ne nain koji e nas sve uiniti bogatijima, kako
nas dugo ubeuju (vidi Stvari 13 i 20).
To to se dogodilo svetskoj privredi nije nim alo sluajno,
niti je to rezultat nem inovnih i neumoljivih tokova istorije.
Nije re ni o kakvom gvozdenom zakonu trita po kom e su
plate morale da stagniraju, a broj radnih sati da se poveava
17
za veinu Amerikanaca, dok u isto vreme najvii menaderi

i bankari drastino poveavaju svoje prihode (vidi Stvari 10
i 14). N ism o m i zbog nezaustavljivog napretka tehnologije,
komunikacija i saobraaja izloeni dejstvu rastuih sila m e
unarodne konkurencije, pa zato m oram o da brinem o za si
gurnost posla (vidi Stvari 4 \ 6). Nije bilo nem inovno da se u
poslednje tri decenije finansijski sektor do te mere odvoji od
realne privrede da to dovede do ove ekonomske katastrofe u
kojoj se danas nalazim o (vidi Stvari 18 i 22). Nisu siromane
zemlje siromane samo zbog nekih neprom enljivih struktur
nih inilaca, kao to su tropska klima, nesrean geografski
poloaj ili rava kultura (vidi Stvari 7 i 11).
Ljudske odluke, posebno odluke onih koji su ovlaeni
da utvruju pravila, ine da se stvari odvijaju na nain na koji
se odvijaju; to u pokuati da objasnim. Iako nijedan subjekt
odluivanja u dananjem svetu ne moe biti siguran da e
njegove akcije uvek dovesti do eljenih rezultata, odluke koje
on donosi nisu ni u kom smislu neminovne. M i ne ivimo
u najboljem od svih m oguih svetova. D a su donoene d ru
gaije odluke, svet bi danas bio drugaiji. S obzirom na to,
m oram o se pitati da li su odluke koje donose bogati i m oni
zasnovane na trezvenom razmiljanju i vrstim dokazim a.
Tek kada to uinim o, m oi emo da traim o ispravne kora
ke od korporacija, vlada i m eunarodnih organizacija. Bez
ekonomski aktivnog graanstva uvek emo biti rtve onih
koji imaju veu m ogunost i sposobnost da donose odluke, i
govore nam da se stvari dogaaju zbog toga to m oraju da se
dogode pa stoga nem a nieg to bism o m i m ogli da uradim o
da to prom enim o, koliko god da su te stvari koje se dogaaju
ponekad neprijatne i koliko god da deluju nepravino.
N am era ove knjige je da om ogui itaocu da shvati kako
kapitalizam stvarno funkcionie i kako moe da funkcionie bolje. Ovo, m eutim , nije ekonomija za poetnike.
18
Uvod
Pokuau da ova knjiga bude u isti m ah i znatno manje i

znatno vie od toga.
O na je znatno manje od ekonomije za poetnike zato
to ne ulazim u m notvo tehnikih detalja koje m oraju da
vam objanjavaju ak i ekonomski bukvari. M eutim , to to
prenebregavam tehnike detalje nije prouzrokovano time
to verujem da oni prevazilaze sposobnosti m ojih italaca.
Znam da 95 procenata ekonomije ine zdravorazumske
stvari koje se neko trudi da napravi komplikovanima, pa ak
i da preostalih p et procenata moe da se objasni jednostav
nim recima, barem u osnovi, ako ve ne govorimo o svim
tehnikim detaljima. Re je jednostavno o tom e da verujem
kako se ekonom ska naela na najbolji nain m ogu nauiti
tako to e se pom ou njih itaocim a objasniti oni problem i
koji ih ponajvie interesuju. Z ato tehnike detalje uvodim
tek onda kada postaju zaista bitni, a ne trudim se da to ra
dim sistematski, kao u kakvom priruniku.
M eutim , iako je potpuno dostupna itaocima koji su
laici u ekonomskoj oblasti, ova knjiga je istovremeno i znat
no vie od ekonomije za poetnike. O na stvarno ide znatno
dublje u sutinu nego to to danas ini m notvo naprednih
ekonomskih knjiga, u tom smislu to dovodi u pitanje m n o
ge ekonomske teorije i empirijske injenice koje se u tim
knjigama uzimaju kao datost, zdravo za gotovo. Iako na prvi
pogled moe delovati kao preteak zadatak kada se od ita
oca koji nije ekonomski strunjak trai da dovodi u pitanje
teorije koje zagovaraju strunjaci i da sumnja u empirijske
injenice koje prihvata veina profesionalaca u toj oblasti,
videete da je to, u sutini, m nogo jednostavnije nego to
se ini, im prestanete da pretpostavljate da m ora biti da je
ispravno ono u ta veruje veina ekonom skih strunjaka.
Z a najvei broj pitanja koja razm atram u ovoj knji
zi ne postoje jednostavni odgovori. Zaista, u m nogim
19
23 stvari koje vam ne ka lu o kapitalizm u
sluajevima, moje osnovno polazite i glasi da jednostavnih

odgovora nema, ma koliko da se zagovornici teorije slobod
nog trita trude da vas u to ubede. Ipak, ako se stvarno ne
suoim o sa svim tim pitanjim a, neem o shvatiti kako svet
zaista fimkcionie. A ako ne shvatimo kako svet zaista funkcionie, onda neem o biti kadri da branim o vlastite interese,
da i ne govorimo o tom e da kao ekonomski aktivni graani
doprinesem o optem dobru.
20
Stvar br. 1
Slobodno trite ne postoji
Sta vam kau ?

Trita treba da budu slobodna. Kada se vlada umea kako bi
diktirala ta uesnici na tritu mogu, a ta ne m ogu da ura
de, resursi ne m ogu da teku najefikasnijim tokom . Ako ljudi
ne m ogu da rade ono to je za njih najunosnije, oni gube
podsticaj da ulau i da inoviraju svoju imovinu. Tako, ako
vlada ogranii visinu stanarina, stanodavci vie nemaju p o d
sticaj da valjano odravaju svoju imovinu ili da grade novu.
Isto tako, ako vlada ogranii finansijske proizvode koji m ogu
biti prodati, dve ugovorne strane koje bi, inae, obe mogle
imati koristi od inovativnih transakcija koje zadovoljavaju
njihove idiosinkratske potrebe, vie ne m ogu da uberu sone
plodove slobodno zakljuenog ugovora. Ljudim a m ora biti
ostavljena sloboda izbora, kako glasi naslov uvene knjige
vizionara slobodnog trita M iltona Fridmana.
A ta vam ne kau ?
Slobodno trite ne postoji. Svako trite ima izvesna pra
vila i granice koje suavaju slobodu izbora. Trite izgleda
slobodno samo zato to bezuslovno prihvatam o njegova
im anentna ogranienja, ona koja ne uspevamo da vidimo.
N e moe se objektivno definisati koliko je slobodno jed
n o trite. To je politika definicija. Ekonom isti slobodnog
trita obino tvrde da oni pokuavaju da odbrane trite
o d politiki m otivisanog meanja, ali ta tvrdnja nije istinita.
21
Vlada je uvek umeana, a ti zagovornici slobodnog trita

podjednako su politiki m otivisani koliko i svako drugi.
Prvi korak ka razumevanju kapitalizm a uiniem o kada bu
dem o prevazili m it p o kom e postoji neto to se objektivno
defmie kao slobodno trite.
R a d treba da bude slobodan

U britanskom Parlam entu je 1819. godine predloen nov
zakon kojim je trebalo da se uredi rad dece; bio je to Zakon
o ureenju rada u fabrikam a pam uka. Prema savremenim
standardim a, predloeni propisi su bili izuzetno blagi. Z a
konom je trebalo da bude zabranjeno zapoljavanje sasvim
male dece - one m lae od devet godina. Starija deca (izm e
u deset i esnaest godina) i dalje bi imala pravo da rade, ali
bi im radno vreme bilo ogranieno na 12 sati dnevno (da,
zaista su bili blagi prem a tim klincima). Nova pravila trebalo
je da vae samo za fabrike pam uka, poto je shvaeno d a je
rad u tim fabrikama izuzetno opasan po zdravlje radnika.
Predlog je izazvao estoku raspravu i neslaganje. Protivnici
predloga zakona tvrdili su da se njime podriva sveta sloboda
ugovaranja i da se na taj nain ugroava sam osnov slobodnog
trita. Neki lanovi D om a lordova su, raspravljajui o pred
loenom zakonu, iznosili kritike zasnovane na pretpostavci da
rad m ora da bude slobodan. Njihov argum ent je iao otprili
ke ovako : deca ele da rade (i potreban im je posao), a vlasnici
fabrike ele da ih zaposle: gde je tu onda problem?
Danas ak ni najistrajniji zagovornici slobodnog trita u
Velikoj Britaniji i drugim bogatim zemljama nee ni pom i
sliti da vrate decu za fabrike maine u sklopu paketa libera
lizacije trita za kojim tako silno ude. M eutim , sve negde
do kraja 19. ili poetka 20. veka, kada su u Evropi i Sevemoj
22
Stvar br. 1
Americi uvedeni prvi propisi o detinjem radu, m nogi ugled

ni ljudi su smatrali da je regulisanje dejeg rada protivno na
elima slobodnog trita.
Prema tome, ako tako gledam o na stvari, jasno je da je
sloboda trita, ba kao i lepota, uvek u oku posm atraa
i samo od njega zavisi. Ako verujete da je pravo dece da ne
m oraju da rade vanije od prava vlasnika fabrike da m ogu da
zaposle koga god smatraju najisplativijim radnikom , onda
na zabranu detinjeg rada neete gledati kao na krenje slo
bode trita rada. Ako verujete u suprotno, onda ete pred
sobom videti neslobodno trite, sputano pogrenom i ne
potrebnom vladinom regulativom.
Ne m oram o da se vratim o dva stolea unazad da bismo
videli da su propisi koje danas uzim am o kao datost (i prihvatamo ih kao ambijentalnu buku ili pozadinski um
slobodnog trita) bili ozbiljno osporeni kao faktori p odri
vanja slobodnog trita, kada su prvi p u t uvedeni. K ada su
pre nekoliko decenija uvedeni propisi o zatiti ivotne sre
dine (tj. ogranienja na emitovanje izduvnih gasova iz au
tom obila ili fabrika), m nogi su im se suprotstavljali tvrdei
da se tim e teko naruava naa sloboda izbora. Protivnici tih
pravila su postavljali pitanje: ako ljudi ve ele da voze auto
mobile koji em ituju vie izduvnih gasova ili ako fabrike sma
traju da su m etodi koje one koriste u proizvodnji profitabilniji, m akar nanosili veu tetu ivotnoj sredini, zato bi ih
vlast spreavala u takvom izboru? Danas je, m eutim , veina
ljudi sprem na da prihvati te propise kao prirodne. Veruju
da treba ograniiti one nae postupke koji m ogu naneti te
tu drugim a, m akar i bez nae namere (upravo je to sluaj sa
zagaenjem). Ljudi takoe shvataju da je razum no paljivo
koristiti energetske resurse, budui da su m nogi m eu njim a
neobnovljivi. Ljudi m ogu verovati i da im a smisla nastojanje
da se smanji ovekov uticaj na klimatske promene.
23
Ako razni ljudi posmatrajui jedno isto trite smatraju

da ono im a razliite stepene slobode, onda zaista ne postoji
objektivan nain da se definie koliko je slobodno to tri
te. Drugaije reeno, slobodno trite je samo iluzija. Ako
neka trita deluju slobodno, to je samo zato to m i tako bez
ostatka prihvatam o propise koji ta trita podupiru, da sami
ti propisi postaju nevidljivi.
Klavirske ice i majstori kung-fua

Kao i m nogi drugi, i ja sam kao dete bio fasciniran svim
onim m ajstorim a kung-fua iz hongkonkih filmova koji su
nadvladavali Zem ljinu teu. I ja sam, pretpostavljam, kao i
m nogi drugi klinci, bio gorko razoaran kada sam saznao da
ti majstori kung-fua u stvari vise na klavirskim icama.
Slobodno trite pom alo lii na to. Tako bez ostatka pri
hvatam o legitim nost odreenih propisa da ih uopte vie ne
vidimo. Ako paljivije analiziramo stvari, otkriem o da se
trita sasvim oslanjaju na propise - i to na m nogo propisa.
Z a poetak, postoji irok dijapazon ogranienja kada je
re o tom e ime se moe trgovati; ne govorim ovde samo o
zabranama oiglednih stvari, kao to su narkotici ili ljudski
organi. Glasovi biraa, radna mesta u vladinim ustanovama,
pravosudne odluke - niim od toga se ne moe trgovati, ba
rem ne otvoreno, u savremenim privredam a, iako je u pro
losti u veini zemalja sve pobrojano bilo predm et trgovine.
O bino se ne m ogu prodavati mesta na univerzitetu, iako se
u nekim zemljama to ini - bilo tako to se (ilegalno) plaa
ju oni koji biraju budue studente, bilo tako to se (legalno)
daju donacije univerzitetu. U m nogim zemljama zabranje
no je trgovanje vatrenim orujem ili alkoholom. Z a p ro
m et lekova m ora postojati izriita dozvola drave, a nju nije
24
Stvar br. 1
m oguno dobiti no to se pribavi dokaz o bezbednosti

tih lekova. Svi ti propisi su potencijalno kontroverzni - ba
kao to je pre jednog i po veka bila kontroverzna zabrana
prodaje ljudi (trgovina robljem).
Postoje ogranienja i kada je re o tom e ko moe ue
stvovati na tritima. Propisi o dejem radu sada zabranjuju
ulazak dece na trite rada. Potrebne su dozvole za rad kada
je re o profesijama koje bitno utiu na ljudski ivot, kao
to su lekarska ili pravnika profesija (te dozvole za rad p o
nekad izdaju strukovna udruenja, a ne vlade). U m nogim
zemljama dozvoljeno je samo preduzeim a koja raspolau
odreenom koliinom kapitala da osnuju banke; bez tog
kapitala nije m oguno osnovati banku. ak i berze, iako je
globalna recesija 2008. bila izazvana upravo nedovoljnom
ureenou njihovog poslovanja - imaju odreene propise
kojima je utvreno ko moe trgovati. N e moete se tek tako
pojaviti na Njujorkoj berzi s punom vreom akcija i prodati
ih po svom nahoenju. Kom panije m oraju ispuniti zahteve
za izlazak na berzu, m oraju tokom odreenog broja godina
zadovoljavati stroge revizorske standarde da bi tek potom
mogle da ponude -svoje akcije na berzi. Trgovina akcijama
doputena je samo ovlaenim brokerim a i dilerima.
Tano su precizirani i uslovi trgovine. Kada sam se dose
lio u Veliku Britaniju sredinom osamdesetih godina, jedna
od stvari koja me je iznenadila bilo je to to je bilo m oguno
zatraiti povraaj celokupnog iznosa novca za proizvode koji
vam se ne dopadnu, ak i ako sam proizvod koji ste kupili i
sada ga vraate nije bio neispravan. U to vreme u Koreji to
jednostavno niste m ogli da uradite, sem u najekskluzivnijim robnim kuama. U Britaniji se, m eutim , smatralo da
je pravo potroaa da prom eni miljenje vanije od prava
prodavca da izbegne trokove koje podrazum eva povraaj
neeljenih (a ipak funkcionalnih) proizvoda proizvoau.
25
Postoje i m noga druga pravila kojim a se ureuju razliiti as

pekti procesa razmene: dostupnost proizvoda, odgovornost
za kvalitet proizvoda, greke prilikom isporuke, prekorae
nje rokova otplate kredita itd. U m nogim zemljama, posto
je i dozvole koje se m oraju pribaviti da bi se mogla otvoriti
prodavnica i zapoeti prodaja - kao to su, na primer, ogra
nienja uline prodaje urbanistiki planovi kojima se za
branjuju komercijalne aktivnosti u stam benim etvrtim a.
Postoje i propisi o cenama. N e govorim ovde samo o
onim krajnje uoljivim pojavama kao to je kontrola stana
rina ili m inim alna zajamena zarada, koju ekonomisti, zago
vornici slobodnog trita, tako strasno mrze.
Zarade u bogatim zemljama ponajvie su definisane
kontrolom imigracije, ona je bitnija od svih ostalih faktora,
ukljuujui propise o m inim alnoj zaradi. Kako se utvruje
imigracioni maksimum? To ne ini slobodno trite rada
koje bi, kad bi se prepustilo samo sebi, na kraju zamenilo
8 0 -9 0 posto radnika iz redova autohtonog stanovnitva jef
tinijim i esto produktivnijim im igrantim a. Politika najvie
utie na reenje pitanja imigracije. Prem a tom e, ako jo im a
te izvesnih sumnji u pogledu velike uloge koju vlada im a na
slobodnom tritu, onda zastanite na trenutak i razmislite o
tom e da su sve nae plate, u osnovi, politiki determ inisane
(vidi Stvar br 3).
Posle finansijske krize koja je izbila 2008. godine cene
kredita (ako uopte m oete da dobijete kredit ili ako imate
kredit s prom enljivom kam atnom stopom ) u m nogim ze
mljama su postale znatno nie, zahvaljujui neprestanom
obaranju kam atnih stopa. D a li je to bilo zato to ljudi
odjednom vie nisu eleli kredite, p a je bankam a bilo p o
trebno da snize sopstvene cene, ne bi li unele m alo dina
mike ? Ne, sve je to bio rezultat politike odluke da se podstakne tranja tako to e se sniziti kam atne stope. ak i
26
Stvar br. 1
u norm alnim vremenima, kam atne stope u veini zemalja

utvruje centralna banka, to znai da se tu ozbiljno vodi
rauna o politikim razlozima. Drugaije reeno, i kam atne
stope odreuje politika.
A ako zarade i kam atne stope (u znatnoj m eri) odreuje
politika, onda su i sve ostale cene politiki odreene budui
da upravo zarade i kam atne stope b itno utiu na sve ostale
cene.
D a lije slobodna trgovina pravina?

Propis uoavamo onda kada ne podravam o m oralne vrednosti na kojima on poiva. O granienje slobodne trgovine
kome je u 19. veku pribegavala amerika savezna vlada esto
ko je ogorilo robovlasnike, koji u isto vreme nisu, m eutim ,
smatrali da im a ieg loeg u tom e to trguju drugim ljudim a
na slobodnom tritu. O n i koji su verovali u to da i ljudi
m ogu biti neije vlasnitvo, smatrali su da zabrana trgovine
robljem zasluuje estoke kritike na isti nain na koji zaslu
uje kritike ogranienje trgovine industrijskim proizvodi
ma. Korejski trgovci bi osamdesetih godina prolog veka verovatno smatrali da je zahtev za bezuslovni povraaj robe
nepravian propis koji je vlada uvela ograniavajui njim e
slobodu trita.
Taj sukob vrednosti je i u osnovi savremene debate o
sudaru izm eu slobodne trgovine s jedne i pravine trg o
vine s druge strane. M nogi Am erikanci veruju da se Kina
bavi m eunarodnom trgovinom koja je m oda slobodna,
ali nije pravina. Po njihovom miljenju, tim e to radnici
m a isplauje neprihvadjivo niske zarade i prim orava ih da
rade u neljudskim uslovima, K ina se uputa u nelojalnu kon
kurenciju. Kinezi, s druge strane, m ogu da odgovore da je
27
23 stvari koje vam ne k a lu o kapitalizm u
neprihvatljivo to to bogate zemlje, m ada se na reima za

lau za slobodnu trgovinu, pokuavaju da postave vetake
prepreke kineskom izvozu time to nastoje da ogranie uvoz
proizvoda napravljenih u radionicam a u kojima vladaju ne
hum ani radni uslovi. O n i smatraju daje nepravino to to ih
onemoguavaju da iskoriste jedini resurs koji imaju u izobi
lju - jeftinu radnu snagu.
Razume se, tu je tekoa u tom e to nem a objektivnog
naina da se defmiu neprihvatljivo niske zarade ili ne
hum ani radni uslovi. S obzirom na drastine razlike, pravi
jaz koji u svetu postoji izm eu razliitih nivoa ekonomskog
razvoja, odnosno razliitih ivotnih standarda, p otpuno je
prirodno da ono to u Sjedinjenim Amerikim Dravama
predstavlja zaradu o d koje se gladuje u K ini predstavlja pri
stojnu zaradu (prosena zarada u K ini iznosi 10 procena
ta prosene zarade u SAD) i pravo bogatstvo u Indiji (gde
prosena zarada iznosi dva procenta prosene amerike za
rade). Zaista, veina Am erikanaca koji su i srcem i duom za
slobodno trite ne bi kupila veinu stvari koje su proizveli
njihovi dedovi, jer su ti dedovi provodili izuzetno veliki broj
radnih sati u nehum anim uslovima. Sve do poetka 20. veka,
prosena radna nedelja u SAD iznosila je oko 60 sati. U to
vreme (preciznije reeno, 1905. godine) Vrhovni sud SAD
je proglasio neustavnim zakon drave N jujork kojim se rad
no vreme pekara ograniava na 10 sati, uz obrazloenje da se
tim e pekar liava slobode da radi koliko god eli.
Iz ove perspektive, debata o slobodnoj trgovini sutinski
se svodi na m oralne vrednosti i politike odluke, a ne na eko
nom iju u njenom uobiajenom znaenju. Iako tu jeste re o
jednom ekonom skom pitanju, to ipak nije neto o emu su
ekonomisti najkvalifikovaniji da presuuju.
Sve to ne znai da treba da zauzm emo relativistiki stav
i da ne podvrgavam o nikoga kritici jer sve, eto, nekako
28
Stvar br. 1
prolazi. M i m oem o im ati odreeno miljenje (ja svakako

imam svoje miljenje) o prihvatljivosti ili neprihvadjivosti
preovlaujuih uslova i standarda rada u K ini (ili bilo kojoj
drugoj zemlji, kad je ve re o tom e) i moemo pokuati da
neto na tu tem u uradim o, a da pritom ne m oram o smatrati
da oni koji imaju razliito miljenje od naeg gree u nekom
apsolutnom smislu. Iako Kina ne moe da priuti sebi ame
rike plate ili vedske radne uslove, ona sigurno moe p o
boljati zarade i radne uslove svojih radnika. Zaista, m nogi
Kinezi ne prihvataju preovlaujue uslove i zahtevaju stroe
propise. M eutim , ekonomska teorija (barem ekonomija
slobodnog trita) ne moe da nam kae koje su to isprav
ne zarade i radni uslovi koji bi m orali da postoje u Kini.
M islim da vie nismo u Francuskoj

U julu 2008. godine, kada je ameriki finansijski sistem
poeo da se uruava, amerika vlada je ulila 200 milijardi
dolara u hipotekarne kue Fani Mej i Fredi M ek i onda ih
nacionalizovala. Kada je to video, republikanski senator iz
Kentakija D im Baning ocenio je taj korak - i ta njegova
ocena je kasnije postala uvena - kao neto to bi moglo da
se dogodi samo u socijalistikoj zemlji p o p u t Francuske.
Ve to pominjanje Francuske bilo je dovoljno loe, ali se
onda 19. septembra 2008. voljena domovina senatora Baninga
pretvorila u Carstvo zla, i to jednim potezom stranakog voe
samog senatora Baninga. Naime, prema planu koji je tog dana
obelodanio predsednik Dord V. Bu i koji je kasnije dobio
naziv TARP (Program za spaavanje problematine imovine),
amerika vlada je trebalo da iskoristi barem 700 milijardi do
lara novca poreskih obveznika za kupovinu toksine aktive
koja je pretila da potpuno ugui finansijski sistem.
29
Ipak, predsednik Bu nije ba tako tum aio sve to. O n

je tvrdio da plan o kom e je re uopte nije socijalistiki,
ve je to samo nastavak amerikog sistema slobodnog preduzetnitva, koji poiva na uverenju u to da savezna vlada
treba da intervenie na tritu samo onda kada je to stvarno
neophodno. Tako je, po njegovom miljenju, nacionaliza
cija jednog velikog del finansijskog sektora bila samo jedna
od tih neophodnih stvari koje m ora da obavi savezna vlada.
Razume se, izjava predsednika Bua klasian je i veoma
reit prim er potpuno izvitoperenog politikog diskursa,
kada se kae jedno, a misli neto sasvim drugo: tako se jed
na od najveih dravnih intervencija u ljudskoj istoriji lano
predstavlja kao najobiniji potez u trinom procesu. M eu
tim , Bu je tim svojim recima uspeo da ogoli klimave tem e
lje na kojima poiva m it o slobodnom tritu. Kao to se iz
njegove izjave moe sasvim jasno videti, ta je stvarno neop
hodna dravna intervencija prim erena kapitalizm u slobod
nog trita sasvim je relativno. N e postoje nauno definisane
granice slobodnog trita.
A ako nema nieg svetog u vezi s bilo kojom odreenom
trinom granicom koja eto tako postoji, onda je svaki p o
kuaj da se ta ili neka druga granica prom eni isto onoliko
legitim an koliko je legitim no i nastojanje da se svaka takva
granica odbrani. Zaista moemo rei da istorija kapitalizma
predstavlja neprestanu borbu oko granica trita.
M noge stvari koje su danas van granica trita dospele su
u taj prostor politikim odlukam a, a ne trinim procesima
- bilo da je re o trgovini ljudima, poslovima u dravnom
aparatu, glasovima biraa, pravosudnim odlukam a, m estim a
na fakultetim a ili lekovima za iji prom et nije izdata dozvo
la. Jo uvek im a pokuaja da se bar neke od tih stvari ilegalno
kupe (podm iivanjem dravnih funkcionera, sudija ili bira
a) ili da se kupe legalno (angaujui skupe advokate kako
30
Stvar br. 1
bi se na sudu dobila parnica, ili davanjem novanih priloga

politikim strankam a itd.), ali, ak i ako je oigledno da p o
stoje kretanja i u jednom i u drugom smeru, oigledno je da
je tendencija da te stvari vie ne budu na tritu.
Kada je re o robi koja je i dalje predm et trgovine, vre
m enom je uvedeno vie regulative. U poreenju sa situaci
jom od pre nekoliko decenija, danas im am o stroe propise
o tom e ko ta moe da proizvodi (npr. postoje sertifikati
za organski uzgoj ili proizvodnju), ureeno je kako se neka
roba moe proizvoditi (time to su, na primer, uvedena ogra
nienja za emitovanje ugljen-dioksida) i kako se neto moe
prodavati (utvrena su, na primer, pravila o tom e kako p ro
izvodi moraju da budu etiketirani i na koji se nain prihvata
vraena roba).
Sem toga, ako dalje razmiljamo o politikoj prirodi tog
procesa, videemo da je ponovno iscrtavanje granica trita
povremeno proricalo u znaku estokih sukoba. Amerikanci
su vodili graanski rat oko slobodne trgovine robljem (iako
je slobodna trgovina robom - odnosno carinsko pitanje - tu
takoe predstavljala vaan problem ).1 Britanska vlada je vo
dila Opijumski rat protiv Kine kako bi obezbedila slobodnu
trgovinu opijumom. Propisi o slobodnom tritu dejeg rada
prim enjeni su samo zbog estokih borbi koje su vodili socijal
ni reformatori o emu sam ve govorio na prethodnim strani
cama. Zabrana slobodnog trgovanja poslovima u dravnom
aparatu ili glasovima biraa naila je na estok otpor politi
kih stranaka koje su kupovale glasove i akom i kapom delile
poslove u dravnoj upravi kako bi nagradile sebi odane ljude.
Ta praksa je okonana tek zahvaljujui i jedino zahvaljujui
kombinaciji politikog aktivizma, izbornih reformi i prom ena
pravila zapoljavanja u dravnoj upravi.
Priznajui da su granice trita maglovite i nejasne i da
se ne m ogu objektivno utvrditi, pokuajm o da shvatimo da
31
ekonom ija nije nauka na nain na koji su to fizika ili hernija;

ekonom ija je politiko pregnue. Ekonom isti koji su zago
vornici slobodnog trita ele da poverujete u to da se pra
vilne granice trita m ogu nauno utvrditi, ali to nije tano.
Ako se granice onoga to prouavate ne m ogu nauno utvr
diti, onda se vi zapravo ne bavite naukom.
Iz te perspektive, protivljenje novim propisim a zapravo
nije nita drugo do zagovaranje zadravanja statusa kvo k o
liko god da je to postojee stanje nepravino po miljenju
nekih ljudi. Ako kaete da postojee propise treba ukinuti,
vi zapravo kaete da treba proiriti dom en trita, to znai
da onim a koji imaju novca treba dati vie ovlaenja u tom
podruju, budui da se tritem upravlja po sistemu jedan
dolar jedan glas.
Prema tom e, kada ekonom isti koji su zagovornici slo
bodnog trita kau da odreeni propis ne treba uvesti zato
to bi se njim e ograniila sloboda odreenog trita, oni
samo izraavaju politiki stav, a taj njihov politiki stav svodi
se na odbacivanje upravo onih prava koja predloeni zakon
treba da odbrani. O grnuli su se ideolokim platom i pretva
raju se da njihova politika zapravo nije politika, ve da je
to objektivna ekonom ska istina, dok je politika svih drugih
ljudi uistinu politika. M eutim , oni su isto onoliko politi
ki motivisani koliko su politiki m otivisani i njihovi protiv
nici. Raskid sa iluzijom objektivnosti trita prvi je korak na
p u tu ka razumevanju kapitalizma.
32
Stvar br. 2
Preduzeima ne treba upravljati
u interesu njihovih vlasnika
ta vam kau ?
Akcionari poseduju preduzea. Z ato preduzeim a treba
upravljati u njihovom interesu. To nije samo m oralistika
teza. Akcionarima nisu zajemena nikakva fiksna plaanja,
dok jesu zaposlenima (koji imaju fiksne plate), isporuiocima iliti snabdevaima (kojima se plaaju utvrene konkret
ne cene), bankam a-kreditorim a (kojima se plaaju fiksne
kam atne stope) i svima ostalima koji su na ovaj ili onaj nain
ukljueni u poslovanje. Prihod akcionara zavisi od poslova
nja preduzea i to im daje najvei podsticaj da obezbede da
preduzee dobro posluje. Ako preduzee ode u steaj, akcio
nari gube sve, dok svi ostali akteri dobijaju bar neto. Tako
se moe rei da akcionari snose rizik koji ne vai za ostale
koji su povezani s preduzeem , a to ih podstie da m aksi
m alno poboljaju poslovanje preduzea. Kada upravljate
preduzeem za dobrobit akcionara, onda ete u najveoj
moguoj m eri uveati njegov profit (ono to ostaje poto se
isplate svi fiksni izdaci), a tim e ete onda m aksimalno uvea
ti i drutveni doprinos preduzea.
A ta vam ne kau ?
Akcionari m ogu biti vlasnici korporacija, ali, kao najpokretljiviji akteri, oni esto najmanje brinu za dugoronu
budunost preduzea (sem ako su toliko veliki da zapravo
33
ne m ogu da prodaju svoje akcije, a da pritom ne izazovu

ozbiljan poremeaj celokupnog poslovanja). Samim tim ,
akcionari, posebno oni manji, m ada ne iskljuivo mali akcionari, radije se opredeljuju za one korporativne strategije
koje m aksimalno uveavaju kratkoroni profit, obino po
cenu dugoronih ulaganja, i koje m aksim alno uveavaju di
vidende od tog profita, to jo vie slabi dugoronu perspek
tivu preduzea jer se smanjuje zadrani deo profita koji bi se
mogao iskoristiti za ponovno ulaganje. Ako se preduzeem
upravlja samo za dobrobit akcionara, tim e se esto smanjuje
potencijal za dugoroni rast istog tog preduzea.
K arl M arks u slubi odbrane kapitalizm a

Verovatno ste primetili da nazivi m nogih preduzea u anglofonom svetu sadre u sebi slovo L - PLC, LLC, L td itd. U svim
tim skraenicama slovo L oznaava re ogranieno - limited,
to ovde treba da znai ograniena odgovornost - pa otud
imamo PLC kao javno preduzee sa ogranienom odgovorno
u (public limited company), drutvo sa ogranienom odgo
vornou {LLC - limited liability company) ili samo privatna
akcionarska drutva {limitedcompany - Ltd). Kad se kae ogra
niena odgovornost, to znai da e ulagai, ako preduzee ban
krotira, izgubiti samo onoliko koliko su uloili u to preduzee
(svoj udeo).
O n o to, m eutim , m oda niste shvatili, jeste da te rei
na veliko L - lim ited liability - ograniena odgovornost
jesu upravo ono to je om oguilo savremeni kapitalizam.
Danas se takav oblik organizovanja preduzea uzim a zdravo
za gotovo, ali nije uvek bilo tako.
Pre no to je u Evropi 16. veka otkriveno to to danas na
zivamo drutvom sa ogranienom odgovornou - odnosno
34
Stvar br 2
joint-stock company, to odgovara izrazu privatno akcionar

ske drutvo, koji je tada bio u upotrebi - poslovni ljudi su
m orali da rizikuju svu svoju imovinu kad bi zapoeli neki
poslovni poduhvat. Kad kaem svu imovinu, zaista tako
i mislim, bez preterivanja - ne samo linu imovinu (neo
graniena odgovornost znaila je da poslovni ovek koji je
bankrotirao m ora da proda svu svoju linu imovinu da o t
plati dugove) ve i linu slobodu (zato to je postojala real
na opasnost da ovek padne u duniki zatvor ako prekri
ugovornu obavezu i ne vrati dugove). Ako se sve to ima na
umu, onda moe delovati kao pravo udo da se iko uopte
odluivao da zapone neki poslovni poduhvat.
Naalost, ak i posle otkria ograniene odgovornosti, u
praksi je bilo veoma teko da se taj oblik stvarno prim eni sve
negde do sredine 19. veka - bila je potrebna kraljevska p o
velja da bi se moglo osnovati preduzee sa ogranienom od
govornou (odnosno, za one koji su iveli u republici, bila
je potrebna posebna vladina povelja). Smatralo se da oni koji
upravljaju preduzeem sa ogranienom odgovornou, a da
pritom nemaju sto posto vlasnitvo nad tim preduzeem ,
preuzimaju prekom eran rizik zato to deo novca kojim ras
polau i koji ulaui rizikuju nije njihov. U isto vreme, oni
koji su ulagali sredstva u preduzee sa ogranienom odgo
vornou, a da pritom nisu rukovodili njime, postajali su u
manjoj m eri oprezni i budni kada je re o nadzoru nad upra
vom preduzea, budui da su njihovi rizici bili ogranieni
(ba kao i njihova ulaganja). Adam Smit, otac ekonomije i
svetac zatitnik kapitalizm a slobodnog trita, upravo se na
tom osnovu protivio ogranienoj odgovornosti. uvena je
njegova tvrdnja da su direktori [drutava sa ogranienom
odgovornou]... pre upravitelji tueg novca nego svog, vla
stitog, pa se ne moe oekivati da e oni nad njim bdeti sa
istom brinom panjom kao to ortaci u nekom privatnom
35
trgovakom drutvu [tj. ortakluku, koji zahteva neogranie

nu odgovornost] esto bdiju nad svojim novcem.2
Z ato su zemlje po pravilu odobravale poslovanje sa ogra
nienom odgovornou samo izuzetno velikim i rizinim
poslovnim poduhvatim a za koje se smatralo da su u naci
onalnom interesu, kao to je holandska Istonoindijska
kom panija osnovana 1602. godine (i njen zakleti takmac,
britanska Istonoindijska kom panija), kao i po zlu poznata
britanska K om panija Junog m ora, iji je spekulativni meh u r prsnuo 1721. godine i za nekoliko narednih generacija
osram otio naziv kom panije sa ogranienom odgovornou.*
Sredinom 19. veka, m eutim , kada su se pojavile velike
industrijske kom panije, kao to su eleznice, eliane i fabri
ke hemijskih proizvoda, potreba za ogranienom odgovor
nou postala je nasuna. Postojao je sasvim mali broj ljudi
koji su imali dovoljno veliko lino bogatstvo da bi mogli
da izgrade i otvore elianu ili eleznicu sami, bez pom oi
*
Kompanija Junog mora osnovana u Londonu 1712. radi trgovine s

Junom Amerikom. Poslovala je uobiajeno za to vreme, uglavnom
prodajui roblje, a onda se 1719. u njoj pojavio izvesni Don Blant,
vet i slatkoreiv trgovac, koji je uspeo da ubedi vladu kralja Dorda I da e njegova kompanija preuzeti nacionalni dug od 51 mili
on funti, samo da vlada u zamenu za dravni anuitet na ime otplate
duga od 1,5 miliona funti primi deonice te kompanije. irio je prie
o nepreglednoj zlatnoj ili otkrivenoj u Junoj Americi, pa su akcije
kompanije, koje su u januaru 1720. vredele neto malo vie od 100
funti, ve u julu dosegle nominalnu vrednost od 1.000 funti, s ten
dencijom rasta. Zavladala je investiciona euforija kojoj nije odoleo
ni Isak Njutn. O n je prvo uloio manji iznos, da bi posle izvesnog
vremena prodao te akcije i zaradio skoro 7.000 funti, uz prinos od
sto posto. Potom je uloio celokupnu uteevinu, tadanjih 20.000
funti, koju je izgubio u klasinoj piramidalnoj prevari. Krajem avgusta vrednost akcija je polako poela da se topi, da bi se u septembru
sunovratila {prim. prev.).
36
Stvar br. 2
drugih, pa su zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike p o

stepeno, ali sigurno, jedna za drugom , u 19. veku uvele taj
oblik poslovanja u privredni ivot; prva je to uinila vedska
1844, potom Velika Britanija 1856, a ostale su ih sledile to
kom ezdesetih i sedam desetih godina 19. veka.
Nepoverenje prem a preduzeim a sa ogranienom odgo
vornou ipak nije sasvim nestalo. Jo krajem 19. veka, ne
koliko decenija posle uvoenja opte ograniene odgovor
nosti u Velikoj Britaniji, ljudi su se m rtili na pom en sitnih
poslovnih ljudi koji su, aktivno upravljajui svojim preduzeem, nastojali da ogranie odgovornost za dugove oslanjaju
i se na sistem ograniene odgovornosti, ako je suditi prem a
jednoj uticajnoj knizi o istoriji poslovnog ivota u Zapadnoj
Evropi.3
Zanimljivo je da je jedan od prvih ljudi koji je shvatio
znaaj ograniene odgovornosti za razvoj kapitalizma bio
upravo Karl Marks, koji slovi za zakletog neprijatelja kapi
talizma. D o k su se m nogi njegovi savremenici, zagovornici
slobodnog trita (i A dam Smit, koji im je prethodio) pro ti
vili ogranienoj odgovornosti, M arks je shvatio da je upravo
to sistem koji e om oguiti pokretanje velikog iznosa kapi
tala neophodnog za nove industrijske grane teke i hemijske
industrije koje su se upravo pojavile; ogranienom odgo
vornou smanjivao se rizik kome su se izlagali pojedinani
ulagai. Kada je 1865, u vreme dok je berza jo bila samo
uzgredna, sasvim sporedna radnja u kapitalistikoj drami,
pisao o tom e, M arks je bio u tolikoj m eri vizionar da je preduzee sa ogranienom odgovornou nazvao najviim
dosadanjim stupnjem razvoja kapitalistike proizvodnje.
Kao i njegovi neistomiljenici koji su se zalagali za slobodno
trite, M arks je bio potpuno svestan tendencije da sistem
ograniene odgovornosti podstakne rukovodioce preduzea
da preuzimaju prekom erne rizike i kritikovao je tu pojavu.
37
23 stvari koje vam ne kozu o kapitalizm i
O n je, m eutim , smatrao d a je to samo nuspojava ogrom nog

m aterijalnog napretka kojem e posledica biti upravo ta in
stitucionalna novina. Razume se, u toj odbrani novog kapi
talizma od kritiara koji su zagovarali slobodno trite, nije
ni Marks bio bez skrivenog motiva. O n je smatrao d a je preduzee sa ogranienom odgovornou samo prelazna faza
ka socijalizmu, u tom smislu to odvaja rukovodstvo preduzea od imovine, to om oguuje da se eliminiu kapitalisti
(jer oni sada vie ne upravljaju kom panijom ), a da se pritom
ne ugrozi m aterijalni napredak ostvaren u kapitalizmu.
S m rt kapitalistike klase
Marksovo predvianje da e novi kapitalizam zasnovan na
kom panijam a sa ogranienom odgovornou u trti p u t so
cijalizmu nije se ostvarilo. M eutim , pokazalo se da je bio
neverovatno sposoban prorok kada je predvideo da e nova
institucija opte ograniene odgovornosti uvesti proizvodne
snage kapitalizm a u jednu novu ravan.
U poznom 19. i ranom 20. veku upravo je institut ogra
niene odgovornosti u ogromnoj m eri ubrzao akumulaciju
kapitala i tehnoloki napredak. Kapitalizam je iz sistema
m alih radionica, m esarnica i pekara koje su postojale u vreme Adam a Smita, gde je u svakoj od tih m alih radionica bilo
zaposleno najvie desetak ljudi koji su imali jednog gazdu,
vlasnika same radionice, preobraen u sistem velikih korpo
racija koje su zapoljavale stotine, ak i hiljade ljudi, gde su
se na spisku zaposlenih nalazili i najvii rukovodioci preduzea, a same kom panije su se odlikovale izuzetno sloenom
organizacionom strukturom . U poetku se inilo da nije na
roito bitan problem menaderske inicijative u preduzeim a
sa ogranienom odgovornou - to je onaj problem od koga
38
Stvar br. 2
se ranije dugo strahovalo, da e m enaderi, poigravajui se

tuim novcem, preuzim ati prekom erne rizike. U ranim da
nim a ograniene odgovornosti, m nogim velikim preduzeima upravljali su harizm atini preduzetnici - kakvi su bili
H enri Ford, Tomas Edison ili E ndru Karnegi, koji su i sami
bili vlasnici velikog del preduzea kojima su upravljali. Iako
su oni, koji su u isti m ah bili delim ini vlasnici i potpuni
rukovodioci preduzea m ogli da zloupotrebe poloaj i da
preuzm u prekom erni rizik (to esto i jesu inili), postojalo
je izvesno ogranienje za tu pojavu. Budui da su posedovali
veliki deo preduzea kojima su upravljali, oni su znah da e
i sebi naneti tetu ukoliko donesu neku prekom erno rizinu
odluku. tavie, m nogi m eu njim a bili su ljudi izuzetnih
poslovnih sposobnosti i dalekosenih vizija, pa su i one nji
hove odluke za koje nisu imali veliku m aterijalnu inicijativu
esto bivale superiorne u odnosu na odluke veine rukovo
dilaca koji su u isto vreme bili i stoprocentni vlasnici predu
zea i samim tim imali znatno veu m aterijalnu inicijativu.
M eutim, kako je vreme prolazilo, pojavila se nova klasa
profesionalnih menadera koji su zamenili svoje harizmatine
prethodnike. Kako su kompanije rasle, tako je bilo sve tee
i tee da bilo koji pojedinac poseduje veliki vlasniki udeo u
njima, iako su u nekim evropskim zemljama, kao to je ved
ska, porodice koje su osnovale preduzea (ili fondacije koje
su te porodice imale u svome vlasnitvu) zadravale preteni
akcionarski udeo zahvaljujui zakonskoj mogunosti da izda
ju nove deonice s m anjim glasakim pravima (po pravilu je to
bilo deset procenata, mada se ponekad sputalo i na samo 0,1
posto glasakih prava). Zahvaljujui svim tim promenama,
profesionalni menaderi su vremenom postajali dom inantni
igrai, dok su akcionari u sve veoj meri postajali pasivni kada
je re o odreivanju puta kojim e se kompanija dalje razvijati
i naina na koji e se njome upravljati.
39
O d tridesetih godina 20. veka sve se vie govorilo o raa

nju menaderskog kapitalizma, u kom e su kapitalisti u tra
dicionalnom znaenju te reci - kapetani industrije, kako
su ih zvali viktorijanci - zamenjeni birokratam a od karijere
(istina, birokratam a koji su zaposleni u privatnom sektoru,
ali tim e nisu nita m anje birokrate). Sve je vie rasla zabrinu
tost da e ti unajm ljeni m enaderi upravljati preduzeim a
u sopstvenom interesu, a ne u interesu zakonskih vlasnika,
akcionara. Tvrdilo se da u trenutku kada treba da maksimal
no uveaju profit, menaderi zapravo m aksimalno uveavaju
prodaju (ne bi li m aksimalno uveali samu kom paniju i na
taj nain osnaili sopstveni presti) i neposredno se angauju
u prestinim projektim a koji podstiu njihov ego, ali samoj
kom paniji donose m alo profita, odnosno sasvim malo joj
uveavaju vrednost (mereno berzanskom kapitalizacijom).
Bilo je onih koji su taj uspon profesionalnih m enade
ra prihvatili kao nem inovnu, m ada ne i sasvim dobrodolu
pojavu. Jozef Sum peter (Joseph Schum peter), ameriki eko
nom ista rodom iz Austrije, uven po svojoj teoriji preduzetnitva (vidi Stvar br. 15), tvrdio je etrdesetih godina 20.
veka da e, kako se broj preduzea i njihove razmere budu
uveavali i kako se budu uvodila nauna naela u istraivanje
i razvoj korporacija, herojske preduzetnike iz vrem ena ranog
kapitalizm a zam eniti birokratski profesionalni menaderi.
Sum peter je verovao da e se tim e smanjiti dinam izam kapi
talizma, ali je u tom e video nem inovnost. D on K enet Galbrajt (John K enneth G albraith), ameriki ekonomista, ro
dom Kanaanin, u delim akoja je pisao pedesetih godina 20.
veka takoe je tvrdio d a je uspon velikih korporacija kojim a
e upravljati profesionalni m enaderi nem inovnost, pa p ro
irenje regulative koju donosi vlast i jaanje moi sindikata
predstavljaju jedini nain da se obezbede sile protivtee za
ta preduzea.
40
Stvar br. 2
M eutim , nekoliko decenija posle toga, sve je vei broj

istokrvnih zagovornika privatnog vlasnitva koji su poverovali da menaderske inicijative treba osmisliti na na
in koji e samim m enaderim a om oguiti da m aksimalno
uveaju profit. M nogi izotreni umovi pozabavili su se tim
problem om promiljanja podsticaja, ali se pokazalo da je
sveti gral neuhvatljiv. M enaderi su uvek u m ogunosti da
nau nain da potuju samo slovo, a ne i duh svog ugovora
o radu, posebno onda kada akcionarim a nije lako da provere
da li su slabi rezultati - sa stanovita profita - koje m enader
postie rezultat toga to on nije obratio dovoljno panje na
tu bilansnu stavku ili su pak prouzrokovani dejstvom sila
koje su potpuno van kontrole samog menadera.
Sveti gralili profano saveznitvo?

O nda je osamdesetih godina 20. veka pronaen sveti gral.
Zvao se maksimizacija trine vrednosti akcija. Tvrdilo se da
profesionalni menaderi treba da budu nagraeni srazmerno iznosu koji oni m ogu da donesu akcionarima. A da bi
se to postiglo, dalje se tvrdilo, prvo treba m aksimalno uve
ati profit nem ilosrdnim smanjenjem trokova - izdataka
za plate, ulaganja, zaliha, broj rukovodilaca srednjeg nivoa
itd. Drugo, najvei m ogui deo ostvarenog profita treba
da bude podeljen akcionarima - kroz dividende i ponovni
otkup ve izdatih i na berzi plasiranih akcija. D a bi se m e
naderi podstakli da se ponaaju upravo na taj nain, treba
poveati udeo njihovih kompenzacija u tom smislu da se on
poveava procentualno, srazm em o profitu kompanije, jer e
se oni na taj nain m nogo vie identifikovati sa interesima
akcionara. Z a tu ideju nisu se zalagali samo akcionari ve i
m nogi profesionalni menaderi, m oda ponajvie D ek Vel
41
(Jack W elch), dugogodinji predsednik kom panije Deneral Elektrik, kome se esto pripisuje autorstvo nad izrazom
akcionarska vrednost, koji je prvi p u t upotrebio u jednom
govoru odranom 1981. godine.
U brzo posle tog Velovog govora, maksimizacija trine
vrednosti akcije postala je olienje duha vremena u ameri
kom korporativnom svetu. U poetku je zaista izgledalo da
taj princip odlino funkcionie i za m enadere i za akcionare. U deo profita u ukupnom nacionalnom dohotku, koji je
jo od ezdesetih godina 20. veka pokazivao silaznu tenden
ciju, znatno se uveao sredinom osamdesetih godina, i ota
da neprestano raste.4 Akcionari su u isto vreme dobijali vei
deo tog profita u vidu dividendi, a vrednost akcija je rasla.
Raspodeljeni profit je u ukupnom profitu amerikih k orpo
racija od pedesetih do sedamdesetih godina iznosio 3 5 -4 5
posto, da bi krajem sedam desetih poeo da raste i sada iznosi
oko 60 procenata.5 M enaderi su gledali kako njihove na
knade doslovno probijaju plafon (vidi Stvar br. 14), ali su
akcionari prestali da dovode u pitanje te menaderske na
knade, jer su sami bili vie nego zadovoljni zbog toga to su
dividende i cene akcija neprestano rasle. Ta praksa je ubrzo
zahvatila i druge zemlje - najlake je prihvaena u zemljama
p oput Velike Britanije, koje su imale korporativnu struktu
ru m oi i m enadersku kulturu sline onim a u Sjedinjenim
Dravama, dok je neto tee prihvatana u drugim zemljama;
kasnije emo neto vie o tom e rei.
Taj nimalo sveti savez izmeu profesionalnih menadera i
akcionara u potpunosti je finansiran isterivanjem svih ostalih
aktera u ivotu preduzea (upravo se zbog toga ta pojava znat
no sporije irila na druge bogate zemlje, gde su ti drugi akte
ri imali veu relativnu snagu). Radna mesta su nemilosrdno
kresana, m nogi radnici su ostajali bez posla da bi potom bili
ponovo zaposleni kao nesindikalizovani radnici s manjom
42
Stvar br. 2
platom i manjim brojem radnikih povlastica, a rast plata

je umanjivan i spreavan (esto tako to su poslovni pogoni
prebacivani u druge zemlje - outsourcing - kao to su Kina i
Indija, gde su plate i nadnice male - a katkad je bila dovoljna i
samo pretnja da e se to uraditi). Isporuioci i njihovi radnici
takoe su istiskivani daljim smanjenjem nabavnih cena, dok
je vlada u isto vreme bila izloena pritisku da snizi stope pore
za na dobit korporacija i/ili da obezbedi vie subvencija pretnjom da e, ako to ne uradi, celokupno poslovanje biti preba
eno u zemlje s niim stopama poreza na dobit korporacija
i/ili veim subvencijama. Usled svega toga bitno je uveana
nejednakost dohotka (vidi Stvar br. 13) i u toj naizgled besko
nanoj ekspanziji korporacija, pravom bum u (kome je, razu
me se, doao kraj 2008) ogromna veina stanovnitva SAD i
Velike Britanije mogla je da uiva u (prividnom) prosperitetu
samo tako to je pozajmljivala novac, zaduujui se po dotad
nevienim kam atnim stopama.
Ta neposredna prraspodela dohotka u profit bila je ve
sama po sebi dovoljno loa; m eutim , stalno rastui udeo
profita u nacionalnom dohotku od osamdesetih godina 20.
veka uopte nije bio pretoen u vea ulaganja (vidi Stvar br.
13), to je predstavljalo dodatnu negativnost. U sutini, ako
gledamo ulaganja prema udelu u amerikom nacionalnom
proizvodu, videemo da su ona u sutini pala, umesto da ra
stu, tako da su osamdesetih godina 20. veka iznosila 20,5 p o
sto da bi potom , u periodu 1990-2009. bila svedena na 18,7
posto. To bi moglo da bude prihvadjivo da je ta nia stopa
ulaganja bila nadoknaena efikasnijim korienjem kapitala,
uz poveanje stope rasta. M eutim, stopa rasta dohotka po
stanovniku u SAD pala je sa oko 2,6 posto, koliko je godinje
iznosila tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, na
1,6 posto u periodu 1990-2009, to je sam zenit akcionar
skog kapitalizma. U Britaniji, gde su uoene sline prom ene
43
u korporativnom ponaanju, stopa rasta dohotka po stanov

niku pala je sa 2,4 posto, koliko je iznosila ezdesetih i sedam
desetih godina, kada je zemlja navodno bolovala od britan
ske bolesti*, na 1,7 posto u periodu 1990-2009. To znai da
upravljanje kompanijama u interesu akcionara nije od koristi
za privredu ak ni u sasvim standardnom , prosenom smislu
(to znai da ignoriemo preraspodelu dohotka navie).
N i to nije sve. O n o najgore u vezi s maksimizacijom tr
ine vrednosti akcije jeste to to ona ak n i samoj kom paniji
ne donosi m nogo dobra. Najlaki nain da jedno preduzee
m aksimalno uvea profit jeste da smanji trokove, ali je uku
pno poveanje prihoda od svih izvora znatno tee postii
- smanjenjem izdataka za plate tako to e se smanjiti broj
radnih m esta i smanjenjem utroka kapitala tako to e se
ukupne investicije svesti na m inim um . U biranje veeg p ro
fita, m eutim , samo je poetak maksimizacije trine vred
nosti akcije. M aksim alno veliki deo na taj nain ostvarenog
profita treba dati akcionarima u vidu veih dividendi. D ruga
m ogunost je da kom panija iskoristi deo profita da otkupi
akcije koje je sama izdala i plasirala na trite, ime odrava
visoku cenu akcija i na taj nain posredno preraspodeljuje
jo vie profita akcionarima (koji m ogu da ostvare veu ka
pitalnu dobit ako odlue da prodaju deo svojih akcija). Taj
otkup vlastitih akcija ranije je, sve do poetka osamdesetih
godina 20. veka, decenijama iznosio manje od pet procenata
profita amerikih korporacija, ali je otada neprestano rastao,
tako da je 2007. dosegao nezamislivih 90 posto, odnosno
apsurdnih 280 posto 2008. godine.6 Ameriki ekonomista,
strunjak za pitanja poslovanja Vilijam Lazonik (W illiam
Britanska bolest - talas trajkova koji je sedamdesetih i poetkom

osamdesetih godina minulog veka potresao Britaniju smatran je en
demskom boleu britanskog drutva (prim. prev.).
44
Stvar br. 2
Lazonick) procenjuje da kom panija Deneral M otors ne

bi imala problem a da pronae 35 m ilijardi dolara, koliko joj
je 2009. bilo potrebno da izbegne bankrot, da samo nije p o
troila 20,4 milijarde dolara izm eu 1986. i 2002. godine na
otkup vlastitih akcija, nego da je taj novac uloila u banku,
kao depozit (s godinjom kam atom , po odbitku poreza na
kapitalnu dobit, od 2,5 posto).7 O d tog razuzdanog razbaci
vanja profita na otkup vlastitih akcija ogrom nu korist imali
su i profesionalni menaderi, jer su oni, zahvaljujui ugovor
nim opcijama o akcijskim paketima, i sami posedovali znat
nu koliinu akcija.
Sve to nanosi tetu dugoronim perspektivama kom pani
je. Smanjenje broja radnih mesta moe na kratak rok pove
ati produktivnost, ali istovremeno moe doneti negativne
dugorone posledice. M anji broj radnika za isti posao znai
poveanje intenziteta rada, to znatno vie umara radnike, pa
oni lake gree, ime se sniava kvalitet proizvoda i tako uma
njuje ugled preduzea. to je vanije, pojaana nesigurnost
zbog stalne pretnje smanjenjem broja radnih mesta obeshra
bruje radnike i odvraa ih od ulaganja u sticanje vetina koje
su potrebne i korisne upravo za to preduzee, pa se time p o
driva proizvodni potencijal preduzea. Vee dividende i vei
ponovni otkup deonica smanjuju onaj deo profita koji se ne
raspodeljuje vlasnicima nego treba da se investira u sredstva
same kompanije, a upravo taj deo predstavlja glavni izvor kor
porativnih ulaganja u SAD i drugim bogatim kapitalistikim
zemljama, ime se smanjuje ukupna stopa ulaganja. Uticaj
smanjenih ulaganja ne mora se osetiti na kratak rok, ali dugo
rono gledano dovodi do zaostalosti proizvodne tehnologije
kompanije i ugroava njen opstanak na tritu.
Ali, zar akcionari ne bi trebalo da se zabrinu zbog toga.
Kao vlasnici kom panije, zar nisu upravo oni ti koji e najvie
izgubiti ako njihova kom panija dugorono krene silaznom
45
23 stvari koje vam ne kozu o kapitalizm u
putanjom ? Nije li osnovni smisao toga to je neko vlasnik

odreenog dobra - svejedno da li je re o kui, zemljinoj
parceli ili preduzeu - da se taj neko stara o dugoronoj p ro
duktivnosti te imovine? Ako vlasnici doputaju da se sve to
dogodi, tvrdie oni koji zagovaraju odravanje postojeeg
stanja, m ora biti da je to stoga to oni to ele, ma koliko to
posm atraim a m oglo delovati suludo.
Naalost, uprkos tom e to su zakonski vlasnici preduzea, upravo su akcionari ponajm anje opredeljeni za dugoro
nu odrivost preduzea m eu svim razliitim ekonomskim
akterima. O n i su, naime, ti koji m ogu najlake da izau iz
preduzea - sve to treba da urade jeste da prodaju svoje
akcije, pa ako treba i uz neznatni gubitak, dokle god su d o
voljno pam etni da se ne dre kao pijan plota predugo za to
preduzee ako se ve vidi da m u je kraj na pom olu. N asuprot
tom e, ostalim akterim a u ivotu istog tog preduzea, kao to
su radnici i isporuioci sirovina, znatno je tee da napuste
preduzee i nau neki drugi angaman, jer verovatno ima
ju akum uliranu vetinu i kapitalno vrednu oprem u (kada je
re o isporuiocima) koje su specifine ba za preduzea s
kojima posluju. Samim tim, njihov ulog je m nogo vei, od
nosno, njim a je m nogo vie stalo do dugorone odrivosti
preduzea nego veini akcionara. Upravo zbog toga maksimizacija trine vrednosti akcije nanosi tetu kom paniji, ba
kao i privredi u celini.
Najgluplja ideja na svetu

Ograniena odgovornost omoguila je ogrom an napredak
proizvodnih snaga oveanstva jer je om oguila da se na
gomila ogrom na koliina kapitala, upravo zato to je akcionarima ponuen jednostavan izlazak iz poslovanja, ime je
46
Stvar br. 2
smanjen rizik koji svako ulaganje nosi sobom. M eutim , u

isto vreme, sama ta lakoa izlaska iz nekog poslovnog podu
hvata upravo i jeste ono zbog ega akcionari postaju nepouz
dani uvari dugorone budunosti preduzea.
Zato je veina bogatih zemalja van angloamerikog sveta
pokuala da smanji uticaj slobodnih akcionara i da odri (pa
ak i da formira) grupu dugoronih aktera (koja obuhvata i
neke akcionare) pom ou raznih form alnih i neformalnih
sredstava. U m nogim zemljama sama vlada je zadrala zna
tan akcionarski udeo u kljunim preduzeima - bilo da se to
ini neposredno (npr. Reno u Francuskoj ili Folksvagen
u Nemakoj) ili indirektno, kroz vlasnitvo u dravnim ban
kama (npr. Francuska, Koreja) i tu onda deiuje kao stabilni
akcionar. Kao to je ve reeno, zemlje poput vedske dopu
stile su razliita glasaka prava za razliite klase akcija, to je
omoguilo porodicama-osnivaima da zadre znatnu kon
trolu nad korporacijom, a da istovremeno omogue dodatnu
kapitalizaciju. U nekim zemljama, postoje i oblici formalnog
predstavnitva zaposlenih, koji su u veoj m eti orijentisani na dugorone ciljeve nego plivajui akcionari i ti pred
stavnici uestvuju u rukovodstvu kompanije (npr. prisustvo
predstavnika sindikata u nadzornim odborim a preduzea u
Nemakoj). U Japanu su preduzea svela na m inim um uticaj
nestabilnih akcionara tako to su uveli sistem unakrsnog akcionarstva m eu prijateljskim ili saradnikim kompanijama.
Posledica takvog postupanja jeste to to je profesionalnim
menaderima i plivajuim akcionarima znatno tee da for
miraju profani savez u tim zemljama, iako se i njima mnogo
vie dopada m odel maksimizacije trine vrednosti akcije, s
obzirom na oigledne koristi koje im taj m odel donosi.
Budui da su p o d velikim uticajem, ako ne i po d p otpu
nom kontrolom , dugoronih aktera, kom panije u tim ze
mljama ne otputaju lako radnike, ne istiskuju snabdevae
47
sirovinama, ne zanem aruju investicije i ne koriste profit

prvenstveno za isplatu dividendi i ponovni otkup ve izdatih i na trite plasiranih akcija kao to to ine amerike i
britanske kom panije. Sve to znai da ta preduzea, dugoro
no gledano, m ogu biti vitalnija od amerikih britanskih
kom panija. Razmislite samo o tom e kako je Deneral M o
tors proerdao vlastiti poloaj apsolutne dominacije u svetskoj industriji autom obila da bi na kraju bankrotirao, dok je
u isto vreme prednjaio kada je re o maksimizaciji trine
vrednosti akcije tim e to je neprestano smanjivao broj rad
n ih mesta i uzdravao se od ulaganja u poboljanje i proi
renje proizvodnje (vidi Stvar br. 18). Sva slabost te strategije
rukovodstva Deneral M otorsa orijentisane iskljuivo na
kratkoronu dobit bila je potpuno oigledna bar od kraja
osamdesetih godina 20. veka, ali se od te strategije nije odu
stajalo, ve je ona sprovoena sve do bankrotstva 2009. go
dine zato to je donosila korist i m enaderim a i akcionarima,
m ada je za sve to vreme p otpuno onesposobila kom paniju.
Upravljanje preduzeim a u interesu nestabilnih, kole
bljivih akcionara ne samo da je pogreno i nepravino ve
je i neefikasno, i to koliko sa stanovita nacionalne privrede,
toliko i sa stanovita samog preduzea. Kako je D ek Vel
nedavno priznao, akcionarska vrednost je verovatno naj
gluplja ideja na svetu.
48
Stvar br. 3
Veina ljudi u bogatim zemljama plaena je
vie nego to bi trebalo da bude plaena
ta vam kau?
U trinoj privredi ljude nagrauju prema produktivnosti
koju ostvare. Okorelim liberalima moe biti teko da prihvate
da jedan veanin dobije 50 puta vie nego jedan Indus za isti
posao, ali to je odraz njihove relativne produktivnosti. Poku
aj da se vetaki smanje te razlike - na prim er tako to e se
u Indiji zakonom propisati m inimalna plata - dovode samo
do toga da se nepravino i neefikasno nagrauju pojedinani
talenti i napori pojedinca. Jedino slobodno trite rada moe
efikasno i pravino nagraditi ljude koji to zasluuju.
A ta vam ne kau?
O snovni razlog drastinih razlika u platam a izm eu boga
tih i sirom anih zemalja ne lei u razlici izm eu p roduk
tivnosti radnika, ve pre svega u kontroli imigracije. D a je
imigracija slobodna, veina radnika u bogatim zemljama
m ogla bi da bude i stvarno bi bila zamenjena radnicim a iz
sirom anih zemalja. Drugaije reeno, plate su um nogom e
politiki odreene. D ruga strana te medalje jeste to da su
siromane zemlje siromane ne zato to imaju sirom ano
stanovnitvo, iji m nogi pripadnici m ogu da konkuriu
svojim kolegam a u bogatim zemljama i da ih nadigraju u
toj utakm ici, ve su siromane zbog svojih bogatih ljudi,
od kojih veina ne moe da nadjaa svoje kolege u bogatim
49
23 stvari koje vam n eka iu o kapitalizm u
zemljama. To, m eutim , ne znai da bogati ljudi u bogatim

zemljam a sad m ogu sami sebe da potapu p o leim a i dive
se vlastitoj blistavosti i um eu. N jihova velika produktiv
nost m oguna je samo zahvaljujui istorijski nasleenim
kolektivnim institucijam a na koje se oni oslanjaju. Trebalo
bi da odbacim o m it o tom e da nas plaaju shodno vrednosti svakog od nas kao pojedinca, ako elimo da izgradim o
istinski pravino drutvo.
Vozi pravo napred... ili obii kravu (i riku)

Voza autobusa u N ju D elhiju zarauje oko 18 rupija na sat.
Njegov kolega u Stokholm u zarauje oko 130 kruna, to je,
prem a kursu iz leta 2009, iznosilo 870 rupija. Drugaije re
eno, vedski voza dobija gotovo 50 p u ta vie od svog indij
skog kolege.
Ekonom ija slobodnog trita kae nam da, im je neto
skuplje od slinog, uporedivog proizvoda, to to je skuplje
m ora biti i bolje. Drugaije reeno, kada su trita slobodna,
za proizvode (a to obuhvata i usluge rada) plaa se onoli
ko koliko ti proizvodi i usluge vrede. Dakle, ako vedskom
vozau - nazvaemo ga Sven - plaaju 50 puta vie nego
indijskom vozau - njega emo zvati Ram - m ora biti da
je to zbog toga to je Sven 50 puta produktivniji kao voza
autobusa nego to je to Ram.
N a kratak rok, m oda e priznati neki (m ada ne svi) eko
nom isti koji su zagovornici slobodnog trita, ljudi m ogu
platiti prekom erno visoku cenu za neki proizvod zbog
m ode, odnosno trenutne popularnosti. N a primer, ljudi su
plaali sum anuto visoke cene za toksinu aktivu u poslednjem fmansijskom bum u (onom e koji se izm etnuo u najve
u recesiju jo od doba Velike depresije) zato to su upali u
50
Stvar br. 3
zamku spekulativne pom am e. M eutim , tvrdie vam ti isti

ekonomisti, to ne moe dugo da traje, zato to ljudi pre ili
kasnije spoznaju pravu vrednost stvari (vidi Stvar br. 16).
Slino tome, ak i ako nekom nedovoljno kvalifikovanom
radniku nekim udom poe za rukom da se na prevaru d o
m ogne dobro plaenog posla (npr. tako to e falsifikovati
potvrdu o zavrenoj koli) ili tako to e blefirati prilikom
razgovora za posao, on e ubrzo biti otputen i zamenjen,
im se bude shvatilo da on nem a produktivnost kojom bi
mogao da opravda svoju platu. Prema tome, glasi dalje ta
teza, ako Sven dobija 50 puta vie nego Ram, to znai da on
m ora proizvoditi 50 puta vie nego Ram.
Ipak, da li je to ba tako? Z a poetak, da probam o da
utvrdim o da li je uopte m ogue da neko vozi autobus 50
puta bolje nego to to ini neko drugi? ak i ako nam poe
za rukom da pronaem o nain za kvantitativno merenje
kvaliteta vonje, da li je tolika razlika u produktivnosti vo
nje uopte mogua? M oda jeste ako uporedim o profesio
nalne vozae na autom obilskim trkam a, kao to su M ihail
umaher ili Luis H am ilton, s nekim izrazito nekoordinisanim osamnaestogodinjakom koji tek to je stekao vozaku
dozvolu. M eutim , jednostavno ne m ogu da zamislim kako
bi obian, standardan voza autobusa m ogao da vozi 50
puta bolje od drugog.
Sem toga, ako emo se uopte baviti poreenjim a, sva je
prilika da je Ram znatno vetiji voza od Svena. Razume se,
Sven moe da bude dobar voza prem a vedskim standar
dima, ali da li je on ikada u ivotu m orao da izbegne kra
vu, to Ram neprestano m ora da radi? O n o to se tokom
najveeg del Svenovog radnog vremena trai od njega jeste
sposobnost da vozi pravo (dobro, u redu, uzeemo u obzir i
nekoliko manevara koji su m u potrebni da bi izaao na kraj
s pijanim vozaima subotom uvee), dok Ram m ora gotovo
51
svakog trenutka koji provede za volanom da vozi kroz guvu

riki, ljudi na biciklima koji su jo pritom natovareni tere
tom i zaprenih vozila. Prema tome, ako emo se osloniti
na logiku slobodnog trita, jasno je da Ram treba da bude
plaen vie nego Sven, a ne Sven vie nego Ram.
D a bi vam doskoili, ekonomisti koji su zagovornici slo
bodnog trita mogli bi da tvrde da Sven dobija veu platu
zato to ima vei ljudski kapital, tj. znanje i vetinu koje je
akumulirao obrazovanjem i vebom. Zaista, gotovo je sigurno
daje Sven zavrio srednju kolu, to znai daje 12 godina gulio
klupu, dok Ram verovatno jedva srie slova, poto je tam o negde u svom selu u Radastanu zavrio samo petogodinju kolu.
M eutim , samo mali deo tog dodatnog ljudskog kapitala
koji je Sven stekao tokom sedam godina koliko se kolovao
due nego Ram stvarno moe biti znaajan za vonju auto
busa (vidi Stvar br. 17). Sasvim je izvesno da m u za vonju
uopte nije potrebno da bilo ta zna o ljudskim hrom ozom im a ili o ratu koji je vedska 1809. vodila s Rusijom; i bez
toga moe sasvim lepo da vozi autobus. Prema tom e, obja
njenje za to to Sven zarauje 50 p u ta vie od Ram a sigurno
nije u tom viku ljudskog kapitala koji on poseduje.
Glavni razlog zbog koga je Sven plaen 50 pu ta vie nego
Ram lei - da budem o ovde sasvim otvoreni - u protekci
onizm u: vedski radnici su kontrolom imigracije zatieni
od konkurencije koju bi m ogli da im predstavljaju radnici
iz Indije i drugih sirom anih zemalja. K ad bolje razmislite o
svemu tome, videete da nema pravog razloga zbog koga svi
vedski vozai autobusa, ili, kad ve o tom e priam o, glavni
na radne snage u vedskoj (kao i u bilo kojoj drugoj bogatoj
zemlji) ne bi m ogla da bude zamenjena radnicim a iz Indije,
Kine ili Gane. Veina tih stranaca bila bi vie nego zadovolj
na kada bi dobila jo samo deli plate koja se redovno ispla
uje vedskim radnicim a, a svi oni bi bar jednako dobro, ako
52
Stvar br. 3
ne i bolje, bili u stanju da obavljaju poslove svojih vedskih

kolega. I ne govorim o ovde samo o nekvalifikovanim rad
nicima, kao to su istai ulica ili higijeniari. Postoji veliki
broj inenjera, bankara i program era koji sprem ni ekaju u
angaju, Najrobiju ili K itu i istog asa bi m ogli da zamene
svoje kolege u Stokholm u, Linetingu ili M almeu. M eu
tim , ti radnici ne m ogu da uu na vedsko trite rada zato
to, opet zbog kontrole imigracije, ne m ogu slobodno da
emigriraju u Svesku. Usled toga, vedski radnici m ogu da
zahtevaju 50 p u ta vee plate od indijskih radnika, uprkos
injenici da m nogi m eu njim a nem aju nita veu produk
tivnost od produktivnosti indijskih radnika.
Slon usred sobe

Ova naa pria o vozaima autobusa ukazuje na to da p o
stoji onaj ve poslovini slon koji se nalazi usred sobe i svi se
prave da ga ne vide, iako se neprestano sudaraju sa njim . To
pokazuje da ivotni standard ogrom ne veine ljudi u boga
tim zemljama presudno zavisi od postojanja najdrakonskije
m ogue kontrole nad tritem rada - kontrole imigraci
je. Uprkos tom e, kad govore o vrlinam a slobodnog trita
m nogi jednostavno ne vide kontrolu imigracije, dok je drugi
nam erno ignoriu.
Ve sam izneo tvrdnju (vidi Stvar br. 1) da slobodno tr
ite u sutini ne postoji, ali prim er imigracione kontrole ra
zotkriva ogrom nost razm era regulisanja trita koje postoji
u ekonomijam a navodno slobodnog trita, ali koje m i jed
nostavno ne vidimo.
D o k se ale na zakone koji propisuju m inim alnu zaradu,
zakonske odredbe o radnom vrem enu i razne vetake ula
zne barijere koje sindikati nam eu kada je re o tritu rada,
53
sasvim mali broj ekonom ista uopte pom inje kontrolu im i

gracije kao jednu od tih neugodnih odredaba koje om etaju
funkcionisanje slobodnog trita rada. Jedva da ete nai
ijednog ekonom istu koji e se zalagati za ukidanje kontrole
imigracije. M eutim , ako ele da budu konzistentni, oni bi
m orali da se zalau i za slobodnu imigraciju. injenica da
samo nekolicina njih to ini jo jednom dokazuje tezu koju
sam izneo u Stvari br. 1, a to je da su granice trita politiki
odreene i da su ekonom isti koji su zagovornici slobodnog
trita podjednako politiki nastrojeni koliko i oni koji
ele da reguliu trite.
Razume se, kadakritikujem nekonzistentnost zagovorni
ka slobodnog trita u vezi s kontrolom imigracije, ne tvrdim
da bi tu kontrolu valjalo ukinuti - nema potrebe da to inim
jer (kao to ste dosad ve mogli da shvatite) ne zastupam
slobodno trite.
Zemlje imaju pravo da odlue koliko doseljenika prihvataju i u kojim delovima trita rada im a m esta za imigraci
ju. Sva drutva imaju ograniene sposobnosti za apsorpciju
doljaka koji esto imaju sasvim drukije kulturno naslee i
bilo bi pogreno zahtevati da bilo koja zemlja prekorai tu
granicu. Isuvie brzim prilivom im igranata ne bi se samo
iznenadno poveala konkurentnost na tritu rada ve bi se
do krajnjih granica nategnula fizika i socijalna infrastruk
tura, kao to su stam beni kapaciteti i zdravstvena zatita, i
to bi nem inovno dovelo do trvenja s dom aim stanovni
tvom. Podjednako je vano i pitanje nacionalnog identite
ta, m ada se to ne moe lako kvantifikovati. Uvreeno m i
ljenje po kom e nacije poseduju neprom enljive nacionalne
identitete koji se ne m ogu m enjati i koje ne treba m enjati
zapravo je m it - istina, to je neophodan m it, ali je u sva
kom sluaju m it. M eutim , ako isuvie velik broj im igranata
doe u istom trenutku u jednu zemlju, drutvo koje ih prim a
54
Stvar br. 3
m orae da se suoi s problem im a stvaranja novog nacional

nog identiteta, jer bi bez toga lako m oglo da zapadne u te
koe na p u tu odravanja socijalne kohezije. To samo znai
da treba kontrolisati brzinu i obim imigracije.
To ne znai da se sadanja im igraciona politika bogatih
zemalja ne moe poboljati. M ada je sposobnost svakog
drutva za prihvat doseljenika ograniena, to nikako ne
znai da je broj stanovnitva neto to je jednom za svag
da utvreno. D rutva m ogu odluiti da budu u manjoj ili
veoj m eri otvorena za im igrante tako to e se opredeljivati za razliite socijalne stavove i politiku prem a imigraciji.
Kada je re o sastavu imigranata, veina bogatih zemalja
prim a isuvie m nogo pogrenih ljudi sa stanovita zema
lja u razvoju. Naime, neke zemlje praktino prodaju svoje
pasoe pom ou sistema koji om oguuju onim a koji donose
investiciona sredstva preko odreene koliine da prakti
no odm ah budu prim ljeni u dravljanstvo. Taj sistem samo
pogorava ionako veliki nedostatak kapitala u zemljama u
razvoju. Bogate zemlje takoe doprinose odlivu mozgova iz
zemalja u razvoju jer m nogo spremnije prihvataju ljude koji
imaju vie kvalifikacije. To su upravo oni ljudi koji bi i ina
e mogli znatno vie da doprinesu razvoju vlastitih zemalja
nego to tom razvoju m ogu da doprinesu nestruni radnici,
samo kada bi svako od njih ostao u svojoj domovini.
D a li su siromane zem lje siromane

zbog svojih stanovnika ?
Pria koju smo ispriali o vozaima autobusa ne samo da
razotkriva i raspruje m it po kome svako zarauje onoliko
koliko zasluuje, prem a vlastitoj vrednosti na slobodnom tr-
55
zistu, vec om oguuje i veoma vaan uvid u to sta je stvarni

uzrok siromatva u zemljama u razvoju.
M nogi misle da su siromane zemlje siromane zbog toga
to su njihovi stanovnici siromani. Zaista, bogati ljudi u si
rom anim zemljama po pravilu za siromatvo svojih zemalja
optuuju neznanje, lenjost i pasivnost sirom anih slojeva
stanovnitva u njima. Kad bi samo njihovi sunarodnici radi
li kao Japanci, vodili rauna o vrem enu i bili tani kao Nem ci i bili dom iljati p o p u t Am erikanaca - kazae vam m nogi
m eu njima, samo ako ste sprem ni da sluate - onda bi i
njihova zemlja bila bogata.
Aritm etiki gledano, tano je da su siromani ljudi oni
koji sniavaju proseni nacionalni dohodak u siromanim
zemljama. M eutim , bogati ljudi u sirom anim zemljama
ne shvataju da njihove zemlje nisu siromane zbog siroma
ha m eu svojim stanovnitvom , nego upravo zbog bogataa.
D a se vratim o na prim er vozaa autobusa - osnovni razlog
zbog koga je Sven plaen 50 p u ta vie nego Ram lei u tom e
to on svoje trite rada deli sa drugim ljudim a koji su znatno
vie nego 50 pu ta produktivniji od svojih indijskih kolega.
Ako je prosena plata u vedskoj oko 50 puta vea od
prosene plate u Indiji, to sigurno ne znai da je veina ve
ana 50 pu ta produktivnija od veine stanovnika Indije.
M nogi m eu njim a su, ukljuujui Svena, po svoj prilici, i
manje struni. M eutim , postoje neki veani - to su oni
najvii menaderi, naunici i inenjeri u kom panijam a koje
na svetskom nivou prednjae, kao to su Erikson, Saab i
SKF - koji su sto pu ta produktivniji od svojih indijskih ko
lega, pa je zato vedska nacionalna produktivnost u proeku
pedeset p u ta vea od indijske.
Drugaije reeno, siromani ljudi u sirom anim zemlja
m a obino ne zaostaju za kolegama u bogatim zemljama.
Zaostaju bogati ljudi u siromanim zemljama, oni ne m ogu
56
Stvar br. 3
da stignu i prestignu svoje kolege u bogatim zemljama.

Upravo je njihova relativno m ala produktivnost razlog za
siromatvo njihovih zemalja, tako da je njihova uobiajena
kukumavka o tom e da su njihove zemlje siromane zbog svih
tih sirom anih ljudi u njim a p o tp u n o deplasirana. Um esto
da krive svoje siromane sunarodnike optuujui ih da una
zauju zemlju u kojoj ive, bogati ljudi u sirom anim zemlja
m a trebalo bi da se pitaju zbog ega oni sami nisu u stanju da
povuku ostatak zemlje napred onoliko koliko svoje zemlje
vuku napred bogati ljudi u bogatim zemljama.
N a kraju, jedno upozorenje bogatim a u bogatim zemlja
ma, da se ne bi previe uobrazili kada uju da su siromani
ljudi u njihovim zemljama dobro plaeni samo zbog imigracione kontrole i zbog toga to su oni, bogatai, izuzetno
produktivni.
ak i u sektorim a u kojim a su pojedinci u bogatim ze
m ljam a istinski produktivniji od svojih kolega u sirom a
nim zemljama, njihova produktivnost je u velikoj m eri
rezultat delovanja sistema, a ne sam ih tih pojedinaca. R a
zlog zbog koga su neki ljudi u bogatim zemljama nekoliko
stotina p u ta produktivniji od svojih pandana u sirom a
nim zemljama nije samo, ak ni prevashodno, u tom e to
su oni pam etniji i bolje obrazovani. O n i sve to ostvaruju
zato to ive u privredam a koje poseduju bolje tehnologi
je, bolje organizovane kom panije, bolje institucije i bolju
fiziku in frastrukturu - sve ono to je uglavnom proizvod
kolektivnih akcija itavih narataja (vidi Stvari br. 15 i 17).
uveni finansijer Voren Bafet (W arren Buffet) je to izvan
redno objasnio kada je u jednom televizijskom intervjuu
1995. godine rekao: M islim da je drutvo odgovorno za
veoma znaajan procenat onoga to sam zaradio. D a ste me
gurnuli negde u zabit Bangladea ili Perua ili na neko sli
no m esto, videli biste ta je ovaj talenat u stanju da napravi
57
na pogrenom tlu. Prolo bi 30 godina, a ja bih se i dalje

borio za opstanak. M eutim , ja radim u trinom sistemu
koji nagrauje upravo ono to ja veom a dobro radim - i to
nesrazm erno dobro nagrauje.
Prema tome, u sutini vratili smo se na poetak. O n o to
pojedinac zarauje nije u potpunosti odraz njegove vrednosti. Veina ljudi, u siromanim i bogatim zemljama, zarauje
toliko koliko zarauje samo zato to postoji kontrola im i
gracije. ak i oni graani u bogatim zemljama koje im igran
ti ne bi mogli lako da zamene, pa se zato moe kazati da su
stvarno plaeni onoliko koliko vrede (iako to ba nije tako
- vidi Stvar br 14), imaju toliku produktivnost samo zahva
ljujui drutvenoekonom skom sistemu u kom e posluju. N e
moe se, dakle, rei da je njihova produktivnost tolika samo
zahvaljujui tom e to su oni kao pojedinci briljantnog um a
i to vredno rade.
Zapravo je m it iroko rasprostranjena teza da e sva
ko biti plaen ispravno, pa samim tim i pravino ako vredi, samo ako pustite da trite fimkcionie. Tek onda kada
prestanem o verovati u taj m it i kada spoznam o politiku
prirodu trita i kolektivnu prirodu individualne produktiv
nosti, m oi emo da izgradimo pravinije drutvo u kom e e
istorijska naslea i kolektivne akcije, a ne samo pojedinani
talenti i napori pojedinca, biti valjano uzeti u obzir prilikom
odluivanja o tom e kako koga treba nagraditi.
58
Stvar br. 4
Maina za pranje rublja promenila je svet
vie nego to je to uinio internet
Sta vam kau?

Nedavna revolucija u kom unikacionim tehnologijama, ije
je otelotvorenje internet, sutinski je prom enila nain na koji
itav svet funkcionie. Prouzrokovala je sm rt geografske
udaljenosti. U svetu bez granica koji je na taj nain nastao
vie ne vrede stare konvencije o nacionalnim ekonomskim
interesima i ulozi nacionalnih vlada. Ta tehnoloka revolu
cija sutinski odreuje svet u kom e ivimo. Ako drave (ili
preduzea ili, kad je ve o tom e re, pojedinci) ne prom ene
brzine i ne prilagode se ovima koje su sada zavladale, nestae.
M i emo - kao pojedinci, preduzea ili drave - m orati da
postanem o fleksibilniji no ikad, a zato je neophodna vea
liberalizacija trita.
A ta vam ne kau ?
Kad razmiljamo o prom enam a, skloni smo da one najnovi
je tum aim o kao najrevolucionarnije. To, m eutim , esto ne
odgovara injenicama. Nedavni napredak u tehnologijam a
telekomunikacija nije onako revolucionaran kakav je bio
napredak krajem 19. veka, kada je otkriven iani telegrafski
prenos. tavie, sa stanovita potonjih ekonom skih i dru
tvenih prom ena, internet revolucija (barem do danas) nije
onoliko vana koliko je vaan pronalazak maine za pranje
rublja i drugih ureaja za domainstvo, koji su, tim e to je u
59
ogrom noj m eri smanjen broj sati neophodnih za obavljanje

kunih poslova, om oguili enama da stupe na trite rada
i praktino ukinuli profesije kao to je pruanje usluga u
dom ainstvu. N ikako ne treba da dopustim o sebi da potcenjujem o otkria iz prolosti, n iti da precenjujem o savremene
novine. Ako to inimo, donosiem o najrazliitije pogrene
odluke o nacionalnoj ekonomskoj politici, korporativnoj
politici i o vlastitim karijerama.
Svako u Latinskoj Am erici im a kunu pomonicu

Jedna m oja prijateljica Am erikanka kae da je, kada je ona
sedamdesetih godina bila ak, u njenom udbeniku panskog stajala reenica koja je glasila (razume se, reenica je
bila na panskom) da svako u Latinskoj Americi im a kunu
pom onicu.
Ako ovek bolje razmisli o tome, videe daje to logiki ne
mogue. Znai li to da i svaka kuna pom onica u Latinskoj
Americi ima svoju kunu pomonicu? M oda tam o postoji
neka vrsta sistema razmene kunih pom onica za koju nika
da nisam uo, tako da kune pomonice odlaze jedna drugoj
i pruaju usluge te vrste, to bi onda znailo da svaka od njih
ima svoju kunu pomonicu, ali ne verujem daje zaista tako.
Razume se, nije teko videti zbog ega je autor udbeni
ka, Amerikanac, doao na takvu ideju. Daleko vei postotak
ljudi u sirom anim zemljama ima kune pom onice nego
to je to sluaj u bogatim zemljama. kolska nastavnica ili
m lai rukovodilac u nekoj maloj firmi u bogatoj zemlji ne
bi ni pomiljali da imaju stalnu kunu pom onicu, dok e
njihove kolege u sirom anim zemljama verovatno im ati jed
nu, m oda ak i dve kune pom onice. Teko je navesti pre
cizne brojane podatke, ali, prem a evidenciji M eunarodne
60
Stvar br. 4
organizacije rada (M O R ), procenjuje se da sedam do osam

procenata celokupne radne snage u Brazilu i devet proce
nata radne snage u Egiptu obavlja poslove domae posluge.
Kada je re o Nemakoj, taj postotak iznosi 0,7, u Sjedinje
nim Dravama je to 0,6 procenata, u Engleskoj i Velsu 0,3, u
Norvekoj 0,03 a u vedskoj ak 0,005 (svi ovi podaci su za
devedesete godine, sem za Nem aku i Norveku, gde je re o
podacim a iz 2000. godine).8Dakle, proporcionalno gledano,
Brazil ima 12 do 13 puta vie domae posluge nego SAD,
odnosno Egipat ima 1.800 puta vie posluge nego vedska,
m ereno u odnosu na broj stanovnika. Nije onda nikakvo
udo to m nogi Amerikanci misle kako u Latinskoj Am eri
ci svako ima kunu pom onicu, odnosno to veanin u
Egiptu smatra da zemlja praktino vrvi od kune sluinadi.
O n o to je ovde zanimljivo jeste injenica da je udeo
radne snage zaposlene na kunim poslovima u tuem d o
mainstvu u zemljama koje su danas bogate ranije bio slian
udelu koji sada m oete sresti u zemljama u razvoju. G odine
1870. u SAD oko osam posto onih koji su bili zaposleni uz
platu inile su sluge. U Nemakoj je do devedesetih godi
na 19. veka taj udeo takoe iznosio oko osam posto, ali je
posle toga poeo naglo da pada. U Engleskoj i Velsu, gde
je kultura domae posluge preivela due nego u drugim
zemljama zahvaljujui snazi veleposednike klase, taj udeo
je bio i vei, ak 1 0 -1 4 procenata radne snage bilo je angaovano na poslovima posluge u dom ainstvu od 1850. do
1920. godine (bilo je tu, dodue, i nekih uspona i padova).
Zaista, ako itate rom ane Agate Kristi, videete da sve negde
do tridesetih godina 20. veka, sluge nema samo veliki novin
ski izdava koji biva ubijen u svojoj iznutra zakljuanoj bibli
oteci, ve da ih i stara usedelica pripadnica srednje klase ima,
m ada verovatno samo jednu slukinju (onu koja se spetljala
s bednikom zaposlenim kod lokalnog automehaniara, da
61
bi se na kraju ispostavilo da je upravo on vanbrani sin onog

novinskog magnata, a onda i ta slukinja biva ubijena na sto
i nekoj strani zato to je bila dovoljno glupa da pom ene kako
je videla neto to nikako nije trebalo da vidi).
Glavni razlog zbog koga danas im a toliko manje dom a
e posluge u bogatim zemljama (razume se, opet srazmerno
gledano) - iako to, oigledno, nije jedini razlog, imajui u
vidu kulturne razlike m eu zemljama slinog nivoa d o h o t
ka, danas i u prolosti - jeste via relativna cena rada. Kako
se privreda razvija, ljudi (odnosno, m oda bi bilo tanije rei
radne usluge koje oni nude) postaju, relativno gledano, sku
plji od stvari (vidi, takoe, Stvar br. 9). Usled toga, u b o
gatim zemljama, radne usluge u dom ainstvu postale su luk
suzna roba koju sebi m ogu da priute samo bogati, dok su
u zemljama u razvoju jo uvek dovoljno jeftine da ih m ogu
koristiti ak i pripadnici nie srednje klase.
M aina za pranje rublja stupa na scenu

E sad, valja rei i to da, kakva god da su kretanja zabeleena
u relativnim cenama ljudi i stvari, pad postotka ljudi koji
rade kao posluga u domainstvu ne bi bio tako veliki kakav je
zabeleen u bogatim zemljama tokom m inulog veka da nije
bilo ogromnog, priliva raznih ureaja za domainstvo, koje
ovde sve predstavlja maina za pranje rublja. Koliko god daje
skupo (relativno gledano) angaovati ljude koji m ogu da peru
rublje, iste kuu, zagrevaju je, kuvaju i peru sudove, svi oni bi
ipak i dalje bili angaovani da se u meuvremenu nisu pojavile
maine koje m ogu da obave sve te poslove ili bi svi sami morali
da provedu sate i sate radei na tome.
Maine za pranje rublja utedele su neverovatnu kolii
nu vremena. Nije lako doi do tanih podataka, ali u jednoj
62
Stvar br 4
studiji Amerike agencije za elektrifikaciju sela iz etrdesetih

godina 20. veka navodi se da je, zahvaljujui uvoenju elek
trine maine za pranje rublja i elektrine pegle vreme p o
trebno za pranje 38 funti rublja (17,23 kilograma) smanjeno
gotovo est puta (sa etiri sata na 41 m inut) dok je vreme
potrebno da se sve to rublje opegla smanjeno vie od dva i po
puta (sa 4,5 sati na 1,75 sati).9Pojava vodovoda i tekue vode
u stanu znaila je da ene vie ne m oraju da provode sate i
sate odlazei po vodu (na to u nekim zemljama u razvoju
odlazi do dva sata dnevno, prem a podacim a U N D P ). Usisi
vai su nam om oguili da tem eljito i m nogo bolje no ranije
oistimo kue za deli vremena koje smo ranije provodili
na tom poslu, kad smo imali samo m ede i krpe. Elektrini
ili gasni tednjaci i centralno grejanje drastino su smanji
li vreme koje je kada smo se grejali na drva i ugalj i kuvali
na drva troeno da bi se donela drva za potpalu, potpalila i
odravala vatra, a potom sve to oistilo. Danas m nogi ljudi
u bogatim zemljama poseduju i maine za pranje sudova, iji
je (u to doba budui) pronalaza, izvesni I. M . Rubinov, ina
e slubenik M inistarstva poljoprivrede SAD, u lanku koji
je 1906. objavio u asopisu Dornal o f politikal ekonom i
(Journal o f Political Economy) ocenio da e taj ureaj biti
istinski dobroinitelj oveanstva.
Pojava kunih aparata, kao i elektrine energije, teku
e vode i gasa u p o tp u n o sti je transform isala nain na koji
ive ene, p a sam im tim i mukarci. To je om oguilo da
daleko vei broj ena izae na trite rada. N a prim er, u
SA D je p o sto tak ud atih belkinja u najboljem uzrastu za
rad (3 5 -4 4 godine) zaposlenih van kue povean sa svega
nekoliko procenata krajem devedesetih godina 19. veka na
gotovo 80 procenata danas.10 Takoe, drastino je prom enjena profesionalna struktura zaposlenih ena tim e to je
drutvu om ogueno da opstane sa znatno m anjim brojem
63
o n ih koji se bave poslovim a dom ae posluge, to sm o ve

im ali prilike da vidim o - na prim er, sedam desetih godina
19. veka skoro 50 posto zaposlenih ena u SA D radile su
kao slukinje i konobarice (m oem o pretpostaviti da je
veina m eu njim a obavljala poslove slukinja, a ne kelnerica, jer ugostiteljstvo tada jo nije bilo veliki i unosan
posao),11 Poveano uee na tritu rada svakako je znat
no uzdiglo status ena u kui i drutvu, ime je um anjena
sklonost ka raanju muke dece, a istovrem eno se povealo
ulaganje u obrazovanje enske dece, to je povealo uee
ena na tritu rada. ak i one obrazovane ene koje bi na
kraju izabrale da ostanu kod kue s decom imaju vii status
u porodici zato to m ogu sasvim uverljivo da zaprete da e
m oi da se izdravaju ako odlue da napuste svog partnera.
S obzirom na m ogunost zapoljavanja van kue, skoili
su i o p ortunitetski trokovi podizanja dece, usled ega p o
rodice imaju m anje dece nego ranije. Sve je to prom enilo
tradicionalnu po ro d in u dinam iku. Z ajedno uzev, sve su
to uistinu snane prom ene.
Razume se, ne kaem da su se te prom ene dogodile samo
zbog prom ena u tehnologiji ureaja za dom ainstvo; ne ka
em ak n i da su se dogodile uglavnom zbog tih prom ena.
Pilula i druga sredstva za kontracepciju snano su uticali
na obrazovanje ena i na njihovo uee na tritu rada jer su
im omoguila da kontroliu vreme i uestalost poroaja. Po
stoje i uzroci koji ne spadaju u dom en tehnologije. ak i uz
posedovanje istih vidova tehnolokih ureaja za dom ain
stvo, ene m ogu u sasvim razliitim postocim a uestvovati
na tritu rada i njihove profesionalne strukture m ogu biti
bitno razliite zavisno od takvih stvari kao to su socijalne
konvencije u pogledu prihvatljivosti ena pripadnica srednje
klase koje rade (siromane ene su oduvek radile); tu su i ra
zni vidovi poreskih podsticaja za plaeni rad i za podizanje
64
Stvar br 4
dece, kao i ukupna dostupnost profesionalnog staranja o

deci. M eutim , bez obzira na sve to, ipak je tano da razmere prom ena u ulozi ene u drutvu i porodinoj dinam ici
ne bi ni iz daleka bile ovako dram atine da se nije pojavila
maina za pranje rublja (pored ostalih elektrinih ureaja za
dom ainstvo koji su om oguili b itn u utedu vremena).
M aina za pranje rublja pobeuje internet

U poreenju s prom enam a koje je donela maina za pranje
rublja (i druge), uticaj interneta, za koji m nogi smatraju da
je potpuno prom enio svet, nije bio toliko temeljan - barem
nije dosad. Internet je, razume se, preobrazio nain na koji
ljudi provede svoje slobodno vreme - sada surfuju netom ,
askaju s prijateljima na fejsbuku, razgovaraju s njim a preko
skajpa, igraju elektronske igrice s nekim ko je u tom trenutku
udaljen pet hiljada kilometara, i ta sve ne. Internet je takoe
u ogromnoj m eri poboljao efikasnost s kojom moemo nai
informacije o polisam a osiguranja, prilikam a za letovanje,
restoranima, a sve vie i o ceni prokelja ili ampona.
M eutim , ako govorimo o proizvodnim procesima, jo
nije jasno da li je uticaj interneta stvarno do te mere revolu
cionaran. Razume se, tano je da je nekim a internet sutin
ski prom enio nain rada. Znam to iz iskustva. Zahvaljuju
i internetu mogao sam da napiem elu knjigu sa svojom
prijateljicom i povrem enom koautorkom profesorkom Ilejn
Grejbel, koja predaje u Denveru, u amerikoj dravi Kolorado, a da smo se pritom samo jednom stvarno sastali ijed n o m
ili dvaput razgovarali telefonom .12 M eutim , m nogim d ru
gim ljudim a internet nije toliko m nogo uticao na produk
tivnost. A utori studija su se silno muili da pronau dokaze
pozitivnog uticaja interneta na ukupnu produktivnost - kao
65
to je to kazao R obert Solou (Solow), ekonom ista i dobitnik

Nobelove nagrade, dokazi postoje svuda sem u brojkama.
M oda ete pom isliti da ovo m oje poreenje nije fer.
Aparati za dom ainstvo koje pom injem imali su po neko
liko decenija, poneki i itav vek, da unesu udo, a internet
je tu jedva dve decenije. To je delim ino tano. Kako je to
kazao uvaeni istoriar nauke Dejvid Edgerton (David Edgerton) u svojoj fascinantnoj knjizi Sok staroga - tehnologija
i globalna istorija od 1900. do danas,13m aksim alna upotreba
tehnologije, pa samim tim i njen m aksimalan uticaj, esto
bivaju postignuti nekoliko decenija posle njenog otkria.
M eutim , ak i sa stanovita neposrednog uticaja, sumnjam
da je internet zaista toliko revolucionarna tehnologija koli
ko m nogi misle da jeste.
I telegrafje pobedio internet

Pred sam poetak transatlantskog icanog telegrafskog prenosa 1866. godine bile su potrebne tri nedelje da poruka
stigne na drugu atlantsku obalu - toliko je, naime, trebalo
jedrenjaku za pree Atlantski okean. ak i ako je koriena ekspresna linija - parobrod (a to je postalo uobiajeno
tek u poslednjoj deceniji 19. veka), m orali ste raunati da e
vreme potrebno da poiljka stigne s jedne na drugu obalu
okeana biti barem dve nedelje (rekordno kratka plovidba
parobrodom u to vreme je trajala osam do devet dana).
Kad se pojavio telegraf, vreme prenosa jedne poruke od,
recimo, tri stotine reci, skraeno je n a sedam ili osam m inu
ta. M ogla se postii i vea brzina. Njujork tajms je 4. decem
bra 1861. godine izvestio d a je govor A braham a Linkolna o
stanju Unije u duini o d 7.578 reci prenoen iz Vaingtona u
ostatak zemlje za 92 m inuta, to znai d a je brzina u proeku
66
Stvar br 4
iznosila 82 reci u m inutu, a to opet znai da bi za poruku od

300 reci bilo potrebno manje od etiri m inuta. To je, m eu
tim, bila rekordna brzina i sva je prilika daje prosena brzina
iznosila oko 40 rei u m inutu, to znai da bi bilo potrebno
sedam i po m inuta za poruku od 300 rei. U poreenju s dve
nedelje, koliko je p rethodno trajalo prenoenje poruke, to je
vie od 2.500 pu ta bre.
Internet je skratio vreme prenosa poruke od 300 rei
sa 10 sekundi telefaksom na, recimo, dve sekunde, ali je to
samo p et p u ta krae vreme. Smanjenje brzine pom ou in
terneta znatno je vee kada govorimo o duim porukam a internetom m oete za deset sekundi preneti dokum ent od,
recimo, 30.000 rei (ako je ve unet na va raunar), a za nje
gov prenos faksom trebalo bi vie od 16 m inuta (ili hiljadu
sekundi), to znai d a je re o stostrukom ubrzanju prenosa.
Ali, ta je to u poreenju sa skraenjem vremena od 2.500
puta, to je postignuto telegrafom.
Internet oigledno ima neke druge revolucionarne od
like. O n nam doputa da poaljemo slike velikom brzinom
(to je neto to telegraf, pa ak ni telefaks ne m ogu da
urade, ve se u tim sluajevima m oram o osloniti na fiziki
prenos). Pristup internetu m ogu je i na m nogim drugim
mestima, a ne samo u poti. Sto je najvanije, kada koristim o
internet, m oem o da potraim o odreenu informaciju koja
nam je potrebna iz ogrom nog broja razliitih izvora. M eu
tim, samo sa stanovita ubrzanja, odnosno poveanja brzine
prenosa, on nije n i izbliza onako revolucionaran koliko je
revolucionaran bio skrom ni iani prenos telegrafskih p o
ruka (ovde ak i ne govorimo o beinom prenosu).
M i u ogromnoj m eri precenjujemo uticaj interneta samo
zato to je to neto to nas u ovom trenutku dotie. N ism o
samo m i takvi. Ljudi su inae skloni da budu fascinirani naj
novijim i najuoljivijim tehnologijama. D ord O rvel je jo
67
1944. kritikovao ljude koji su se preterano uzbuivali zbog

ukidanja geografske razdaljine i nestanka granica do ko
jih je dolo zahvaljujui avionima i radiju.
Realno sagledavanje prom ena

Koga briga ako ljudi pogreno misle da je uticaj interneta
vei i vaniji nego uticaj telegrafa ili m aina za pranje rublja?
Zato je vano to to su ljudi m nogo vie im presionirani najskorijim prom enam a?
To ne bi bilo vano da se ta porem eena perspektiva svodi
samo na razlike u ljudskim miljenjima. M eutim , ta iskriv
ljena perspektiva ima veliki uticaj, zato to je njena posledica
pogrena upotreba resursa koji su ionako oskudni.
Usled fascinacije revolucijom inform aciono-kom unikacione tehnologije koju predstavlja internet, neke bogate
zemlje - pre svega SAD i Velika Britanija - pogreno za
kljuuju da je pravljenje stvari neto to do te mere pripada
jueranjici, da um esto toga treba pokuati da se ivi od
ideje. Kao to u objasniti u Stvari br. 9, to verovanje u stindustrijsko drutvo navelo je te zemlje da zanemare svoj
proizvoaki sektor, to se negativno odrazilo na njihove
privrede.
Jo vie zabrinjava to to je zbog fascinacije internetom
ljudi u bogatim zemljama m eunarodna zajednica poela
da strahuje od digitalnog jaza izm eu bogatih i siroma
nih zemalja. Z ato su preduzea, dobroiniteljske fondacije
i pojedinci poeli da poklanjaju zemljama u razvoju novac
da kupe kom pjutersku oprem u i internet ureaje. Pitanje je,
m eutim , da li je upravo to ono to je ponajvie potrebno
zemljama u razvoju. M oda bi donacije za neto starom odnije stvari, kao to su bunari, elektrodistributivne mree ili
68
Stvar br. 4
proizvodnja, pa samim tim i pojeftinjenje maina za pranje

rublja, vie poboljale ivot ljudi nego ako se svakom detetu
pokloni laptop ili ako se u selima osnuju internet centri. N e
kaem da su sve pom enute stvari nuno vanije, ali su m nogi
donatori pohrlili da uestvuju u otm enim i hiperm odernim
program im a, a da prethodno nisu procenili relativne du
gorone prednosti i negativne strane alternativnog naina
utroka novca koji ve poklanjaju.
Naveemo jo jedan prim er iz koga se vidi da je fascinacija novim podstakla ljude na to da poveruju da su nedavne
prom ene u tehnologiji komunikacije i saobraaja u tolikoj
m eri revolucionarne da sada stvarno ivimo ,,u svetu bez
granica, kako i glasi naslov uvene knjige Keniija O m ea
(Kenichi O hm ae) japanskog poslovnog gurua.14 Usled toga
su u poslednjih dvadeset ili neto vie godina m nogi ljudi
poverovali da je svaka prom ena do koje se danas dolazi re
zultat m onum entalnog tehnolokog napretka, a protivljenje
takvom napretku ne bi bilo nita drugo do pokuaj da se sat
vrati unazad. Verujui u takav svet, m noge vlade su ukinule
neke od veoma potrebnih propisa kojima su ureivani pre
kogranini tokovi kapitala, robe i rada, to je donelo rave
rezultate (vidi, npr. Stvari br. 7 i br. 8) M eutim , kao to
sam pokazao, nedavne prom ene u tim tehnologijam a nisu
ni izbliza onoliko revolucionarne koliko su revolucionarne
bile odgovarajue prom ene pre samo jednog veka. U sutini,
svet je bio znatno globalizovaniji pre jednog veka nego to je
to bio izm eu ezdesetih i osamdesetih godina 20. veka iako
je posedovao sasvim inferiorne tehnologije kom unikacija i
saobraaja u poreenju s dananjim, zato to su u potonjem
periodu vlade, posebno m one vlade, poverovale u stroe
propise upravo kada je re o ureivanju tih prekograni
n ih tokova. O n o to je bitno uticalo na stepen globalizacije
(drugaije reeno, na nacionalnu otvorenost) jeste politika,
69
a ne tehnologija. M eutim , ako dopustim o da nae vienje

bude iskrivljeno usled fasciniranosti najnovijom tehnolo
kom revolucijom, onda to ne m oem o da uoim o i na kraju
smo prim orani da sprovodimo pogrenu sektorsku politiku.
D a bi se ispravno promislila i planirala ekonom ska politi
ka, kako nacionalna, tako i m eunarodna (i da bi pojedinci
donosili ispravan izbor u pogledu svoje karijere), veoma je
vano da se razum eju tehnoloki trendovi. M eutim , naa
fasciniranost onim to je najnovije i sklonost da potcenim o
ono to je ve postalo sasvim uobiajeno m ogu nas odvesti
- i ve su nas odveli - u pogrenom pravcu, i to na najrazliitije naine. N am erno sam o ovome govorio na provokati
van nain, sapostavljajui skrom nu m ainu za pranje rublja i
internet, ali svi ti prim eri koje sam naveo samo je trebalo da
vam pokau da su naini na koje su tehnoloke snage obli
kovale ekonomski i drutveni razvoj u kapitalizm u znatno
sloeniji nego to se to obino misli.
70
Stvar br. 5
Ako pretpostavite ono najgore o ljudima,
to najgore e vam se vratiti
Sta vam kau?

uvena je reenica Adam a Smita: Ne oekujemo ruak od
naklonosti mesara, pivara ili pekara, ve od toga to oni u
vaju vlastiti interes; ne obraam o se njihovoj ovenosti, ve
njihovoj sebinosti. Trite divno podilazi energiji sebinih
pojedinaca koji razmiljaju iskljuivo o sebi samima (i, u
najboljem sluaju, o svojim porodicam a) i na taj nain p o
stie socijalni sklad. Kom unizam je propao zato to je negi
rao postojanje tog ljudskog instinkta i upravljao privredom
pretpostavljajui da je svaki ovek nesebian, ili da je barem
ponajvie altruista. M oram o pretpostaviti ono najgore o
ljudim a (to znai, m oram o pretpostaviti da oni razmilja
ju iskljuivo o sebi samima) ako elimo da izgradimo trajan
ekonomski sistem.
A sta vam ne kau ?

Tenja ka ouvanju vlastitog interesa jedna je od najsnanijih
osobina veine ljudi. To, m eutim , nije ono jedino to nas
pokree. To esto nije ak ni na prim arni motiv. D a je svet
zaista pun sebinih pojedinaca o kojima govore udbenici
ekonomije, verovatno bi prestao da se razvija jer bismo glav
ninu vremena provodili varajui jedni druge, pokuavajui
da uhvatim o one koji nas varaju i kanjavajui te koje uspe
m o da uhvatimo. Svet funkcionie ovako kako funkcionie
71
zato to ljudi nisu potpuno zaokupljeni ouvanjem vlastitog

interesa na nain na koji ekonomija slobodnog trita veruje
da jesu. Potrebno nam je da projektujem o takav ekonomski
sistem koji e, priznajui da su ljudi esto sebini, istovre
m eno u potpunosti koristiti druge ljudske motive i izvlaiti
ono najbolje iz ljudi. Velika je verovatnoa da emo, ako o
ljudim a pretpostavljam o samo ono najgore, zauzvrat i dobiti
samo to najgore.
Kako (ne treba) upravljatipreduzeem?

Sredinom devedesetih godina 20. veka uestvovao sam na
konferenciji koju je u Japanu, na tem u Istonoazijsko udo
privrednog rasta organizovala Svetska banka. N a jednoj
strani bili su ljudi koji su, p o p u t mene, tvrdili daje interven
cija odigrala pozitivnu ulogu u rastu istone Azije, kojom su
se vlasti zapravo suprotstavile trinim signalima i zatitile i
subvencionisale industrijske grane, kao to su proizvodnja
autom obila i elektronika. N a drugoj strani u debati uestvo
vali su ekonom isti koji su podravali Svetsku banku i tvrdili
daje vladina intervencija, u najboljem sluaju, bila beznaaj
na i uzgredna pojava, dok je, u najgorem sluaju, donela vie
tete nego koristi celoj istonoj Aziji. to je vanije, tvrdili
su ti zagovornici slobodnog trita, ak i ako je tano da je
intervencija vlasti u poneem u zasluna za istonoazijsko
privredno udo, to ne znai da se ekonom ska politika koju
su sprovodile zemlje istone Azije moe preporuiti drugim
dravama. V ladini zvaninici koji kreiraju politiku su (kao i
svi mi) ljudi koji tee ostvarivanju vlastitog interesa, to zna
i da su, kao to je naglaeno, vie zainteresovani za proire
nje vlastite m oi i prestia nego za unapreenje nacionalnih
interesa. Tvrdili su daje vladina intervencija urodila plodom
72
Stvar br. 5
u istonoj Aziji samo zbog toga to na tom podruju, iz istorijskih razloga (u koje ovde nem a potrebe da ulazimo) p o
stoje izuzetno nesebine i sposobne birokrate. ak su i neki
ekonom isti koji su inae zagovornici aktivne uloge vlasti pri
znali da je ta teza tana.
D ebatu je paljivo sluao jedan Japanac otm enog izgleda,
koji je i sam digao ruku. Predstavio se kao jedan od najvi
ih rukovodilaca eliane Kobe Stil u Kobeu, koja je po
veliini u to doba bila etvrti proizvoa elika u Japanu.
Kritikovao je ekonom iste zbog toga to, kako je rekao, ne razumeju prirodu savremene birokratije, bilo u vladinom, bilo
u privatnom sektoru.
Taj visoki funkcioner kom panije Kobe Stil je rekao (ra
zume se, ovde parafraziram njegove rei): Zao m ij e to to
m oram da kaem, ali vi, ekonomisti, ne shvatate kako funkcionie stvarni svet. Ja sam doktorirao iz metalurgije i ve
gotovo tri decenije radim u kom paniji Kobe Stil, pa pone
to znam o tom e kako se pravi elik. M eutim , m oja kom
panija je danas toliko velika i sloena da ak ni ja ne shvatam
vie od polovine stvari koje se u njoj zbivaju. Kada je re o
drugim rukovodiocim a - onim a koji su se kolovali za ra
unovoe i m arketing - oni sigurno takoe m nogo toga ne
razumeju. Uprkos svemu tome, na odbor direktora rutinski
odobrava veinu projekata koje nam predoavaju zaposleni
zato to verujemo da nai radnici rade za dobrobit kom pani
je. Ako bismo pretpostavili daje svakome stalo iskljuivo do
promocije vlastitih interesa i ako bismo sve vreme dovodili u
pitanje motive naih radnika, cela kom panija bi prestala da
funkcionie jer bismo sve vreme troili na pokuaje temeljne
analize predloga koje sutinski ne razumemo. Jednostavno
niko ne moe upravljati velikom birokratskom organizaci
jom , bilo daje re o vladi ili o eliani u Kobeu, ako p retp o
stavi da su svi radi samo da steknu neku korist za sebe.
73
23 stvari koje vam ne ka iu o kapitalizm u
O vo je samo anegdota, ali mislim da je to istovremeno i

reit dokaz ogranienja standardne ekonomske teorije, koja
poiva na stanovitu da je lini interes jedini bitan ljudski
motiv. D opustite m i da o tom e kaem neto vie.
Sebini mesari i pekari

Ekonom ija slobodnog trita polazi od pretpostavke da su
svi ekonomski inioci sebini, kao to je to navedeno u ree
nici kojom je A dam Sm it ocenio mesara, pekara i pivara. Lep o ta trinog sistema, s tog stanovita, ogleda se u tom e to
taj sistem kanalie ono to je najgori aspekt ljudske prirode sebinost, ili gramzivost, kako hoete - u neto produktivno
i drutveno korisno.
S obzirom na svoju sebinu prirodu, trgovci e uvek p o
kuati da vam zaraunaju koji dinar vie, radnici e dati sve
od sebe da zabuavaju na poslu, a profesionalni menaderi
e nastojati da m aksim alno uveavaju sopstvene prihode i
presti, a ne profit ele kompanije, jer taj profit ide akcionarima, a ne njima. M eutim , m o trita e postaviti granice
takvom ponaanju, ako ga ve nee u potpunosti eliminisati: trgovci vas nee prevariti ako im je konkurencija odm ah
tu, na prvom oku; radnici se nee usuditi da zabuavaju
ako znaju da lako m ogu b iti otputeni i zamenjeni; profesi
onalni menaderi nee m oi da otm u pare akcionarim a ako
funkcioniu na dinam inom tritu akcija, koje e se postarati da oni menaderi koji obezbede niu dobit, pa samim
tim postignu niu cenu akcija, budu izloeni riziku od gu
bitka posla kad doe do preuzimanja.
Z a ekonomiste koji su zagovornici slobodnog trita,
dravni slubenici i funkcioneri - politiari i pripadnici bi
rokratskog aparata vlasti - u tom pogledu predstavljaju
74
Stvar br. 5
jedinstven izazov. Njihova tenja ka ouvanju vlastitog inte

resa ne moe se ograniiti na neku razumnu meru, zato to
oni nisu podvrgnuti disciplini trita. Politiari jesu suoeni
sa izvesnom uzajamnom konkurencijom, ali su izbori isuvie
retki, a njihov disciplinski efekat je ogranien. Prema tome,
oni imaju ogroman prostor za sprovoenje politike koja samo
jaa njihovu m o i bogatstvo, na utrb nacionalne dobrobiti.
Kada je re o profesionalnim birokratama, prostor za njiho
vo ostvarivanje linih interesa jo je vei. ak i ako njihovi
politiki gospodari, profesionalni politiari, pokuaju da ih
prim oraju da sprovode onu sektorsku politiku koja se stara o
zahtevima birakog tela, oni uvek m ogu da prividno iskomplikuju stvari i na taj nain manipuliu politiarima, kao to je
izvrsno prikazano u humoristikoj seriji BBC-ja Da, ministre
(lis, Minister) i njenom nastavku Da, premijeru ( Yes, Prime
Minister). Stavie, za razliku od politiara, profesionalne bi
rokrate imaju ogrom nu sigurnost kada je re o radnom mestu, ako ne i doivotni posao, tako da bez problema m ogu da
odugovlae i ekaju prom enu na politikom kormilu. Tako je
glasila sutina zabrinutosti koju su ekonomisti Svetske banke
izraavali napom enutom skupu u Japanu.
Upravo zbog toga ekonomisti koji su zagovornici slo
bodnog trita preporuuju da onaj deo privrede koji je pod
neposrednom kontrolom politiara i birokrata bude sveden
na najm anju m oguu meru. Po tom miljenju, deregulacija i privatizacija nisu samo u ekonomskom smislu efikasne
ve su i politiki m udre zato to na m inim um svode samu
m ogunost da dravni funkcioneri iskoriste dravu kao
sredstvo za ostvarivanje sopstvenih interesa, na utrb ire
javnosti. N eki - to su oni iz redova kole miljenja koja se
zalae za Novu javnu upravu - idu i korak dalje i preporu
uju da samo upravljanje organim a vlasti bude izloeno delovanju trinih snaga: za birokrate se predvia agresivnije
75
2 3 jtva ri koje vam ne kau o kapitalizm u
korienje sistema nagraivanja prem a rezultatim a rada i

potpisivanje kratkoronih ugovora o radu; takoe se pred
lae ee ukljuivanje sistema javnih nabavki u pruanje
vladinih usluga; oekuje se i aktivnija razm ena zaposlenih
izm eu javnog i privatnog sektora.
M oda nismo ba aneli, ali...

Pretpostavka o individualistikom nastojanju da se prvenstve
no zadovolje lini interesi, koja je u temelju ekonomije slo
bodnog trita, um nogome je odraz linih iskustava. Svakoga
od nas nekad je prevario neki beskrupulozni trgovac, bilo da
je re o prodavcu voa koji nam je uvalio neku trulu ljivu i
stavio je na dno papirne kese ih o proizvoau jogurta koji
ozbiljno preteruje kada govori o zdravstvenim koristima od
svog proizvoda. Svi m i poznajemo preveliki broj korum pira
nih politiara i lenjih birokrata da bismo mogli da poverujemo u tvrdnju da svi dravni slubenici iskljuivo slue javno
sti. Veina nas, to vai i za potpisnika ovih redova, u nekom
trenutku je zabuavala na poslu i mnogi m eu nama su bili
frustrirani ponaanjem m laih kolega i pom onika koji su
pronalazili najrazliitije vrste izgovora samo da ne bi morali
neto ozbiljno da rade. Sem toga, ono to ovih dana itamo
u medijima ukazuje nam na to da profesionalni menaderi,
ak i navodni ampioni borbe za interese akcionara, kao to
su Dek Vel iz kompanije Deneral Elektrik i Rik Vegoner (Rick Wagoner) iz Deneral M otorsa nisu ba iskljuivo
sluili najboljim interesima akcionara (vidi Stvar br. 2).
Sve je to tano. M eutim , imamo takoe m notvo dokaza
- ne samo anegdota ve sistematskih dokaza - koji svedoe
o tom e da tenja ka ostvarivanju sebinih interesa nije jedini
bitan ljudski motiv, ak ni u naem privrednom ivotu. Tano
76
Stvar br. 5
je da je tenja ka ouvanju linog interesa jedan od najvanijih

motiva koji nas pokreu, ali imamo i mnoge druge motive potenje, samopotovanje, altruizam, ljubav, saoseanje, veru,
oseaj dunosti, solidarnosti, odanosti, tenje ka optem do
bru, rodoljublja i tako dalje - i ti motivi su ponekad i vaniji
od linog interesa kao pokretaa naeg ponaanja.15
Ranije smo naveli prim er kom panije Kobe Stil iz koga
se vidi kako se uspenim preduzeim a upravlja na osno
vu poverenja i odanosti, a ne na osnovu sumnje i tenje ka
ostvarivanju linih interesa. Ako mislite da je to poseban,
jedinstven prim er karakteristian za zemlju ljudi koji rade
kao mravi gde se svaka individualnost gui protivno ljud
skoj prirodi, uzm ite bilo koju knjigu o poslovnom liderstvu
ili autobiografiju nekog uspenog biznismena objavljenu na
Zapadu i pogledajte ta oni imaju da kau. D a li e vam rei
da treba da sumnjiite ljude i da ih sve vreme paljivo posmatrate, oekujui da vas prevare ? Verovatno e vam najvie
govoriti o tom e kako da se zbliite sa zaposlenima, kako
da prom enite nain na koji oni vide neke stvari, kako da ih
inspiriete i kako da podstaknete timski rad m eu njima.
D obri menaderi znaju da ljudi nisu roboti koji su gonjeni
iskljuivo tenjom ka ostvarivanju linog interesa i koji ne
vide nita sa strane. D obri m enaderi znaju da ljudi imaju
dobre i loe strane, kao i d a je tajna dobrog upravljanja u
m aksim alnom uveavanju dobrih i maksim alnom smanjiva
nju loih ljudskih strana.
D rugi dobar prim er kojim se moe ilustrovati sloenost
ljudskih m otiva jeste praksa rada po pravilima slube, kada
radnici usporavaju proces proizvodnje strogo se pridrava
jui pravila propisanih za obavljanje njihovih radnih zadata
ka. M oda ete se pitati kako radnici m ogu da nanesu tetu
poslodavcu ako se striktno pridravaju pravila. M eutim ,
taj m etod polutrajka - poznat i p o d nazivom italijanski
77
23 stvari koje vam ne kastu o kapitalizm u
trajk (odnosno kao sciopero bianco, odnosno beli trajk,

kako ga zovu sami Italijani) moe, kako se u praksi poka
zalo, da smanji proizvodnju za 3 0 -5 0 procenata. Razlog
je u tom e to se ne moe sve precizirati ugovorom o radu
(pravilima i propisima), pa se stoga svi proizvodni procesi
u velikoj m eri oslanjaju na dobru volju radnika da obave i
neku dodatnu operaciju koju im ne nalae ugovor o radu,
odnosno da ispolje vlastitu inicijativu i opredele se za neku
preicu u poslu kako bi ubrzali proces proizvodnje, onda
kada su pravila isuvie kom plikovana i glomazna. Razliiti
su motivi koji e podstai radnike na takve vidove nesebi
nog ponaanja - m oe im se dopadati posao koji obavljaju,
m ogu biti ponosni na svoja radna dostignua, to moe biti
samopotovanje, oseaj solidarnosti s kolegama, poverenje u
efove ili odanost kom paniji. M eutim , sve se u sutini svodi
na to da bi kom panije, p a samim tim i naa privreda, tapka
li u m estu i konano stali ako bi se ljudi ponaali iskljuivo
sebino, kako to pretpostavlja ekonom ija slobodnog trita.
N e shvatajui sloenu prirodu radnikih m otiva, kapita
listi su u ranim danim a ere masovne proizvodnje smatrali
da e pokretna traka, tim e to u potpunosti liava radnike
bilo kakvog prava odluivanja kada je re o brzini i intenzi
tetu njihovog rada, pa im tako oduzim a i svaku m ogunost
zabuavanja, m aksim alno uveati njihovu produktivnost.
M eutim , kako su ubrzo shvatili isti ti kapitalisti, radnici
su na to oduzim anje samostalnosti i dostojanstva reagovali
pasivizacijom, nerazmiljanjem, pa ak i nekooperativnou.
Tada su se, poev od kole hum anih odnosa, koja se pojavila
tridesetih godina 20. veka i koja je naglaavala potrebu za
dobrom kom unikacijom s radnicim a i m eu njima, pojavili
m nogi menaderski pristupi koji u prvi plan istiu sloenost
ljudskih m otiva i preporuuju naine za podsticanje onog
najboljeg u radnicim a. Vrhunac takvog pristupa je takozvani
78
Stvar br. 5
japanski proizvodni sistem (ponekad se oznaava i kao

Tojotin proizvodni sistem) koji m aksimalno koristi d o
bru volju, znanje, iskustvo i kreativnost radnika tako to im
poverava odreene odgovornosti i iskazuje im poverenje
kao m oralnim biima. japanskom sistemu radnicim a se
preputa znatan stepen kontrole nad proizvodnom lini
jom . Takoe, radnici se podstiu na to da iznose predloge
za poboljanje proizvodnih procesa. Upravo je takav pristup
om oguio japanskim preduzeim a da postignu proizvodnu
efikasnost i kvalitet proizvodnje koji danas pokuavaju opo
naanjem da dostignu m noga preduzea koja nisu japanska.
Tim e to ne polaze od najgore pretpostavke o svojim radni
cima, japanska preduzea dobijaju ono najbolje od tih istih
radnika.
M oralno ponaanje kao optika varka?

Dakle, ako se osvrnete oko sebe i razmislite o svemu tome,
videete d a je svet p u n razliitih vidova m oralnog ponaanja
koji su u suprotnosti s pretpostavkam a ekonom ista zagovor
nika slobodnog trita. Kada ih suoite s prim erim a takvog
ponaanja, zagovornici slobodnog trita su esto skloni da
ih odbace kao optiku varku. Ako ljudi deluju kao bia
koja se m oralno ponaaju, tvrde ti ekonomisti, to je samo
zato to posm atrai ne vide skrivene nagrade i kazne na koje
ti ljudi zapravo reaguju.
Saglasno takvom rezonovanju, ljudi e uvek ostati sebi
na bia koja tee iskljuivo ostvarenju linih interesa. Ako
se ponaaju m oralno, to nije zbog toga to veruju u m oralni
kodeks, ve zato to takvo ponaanje m aksimalno uveava
nagradu i svodi na m inim um kaznu kojoj bi eventualno m o
gli biti lino izloeni. N a primer, ako se trgovac uzdri od
79
varanja kupca ak i kada nem a zakonsku obavezu da to ini

ili kada u neposrednoj blizini nem a konkurenciju koja eka
na gotovs sprem na da preuzm e njegov posao, to uopte ne
znai da on veruje u potenje. Re je o tom e da on zna da e
m u ugled potenog trgovca doneti vei broj muterija. Isto
tako, m nogi turisti koji se u tuoj zemlji ili tuem gradu p o
naaju runo, radei stvari koje nikada nee raditi kod kue,
ne zato to naglo postaju pristojni kad se vrate, ve zato to
ih vie ne titi plat anonim nosti koji ima turista i to strahu
ju da e ih ljudi koje poznaju i do ijeg im je miljenja stalo
kritikovati ili odbaciti.
U svemu tom e postoji zrno istine. Postoje izvesne tanane
nagrade i kazne koje nisu vidljive na prvi pogled i na koje
ljudi stvarno reaguju. M eutim , takav nain razmiljanja na
kraju ipak ne vredi u praksi.
injenica je, naime, da ak i onda kada na delu nem a skri
venih m ehanizam a nagrada i kazni m nogi od nas ponaaju
se poteno i asno. N a primer, zato mi - ili barem oni m eu
nama koji su dobri trkai - ne pobegnem o uvek pre nego to
platim o taksi ?16Voza taksija zapravo i ne moe dugo da tri
za nama, jer ne moe tek tako da ostavi svoje vozilo na ulici.
Ako ivite u velikom gradu, praktino nem a nikakvih izgle
da da ete se ponovo sresti sa istim tim taksistom, pa onda
ne m orate da strahujete ak ni od toga da e vam se on na
neki nain osvetiti u budunosti. Ako se sve to im a na umu,
zadivljujue je da tako malo ljudi pobegne, a da ne plati vo
nju. Ili, da uzm em o drugi primer. M oda ste na letovanju
u inostranstvu sreli autom ehaniara ili ulinog trgovca koji
vas nije prevario, ak ni kada stvarno nije postojala nikakva
m ogunost da ga nagradite hvalom kojom ete poveati
njegov ugled potenog trgovca ili m ehaniara - to bi zaista
bilo jako teko ako ne m oete ak ni da proitate, a kam o
li da ponovite ime njegove automehaniarske radionice na
80
Stvar br. 5
turskom ili ugled ene koja vam je prodala kambodanske

rezance, ije ime takoe uopte niste u stanju da ponovite i
koja pri tom m oda i ne trguje svakog dana na istom mestu.
Sto je vanije, u svetu nastanjenom sebinim pojedinci
m a ne moe da postoji nevidljivi m ehanizam nagrada i kazni.
Problem je u tom e to je za nagraivanje i kanjavanje dru
gih saglasno njihovom ponaanju potrebno vreme i energija
samo onih koji se bave tim nagraivanjem, odnosno kanja
vanjem, dok korist od poboljanih standarda ponaanja pri
pada svima. Ako bismo se vratili na navedene prim ere, to
znai da biste vi, kao taksista, ako biste poeleli da stignete
i istuete odbeglog klijenta, m orali da rizikujete kaznu za
nepropisno parkiranje ili, to bi bilo gore, moglo bi vam se
dogoditi da vam neko obije autom obil. Ali kakvi su izgle
di da imate koristi od poboljanog standarda ponaanja tog
klijenta, koga m oda vie nikada neete sresti? Trebalo bi
vam dosta vremena i energije da tursku autom ehaniarsku
radionicu iznesete na dobar glas, a zato biste to uinili ako
verovatno vie nikada u ivotu neete ponovo dospeti u taj
deo sveta? Dakle, kao sebini pojedinac kom e je stalo isklju
ivo do linog interesa, saekaete nekoga ko e biti dovolj
no glup da utroi vreme i energiju na deljenje neke privatne
pravde kapricioznim i nepredvidljivim korisnicima taksi
usluga ili hvaljenje usluga daleke autom ehaniarske radioni
ce, um esto da sami podnesete izvestan troak. M eutim , ako
bi svako bio tako sebian kao to ste vi sebini, onda bi se
svako ponaao kao to se vi ponaate. To opet znai da niko
ne bi ni nagraivao ni kanjavao druge za njihovo dobro ili
loe ponaanje. Drugaije reeno, ti nevidljivi m ehanizm i
nagraivanja i kazni za koje zagovornici slobodnog trita
tvrde da stvaraju optiku varku m oralnosti m ogu postojati
samo zbog toga to m i nismo sebini, am oralni subjekti uprkos tom e to ti ekonom isti to o nam a tvrde.
81
23 stvari b je vam ne kastu o kapitalizm u
M oralnost nije optika varka. Kada se ljudi ponaaju ne

sebino - bilo tako to ne varaju svoje muterije, to vredno rade uprkos tom e to ih niko ne posm atra ili to dravni
inovnici, iako imaju m alu platu, odbijaju da uzm u m ito m nogi m eu njima, ako ne i svi, ine to zbog toga to istinski
veruju da na taj nain ispravno postupaju. Nevidljivi m eha
nizm i nagraivanja i kanjavanja jesu bitni, ali njim a se ne
moe sve objasniti - po m om miljenju, njim a se ne moe
objasniti ak ni veina nesebinih vidova ponaanja, m akar
i samo zbog toga to nita od toga ne bi postojalo kad bi
smo bili potpuno sebini. N asuprot tvrdnji M argaret Taer
da drutvo ne postoji. Postoje pojedinci, mukarci i ene,
i postoje porodice, ljudska bia nikada nisu postojala kao
atomizovani sebini inioci koji nisu vezani ni za kakvu za
jednicu. Raam o se u drutvu koje poseduje odreene m o
ralne kodekse i socijalizujemo se tako to internalizujem o
te m oralne kodekse.
Razum e se, sve to ni u kom sluaju ne znai da tenja
ka ostvarivanju linog interesa nije jed an o d najvanijih
ljudskih m otiva. M eutim , ako bi se svako starao samo
za ostvarivanje linog interesa, svet bi ve odavno prestao
da funkcionie jer bi bilo previe prevara u poslovanju i
previe zabuavanja u proizvodnji. Sto je vanije, ako svoj
ekonom ski sistem projektujem o na tem elju takve p re tp o
stavke, efikasnost tog sistema e verovatno b iti m anja, a ne
vea. A ko bism o tako uradili, ljudi bi osetili da nem am o
poverenja u njih kao m oralna bia i odbili bi da se ponaaju
na m oralan nain, zbog ega bism o m orali da potroim o
ogrom nu koliinu resursa nadzirui ih, prosuujui nji
hovo ponaanje i kanjavajui ih. A ko poem o o d najgore
pretpostavke o ljudim a, onda emo o d njih zaista i dobiti
ono to je najgore.
82
Stvar br. 6
Vea m akroekonomska stabilnost n ije
stabilizovala svetsku privredu
ta vam kau?
D o kraja sedam desetih godina 20. veka inflacija je za eko
nom iju bila dravni neprijatelj broj jedan. M noge zemlje
su pretrpele katastrofalna iskustva s hiperinflacijom. ak i
tam o gde nisu dosegnute razmere hiperinflacije, ekonomska
nestabilnost koja je posledica visoke ili fluktuirajue inflaci
je obeshrabrivala je investicije, pa samim tim i rast. Sreom,
od devedesetih godina 20. veka inflatorna adaja je konano
zadavljena, blagodarei znatno tvrem stavu prem a budet
skom deficitu i sve izraenijem uvoenju politiki nezavisne
institucije centralne banke koja je slobodna da se usredsredi
iskljuivo na kontrolu inflacije. S obzirom na to da je eko
nom ska stabilnost neophodna za dugorone investicije, pa
samim tim i za rast, tim e to je ukroena inflatorna goropad
postavljeni su temelji za vei dugoroni prosperitet.
A ta vam ne kau?
Inflacija je m oda ukroena, ali je svetska privreda postala
znatno nestabilnija. Tokom poslednje tri decenije m ogu se
uti samo oduevljene proklamacije naih uspeha u zauzdavanju skokovitosti cena, ali se potpuno ignorie neverovatna
nestabilnost koju za sve to vreme pokazuju ekonomije irom
sveta. Zabeleen je ogrom an broj finansijskih kriza, ukljuu
jui globalnu finansijsku krizu iz 2008. godine, a sve su one
83
unitile ivote m nogih ljudi zaduenou, steajima i neza

poslenou. Preterana usmerenost na inflaciju toliko nam
je zaokupila panju da se nism o uopte posvetili pitanjim a
pune zaposlenosti i privrednog rasta. Zapoljavanje je posta
lo znatno nestabilnije, sve u ime fleksibilnosti trita rada,
ime su destabilizovani ivoti m nogih ljudi. Uprkos tvrdnji
daje stabilnost cena preduslov rasta, sektorska politika kojoj
je cilj bilo obaranje inflacije dovela je samo do anem inog
rasta od devedesetih godina 20. veka, od kada je inflacija,
navodno, konano ukroena.
Pa tamo su pare - zapravo, jesu li ba tamo?

U januaru 1923. francuske i belgijske vojne snage okupira
le su nemaku oblast Rur, uvenu po uglju i eliku. Bilo je
to zbog toga to su tokom 1922. hJemci ozbiljno zaostali sa
isplatama ratne odtete koju su dugovali p o Versajskom ugo
voru, m irovnom ugovoru kojim je okonan Prvi svetski rat.
M eutim , da su stvarno hteli novac, Francuzi i Belgijan
ci su mogli da okupiraju banke - na kraju-krajeva tam o su
pare, to je, navodno, izjavio uveni ameriki pljaka bana
ka Vili Saton (W illie Sutton) kada su ga pitali zato pljaka
banke - um esto to su zauzeli gom ilu rudnika uglja i eliana. A zato nisu banke? Z ato to su bili zabrinuti zbog nemake inflacije.
O d leta 1922. godine inflacija u Nemakoj se otela kon
troli. Indeks ivotnih trokova skoio je 16 pu ta za est meseci u drugoj polovini 1922. godine. Razume se, hiperinflacija je bar jednim delom bila prouzrokovana pretekim
zahtevima Francuza i Belgijanaca u pogledu ratne odtete,
ali onog trenutka kada je zapoela, bilo je p o tp u n o racional
no to to su Francuzi i Belgijanci okupirali R ur kako bi bili
84
Stvar br. 6
sigurni da e im ratna odteta biti isplaena u dobrim a, kao

to su ugalj i elik, a ne u papirim a male vrednosti koja se
smanjivala izuzetnom brzinom .
Bili su u pravu to su to uradili. N em aka inflacija se
potpuno otela kontroli posle okupacije Rura, pa su cene
pom ahnitalo skakale i po deset m ilijardi p u ta (da, milijardi,
a ne hiljada niti m iliona puta) do novem bra 1923, kada je
uvedena rentna m arka kao nova nemaka valuta.
Nemaka hiperinflacija ostavila je dubok i trajan trag na
razvoju nemake i svetske istorije. N eki tvrde, i te njihove
tvrdnje imaju opravdanja, daje iskustvo hiperinflacije posta
vilo temelj za uspon nacista kroz diskreditovanje svih libe
ralnih institucija Vajmarske Republike. O n i koji zastupaju
to stanovite tim e im plicitno kau da je nemaka inflacija
iz dvadesetih godina 20. veka bila jedan od glavnih uzroka
D rugog svetskog rata. Trauma koju su Nem ci doiveli kroz
hiperinflaciju bila je tolika da je Bundesbanka, centralna
banka Zapadne Nemake posle D rugog svetskog rata, bila
uvena po svojoj preteranoj averziji prem a popustljivoj m o
netarnoj politici. ak i posle nastanka evra kao jedinstvene
evropske valute i potonjeg faktikog ukidanja nacionalnih
centralnih banaka u zemljama evro zone, uticaj Nemake
je bio toliki da se Evropska centralna banka (ECB) vr
sto drala veoma stroge m onetarne politike ak i kada je bila
suoena sa upornom i veoma visokom stopom nezaposleno
sti, sve dok je svetska finansijska kriza 2008. nije prim orala
da se pridrui drugim centralnim bankam a u svetu i ipak se
opredeli za dotad nevieno ublaavanje m onetarne politike.
Tako, kada govorim o o posledicama nemake hiperinflaci
je, zapravo govorim o o udarnom talasu koji je trajao gotovo
jedan vek posle izvornog dogaaja i koji nije pogodio samo
nemaku istoriju ve i istoriju drugih evropskih zemalja, ak
i itavog sveta.
85
Koliko je loa inflacija ?

Nemaka nije jedina zemlja koja je iskusila hiperinflaciju. U
fmansijskoj periodici Argentina je postala gotovo sinonim za
hiperinflaciju u m oderno doba, mada je najvia stopa inflacije
koju je ona doivela bila svega oko 20.000 procenata. G ora od
nemake inflacije bila je maarska inflacija odm ah po zavret
ku Drugog svetskog rata, kao i inflacija u Zimbabveu 2008.
godine, u poslednjim danim a diktature predsednika Roberta
Mugabea (koji sada deli vlast s preanjom opozicijom).
Hiperinflacija podriva samu osnovu kapitalizma pretva
rajui trine cene u besmislenu buku. U jeku maarske in
flacije 1946. cene su se udvostruavale na svakih 15 sati, dok
su u najgorim danim a nemake hiperinflacije 1923. cene
dvostruko skakale na svaka etiri dana. Signali koje alju
cene ne m ogu i ne treba da budu apsolutne vodilje, to tvr
dim od poetka do kraja ove knjige, ali nije m oguno imati
pristojnu ekonom iju kada cene skau tom brzinom . tavie,
hiperinflacija je esto rezultat ili uzrok politikih katastro
fa, kao to su A dolf H itler ili R obert Mugabe. Potpuno je
razumljivo zbog ega ljudi tako oajniki ele da izbegnu
hiperinflaciju.
M eutim , nije svaka inflacija hiperinflacija. Razume se,
ima ljudi koji strahuju da e svaka inflacija, ako se ostavi bez
kontrole, eskalirati u hiperinflaciju. Tako je, na primer, na
samom poetku ovog veka M asaru Hajami, guverner C en
tralne banke Japana, odbio da odobri poveanje novane
mase - i po tom e postao uven - pozivajui se na zabrinutost
koju osea zbog m ogunosti hiperinflacije - uprkos injeni
ci da je njegova zemlja u tom trenutku zapravo bila usred
deflacije (pada cena). M eutim , ne postoje stvarni dokazi
d a je to zaista nem inovno - ak ni d a je verovatno. Nikom e
ne pada na pam et da tvrdi da je hiperinflacija poeljna, ak
86
Stvar br. 6
ni da je prihvatljiva, ali je veliko pitanje da li je svaka inflacija

toliko loa, bez obzira na visinu inflatorne stope.
O d osamdesetih godina 20. veka, zagovornici slobodnog
trita su uspevali da ubede ostatak sveta u to da treba po
svaku cenu postii ekonom sku stabilnost, koju oni definiu
kao veoma nisku (u idealnoj situaciji nultu) inflaciju, zato
to je inflacija jako loa za privredu. Ciljna inflatorna sto
pa koju oni preporuuju kree se od jedan do tri procenta,
kako to sugerie Stenli Fier (Stanley Fischer), bivi profesor
ekonomije na Tehnolokom institutu u Masausetsu (M IT )
i glavni ekonom ista M eunarodnog m onetarnog fonda
(M M F) od 1994. do 2001.17
Samo, zapravo ne postoje stvarni dokazi daje, na niskom
nivou, inflacija loa za privredu. N a prim er, ak i studije koje
su obavili neki zagovornici slobodnog trita koji su poveza
n i sa institucijam a kao to su Cikaki univerzitet ili M M F
ukazuju na to da, ako inflatorna stopa ne prelazi od osam do
deset posto, ne postoji nikakva veza izm eu te inflacije i sto
pe privrednog rasta u zemlji.18 U nekim drugim studijama,
taj prag se postavlja na vii nivo, ak 20 pa i 40 procenata.19
Iskustvo pojedinanih zemalja takoe ukazuje na to da
je prilino visoka inflacija kom patibilna s brzim privrednim
rastom. Tokom ezdesetih i sedam desetih godina 20. veka,
prosena inflatorna stopa u Aliru iznosila je 42 posto, ali
je njegova privreda u to vreme bila jedna od privreda s naj
brim rastom u svetu, tako da je dohodak po stanovniku ra
stao po stopi od 4,5 posto godinje. U istom tom periodu,
dohodak po stanovniku u Junoj Koreji rastao je po stopi od
sedam posto godinje, uprkos tom e to je godinja inflatorna
stopa iznosila gotovo 20 posto, to znai d aje bila via od in
flatorne stope u veini latinoam erikih zemalja u to vreme.20
tavie, im a dokaza da prekom erna antiinflaciona politi
ka moe u sutini biti tetna po privredu. O d 1996, kada je
87
Brazil - poto je proao kroz traum atinu fazu brze inflaci

je, iako ona nije dosegla hiperinflatorne razmere - poeo da
kontrolie inflaciju tim e to je povisio realne kam atne stope
(nom inalne kam atne stope m inus stopa inflacije) i digao ih
do jednog od najviih nivoa u svetu (od 10 do 12 procenata
godinje), njegova inflacija je pala na 7,1 posto godinje, ali
se to negativno odrazilo na privredni rast, pa je rast dohotka
po stanovniku iznosio samo 1,3 posto godinje. Juna Afri
ka je takoe imala slino iskustvo od 1994, kada je poela da
pridaje prioritetni znaaj kontroli inflacije i kada je povisila
kam atne stope do upravo pom enutog brazilskog nivoa.
S taje razlog tom e? Razlog je to to ekonom ska politika
kojoj je cilj smanjenje inflacije u sutini smanjuje investicije,
a samim tim i privredni rast ako se s njom predaleko ode.
Zagovornici slobodnog trita esto pokuavaju da opravda
ju svoje izrazito ratoborne stavove prem a inflaciji tvrdnjam a
da ekonomska stabilnost podstie tednju i ulaganja, a oni,
zauzvrat, ohrabruju ekonomski rast. Zato Svetska banka, na
stojei da opravda svoju tezu d a je m akroekonom ska stabil
nost, definisana u smislu niske inflacije, bila kljuni inilac
brzog rasta privreda istone Azije (to je tvrdnja koja se, u
sutini, ne moe prim eniti na Junu Koreju, kao to smo ve
ranije videli), u svome izvetaju iz 1993. tvrdi: M akroeko
nom ska stabilnost podstie dugorono planiranje i privatna
ulaganja i, svojim uticajem na realne kam atne stope i real
n u vrednost finansijske aktive pom ae uveanju flnansijske
tednje. M eutim , prava je istina da politika koja se m ora
sprovoditi da bi se inflacija spustila na veoma nizak nivo na mali jednocifreni nivo - obeshrabruje ulaganja.
Realne kam atne stope od 8, 10 ili 12 procenata znae da
potencijalni investitori nee m oi da izvedu zakljuak kako
su nefinansijska ulaganja atraktivna, jer mali broj takvih ula
ganja donosi profitne stope vie od sedam procenata.21 U tom
88
Stvar br. 6
sluaju, jedino profitabilno investiranje jeste investiranje u vi

sokorizinu finansijsku aktivu koja moe da obezbedi visoku
stopu povraaja. Iako finansijske investicije mogu jedno vreme obezbeivati i pokretati rast, taj rast nije odriv zato to
ta ulaganja moraju na kraju biti potkrepljena odrivim dugo
trajnim ulaganjima u aktivnosti u realnom sektoru, to nam
je reito pokazala finansijska kriza iz 2008. (vidi Stvar br. 22).
To znai da su ekonom isti zagovornici slobodnog trita
smiljeno iskoristili opravdane strahove ljudi od hiperinflacije kako bi podstakli sprovoenje preterane antiinflacione
politike, koja nanosi vie tete nego koristi. To je ve samo
po sebi dovoljno ravo, ali ima i neto gore. Antiinflaciona
politika nije samo nanela tetu investicijama i rastu ve nije
uspela ni da ostvari ono to joj je bio pretpostavljeni cilj nije, dakle, pojaala ekonomsku stabilnost.
L ana stabilnost
O d osamdesetih godina 20. veka, ali naroito od devedesetih
godina, kontrola inflacije je u m nogim zemljama na samom
vrhu spiska politikih prioriteta. Zemlje su odluno pozivane
da kontroliu vladine trokove da budetski deficit ne bi podsticao inflaciju. Takoe, ohrabrivane su da obezbede politiku
nezavisnost centralne banke da bi ona mogla da die kamatne
stope do visokog nivoa, ako treba i uprkos narodnim protesti
ma, kojima sami politiari ne bi bili kadri da se odupru.
Bilo je potrebno dosta vremena za tu borbu, ali je zver po
im enu inflacija konano poslednjih godina ukroena u vei
ni zemalja. Prema podacim a M M F-a, od 1990. do 2008. go
dine prosena stopa inflacije pala je u 97 zemalja (od 162),
u poreenju sa stopam a zabeleenim tokom sedamdesetih i
osamdesetih godina 20. veka. Borba protiv inflacije bila je
89
posebno uspena u bogatim zemljama: u svima njim a infla

cija je zabeleila pad. Prosena inflacija u zemljama-lanicam a O E C D -a (a veina njih su bogate zemlje, iako ne pripa
daju sve bogate zemlje toj organizaciji) pala je sa 7,9 posto
na 2,6 posto izm eu dva perioda (sedamdesete-osamdesete
godine 20. veka u odnosu na devedesete godine do kraja tog
veka). Svet je, dakle, postao stabilniji, to je posebno tano
ako ivite u nekoj bogatoj zemlji - ali, da li je ba tako?
injenica je da je svet postao stabilniji samo ako nisku
inflaciju tum aim o kao jedini pokazatelj ekonomske stabil
nosti; on, m eutim , nije postao stabilniji u smislu u kome ga
veina nas osea na svojoj koi.
U jednom aspektu svet je postao nestabilniji tokom p ro
tekle tri decenije dominacije slobodnog trita i stroge antiinflacione politike: to je onaj aspekt koji se odnosi na p o
jaanu uestalost i razmere flnansijskih kriza. Prema studiji
Keneta Rogofa (K enneth Rogoff), koji je ranije bio glavni
ekonom ista M M F-a, a sada je profesor na univerzitetu H ar
vard, i Karm en R ajnhart (Carm en Reinhart), profesorke na
univerzitetu M erilend, praktino nijedna zemlja nije bila u
bankarskoj krizi od kraja D rugog svetskog rata do sredine
sedamdesetih godina, kada je svet, ako za merilo uzm em o
inflaciju, bio znatno nestabilniji nego danas. O d sredine se
dam desetih do kraja osamdesetih godina 20. veka, kada se
inflacija u m nogim zemljama ubrzala, udeo zemalja u koji
m a je postojala bankarska kriza povean je na p et do deset
posto, to, ako se uzme u obzir njihovo uee u svetskom
dohotku, naizgled potvruje onu viziju sveta u kojoj je infla
cija u teitu. M eutim , udeo zemalja s bankarskom krizom
skoio je na dvadesetak procenata sredinom devedesetih
godina, kada je ve trebalo da ukrotim o goropad po im enu
inflacija i da postignem o cilj ekonomske stabilnosti koji nam
stalno izmie. O n d a je taj koeficijent nakratko pao na nulu i
90
Stvar br. 6
tu ostao nekoliko godina sredinom prve decenije ovog veka,

da bi ponovo skoio h a 35 posto posle globalne finansijske
krize iz 2008. godine (i sva je prilika da e u vreme dok ovo
piemo - poetkom 2010. godine - jo vie rasti).22
D rugi aspekt u kome je svet postao jo nestabilniji to
kom m inule tri decenije odnosi se na nesigurnost posla: za
m noge ljude, ona se u tom periodu samo poveala. Sigur
nost posla ili radnog m esta oduvek je bila mala u zemljama u
razvoju, ali je udeo nesigurnih radnih mesta u takozvanom
neform alnom sektoru - to je skup neregistrovanih fir
m i koje ne plaaju poreze niti potuju zakone, ukljuujui
zakone koji obezbeuju sigurnost posla - u razm atranom
periodu poveana u m nogim zemljama u razvoju zbog pre
uranjene liberalizacije trgovine koja je unitila m nogo sigur
nih form alnih radnih mesta u tim industrijskim granama.
U bogatim zemljama, nesigurnost radnog mesta takoe je
poveana tokom osamdesetih godina 20. veka zbog rastue
nezaposlenosti (rastue u odnosu na period od pedesetih do
sedamdesetih godina tog veka), to je delom bilo posledica
dejstva restriktivne m akroekonomske politike, koja je kon
trolu inflacije stavila na prvo m esto u odnosu na sve ostalo.
O d devedesetih godina 20. veka nezaposlenost je poela da
pada, ali je nesigurnost posla i dalje rasla u poreenju s peri
odom pre osamdesetih godina tog veka.
M nogo je razloga za to. Prvo, udeo kratkoronih poslo
va povean je u veini bogatih zemalja, iako nije povean
onoliko koliko m nogi misle. Drugo, dok oni koji zadravaju
svoje radno m esto m ogu ostati na istom poslu gotovo isto
onoliko (m ada ne ba toliko) koliko su na takvim poslovi
m a ostajale njihove kolege pre osamdesetih godina, veliki
postotak prekida radnog odnosa, barem u nekim zemlja
ma, nije bio dobrovoljan (naroito u SAD). Tree, posebno
u Velikoj Britaniji i SAD, od devedesetih godina 20. veka
91
postala su nesigurna ak i ona radna m esta koja su ranije, sve

do osamdesetih godina, bila preteno sigurna - to su razni
menaderski, inovniki i visokostruni poslovi. etvrto,
ak i ako je samo radno mesto ostalo sigurno, priroda i in
tenzitet posla podvrgnuti su eim i veim prom enam a esto su te prom ene nagore. N a prim er, prem a jednoj studiji
Fondacije D ozef Rauntri, britanske hum anitarne fondacije
za drutvene reforme koja je ponela ime uvenog filantropa
i biznismena, kvekera po opredeljenju, gotovo dve treine
britanskih radnika kau da su na svojoj koi osetili pove
anje brzine ili intenziteta rada u proteklih pet godina. N a
kraju, ali ne i na najniem m estu po vanosti, u m nogim b o
gatim zemljama (ali ne u svima njima) o d osamdesetih godi
na 20. veka um anjuje se obim usluga drave blagostanja, pa
se ljudi oseaju m nogo nebezbednije, ak i u situaciji kada je
objektivna verovatnoa da bi mogli da izgube radno mesto
ostala neprom enjena.
Re je o tom e da je stabilnost cena samo jedan od p o
kazatelja ekonomske stabilnosti. U sutini, za veinu ljudi
to ak nije ni najvaniji inilac. U ivotu veine ljudi doga
aji koji m ogu delovati ponajvie destabilizujue jesu gubi
tak posla (ili drastina redefinicija tog posla) ili oduzim anje
kue u finansijskoj krizi, a ne rast cena, sem ako nije re o hiperinflatornim razm erama rasta cena (ruku na srce, da bi
ste stvarno m ogli da kaete u emu se ogleda razlika izm eu
stope inflacije od etiri posto i stope inflacije od dva posto?).
Upravo zbog toga kroenje inflacije nije veini ljudi donelo
onaj oseaj stabilnosti za koji su im ekonom isti tvrdili da e
ga doneti krstaki rat protiv inflacije koji su vodili.
Sadanja koegzistencija stabilnosti cena (to znai, niske
inflacije) i poveanja necenovnih oblika ekonomske nesta
bilnosti, kao to su uestalije bankarske krize i vea nesigur
nost radnog m esta nije nim alo sluajna. Sve je to rezultat
92
Stvar br. 6
jednog istog ekonomskog paketa koji se svodi na velianje

slobodnog trita.
U ve navedenoj studiji, R ogof i R ajnhart istiu da je
udeo zemalja u bankarskoj krizi veoma tesno povezan sa stepenom internacionalne pokretljivosti kapitala. Ta poveana
internacionalna m obilnost kapitala kljuni je cilj svih eko
nom ista zagovornika slobodnog trita, koji veruju da e se
veom slobodom prekograninog kretanja kapitala poveati
efikasnost njegovog korienja (vidi Stvar br. 22). Z ato su
insistirali da se trite kapitala otvori irom sveta, iako su odnedavno ublaili taj svoj stav u odnosu na zemlje u razvoju.
Slino tome, pojaana nesigurnost radnog mesta nepo
sredna je posledica politike slobodnog trita. Nesigurnost
koja se manifestovala kao visoka stopa nezaposlenosti u b o
gatim zemljama tokom osamdesetih godina 20. veka bila je
rezultat veoma stroge antiinflacione makroekonomske poli
tike. O d devedesetih godina 20. veka sve do izbijanja krize
2008, iako je nezaposlenost bila smanjena, bile su poveane
i anse za nedobrovoljni raskid radnog odnosa, dok je u isto
vreme povean udeo kratkoronih poslova u ukupnom bro
ju poslova, poslovi i radni zadaci su ee bivali redefinisani
tako d a je pojaan radni proces na m nogim radnim mestima
- to je sve bilo rezultat prom ena propisa koji vae na tritu
rada; sve te prom ene su sprovedene da bi se poveala flek
sibilnost trita rada, a samim tim i ekonom ska efikasnost.
Politiki paket koji poiva na veri u slobodno trite, i
koji esto nazivaju neoliberalnim politikim paketom , p o
sebno naglaava nisku inflaciju, veu m obilnost kapitala i
veu nesigurnost radnog mesta (to se eufemistiki proglaa
va veom fleksibilnou trita rada) u sutini zbog toga to
je m ahom usmeren ka interesima onih koji u svojim rukam a
dre finansije. K ontroli inflacije pridaje se posebna panja
zato to m nogi vidovi finansijske aktive imaju nom inalno
93
fiksne stope prinosa od kapitala, to znai da inflacija sma

njuje realni prinos. Vea pokretljivost kapitala podstie se
zbog toga to je glavno izvorite sposobnosti vlasnika finansijskih dobara da uberu vei prinos od kapitala nego to je
d obit koju ostvaruju vlasnici drugih (fizikih ili ljudskih
dobara) upravo njihova sposobnost da bre prebacuju svoju
aktivu s mesta na m esto (vidi Stvar br. 22). O ni trae veu
fleksibilnost trita rada zato to, sa stanovita finansijskih
investitora, pojednostavljenje postupka prilikom zapolja
vanja i otputanja radnika omoguava preduzeim a da se
bre restrukturiu, to znai da se lake m ogu prodati i kupi
ti uz bolje kratkorone bilanse, a to opet donosi veu zaradu
(vidi Stvar br. 2).
I pored toga to su poveale finansijsku nestabilnost i ne
sigurnost posla, ekonomske politike iji je cilj poveanje sta
bilnosti cena mogle bi se delimino opravdati da su samo uspele da poveaju investicije, a samim tim i privredni rast, kao
to su to predviali jastrebovi antiinflatorne borbe. M eu
tim, svetska privreda je posle osamdesetih godina, odnosno
posle ere niske inflacije, rasla po znatno sporijoj stopi nego u
periodu visoke inflacije iz ezdesetih i sedamdesetih godina,
i to ne samo zbog toga to su u veini zemalja smanjene in
vesticije (vidi Stvar br. 13). O d devedesetih godina prolog
veka ak je i u bogatim zemljama, dakle u onim a u kojima
je inflacija potp u n o ukroena, rast dohotka po stanovniku
pao sa 3,2 posto, koliko je iznosio ezdesetih i sedamdesetih
godina, na 1,4 posto, koliko je iznosio 1990-2009. godine.
Sve u svemu, inflacija od niske do umerene nije onoliko
opasna koliko bi ekonom isti zagovornici slobodnog trita
eleli da m i u to verujemo. Pokuaji da se inflacija spusti
na veoma nizak nivo smanjili su investicije i rast, suprotno
tvrdnji da e vea ekonomska stabilnost koju donosi nia
inflacija ohrabriti investicije, pa samim tim i rast. Sto je
94
Stvar br. 6
vanije, nia inflacija nije donela ak n i istinsku ekonomsku

stabilnost veini nas. Liberalizacija trita kapitala i trita
rada, koji ine deo paketa slobodnog trita iji je jedan od
kljunih elemenata kontrola inflacije, samo je poveala finansijsku nestabilnost i nesigurnost posla, usled ega je svet
za veinu nas postao jo nestabilniji. D a bi stvari bile gore,
navodni uticaj kontrole inflacije u smislu jaanja rasta uopte nije ostvaren.
Stvarno bi m orala da prestane ova naa opsednutost in
flacijom. Inflacija je postala strailo koje je korieno da bi se
opravdala politika od koje su koristi imali uglavnom samo
vlasnici finansijskih dobara, na utrb dugorone stabilnosti,
privrednog rasta i ljudske sree.
95
Stvar br. 7
Retko se deava da se siromane zemlje
obogate zahvaljujui ekonomskoj politici
slobodnog trita
Sta vam kau?

Po sricanju nezavisnosti od kolonijalne vlasti, zemlje u ra
zvoju su pokuale da razviju svoje privrede pom ou drav
nih intervencija, ponekad i tako to su otvoreno prigrlile so
cijalizam. Pokuale su da razvijaju takve industrijske grane,
kao to su proizvodnja elika i autom obilska industrija, koje
su nadmaivale njihove sposobnosti, a pritom su vetaki
koristile mere kao to je dravni protekcionizam , zabrana
direktnih stranih ulaganja, industrijske subvencije, ak i d r
avno vlasnitvo nad bankam a i industrijskim preduzeima.
To je na em ocionalnom nivou bilo shvatljivo, s obzirom na
to da su svi njihovi preanji kolonijalni gospodari bile ka
pitalistike zemlje koje su sprovodile politiku slobodnog tr
ita. Ta strategija je, m eutim , u najboljem sluaju donela
stagnaciju, a u najgorem, pravu privrednu katastrofu. Rast je
bio anemian (ako ne i negativan), a zatiene industrije jed
nostavno nisu uspele da stasaju. Sreom, veina tih zemalja
se prizvala pam eti od osamdesetih godina 20. veka i poela
je da usvaja politiku slobodnog trita. Kad bolje razmislite
o tome, videete da je od samog poetka trebalo tako p o
stupati. Sve dananje bogate zemlje, sa izuzetkom Japana (i
m oda Koreje, m ada tu im a prostora za polem iku), postale
su bogate zahvaljujui politici slobodnog trita, naroito
zahvaljujui slobodnoj trgovini sa ostatkom sveta. Zemlje u
96
Stvar br. 7
razvoju koje su potpunije prihvatile takvu politiku postizale

su bolje rezultate u novije vreme.
A ta vam ne kau ?
N asuprot uvreenom uverenju, rezultati koje su zemlje u
razvoju postizale u periodu razvoja p o d dravnom k o n tro
lom i vodstvom superiorni su u odnosu na ono to su iste te
zemlje postigle u potonjem periodu trino orijentisanih
reform i. Tano je da su dravne intervencije donele i neke
spektakularne neuspehe, ali je veina tih zemalja beleila znatno bri rast, uz ravnom erniju raspodelu d o h o tk a i
znatno m anji broj finansijskih kriza u loim starim dan i
ma nego u p eriodu trino orijentisanih reformi. Stavie,
takoe nije tano da je veina bogatih zemalja postala b o
gata zahvaljujui politici slobodnog trita. Istina je p o t
puno suprotna, u veoj ili m anjoj m eri. Uz samo nekoli
ko izuzetaka, sve danas bogate zemlje, ukljuujui Veliku
Britaniju i Sjedinjene Am erike Drave - navodne m ati
ce slobodne trgovine i slobodnog trita, obogatile su se
kom binacijom protekcionizm a, subvencija i raznih drugih
vidova sektorskih politika od kojih danas odvraaju zemlje
u razvoju. Politika slobodnog trita do sada je samo mali
broj zemalja uinila bogatim i u budunosti se moe oeki
vati da taj broj bude jo manji.
D va beznadena sluaja
Naveemo sada profile dveju zemalja u razvoju. Vi ste eko
nomski analitiar koji pokuava da proceni njihove razvojne
perspektive. Sta biste rekli ?
97
Zemlja A : D o jedne decenije, ta zemlja je bila izrazito

protekcionistika, s prosenom carinskom stopom na indu
strijsku robu znatno iznad 30 procenata. Uprkos nedavnom
smanjenju carina, i dalje su na snazi vana vidljiva i nevidlji
va trgovinska ogranienja. U toj zemlji postoje teka ograni
enja na prekogranini prom et kapitala, bankarski sektor je
u dravnom vlasnitvu i visoko regulisan, a postoje i brojna
ogranienja na strano vlasnitvo nad finansijskim dobrim a.
Strane kom panije koje proizvode u toj zemlji ale se da su
diskriminisane kroz sistem diferencijalnih poreza i propisa
lokalnih vlasti. U toj zemlji se ne odravaju izbori, a sve je
proeto korupcijom . Vlasnika prava su nejasna i kom plikovana. Posebno je slaba zatita intelektualne svojine, tako da
je to prava prestonica piraterije u svetu. U toj zemlji postoji
veliki broj preduzea u dravnom vlasnitvu, od kojih m no
ga belee velike gubitke, ali opstaju zahvaljujui subvencija
m a i m onopolskim pravim a koje im obezbeuje vlada.
Zemlja B: Trgovinska politika te zemlje doslovno je prvak

u protekcionizm u tokom proteklih nekoliko decenija, tako
da prosena carina na industrijsku robu iznosi 4 0 -5 5 p ro
cenata. Veina stanovnitva nem a birako pravo, a iroko je
rasprostranjen sistem kupovine glasova i izbornih prevara.
Korupcija buja, a politike stranke prodaju m esta u dravnoj
slubi onim svojim pristalicam a koje im pruaju finansijsku
podrku. U toj zemlji nikada ni jedan jedini dravni slu
benik nije izabran na otvorenom konkursu za radno mesto.
Javne finansije su u jadnom stanju, vlada jedva otplauje kre
dite i esto je na rubu kanjenja, to zabrinjava strane investi
tore. Uprkos tom e, ta vlada sprovodi estoku diskriminaciju
prem a stranim investitorim a. N aroito u bankarskom sekto
ru strancim a je zabranjeno da postanu direktori, dok strani
akcionari ne m ogu da ostvare ak ni svoja glasaka prava ako
98
Stvar br. 7
nemaju stalni boravak u toj zemlji. N e postoji zakon o zatiti

konkurencije, ime se'kartelima i drugim oblicima m onopo
la doputa nesputani rast. Zatita prava intelektualne svojine
je manjkava, a poseban problem predstavlja to to odbijaju
da tite intelektualnu svojinu stranaca.
I jedna i druga zemlja su do gue u stvarima koje bi trebalo
da koe ekonomski razvoj - u njim a je na delu estok p ro
tekcionizam, diskriminacija stranih investitora, slaba zati
ta imovinskih prava, tu su m onopoli, m anjak demokratije,
korupcija, nepostojanje m eritokratije i tako dalje. Verovatno
biste pom islili da su i jedna i druga na p u tu bez povratka u
razvojnu katastrofu. A sad razmislite m alo bolje.
Zemlja A je dananja Kina - pretpostavljam da su se neki
itaoci sami ve dosetili toga. M eutim , samo e m alobroj
ni itaoci uspeti da prepoznaju zemlju B - to su Sjedinjene
Amerike Drave negde oko 1880. godine, kada su bile ne
to siromanije od dananje Kine.
Uprkos svoj svojoj navodno antirazvojnoj politici i in
stitucijama, K ina je u m inule tri decenije postala jedna od
najdinam inijih i najuspenijih svetskih privreda, dok su
Sjedinjene Amerike Drave 1880. godine i dalje bile jedna
od zemalja s najbrom stopom rasta - i brzo su postale jed
na od najbogatijih drava sveta. To znai da su ekonomske
zvezde kraja 19. veka (SAD) i dananjice (Kina) i jedna i
druga sledile politike recepte koji su gotovo potpuno su
pro tn i svemu onom e to propoveda savremena neoliberalna
pravoverna dogm a slobodnog trita.
Kako je to m ogue? Z ar nije doktrina slobodnog trita
sam sukus, destilisano uspeno iskustvo privrednog razvoja
dvadesetak najbogatijih zemalja savremenog sveta? D a bi
smo dobili odgovore na ova pitanja, moraem o da se vrati
m o m alo u istoriju.
99
M rtvipredsednici ne govore
N eki Am erikanci svoje novanice nazivaju mrtvi predsed
nici. To nije sasvim tano. Tano je da su oni mrtvi, ali nisu
svi politiari iji se portreti nalaze na novanici bivi pred
sednici SAD. Recimo Bendam in Frenklin, iji se lik nala
zi na najpoznatijoj papirnatoj novanici u ljudskoj istoriji,
banknoti od 100 dolara, nikada nije bio predsednik. M e
utim , lako se moglo dogoditi da bude predsednik. Bio je
najstariji m eu oim a osnivaima i verovatno najpotovaniji
politiar novoroene zemlje. Iako je bio isuvie star i iako
je politiki ugled D orda Vaingtona bio suvie veliki da
bi on mogao sebi dopustiti da m u bude protivkandidat za
prvo predsednitvo 1789. godine, Bendam in Frenklin je
verovatno bio jedini koji je imao neke anse da Vaingtonu
parira za to mesto.
Pravo iznenaenje u predsednikom Panteonu na zele
nim novanicama predstavlja lik Aleksandra H am iltona,
koji ete nai na banknoti od 10 dolara. Kao i Frenklin, H a
m ilton takoe nikada nije bio predsednik SAD. M eutim ,
za razliku od Frenklina, ija je ivotna pria ubrzo postala
amerika legenda, H am ilton, jednostavno, nije dosegao tu
veliinu. O n je bio samo m inistar finansija, dodue, prvi
ameriki m inistar finansija. Pa ta e on onda m eu predsednicima?
H am ilton je tu zato to je, uprkos tom e to za to ne zna ve
ina savremenih Amerikanaca, bio tvorac m odernog ameri
kog ekonomskog sistema. Dve godine poto je postao m inistar
finansija 1789, neverovatno mlad, imao je svega 33 godine,
H am ilton je podneo Kongresu Izvetaj o predmetu manu
faktura, u kome je koncipirao strategije ekonomskog razvoja
svoje mlade drave. O n je u svome izvetaju tvrdio da indu
strije u povoju, kakva je amerika, treba da budu zatiene i
100
Stvar br 7
vlada treba da ih poneguje pre no to budu kadre da stanu na

sopstvene noge. H am iltonov izvetaj se nije odnosio samo na
trgovinski protekcionizam - on se, takoe, zalagao za javna
ulaganja u infrastrukturu (kao to su sistemi kanala), razvoj
bankarskog sistema, promovisanje vladinog trita obveznica
- ali je protekcionizam leao u samoj sri njegove strategije. S
obzirom na stavove koje je izneo, Aleksandar H am ilton bi, da
je kojim sluajem m inistar finansija neke savremene zemlje u
razvoju, bio izloen estokim kritikama dananjeg amerikog
ministarstva finansija zbog jeretikih uenja za koja se zalae.
Njegovoj zemlji bi se lako moglo dogoditi da M M F i Svetska
banka odbiju da je finansiraju.
O no to je, m eutim , u svemu tom e posebno zanimljivo
jeste to da Aleksandar H am ilton nikako nije bio usamljen u
svojim stavovima. Svi ostali mrtvi predsednici bi, da kojim
sluajem danas iznesu svoje stavove, naili na estoko neo d o
bravanje amerikog m inistarstva finansija, M M F-a, Svetske
banke i drugih savremenih uvara vere u slobodno trite.
N a novanici od jednog dolara nalazi se lik prvog ame
rikog predsednika D orda Vaingtona. O n je na inauguracionoj sveanosti insistirao na tom e da nosi ameriku
odeu - posebno za njega izatkanu u K onektikatu za tu pri
liku - um esto znatno kvalitetnije, britanske. Danas bi ve
samo tim e prekrio predloeno pravilo Svetske trgovinske
organizacije (ST O ) o transparentnosti javnih nabavki. N e
mojm o zaboraviti n i da je D ord Vaington bio ovek koji
je postavio Aleksandra H am iltona na mesto m inistra finan
sija, savreno svestan njegovog vienja ekonomske politike H am ilton je bio Vaingtonova desna ruka u amerikom ratu
za nezavisnost i posle toga njegov najblii politiki saveznik.
N a novanici od p et dolara nalazi se lik Abraham a Linkolna, uvenog protekcioniste, koji je za vreme graanskog
rata povisio carine do dotad nezabeleenog nivoa.23 N a
101
novanici od 50 dolara nalazi se lik Julisisa G ranta, heroja

G raanskog rata koji je postao predsednik. O pirui se bri
tanskom pritisku na SAD za prihvatanje slobodne trgovine,
on je svojevremeno prim etio da e Am erika kroz 200 godi
na, kada od zatite dobije sve sto je njom e m oguno dobiti, i
sama prihvatiti slobodnu trgovinu.
Bendam in Frenklin se nije slagao s H am iltonovom dok
trinom industrije u povoju, ali je iz jednog drugog razloga
insistirao na zatiti koju pruaju visoke carine. U to vreme je
postojanje gotovo besplatnog zemljita u Americi prim ora
valo amerike proizvoae da radnicim a daju oko etiri puta
vee plate od evropskog proeka jer bi inae radnici otili
da obrauju zemlju i osnivaju poljoprivredna dobra (to ni
u kom sluaju nije bila prazna pretnja budui da je veina
njih ranije u ivotu upravo obraivala zemlju) (vidi Stvar br
10). Prema tome, tvrdio je Bendam in Frenklin, ameriki
proizvoai ne bi m ogli da opstanu ako ne bi bili zatieni
od konkurencije koju za njih predstavljaju proizvoai iji
radnici zarauju znatno manje u Evropi - a to je ono to se
danas naziva socijalnim dam pingom . Upravo je to logika
koju je predoio Ros Pero (Ross Perot), m ilijarder koji je
uao u politike vode kada se 1992. godine u predizbornoj
kam panji za predsednike izbore suprotstavio Severnoamerikom sporazum u o slobodnoj trgovini (NAFTA) i obra
zloio to svoje protivljenje: bila je to logika koju je s radou
podralo 18,9 posto amerikih biraa.
Ipak, rei ete vi, sigurno bi barem Tomas Deferson (iji
se lik nalazi na novanici od dva dolara, koja je retko u o p
ticaju) i E ndru D ekson (na banknoti od 20 dolara), inae
sveci zatitnici amerikog kapitalizma slobodnog trita,
poloili test amerikog m inistarstva fmansija?
Tomas Deferson m oda jeste bio protiv H am iltonovog
protekcionizm a, ali se zato, suprotno H am iltonu, koji je
102
Stvar br. 7
svojski podravao sistem patenata, odluno protivio svakoj

zatiti patenata. Deferson je verovao da su ideje kao vazduh, pa niko ne moe im ati vlasnitvo nad njima. S obzirom
na naglasak koji veina dananjih zagovornika slobodnog
trita stavlja upravo na zatitu patenata i drugih prava po
osnovu intelektualne svojine, ti njegovi stavovi bi m u danas
naneli m nogo tete i spreili bi ga da poloi test.
A kako stoje stvari sa E ndruom D eksonom , zatitnikom
obinog oveka i fiskalnim konzervativcem (on je prvi p u t
u amerikoj istoriji otplatio sve savezne dugove)? N a alost
njegovih oboavalaca, ak ni on ne bi poloio test. U Deksonovo vreme, prosena carina na industrijsku robu iznosila
je 3 5 -4 0 procenata. Bio je uven po svom protivljenju sve
m u to je strano. Kada je 1836. ukinuo dozvolu za rad polujavnoj (drugoj) Banci SA D (20 posto te banke nalazilo
se u vlasnitvu amerikih saveznih vlasti), jedan od glavnih
izgovora za taj potez bilo je to to je banka u prevelikom
vlasnitvu stranih (m ahom britanskih) investitora. A koliko
je veliko zapravo bilo to preveliko? Svega 30 procenata. Ako
bi neki predsednik zemlje u razvoju danas ukinuo dozvolu
za rad nekoj banci zato to je ona 30 posto u amerikom vla
snitvu, ameriko m inistarstvo finansija bi dobilo kolektivni
ivani napad.
Eto tako stoje stvari. ak i danas, m ilioni Amerikanaca
svakog dana plaaju svoje taksi vonje i kupuju svoje sendvi
e pruajui papir s likom H am iltona ili Linkolna, vraaju
im kusur u papiriim a s likom D orda Vaingtona, a da
sami nisu ni svesni koliko su ti uvaeni politiari bili grozni
protekcionisti koje veina medija, i konzervativnih i libe
ralnih, u dananjoj Americi s toliko m nogo strasti ocrnjuje.
Njujorki bankari i profesori ikakog univerziteta piu lan
ke u kojim a s visine kritikuju protivljenje stranim proizvo
dim a i stranim uticajima jednog Uga aveza, predsednika
103
Venecuele, i objavljuju te lanke u Vol strit domalu, iji se

prim erci kupuju banknotam a s likom E ndrua Deksona,
uopte ne shvatajui da je Dekson bio m nogo ogoreniji
protivnik svega to je strano nego to je to Cavez.
M rtvi predsednici ne govore. Ali, kad bi mogli da govore,
kazali bi Am erikancim a i ostatku sveta da je politika koju
njihovi naslednici danas promoviu po tp u n o suprotna o n o
me to su oni prim enili da bi jednu drugorazrednu agrarnu
privredu zavisnu od ropskog rada pretvorili u najveu svetsku industrijsku silu.
Uradi kako ti kaem da uradi, a ne kako sam ja radio

Kada ih podsetite na protekcionistiku prolost SAD, zago
vornici slobodnog trita obino uzvraaju da je ta zemlja
uspela uprkos protekcionizm u, a ne zahvaljujui protekcio
nizm u. Kau da je Am erici u svakom sluaju bilo sueno da
ostvaruje veliki ekonomski rast zato to je izuzetno blagoslovena prirodnim resursima i zato to se u nju uselio veliki
broj visokom otivisanih i vrednih imigranata. Takoe, tvrde
da je ogrom no unutranje trite Sjedinjenih Drava u izvesnoj m eri ublailo negativne efekte protekcionizm a tim e to
je om oguilo izvestan stepen konkurencije m eu dom aim
preduzeima.
M eutim , problem s tim odgovorom sastoji se u tom e
da, koliko god to dram atino delovalo, SAD nisu jedina
zemlja koja je uspela sprovodei politiku potp u n o protivnu
doktrini slobodnog trita. U sutini, kao to u se ovde p o
tru d iti da objasnim, veina dananjih bogatih zemalja uspela
je sprovodei upravo takvu politiku.24 Pored toga, budui da
je re o zemljama veom a razliitih uslova, ne moe se kaza
ti da su svima njim a zajedniki neki posebni uslovi koji su
104
Stvar br. 7
anulirali negativni uticaj protekcionizm a i ostalih pogre

nih sektorskih politika. Sjedinjene Amerike Drave su
m oda imale koristi od svog velikog unutranjeg trita, ali
ta emo onda s m alenom Finskom ili Danskom . Ako m i
slite da su Sjedinjene Amerike Drave pre svega iskoristile
obilje prirodnih resursa, kako ete objasniti uspeh takvih ze
malja, kao to su Koreja ili Svajcarska, koje praktino nem a
ju nikakvih prirodnih resursa o kojima bi vredelo govoriti ?
Ako je imigracija bila pozitivni inilac za SAD, ta emo sa
drugim zemljama - od Nemake do Tajvana - iji su neki
najbolji ljudi otili u SAD i druge zemlje novog sveta? Ja
sno je da argum ent o posebnim uslovima jednostavno ne
funkcionie.
Britanija, zemlja za koju m nogi misle da je izmislila slo
bodnu trgovinu, izgradila je svoj prosperitet na temelju sek
torskih politika koje su bile sline onim a koje je propovedao
Aleksandar H am ilton. I to nije bila nikakva sluajnost. Iako
je H am ilton bio prvi ovek koji je teorijski postulirao argu
m ent o industriji u povoju, m nogi delovi njegovog politi
kog program a zapravo su prekopirani od R oberta Volpola,
takozvanog prvog britanskog premijera, koji je bio na elu
zemlje izm eu 1721. i 1742. godine.
Sredinom 18. veka Velika Britanija je poela da se bavi in
dustrijskom preradom vune i proizvodnjom vunenih tkanina,
to je u to vreme bila visokotehnoloka industrijska grana u
kojoj su dom inantno mesto zauzimale nizijske zemlje (da
nanja Belgija i Holandija), i uinila je to pom ou carinske
zatite, subvencija i drugih vidova podrke koju su Volpol i
njegovi naslednici pruali domaim proizvoaima vunenih
tkanina. Ta industrija je ubrzo postala glavni izvor izvozne za
rade Velike Britanije i to je zemlji omoguilo da uvozi hranu
i sirovine koji su joj bili potrebni za pokretanje industrijske
revolucije krajem 18. i poetkom 19. veka. Velika Britanija
105
je usvojila slobodnu trgovinu tek ezdesetih godina 19. veka,

kada je njena industrijska dominacija ve postala apsolutna.
N a isti nain na koji su Sjedinjene Drave bile najprotekcionistikija zemlja sveta u najveem delu svoje faze uspona (od
tridesetih godina 19. do etrdesetih godina 20. veka), Velika
Britanija je bila jedna od najprotekcionistikijih zemalja sveta
u najveem delu svog privrednog uspona - od dvadesetih go
dina 18. do pedesetih godina 19. veka).
Praktino sve dananje bogate zemlje prim enile su p ro
tekcionizam i subvencije da bi zatitile svoje industrije u p o
voju. M noge m eu njim a (pre svega Japan, Finska i Koreja)
takoe su ozbiljno ograniile strana ulaganja. Izm eu tride
setih i osamdesetih godina 20. veka, Finska je sva preduzea u kojima su stranci imali vlasniki udeo vei od 20 posto
zvanino klasifikovala kao opasna preduzea. Neke m eu
danas bogatim zemljama (to pre svega vai za Francusku,
Austriju, Finsku, Singapur i Tajvan) koristile su dravna pre
duzea za prom ociju kljunih industrijskih grana. Singapur,
koji je uven po svojoj politici slobodne trgovine i dobro
dolici koju izraava stranim investitorim a proizvodi vie
od 20 posto svoje proizvodnje u preduzeim a u dravnom
vlasnitvu, dok m eunarodni proek tu iznosi oko 10 posto.
Isto tako, ne m oe se rei da su dananje bogate zemlje va
ljano titile intelektualnu svojinu stranaca i prava koja iz nje
proistiu - ako su ih uopte titile - zato to je u m nogim a
od njih bilo p o tp u n o legalno patentirati neiji pronalazak
p o d svojim im enom , dokle god je taj neko bio stranac.
Razum e se, bilo je izuzetaka. H olandija, Svajcarska (do
Prvog svetskog rata) i H o n g K ong m alo su koristili p ro
tekcionizam , ali ak ni te zemlje nisu sledile dananju o r
todoksnu doktrinu. Tvrdei da su paten ti zapravo vetaki
m onopoli koji su suprotni naelu slobodne trgovine (to
je poenta koja se na udan nain gubi u veini rasprava
106
Stvar br. 7
ekonom ista koji su zagovornici slobodnog trita), H olandija i Svaj carska su sve do poetka 20. veka odbijale da
prue zatitu p aten tim a i p aten tn im pravim a. Iako to nije
inio na tako principijelnim osnovam a, H o n g K ong je sve
donedavno bio uven po svojim krenjim a prava intelek
tualne svojine, m nogo gore nego H olandija i vajcarska.
Siguran sam da znate bar nekoga - ili m oda im ate prijate
lja ko poznaje nekog takvog - ko je kupio piratsku verziju
kom pjuterskog softvera, lani Roleks sat ili nezvaninu
verziju majice Kelvin i H o c iz H o n g Konga.
M oda e veina italaca sm atrati d a je ovaj moj istorijski
pregled protivan svemu to oni znaju. Poto im je nebrojeno
puta reeno d a je politika slobodnog trita najbolja za eko
nom ski razvoj, izgledae im sasvim udno kako je m ogu
no da je veina dananjih bogatih zemalja prim enila upravo
sve te navodno loe vidove ekonomske politike - kao to su
protekcionizam , subvencionisanje, ureivanje propisim a i
dravno vlasnitvo u industriji - ali je ipak, uprkos svemu
tome, uspela da postane bogata.
O dgovor lei u injenici da je to to sm atram o loom
politikom zapravo bila dobra politika, iz itavog niza ra
zloga, s obzirom na fazu ekonom skog razvoja u kojoj su se
te zemlje u to doba nalazile. Prvi je H am iltonov argum ent
o industriji u povoju, koji sam blie objasnio u svojoj p re t
hodnoj knjizi Bad Samaritans (Loi Samariani), u p o
glavlju Moj estogodinji sin bi trebalo da dobije posao.
Naim e, iz istog onog razloga iz koga decu aljemo u kolu
um esto da se staram o da budu konkurentni odraslim a na
tritu rada, zemlje u razvoju treba da zatite i poneguju
svoje proizvoae pre no to se oni toliko razviju da p o sta
nu sposobni da bez ikakve pom oi budu konkurentni na
svetskom tritu. D rugo, u ranijim fazama razvoja, trita
iz raznih razloga ne funkcioniu naroito dobro - zbog
107
loeg saobraaja, loeg p rotoka inform acija, male veliine

trita usled koje je velikim igraima lake da njim e m anipuliu itd. To znai da vlada treba aktivnije da regulie tri
te i ponekad ak da svesno stvara neka trita. Tree, u tim
fazama, vlada treba sama da uradi m nogo toga uz pom o
preduzea u dravnom vlasnitvu, zato to jednostavno
nem a dovoljno sposobnih firmi u privatnom sektoru koje
bi m ogle da se uhvate u kotac s velikim i visokorizinim
projektim a (vidi Stvar br. 12).
Uprkos sopstvenoj istoriji, bogate zemlje primoravaju ze
mlje u razvoju da otvore granice i izloe svoju privredu dejstvu globalne konkurencije u punoj snazi, oslanjajui se na
uslovljavanje bilateralne strane pom oi i zajmova m euna
ro dnih finansijskih institucija koje upravo te bogate zemlje
kontroliu (to su institucije p o p u t M M F-a i Svetske banke),
kao i na ideoloki uticaj koji sprovode zahvaljujui svojoj in
telektualnoj dominaciji. Kada prom oviu politiku koju one
same nisu koristile u vreme dok su bile zemlje u razvoju, one
kau dananjim zemljama u razvoju: Uradi kako ti kaem
da uradi, a ne kako sam ja radio.
D oktrina koja se na recima zalae

za rast a zapravo ga smanjuje
Kad god se ukae na istorijsko licemerje bogatih zemalja,
neki zatitnici slobodnog trita e sprem no uzvratiti:
dobro, protekcionizam i drugi vidovi intervencionistike
politike m oda su m ogli da funkcioniu u Americi 19. veka
ili Japanu sredinom 20. veka, ali nisu li zemlje u razvoju ne
vieno zeznule stvar kada su ezdesetih i sedam desetih go
dina 20. veka probale da sprovode takvu politiku? O n o to
je moda vredelo u prolosti, kau ti zagovornici slobodnog
trita, ne m ora nuno funkcionisati danas.
108
Stvar br. 7
Istina je da zemlje u razvoju nisu uopte tako loe prola

zile u starim loim danim a protekcionizm a i dravne in
tervencije tokom ezdesetih i sedam desetih godina 20. veka.
U sutini, performanse njihovog privrednog rasta u tom
periodu daleko su nadmaivale sve to je postignuto posle
osamdesetih godina 20. veka, u vreme veeg otvaranja i deregulacije.
O d osamdesetih godina, pored rastue nejednakosti
(koja se i mogla oekivati zbog toga to je sama priroda re
formi bila takva da je pogodovala bogatim a (vidi Stvar br.
13), veina zemalja u razvoju doivela je znatno usporavanje
svog privrednog rasta. Rast dohotka po stanovniku u svetu
u razvoju pao je sa tri procenta godinje, koliko je iznosio
tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, na 1,7 p o
sto 1980-2000, kada je u isto vreme sprovoen najvei broj
reformi u duhu slobodnog trita. Tokom prve decenije 21.
veka ponovo je dolo do rasta u svetu u razvoju, pa je sto
pa rasta skoila na 2,6 posto 1980-2009, ali je to najveim
delom postignuto zahvaljujui brzom rastu Kine i Indije dvaju dinova koji, iako su prihvatili liberalizaciju, nisu pri
grlili neoliberalnu politiku.
Performanse rasta u regionima koji su odano sledili neoliberalni recept - Latinskoj Americi i podsaharskoj Africi znatno su zaostajale za onim stopam a rasta koje su zabeleile
u loim starim danim a. Tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina 20. veka stopa rasta u Latinskoj Americi iznosila je
3,1 posto po stanovniku. O d 1980. do 2009, stopa rastaje
iznosila samo neto malo vie od jedne treine te prethodne
stope - 1,1 posto. A ak je i ta stopa rasta bila delim ino
posledica brzog rasta onih zemalja u regionu koje su izriito
odbacile neoliberalnu politiku negde na samom kraju 20.
i poetku 21. veka - Argentine, Ekvadora, Urugvaja i Venecuele. U podsaharskoj Africi stopa rasta po stanovniku u
109
23 stvari koje vam n eka iu o kapitalizm i
starim loim danim a iznosila je 1,6 posto, da bi od 1980.

do 2009. pala na svega 0,2 posto (vidi Stvar br 11). Ako
bism o hteli da rezimiramo, mogli bism o rei da je politika
slobodne trgovine i slobodnog trita politika koja je retko
urodila plodom , ako se to uopte ikada i dogodilo. Veina
bogatih zemalja nije primenjivala takvu politiku u vreme
dok su bile zemlje u razvoju, dok je u poslednje tri decenije
upravo ta politika usporila rast i poveala nejednakost d o
hotka u zemljama u razvoju. Sasvim je m alo zemalja koje su
se obogatile zahvaljujui politici slobodne trgovine i slobod
nog trita i mali su izgledi da do toga ikada doe.
110
Stvar br. 8
Kapital ima nacionalnost
ta vam kau ?
Pravi junak globalizacije jeste transnacionalna korporacija.
Transnacionalne korporacije, kako im i samo ime kae, jesu
one korporacije koje su iskoraile izvan svojih izvornih na
cionalnih granica. O ne i dalje m ogu imati sedite u zemlji
u kojoj su osnovane, ali najvei deo njihove proizvodnje i
istraivakih objekata nalazi se van m atine zemlje, i pritom
zapoljavaju ljude, ukljuujui m noge najvie rukovodioce,
iz celog sveta. U ovo doba kapitala koji nem a nacionalnost
ni dravljanstvo, nacionalistika politika prem a stranom ka
pitalu u najboljem sluaju je nedelotvorna, dok je u najgo
rem sluaju kontraproduktivna. Ako ih vlada jedne zemlje
diskriminie, transnacionalne korporacije nee ulagati u tu
zemlju. M oda jeste nam era da se pom ogne nacionalnoj pri
vredi promovisanjem dom aih preduzea, ali takva politika,
u sutini, nanosi tetu domaoj privredi jer spreava najefi
kasnija preduzea da se etabliraju u toj zemlji.
A ta vam ne kau ?
Uprkos rastuoj transnacionalizaciji kapitala, veina transna
cionalnih preduzea su, u sutini, i dalje nacionalne kom pa
nije koje imaju m eunarodno poslovanje, a ne kom panije
koje vie nem aju nacionalnu ili dravnu pripadnost. Glav
ninu svojih osnovnih aktivnosti, kao to su najusavrenija
istraivanja i utvrivanje strategije poslovanja, one obavljaju
111
kod kue, u m atinoj zemlji. Veina njihovih najviih ru

kovodilaca potiu iz matine zemlje. Kada treba da zatvore
fabrike ili ukinu radna mesta, to obino tek na kraju ine u
m atinoj zemlji iz raznih politikih, i to je vanije, ekonom
skih razloga. To znai da matina zemlja dobija najvei deo
koristi koji uopte donosi poslovanje jedne transnacionalne
korporacije. Razum e se, nije nacionalna pripadnost jedino
to odreuje nain na koji se korporacije ponaaju, ali kada
ignoriem o nacionalnost, odnosno dravljanstvo kapitala,
to inim o na sopstvenu tetu.
Karlos Gon iv i globalizaciju

Karlos G on (Carlos G hosn) roen je 1954. godine u p o
rodici roditelja Libanaca u brazilskom gradu Porto Veljo.
Imao je est godina kada se s majkom preselio u Liban, u
Bejrut. Zavrivi tam o srednju kolu, otiao je u Francusku
i stekao zvanje inenjera na dve najprestinije obrazovne in
stitucije tog usmerenja u Francuskoj - Visokoj politehnikoj i Visokoj rudarskoj koli u Parizu (cole Polytechnique
i cole des M ines de Paris). Tokom 18 godina, koliko je ra
dio u francuskom proizvoau autom obilskih gum a fabrici
Milen, u kojoj se zaposlio 1978, G on je stekao ugled izu
zetno efikasnog rukovodioca jer je uspeo da dotad neprofi
tabilnu fabriku kom panije Milen u Junoj Americi uini
profitabilnom i da ostvari probitano fuzionisanje amerike
podrunice kom panije M ilen s firmom Unirojal Gudrid ime je udvostruena vrednost poslovanja kom panije
Milen u Americi.
G odine 1996. Karlos G on je preao u francusku fabri
ku autom obila u dravnom vlasnitvu Reno i tu je odi
grao kljunu ulogu u poslovnom oivljavanju te kompanije,
112
Stvar br. 8
afirmiui svoj ugled oveka koji je kadar da nem ilosrdno kre

e trokove zbog ega je zaradio nadim ak Ubica Trokova,
iako je poslovni pristup koji je primenjivao zapravo m nogo
vie poivao na optoj saglasnosti nego to m u to nadim ak
govori. Kada je Reno preuzeo japansku gubitaku fabriku
autom obila Nian 1999. godine, G on je poslat u Japan da
pokua da vrati fabriku Nian na p u t stare slave. U poet
ku je njegov nejapanski nain rukovoenja, kao to je otpu
tanje radnika, nailazio na snaan otpor, ali je G onu polo
za rukom da za svega nekoliko godina potpuno prom eni
nabolje kom paniju koju je preuzeo. Posle toga Japanci su ga
do te mere p otpuno prihvatili da je postao i junak stripova
Manga, to je m altene japanski ekvivalent beatifikacije koju
moe da dodeli katolika crkva. G odine 2005. Karlos G on
je jo jednom zapanjio itav svet kada se vratio u Reno
kao generalni direktor i predsednik kompanije, zadravi u
isto vreme mesto kopredsednika kom panije Nian - to
su neki uporedili sa situacijom u kojoj bi se naao fudbalski
trener kada bi u isto vreme vodio dva fudbalska tima.
ivotna pria Karlosa G ona na svojevrstan nain saima
elu tu dram u koju donosi globalizacija. Ljudi se iseljavaju u
potrazi za boljim ivotom, ponekad se odluujui da se pre
sele doslovno na drugi kraj sveta, to je Gonova porodica i
uinila. Neki m igranti se vraaju kui, p o p u t Gonove majke.
To je snaan kontrast onom vrem enu kada su, na primer, italijanski im igranti u Sjedinjene Drave odbijali da ue decu
italijanskom jeziku, toliko su vrsto bili reeni da se nikada
vie ne vrate u Italiju i toliko su snano eleli da njihova deca
budu potpuno asimilovana. M nogi m ladi ljudi iz siroma
nih zemalja koji imaju dovoljno ambicija i pam eti danas od
laze u bogatije zemlje na studije, kao to je, uostalom, i G on
uinio. O vih dana m nogi menaderi rade za neku kom pani
ju koja im a sedite u stranoj zemlji, to esto znai da odlaze
113
da ive i rade u nekoj drugoj stranoj zemlji (ili dvema stra

nim zemljama) zato to je re o transnacionalnoj kompaniji.
G on, Libanac koji se odselio u Brazil, a potom se vratio u
Liban, radio je u Brazilu, Sjedinjenim Dravama i Japanu za
dve francuske kompanije.
U ovom globalizovanom svetu - ide dalje ta pria - na
cionalnost, odnosno dravljanstvo kapitala nem a nikakvog
znaaja. Korporacije su mogle da ponu da posluju u odre
enoj zemlji i tam o im se i dalje moe nalaziti sedite, ali
su one iskoraile iz svojih nacionalnih granica. O ne sada
lociraju svoje aktivnosti gde god im je najvea zarada. Tako
Nestle, vajcarski prehram beni din, moe imati sedite u
vajcarskom gradu Veveu, ali u vaj carskoj proizvodi manje
od pet posto svoje ukupne proizvodnje. ak i ako bism o re
kli d a je Evropa, a ne Svajcarska, nekakav dom kom panije
Nesde, treba da znam o da se u tom dom u ostvaruje samo
30 posto zarade kom panije. Nije re samo o tom e da su ak
tivnosti relativno male sloenosti, kao to je proizvodnja
ono to transnacionalne korporacije obavljaju van granica
m atinih zemalja. O vih dana su esto ak i tako sofisticirane
aktivnosti, kao to su istraivanje i razvoj, locirane van m a
tine zemlje - a sve ee ba u zemljama u razvoju, kao to
su Kina i Indija. ak i najvii rukovodioci, ba kao i G on,
potiu iz m eunarodnog pula talenata, a ne iz iskljuivo na
cionalnih pulova darovitih ljudi.
Krajnji rezultat jeste to to vie ne postoji nacionalna lo
jalnost preduzea. Biznis e uiniti sve to treba da bi uve
ao profit, m akar to znailo nanoenje tete vlastitoj zemlji
zatvaranjem fabrika, gaenjem radnih mesta, ak i dovoe
njem stranih radnika. S obzirom na sve to, m nogi tvrde, nije
nimalo m udro postavljati ogranienja za strano vlasnitvo u
preduzeima, to su m noge vlade ranije radile. D okle god
neka kom panija stvara bogatstvo i otvara radna mesta u
114
Stvar br. 8
granicama jedne zemlje, ta zemlja ne treba da vodi rauna o

tom e da li je vlasnik te kom panije domai graanin ili stra
nac. S obzirom na to da su sva velika preduzea spremna da
preu na bilo koje m esto gde im se pruaju vee m ogunosti
za stvaranje profita, oteavanjem ulaganja stranih kom pa
nija u svoju zemlju samo ete uiniti da vaa zemlja nem a
koristi od tih kom panija uprkos tom e to su one uvidele
dobre investicione perspektive u njoj. To sve zvui sasvim
razumno, zar ne ?
Krajsler- ameriki, nemaki, (ponovo)

ameriki i (upravo postaje) italijanski
Godine 1998. nemaka automobilska kompanija DajmlerBenc i ameriki proizvoa autom obila Krajsler su se fuzionisali. Zapravo je to bilo Krajslerovo preuzimanje Dajmler
Benca. M eutim, kada je taj poslovni potez obelodanjen,
predstavljen je kao udruivanje dva ravnopravna partnera.
Nova kompanija Dajmler Krajsler imala je ak jednak broj
Amerikanaca i Nemaca u upravnom odboru. Takvo stanje,
meutim, potrajalo je svega prvih nekoliko godina. Uskoro
su Nemci drastino nadjaali Amerikance u odboru u broj
anom smislu - obino ih je bilo 1 0 -1 2 u odnosu na svega
jednog ili dva Amerikanca, ve zavisno od godine.
Naalost, to preuzim anje nije bilo ba veliki uspeh, pa je
2007. kom panija Dajmler Bene prodala Krajsler ame
rikom privatnom investicionom fondu Kerberus. Kerberus je otvoreni investicioni fond s javnom ponudom . Kao
amerika kom panija, Kerberus je popunio upravni odbor
Krajslera m ahom Am erikancim a (uz izvesnu neveliku
zastupljenost Dajmlera, koji je jo uvek drao 19,9 posto
vlasnitva).
115
U datoj situaciji, Kerberus nije uspeo da bitno popravi

poloaj kom panije i Krajsler je bankrotirao 2009. godine.
Kom panija je restrukturisana uz finansijsku pom o ameri
ke savezne vlade i znaajno ulaganje italijanskog proizvo
aa autom obila Fijat. Kada je Fijat postao glavni akcionar, Sero M arkione (Sergio M archionne), inae generalni
direktor Fijata, postao je i novi generalni direktor kom pa
nije Krajsler, dok je jedan drugi rukovodilac Fijata p o
stao predsednik devetolanog odbora direktora Krajslera.
S obzirom na injenicu da Fijat ima samo 20 posto udela u vlasnitvu, ali da poseduje m ogunost da povea svoj
vlasniki udeo na 35 i, konano na 51 procenat, sasvim je
verovatno da e se brojani udeo Italijana u upravnom od
boru tokom vremena poveavati, kako se bude poveavao i
vlasniki udeo Fijata u kom paniji Krajsler.
Tako je Krajsler, koji je svojevremeno bio potp u n o
amerika kom panija, u protekloj deceniji bio i p o d upravom
Nemaca, i p o d upravom Am erikanaca (ponovo) i (pritom
sve vie) p o d upravom Italijana. N e postoji, dakle, kapital
bez nacionalnosti, odnosno dravljanstva. Kada ih preuzm e
neka strana kom panija, ak i m one (ranije) amerike firme
dobijaju za glavnog efa stranca (istina, preuzim anje upravo
to i znai, ako se m alo udubite u elu stvar). U veini kom
panija, koliko god da se njihove poslovne aktivnosti ine
transnacionalnim a, najvii rukovodioci su i dalje dravljani
m atine zemlje - to jest zemlje iz koje potie vlasnitvo uprkos injenici da upravljanje na daljinu (kada kom panija
koja vri preuzim anje ne alje svoje najvie rukovodioce u
preuzetu firmu) moe smanjiti efikasnost upravljanja, dok
je, s druge strane, slanje najviih rukovodilaca u stranu ze
mlju skupo, posebno onda kada su velike fizike i kulturne
distance izm eu tih dveju zemalja. Karlos G on je u m nogo
me samo izuzetak koji potvruje to pravilo.
116
Stvar br. 8
Nije re ovde samo o imenovanju najviih rukovodi

laca prem a kom e korporacije imaju izvesne predrasude
domaina. Ta vrsta predrasuda je veoma snano izraena
i u sektoru istraivanja i razvoja, koje je u samom sreditu
konkurentne m oi kom panije u veini razvijenih industrija.
Veina korporacija zadrava sektor za istraivanje i razvoj u
matinoj zemlji. Kada se taj sektor prebacuje u inostranstvo,
to se obino radi u druge razvijene zemlje, i tada uz veoma
izraene regionalne predrasude (ovde p o d pojm om rgion
mislimo na Severnu Ameriku, Evropu i Japan, koji je u tom
smislu rgion za sebe). O dnedavno se sve vei broj centara
za istraivanje i razvoj osniva u zemljama u razvoju, kao to
su Kina i Indija, ali je istraivanje i razvoj koje se tam o obav
lja po pravilu na najniem nivou sloenosti.
ak i kada je re o proizvodnji, to je verovatno najjed
nostavniji sektor kojim se neka kom panija bavi pa je to,
najverovatniji kandidat za preseljenje u inostranstvo, ve
ina transnacionalnih korporacija i dalje vrsto dri sidro
u m atinim zemljama. Tu i tam o se pojavi poneki prim er
kompanije, kao to je Nestle, koja najvei deo proizvodnje
ostvaruje van m atine zemlje, ali su to izraziti izuzeci. M eu
transnacionalnim korporacijama sa seditem u SAD, m anje
od jedne treine proizvodnje ostvaruje se u inostranstvu.
Kada je re o japanskim kom panijam a, taj udeo je znatno
ispod deset procenata. U Evropi je taj udeo u poslednje vreme naglo povean, ali se veina prekogranine proizvodnje
evropskih firmi i dalje odvija u Evropskoj uniji, pa bi to pre
trebalo shvatiti kao proces form iranja nacionalnih firmi za
novu, evropsku naciju nego kao proces u kome evropske
firme postaju istinski transnacionalne.
U kratko reeno, mali je broj korporacija koje su stvar
no transnacionalne. O grom na veina njih i dalje proizvodi
glavninu svojih proizvoda u matinoj zemlji. Posebno kada
117
je re o aktivnostima visokog stepena sloenosti, kao to su

postupak stratekog odluivanja i najvii nivo istraivanja
i razvoja, one su vrsto ukorenjene u m atinim zemljama.
Z ato je pria o svetu bez granica um nogom e preterana.25
O tkud lokalpatriotske predrasude?

Kako to da u globalizovanom svetu postoje lokalpatriotske
predrasude ? Prema zagovornicima slobodnog trita, naci
onalnost, odnosno dravljanstvo kapitala nije - i ne treba
da bude - bitna odlika, zato to kom panije m oraju maksi
m alno da uveaju profit kako bi preivele, pa je, samim tim,
patriotizam luksuz koji one teko da m ogu sebi da priute.
Zanimljivo je da bi se s tom tezom sloili m nogi marksisti.
O n i takoe veruju da kapital dobrovoljno unitava nacio
nalne granice radi sticanja veeg profita i radi obezbeivanja
sopstvene proirene reprodukcije. Jezik je radikalno druki
ji, ali je poruka ista - novac je novac, p a zato bi onda neka
kom panija obavljala m anje unosne poslove samo zato to je
to dobro za njenu m atinu zemlju?
Postoje, m eutim , valjani razlozi zbog kojih se kom pani
je ponaaju lokalpatriotski. N a poetku treba rei da, kao i
veina nas, najvii poslovni m enaderi oseaju izvesne line
obaveze prem a drutvu iz koga potiu. O n i m ogu na m nogo
razliitih naina da uoblie te obaveze - m ogu ih predsta
viti kao patriotizam , kao duh zajednice, noblesse oblige, ili
kao elju da vrate neto drutvu koje ih je napravilo onim
to su danas - i te obaveze m ogu zaista i oseati u razliitoj
meri. Bitno je pre svega to da oni sve te obaveze oseaju. A
budui da su najvii subjekti odluivanja u veini kom panija
ipak ljudi odreene nacionalnosti i izraenog lokalpatriotizma, onda m ora postojati izvesna lokalpatriotska obojenost
118
Stvar br. 8
njihovih odluka. Iako ekonom isti slobodnog trita odba

cuju svaki m otiv sem istog linog interesa, m oralni m o
tivi su realni i znatno su vaniji nego to bi zagovornici slo
bodnog trita eleli da m i verujemo (vidi Stvar br. 5).
Povrh svih tih linih oseanja menadera, kom panija
esto im a realne istorijske obaveze prem a zemlji u kojoj je
ponikla. Kompanije, posebno (mada ne iskljuivo) u ra
nim fazama svog razvoja esto uivaju podrku javnog nov
ca, bilo direktno bilo indirektno (vidi Stvar br. 7). M noga
preduzea dobijaju direktne subvencije za odreene vidove
aktivnosti, kao to su ulaganja u oprem u ili obuka radnika.
Ponekad im drutvo ak pom ae budetskim sredstvima da
izbegnu steaj, kao to je bilo s Tojotom 1949, Folksvage
nom 1974. i Deneral M otorsom 2009. Ili m oda dobija
ju indirektne subvencije u vidu carinske zatite ili zakonom
zatienih m onopolskih prava.
Razume se, kom panije esto proputaju da pom enu, pa
ak i aktivno kriju, takve dogaaje iz prolosti, ali postoji
preutno razumevanje m eu relevantnim akterima da kom
panije imaju izvesnu m oralnu obavezu prem a svojim m ati
nim zemljama upravo zbog tih istorijskih dugova.
Zato su nacionalne kompanije m nogo vie podlone m o
ralnim uveravanjima vlada i javnosti nego to je to sluaj sa
stranim kompanijama, onda kada se od njih oekuje, iako
na to ne mogu biti zakonom obavezane, da uine za zemlju
neto to je protivno njihovim (barem kratkoronim) intere
sima. Tako je, na primer, u oktobru 2009. obelodanjeno da
nadzorna fmansijska agencija u Junoj Koreji nije u stanju da
uveri banke u stranom vlasnitvu da vie novca pozajmljuju
malim i srednjim preduzeima, iako su te banke, ba kao i one
u domaem, nacionalnom vlasnitvu, ve o tome potpisale
odgovarajui m em orandum o razumevanju sa agencijom, im
je izbila globalna fmansijska kriza u jesen 2008. godine.
119
23 stvari koje vam ne ka tu o kapitalizm u
Koliko god da su vani m oralni i istorijski razlozi, daleko

vaniji razlog tog lokalpatriotizm a je u ekonomskoj sferi - u
injenici da se osnovne sposobnosti i kapaciteti jedne kom
panije ne m ogu tek tako lako preneti preko granice.
Kom panija obino postane transnacionalna i poinje da
posluje u stranim zemljama zato to poseduje izvesne teh n o
loke i/ili organizacione kom petencije koje firme koje p o
sluju u m atinim zemljama ne poseduju. Te kom petencije su
najee otelotvorene u ljudim a (to su, na primer, m enade
ri, inenjeri, kvalifikovani radnici), organizacijama (na pri
mer, interna pravila preduzea, organizaciona rutina, insti
tucionalno pam enje) i mream a povezanih preduzea (na
prim er dobavljai, finansijeri, industrijska udruenja, ak i
stare poznanike mree koje povezuju razna preduzea zato
to ljudi koji se odavno poznaju rade u svima njima), a nita
od toga se ne moe tek tako lako prebaciti u drugu zemlju.
Veina maina moe se lako preneti u inostranstvo, ali je
m nogo skuplji postupak prebacivanja kvalifikovanih radnika
ili menadera. Jo je tee prebaciti organizacionu rutinu ili
poslovnu mreu u neku drugu zemlju. N a primer, kada su ja
panski proizvoai autom obila poeli da osnivaju podrunice
u Jugoistonoj Aziji tokom osamdesetih godina 20. veka, oni
su traili od podizvoaa da i sami osnuju svoje podrunice,
jer su im i tamo, u inostranstvu, bili potrebni pouzdani podizvoai. tavie, te nematerijalne sposobnosti koje su otelo
tvorene u ljudima, organizacijama i mreama esto ne mogu
funkcionisati bez odgovarajueg institucionalnog okruenja
(pravni sistem, neform alna pravila, poslovna kultura). Koliko
god da je mona, jedna kom panija ne moe da prenese svoje
institucionalno okruenje u drugu zemlju.
Iz svih tih razloga, najusavrenije i najsloenije aktivno
sti za koje su potrebni visoki nivoi ljudskih i organizacio
nih kom petencija i podsticajno institucionalno okruenje
120
Stvar br. 8
m ahom ostaju u matinoj zemlji. Z ato se ne moe rei da lokalpatriotizam postoji samo zbog emocionalne privrenosti
ili istorijskih razloga. Za njegovo postojanje postoji i dobra
ekonomska osnova.
Princ tam em enja miljenje

Lord Piter M andelson (Peter), ovek koji je, u trenutku
dok ovo piemo (poetak 2010) defacto zam enik prem ije
ra Velike Britanije, slovi za politiara kom e makijavelizam
nije stran. U nuk veoma uglednog laburistikog politiara
H erberta M orisona (M orrison) i televizijski producent po
profesiji, M andelson je bio glavni spin d oktor koji je bitno
doprineo usponu takozvanih novih laburista pod Tonijem
Blerom. Zahvaljujui svojoj uvenoj sposobnosti da oseti i
iskoristi prom ene politikih raspoloenja i da na odgovara
jui nain povede efikasnu medijsku kam panju, u kom bina
ciji s nemilosrdnou kojom se odlikuje, zaradio je nadim ak
Princ tam e.
Posle vrlo bogate ali turbulentne karijere u kabinetu, na
kojoj su mrlju ostavile dve ostavke zbog sumnje na korupcionake skandale, M andelson je napustio britansku politiku i
preao u Brisel, da bi 2004. postao evropski komesar za trgo
vinu. Gradei karijeru na im idu politiara koji se uvek zala
e za biznis, im idu koji je stekao u ono kratko vreme koje je
1998. proveo na poloaju britanskog dravnog sekretara za
trgovinu i industriju, M andelson je stekao nepoljuljanu re
putaciju jednog od vodeih svetskih zagovornika slobodne
trgovine i ulaganja. Z ato je delovalo kao istinski ok kada je
M andelson, koji se iznenadno vratio u britansku politiku i
poetkom 2009. postao dravni sekretar za privredu, kazao
u jednom intervjuu za Vol Strit Dornal u septem bru 2009.
121
da bi, zahvaljujui isuvie popustljivom britanskom stavu

prem a stranom vlasnitvu, britanski proizvodni sektor m o
gao biti na gubitku, iako se pritom ogradio da e se to, ako
se uopte dogodi, dogoditi tokom dueg perioda, svakako
ne preko noi.
D a li je to bila tipina m andelsonovska pria, gde m u je
instinkt govorio da je sada doao trenutak da odigra na na
cionalnu kartu ili je konano shvatio neto to su on i osta
li britanski politiari m orali da shvate znatno ranije - da
prekom eran udeo stranog vlasnitva u nacionalnoj privredi
moe biti tetan?
Razume se, moglo bi se tvrditi da injenica d kom pani
je imaju lokalpatriotske predrasude ne m ora nuno znaiti
da zemlje treba da postave ogranienja za strana ulaganja.
Tano je da se, s obzirom na te lokalpatriotske predrasude,
ulaganja stranih kom panija ne nalaze u sektoru najpoelj
nijih aktivnosti, ali je svako ulaganje ipak ulaganje i ono e
ve samo po sebi poveati proizvodnju i otvoriti radna mesta. Ako uvedete ogranienja na ono ime m ogu da se bave
strani investitori - tako to ete im, na primer, kazati da oni
ne m ogu da ulau u odreene strateke industrije, ili im
zabranite da poseduju veinski udeo ili zahtevate da izvre
transfer tehnologija - strani investitori e jednostavno otii
na neko drugo m esto i vi ete izgubiti i ona radna mesta i
bogatstvo koje ste m ogli da stvorite. Posebno kada je re o
zemljama u razvoju, koje nem aju m nogo dom aih firmi koje
bi mogle da se upuste u slina ulaganja, deluje - iskreno go
vorei - potp u n o iracionalno, barem po miljenju m nogih
ljudi, odbacivati strana ulaganja samo zato to su strana. ak
i ako se na taj nain dobijaju samo nie poslovne aktivnosti,
kao to je m ontiranje gotovih delova (rafciger industrija),
i to je jo uvek bolje nego nita i donosi izvesnu zaradu upra
vo zahvaljujui tim stranim ulaganjima, a ne bez njih.
122
Stvar br. 8
Takav nain razmiljanja ispravan je u uskom smislu te

reci, ali postoje i m noga druga pitanja koja bi valjalo raz
m otriti pre no to budem o m ogli da donesem o zakljuak da
zaista ne treba da postoje nikakva ogranienja za strana ula
ganja (ovde ostavljamo p o strani portfolio ulaganja, jer su
to ulaganja u akcije kom panije radi ostvarivanja fmansijske
dobiti bez uea u neposrednom upravljanju, i usredsreujem o se na direktna strana ulaganja, koja se obino definiu
kao kupovina vie o d deset procenata akcija jedne kom pani
je u nameri da se uestvuje u upravljanju tom kom panijom ).
Kao prvo, m oram o se podsetiti da glavninu stranih in
vesticija ini ono to nazivamo smeim investicijama
(ibrownfield Investment), to znai da je re o situaciji u ko
joj neka strana firma kupuje postojeu, dom au firmu, a ne
zelene investicije {greenfield Investment), to bi znailo da
strana firma osniva novi proizvodni pogon u stranoj zemlji.
O d devedesetih godina 20. veka, smee investicije su ue
stvovale sa vie od polovine u ukupnim stranim direktnim
ulaganjima u svetu, i to tako da su 2001. godine dosegle ak
i udeo od 80 procenata; to je bilo u jeku m eunarodnih fuzionisanja i akvizicija. To znai da veina direktnih stranih
ulaganja podrazum eva preuzimanje kontrole nad postoje
im firmama, a ne osnivanje novih firmi, nove proizvodnje i
novih radnih mesta. Razume se, novi vlasnici m ogu doneti
bolje menaderske i tehnoloke kapacitete i m ogu oiveti
preduzee koje je zapalo u tekoe - to smo videli na prim eru kom panije Nian p o d Karlosom G onom - ali se veoma
esto takvoj akviziciji pribegava u nam eri da se iskoriste p o
stojei kapaciteti u kupljenoj kom paniji, a ne da se otvaraju
novi kapaciteti. Sto je jo vanije, onog trenutka kada dom a
u firm u kupi neka strana firma, lokalpatriotske predrasude
strane firme koja kupuje domae preduzee na dui rok e
postaviti odreena ogranienja, pa e se tano znati do koje
123
mere to novokupljeno preduzee moe uopte da napredu

je u unutranjem hijerarhijskom poretku preduzea koje je
obavilo kupovinu.
ak i kada je re o zelenim investicijama, treba uzeti u
obzir faktor lokalpatriotskih predrasuda. Da, tano je da
zelene investicije stvaraju nove proizvodne kapacitete, to
znai da su po definiciji bolje od alternative, odnosno od si
tuacije u kojoj uopte nema stranih ulaganja. M eutim , p o
stoji pitanje koje subjekti politikog odluivanju m oraju da
razm otre pre no to prihvate takve strane investicije, a ono
glasi: kako e to uticati na buduu putanju razvoja njihove
nacionalne privrede. Razliite aktivnosti imaju razliit p o
tencijal za tehnoloke inovacije i rast produktivnosti, pa ono
to radite danas, utie na ono to ete raditi u budunosti i
ono to ete dobiti kao rezultat tog rada. M eu amerikim
strunjacim a za industrijsku politiku tokom osamdesetih
godina bila je popularna dosetka da se ne m oem o praviti
da nam je svejedno da li e neko proizvoditi krom pir ips, ipove od drveta ili mikroipove. A svi su izgledi da e strana
kom panija u vaoj zemlji pre proizvoditi krom pir ips nego
to e se opredeliti za proizvodnju ipova od drveta, a kam o
li mikroipova.
S obzirom na sve to, posebno ako je re o zemlji u razvoju
ije su nacionalne kom panije jo uvek nedovoljno razvijene,
m oda je bolje ograniiti direktna strana ulaganja barem u
nekim industrijskim sektorim a i pokuati da se nacionalne
firme razviju toliko da m ogu postati pouzdani alternativni
investitori stranim kom panijam a. Zem lja e zbog toga, na
kratak rok, izgubiti izvesne investicije, ali joj to moe om o
guiti da, dugorono gledano, obezbedi razvoj sloenijih
poslovnih aktivnosti u svojim granicama. Ili, bolje, vlada ze
mlje u razvoju m oe dopustiti strane investicije p o d uslovima
koji e joj pom oi da bre unapredi kapacitete nacionalnih
124
Stvar br 8
kom panija - na prim er tako to e traiti zajednika ulaga

nja (a to e podstai transfer tehnike upravljanja), ili to e
zahtevati aktivniji transfer tehnologije, ili uvesti kao zakon
sku obavezu organizovanje obuke radne snage.
Kada kaemo da e strani kapital zemlji doneti manje d o
bra nego dom ai kapital, to ne znai da tvrdim o da se uvek
treba opredeljivati za dom ai u odnosu na strani kapital.
Re je o tom e da nacionalnost, odnosno dravljanstvo nije
jedino to determ inie ponaanje kapitala. Bitne su takoe i
namere i sposobnosti kapitala.
Pretpostavimo da razmiljate o tom e da treba da prodate
dom au fabriku autom obila koja je zapala u tekoe. Idealno
bi bilo da pronaete novog vlasnika koji je spreman i voljan
da dugorono unapredi to vae domae preduzee. Vea
je verovatnoa da e perspektivni kupac imati tehnoloke
m ogunosti da to uradi ako je on ve etablirani proizvoa
autom obila, svejedno da li domai ili strani, nego ako je to
samo fond fmansijskog kapitala, kakav bi, na primer, bio
neki otvoreni investicioni fond s javnom ponudom .
Poslednjih godina takvi otvoreni investicioni fondovi
imaju sve vaniju ulogu u korporativnim akvizicijama. Iako
ti fondovi nem aju sopstvene strunjake specijalizovane za
odreene industrijske grane oni, teorijski gledano, m ogu da
kupe neku kom paniju na dui rok i da angauju industrij
ske strunjake kao rukovodioce, traei od njih da unaprede proizvodne kapacitete kupljene kompanije. M eutim , u
praksi ti fondovi obino nemaju nam eru da na dui rok una
preuju kupljenu kom paniju. O n i kupuju firme u nameri da
ih prodaju u roku od tri do p et godina, poto ih restrukturiu tako da postanu profitabilne. Takvo restrukturisanje, s
obzirom na period koji se im a u vidu, obino podrazum eva
smanjenje trokova (posebno otputanje radnika i uzdra
vanje od dugoronih investicija), a ne uveanje proizvodnih
125
kapaciteta. Takvo restrukturisanje e verovatno naneti te

tu dugoronoj perspektivi kom panije jer e um anjiti njenu
sposobnost da stvori rast produktivnosti. U najgorem slua
ju, otvoreni privatni investicioni fondovi m ogu kupiti kom
panije u eksplicitnoj nameri da im oerupaju aktivu, p ro
dajui vrednu imovinu kom panije nim alo ne hajui za njenu
dugoronu budunost. O n o to je sada ozloglaeni fond
Finiks Vener H oldings uradio britanskom proizvoau
autom obila Rover, koji su kupili od kom panije B M W ,
klasian je prim er te pojave (takozvani Finiks for izaao je
na posebno lo glas zbog toga to su rukovodioci koje je p o
stavio sebi isplaivali ogrom ne plate, uz neverovatno visoke
honorare za konsultantske usluge koje su odobravali svojim
prijateljima).
Razume se, to ne znai da preduzea koja ve rade u da
tom industrijskom sektoru uvek nameravaju da dugorono
unaprede poslovanje kupljene kom panije. Kada je Deneral M otors kupio m notvo m alih stranih proizvoaa
autom obila - kao to su Saab ili korejski Daewoo - u
deceniji koja je prethodila njegovom bankrotstvu 2009. go
dine, namera je bila da iskoristi tehnologiju koju su stekle te
kupljene kompanije, a ne da unapredi njihove proizvodne
kapacitete (vidi Stvar br. 18). tavie, odneavno je prili
no zamagljena ta razlika izmeu industrijskog i finansijskog
kapitala, jer su industrijske kompanije, kao to su Deneral
M otors i Deneral Elektrik poele da ostvaruju vei p ro
fit u finansijskom nego u industrijskom sektoru (vidi Stvar
br. 22), tako da injenica da kom panija koja kupuje domae
preduzee ve radi u tom sektoru nije nikakvo jemstvo nje
ne dugorone opredeljenosti za navedeni sektor.
Prema tome, ako neka strana kom panija koja radi u istom
industrijskom sektoru kupuje dom au kom paniju i pritom
ima dugorono poslovno opredeljenje, bolje je prodati
126
Stvar br. 8
dom au kom paniju toj stranoj kom paniji nego prodati istu
tu dom au kom paniju nekom privatnom otvorenom inve
sticionom fondu, m akar taj fond bio domai. M eutim , ako
su svi ostali inioci istovetni, onda je vea verovatnoa da
e dom aa kom panija postupati na nain koji vie odgovara
ukupnoj domaoj privredi.
Prema tome, uprkos svoj retorici globalizacije, nacional
nost, odnosno dravljanstvo neke firme jo uvek je kljuni
inilac kada treba odluiti gde e biti stacionirane njene na
predne aktivnosti, kao to su istraivanje i razvoj i donoenje
stratekih poslovnih odluka. Nacionalnost, odnosno drav
ljanstvo nije jedina determ inanta ponaanja nekog preduzea, pa m oram o uzeti u obzir i druge inioce, kao to je to
da li investitor ve ima iskustvo u datoj industrijskoj grani
i koliko je zaista vrsto njegovo dugorono opredeljenje za
kupljenu kom paniju. Koliko god d a je pogreno slepo, apri
orno odbacivanje stranog kapitala, bilo bi veoma naivno ako
bismo ekonom sku politiku kreirali na m itu po kom e kapital
vie nema nacionalne korene. N a kraju krajeva, zakasnele re
zerve lorda M andelsona imaju, kako se ispostavlja, ozbiljan
osnov u stvarnosti.
127
Stvar br. 9
Mi ne ivimo u postindustrijskom dobu
Sta vam kau?
Naa ekonomija je temeljno preobraena tokom poslednjih
nekoliko decenija. Posebno proizvoaka industrija u boga
tim zemljama, koja je svojevremeno bila pokretaka snaga ka
pitalizma, vie nije vana. S obzirom na prirodnu tendenciju
da (relativna) tranja za uslugama raste naporedo s prosperi
tetom i usponom usluga baziranih na visokoproduktivnom
znanju (kao to su bankarstvo i konsalting u menadmentu),
proizvoake industrije su poele da belee pad u svim boga
tim zemljama. Te zemlje su ule u postindustrijsko doba,
gde veina ljudi radi u uslunom sektoru i gde najvei deo
proizvoda predstavljaju usluge. Pad neposredne proizvodnje
nije samo neto to je potpuno prirodno i zbog ega ne tre
ba da brinemo ve je neto to bi, zapravo, trebalo da slavi
mo. S obzirom na uspon usluga baziranih na znanju, moda
bi bilo bolje ak i za neke zemlje u razvoju da preskoe fazu
proizvoakih aktivnosti, koja je ionako osuena na propast,
i da naprave korak od sedam milja pravo u postindustrijsku
ekonomiju koja se zasniva na uslunoj delatnosti.
A sta vam n e kau?

Moda zaista ivimo u postindustrijskom drutvu u tom
smislu da veina nas radi u prodavnicama i kancelarijama,
a ne u fabrikama i proizvodnim pogonima. Meutim, ni
smo stupili u postindustrijsku fazu razvoja u tom smislu da
128
Stvar br. 9
je industrija postala nevana. Najvei deo pada udela indu

strijske proizvodnje u ukupnom nacionalnom proizvodu
(ali ne sav taj pad) nije posledica pada apsolutne koliine
proizvedene robe, ve je posledica pada cena te robe u od
nosu na cenu usluga, to je prouzrokovano brzim rastom
njihove produktivnosti (autput po jedinici inputa). Iako je
deindustrijalizacija uglavnom rezultat te razlike u rastu pro
duktivnosti meu sektorima, ona ima negativne posledice
po rast produktivnosti u celoj privredi i po platni bilans, to
se nikako ne moe ignorisati. Sto se tie ideje da zemlje u ra
zvoju mogu u velikoj meri da preskoe fazu industrijalizacije
i direktno uu u postindustrijsku fazu, to je ista fantazija.
Usluge su slab motor rasta, s obzirom na to da imaju ograni
en prostor za rast produktivnosti. Nizak stepen moguno
sti trinog plasmana usluga znai da e ekonomija koja je u
veoj meri zasnovana na uslugama imati manju sposobnost
izvoza. Manja zarada od izvoza znai i manju sposobnost za
kupovinu napredne tehnologije u inostranstvu, to opet do
vodi do sporijeg rasta.
P ostoji li ita to n ije p roiz ved en o u K in i?

Jednog dana me je moj devetogodinji sin Din u (da, to
je onaj koji se kao moj estogodinji sin pojavljuje u mo
joj prethodnoj knjizi Loi Samariani - zaista je sposoban
da glumi najrazliitije uloge) upitao: Tata, postoji li ita
to nije napravljeno u Kini? Odgovorio sam mu da stva
ri zaista moda tako izgledaju, ali da druge zemlje ipak jo
uvek poneto proizvode. Onda sam se muio da naem
primer. Upravo sam hteo da pomenem njegovu japansku
konzolu za igru Nintendo DSi, ali sam se onda setio da sam
na njoj video etiketu proizvedeno u Kini. Uspeo sam da
129
23 stvari koje vam n e kau o kapitalizmu
mu kaem da su neki mobilni telefoni i moderni televizo

ri s ravnim ekranom proizvedeni u Koreji, ali nisam mogao
da se setim drugih stvari koje bi devetogodinjak mogao da
prepozna (ipak je jo premlad za neto poput automobila
BM W ). Zaista nije nikakvo udo to Kinu danas nazivaju
prvom fabrikom sveta.
Teko je u to poverovati, ali je izraz prva fabrika sveta
izvorno oznaavao Englesku, koja danas, barem po recima
francuskog predsednika Nikole Sarkozija uopte nema in
dustriju. Poto je uspeno pokrenula industrijsku revoluciju
pre no to su to uinile druge zemlje, Britanija je sredinom
19. veka postala tako dominantna industrijska velesila da se
oseala dovoljno sigurnom da potpuno liberalizuje svoju tr
govinu (vidi Stvar br. 7). Godine 1860. Velika Britanija je
proizvodila 20 procenata ukupne svetske industrijske pro
izvodnje. Godine 1870. uestvovala je sa 46 posto u svetskom prometu industrijske robe. Sadanji udeo Kine u svetskom izvozu iznosi samo oko 17 procenata (to su podaci za
2007), iako zaista izgleda d aje sve proizvedeno u Kini, pa
onda moete zamisliti kolike su bile stvarne razmere britan
ske dominacije u ono doba.
Meutim, taj britanski dominantni poloaj nije bio du
gog veka. Poto je oko 1860. potpuno liberalizovala svoju
trgovinu, njena dominacija je poev od osamdesetih godina
19. veka poela da opada, a zemlje poput Sjedinjenih Ame
rikih Drava i Nemake brzo su je sustizale. Svoj vodei
poloaj u svetskoj industrijskoj hijerarhiji Velika Britanija
je izgubila u vreme Prvog svetskog rata, ali se dominacija
proizvodnje u britanskoj privredi nastavila jo dugo posle
toga. Sve do poetka ranih sedamdesetih godina 20. veka,
zajedno s Nemakom, Britanija je imala jedan od najveih
svetskih udela industrijskih radnika u ukupnom broju zapo
slenih, oko 35 procenata. U to vreme, Britanija je sutinski
130
Stvar br. 9
bila proizvoaka privreda, zemlja koja je izvozila svoju in

dustrijsku proizvodnju, a uvozila hranu, gorivo i sirovine.
Suficit u trgovini robom industrijske proizvodnje (razlika
izmeu proizvoakog izvoza i proizvoakog uvoza) stalno
je iznosio izmeu etiri i est posto BDP-a tokom ezdesetih
i sedamdesetih godina 20. veka.
Od sedamdesetih godina prolog veka, meutim, britan
ski proizvodni sektor naglo gubi na znaaju. Udeo industrij
ske proizvodnje u britanskom BDP-u 1950. godine je izno
sio 37 procenata. Danas taj udeo iznosi svega 13 procenata.
Udeo industrijske proizvodnje u ukupnoj zaposlenosti pao
je sa oko 35 procenata, koliko je iznosio poetkom sedam
desetih godina 20. veka, na svega neto vie od 10 procena
ta.26 Britanski poloaj u meunarodnoj trgovini takoe se
drastino promenio. Danas Britanija ima deficit industrijske
proizvodnje izmeu dva i etiri procenta BDP-a godinje.
ta se to dogodilo? Treba li Britanija da bude zabrinuta?
Preovladava miljenje da nema razloga za zabrinutost. Pre
svega, ne moe se rei daje Britanija jedina zemlja u kojoj su
se takve stvari dogodile. Pad udela industrijske proizvodnje
u ukupnom proizvodu i u ukupnoj zaposlenosti - to je po
java koju nazivamo deindustrijalizacija - sasvim je prirodan,
tvrde mnogi komentatori, i karakteristian je za sve bogate
zemlje (to se u britanskom sluaju ubrzalo otkriem nafte u
Severnom moru). Opte je uverenje da do toga dolazi zato
to ljudi, kako postaju bogatiji, tako trae sve vie usluga, a
manje robe industrijske proizvodnje. Kad pada tranja, pot
puno je prirodno da sektor industrijske proizvodnje belei
pad i da zemlja ulazi u postindustrijsku fazu. Mnogi zapravo
slave uspon uslune delatnosti. Po njima, nedavna ekspanzi
ja usluga zasnovanih na znanju i strunosti koje su ostvarile
brz rast produktivnosti - kao to su finansijske usluge, konsalting, dizajn i projektovanje, kompjuterske i informativne
131
23 stvari koje vam ne katu o kapitalizmu
usluge, istraivanje i razvoj - znai da su usluge zamenile

industrijsku proizvodnju na mestu osnovnog pokretaa ra
sta, barem u bogatim zemljama. Industrijska proizvodnja se
danas smatra aktivnou nieg reda, kojom se bave zemlje u
razvoju, kao to je Kina.
K om p ju teri i sisanje: Uzroci dein du strijaliza cije?

Da li smo stvarno uli u postindustrijsko doba? Da li je proi
zvodnja danas beznaajna? Odgovori glase, onim redom kojim
su postavljena pitanja: samo u izvesnom smislu i ne, nije.
Nesporno je da znatno manji procenat ljudi u bogatim ze
mljama radi u fabrikama nego to je to ranije bio sluaj. Kra
jem 19. i poetkom 20. veka deavalo se da u nekim zemljama
(pre svega Velikoj Britaniji i Belgiji) oko 40 procenata svih
zaposlenih radi upravo u proizvoakoj industriji. Danas to
u najboljem sluaju iznosi 25 posto, a u nekim zemljama (pre
svega SAD, Kanadi i Britaniji) jedva da iznosi 15 posto.
Poto toliko manji broj ljudi (proporcionalno gledano)
radi u fabrikama, promenila se i priroda samog drutva. M i
se delimino formiramo kroz vlastito radno iskustvo (to
je injenica koju veina ekonomista ne uoava), tako da to
gde i kako radimo utie na to ko smo. U poreenju s fabri
kim radnicima, slubenici i trgovaki pomonici obavljaju
mnogo manje fizikog posla i, budui da ne moraju da rade
na proizvodnoj traci niti za mainom, imaju mnogo vie
kontrole nad sopstvenim procesom rada. Fabriki radnici
mnogo tenje sarauju s kolegama na poslu, posebno kroz
sindikalne aktivnosti. Nasuprot tome, ljudi koji rade u prodavnicama i kancelarijama skloni su veoj individualnosti i
nisu tako vrsto sindikalno povezani. Trgovaki pomonici
i neki slubenici neposredno komuniciraju s muterijama,
132
Stvar br. 9
odnosno klijentima, dok fabriki radnici nikada ne vide

kupce svojih proizvoda. Nisam struan sociolog niti psiho
log da bih mogao da kaem neto sutinski vano kada je o
tome re, ali sve to znai da ljudi u dananjim bogatim ze
mljama ne samo da rade drugaije nego to su radili njihovi
roditelji i roditelji njihovih roditelja nego su i drugaiji lju
di. Na taj nain su dananje bogate zemlje postale postindustrijska drutva u socijalnom smislu.
Meutim, one nisu postale postindustrijska drutva u
ekonomskom smislu. Proizvodnja i dalje ima kljunu ulogu
u njihovim privredama. Da bismo to shvatili, moramo pre
svega da razumemo zato se u bogatim zemljama dogodila
deindustrijalizacija.
Jedan mali, ali ni najmanje zanemarljiv deo deindustrijalizacije, proistekao je iz optikih varki u tom smislu da on
odraava promene statistike kategorizacije, a ne promene
na planu stvarnih aktivnosti. Jedna takva iluzija proistekla
je iz injenice da su neke aktivnosti koje po svojoj fizikoj
prirodi zapravo predstavljaju usluge ranije obavljale mnoge
proizvoake firme, pa su na taj nain bile klasifikovane kao
industrijski proizvod (npr. priprema i dostava jela, ienje,
tehnika podrka). Takvi poslovi sada su povereni nekom
drugom, spoljnom izvriocu, kome je to primarna delatnost
(ioutsourcing ). Kada se pribegne takvom poveravanju poslo
va nekom spoljnom izvriocu, evidentirani uinak usluga
povea se bez stvarnog poveanja uslunih aktivnosti. Iako
nema pouzdane praene veliine te pojave, strunjaci se sla
u da je outsourcing bio znaajan izvor deindustrijalizacije u
SAD i Velikoj Britaniji, naroito tokom osamdesetih godina
20. veka. Pored toga, razmere smanjenja proizvodnje dodat
no su naglaene i onim to nazivamo efektom reklasifikacije.27U izvetaju britanske vlade, procenjeno je da se do deset
procenata pada broja zaposlenih u proizvodnji 1998-2006.
133
23 stvari koje vam ne kau o kapitalizmu
u Velikoj Britaniji moe pripisati injenici da su neke proi

zvoake kompanije, uvidevi da su uslune aktivnosti po
stale pretene u njihovom poslovanju, zatraile od vladinog
statistikog biroa da budu prekvalifikovane u preduzea koja
se bave uslunom delatnou, uprkos tome to su zadrale
izvesnu proizvodnu aktivnost.
U poslednje vreme veliku panju je privukao jedan uzrok
istinske deindustrijalizacije. Re je o rastu uvoza industrij
skih proizvoda iz zemalja u razvoju u kojima su trokovi
poslovanja niski, posebno iz Kine. Koliko god da to deluje
dramatino, to ipak nije glavno objanjenje za deindustrijalizaciju bogatih zemalja. Kineski izvoz nije sutinski uticao
na tu oblast sve do kraja devedesetih godina 20. veka, ali je
proces deindustrijalizacije ve zapoeo sedamdesetih godina
tog veka u veini bogatih zemalja. Glavnina procena poka
zuje da uspon Kine kao novonastale prve fabrike sveta moe
da objasni samo oko 20 procenata deindustrijalizacije koja
se dosad dogodila u bogatim zemljama.
Mnogi smatraju da se preostalih 80 ili neto vie proce
nata uglavnom moe objasniti prirodnom tendencijom da
se (relativna) tranja za industrijskim proizvodima smanjuje
uporedo s rastom prosperiteta. Meutim, ako bismo bli
e pogledali to stanje, videli bismo da je taj efekat tranje
u sutini veoma mali. ini se da deo dohotka koji troimo
na usluge nikad nije bio vei i to ne zato to koristimo vie
usluga no to smo ih dosad koristili u apsolutnom smislu ve
uglavnom zbog toga to usluge u relativnom smislu postaju
skuplje no ikada.
Ako uzmete iznos novca koji ste pre deset godina platili
prilikom kupovine raunara i prilagodite ga za vrednost infla
cije, videete da danas za te pare moete verovatno da kupite
tri, ako ne i etiri raunara jednake ili moda jae snage (i sva
kako manjih dimenzija). To znai da ete verovatno imati dva
134
Stvar br. 9
raunara, a ne samo jedan raunar u domainstvu. Meutim,

ak i ako uzmete dva' raunara, deo vaeg dohotka potroe
nog na raunare znatno je manji nego ranije (da bih razradio
tu tezu, pretpostaviu da je va prihod isti, poto se prilago
di za iznos inflacije). Nasuprot tome, verovatno se iate isto
onoliko puta danas koliko ste se puta iali pre deset godina
(naravno, ako u meuvremenu niste oelavili). Cena ianja je
verovatno porasla, pa je onda udeo vaeg dohotka koji se troi
na ianje danas vei nego to je to bio pre deset godina. Usled
toga izgleda da troite vei (odnosno manji) deo svog prihoda
na ianje (odnosno kompjutere) nego to ste to ranije inili,
ali u stvarnosti vi zapravo troite vie kompjutera nego to ste
to ranije inili, dok ste, to se ianja, tie ostali na istome.
Zaista, ako izvrite prilagoavanja saglasno promenama
u relativnim cenama (odnosno, da posegnemo za tehnikim
argonom, ako stvari merke u konstantnim cenama), videete da je pad proizvodnje u bogatim zemljama zapravo daleko
sporiji nego to se to na prvi pogled ini. Na primer, u sluaju
Velike Britanije, udeo proizvodnje u ukupnom proizvodu ze
mlje, ako ne raunamo relativne cenovne efekte (opet, tehni
kim argonom kazano, u tekuim cenama), pao je za vie od
40 procenata od 1955. do 1990. (udeo koji je ranije iznosio
37 procenata pao je na 21 procenat). Meutim, ako uzmemo
u obzir relativne cenovne efekte, taj pad je iznosio svega neto
vie od 10 posto (sa 27 na 24 procenta).28 Drugaije reeno,
dejstvo realne tranje - to je dejstvo tranje poto se uzmu u
obzk relativne promene cena - zapravo je malo.
Zbog ega onda padaju relativne cene proizvoda indu
strijske proizvodnje? Zato to proizvoaka industrija ima
viu stopu rasta produktivnosti nego usluni sektor. Budui
da se uinak proizvoakog sektora poveava bre od uin
ka uslunog sektora, cene robe koju taj proizvoaki sektor
proizvodi padaju u odnosu na cene usluga. U proizvodnji,
135
gde je mnogo lake primeniti mehanizaciju i hemijske pro

cese, lake je i poveati produktivnost nego u uslunom sek
toru. Nasuprot tome, mnoge uslune delatnosti su ve po
samoj svojoj prirodi inherentno neprijemive za poveanje
produktivnosti ako se eli sauvati kvalitetproizvoda.
U nekim sluajevima, proizvod e biti uniten i ve sa
mim pokuajem da se povea produktivnost. Recimo, ako
gudaki kvartet protri kroz istu kompoziciju za devet umesto za 37 minuta, koliko je predvieno da traje, hoete li rei
da se produktivnost trostruko uveala?
Kada je re o nekim drugim uslugama, prividno vea
produktivnost samo je rezultat gubitka kvaliteta proizvoda.
Uiteljica moe, na primer, etvorostruko uveati svoju pro
duktivnost tako to e primiti etiri puta vie aka u uioni
cu, ali e kvalitet njenog proizvoda biti uniten ve zbog
same injenice da nijednom ueniku ne moe da posveti
onoliko panje koliko je mogla ranije. Veliki deo poveanja
produktivnosti usluga na malo u zemljama kao to su SAD
i Velika Britanija rezultat je snienja kvaliteta same usluge
jer se oigledno nude jeftinije cipele, kauevi i jabuke: sve
je manje trgovakih pomonika u prodavnicama cipela, pa
ete umesto pet minuta, koliko ste ranije ekali, sada ekati
20 minuta da vas uslue; moraete da saekate etiri nedelje,
a ne dve da bi vam isporuili novi kau, i verovatno ete pri
tom morati da uzmete slobodan dan zato to e vam kazati
da robu isporuuju samo izmeu osam i osamnaest sati;
potroiete mnogo vie vremena nego ranije vozei se do
novog supermarketa u kojem su jabuke jeftinije nego u sta
rom supermarketu, ali i birajui robu jer su i gondole mnogo
due, i to samo zato to se nalazi negde u nedoiji, pa zato
moda ima vie prodajnog prostora.
Postoje neke uslune delatnosti, kao to je bankar
stvo, u kojima ima mnogo vie mogunosti za poveanje
136
Stvar br. 9
produktivnosti nego u drugim delatnostima. Meutim,

kako se jasno videlo kada je 2008. godine izbila Hnansijska
kriza, najvei deo rasta produktivnosti u tim delatnostima
nije bio prouzrokovan stvarnim rastom produktivnosti (na
primer, smanjenjem trokova upotrebom boljih kompju
tera), ve finansijskim inovacijama koje su zamaglile rizi
nost finansijske aktive (umesto da je zaista smanje), to je
dozvolilo fmansijskom sektoru da ostvari rast po neodrivo
visokoj stopi (vidi Stvar br. 22). Ukratko reeno, pad udela
proizvodnje u ukupnom uinku bogatih zemalja nije prevashodno rezultat pada (relativne) tranje za robom industrij
ske proizvodnje, kao to to mnogi ljudi misle. Isto tako, taj
pad nije prvenstveno rezultat rasta izvoza proizvedene robe
iz Kine i drugih zemalja u razvoju, iako to jeste imalo zna
ajan uticaj u nekim sektorima. Umesto toga, moe se rei
daje glavni pokreta procesa deindustrijalizacije pad relativ
nih cena proizvedene robe do koga dolazi usled breg rasta
produktivnosti u proizvodnom sektoru. Na taj nain, iako
graani bogatih zemalja moda ive u postindustrijskom
drutvu sa stanovita zapoljavanja, vanost neposredne
proizvodnje sa stanovita drutvenog proizvoda, odnosno
uinka tih privreda nije umanjena u toj meri da bismo mogli
da proglasimo postindustrijsko doba.
D a li bi trebalo da nas b rin e d ein du strijalizacija?

Meutim, ako je deindustrijalizacija posledica same dina
minosti proizvoakog sektora, zar to onda nije samo po
sebi dobro?
Ne mora nuno da bude tako. injenica da je deindu
strijalizacija prvenstveno prouzrokovana komparativnom
dinaminou sektora neposredne proizvodnje u odnosu na
137
usluni sektor ne kae nita o tome koliko dobro on pro

lazi kada se uporedi s proizvoakim sektorima u drugim
zemljama. Ako proizvoaki sektor u jednoj zemlji ima niu
stopu rasta produktivnosti nego proizvoaki sektori u dru
gim zemljama, on e postati nekonkurentan na meunarod
nom planu, to e na kratak rok prouzrokovati platnobilansne
probleme, a na dui rok pad ivotnog standarda. Drugaije
reeno, deindustrijalizacija moe biti propraena ili ekonom
skim uspehom ili ekonomskim neuspehom. Zemlje nikako
ne bi smele sebi da dopuste da se uljuljkaju u lani oseaj si
gurnosti usled injenice daje deindustrijalizacija proistekla iz
komparativne dinaminosti sektora neposredne proizvodnje,
budui da ak i onaj proizvoaki sektor koji je po meuna
rodnim standardima izrazito nedinamian moe da bude (i
obino jeste) dinaminiji od uslunog sektora u istoj zemlji.
Bez obzira na to da li je proizvoaki sektor jedne zemlje
dinamian ili nije dinamian po meunarodnim standardi
ma, smanjenje njegovog relativnog udela negativno utie na
rast produktivnosti. Budui da u ekonomiji postaje dominan
tan usluni sektor, u kome je stopa rasta produktivnosti nia,
usporie se i ukupni rast produktivnosti u celoj privredi. Ako
ne verujemo (kao to neki ine) u to da su zemlje koje se na
laze u fazi deindustrijalizacije sada dovoljno bogate da im vie
nije potreban rast produktivnosti, onda to smanjenje produk
tivnosti jeste neto zbog ega one treba da budu zabrinute - ili
bar neto s im bi trebalo da pokuaju da se pomire.
Deindustrijalizacija ima i negativan efekat na platni bilans
zemlje zbog toga to je tee, po prirodi stvari, izvoziti usluge
nego industrijske proizvode. Platnobilansni deficit znai da
zemlja ne moe da plati sebi put u svet. Razume se, zemlja
moe da na neko vreme zaepi rupu stranim kreditima, ali e
na kraju morati da snizi vrednost svoje valute, ime e umanjiti
sopstvenu mogunost uvoza, a samim tim i ivotni standard.
138
Stvar br. 9
U korenu te niske utrivosti usluga lei injenica da je,

za razliku od industrijske robe koja moe biti transportovana
u bilo koji deo sveta, za veinu usluga potrebno da oni koji ih
pruaju i oni koji ih koriste budu na istoj lokaciji. Niko jo nije
smislio nain da ia ili isti kuu na daljinu. Oigledno je da
e taj problem biti reen ako prualac usluge (berberin ili i
sta iz gore navedenih primera) moe da pree u zemlju svoga
klijenta, ali to opet u veini sluajeva podrazumeva imigraci
ju, koju je glavnina zemalja drastino ograniila (vidi Stvar br.
3). S obzirom na to, poveani udeo uslunog sektora u pri
vredi jedne zemlje znai da e ta zemlja, ako sve ostale stvari
ostanu iste, imati manju zaradu od izvoza. Samo ako izvoz
industrijskih proizvoda nesrazmerno poraste, zemlja e moi
da plati isti iznos za uvoz koji je ranije plaala. Ako je njena
deindustrijalizacija negativne vrste propraena slabljenjem
meunarodne konkurentnosti, platnobilansni problem moe
biti i ozbiljniji budui da u tom sluaju proizvodni sektor nee
moi da povea svoj izvoz.
Nisu sve usluge podjednako neutrive. Usluge zasnovane
na visokom stepenu znanja koje sam ranije pomenuo - kao
to su bankarstvo, konsultantske usluge, inenjerskoprojektantske itd. - visoko su utrive. Na primer, u Britaniji je
od devedesetih godina 20. veka izvoz takvih usluga odigrao
kljunu ulogu u popunjavanju platnobilansnog jaza koji je
bio posledica deindustrijalizacije (kao i pada izvoza nafte iz
Severnog mora, to je zemlji omoguilo - a i to jedva - samo
da preivi negativne platnobilansne posledice deindustrija
lizacije tokom osamdesetih godina).
Meutim, ak i u Velikoj Britaniji, koja je najnapredni
ja kada je re o izvozu usluga zasnovanih na visokom ste
penu znanja, suficit platnog bilansa ostvaren zahvaljujui
tim uslugama znatno je nii od etiri procenta BDP-a, to je
jedva dovoljno da se pokrije proizvoaki deficit u zemlji. S
139
l i stvari koje vam n e kau o kapitalizmu
obzirom na to da e, usled svetske finansijske krize iz 2008.

godine, verovatno ojaati globalna finansijska regulativa,
nema mnogo izgleda da Britanija uspe da i u budunosti
zadri nivo suficita u finansijskim i drugim uslugama zasno
vanim na visokom stepenu znanja. Sto se tie Sjedinjenih
Amerikih Drava, koje navodno predstavljaju drugi model
postindustrijske privrede, trgovinski suficit u uslugama za
snovanim na visokom stepenu znanja zapravo je manji od
jednog procenta BDP-a - a to nije ni iz daleka dovoljno da
se nadoknadi trgovinski deficit kod industrijske robe, koji
iznosi oko etiri procenta BDP-a.29 Sjedinjene Amerike
Drave su uspele da izdre tako veliki trgovinski deficit in
dustrijskih proizvoda samo zato to su mogle u velikoj meri
da se zaduuju u inostranstvu - a ta sposobnost se moe
samo smanjivati tokom narednih godina, s obzirom na
promene u svetskoj privredi - a ne zbog toga to je njihov
usluni sektor uskoio da popuni prazninu, kao to se do
godilo u Velikoj Britaniji. tavie, pitanje je moe li se tokom
vremena zadrati i snaga koju sada imaju SAD i Velika Brita
nija kada je re o uslugama zasnovanim na visokom stepenu
znanja. Naime, u takvim uslugama, kao to su inenjerstvo i
projektovanje, gde je od presudnog znaaja uvid koji se stie
sagledavanjem proizvodnih procesa, dalje smanjenje indu
strijske baze dovee do pada kvaliteta njihovih (uslunih)
proizvoda, pa samim tim i do smanjenja zarade od izvoza tih
proizvoda.
Ako nije mnogo verovatno da e Velika Britanija i SAD
- dve zemlje za koje se pretpostavlja da bi trebalo da budu
najrazvijenije na planu usluga baziranih na visokom stepenu
znanja - na dui rok zadovoljiti svoje platnobilansne potre
be izvozom tih usluga, onda je krajnje neverovatno da e to
uspeti da urade ostale zemlje.
140
Stvar br. 9
P ostindustrijsk efantazije
Uvereni da je deindustrijalizacija rezultat promene motora
ili pokretaa naeg rasta - ranije je taj pokreta bila industrij
ska proizvodnja, a sada su to usluge - neki tvrde da zemlje u
razvoju mogu u znatnoj meri da preskoe fazu industrijali
zacije i da preu direktno na uslunu privredu. To stanovite
je postalo veoma popularno meu nekim posmatraima u
Indiji, posebno otkako se pristupilo prebacivanju uslunog
sektora u ofsor zone. Zaboravimo na sve one zagaivake in
dustrije, kau oni, zato ne bismo direktno preli s poljopri
vrede na usluge? Ako je Kina prva fabrika sveta, glasi dalje
ta teza, onda bi Indija trebalo da pokua da postane prva
kancelarija sveta.
Meutim, zaista je fantazija, pusti san da jedna siroma
na zemlja moe da se razvije prevashodno na osnovu uslu
nog sektora. Kao to je ve istaknuto, proizvoaki sektor
ima inherentno bru stopu rasta produktivnosti od uslu
nog sektora. Naravno, postoje neke uslune delatnosti koje
imaju potencijal za brz rast produktivnosti, pre svega usluge
zasnovane na visokom stepenu znanja o kojima sam ranije
ve govorio. Meutim, te uslune delatnosti koriste prven
stveno proizvodne kompanije, pa je veoma teko razviti taj
sektor ako se prethodno ne razvije snana proizvoaka
baza. Ako svoj razvoj u velikoj meri bazirate na uslugama od
samog poetka, onda e vaa dugorona stopa rasta produk
tivnosti biti znatno nia nego kada razvoj privrede bazirate
na proizvodnji.
Sem toga, ve smo videli da, s obzirom na to da su uslu
ge znatno manje utrive, zemlje koje su specijalizovane za
usluge verovatno ekaju ozbiljni platnobilansni problemi
nego to je to sluaj sa zemljama koje su se specijalizovale
u proizvodnji. To je ve dovoljno loe i za jednu razvijenu
141
zemlju, gde e platnobilansni problemi dugorono gledano

sniziti ivotni standard. Meutim, to je pogubno za zemlje
u razvoju. Re je o tome da zemlja u razvoju mora iz inostranstva da uvozi premonu tehnologiju (bilo u vidu mai
na, bilo u vidu tehnolokih licenci) da bi se razvijala. Prema
tome, kada takva zemlja ima platnobilansni problem, sama
njena sposobnost da usavrava i time razvija svoju privredu
uvozom i korienjem premone tehnologije biva ozbiljno
podrivena.
Dok izlaem sve ove negativne stvari o strategijama eko
nomskog razvoja zasnovanim na uslugama, neko od vas e
moda da upita: a ta je onda sa zemljama kao to su Svajcarska i Singapur? Zar se one nisu razvile upravo na osnovu
uslunog sektora?
Meutim, nijedna od pomenutih dveju privreda nije ono
to se o njoj misli. U sutini, i jedna i druga su pre svega doka
zi uspenog razvoja proizvodnog sektora. Na primer, mnogi
ljudi misle da Svajcarska ivi od ukradenog novca koji su u
njenim bankama deponovali diktatori iz Treeg sveta ili od
toga to japanskim i amerikim turistima prodaje klepetue
i satove s kukavicom; u sutini, Svajcarska je jedna od onih
svetskih zemalja koje su dosegle najvii stepen industrijali
zacije. Ne sreemo se esto s proizvodima napravljenim u
Svajcarskoj zato to je Svajcarska mala zemlja (svega oko
sedam miliona stanovnika) to znai da je ukupna koliina
robe proizvedene u Svajcarskoj prilino mala, kao i zbog
toga to su njeni proizvoai specijalizovani za proizvodnju
takve robe kao to su maine i industrijska hernija, a ne za
proizvodnju robe iroke potronje koja je znatno uoljivi
ja. Meutim, mereno po stanovniku, Svajcarska ima najvii
industrijski proizvod na svetu (u zavisnosti od godine i po
dataka koje analizirate, nekad je na drugom mestu iza Japa
na). Singapur je takoe jedna od pet najindustrijalizovanijih
142
Stvar br. 9
privreda na svetu (i tu govorimo o dodatoj vrednosti po

stanovniku ostvarenoj kroz industrijski sektor). U navede
nih pet spadaju jo i Finska i vedska. Zaista, sa izuzetkom
malobrojnih mesta, kao to su Sejeli koji imaju sasvim mali
broj stanovnika i izuzetne turistike resurse (85.000 ljudi s
dohotkom od oko 9.000 dolara po stanovniku), do sada ni
jedna zemlja nije postigla ak ni pristojan (a kamoli visok)
ivotni standard time to se oslonila iskljuivo na usluge, i
nijedna to nee ni u budunosti uspeti.
Ukratko reeno, ak ni bogate zemlje nisu postale is
kljuivo postindustrijske. Mada veina ljudi u tim zemljama
vie ne radi u fabrikama, vanost proizvoakog sektora u
njihovim proizvodnim sistemima nije bitno smanjena, ako
uzmemo u obzir relativne cenovne efekte. Meutim, ak ni
ako deindustrijalizacija nije nuno simptom pada industrij
ske proizvodnje (iako esto jeste), ona ima negativne posledice po dugoroni rast produktivnosti i platni bilans, pa se i
s jednim i s drugim problemom valja uhvatiti u kotac. M it
o tome da ivimo u postindustrijsko doba naveo je mnoge
vlade da ignoriu negativne posledice deindustrijalizacije.
Kada je re o zemljama u razvoju, prava je fantazija misli
ti da one mogu da preskoe industrijalizaciju i da grade pros
peritet na osnovu uslunog sektora. Veina uslunih delatnosti ima nizak rast produktivnosti, a veina onih koje imaju
visok rast produktivnosti jesu one usluge koje se ne mogu
razviti bez snanog proizvoakog sektora. Niska utrivost
usluga znai da e se zemlja u razvoju koja se specijalizuje za
uslune delatnosti suoiti s veim platnobilansnim proble
mom, to za nju neminovno znai smanjenje sposobnosti za
unapreenje vlastite privrede. Postindustrijske fantazije su
dovoljno loe i za bogate zemlje, ali su izuzetno opasne za
zemlje u razvoju.
143
Stvar br. 10
SAD nema najvii ivotni standard na svetu
ta vam kau?
Uprkos ekonomskim problemima s kojima su odnedavno
suoene, Sjedinjene Drave i dalje uivaju najvii ivotni
standard na svetu. Mereno po trinom deviznom kursu,
postoji nekoliko zemalja koje imaju vii dohodak po stanov
niku nego to ga imaju Sjedinjene Amerike Drave. Me
utim, ako uzmemo u obzir injenicu da se za isti dolar (ili
neku drugu zajedniku valutu po naem'izboru) moe kupi
ti vie robe i usluga u SAD nego u bilo kojoj drugoj bogatoj
zemlji, onda se ispostavlja da SAD ima najvii ivotni stan
dard na svetu, sa izuzetkom malenog grada-drave Luksem
burga. Zbog toga sve ostale zemlje nastoje da stignu SAD i
ponaaju se po uzoru na njih, to ilustruje premo sistema
slobodnog trita koji Sjedinjene Drave najblie (ako ne
savreno) predstavljaju.
A ta vam n e kau?
Proseni ameriki graanin zaista moe da nabavi vie robe
i usluga nego bilo koji drugi proseni graanin bilo koje
druge zemlje sveta, sa izuzetkom Luksemburga. Meutim,
s obzirom na veliku nejednakost koja vlada u Sjedinjenim
Dravama, taj proek mnogo manje tano odraava to kako
ljudi ive nego proek u drugim zemljama u kojima je raspodela dohotka ravnopravnija. Ta vea nejednakost u Ame
rici takoe lei u osnovi slabijih zdravstvenih pokazatelja i
144
Stvar br. 10
gore kriminalistike statistike u SAD. Sem toga, za isti dolar

moe se kupiti vie stvari u Americi nego u veini drugih
bogatih zemalja, pre svega zato to su u Americi usluge jef
tinije nego u veini zemalja s kojima se ona moe porediti,
zahvaljujui visokoj stopi imigracije i loijim uslovima za
poljavanja. Sem toga, Amerikanci na radu provode znatno
vie vremena nego Evropljani. Ako merimo rad u radnim sa
tima, Amerikanci mogu da nabave manje robe i usluga nego
radnici u nekoliko evropskih zemalja. Moemo polemisati
o tome koji je ivotni stil bolji - onaj gde ljudi imaju vie
materijalnih dobara i manje slobodnog vremena (kao to je
u SAD) ili onaj gde imaju manje materijalnih dobara i vie
slobodnog vremena (kao to je u Evropi) - ali to svedoi da
Sjedinjene Amerike Drave nemaju nedvosmisleno vii i
votni standard nego zemlje s kojima se mogu porediti.
P u tevi nisu p op loa n i zlatom

Izmeu 1880. i 1914. godine u Ameriku je emigriralo skoro
tri miliona Italijana. Kada su stigli mnogi su bili gorko razo
arani. Njihov novi dom ni iz daleka nije bio onaj raj koji su
oekivali. Kau da su mnogi meu njima pisali kui da ne
samo to putevi nisu poploani zlatom nego nisu ni asfalti
rani; u sutini, od nas se oekuje da ih asfaltiramo.
T i italijanski imigranti nisu bili usamljeni u oekivanjima
kako Sjedinjene Drave predstavljaju ostvarenje svih snova.
One su postale najbogatija zemlja sveta tek oko 1900. godi
ne, ali su i u ranim danima svog postojanja privlaile panju
i golicale matu siromanih ljudi u drugim zemljama. Poet
kom 19. veka, dohodak po stanovniku u Americi i dalje je
bio oko evropskog proeka, tj. oko 50 procenata nii nego
dohodak u Velikoj Britaniji ili Holandiji. Ipak, siromani
145
23 stvari koje vam n e ka&u o kapitalizmu
Evropljani su i dalje eleli da emigriraju u SAD zato to je tu

postojalo gotovo neogranieno zemljite koje su mogli na
staniti (dobro, to je podrazumevalo da treba da budete spre
mni da izgurate po nekog pripadnika autohtonih amerikih
naroda); istovremeno je to bila zemlja u kojoj je postojala
stalna i veoma izraena nestaica radne snage, to je znailo
da su nadnice tri ili etiri puta vee nego u Evropi (vidi Stvar
br. 7). to je najvanije, budui da Sjedinjene Amerike Dr
ave nisu imale feudalno naslee, socijalna mobilnost je bila
znatno vea nego u zemljama starog sveta, i upravo je to ono
to slavi ideja amerikog sna.
Sjedinjene Drave nisu privlaile samo perspektivnu emi
graciju. Posebno u proteklih nekoliko decenija, poslovni ljudi
i politiari irom sveta ispoljavali su i ispoljavaju elju, a esto
su i pokuavali da oponaaju ekonomski model SAD. Sistem
slobodnog preduzetnitva, kau oboavaoci amerikog mo
dela, omoguuje ljudima da se bezgranino nadmeu i nagra
uje pobednike bez ikakvih ogranienja koje bi postavila vlast
ili pogrena i tetna egalitaristika kultura. Samim tim, taj si
stem stvara izuzetno snaan podsticaj za preduzetnitvo i ino
vatorstvo. Slobodno trite rada, gde je lako zaposliti i otpu
stiti ljude, omoguuje da preduzea budu agilna pa samim tim
i konkurentnija, jer mogu bre da uposle svoje radnike nego
to to ini konkurencija, potpuno se prilagoavajui trinim
uslovima koji se neprestano menjaju. Poto su preduzetnici
bogato nagraeni a radnici prinueni da se brzo adaptiraju,
sistem stvara veliku nejednakost. Meutim, zagovornici tog
sistema tvrde da ak i gubitnici u toj igri spremno prihvataju
njene ishode zbog toga to, upravo zahvaljujui visokom stepenu socijalne mobilnosti u SAD, i meu decom tih gubitni
ka mogu da se nau neki novi Tomas Edison, D. P. Morgan
ili Bil Gejts. S obzirom na to da su postojali toliki podsticaji da
se vredno radi i da se ispolji umee i kreativnost, nije nikakvo
146
Stvar br. 10
udo daje tokom celog prolog stolea Amerika bila najboga

tija zemlja sveta.
A m erikanci sam o ive bolje ...

U stvari, to nije sasvim tano. Sjedinjene Amerike Drave
vie nisu najbogatija zemlja sveta. Sada nekoliko evropskih
zemalja ima vei dohodak po stanovniku. Prema podacima
Svetske banke, dohodak po stanovniku u SAD 2007. godine
iznosio je 46.040 dolara. U tom trenutku bilo je sedam ze
malja s veim dohotkom po stanovniku mereno u amerikim
dolarima - poev od Norveke (76.450 dolara) na samom
vrhu, preko Luksemburga, Svajcarske, Danske, Islanda, Ir
ske, zakljuno sa vedskom (46.060 dolara). Ako ostavimo
po strani dve mini drave - Island sa 311.000 stanovnika i
Luksemburg sa 480.000 stanovnika - videemo da je SAD
po bogatstvu tek esta zemlja sveta.
Meutim, rei e neko od vas, to nikako ne moe biti ta
no. Kad odete u Ameriku, jednostavno vidite da ljudi ive
bolje nego to ive Norveani ili vajcarci.
Jedan od razloga zbog kojih sriemo takav utisak lei
u tome to u SAD vlada daleko vea nejednakost nego u
evropskim zemljama, pa zato zemlja izgleda mnogo prosperitetnije stranom posetiocu nego to je to zaista - strani
posetilac bilo koje zemlje retko ima priliku da vidi najsiro
manije krajeve, a tih siromanih krajeva ima mnogo vie u
Americi nego u Evropi. Meutim, ak i ako prenebregnemo taj faktor nejednakosti, postoji valjan razlog zbog koga
mnogi ljudi smatraju da u SAD postoji vii ivotni standard
nego u evropskim zemljama.
Ako u enevi uete u taksi za vonju od pet milja (osam
kilometara), platiete otprilike 35 vajcarskih franaka ili 35
147
23 stvari koje vam n e kozu o kapitalizmu
dolara, dok e vas slina vonja u Bostonu kotati oko 15

dolara. U Oslu vam se moe dogoditi da platite 550 kruna
ili 100 dolara za veeru koja u Sent Luisu nikako ne bi mogla
da kota vie od 50 dolara ili 275 kruna. Imali biste obrnutu
situaciju kada biste na letovanju promenili svoje dolare u taj
landske bahte ili meksike pezose. Posle este masae lea u
toku jedne nedelje ili posle naruivanja tree margarite pred
veeru, imali biste oseaj da se vaih sto dolara odjednom
uvealo na 200 dolara, moda ak i na 300 dolara (da nije to
moda malo i zbog alkohola?). Kada bi trini devizni kurs
zaista pouzdano odraavao razlike u ivotnim standardima
izmeu zemalja, takve stvari ne bi trebalo da se dogode. Za
to onda postoje tako velike razlike izmeu stvari koje mo
ete da kupite u razliitim zemljama za ono to bi trebalo
da budu iste svote novca? Takve razlike postoje prvenstveno
zbog toga to se trini devizni kurs prevashodno odreuje
ponudom i tranjom za onom robom i onim uslugama koje
su u meunarodnom prometu (iako, kratkorono gledano,
spekulativni poslovi s devizama mogu uticati na devizne
kurseve), dok se ono to se za jedan iznos novca moe kupiti
u odreenoj zemlji odreuje cenama celokupne robe i svih
usluga, a ne samo one robe i onih usluga koje su predmet
meunarodnog prometa.
Najvanija stvar koja nije predmet meunarodne trgovi
ne jesu radne usluge koje se odvijaju u razmeni izmeu dvoje
ljudi, kao to je, recimo, vonja taksija ili serviranje obroka u
restoranima. Za trgovinu takvim uslugama potrebna je me
unarodna migracija, ali je to neto to ozbiljno ograniava
migraciona kontrola, pa upravo zbog toga postoji tako ve
lika razlika izmeu pojedinih zemalja kada je re o ceni te
vrste usluga (vidi Stvari br 3 i 9). Drugaije reeno, taksi
vonja i ugostiteljske usluge skupe su u zemljama kao to su
Svajcarska i Norveka, zato to su tamo svi radnici skupi. Te
148
Stvar br 10
usluge su jeftine u zemljama u kojima su radnici jeftini, kao

to su Meksiko i Tajland. Kada je, meutim, re o robi koja
je predmet meunarodnog prometa, kao to su T V prije
mnici ili mobilni telefoni, cene su u osnovi iste u svim ze
mljama, bile one bogate ili siromane.
Ekonomisti su smislili meunarodni dolar da bi mogli
da uzmu u obzir tu razliku u pojedinim zemljama izmeu
cena robe i usluga koje nisu u meunarodnom prometu. Ta
fiktivna valuta, zasnovana na pojmu pariteta kupovne moi
(purchasing pow er parity - PPP) - to znai na merenju
vrednosti valute prema tome koji deo zajednike potroake
korpemoe njome da se kupi u razliitim zemljama - omo
guuje da se konvertuje dohodak ostvaren u razliitim ze
mljama u neto to predstavlja zajedniku meru ivotnog
standarda.
Rezultat tog konvertovanja dohotka u razliitim zemlja
ma u meunarodni dolar jeste pojava da dohoci bogatih
zemalja, kako izgleda, ispoljavaju tendenciju da budu nii
mereni trinim deviznim kursom, dok dohoci siromanih
zemalja ispoljavaju tendenciju da budu vii. Razlog te pojave
lei u tome to veliki deo onoga to potroimo ine usluge,
a one su znatno skuplje u bogatim zemljama. U nekim ze
mljama razlika izmeu dohotka merenog deviznim kursom
i dohotka merenog PPP-prihodom nije velika. Prema po
dacima Svetske banke, dohodak prema trinom deviznom
kursu u SAD iznosio je 2007. godine 46.040 dolara, dok je
mereno prema PPP bio manje-vie isti i iznosio je 45.850
dolara. U Nemakoj, razlika izmeu tih dveju kategorija bila
je 38.860 dolara naspram 33.820 dolara (to je razlika od, da
tako kaemo, 15 procenata, mada ne moemo tako direktno
uporediti te dve brojke. U sluaju Danske, razlika je iznosila
gotovo 50 procenata (54.910 dolara naspram 36.740 dola
ra). Nasuprot tome, kineski dohodak je 2007. bio gotovo
149
udvostruen, iznos od 2.360 dolara naspram 5.370 dolara,

odnosno u Indiji ta razlika je trostruka pa iznosi 950 dolara
naspram 2.740 dolara, kad se rauna prema paritetu kupov
ne moi.
Naravno, preraunavanje deviznog kursa svake valute u
(fiktivni) meunarodni dolar nije sasvim jednostavna stvar,
ne samo zato to to znai da treba pretpostaviti kako se u
svim zemljama koristi jedna te ista potroaka korpa robe
i usluga, to oigledno nije tano. Upravo je zbog toga do
hodak meren paritetom kupovne moi izuzetno osetljiv na
metodologiju i podatke koji se koriste. Na primer, kada je
Svetska banka 2007. godine promenila svoj metod procene dohotka u PPP, kineski dohodak po stanovniku, meren
paritetom kupovne moi, pao je za 44 procenta (sa 7.740
na 5.370 dolara), dok je singapurski dohodak povean za 53
posto (sa 31.710 skoio je preko noi na 48.520 dolara).
Uprkos tim ogranienjima, dohodak zemlje izraen u me
unarodnim dolarima verovatno nam prua bolju predstavu
ivotnog standarda te zemlje nego to to ini dohodak meren
u dolarima prema deviznom kursu vaeem na tritu u tom
trenutku. A ako raunamo dohotke raznih zemalja u meu
narodnim dolarima, onda Se Sjedinjene Amerike Drave
(gotovo) vraaju na sam vrh sveta. To zavisi od procena, ali
je Luksemburg jedina zemlja koja ima vei dohodak mereno
paritetom kupovne moi nego to ga ima SAD, i to prema
svim izraunavanjima. Dakle, dokle god ostavljamo po strani
maleni grad-dravu Luksemburg, s njegovih manje od pola
miliona stanovnika, prosean ameriki graanin moe za svoj
dohodak da kupi najveu koliinu robe i usluga u svetu.
Da li nam to onda doputa da kaemo da SAD ima najvi
i ivotni standard na svetu? Moda. Ipak, ima jo dosta toga
to bi valjalo da razmotrimo pre no to potrimo pred rudu
i napreac donesemo taj zakljuak.
150
Stvar br. 10
... a d a li j e tako?
Na samom poetku valja rei da to to Sjedinjene Ameri
ke Drave imaju vei proseni dohodak nego druge zemlje
sveta ne mora nuno znaiti da svi ameriki graani ive
bolje od graana stranih zemalja. Sve to zavisi od raspodele
dohotka. Razume se, nema ni jedne jedine zemlje u kojoj
proseni dohodak daje potpuno tanu sliku o tome kako
ljudi ive, ali je iskrivljenost te slike svakako vea u zemlji
u kojoj postoji izraenija nejednakost. S obzirom na to da
SAD ima daleko najveu nejednakost u raspodeli dohotka
meu svim bogatim zemljama, moemo sa sigurnou pret
postaviti da prosean ameriki dohodak preuveliava stvarni
ivotni standard veeg broja graana nego to je to u drugim
zemljama. Takav zakljuak indirektno potkrepljuju drugi
pokazatelji ivotnog standarda. Na primer, uprkos tome to
ima najvii proseni dohodak mereno paritetom kupovne
moi, Amerika zauzima tek trinaesto mesto u svetu kada je
re o takvim zdravstvenim pokazateljima kao to su oeki
vana duina ivotnog veka i smrtnost novoroenadi (do
bro, tome svakako doprinosi neefikasnost sistema amerike
zdravstvene zatite, ali ovo nije mesto za dublje ulaenje u tu
priu). Stopa kriminaliteta znatno je via u Americi nego u
Evropi ili Japanu - mereno po stanovniku, SAD ima osam
puta vie ljudi u zatvoru nego Evropa, odnosno 12 puta vie
ljudi u zatvoru nego Japan - to pokazuje da u SAD postoji
daleko vea potklasa, drutvena grupa koja se, u skladu sa
svojim prihodima i profesionalnim karakteristikama, u sa
stavu drutvene raslojenosti nalazi na samom dnu.
Drugo, sama injenica da je dohodak meren paritetom
kupovne moi manje ili vie isti kao dohodak meren prema
vaeem deviznom kursu, dokaz je da je vii ivotni stan
dard u SAD izgraen na siromatvu mnogih. ta mislim
151
kad to kaem? Kao to sam ranije ve naglasio, normalno

je za bogatu zemlju da dohodak meren paritetom kupovne
moi bude nii, ponekad i znatno nii nego dohodak me
ren prema trinom deviznom kursu, zbog skupih radnika u
uslunim delatnostima. Meutim, u Americi se to ne dea
va, zato to ona, za razliku od drugih bogatih zemalja, sada
ima jeftine radnike u uslunom sektoru. Pre svega, postoji
veliki priliv imigranata koji rade za male nadnice - dolaze
iz siromanih zemalja i mnogi su tu ilegalno, usled ega su
jo jeftiniji. Sem toga, ak i domai radnici u Americi imaju
mnogo slabiji rezervni poloaj nego to je to u evropskim
zemljama uporedivog nivoa dohotka. Poto imaju mnogo
manju sigurnost radnog mesta i slabiju socijalnu potporu,
ameriki radnici, posebno oni u uslunom sektoru koji nisu
sindikalizovani, rade za manje plate i u loijim uslovima
nego njihove evropske kolege. Zbog toga su taksi usluge ili
ugostiteljske usluge toliko jeftinije nego u drugim bogatim
zemljama. To je sjajno kada ste muterija, ali nije nimalo
sjajno ako ste taj taksi voza ili ta kelnerica. Drugaije re
eno, vea kupovna mo prosenog amerikog dohotka
kupljena je po cenu nieg dohotka i loijih radnih uslova
mnogih amerikih graana.
Na kraju, ali nikako na poslednjem mestu po vanosti,
valja rei da kada poredimo ivotni standard u razliitim ze
mljama, nikako ne bismo smeli da prenebregnemo razlike u
broju radnih sati. ak i ako neko zarauje 50 posto vie nov
ca nego to ja zaraujem, neete rei da on ima vii ivotni
standard od mene ako mora da radi dvostruko vei broj radnih.sati nego ja. Upravo to vai za SAD. Amerikanci, dosledni svojoj reputaciji radoholiara, provode na poslu znatno
due radno vreme od graana bilo koje druge zemlje koja ima
dohodak po stanovniku vei od 30.000 dolara prema tri
nom deviznom kursu 2007. godine (Grka je najsiromanija
152
Stvar br. 10
meu njima i ima tek neto malo ispod 30.000 dolara godi
nje po stanovniku). Amerikanci rade 10 procenata due od
veine Evropljana i oko 30 procenata due od Holanana i
Norveana. Prema proraunima islandskog ekonomiste Folvardura Gilfasona (Tforvaldur Gylfason), ako se za merilo
uzme dohodak u paritetu kupovne moi po satu provede
nom na radu 2005. godine, Sjedinjene Amerike Drave su
zauzimale tek osmo mesto - posle Luksemburga, Norveke,
Francuske (da, Francuske, te nacije lenjivaca), Irske, Belgije,
Austrije i Holandije - a odmah za njima, na sasvim maloj
udaljenosti, sledi Nemaka.30 Drugaije reeno, po jedinici
truda, Amerikanci ne dobijaju onoliko visok ivotni stan
dard kao njihove kolege u konkurentnim zemljama. Tu niu
produktivnost oni nadoknauju time to na poslu provode
znatno vei broj radnih sati.
Potpuno je racionalno da neko sada kae kako eli da
provede vei broj radnih sati na poslu ako je to potrebno
da bi imao vei prihod - radije e imati novi televizor nego
nedelju dana odmora vie. A ko sam ja da kaem, ili ma ko
drugi, da prioriteti te osobe nisu dobro postavljeni?
Meutim, jo uvek je legitimno pitati da li ljudi koji na
poslu provode vie sati ak i kada pritom ostvaruju visok
nivo dohotka zaista ispravno postupaju. Veina e se sloiti
da, na niskom nivou dohotka, poveanje dohotka verovatno
poboljava kvalitet ivota, ak i kada to znai vie radnih sati
na poslu. Na tom nivou, ak i ako morate due da radite u fa
brici, vei dohodak e vam verovatno doneti vii ukupni kva
litet ivota, tako to e vam se poboljati zdravstveno stanje
(zahvaljujui boljoj hrani, grejanju, higijeni i zdravstvenoj
zatiti) i to e se smanjiti fiziki zahtevi rada u domainstvu
(imaete mogunost da kupite vie ureaja za domainstvo,
da obezbedite porodici tekuu vodu, gas i elektrinu ener
giju - (vidi Stvar br. 4). Meutim, iznad odreenog nivoa
153
dohotka, relativna vrednost materijalne potronje u odnosu

na slobodno vreme se smanjuje, tako da ostvarivanje veeg
dohotka po cenu veeg broja radnih sati moe u sutini da
umanji kvalitet vaeg ivota.
to je jo vanije, injenica da graani jedne zemlje na
poslu provode vie vremena nego graani drugih uporedivih
zemalja ne mora nuno znaiti da graani te prve zemlje vole
due radno vreme. Oni su moda primorani da rade due,
ak i ako bi u stvari eleli da imaju dui godinji odmor. Kao
to sam ve istakao, na to koliko vremena ovek radi ne utiu
samo njegove vlastite sklonosti prema odnosu izmeu po
sla i dokolice ve i mnoge druge stvari, kao to su socijalne
pogodnosti, zatita radnikih prava i snaga sindikata. Poje
dinci moraju sve to da tretiraju kao datost, ali drave mogu
da biraju. One mogu da izmene svoje zakone o radu, mogu
da pojaaju elemente socijalne drave i da sprovedu druge
politike promene koje e omoguiti da ljudi ne moraju da
provode toliko mnogo vremena na poslu.
Najvei deo podrke amerikom modelu zasniva se na
injenici da Amerika ima najvii ivotni standard na sve
tu. Iako nema nikakve sumnje u to da Sjedinjene Ameri
ke Drave imaju jedan od najviih ivotnih standarda na
svetu, njihova navodna superiornost deluje znatno slabije
onda kada ire sagledamo ivotni standard, odnosno kada
prestanemo da ga svodimo samo na to ta se moe kupiti
za prosean dohodak ostvaren u jednoj zemlji. Vea nejed
nakost u SAD znai da je prosean dohodak u toj zemlji
znatno manje pouzdan pokazatelj ivotnog standarda ame
rikih graana nego to je to sluaj u drugim zemljama. To
se moe jasno videti kada je re o takvim pokazateljima kao
to su zdravstveno stanje nacije i stopa kriminaliteta, gde
SAD stoji znatno loije od uporedivih zemalja. Vea kupov
na mo amerikih graana (u poreenju s kupovnom moi
154
Stvar br. 10
graana drugih bogatih zemalja) velikim delom je posledica

siromatva i nesigurnosti mnogih njihovih sunarodnika, po
sebno onih koji rade u uslunom sektoru. Amerikanci takoe rade znatno due od kolega u konkurentnim zemljama.
Obraunat po radnom satu provedenom na poslu, ameriki
dohodak je nii od dohotka u nekoliko evropskih zemalja,
ak i ako za merilo uzmemo paritet kupovne moi. Pitanje
je onda da li se sve to moe opisati kao vii ivotni standard.
Ne postoji jednostavan nain za poreenje ivotnih stan
darda izmeu razliitih zemalja. Dohodak po stanovniku,
posebno izraen u kupovnoj moi, verovatno je najpouzda
niji pokazatelj. Meutim, ako se usredsredimo samo na to
koliko robe ili usluga moemo kupiti tim dohotkom, izgubiemo iz vida mnogo drugih stvari koje predstavljaju bitne
elemente dobrog ivota, kao to su koliina kvalitetnog
slobodnog vremena, sigurnost radnog mesta, sloboda od
kriminala, pristup zdravstvenoj zatiti, socijalno staranje i
tako dalje. Mada e razliiti pojedinci i zemlje svakako imati
razliite poglede na to kako bi trebalo odmeriti i sapostaviti
te indikatore i uporediti ih s podacima o dohotku, sigurno je
da se ne srne ignorisati nedohodovna dimenzija, ako elimo
da gradimo drutva u kojima e ljudi zaista dobro da ive.
155
Stvar br. 11
Africi nije sueno da bude nerazvijena
ta vam kau ?
Africi je sueno da bude nerazvijena. Ima lou klimu, koja pro
uzrokuje teke tropske bolesti i probleme u vezi s njima. Ima
veoma lou geografiju - mnoge afrike zemlje nemaju izlaz na
more i okruene su drugim zemljama ija malena trita nude
sasvim ograniene mogunosti izvoza, a estoki sukobi koji
u tim zemljama odavno traju prelivaju se u susedstvo. Afrika
ima previe prirodnih bogatstava, usled ega su njeni stanov
nici lenji, korumpirani i skloni konfliktima. Afrike zemlje su
etniki razjedinjene, zbog ega je teko upravljati njima i zbog
ega postoji vea verovatnoa da e se suoiti sa estokim su
kobima. Njihove institucije su slabe i nekvalitetne i ne tite
investitore onako kako treba. Njihova kultura je rava - ljudi
nisu vredni, ne tede i nisu u stanju da sarauju jedni s drugi
ma. Svim tim strukturnim manjkavostima moe se objasniti
to to, za razliku od drugih regiona sveta, afriki kontinent
nije ostvario rast ak ni poto je osamdesetih godina 20. veka
sproveo znatnu liberalizaciju trita. Za Afriku nema drugog
puta do da se osloni na stranu pomo.
A ta vam n e kau ?
Afrika nije uvek stagnirala. Tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina 20. veka, kada su postojale sve te navodne strukturne
konice za rast i kada su te konice esto bile mnogo vre,
Afrika je zapravo ostvarivala pristojnu stopu rasta. tavie,
156
Stvar br. 11
svi strukturni hendikepi koji danas navodno sputavaju Afri

ku i ne daju joj da napreduje postojali su i postoje u veini
bogatih zemalja - imaju ravu klimu (arktiku ili tropsku),
nemaju izlaz na more, imaju obilje prirodnih bogatstava, et
nike podele, slabe institucije i lou kulturu. T i strukturni
uslovi, kako se ini, deluju kao konice razvoju u Africi samo
zato to afrike zemlje jo ne poseduju neophodnu tehno
logiju, institucije i organizacione vetine neophodne za ot
klanjanje negativnih posledica takvih uslova. Stvarni uzrok
stagnacije Afrike u poslednje tri decenije upravo je politika
slobodnog trita koju je kontinent bio prinuen da primeni
u tom periodu. Istorija i geografija se ne mogu menjati, ali
politika moe. Afrika nije predodreena za nerazvijenost.
S vet u tu m aen ju Sare P ejlin...

ili su to D iznijevi Spasioci?
Kau daje Sara Pejlin (Sarah Palin), republikanska kandidat
kinja za potpredsednika na amerikim izborima 2008, bila
ubeena daje Afrika zemlja, a ne kontinent. Mnogi su se pita
li odakle joj je dola ta ideja, ali se meni ini da znam odgovor.
Re je o Diznijevom crtanom filmu Spasioci iz 1977. godine.
To je film o mijem Drutvu za spas i pomo koje odla
zi u misije irom sveta, pomaui raznim ivotinjama koje
zapadnu u nevolju. U jednoj sceni filma odrava se meu
narodni kongres tog drutva, na kome su se okupili mievi
delegati iz najrazliitijih zemalja, odeveni u tradicionalnu
nonju i sa odgovarajuim akcentom (ako progovaraju).
Tako je tu mi Francuz s beretkom na glavi, nemaka miica
u skromnoj plavoj haljini i turski mi s fesom na glavi. Tu
je i jedan mi sa ubarom i velikom bradom koji predstavlja
Letoniju, kraj miice koja predstavlja pa, eto, ba Afriku.
157
Moda Dizni nije doslovno mislio da je Afrika zapravo

zemlja, ali o njegovom vienju Afrike dosta govori ve sama
injenica da je odredio po jednog delegata za zemlju koja
ima 2,2 miliona stanovnika i za kontinent koji ima vie od
900 miliona ljudi i skoro 60 zemalja (taan broj zemalja za
visi od toga da li priznajete ili ne priznajete dravnost takvih
entiteta, kao to su Zapadna Sahara ili Somalilend). Ba kao
i Dizni, mnogi ljudi na Afriku gledaju kao na amorfnu masu
zemalja koje sve pate od problema tropskih vrelina, isto tako
tropskih bolesti, razornog siromatva, graanskih ratova i
korupcije.
Iako moramo paziti da ne strpamo sve afrike zemlje u
isti ko, nema sumnje u to da su te zemlje u veini veoma
siromane - naroito ako nam panju pre svega zaokuplja
podsaharska Afrika (ili Crna Afrika), na koju veina lju
di zapravo i misli kada kae Afrika. Prema podacima Svetske banke, prosean dohodak po stanovniku u podsharskoj
Africi procenjen je na 952 dolara 2007. godine. To je neto
vie nego u junoj Aziji (Afganistan, Banglade, Butan, In
dija, Maldivi, Nepal, Pakistan i Sri Lanka), gde je tada pro
sean dohodak po stanovniku iznosio 880 dolara, ali je jo
uvek nia nego u bilo kom drugom delu sveta.
tavie, danas mnogi govore o afrikoj tragediji rasta.
Za razliku od june Azije, u kojoj se stopa rasta uveala od
osamdesetih godina 20. veka, Afrika, kako se ini, pati od
hroninog odsustva ekonomskog rasta.31 Danas je doho
dak po stanovniku u podsaharskoj Africi manje-vie isti
kakav je bio 1980. godine. Jo vie zabrinjava injenica da
to to nema rasta nije, kako izgleda, prouzrokovano samo
loim politikim izborima (na kraju krajeva, kao i mnoge
druge zemlje u razvoju, i zemlje tog regiona od osamdese
tih godina 20. veka sprovode reforme zasnovane na veri u
slobodno trite) ve je sve to mahom rezultat hendikepa
158
Stvar br 11
koji su im doneli priroda i istorija i zato je to izuzetno teko

promeniti, ako ne i potpuno nemogue.
Impresivan je spisak navodnih strukturnih hendikepa
koji zadravaju Afriku i ne daju joj da napreduje.
Prvo, postoje svi oni uslovi koji su defmisani prirodom klima, geografija i prirodna bogatstva. Budui daje suvie bli
zu ekvatoru, u njoj vladaju mnoge tropske bolesti veoma bur
nog toka, kao to je malarija, koje smanjuju produktivnost i
poveavaju trokove zdravstvene zatite. Poto nemaju izlaz
na more, mnogim afrikim zemljama je teko da se integriu
u globalnu privredu. Nalaze se u loem susedstvu, u tom
smislu da su okruene drugim siromanim zemljama koje
imaju malo trite (to ograniava njihove trgovinske mo
gunosti) i u kojima, esto, vladaju estoki sukobi (ti sukobi
se zaista esto prelivaju na susedne zemlje). Afrike zemlje su
takoe navodno proklete samom injenicom da poseduju
obilje prirodnih bogatstava. Tvrdi se da je upravo to obilje
prirodnih bogatstava ono to Afrikance ini lenjima - zato
to mogu da legnu ispod kokosove palme i ekaju da kokos
sam padne, kako glasi popularni nain izraavanja te ideje
(iako oni koji to govore oito nikada nisu pokuali da tako
neto urade; ovek koji legne ispod kokosove palme rizikuje
da mu kokos padne na glavu i razbije je). Nezaraena pri
rodna bogatstva takoe, tvrdi se, ohrabruju korupciju i nasil
ne sukobe oko toga ko e u njima da uiva. Ekonomski uspesi
istonoazijskih zemalja koje su siromane prirodnim resur
sima, kao to su Japan i Koreja, esto se navode kao primeri
obrnutog prokletstva kada je re o prirodnim bogatstvima.
Tvrdi se, takoe, da priroda nije jedino to spreava na
predak afrikih zemalja ve tu znaajnu ulogu ima i istorija.
Afrike zemlje su etniki isuvie raznorodne, to podstie
nepoverenje meu ljudima i poskupljuje trine transakcije.
Tvrdi se da ta etnika raznovrsnost moe podsticati nasilne
159
23 stvari koje vam ne kozu o kapitalizmu
sukobe, posebno ako postoji mali broj podjednako jakih

grupa (umesto veeg broja malih grupa, koje je tee organizovati). Takoe, smatra se d aje istorija kolonijalizma odgo
vorna za to to u veini afrikih zemalja postoje slabe insti
tucije, jer kolonizatori nisu eleli da puste koren u zemljama
u kojima vlada tako mnogo tropskih bolesti (postoji, dakle,
interakcija izmeu klime i institucija), pa su zato uspostavili
samo minimalne institucije neophodne za eksploataciju pri
rodnih bogatstava, a ne one koje su potrebne za razvoj lokal
ne privrede. ak ima onih koji e se odvaiti da kau da je
i afrika kultura pogubna po ekonomski razvoj - Afrikanci
su lenji, nita ne planiraju za budunost i nisu u stanju da
sarauju jedni s drugima.32
Ako se sve to ima u vidu, onda se ini da su afrike per
spektive vrlo sumorne. Kao da za neke od tih strukturnih
hendikepa ne postoje ostvarljiva ili prihvatljiva reenja. Ako
je Uganda zaostala zbog toga to nema izlaz na more, to je
suvie blizu ekvatora i to se nalazi u loem okruenju, ta
ona uopte moe da uradi ? Ne postoji mogunost da fiziki
preseli zemlju, pa je onda jedini odgovor koji deluje izvodljivo - kolonijalizam. To znai da Uganda treba da izvri
invaziju na, recimo, Norveku, i preseli sve Norveane u
Ugandu. Ako je postojanje prevelikog broja etnikih grupa
loe za razvoj, da li bi onda Tanzanija, koja ima jednu od
najizraenijih etnikih raznovrsnosti na svetu, trebalo da se
prepusti etnikom ienju? Ako posedovanje prevelike ko
liine prirodnih bogatstava zapravo osujeuje rast, da li bi
onda Demokratska Republika Kongo trebalo da pokua da
proda delove svoje zemlje koji imaju velika rudna bogatstva,
recimo Tajvanu, ne bi li to prokletstvo prirodnih bogatstava
uvalila nekom drugom? I ta da radi Mozambik ako mu je
kolonijalna istorija ostavila loe institucije? Treba li da na
pravi vremeplov i pokua da popravi tu istoriju u korenu?
160
Stvar br. 11
Ako Kamerun ima kulturu koja deluje loe i nepodsticajno

na ekonomski razvoj, znai li to da bi trebalo da se prepusti
nekom masovnom programu ispiranja mozgova ili da sme
sti stanovnitvo u logor za prevaspitavanje, onako kao to su
crveni Kmeri radili u Kambodi ?
Sve navedeno je ili fiziki nemogue (preseljenje ele
zemlje, izmiljanje vremeplova) ili politiki i moralno ne
prihvatljivo (invazija na neku treu zemlju, etniko ie
nje, logori za prevaspitavanje). Zato oni koji veruju u snagu
tih strukturnih hendikepa, ali istovremeno nalaze da su ta
ekstremna reenja neprihvatljiva, tvrde da bi afrike zemlje
trebalo staviti na neku vrstu stalne invalidnine kroz stranu
pomo i dodatnu pomo u vidu meunarodne trgovine (na
primer, bogate zemlje bi trebalo da smanje svoje poljopri
vredne barijere samo za afrike - i druge zemlje, u slinom
smislu siromane i strukturno hendikepirane). Postoji li,
meutim, ikakav drugi put koji bi Africi omoguio budui
razvoj, a koji ne bi znaio mirenje sa sudbinom ili oslanjanje
na spoljnu pomo. Zar zaista nema nade da e afrike zemlje
moi da stanu na sopstvene noge ?
Afrika tragedija rasta ?

Jedno pitanje koje moramo postaviti pre no to pokuamo
da objasnimo afriku tragediju rasta i da analiziramo mogu
e naine za njeno prevazilaenje glasi da li ta tragedija zaista
postoji. Odgovor na to pitanje je odrean. Nepostojanje ra
sta u tom regionu nije hronino.
Tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka doho
dak po stanovniku u podsaharskoj Africi rastao je po respektabilnoj stopi. Vrednost stope bila je oko 1,6 posto, to nije
bilo ni blizu onog udesnog rasta ostvarenog u istonoj
161
Aziji (stopa rasta pet-est procenata), pa ak ni u Latinskoj

Americi u tom periodu (oko tri procenta). To, meutim,
nije ni stopa rasta za potcenjivanje. Ona se moe sasvim
povoljno uporediti sa stopom 1-1,5 procenata, koliko su
dananje bogate zemlje postizale u vreme svoje industrijske
revolucije (oko 1820-1913. godine).
injenica da je Afrika pre osamdesetih godina 20. veka
postizala pristojnu stopu rasta ukazuje na to da strukturni
inioci ne mogu posluiti kao glavno objanjenje negativ
nog rasta regiona (jer je to, u sutini, tek nedavna pojava).
Da strukturni faktori mogu posluiti kao objanjenje,
onda Afrika nikada u svojoj istoriji ne bi beleila rast. Ne
emo valjda rei da su se afrike zemlje iznenadno nale u
tropskom podruju ili da ih je neka seizmika aktivnost
iznenadno - barem neke od njih - liila izlaza na more. Da
su strukturni inioci do te mere presudni, afriki privred
ni rast bi se s vremenom ubrzavao, odnosno barem bi neki
od tih inilaca bili oslabljeni ili eliminisani. Na primer, loe
institucije koje su za sobom ostavili kolonizatori bile bi na
putene ili poboljane. ak je i etnika raznovrsnost mogla
da se smanji kroz obavezno obrazovanje, sluenje vojnog
roka i dejstvo masovnih medija, na isti onaj nain na koji je
Francuska uspela da pretvori seljake u Francuze, kako glasi
naslov klasine knjige amerikog istoriara Judina Vebera iz
1976. godine.33Meutim, to se nije dogodilo - afriki rast se
iznenadno uruio od osamdesetih godina 20. veka.
Dakle, ako su svi ti strukturni inioci oduvek bili tamo
i ako bi se njihov uticaj, ako nita drugo, tokom vremena
prirodno smanjio, onda se tim iniocima ne moe objasniti
zbog ega je Afrika beleila pristojnu stopu rasta tokom ez
desetih i sedamdesetih godina 20. veka, da bi potom izne
nadno prestala da ostvaruje bilo kakav rast. Taj iznenadni
krah rasta mora se objasniti neim to se dogodilo oko 1980.
162
Stvar br. 11
godine. Glavni osumnjieni je dramatina promena politi

kog pravca koja se otprilike u to vreme dogodila.
Od poznih sedamdesetih godina 20. veka (poev od Se
negala 1979), zemlje podsaharske Afrike bile su prisiljene da
prihvate sektorsku politiku slobodnog trita i slobodne tr
govine; na to su bile primorane uslovima koje su im takozva
nim Programima za strukturno prilagoavanje nametnuli
Svetska banka i M M F (i bogate zemlje koje, na kraju kra
jeva, kontroliu Svetsku banku i M M F). Nasuprot optem
uverenju, takva sektorska politika nije dobra za ekonomski
razvoj (vidi Stvar br. 7). Iznenadnim izlaganjem jo nezrelih
proizvoaa meunarodnoj konkurenciji, takva politika je
prouzrokovala krah ono malo industrijskog sektora koji su
te zemlje uspele da izgrade tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina. Tako su bile primorane da se vrate u prethodnu fazu
razvoja i oslone se iskljuivo na izvoz sirovina, kao to su ka
kao, kafa ili bakar, pa su zato nastavile da budu izloene na
milost i nemilost naglim fluktuacijama cena i stagnantnim
proizvodnim tehnologijama koje predstavljaju karakteri
stinu odliku najveeg del tih vrsta robe. Sem toga, kada
su programi za strukturna prilagoavanja nalagali brzo
poveanje izvoza, afrike zemlje, koje su tehnoloki bile os
posobljene samo za ogranien spektar aktivnosti, na kraju
su se nale u situaciji da pokuavaju da izvoze sline stvari
- bilo da su to tradicionalni proizvodi poput kafe i kakaa,
bilo novi proizvodi u vidu rezanog cvea. Rezultat je esto
bio krah cena te robe usled velikog poveanja ponude, to je
ponekad znailo da te zemlje izvoze vee koliine robe, ali
pritom ostvaruju manji prihod. Pritisak na vlade da uravno
tee svoje budete doveo je do smanjenja trokova iji se uticaj sporo iskazuje, kao to su trokovi infrastrukture. Tokom
vremena, meutim, kvalitet infrastrukture se pogoravao i
to je jo negativnije uticalo na afrike proizvoae, na kraju
163
dovodei do toga da njihovi geografski hendikepi deluju

izraenije no ikada ranije.
Rezultat programa za strukturno prilagoavanje - i
njihovih raznih potonjih inkarnacija, ukljuujui i dana
nje Strateke dokumente za smanjenje siromatva (P overty R duction Strategy Papers - PRSP) - bila je stagnantna
privreda koja tri decenije nije ostvarila rast (mereno po
stanovniku). Tokom osamdesetih i devedesetih godina
20. veka, dohodak po stanovniku u podsaharskoj Africi
padao j e po stopi od 0,7 posto godinje. Region je ko
nano poeo da belei rast tek u deceniji koja je zapoela
2000. godine, ali je pad prethodnih decenija uslovio to da
je prosena godinja stopa rasta dohotka po stanovniku
u podsaharskoj Africi od 1980. do 2009. godine iznosila
svega 0,2 posto. Tako je, posle gotovo 30 godina primene bolje politike (to znai politike slobodnog trita),
afriki dohodak po stanovniku doao na manje-vie isti
nivo kakav je bio 1980. godine.
Prema tome, svi ti takozvani strukturni inioci nisu n i
ta drugo do rtveni jarci za koje se hvataju ekonomisti,
zagovornici slobodnog trita. Poto su videli da njihova
omiljena sektorska politika nije donela dobre rezulta
te, oni su m orali da pronau neko drugo objanjenje za
stagnaciju Afrike (ili retrogresiju, potpuno nazadovanje,
ako ne raunamo poslednjih nekoliko godina malog rasta
ostvarenog zahvaljujui naglom skoku cena berzanskih
proizvoda koje A frika moe da ponudi, a taj skok cena e
morati da stane). Za te ekonomiste je bilo nezamislivo da
jedna tako ispravna politika moe da bude neuspena.
Nije nimalo sluajno da su poeli da navode strukturne i
nioce kao glavno objanjenje loih ekonomskih rezultata
afrikog kontinenta tek poto je stopa rasta iilela poet
kom osamdesetih godina 20. veka.
164
Stvar br. 11
M oe li Afrika d a p ro m en i svoju geogra fiju i istoriju?

Kada smo ukazali na to da su na pomenute strukturne va
rijable poeli da se pozivaju u nastojanju da sauvaju obraz
ekonomiji slobodnog trita, nismo eleli da kaemo da su
te varijable potpuno beznaajne. Ima mnogo toga smisle
nog u teorijama o uticaju odreene strukturne varijable na
ekonomski uinak. Sigurno je da loi klimatski uslovi mogu
negativno uticati na razvoj. Takoe, ako je neka zemlja okru
ena siromanim i konfliktima optereenim dravama, to
ograniava njene izvozne mogunosti i ini da perspektive
prelivanja tih konflikata iz susedstva budu izglednije. Etni
ka raznorodnost ili preobilje prirodnih bogatstava mogu
prouzrokovati izvitoperenu politiku dinamiku. Meutim,
takvi ishodi nisu neminovnost.
Za poetak valja rei da postoji mnogo razliitih naina na
koji ti strukturni faktori mogu uticati na zbivanja. Na primer,
tano je da preobilje prirodnih bogatstava moe doneti perver
zne ishode, ali isto tako moe i podstai razvoj. Da nije tako,
loe rezultate zemalja koje poseduju velika prirodna bogatstva
uopte ne bismo smatrali neim perverznim. Prirodna bogat
stva omoguuju siromanim zemljama da zarade devize pomo
u kojih mogu da kupe naprednu tehnologiju. Rei da su ta
bogatstva svojevrsno prokletstvo isto je to i rei da e sva deca
koja se rode u bogatih roditelja propasti u ivotu zato to e ih
to nasleeno bogatstvo razmaziti i upropastiti. Nekoj deci e
se to zaista dogoditi upravo iz tog razloga, ali ima i mnogo one
druge dece koja e iskoristiti svoje naslee i postati uspenija
od roditelja. injenica daje jedan inilac strukturni (to znai,
da je dobijen od prirode ili spletom istorijskih okolnosti), ne
znai daje ishod njegovog uticaja unapred predodreen.
I zaista, ve sama injenica da se veina danas bogatih
zemalja razvila uprkos tome to je na poetku imala sline
165
hendikepe, svedoi da ti strukturni hendikepi nisu nepre

mostiva prepreka.34
Pozabaviemo se prvo klimom. Pretpostavlja se da trop
ska klima pogubno deluje na ekonomski rast zato to tropske
bolesti, posebno malarija, izazivaju ogromne zdravstvene pro
bleme i odgovarajua ekonomska optereenja. To jeste stra
an, ali ne i nepremostiv problem. U mnogim, danas bogatim
zemljama postojala je malarija i druge tropske bolesti, barem
tokom leta - ne samo u Singapuru, koji se nalazi usred trop
skog pojasa, ve i na jugu Italije, na jugu SAD, June Koreje i
Japana. Te bolesti vie nisu toliko bitne samo zato to u tim
zemljama danas postoje bolji higijenski uslovi (a to je u ogro
mnoj meri smanjilo uestalost oboljenja) i bolje zdravstvene
ustanove, zahvaljujui ekonomskom razvoju. Ozbiljnija kriti
ka teze o klimi i njenom uticaju na afriki razvoj lei u injeni
ci da hladna i arktika klima, koja pogaa jedan broj bogatih
zemalja, kao to su Finska, vedska, Norveka, Kanada i delovi SAD, namee ekonomski teret koji ne zaostaje za ekonom
skim teretom prouzrokovanim tropskom klimom - mainski
ureaji prestaju da rade, trokovi za gorivo lete u nebo, sao
braaj biva drastino otean usled snega i leda. Ne postoji a
priori razlog da poverujemo u to da je hladna klima povoljnija
za ekonomski razvoj od tople klime. Hladna klima ne sputava
razvoj tih zemalja zato to one imaju novac i tehnologiju da
ree probleme koje donosi hladnoa (isto bi se moglo rei za
Singapur i njegovu tropsku klimu). Prema tome, kada za nera
zvijenost Afrike okrivljujemo njenu klimu, mi samo brkamo
uzrok nerazvijenosti sa simptomima nerazvijenosti - loi kli
matski uslovi nisu uzrok nerazvijenosti; nesposobnost jedne
zemlje da prevazie probleme prouzrokovane loim klimat
skim uslovima samo je simptom nerazvijenosti.
U pogledu geografskih uslova, posebno se naglaava i
njenica da mnoge afrike zemlje nemaju izlaz na more. Ali
166
Stvar br. 11
ta emo onda sa vajcarskom i Austrijom? One spadaju u

najbogatije svetske privrede, a nijedna ni druga nemaju izlaz
na more. italac e na ovo moda odgovoriti tvrdnjom da
su te zemlje mogle da se razviju zato to imaju dobar reni
saobraaj, ali ne treba zaboraviti da se mnoge afrike zemlje
koje nemaju izlaz na more nalaze potencijalno u istoj pozi
ciji: na primer Burkina Faso (reka Volta), M ali i Niger (reka
Niger), Zimbabve (reka Limpopo) i Zambija (reka Zambe
zi). Dakle, problem je u nedovoljnom ulaganju u sistem renog saobraaja, a ne u geografiji kao takvoj. Stavie, poto im
zimi mrzne more, skandinavske zemlje su bile praktino bez
izlaza na more po pola godine, sve dok krajem 19. veka nisu
razvile teke ledolomce. Efekat loeg susedstva takoe moe
da postoji, ali on ne treba da vezuje ruke - pogledajte samo
nedavni brzi rast Indije, koja se nalazi u najsiromanijem regionu sveta (siromanijem od podsaharske Afrike, kao to je
ve reeno), a i sama je imala svoj deo sukoba (duga istorija
vojnih sukoba izmeu Indije i Pakistana, maoistika gerila u
Indiji, graanski rat izmeu Tamila i Sinhaleza u ri Lanki).
Mnogi govore o prokletstvu prirodnih bogatstava, ali
razvoj zemalja kao to su SAD, Kanada i Australija, koje
su mnogo bogatije sa stanovita prirodnih resursa nego sve
afrike zemlje, s moguim izuzetkom June Afrike i Demo
kratske Republike Konga, pokazuju da obilje prirodnih bo
gatstava moe i te kako da bude blagoslov. U sutini, veina
afrikih zemalja i nije toliko obdarena prirodnim bogat
stvima - znatne rudne naslage su dosad otkrivene u svega
desetak afrikih drava.35 Veina afrikih zemalja moe se
smatrati zemljama koje su, relativno gledano, bogate prirod
nim resursima, ali je to samo zbog toga to u njima ima jako
malo resursa koje su ljudi napravili, kao to su maine, infra
struktura i kvalifikovani rad. tavie, krajem 19. i poetkom
20. veka najbru stopu rasta u svetu beleila su podruja u
167
kojima postoje velika prirodna bogatstva, kao to su Severna

Amerika, Latinska Amerika i Skandinavija, to ukazuje na
to da kletva prirodnih bogatstava nije uvek postojala.
Etnike podele mogu na razliite naine oteati ekonom
ski rast, ali ni njihov uticaj ne treba prenaglaavati. Etni
ka raznovrsnost je i drugde norma. ak i ako ostavimo po
strani etniku raznovrsnost u drutvima zasnovanim na im i
graciji, kao to su SAD, Kanada i Australija, videemo da su
mnoge evropske zemlje koje su danas bogate patile od jezikih, verskih i ideolokih podela - posebno podela srednjeg
stupnja razvoja za koji se pretpostavlja d aje najpodsticajniji za izazivanje estokih sukoba (to je ona situacija kada ne
postoji veliki broj grupa, nego svega nekoliko njih). Belgija
ima dve takve etnike grupe (i malecku treu, ako raunate i
siunu germanofonu manjinu). Svajcarska ima etiri jezika
i dve veroispovesti, i iskusila je izvestan broj graanskih rato
va voenih mahom na verskoj osnovi. Spanija ima ozbiljan
problem manjina s Kataloncima i Baskima, koji nisu prezali
ni od terorizma. Zbog istorijske injenice da je 560 godina
vladala nad Finskom (od 1249. do 1809, kada ju je ustupi
la Rusiji), vedska ima znatnu finsku manjinu (oko pet po
sto stanovnitva), dok Finska ima procentualno srazmernu
vedsku manjinu. I tako dalje.
ak su i zemlje istone Azije, za koje se pretpostavlja da su
izvukle posebnu korist iz etnike homogenosti, bile suoene
s brojnim problemima prouzrokovanim internim podelama.
Moda mislite da je Tajvan etniki homogen zato to su svi
njegovi graani Kinezi ali se to stanovnitvo sastoji od dveju (odnosno etiri, ako ih jo iznijansiranije podelite) jezikih
grupa (doljaci s kopna naspram Tajvanaca) i one su meu
sobno neprijateljski nastrojene. Japan ima ozbiljne probleme
s manjinama, bilo da je re o Korejcima, Okinavljanima, pri
padnicima naroda Ainu ili Rjukjuan. Juna Koreja je moda
168
Stvar br 11
jedna od etnolingvistiki najhomogenijih zemalja sveta, ali

to nikako nije spreilo moje sunarodnike da se meusobno
mrze. Na primer, u Junoj Koreji postoje dva regiona koja su
meusobno posebno antagonistiki nastrojena (jugoistok i
jugozapad) do te mere da ljudi iz tih regiona ne dozvoljavaju
svojoj deci da se meusobno ene i udaju. Veoma je zanimljivo
to to je Ruanda gotovo isto onoliko etnolingvistiki homo
gena koliko i Koreja, ali to nije spreilo etniko ienje koje je
sprovela ranije dominantna manjina Tutsi nad veinskim Hutima - to je primer koji dokazuje da etnicitet predstavlja
politiku, a ne prirodnu tvorevinu. Drugaije reeno, bogate
zemlje ne pate od problema prouzrokovanih etnikom heterogenou ne zbog toga to kod njih etnike heterogenosti
nema, nego zato to su uspele u izgradnji drave (a to je, mo
ramo to da naglasimo, esto bio nimalo prijatan proces koji se
esto odlikovao nasiljem).
Ljudi kau da Afriku koe loe institucije (i to je tano),
ali kada su bogate zemlje bile na slinom nivou materijal
nog razvoja kakav danas postoji u Africi, njihove su insti
tucije bile u daleko gorem stanju.36 Uprkos tome, te zemlje
su beleile stalni rast i dosegle su visok nivo razvoja. Dobre
institucije izgradile su uglavnom na osnovu ve ostvarenog
ekonomskog razvoja ili barem naporedo sa ekonomskim
razvojem. To pokazuje da je kvalitet institucija podjednako
ishod i kauzalni inilac ekonomskog razvoja. Ako se to ima
na umu, onda loe institucije ne mogu biti objanjenje za neuspeh ekonomskog rasta u Africi.
Pria se o looj afrikoj kulturi, ali se i za veinu zemalja
koje su danas bogate svojevremeno tvrdilo da imaju relativ
no lou kulturu; to sam dokumentovano objasnio u poglavlju
Lenji Japanci i Nemci skloni krai u svojoj prethodnoj knji
zi Loi Samariani. Do poetka 20. veka, kad bi Australijanci
i Amerikanci odlazili u Japan, oni su govorili da su Japanci
169
lenji. Do sredine 19. veka Britanci bi odlazili u Nemaku i go

vorili da su Nemci isuvie glupi, isuvie veliki individualisti i
isuvie emocionalni da bi mogli da razviju svoju privredu (u to
doba Nemaka nije bila ujedinjena) - sve potpuno suprotno
od stereotipa koji danas vlada o Nemcima i tano ono to se
danas pria o Afrikancima. Japanska i nemaka kultura su se
transformisale kroz ekonomski razvoj, jer su zahtevi visokoorganizovanog industrijskog drutva primorali ljude da se po
naaju disciplinovanije, proraunatije i da budu u veoj meri
spremni na saradnju jedni s drugima. U tom smislu, pre bi
se moglo rei da kultura predstavlja ishod nego da predstav
lja uzronik ekonomskog razvoja. Pogreno je kriviti afriku
kulturu za nerazvijenost Afrike (ili uopte kriviti kulturu za
nerazvijenost bilo kog regiona ili bilo koje zemlje).
Iz te perspektive, ono to na prvi pogled deluje kao nepromenljiva strukturna konica za ekonomski razvoj Afrike
(ili bilo kog drugog del sveta) obino je zapravo stvar koja
se moe prevazii - i ve je bivala prevaziena - boljom teh
nologijom, boljom organizacionom vetinom i poboljanim
politikim institucijama. injenica da su mnoge zemlje koje
su danas bogate i same imale tekoa (i jo uvek ih imaju u
izvesnoj meri) s takvim uslovima indirektan je dokaz navede
ne teze. Stavie, uprkos postojanju tih konica (esto i drasti
nije izraenih), same afrike zemlje nisu imale problem rasta
tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Glavni ra
zlog dananjeg neuspeha Afrike na planu rasta lei u politici
- upravo u politici slobodne trgovine i slobodnog trita, koja
je elom kontinentu nametnuta programima za strukturno
prilagoavanje. Priroda i istorija ne osuuju nijednu zemlju
na neku odreenu budunost. Ako je politika ta koja uzrokuje
problem, onda se budunost moe jo lake promeniti. Pravu
tragediju Afrike predstavlja injenica da to nismo uspeli da
uoimo, a ne njen navodno hronini neuspeh na planu rasta.
170
Stvar br. 12
Vlada moe da pogodi pobednike
ta vam kau ?
Vlade ne poseduju neophodne informacije, niti raspolau
odgovarajuom strunou da bi svojom industrijskom po
litikom mogle da donose promiljene i znalake poslovne
odluke i da pogode pobednike. Ako nita drugo, subjekti
odluivanja u vladi verovatno e tipovati na neke spektaku
larne gubitnike, s obzirom na to da su motivisani prvenstve
no vlau, a ne profitom, i da ne moraju da snose finansijske
posledice svojih odluka. Posebno ako vlade pokuavaju da
uine bilo ta to je protivno trinoj logici i da promoviu
one industrijske grane koje prevazilaze resurse i strunost
kojima zemlja raspolae, rezultati moraju biti katastrofalni,
o emu svedoe projekti belih slonova, udovinih kombi
nata koji zagauju zemlje u razvoju.
A ta vam n e k auf
Vlade mogu da pogode pobednike i ponekad to ine spek
takularno dobro. Kada neoptereeni predrasudama i stere
otipima posmatramo svet oko sebe, videemo da u itavom
svetu postoje mnogobrojni primeri vlada koje su odlino
pogodile ko e biti pobednici. Niko ne moe garantovati
opravdanost tvrdnje da vladine odluke koje se odnose na
poslovne kompanije moraju biti nieg reda po kvalitetu od
odluka koje donose same te kompanije. Kada imate vie de
taljnih informacija o neemu, to vam ne garantuje da ete
171
donositi bolje odluke - zapravo se moe dogoditi da vam je

tee da donesete ispravnu odluku ako ste nedovoljno od
maknuti od stvari. Isto tako, postoje naini na koje vlada
moe pribaviti bolje informacije i moe poboljati kvalitet
svojih odluka. Stavie, odluke koje su dobre za pojedinane
kompanije ne moraju biti dobre za nacionalnu privredu u
celini. Prema tome, vlada koja se odupire trinim signalima
i uspeva da pogodi budue pobednike moe poboljati per
formanse nacionalne privrede, posebno ako to radi u tesnoj
(ali ne pretesnoj) saradnji s privatnim sektorom.
N ajgori p o slo vn i p red lo g u ljudskoj istoriji

Judin Blek (Eugene Black), ovek koji je najvie vremena
proveo na mestu predsednika Svetske banke (1949-1963)
kritikovao je zemlje u razvoju zbog toga to su se, kako je
govorio, opsesivno vezale za tri totema - autoputeve, integrisane eliane i spomenik efu drave.
Blekove primedbe u vezi sa spomenikom moda su bile
nepravine (mnogi politiki voi u zemljama u razvoju u to
vreme nisu teili izgradnji svog kulta linosti), ali je imao
pravo kada je izraavao zabrinutost zbog tadanje iroko ra
sprostranjene tendencije da se pristupa izgradnji prestinih
projekata, kao to su autoputevi i eliane, bez obzira na
ekonomsku isplativost. U to vreme previe zemalja u razvoju
gradilo je autoputeve koji bi potom ostajali prazni i elia
ne koje su opstajale samo zahvaljujui masivnim vladinim
subvencijama i carinskoj zatiti. U tom periodu su poeli da
koriste izraze poput beli slonovi ili zamak u pustinji da
bi opisali takve projekte.
Meutim, od svih tadanjih potencijalnih zamkova u pu
stinji, junokorejski plan za izgradnju integrisane eliane,
172
Stvar br. 12
odnosno Kombinata za preradu i proizvodnju elika iz 1965.

godine bio je jedan od najudnijih, gotovo bizarnih.
U to vreme Juna Koreja je bila jedna od najsiromani
jih zemalja sveta, koja se oslanjala iskljuivo na izvoz onoga
to joj je priroda poklonila (ribe i rude volframa) ili onih
gotovih proizvoda u iju je proizvodnju bio uloen veliki
ljudski rad (perike od ljudske kose, jeftinih delova konfekci
je. Prema vaeoj teoriji meunarodne trgovine, takozvanoj
teoriji komparativne prednosti, zemlja koja poput June
Koreje ima mnogo radne snage i jako malo kapitala nikako
ne bi trebalo da se uputa u proizvodnju za koju je potreban
veliki poetni kapital, kakva je proizvodnja elika.37
Sto je jo gore, Juna Koreja nije ak ni proizvodila ne
ophodne sirovine. vedska je potpuno prirodno razvila in
dustriju gvoa i elika zato to poseduje velika leita rude
gvoa. Koreja nije proizvodila ni koks, niti je raspolagala
gvozdenom rudom, a to su dva kljuna sastojka savremene
proizvodnje elika. Danas bi i jedno i drugo moglo da se
uveze iz Kine, ali je to bilo vreme hladnog rata, kada nisu
postojale nikakve trgovinske veze izmeu Kine i June Ko
reje. To znai da su sirovine morale da se uvoze iz Australije,
Kanade i Sjedinjenih Drava - a sve su te zemlje udaljene
pet do est hiljada m ilja - ime su znatno uveavani trokovi
proizvodnje.
Nije onda nikakvo udo to je korejskoj vladi bilo prili
no teko da ubedi potencijalne strane donatore i kreditore
u vrednost svoga plana, ak i uprkos tome to je predlagala
da subvencionie elianu i besplatno izgradi odgovarajuu
infrastrukturu praktino za sve - (luke, puteve, eleznike
pruge), to je obeala poreske povlastice, ubrzanu amorti
zaciju kapitalne opreme (to znai da bi poreske obaveze u
prvim godinama bile svedene na minimum), nie cene ko
munalnih usluga i mnogo toga drugog.
173
Dok su trajali pregovori s potencijalnim donatorima takvima kao to su Svetska banka i vlade SAD, Velike Brita
nije, Zapadne Nemake, Francuske i Italije - korejska vlada
je uinila nekoliko stvari zbog kojih je ceo projekat delovao
jo manje privlano. Kao kompanija koja e upravljati elianom 1968. osnovan je Kombinat za proizvodnju gro
a i elika Pohang (PO SCO ), i to kao dravno preduzee,
uprkos iroko rasprostranjenom nepoverenju u efikasnost
dravnih preduzea u zemljama u razvoju. Povrh svega, doneta je odluka da se na elo te kompanije postavi Park Te
Dun, bivi general korejske vojske ije je poslovno iskustvo
bilo praktino beznaajno - proveo je nekoliko godina na
elu dravnog preduzea za eksploataciju rude volframa. To
je zaista bilo previe ak i za jednu vojnu diktaturu. Zemlja
se spremala da zapone najvei poslovni poduhvat u svojoj
istoriji, a ovek kome je to poverila u zadatak nije bio ak ni
profesionalni menader!
Tako su se potencijalni donatori suoili s verovatno naj
gorim poslovnim predlogom u ljudskoj istoriji - da uloe
u kompaniju u dravnom vlasnitvu na ijem se elu nalazi
politiki postavljeni vojnik i koja e proizvoditi neto to,
prema svim postojeim ekonomskim teorijama, nije nikako
pogodno za zemlju u kojoj se to preduzee nalazi. Potpuno je
prirodno to je Svetska banka savetovala ostale potencijalne
donatore da ne podre taj projekat, pa se svako od njih zvanino povukao iz pregovora u aprilu 1969. godine. Korejska
vlada se, meutim, nije dala pokolebati, ve je ak uspela da
ubedi japansku vladu da veliki deo sredstava koja je plaala
na ime odtete za svoju kolonijalnu vladavinu (1910-1945)
kanalie u projekat eliane i da obezbedi maine i tehnike
savete neophodne za normalnu proizvodnju.
Kompanija je poela proizvodnju 1973. i zauujue
brzo je uspela da se nametne. Sredinom osamdesetih godina
174
Stvar br. 12
ve je bila smatrana jednom od najefikasnijih i najrentabilni

jih svetskih proizvoaa nespecijalizovanih vrsta elika. De
vedesetih godina prolog veka postala je jedna od vodeih
svetskih eliana. Privatizovana je 2001. godine i to ne zbog
loih poslovnih rezultata, ve iz politikih razloga, a danas
je etvrti proizvoa elika u svetu (mereno koliinom pro
izvodnje).
Dakle, suoeni smo s pravom zagonetkom. Kako je mo
guno da na osnovu jednog od najgorih poslovnih predloga
u istoriji nastane jedan od najuspenijih poslovnih poduhva
ta u istoriji ? U stvari, zagonetka je i vea nego to se ini na
prvi pogled zato to POSCO nije jedino uspeno korejsko
preduzee koje je osnovano vladinom inicijativom.
Tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka korej
ska vlada je gurnula mnoge privatne firme u industrijske gra
ne u koje same te privatne firme, da su mogle da biraju, nika
ko ne bi ule. To se esto radilo prijateljskim ubeivanjem,
nuenjem eerlema u vidu carinske zatite od uvoza (iako
su te eerleme mogle u trenu da se pretvore u mouge jer je
unapred reeno da povlastice i zatite nee biti ako ne budu
postignuti dobri poslovni rezultati). Meutim, u sluajevi
ma kada svi ti mamci nisu bili dovoljni da uvere poslovne
ljude da treba da krenu tim putem razvoja, pribegavalo se
pretnjama, i to ozbiljnim pretnjama - pretilo se obustavlja
njem svih kreditnih linija, to nije bilo teko ako se ima na
umu da su banke u potpunosti bile u dravnom vlasnitvu,
ak i ljubaznim askanjem s tajnom policijom.
Zanimljivo je da su mnogi poslovni poduhvati koje je vla
da na taj nain promovisala na kraju, kako se pokazalo, bili
izuzetno uspeni. Tokom ezdesetih godina 20. veka ljudi iz
dananjeg dina u oblasti proizvodnje elektronskih ureaja
LG grupe dobili su zabranu od vlade da uu u oblast tek
stilne industrije, to je ono ime su eleli da se bave, i bili su
175
prisiljeni da se ponu baviti proizvodnjom elektrinih kablo

va. Da ironija bude vea, ta kablovska kompanija posluila je
kao osnov za razvoj celokupnog poslovanja u oblasti elektro
nike, po kome je kompanija LG danas u svetu uvena (jedan
od njenih najpopularnijih i najprodavanijih proizvoda su mo
bilni telefoni okolit - Chocolat). Tokom sedamdesetih go
dina, korejska vlada je legendarnog osnivaa grupe Hjundai
{Hyundai) unga Du Junga (Chung Ju Yung), uvenog po
spremnosti da prihvata raznorazne velike rizike, podstakla na
izgradnju brodogradilita. Kau da je i sam Cung u poetku
vrlo nerado gledao na tu ideju, ali je popustio kada je general
Park Cung Hi (Chung-Hee), tadanji korejski diktator i tvo
rac korejskog privrednog uda, lino zapretio da e elu grupu
Hjundai oterati u steaj. Danas je brodogradilite Hjun
dai jedno od najveih i najpoznatijih u svetu.
A p ron a la en je gu bitn ik a?
E sad, prema dominantnoj ekonomskoj teoriji slobodnog
trita, takve stvari kao to su uspesi kompanija ,
LG i Hjundai jednostavno nije trebalo da se dogode.
Teorija nam kae da kapitalizam najbolje funkcionie onda
kada se ljudima prepusti da vode rauna o vlastitom biznisu
bez ikakvog vladinog meanja. Vladine odluke su po defi
niciji inferiorne u odnosu na odluke onih koji su direktno
zainteresovani za pitanje o kome je re, tako se tvrdi u na
vedenoj teoriji. Razlog za taj loiji kvalitet vladinih odluka
lei u tome to vlada ne poseduje onoliko informacija o
odreenom poslovanju koliko poseduje neposredno zainteresovana kompanija. Tako, na primer, ako jedna kompanija
eli da ue u industrijsku granu A a ne u industrijsku granu
B, to mora biti zbog toga to ona odlino zna da e za nju
176
Stvar br. 12
industrijska grana A biti profitabilnija od industrijske grane

B, s obzirom na strunost kojom raspolae i trine uslove
koji vladaju u datom trenutku. Bilo bi sasvim pretenciozno i
ravo ako bi neki vladin zvaninik, koliko god daje pametan
mereno nekim apsolutnim standardima, kazao rukovodstvu
kompanije da ipak treba da investira u industrijsku granu
B, kad sam taj inovnik jednostavno ne poseduje poslovno
znanje i iskustvo rukovodstva reene kompanije. Drugaije
reeno, vele zagovornici slobodnog trita, vlada nije u sta
nju da pogodi ko e biti pobednici u nekom poslu.
U stvari, ta situacija je ekstremna, vele isti ti ekonomisti.
Ne samo da vladini inovnici nisu u stanju da pogode ko e
biti uspeni poslovni ljudi ve je sva prilika da e tipovati
upravo na gubitnike. Sto je jo vanije, oni koji odluuju u
vladi - politiari i birokrati - pokretani su iskljuivo eljom
da maksimalno uveaju svoju mo, umesto da uveaju pro
fit. Zato e, gotovo sigurno, da se opredele za projekte belih
slonova koji su veoma vidljivi u javnosti i imaju odreenu
politiku simboliku, bez obzira na svoju ekonomsku isplati
vost ili neisplativost. tavie, budui da se vladini zvaninici
poigravaju tuim novcem, oni zapravo ne moraju da brinu
o ekonomskoj isplativosti projekata koje promoviu (kada je
re o temi tueg novca, vidi Stvar br. 2). Izmeu pogrenih
ciljeva (presti iznad profita) i pogrenih inicijativa (nema
line odgovornosti za posledice sopstvenih odluka) i zva
ninici e, to je gotovo izvesno, tipovati upravo na najvee
gubitnike, ako im se samo dopusti da se umeaju u odlui
vanje o poslovnim pitanjima. Zakljuak ekonomista koji su
zagovornici slobodnog trita glasi: ekonomsko poslovanje
ne treba da bude posao bilo koje vlasti.
Najpoznatiji primer toga kako vlade umeju da tipuju na
gubitnika zato to su postavile pogrene ciljeve i smislile po
grene podsticaje jeste projekat izgradnje aviona Konkord,
177
koji su ezdesetih godina 20. veka zajedniki fmansirale bri

tanska i francuska vlada. Konkord e sigurno ostati jedna
od najimpresivnijih pobeda inenjerskog umea u ljudskoj
istoriji. Nikad neu zaboraviti jedan od najupeatljivijih re
klamnih slogana koje sam ikad sreo, na bilbordu kompanije
Briti Ervejs u Njujorku: Letite Konkordom da biste sti
gli pre no to poletite; (na Konkordu ste prelazili Atlantik
za samo tri sata, dok je vremenska razlika izmeu Njujorka
i Londona pet sati. Meutim, ako se uzme u obzir sav novac
koji je potroen na razvoj tog aviona i ako se uzmu u obzir
sve subvencije koje su dve vlade morale da daju kompani
jama Briti Ervejs i Er Frans da uopte kupe te avione,
Konkord je zaista bio gromoglasan poslovni neuspeh.
Jo drastiniji primer kako vlada ume da tipuje na gubit
nika zato to se potpuno otuila od trine logike predstavlja
sluaj indoneanske vazduhoplovne industrije. Ta industrija
je poela s radom sedamdesetih godina 20. veka, kada je In
donezija bila jedna od najsiromanijih zemalja sveta. Odlu
ka o poetku proizvodnje letelica doneta je samo zbog toga
to je dr Baharudin Habibi (Bacharuddin Habibie), koji je
vie od dvadeset godina bio desna ruka predsednika Muha
meda Suharta (i neto vie od godinu dana, posle Suhartovog pada, predsednik drave), sluajno bio vazduhoplovni
inenjer koji se kolovao i radio u Nemakoj.
Meutim, ako sve ekonomske teorije u koje nas ubeuju
i iskustva drugih zemalja ukazuju na to da e vlade, najverovatnije, uvek odabrati gubitnike a ne pobednike,,kako je
onda korejska vlada uspela da unapred odabere tako mnogo
pobednika?
Jedno mogue objanjenje glasi da je Koreja izuzetak. Iz
nepoznatih razloga, zvaninici korejske vlade su bili tako
izuzetno sposobni - tako bi mogla da glasi teza - da su umeli da tipuju na pobednike na nain na koji nikom drugom
178
Stvar br. 12
ne bi polo za rukom. Ali, to onda mora da znai da smo

mi Korejci najpametniji ljudi u istoriji sveta. Kao dobar i
lojalan Korejac, nemam nita protiv objanjenja koje nas
prikazuje u tako velianstvenom svedu, ali sumnjam da bi
oni koji nisu Korejci bili spremni da poveruju u snagu tog
argumenta (i bili bi u pravu - vidi Stvar br. 23).
Zaista, i drugde u ovoj knjizi blie objanjavam (pre sve
ga u Stvarima br. 7 i br. 19) da Koreja nije jedina zemlja u
kojoj je vlada uspeno tipovala na pobednike.38.1 druge ze
mlje istone Azije koje su ostvarile ekonomsko udo uinile
su isto to i Koreja. Korejska strategija tipovanja na pobednika primenom agresivnijih sredstava - u praksi je zapravo
bila kopija strategije japanske vlade. Tajvanska i singapurska
vlada nisu se pokazale nita loijima na tom poslu, iako su
se politika sredstva za koje su se one opredelile unekoliko
razlikovala od onoga za ta su se opredeiili Korejci.
Sto je vanije, nisu samo istonoazijske vlade uspeno po
gaale pobednike. U drugoj polovini 20. veka, vlade zemalja
poput Francuske, Finske, Norveke i Austrije oblikovale su
i usmeravale industrijski razvoj kroz protekcionizam sub
vencije i ulaganja dravnih preduzea i to su veoma uspeno
inile. ak i ako se pretvara da to ne ini, i da se time nije
bavila, amerika administracija je od Drugog svetskog rata
naovamo sama tipovala na veinu industrijskih pobenika
kroz obilatu podrku koju je pruala sektoru istraivanja i
razvoja. Industrijska proizvodnja raunara, poluprovodnika,
vazduhoplova, industrije interneta i biotehnologija - sve se
to razvilo zahvaljujui subvencionisanju istraivanja i razvoja,
kome je pribegla amerika administracija. ak i u 19. i poet
kom 20. veka, kada je vladina industrijska politika bila znatno
manje organizovana i efikasna nego to je to bila krajem 20.
veka, praktino sve danas bogate zemlje koristile su carine,
subvencije, sisteme izdavanja licenci, uredbe i druge mere da
179
promoviu odreene industrijske grane u odnosu na druge i u

tome su postizale znaajan uspeh (vidi Stvar br 7).
Ako vlade mogu da tmapred odaberu pobednike i to i
ine sasvim redovno, ponekad postiui spektakularne re
zultate, onda se morate upitati nije li neto pogreno u do
minantnoj ekonomskoj teoriji koja kae da to nikako nije
mogue. Da, rekao bih da ima mnogo toga pogrenog u na
vedenoj teoriji.
Na samom poetku, valja rei da ta teorija implicitno podrazumeva da svi oni koji su najblii nekoj situaciji, koji su u
njenoj ii, imaju najbolje informacije o njoj pa samim tim
donose najbolje mogue odluke. To moe zvuati prihvatlji
vo na prvu loptu, ako se bliska povezanost s nekom situaci
jom tumai kao jemstvo boljeg odluivanja, ali bi onda tre
balo da znai da nijedan poslovni ovek koji je neposredno u
proizvodnji nikada nee doneti, niti je doneo pogrenu od
luku. Ponekad je, meutim, upravo ta neposredna blizina si
tuacije neto to oteava objektivno sagledavanje stvari. Ba
zbog toga ima tako mnogo poslovnih odluka za koje sami
subjekti odluivanja veruju da su izraz iste genijalnosti, ali
ih ostali posmatraju sa skepsom, ako ne i s direktnim prezi
rom. Tako je, na primer, internet kompanija AOL 2000.
godine kupila medijsku grupu Tajm Vorner. Uprkos izra
enoj skepsi mnogih posmatraa sa strane, tadanji predsednik kompanije AOL Stiv Kejs (Steve Case) kazao je da je
to istorijsko spajanje koje e preobraziti pejza medija i
interneta. Ubrzo se pokazalo da je to fuzionisanje zapravo
bilo spektakularni neuspeh, to je podstaklo Derija Livajna
(Jerry Levin), prvog oveka kompanije Vorner u tre
nutku fuzionisanja, da u januaru 2010. prizna kako je to bio
najgori posao stolea.
Razume se, kada kaem da ne mora nuno da znai kako
e vladina odluka o nekoj kompaniji biti gora od odluke
180
Stvar br. 12
koju e doneti sama ta kompanija, nikako ne negiram va

nost posedovanja valjanih informacija. Meutim, upravo u
meri u kojoj su te informacije potrebne za industrijsku po
litiku koju e voditi, vlada moe da se potara da poseduje
takve informacije. Zaista, vlade koje su postizale vei uspeh
u tome da unapred pogode ko e biti pobednici jesu upravo
one vlade koje, kako se pokazuje, raspolau efikasnijim ka
nalima za razmenu informacija s poslovnim sektorom.
Jedan od oiglednih naina za kojima neka vlada moe
da posegne da bi sebi obezbedila dobre poslovne informa
cije jeste da osnuje preduzee u dravnom vlasnitvu i sama
upravlja njegovim poslovanjem. Upravo na to reenje umno
gome su se oslanjale zemlje kao to su Singapur, Francuska,
Austrija, Norveka i Finska. Drugo, vlada moe zakonom
propisati da preduzea koja posluju u industrijskim grana
ma koje uivaju dravnu podrku redovno podnose izvetaje
o nekim kljunim aspektima svog poslovanja. Korejska vla
da je to veoma temeljito radila tokom sedamdesetih godina
20. veka, kada je pruala znatnu finansijsku podrku nekoli
kim novim industrijskim granama, kao to su brodogradnja,
proizvodnja elika i elektronska industrija. Postoji jo jedan
metod: to je oslanjanje na neformalnu mreu formiranu iz
meu vladinih zvaninika i poslovne elite, kako bi vladini
zvaninici stekli dobar uvid u poslovanje, mada iskljuivo
oslanjanje na taj kanal moe dovesti do prekomernog ,,klubaenja ili ak do direktne korupcije. Francuska politika
mrea izgraena oko diplomaca kole ENA (cole Natio
nale d Administration - Nacionalna kola dravne uprave)
najuveniji je primer takvog pristupa i to je upravo onaj pri
mer koji pokazuje i njegove pozitivne i njegove negativne
strane, Negde izmeu tih dvaju ekstrema - zakonom propi
sanog zahteva i mree linih kontakata lei japanski pristup,
koji podrazumeva formiranje vea za raspravu gde vladini
181
zvaninici i poslovni ugledni ljudi redovno razmenjuju in

formacije koristei pritom formalne kanale, u prisustvu tre
ih lica, posmatraa iz sveta nauke i medija.
Stavie, dominantna ekonomska teorija ne uspeva da uoi
da bi moglo doi do sukoba izmeu poslovnih interesa i nacio
nalnih interesa. Iako biznismeni mogu u celini gledano (ali to
ne mora nuno biti sluaj, to sam ranije ve objasnio) pozna
vati svoje poslovanje bolje nego to ga poznaju vladini zvani
nici i samim tim biti u stanju da donose odluke koje na najbolji
nain slue interesima njihovih kompanija, nema jemstva da
e odluke koje oni donose biti dobre za nacionalnu privredu.
Tako su, na primer, kada su ezdesetih godina 20. veka eleli da
uu u tekstilnu industriju, menaderi kompanije LG inili
pravu stvar za svoje preduzee, ali je korejska vlada, primora
vajui ih da uu u proizvodnju elektrinih kablova koja je po
tom omoguila kompaniji da postane jedna od vodeih kua
na polju elektronike u svetu, bolje sluila korejskom nacional
nom interesu - i, dugorono gledano, interesu same kompa
nije LG. Drugaije reeno, nain na koji vlada imapred bira
pobednike moe povrediti neke poslovne interese, ali moe
doneti bolji ishod sa socijalnog stanovita (vidi Stvar br. 18).
S ve vrem ep o ga a ju ko e bitipobednik
Do sada sam naveo mnotvo uspenih primera kada je vla
da unapred pogodila pobednika i objasnio sam zbog ega je
puna rupa teorija slobodnog trita koja negira samu mo
gunost da vlada uspeno tipuje na pobednika.
Ovim ne pokuavam da vas nateram da zatvorite oi
pred primerima neuspeha vlasti. Ve sam pomenuo mnotvo
zamkova u pustinji koji su izgraeni u mnogim zemljama u
razvoju tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka,
182
Stvar br. 12
ukljuujui vazduhoplovnu industriju u Indoneziji. Meu

tim, to nije sve. Deavalo se da pokuaji vlasti da unapred po
gode pobednike ne urode plodom ak ni u onim zemljama
u kojima su vlasti upravo u toj oblasti postigle mnogobrojne
uspehe, kao to su Japan, Francuska ili Koreja. Ve sam pomenuo lo potez francuske vlade s Konkordom. Japanska vlada
je ezdesetih godina bezuspeno pokuavala da organizuje da
kompanija Nian (Nissan) preuzme Hondu, jer je du smatrala previe malom i slabom, da bi se docnije isposta
vilo kako je Honda mnogo uspenija od Niana. Korejska
vlada je krajem sedamdesetih godina pokuala da promovie
proizvodnju aluminijuma, da bi se ubrzo osvedoila kako je ta
industrija suoena sa ogromnim tekoama zbog drastinog
skoka cena energenata, a oni sa izuzetno velikim postotkom
uestvuju u proizvodnim trokovima aluminijuma. Ima i dru
gih primera, pomenuo sam samo najpoznatije.
Meutim, na isti onaj nain na koji nam uspeni primeri
ne daju dovoljan osnov da u svakom trenutku i u svim okolno
stima podrimo mogunost da vlada izabere pobednika, tako
ni neuspesi, koliko god daje mnogo takvih primera, ne obez
vreuju sve pokuaje vlasti da unapred izaberu pobednike.
Ako bolje razmislite o svemu tome, videete daje prirod
no da vlastima ne poe za rukom da izaberu pobednike. U
samoj je prirodi svake rizine poslovne odluke u ovom ne
sigurnom svetu da bude osuena na neuspeh. Na kraju kra
jeva, kompanije u privatnom sektoru sve vreme pokuavaju
da pogode ko e biti pobednici, tako to se klade na nesi
gurne nove tehnologije ili ulaze u aktivnosti za koje drugi
misle da su beznadene, i esto u tome ne uspevaju. Zaista,
upravo na isti onaj nain na koji ak i one vlade koje imaju
najbolje dosadanje rezultate u tipovanju na pobednika ne
uspevaju uvek to da ine, tako i najuspenije firme ne donose
uvek najispravnije odluke - setite se samo katastrofe koju
183
je Majkrosoft doiveo sa operativnim sistemom Windows

Vista (dok piem ovu knjigu ja koristim upravo taj sistem i
jako sam nezadovoljan njime) ili sramnog neuspeha koji je
Nokia doivela sa N-Gage konzolom s dvostrukom name
nom za telefon i igrice.
Pitanje nije da li vlade mogu da pogode ko su pobednici,
jer to oigledno mogu, nego kako da poboljaju svoje anse
kod klaenja. Protivno uvreenoj predstavi, rezultati vlasti
u tom klaenju mogu se drastino poboljati ako postoji do
voljno politike volje. Zemlje koje se esto povezuju sa uspehom u izboru pobednika upravo su dokaz te tvrdnje. Tvorac
tajvanskog uda bila je vlada Kuomintanga, koja je bila si
nonim za korupciju i nestrunost sve do 1949. godine, kada
je, izgubivi od komunista na kineskom kopnu, bila prinu
ena da pree na Tajvan. Korejska vlada pedesetih godina
20. veka bila je uvena po nesposobnosti upravljanja privre
dom, do te mere da je USAID, amerika vladina agencija
za pomo, opisivao Koreju kao vreu bez dna. Francuska
vlada krajem 19. i poetkom 20. veka bila je uvena po svojoj
nespremnosti i nesposobnosti da pogodi pobednike, a ipak
je posle Drugog svetskog rata postala najuspenija evropska
vlada upravo u pogaanju pobednika.
Realnost je da pobednike sve vreme biraju i vlade i privat
ni sektor, ali se najvei uspeh1postie zajednikim naporima
vlasti i privatnog sektora. Uspeha i neuspeha, ponekad po
djednako spektakularnih, ima u svakom klaenju na pobed
nika - bilo da je re o nastojanjima privatnog sektora, o ono
me to ine javne vlasti ili o onome to oni zajedno ine. Ako
ostanemo zaslepljeni ideologijom slobodnog trita koje nas
uverava da samo privatni sektor uspeva u izboru pobednika,
na kraju emo ignorisati mnotvo mogunosti za ekonomski
razvoj koje postoje u javnom sektoru ili u zajednikim napo
rima javnog i privatnog sektora.
184
Stvar br. 13
Dodatnim bogaenjem bogatih ljudi mi
ostali neemo postati bogatiji
Sta vam kau?
Prvo moramo da stvorimo bogatstvo, a tek potom moemo
drugima da damo neto od njega. Dopadalo se to nama ili ne,
bogati ljudi su jedini u stanju da ulau i otvaraju nova radna
mesta. Bogati su od ivotnog znaaja i za uoavanje trinih
mogunosti i zakorienje tih mogunosti. U mnogim zemlja
ma su politika zavisti i populistika politika, karakteristine za
prolost, postavile ogranienja za sricanje bogatstva time to su
uvele visoke poreze za bogate ljude. Tome se mora stati na kraj.
Moda zvui grubo, ali, dugorono gledano, siromani ljudi
mogu postati bogatiji samo tako to e bogati postati jo boga
tiji. Kada bogatom oveku date vee pare kolaa, kratkorono
gledano parii koje dobijaju ostali mogu biti manji, ali e, gle
dano u apsolutnoj vrednosti, i dugorono gledano, siromani
dobijati veu parad jer e ceo kola biti vei.
A sta vam n e kau?

Ideja koju smo upravo izloili, poznata kao ekonomija kapanja, odnosno ekonomska teorija, po kojoj poreske olakice
treba davati prvenstveno bogatima da bi oni povukli privre
du napred, zastaje ve na prvoj prepreci. Uprkos uobiajenoj
dihotomiji sektorske politike naklonjene bogatima koja
podstie rast i sektorske politike koja pomae siromanima
i smanjuje pritom rast, politika naklonjena bogatima nije us
pela da ubrza rast u poslednje tri decenije. Tako je neodriv
185
ve prvi korak u toj tezi - miljenje da e kola postati vei

budemo li bogatima dali bogatije pare. Drugi deo tvrdnje stanovite po kome e vee bogatstvo koje je nastalo na vrhu
kapanjem stii do siromanih takoe ne stoji. Tano je da do
lazi do kapanja, ali su te kapljice toliko siune da se njihov
uticaj i ne oseti ako sve prepustimo tritu.
S taljin ov d u h - ili j e to m oda duh Preobraenskog?

Posle razaranja u Prvom svetskom ratu, sovjetska privre
da se 1919. nala u izuzetno tekoj situaciji. Shvatajui da
novi reim nema nikakvog izgleda da preivi ako ne oivi
proizvodnju hrane, Lenjin je pokrenuo program Nove eko
nomske politike (NEP), koji je doputao trine transakcije
u poljoprivredi i omoguavao seljacima da zadre zaradu
ostvarenu na tim transakcijama.
Boljevika partija se oko tog pitanja delila. Na levom kri
lu bio je Lav Trocki, koji je tvrdio da NEP nije nita drugo
do skretanje u kapitalizam. Trockog je podravao briljantni
samouki ekonomista Jevgeniji Preobraenski. Preobrenski je
tvrdio da sovjetska privreda, da bi se razvijala, mora da pove
a ulaganje u industriju. Meutim, takoe je tvrdio Preobra
enski, veoma je teko poveati ta ulaganja zato to praktino
svi vikovi koji u privredi nastanu (znai sve iznad onoga to
je apsolutno neophodno za fiziki opstanak stanovnitva),
ostaje pod kontrolom seljaka, budui da je privreda veinom
agrarna. S tih razloga, smatrao je Preobraenski, na selu tre
ba ukinuti privatnu svojinu i trite da bi svi vikovi koji bi se
mogli uloiti u neto drugo zaista mogli da se iscede na taj
nain to e vlada obarati cene poljoprivrednih proizvoda. Te
vikove je potom trebalo preusmeriti u industrijski sektor, i to
tako da se planski organi postaraju da sav novac bude uloen.
186
Stvar br 13
Na kratak rok to e oboriti ivotni standard, posebno selja

tva, ali e na dui rok to uiniti da svako ivi bolje, jer e se
na taj nain maksimalno uveati ulaganja, a samim tim e se
pojaati potencijal za rast privrede.
Funkcioneri na desnom krilu partije, kao to su Josif Sta
ljin i Nikolaj Buharin, nekadanji veliki prijatelj i intelek
tualni takmac Preobraenskog, pozivali su na realistinost.
Tvrdili su da, iako nije ba sasvim komunistiki dopustiti
privatnu svojinu nad zemljitem i stonim fondom na selu,
oni ne mogu sebi dopustiti da potpuno otue seljatvo, s ob
zirom na preovlaujui udeo seljatva u ukupnom stanov
nitvu. Po Buharinovom miljenju, nije bilo druge do da se
,,u socijalizam doe na seljakom kljusetu. Tokom najveeg
del dvadesetih godina, desno krilo je odnosilo pobedu u
tom sukobu ideja. Preobraenski je sve vie bivao skrajnut i
1927. je primoran na emigraciju.
Onda se sve odjednom promenilo 1928. godine. Kada je
postao inokosan, kao jedini diktator, Staljin je preuzeo ide
je svojih oponenata i primenio strategiju za koju se zalagao
Preobraenski. Konfiskovao je zemlju od kulaka, bogatih
seljaka i elo rusko selo stavio pod dravnu kontrolu kolektivizacijom privrede. Zemljite konfiskovano od kulaka pre
tvoreno je u dravna poljoprivredna dobra (sovhoze), dok
su sitniji seljaci bili primorani da stupe u zadruna dobra
(kolhoze), gde su formalno uestvovali u vlasnitvu.
Staljin, meutim, nije do poslednjeg slova sproveo pre
poruke Preobraenskog. Zapravo je bio prilino blag prema
seljacima i nije ih iscedio do kraja. Umesto toga, industrij
skim radnicima je odredio plate koje nisu pokrivale egzi
stencijalne potrebe, zbog ega su se poele masovno zapo
ljavati gradske ene, koje su stupale u redove industrijskih
radnica ne bi li pomogle da se porodice prehrane.
Ogromna je bila cena te Staljinove strategije. Milioni ljudi
koji su pruili otpor ili koji su samo bili optueni za pruanje
187
otpora kolektivizaciji poljoprivrede zavrili su u radnim logori

ma. Poljoprivredna proizvodnja je doivela potpuni krah posle
drastinog pada broja stoke za vuu, a dobrim delom i zbog
toga to su seljaci, vlasnici, poklali stoku jer nisu imali ime da
je hrane poto su im itarice prisilno oduzimane i isporuivane
graanima. Posledica tog kraha poljoprivrede bila je estoka
glad 1932-1933, kada su milioni ljudi izgubili ivot.
Ironija istorije ogleda se u tome da Sovjetski Savez, da
Staljin, kojim sluajem, nije usvojio strategiju Preobraenskog ne bi mogao da izgradi svoju industrijsku bazu onom
brzinom koja mu je omoguila da savlada nacistiku invaziju
Istonog fronta u Drugom svetskom ratu. Da nacisti nisu
poraeni na Istonom frontu, Zapadna Evropa ne bi mogla
da ih pobedi. Dakle, ma koliko to ironino delovalo, dana
nji Zapadnoevropljani duguju svoju slobodu ultraleviarskom sovjetskom ekonomisti po imenu Preobraenski.
A zato ovoliko priam o nekom zaboravljenom ruskom
marksistikom ekonomisti od pre skoro sto godina? Zato to
postoji neverovatan paralelizam izmeu Staljinove strategije
(zapravo, potenije bi bilo rei, strategije Preobraenskog)
i dananje politike naklonjene bogatima za koju se zalau
ekonomisti poklonici delovanja slobodnog trita.
K apitalisti p ro tiv radnika

Jo od 18. veka feudalni poredak, u kome su se ljudi raali u
odreenim staleima i ostajali tamo do kraja svojih ivota,
bio je izloen kritikama liberala irom Evrope. Oni su tvrdili
da ljude treba nagraivati prema konkretnim ostvarenjima
koja postiu, a ne prema zasluzi roenja (vidi Stvar br. 20).
Razume se, to su govorili liberali 19. veka, ija stanovita
sigurno ne bi odgovarala dananjim liberalima (posebno ne
188
Stvar br. 13
amerikim liberalima, koje bi u Evropi pre kategorizovali

u levi centar nego meu liberale). Na prvom mestu valja
istai da su oni bili protiv demokratije. Verovali su da e, ako
se siromanim ljudima prizna pravo glasa - mukarcima, po
to se o enama uopte nije ni razmiljalo jer su smatrane
biima koja u mentalnom smislu zaostaju - unititi kapitali
zam. Zato su tako mislili ?
Liberali 19. veka verovali su da je uzdranost klju za akumuliranje bogatstva, pa samim tim i za ekonomski razvoj. Po
to uberu plodove svoga rada, ljudi treba da se uzdre od ne
posrednog zadovoljavanja svojih potreba i da te plodove dalje
uloe, ako ele da akumuliraju bogatstvo. Po tom tumaenju,
siromani su siromani zato to nemaju snagu karaktera ne
ophodnu za ispoljavanje takve uzdranosti. Upravo zato, ako
siromanima priznate pravo glasa, videete da e oni poeleti
da maksimalno uveaju svoju trenutnu potronju, umesto ula
ganja, tako to e uvesti dodatne poreze bogatima i potroiti
sredstva koja na taj nain prikupe. To bi siromane moglo da
uini imunijima na kratak rok, ali bi im, dugorono gledano,
bilo gore jer bi se smanjila ulaganja, pa samim tim i rast.
U svojoj politici usmerenoj protiv siromanih, liberali su
uivali intelektualnu podrku klasinih ekonomista, meu
kojima je najvei um pripadao Dejvidu Rikardu (David
Ricardo), britanskom ekonomisti roenom u 19. veku. Za
razliku od dananjih liberalnih ekonomista, klasini eko
nomisti nisu smatrali da se kapitalistika privreda sastoji
od pojedinaca. Oni su verovali da ljudi pripadaju razliitim
klasama - kapitalista, radnika i zemljoposednika - i da se
ponaaju razliito, zavisno od toga kojoj klasi pripadaju.
Najvanija razlika u ponaanju izmeu klasa jeste ona koja
se ogleda u injenici da kapitalisti ulau (praktino) sav svoj
prihod, dok ostale klase (radnika klasa i klasa zemljoposed
nika - troe svoj prihod. to se tie klase zemljoposednika,
189
tu su miljenja bila podeljena. Neki ekonomisti, poput Rikarda, smatrali su da je zemljoposednika klasa zapravo kla
sa potroaa koja ometa akumulaciju kapitala, dok su neki
drugi, kao to je Tomas Maltus (Thomas Malthus), smatrali
da zemljoposednika potronja pomae kapitalistikoj klasi
na taj nain to obezbeuje dodatnu tranju za njenim pro
izvodima. Meutim, kada je re o radnikoj klasi, tu su sva
miljenja bila potpuno podudarna. Radnici troe sav svoj
prihod, pa ako budu uestvovali s veim procentom u naci
onalnom dohotku, jedino to moe da se oekuje jeste pad
investicija, pa samim tim i pad privrednog rasta.
Tu se strasni zagovornici slobodnog trita, poput Rikarda,
slau sa ultraleviarskim komunistima, poput Preobraenskog.
Uprkos prividnim razlikama, obojica veruju da viak koji je
moguno investirati treba da bude u rukama investitora, kapi
talistike klase (po Rikardovom miljenju), odnosno centralnoplanskog organa (po miljenju Preobraenskog) da bi se na
dui rok maksimalno uveao privredni rast. Upravo je to ono
to ljudi danas imaju na umu kada kau morate prvo da stvo
rite bogatstvo pa da ga tek potom preraspodeljujete.
Uspon i p a d ekonomske politik e nak lonjene bogatim a

Negde na razmeu 19. i 20. veka ostvarili su se najkomarniji snovi liberala i veina evropskih zemalja i takozvanih za
padnih izdanaka (SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland)
usvojila je univerzalno pravo glasa, kojim su obuhvaeni i
siromani (prirodno, radilo se samo o mukarcima). Meu
tim, nije se dogodilo ono od ega se ponajvie strahovalo nije poelo preterano oporezivanje bogatih, pa nije mogao
biti ni uniten kapitalizam usled tog preteranog oporezi
vanja. U decenijama koje su usledile posle uvoenja opteg
190
Stvar br. 13
prava glasa za sve mukarce, oporezivanje bogatih i socijal

na davanja nisu se bitno poveali. To znai da se ispostavilo
kako siromani nisu bili ba toliko nestrpljivi.
Stavie, kada je poelo da se primenjuje prekomemo opore
zivanje bogatih, kao dotadanja najvea nona mora liberala,
to nije unitilo kapitalizam. Naprotiv, to g aje i ojaalo. Posle
Drugog svetskog rata, u veini bogatih kapitalistikih zemalja
dolo je do brzog rasta progresivnog oporezivanja i socijalnih
davanja iz budeta. Uprkos tome (zapravo, tanije bi bilo rei,
delimino upravo zahvaljujui tome - vidi Stvar br. 21), iz
meu 1950. i 1973. godine, zabeleene su dotad najvie stope
rasta u tim zemljama - zato se o tom vremenu govori kao o
zlatnom dobu kapitalizma. Pre tog zlatnog doba, dohodak
po stanovniku u bogatim kapitalistikim privredama rastao je
po stopi 1-1,5 posto godinje. U zlatno doba, stopa rasta do
hotka po stanovniku u SAD i Velikoj Britaniji iznosila je od
dva do tri posto, u Zapadnoj Evropi od etiri do pet posto, a u
Japanu osam posto. Nikada posle toga nijedna od tih zemalja
nije uspela da zabelei viu stopu rasta.
Meutim, kada je od sredine sedamdesetih godina poeo
da se usporava rast bogatih kapitalistikih privreda, zago
vornici slobodnog trita su malo opajali svoju retoriku iz
19. veka i uspeli su da ubede druge kako je razlog tog uspo
ravanja bio u smanjenju onog del prihoda koji je namenjen
klasi investitora.
Od osamdesetih godina 20. veka, u mnogima od tih ze
malja (istina, ne ba u svima) najvei deo vremena na vlasti
su vlade koje se zalau za preraspodelu dohotka nagore. ak
i neke takozvane leviarske stranke, kao to je britanska nova
Laburistika partija pod Tonijem Blerom i amerika Demo
kratska stranka pod Bilom Klintonom, otvoreno su se zala
gale za takvu strategiju - kulminaciju je predstavljao trenu
tak kada je Bil Klinton predstavio svoju reformu socijalnih
191
davanja 1996. godine, proklamujui da eli da stane na kraj

dravi blagostanja onakvoj kakvu poznajemo.
Na kraju se pokazalo da je kresanje drave blagostanja
mnogo tee nego to se prvobitno smatralo (vidi Stvar br.
21). Ipak, njen rast je ublaen, uprkos strukturnom pritisku
za vea socijalna davanja zbog starenja stanovnitva, koje je,
samo po sebi, poveavalo potrebu za penzijama, invalidni
nama, trokovima zdravstvene zatite i svim ostalim troko
vima koji su vezani za starije kategorije stanovnitva.
to je vanije, u veini zemalja voeni su i mnogi vidovi
ekonomske politike zbog kojih se dohodak preraspodeljivao
od siromanih ka bogatima. Uvedene su poreske olakice za
bogate - sniene su poreske stope za najvie prihode. Finansijska deregulacija otvorila je ogromne mogunosti za spekulativ
nu dobit, kao i astronomske plate najviih menadera i finansijera (vidi Stvari br.2ibr. 22). Deregulacija u drugim oblastima
takoe je omoguila kompanijama da ostvaruju vee profite,
dobrim delom i zbog toga to su mogle u znatno veoj meri
da koriste svoj monopolistiki poloaj, da slobodnije zagauju
ivomu sredinu i da lake otputaju radnike. Poveana libera
lizacija trgovine i poveana strana ulaganja - ili barem pretnja
poveanjem liberalizacije trgovine i stranim ulaganjima - ta
koe su uspeno izvrili pritisak u smislu smanjenja plata.
Usled svega toga, poveana je nejednakost dohotka u ve
ini bogatih zemalja. Na primer, prema podacima Meuna
rodne organizacije rada (MOR) iznetim u njenom izvetaju
Svet rada 2008, od 20 razvijenih privreda za koje postoje
odgovarajui podaci, izmeu 1990, i 2000. nejednakost do
hotka poveana je u 16 zemalja, a meu preostale etiri jedi
no je u vajcarskoj zabeleen znaajan pad te nejednakosti.39
Tokom navedenog perioda, nejednakost dohotka u SAD,
koja je ve bila najvea u bogatom svetu, dosegla je nivo uporediv s nivoom u nekim latinoamerikim zemljama, kakve
192
Stvar br. 13
su Urugvaj i Venecuela. Relativno poveanje nejednakosti

dohotka bilo je vrlo izraeno i u zemljama kao to su Finska,
vedska i Belgija, ali su u tim zemljama ranije beleeni niski
nivoi nejednakosti - moda ak suvie niski u sluaju Fin
ske, gde je postojala ravnopravnija raspodela dohotka nego
u mnogim bivim socijalistikim zemljama.
Prema podacima Instituta za ekonomsku politiku (EPI),
vaingtonskog trusta mozgova koji bi se, po orijentaciji, mo
gao svrstati u levi centar, izmeu 1979. i 2006. godine (to je
poslednja godina za koju su raspoloivi podaci) jedan posto
stanovnika SAD koji ostvaruju najviu zaradu vie je nego
udvostruio svoj udeo u nacionalnom dohotku, tako da je
taj udeo koji je ranije iznosio 10 posto, sada porastao na 22,9
posto. Onih 0,1 posto najbogatijih proli su jo bolje, jer je
njihov udeo u nacionalnom dohotku vie nego utrostruen,
tako da je od 1979. kada je iznosio 3,5 posto, porastao na
11,6 posto u 2006. godini.40 To se dogodilo pre svega zbog
astronomskog poveanja plata najviih menadera, iako je
sve oiglednije da nema opravdanja za to poveanje, poseb
no po izbijanju fmansijske krize 2008. (vidi Stvar br. 14).
Od 65 zemalja u razvoju i bivih socijalistikih zemalja
koje su bile obuhvaene pomenutom studijom M O R, ne
jednakost dohotka poveana je u 41 zemlji u istom tom pe
riodu. Iako je meu njima manje onih u kojima je poveana
nejednakost nego to je meu bogatim zemljama, mnoge od
njih su ve imale visoku stopu nejednakosti, pa su posledice
veeg rasta nejednakosti bile gore nego u bogatim zemljama.
Slaba vajda o d kapanja v o d e

Celokupna preraspodela dohotka navie mogla je biti oprav
dana da je samo dovela do ubrzanog rasta. injenica je,
193
meutim, daje ekonomski rast zapravo usporen od trenutka

zapoinjanja neoliberalne reforme krajem osamdesetih go
dina, kada je zapoela neoliberalna reforma u korist bogatih.
Prema podacima Svetske banke, svetska privreda je tokom
ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka beleila stopu
rasta od preko tri posto, dok je posle osamdesetih godina
(1980-2009) beleila stopu rasta od 1,4 posto godinje.
Ukratko reeno, od osamdesetih godina 20. veka bogati
ma smo dali vee pare kolaa verujui da e oni stvoriti vie
bogatstva, pa e ceo kola, dugorono postati vei nego to bi
to inae bilo moguno. Bogati jesu dobili vee pare kolaa,
ali su, u stvari, smanjili brzinu po kojoj se ceo kola uveavao.
Problem lei u tome to koncentrisanje dohotka u ru
kama onoga za koga se pretpostavlja da bi mogao da bude
investitor, bilo da je to klasa kapitalista, bilo da je Gosplan,
Staljinov organ centralnog planiranja, jednostavno ne dovo
di do vie stope rasta ako taj investitor ne investira vie. Kada
je Staljin koncentrisao sav dohodak u rukama Gosplana,
postojala je barem izvesna garancija da e taj koncentrisani
dohodak biti pretvoren u ulaganja (iako su na produktiv
nost samog ulaganja mogli negativno da utiu komplikovanost procesa planiranja i problemi u vezi s podsticajem
za rad i slini faktori - vidi Stvar br. 19). U kapitalistikim
privredama takav mehanizam ne postoji. Zaista, uprkos ra
stu nejednakosti od osamdesetih godina 20. veka do danas,
koeficijent ulaganja u nacionalnom dohotku pao je u svim
privredama G7 (SAD, Japan, Nemaka, Velika Britanija,
Italija, Francuska i Kanada), kao i u veini zemalja u razvoju
(vidi Stvar br. 2. i br. 6).
ak i kada preraspodela dohotka navie stvara vie bo
gatstva nego to bi to inae bilo moguno (to se, ponav
ljam, nije dogodilo), nema niega to garantuje da e siro
mani imati koristi od tog dodatnog prihoda. Poveanje
194
Stvar br. 13
prosperiteta na samom vrhu moglo bi eventualno izazvati

kapanje i doneti neku korist siromanima, ali to nije sigurno.
Razume se, ideja nije potpuno besmislena. Ne
moemo procenjivati uticaj preraspodele dohotka samo po
njegovim neposrednim efektima, koliko god da nam oni u
prvi mah izgledaju dobro ili loe. Kada bogati ljudi imaju
vie novca, oni mogu taj novac iskoristiti da poveaju inve
sticije i rast, i u tom sluaju dugoroni efekat preraspodele
dohotka navie moe biti rast u apsolutnoj veliini, mada to
ne mora nuno znaiti i poveanje relativnog udela rasta do
hotka koji svako ostvaruje.
Meutim, nevolja je u tome to se efekat kapanja obino
ne postie ako se sve prepusti tritu. Na primer, opet prema
podacima EPI, gornjih deset procenata amerikog stanovni
tva preuzimalo je plodove 91 posto rasta dohotka od 1989. do
2006, dok je najviih jedan posto uzimalo 59 procenata. Na
suprot tome, u zemljama u kojima postoji snana drava bla
gostanja mnogo je lake iroko raspodeliti koristi od dodatnog
rasta koji usledi posle preraspodele dohotka navie (ako stvar
no doe do takvog rasta) kroz poreze i transfere. Zaista, pre
odbitka poreza i transfera, raspodela dohotka je u sutini mno
go neravnopravnima u Belgiji i Nemakoj nego u SAD, dok je
u vedskoj i Holandiji manje-vie ista kao u SAD.41 Drugaije
reeno, potrebna nam je elektrina pumpa drave blagostanja
da bismo omoguili da voda koja se skupi na vrhu pone ozbilj
no da se preliva nanie, u bilo kakvoj iole znaajnijoj koliini.
Na kraju, ali svakako ne na poslednjem mestu po vano
sti, postoji mnogo razloga da poverujemo kako preraspodela
dohotka nanie moe pomoi rastu, ako se uradi na pravi
nain i u pravom trenutku. Na primer, u fazi ekonomskog
opadanja, kakva danas postoji, najbolji nain da se privreda
podstakne jeste da se bogatstvo preraspodeli nanie, budu
i da su siromani ljudi skloni tome da troe vei procenat
195
svog dohotka. Dodatna milijarda dolara koja bi bila data

domainstvima s niim prihodom kroz poveana socijalna
davanja imala bi vei podsticajni efekat na rast privrede nego
to bi se dogodilo kada bi ista koliina novca bila kroz poreska smanjenja data bogatima. Stavie, ako plate ne bi bile
prikovane za nivo golog odravanja egzistencije ili ak ne
to ispod njega, dodatni prihod bi mogao ohrabriti radnike
da ulau u sopstveno obrazovanje i zdravlje, to bi povealo
njihovu produktivnost, pa samim tim i ekonomski rast. Po
red toga, vea jednakost dohotka mogla bi pozitivno uticati
na socijalni mir tako to bi se smanjili radniki trajkovi i
to bi opala stopa kriminaliteta, a to bi opet zauzvrat moglo
ohrabriti ulaganja, budui da se na taj nain smanjuje opa
snost od poremeaja proizvodnih procesa, pa samim tim i
od poremeaja ukupnog procesa sricanja bogatstva. Mnogi
naunici veruju da je upravo taj mehanizam bio na delu u
zlatno doba kapitalizma, kada je mala nejednakost dohot
ka koegzistirala s brzim privrednim rastom.
Iz te perspektive sagledano, nema razloga da e preraspodela dohotka navie ubrzati ulaganja i rast. U celini gledano,
to se nije dogodilo. ak i onda kada postoji vie rasta, kapanje odozgo kroz trini mehanizam veoma je ogranieno,
to smo mogli da vidimo u navedenom poreenju Sjedinje
nih Amerikih Drava s drugim bogatim zemljama u kojima
postoje valjani mehanizmi drave blagostanja.
Dodatnim bogaenjem bogatih ljudi mi ostali neemo
postati bogatiji. Ako e ostatak drutva imati koristi od toga
to e vie biti dato bogatima, onda bogati treba da budu
prim orani da vie ulau i samim tim e se merama sektorske
politike (na primer, poreskim olakicama za bogate pojedin
ce i korporacije, zavisno od ulaganja) postii via stopa rasta,
da bi potom plodovi takvog rasta bili podeljeni zahvaljujui
mehanizmu koji prua drava blagostanja.
196
Stvar br. 14
Ameriki menaderi su precenjeni
ta vam kau ?
N eki ljudi su plaeni znam o vie no drugi. Posebno u Sje
dinjenim Dravam a kom panije plaaju svojim najviim m e
naderim a iznose za koje neki ljudi smatraju da su nepristoj
no veliki. To je, m eutim , ono to zahtevaju trine snage.
S obzirom na to da je ukupna koliina talentovanih ljudi
ograniena, jednostavno m orate platiti velike novane izno
se ako elite da privuete najdarovitije. Sa stanovita neke
divovske korporacije iji se prom et m eri m ilijardama dolara,
svakako vredi platiti neki m ilion vie, ak i neku desetinu
m iliona vie da bi se dobio najbolji talenat, jer e njegova
sposobnost da donese bolje odluke nego to bi ih donele nje
gove kolege u konkurentskim kom panijam a moi da donese
stotine dodatnih m iliona dolara prihoda. Koliko god da se
na prvi pogled ini da su ti nivoi naknade nepravini, nikako
ne bi trebalo da se preputam o zavisti i da pokuam o da vetaki suzbijemo te razlike. Takvi pokuaji bili bi jednostav
no kontraproduktivni.
A ta vam ne kau?
Ameriki menaderi jesu preplaeni i to u vie razliitih
aspekata. Prvo, preplaeni su u poreenju sa svojim p ret
hodnicim a. Relativno gledano (dakle, srazmerno prosenoj
radnikoj naknadi), dananji ameriki generalni direktori
plaeni su desetostruko vie od svojih prethodnika ezdesetih
197
godina 20. veka, uprkos injenici da su ti prethodnici uprav

ljali, opet relativno gledano, znatno uspenijim kom panija
m a od onih kojima upravljaju dananji generalni direktori.
Ameriki menaderi su takoe precenjeni u poreenju s ko
legama u drugim bogatim zemljama. U apsolutnom iznosu
oni su plaeni, ve zavisno od merila koja koristim o i zemlje
s kojom ih poredim o, do dvadeset puta vie nego njihove
kolege koje upravljaju kom panijam a sline veliine i slinog
uspeha. Ameriki m enaderi nisu samo precenjeni ve su
i preterano zatieni u tom smislu da ih niko ne kanjava
za slabe poslovne rezultate. A to nije, nasuprot onom e to
m nogi tvrde, uslovljeno iskljuivo delovanjem trinih sna
ga. M enaderska klasa u Sjedinjenim Amerikim Dravama
stekla je takvu ekonomsku, politiku i ideoloku m o da je
u stanju da m anipulie snagama koje odreuju njenu platu.
Direktorska plata i politika klasne zavisti

Prosena direktorska naknada (to obuhvata platu, varija
bilni deo, odnosno bonuse, izdvajanja za penzije i akcije)
u SAD vea je od 300 do 400 puta od prosene naknade
koju dobija radnik (plata i dodaci). Ima ljudi koje to stra
no uznemirava. N a primer, amerikog predsednika Baraka
O bam u esto citiraju kako kae da eli da skree prihode iz
vrnih rukovodilaca.
Ekonom isti koji su zagovornici slobodnog trita sma
traju da taj disparitet plata ne predstavlja nikakav problem .
Ako su generalni direktori plaeni 300 puta vie od prosenog radnika, kau ti ekonomisti, m ora da je to zbog toga to
oni kom paniji donose 300 pu ta vie vrednosti nego to to
ini proseni radnik. Ako neko nem a produktivnost kojom
bi m ogao da opravda svoja visoka prim anja, trine snage e
198
Stvar br. 14
se ubrzo postarati da ta osoba bude otputena (vidi Stvar br.

3 ). O n i koji pokreu pitanje plate menadera, kao to ini
Barak O bam a, zapravo su populisti koji se preputaju politi
ci klasne zavisti. Ako oni koji su u manjoj meri produktivni
ne prihvate, tvrde dalje ti ekonomisti, da ljudi treba da budu
plaeni saglasno svojoj produktivnosti, kapitalizam ne moe
valjano da funkcionie.
Covek bi m ogao gotovo da poveruje u navedene argu
mente, istina, samo ako uini jedan mali ustupak onim a koji
ih izlau - a to je da ignorie injenice.
N e pada m i na pam et da sporim tenju da neki ljudi im a
ju veu produktivnost nego drugi i da treba da budu vie pla
eni - ponekad i znatno vie (iako ne bi trebalo previe da
dignu nos zbog toga (vidi Stvar br. 3). Pravo pitanje glasi da
li je postojei nivo razlika opravdan.
Naravno, veoma je teko utvrditi koliko tano rastu d i
rektorske plate. Pre svega, u m nogim zemljama se smatra da
nije pristojno obelodaniti kolike su direktorske plate. Kada
pogledam o ukupni iznos naknade, a ne samo platu, m ora
m o biti upueni i u to koliko akcija dotini direktor moe
da kupi u povlaenom aranm anu; on, naime, dobija opcije
za povlaenu kupovinu koje m u pruaju m ogunost da u
budunosti kupi odreeni broj akcija kom panije, a pritom se
kod davanja tih opcija ne navodi njihova precizna vrednost
po akciji, tako d a je tu vrednost tek potrebno docnije izrau
nati. Zavisno od metodologije koja se koristi za to izrauna
vanje, razlike u vrednosti m ogu biti znatne.
Kao to smo ve napom enuli, ako se sve te nejasnoe i
praznine imaju u vidu, koeficijent naknade jednog gene
ralnog direktora u odnosu na prosenu radniku naknadu
u SAD ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka iznosio
je 30 do 40. Taj koeficijent se znatno uveavao od poet
ka osamdesetih godina, tako da je poetkom devedesetih
199
odnos ve iznosio 1 0 0 :1 , da bi deceniju kasnije bio povean

na 3 0 0 -4 0 0 : 1.
U poredite to s prom enam a koje su dobili ameriki radni
ci. Prema podacim a Instituta za ekonomsku politiku (EPI),
prosena nadnica za sat rada izraunata u vrednosti dolara
iz 2007. godine (znai, prilagoena za inflaciju) porasla je sa
18,90 dolara, koliko je iznosila 1973. godine, na 21,34 dolara
2006. To je poveanje od 13 posto za 33 godine, odnosno oko
0,4 posto rasta godinje.42 Ta slika deluje i sumornije ako p o
gledamo kako stoje stvari sa ukupnom naknadom (ona obu
hvata platu, odnosno nadnicu i razne povlastice) i ne samo s
platom. ak i ako uzmemo u obzir samo periode oporavka (s
obzirom na to da se naknada radnicima smanjuje tokom re
cesije, srednja naknada radnika poveavana je po stopi od 0,2
posto godinje 1 9 8 3 -1 9 8 9 , po stopi od 0,1 posto godinje
1992-2000, a izmeu 2002. i 2007. uopte nije rasla.43
Drugaije reeno, radnika plata u SAD sutinski sta
gnira od sredine sedam desetih godina 20. veka. Razume
se, ovim ne elimo da kaemo da Am erikanci nisu ostvarili
nikakav rast ivotnog standarda od sedam desetih godina.
Porodini dohodak, za razliku od individualne radnike na
knade, u tom periodu je povean, ali je to samo posledica
injenice da je porastao broj domainstava u kojima su oba
partnera zaposlena.
E sad, ako poverujem o u logiku slobodnog trita, koja
kae da su ljudi plaeni saglasno svome doprinosu, onda
poveanje relativne naknade direktora, koja je ranije bila od
30 do 40 puta vea od prosene radnike naknade (a videli smo da se ta radnika naknada nije bitno prom enila) na
3 0 0 -4 0 0 puta vie od radnike naknade, m ora znaiti da su
ameriki direktori postali deset pu ta produktivniji (relativ
no gledano) nego to su bili ezdesetih i sedamdesetih godi
na 20. veka. D a li je stvarno tako ?
200
Stvar br. 14
Prosean kvalitet amerikih menadera m oda je zaista

rastao zahvaljujui boljem obrazovanju i obuci, ali se p o
stavlja pitanje da li je stvarno m oguno da su oni deset puta
bolji od svojih kolega iz p rethodnog narataja? ak i ako se
udubim o samo u stanje tokom proteklih 20 godina, koliko
ja predajem na Kem bridu, istinski sumnjam da su ameriki
studenti koje dobijam o (a svi su oni materijal od koga p o
stoji velika verovatnoa da nastanu budui menaderi) tri
ili etiri puta bolji sada nego to je to bilo kada sam poeo
da predajem poetkom devedesetih godina. A to bi m oralo
da bude tako ako je plata amerikog menadera, relativno
gledano, rasla samo zbog rastueg kvaliteta njegovog rada:
u tom periodu, prosena naknada generalnog direktora u
SAD poveana je sa nivoa od stostruke prosene radnike
naknade na nivo od 300 do 400 p u ta vii nego to iznosi
prosena radnika naknada.
Uobiajeno objanjenje za taj nedavni nagli skok relativne
vrednosti plate glasi da su kompanije postale vee, pa je samim
tim i razlika koju svojim radom moe doneti generalni direk
tor postala vea. Prema popularnom prim eru koji je koristio
profesor R obert H . Frenk sa univerziteta Kornel u svojoj esto
citiranoj kolumni u Njujork tajmsu, ako jedna kompanija ima
zaradu od 10 milijardi dolara, samo mali broj boljih odluka
koje donese bolji generalni direktor moe sasvim lako uveati
zaradu te kompanije za 30 m iliona dolara.44 Dakle, implicitna
poruka glasi da je dodatnih pet m iliona dolara, koliko bi se
dalo jednom generalnom direktoru, beznaajno malo ako se
ima na um u da e taj generalni direktor doneti ili je ve doneo
30 dodatnih m iliona dolara kompaniji.
U tom argum entu ima izvesne logike, ali ako je rast preduzea glavno objanjenje za poveanje direktorske plate,
zato je onda taj uzlet naglo krenuo osamdesetih godina 20.
veka, kad prosena amerika kom panija sve vreme raste ?
201
Isto tako, taj argum ent bi m orao da vai i za radnike,

barem u nekoj meri. M oderne korporacije funkcioniu na
osnovu sloene podele rada i kooperacije, tako da je milje
nje po kome samo generalni direktor radi ono to je bitno
za rezultate rada ele kom panije nije samo pogreno nego
je i obmanjujue (vidi Stvari br. 3 i br 15). Kako rastu kom
panije, tako raste i potencijal da radnici doprinesu ili da natete kom paniji u kojoj rade, pa je stoga sve vanije zaposliti
bolje radnike. D a nije tako, zato bi se onda preduzea uopte optereivala postojanjem kadrovskih odeljenja, odnosno
odeljenja za upravljanje ljudskim resursima?
Sem toga, ako je rastui znaaj odluka najviih m enade
ra jedne kom panije glavni razlog za inflaciju plata general
n ih direktora, zato su generalni direktori u Japanu i Evropi
koji upravljaju kom panijam a sline veliine plaeni samo
deliem novca koji dobijaju ameriki generalni direktori?
Prema podacim a koje navodi EPI, u 2005. godini, vajcarski i nemaki generalni direktori dobijali su 64, odnosno 55
procenata onoga to su dobijale njihove amerike kolege.
vedski i holandski generalni direktori bili su plaeni oko
44, odnosno 40 posto iznosa kojim su plaeni ameriki ge
neralni direktori; japanski generalni direktori m orali su se
zadovoljiti sa mravih 25 posto amerikog iznosa. Prosena
plata generalnog direktora u 13 bogatih zemalja, sem SAD,
iznosila je samo 44 posto amerikog nivoa.45
Svi gorenavedeni podaci zapravo drastino um anjuju
razlike u naknadi koju dobijaju generalni direktori na m e
unarodnom planu, budui da tu nem a n i pom ena o m o
gunosti povlaene kupovine akcija, koja je znatno vea u
SAD nego u drugim zemljama. O stali podaci koje navodi
EPI ukazuju na to da u Sjedinjenim Dravam a naknada koju
dobijaju generalni direktori, ako se uzm u u obzir i opcije za
povlaenu kupovinu akcija, lako moe biti od tri do etiri, a
202
Stvar br. 14
m oda i od pet do est pu ta vea nego ako se m ogunost za

kupovinu akcija ne uzme u obzir, m ada je veoma teko tano
utvrditi o kolikom se redu veliine radi. To znai da, ako uvr
stim o u tu procenu i m ogunost povlaene kupovine ak
cija, naknada koju dobija jedan japanski generalni direktor
(koji u najboljem sluaju im a samo sasvim m alu m ogunost
povlaene kupovine akcija) moe iznositi svega p et posto
prosene naknade amerikog generalnog direktora, a ne 25
posto o kojima smo ranije govorili.
H sad, ako ameriki generalni direktori zaista vrede iz
m eu dva pu ta (ako ih poredim o sa vajcarskim generalnim
direktorim a i pritom ne uzm em o u obzir m ogunost povla
ene kupovine akcija) i 20 pu ta (ako ih poredim o s japan
skim generalnim direktorim a i pritom uzm em o u obzir m o
gunost povlaene kupovine akcija) vie od svojih kolega
u inostranstvu, kako je m oguno da kom panije na ijem su
oni elu gube trku s japanskim i evropskim rivalima u m n o
gim industrijskim granama?
M oda ete odgovoriti da japanski i evropski generalni
direktori m ogu da rade za znatno nie plate u apsolutnom
iznosu, zato to je proseni nivo plata u njihovim zemlja
ma znatno nii od amerikog. M eutim , plate u Japanu i u
evropskim zemljama u osnovi su na istom nivou kao i pla
te u Sjedinjenim Dravama. Prosena radnika naknada u
13 zemalja koje je prouavao EPI iznosila je 2005. godine
85 procenata amerike radnike naknade. Japanski radnici
dobijaju 91 posto amerikih radnikih naknada, ali njihovi
generalni direktori dobijaju samo 25 procenata onoga to
dobijaju ameriki generalni direktori (opet ovde iskljuu
jem o m ogunost povlaene kupovine akcija). Svajcarski
i nemaki radnici imaju vee plate i nadnice od amerikih
radnika (130, odnosno 106 procenata prosene amerike
radnike naknade), dok njihovi generalni direktori dobijaju
203
55, odnosno 64 posto plate amerikog generalnog direktora

(i ovde iskljuujemo m ogunost povlaene kupovine akci
ja, koja je u SAD znatno vea).46
Kad se stvari gledaju iz ove perspektive, moe se samo
zakljuiti da su ameriki m enaderi precenjeni. Ameriki
radnici dobijaju samo 15 procenata ili neto vie nego n jiho
ve kolege u zemljama u kojima se nalaze njim a konkurentna
preduzea, dok su ameriki direktori plaeni barem dvostru
ko (u poreenju sa vajcarskim m enaderima, i bez urau
nate m ogunosti povlaene kupovine akcija), a m oda i do
20 puta vie (u poreenju s japanskim m enaderima, i uklju
ujui m ogunost povlaene kupovine akcija) od svojih
kolega u zemljama s kojim a je m oguno poreenje. Uprkos
tome, ameriki generalni direktori upravljaju preduzeim a
koja nisu nita bolja, a esto su gora od japanske i evropske
konkurencije.
Ako je pismo, j a dobijam, akoje glava, ti gubi

U SAD (i u Velikoj Britaniji, zemlji koja je na drugom m estu
posle SAD kada je re o odnosu izm eu plate generalnog
direktora i radnike naknade), paketi naknade za m enadere
prepuni su najrazliitijih pogodnosti. Pored toga to dobija
ju ogrom ne novane iznose, ti menaderi ni na koji nain ne
bivaju kanjeni za loe upravljanje. Najgore to moe da im
se dogodi jeste da budu otputeni sa sadanjeg posla, ali e za
otputanje uvek dobiti debeo ek na ime kompenzacije. Po
nekad e otputeni generalni direktor dobiti i vie od onoga
to je naloeno ugovorom. Po recima dvojice ekonomista,
Bebuka (Bebchuk) i Frida (Fried), kada je generalna direktorka kom panije za proizvodnju igraaka M atel Dil
Bejrad (Jill Barad) p o d baranom vatrom kritika (2000)
204
Stvar br. 14
napustila to mesto, odbor direktora joj je oprostio kredit

od 4,2 m iliona dolara, dao joj dodatnih 3,3 m iliona dolara
gotovine da pokrije porez na drugi zajam i dopustio joj da
autom atski iskoristi sve neiskoriene m ogunosti za povlaenu kupovinu akcija. Te vie nego tedre poklone dobila
je povrh svih onih znaajnih povlastica koje je dobijala na
osnovu svog ugovora, kojim je, izm eu ostalog, bila predvi
ena i realizovana odredba o otprem nini u iznosu od 26,4
m iliona dolara i penzijskim doprinosim a u vrednosti od pre
ko 700.000 dolara godinje.47
Treba li to da nas brine ? Nem a nikakvog razloga za to,
tvrde ekonom isti koji su zagovornici slobodnog trita.
Ako su neke kom panije dovoljno glupe da plaaju ogrom ne
iznose propalim direktorim a, neka ih, samo neka tako rade.
Nadvladae ih konkurencija koja je pam etnija i ne bavi se
takvim budalatinam a. Dakle, ak i ako postoje neke loe
koncipirane sheme naknada i otprem nina, one e na kraju
biti eliminisane konkurentnim pritiscim a trita.
To deluje prihvadjivo. Proces konkurencije funkcionie
tako da eliminie neefikasnu praksu, bilo da je re o zastareloj tehnologiji proizvodnje tekstila ili o loe zamiljenim
sistemima plaanja naknade direktorima. A injenica da
amerike i britanske kom panije gube trku sa stranim kom
panijama, u kojima u celini postoji bolja menaderska ini
cijativa, moe samo posluiti kao dokaz teze o ispravnom
funkcionisanju procesa konkurencije na tritu.
M eutim , bie potrebno jako m nogo vremena da bi taj
proces eliminacije pogrene prakse u pogledu naknada m e
naderima bio do kraja sproveden (na kraju krajeva, sve to
traje ve nekoliko decenija). Pre nego to je nedavno kona
no otiao u steaj, ljudi su bar tri decenije znali daje Deneral M otors na silaznoj putanji, ali niko nije uinio nita da
zaustavi praksu po kojoj su najvii rukovodioci te kom panije
205
dobijali pakete naknade koji bi daleko vie odgovarali n jiho

vim prethodnicim a sredinom 20. veka, kada je ta kom pani
ja imala apsolutno dom inantan poloaj u elom svetu (vidi
Stvar br. 18).
Uprkos tome, m alo se ini da se stane na p u t prekom ernim i neobjektivnim (u tom smislu to se retko deava da se
greke i neuspesi kanjavaju) paketim a naknada za direktore
zato to su menaderske klase u SAD i Velikoj Britaniji p o
stale toliko mone, dobrim delom i upravo zato to zarauju
tako m nogo, posebno u poslednjih mekoliko decenija. Te
klase su poele da kontroliu rad odbora direktora, isprepletenou direktorskih poloaja i m anipulisanjem infor
macijama koje dostavljaju nezavisnim direktorim a, pa usled
toga samo mali broj odbora direktora uopte dovodi u pita
nje nivo i strukturu naknade za m enadere koju su sami ti
m enaderi odredili. Visoke i sve vie dividende takoe ine
da akcionari budu zadovoljni (vidi Stvar br. 2). Tako su, p o
kazujui svoje ekonomske miie, menaderske klase stekle
ogrom an uticaj u politikoj sferi, ukljuujui tu i navodne
stranke levog centra, kao to su novi laburisti u Velikoj Bri
taniji i D em okratska stranka u Sjedinjenim Amerikim D r
avama. Posebno u SAD m nogi koji karijeru steknu kao di
rektori u privatnom sektoru na kraju karijere dolaze na elo
vladinih resora. Sto je jo vanije, oni su koristili i koriste
svoj ekonomski i politiki uticaj da ire ideologiju slobod
nog trita koja tvrdi da, ta god da postoji, zaista i m ora da
postoji jer je to sigurno najefikasnije u datom trenutku.
M o te m enaderske klase posebno se jasno ispoljila p o
sle finansijske krize 2008. Kada su amerika i britanska vla
da ubrizgale astronom ske iznose novca poreskih obvezni
ka u finansijske institucije koje su zadesile nevolje u jesen
2008. godine, samo je mali broj rukovodilaca odgovornih
za propast svojih institucija tada bio kanjen. Da, tano je
206
Stvar br. 14
da je jedan m anji broj generalnih direktora izgubio posao,

ali je sasvim m alo onih koji su zadrali svoja radna mesta
pretrpeo ozbiljno smanjenje plate, a pokuaj amerikog
Kongresa da uvede ogranienja za plate najviih rukovodi
laca finansijskih kom panija koje su dobile novac poreskih
obveznika naiao je na silan otpor. Britanska vlada je odbila
da povue bilo kakav potez u vezi s naknadom od 15 do
20 m iliona funti za penziju osram oenog biveg generalnog
direktora Kraljevske banke kotske, ser Freda G udvina
(G oodw in), to je njem u obezbeivalo godinji p rihod od
oko 700.000 funti), m ada je on na kraju p o d veoma jakim
negativnim publicitetom bio prim oran da vrati etiri m ili
ona funti. injenica da britanski i ameriki poreski obve
znici, koji su postali akcionari u spaavanim finansijskim
institucijam a, ne m ogu ak ni da kazne direktore koji su
sada njihovi uposlenici za loe rezultate n iti m ogu da ih p ri
m oraju da prihvate neku znatno efikasniju shemu naknade
svedoi o razm eram a m oi koju danas u tim zemljama poseduje m enaderska klasa.
Trita iskorenjuju neefikasnu praksu, ali samo onda
kada niko nem a dovoljno m oi da manipulie istim tim tr
itima. tavie, ak i ako na kraju budu iskorenjeni, jed n o
strani paketi m enaderskih naknada sve vreme svog trajanja
veoma m nogo kotaju ostatak privrede. Radnici su nepresta
no pod pritiskom da im se smanje plate, njihova radna mesta
su sve nesigurnija, um esto da budu zaposleni za stalno, bi
vaju zaposleni samo na odreeno radno vreme i otputanja
su neprestana, a upravo zahvaljujui tom e menaderi m ogu
da stvaraju dovoljan ekstra profit da te iznose podele akcionarim a koji na taj nain bivaju uljuljkani i ne postavljaju
pitanja o visokim iznosima naknade za najvie rukovodioce
(blie o tom e vidi u Stvari br. 2). Poto se dividende m oraju
m aksimalno uveati da bi akcionari utali, stopa ulaganja se
207
svodi na m inim um , ime se slabe dugoroni proizvodni p o

tencijali preduzea. Kada se to kom binuje s prekom ernim
direktorskim platam a, amerike i britanske firme zaostaju
u m eunarodnoj konkurenciji, to na kraju njihovi radnici
plaaju svojim radnim mestima. Konano, kada stvari uveli
ko pou naopako, kao to se to dogodilo u finansijskoj krizi
2008, poreski obveznici bivaju prim orani da pokrivaju gu
bitke propalih kom panija, a menaderi koji su stvorili takve
negativne rezultate prolaze potpuno nekanjeno.
Kada menaderske klase u SAD i, u neto manjoj meri, u
Velikoj Britaniji, poseduju ekonomsku, politiku i ideoloku
mo da mogu da manipuliu tritem i prenesu na druge ljude
negativne posledice svojih postupaka, iluzorno je misliti da je
direktorska plata neto iji optimalni nivo i strukturu odreu
je, i treba da odreuje, trite.
208
Stvar br. 15
Stanovnici siromanih zemalja imaju vie
preduzetnikog duha od stanovnika bogatih
zemalja
Sta vam kau ?
Preduzetnitvo lei u samom sreditu ekonomskog dinamizma. Ako nem a preduzetnika koji tragaju za novim m ogu
nostim a zarade tako to e stvarati nove proizvode i zadovo
ljavati dosad nezadovoljene zahteve, tj. tranju, privreda se
ne moe razvijati. Zaista, jedan od razloga gubitka ekonom
skog dinam izm a u velikom broju zemalja, od Francuske do
svih onih zemalja u svetu u razvoju, jeste upravo to to nema
preduzetnikog duha. Ako svi ti ljudi koji besciljno lutaju
unaokolo u sirom anim zemljama ne prom ene svoje stavove
i ne ponu aktivno da tragaju za m ogunostim a zarade, nji
hove zemlje nee m oi da se razvijaju.
A ta vam ne kau ?
Ljudi koji ive u siromanim zemljama moraju biti vrlo preduzetniki nastrojeni, ak i samo da bi preiveli. N a svakog
stanovnika zemlje u razvoju koji besciljno luta, ima bar dvoje
ili troje dece-istaa cipela i etvoro ili petoro ljudi koji proda
ju robu na ulinim tezgama. Siromane zemlje nisu siromane
zato to ljudi nemaju preduzetnike energije ili preduzetni
kog duha, ve su siromane zato to nema proizvodnih teh
nologija i razvijenih drutvenih organizacija, posebno m o
dernih kompanija. Sve oigledniji problemi s m ikrokreditima
209
- veoma malim zajmovima koji se daju siromanim ljudima u

zemljama u razvoju uz proklamovani cilj da im se pom ogne
da zaponu neki biznis jasno pokazuju kolika su ogranienja
individualnog preduzetnitva. Naroito tokom poslednjeg
stolea preduzetnitvo je preraslo u kolektivnu aktivnost, tako
da je siromatvo na planu kolektivne organizovanosti postalo
vea prepreka privrednom razvoju nego to je to nedovoljno
izraen preduzetniki duh pojedinaca.
Problem s Francuzima...
Bivi ameriki predsednik D ord V. Bu navodno se alio
da problem s Francuzima lei ve u tom e to u francuskom
jeziku ne postoji re za preduzetnitvo.* Njegov francuski
jezik m oda ba i nije takav da bi se m ogao njim e podiiti,
ali je predsednik Bu oigledno izraavao jednu vrsto ukorenjenu angloam eriku predrasudu prem a Francuskoj kao
nedinam inoj zemlji okrenutoj prolosti, punoj lenjih rad
nika, poljoprivrednika sprem nih da zapale sopstvenu letinu
i unite svoja stada ne bi li naudili vlasti, pretencioznih in
telektualaca leviarske orijentacije, dosadnih birokrata koji
se u sve petljaju i, na kraju, ali ne na poslednjem m estu po
vanosti, uobraenih konobara.
Bilo kako bilo, nezavisno od toga da li je predstava koju
D ord V. Bu ima o Francuskoj ispravna ili nije (o tom e
emo kasnije rei neto vie, a trebalo bi videti i Stvar br.
10), perspektiva koja predstavlja osnov njegove izjave iroko
je prihvaena - uvreeno je miljenje da m orate im ati preduzimljive ljude da biste imali uspenu privredu. Po tom
Re preduzetnitvo (entrepreneurship) engleski jezik je u 19. veku

preuzeo iz francuskoga (prim. prev.).
210
Stvar br 15
miljenju, siromatvo zemalja u razvoju takoe se moe pri

pisati prvenstveno tom e to nem a preduzetnikog duha u
tim zemljama. Pogledajte samo sve te ljude kako sede na divanima ispijajui jedanaestu olju aja od nane u toku dana,
kau posmatrai iz bogatih zemalja, da bi odm ah potom
napom enuli kako je zemljama u razvoju zaista potrebno
preduzimljivog sveta, vie priljenih, odvanih i energinih
ljudi da bi se iupale iz siromatva.
M eutim , ko god potie iz neke zemlje u razvoju ili je
bar neko vreme iveo u njoj svakako zna da u njim a sve vrvi
od preduzetnika. N a ulicama sirom anih zemalja uvek ete
sresti mukarce, ene i decu svih uzrasta koji vam nude na
prodaju sve to bi uopte moglo da vam padne na pam et, ali
i m nogo onih stvari za koje niste ni pretpostavljali da bi ih
neko mogao kupiti. U m nogim siromanim zemljama m o
ete, na primer, kupiti mesto u redu pred viznim odeljenjem
amerike ambasade (to mesto e vam prodati profesionalni
eka u redu), m oete kupiti uslugu voenja rauna o au
tom obilu koji posedujete (to zapravo znai da plaate da
se neko uzdri od toga da oteti vae vozilo) na ulinom
parkingu, ili pravo da postavite tezgu s hranom na odree
nom oku (to pravo e vam m oda prodati korum pirani ef
lokalne policije), ili m oda ak i pravo da se smestite na neko
zgodno pare trotoara na kom e m oete lepo da prosite (to
su spremni da vam prodaju lokalni dripci). Sve su to p roi
zvodi ljudske ingenioznosti i preduzetnikog duha.
N asuprot tom e, veina graana bogatih zemalja nikada
u ivotu nije ni pom islila da pree u preduzetnike vode.
O n i uglavnom rade za neku kom paniju, a m eu tim kom
panijam a ima i onih koje zapoljavaju desetine hiljada ljudi,
na visokostrunim i uskospecijalizovanim poslovima. ak i
ako neki od tih ljudi sanjaju - ili bar zaludno priaju o tom e
- da pokrenu sopstveni biznis kako vie niko ne bi m ogao
211
da im nareuje, sasvim je mali broj onih koji to i sprovedu

u delo jer je uputanje u preduzetnitvo teak i riskantan
posao. Posledica je to to veina ljudi u bogatim zemljama
provede radni vek prim enjujui preduzetniku viziju nekog
drugog, a ne svoju sopstvenu.
Iz toga logino sledi da su ljudi u zemljama u razvoju znat
no preduzetniji od onih u razvijenijim zemljama. Prema jed
noj studiji O E C D , u veini zemalja u razvoju od 30 do 50
posto radne snage koja se ne bavi poljoprivredom samostalni
su zaposlenici (u poljoprivredi taj koeficijent je i vii). U neki
m a od najsiromanijih zemalja koeficijent ljudi koji rade kao
samostalni preduzetnici (firma s jednim zaposlenim) moe
biti znatno iznad tog postotka: u Gani on iznosi 66,9 posto, u
Bangladeu 75,4 posto, a u Beninu neverovatnih 88,7 posto.48
N asuprot tome, samo 12,8 posto radne snage u razvijenim ze
mljama koja nije zaposlena u poljoprivrednom sektoru spada
u samostalne preduzetnike. U nekim zemljama taj odnos ak
nije ni 1:10, npr. u Norvekoj je to 6,7 posto, u SAD 7,5 p o
sto, a u Francuskoj 8,6 posto (ako je suditi po tome, alopojka
predsednika Bua o Francuzima svodi se na klasinu priu u
stilu rugala se erpa loncu. Dakle, ak i ako iskljuimo poljo
privrednike (ako to ne bismo uinili, koeficijent bi bio m nogo
vii), izgledi prosenog stanovnika zemlje u razvoju da bude
preduzetnik vie su nego dvostruko vei nego izgledi prose
nog stanovnika razvijene zemlje (30 procenata naspram 12,8
procenata). Razlika je desetostruka ako uporedim o Banglade
sa SAD (7,5 posto naspram 75,4 posto). A u najekstremnijem
sluaju, izgledi da neki stanovnik Benina bude preduzetnik su
neverovatnih 13 puta vei nego izgledi da preduzetnik bude
proseni stanovnik Norveke (88,7 posto naspram 6,7 posto).
Stavie, ak ni oni stanovnici bogatih zemalja koji upravljaju
nekim svojim biznisom, uopte ne moraju biti onako izrazito
preduzetniki nastrojeni koliko to moraju biti njihove kolege
212
Stvar br. 15
u siromanim zemljama. Naime, ako ste preduzetnik u zemlji

u razvoju, okolnosti su sve vreme rave, svakog asa neto
kree naopako. Imate redukcije elektrine energije koje vam
potpuno porem ete plan proizvodnje. Carina nee da vam pu
sti rezervne delove koji su neophodni da biste popravili neku
vanu mainu, a cela ta stvar i inae kasni jer imate tekoa
da dobijete dozvolu za kupovinu dolara. Sirovine vam nisu is
poruene na vreme jer se dostavno vozilo pokvarilo - ko zna
koji p u t u nizu - zbog rupa na putu. Sitni lokalni funkcioneri
sve vreme na vrlo specifian nain tumae postojee propise,
pa ak i izmiljaju neke ne bi li vam iscedili dodatni m ito. Za
hvatanje u kotac sa svim tim preprekama, potreban je neu
m orni mozak i izvanredna sposobnost improvizacije. Prosean ameriki poslovni ovek ne bi izdrao ni nedelju dana su
oen sa svim tim problemima, ako bi, kojim sluajem, morao
da upravlja nekom malom firmom u M aputu ili Pnom Penu.
Pred nam a je, dakle, oigledna zagonetka, prava mozgalica. U poreenju s bogatim zemljama, (proporcionalno gle
dano), videemo da se u zemljama u razvoju daleko vei broj
ljudi bavi preduzetnikim aktivnostima. Povrh svega toga,
njihov preduzetniki duh i vetina neuporedivo su ee i
ozbiljnije na probi nego to je to sluaj s njihovim kolegama
u bogatim zemljama. Kako je onda m oguno da su bogate
zemlje uvene po preduzetnitvu, a siromane nisu?
Velika oekivanja - mikrofinansije stupaju na scenu

Razume se, ta naizgled nepresuna preduzetnika energija
sirom anih ljudi u siromanim zemljama nije ostala neprimeena. Sve je uticajnije miljenje po kome m otor razvoja
sirom anih zemalja treba da bude takozvani neform alni sek
tor, u kome uestvuju mali preduzetnici iji poslovi nisu ni
registrovani kod vlasti.
213
Tvrdi se da se preduzetnici u neform alnom sektoru bore

ne zbog toga to im nedostaje neophodna vizija i odgovara
jua vetina, ve zato to ne m ogu da dou do novca koji im
je potreban da bi ostvarili tu viziju. Banke koje se bave stan
dardnim poslovanjem diskrim iniu ih, a lokalni kreditori
im zaraunavaju krim inalno visoke kamate. Ako im se o d o
bri mali iznos kredita (takozvani m ikrokredit) po razumnoj
kam atnoj stopi da bi, na primer, m ogli da postave tezgu na
kojoj e prodavati hranu, ili da kupe m obilni telefon koji e
potom iznajmljivati, ili da nabave nekoliko koka-nosilja da
bi potom prodavali jaja, m oi e da se iupaju iz kandi si
romatva. Budui da ta mala preduzea u stvari ine glavni
nu privrede zemalja u razvoju, njihov uspeh e se prevesti u
ravan opteg privrednog razvoja.
Otkrie m ikrokredita p o pravilu se pripisuje M uham edu
Junuzu (M uham m ad Yunus), profesoru ekonomije, koji je u
svesti javnosti bio sinonim za industriju m ikrokredita otkako
je u svom rodnom Bangladeu 1983. godine osnovao Gra
m in banku, pionira na tom polju, mada je i ranije bilo ne
kih slinih pokuaja. Uprkos tome to je kredite odobravala
siromanim ljudima, pre svega siromanim enama, za koje se
tradicionalno smatra da su visokorizini klijenti, banka Gra
m in je imala veoma visoku stopu povraaja sredstava (95,
ak i neto preko 95 procenata), to pokazuje da su siromani
zapravo jako dobri klijenti. Poetkom devedesetih godina ko
nano je prim een uspeh banke Gramin i nekih slinih ba
naka u zemljama p o p u t Bolivije, pa je otada poela brzo da se
iri ideja m ikrokredita - odnosno, ire gledano, ideja m ikrofmansija, to obuhvata i tednju i osiguranje, pored kredita.
N a prvi pogled recept deluje savreno. M ikrokredit om o
guuje siromanima da se vlastitim naporim a iupaju iz siro
matva tako to im obezbeuje finansijska sredstva koja su im
neophodna da ostvare svoj preduzetniki potencijal. U tom
214
Stvar br. 15
procesu ljudi sriu nezavisnost i samopotovanje jer vie ne

moraju da se oslone n socijalna davanja vlade i stranih agen
cija koje su im do tada pruale pom o radi opstanka. Posebno
povoljno m ikrokrediti utiu na siromane ene jer one na taj
nain sriu sposobnost da neto zarade i time poboljaju svoj
poloaj u braku, jer e ih partneri tako vie uvaavati. Poto
vie ne m ora da subvencionie siromane, i vlada osea da je
njen budet izloen manjem pritisku. Zahvaljujui dobrim a i
bogatstvu koji se sriu u tom procesu cela privreda postaje bo
gatija, a ne samo preduzetnici u neform alnom sektoru. Kad
se sve to ima na umu, nije nikakvo iznenaenje to profesor
Junus veruje da pom ou mikrofinansija moemo da stvorimo
svet osloboen siromatva [u kome je] muzej jedino mesto u
kome jo moete da sretnete siromatvo.
Sredinom prve decenije 21. veka popularnost m ikrofi
nansija postala je planetarna i dosegla je svoj zenit. U jedi
njene nacije su 2005. proglasile M eunarodnom godinom
m ikrokredita, a podrku su pruile neke krunisane glave,
kao to je jordanska kraljica Ranija i slavne linosti, p o p u t
glumica N atali Portm an (Natalie) i Aivarje Raj (Aishwarya
Rai)*. U spon mikrofinansija bio je toliki d a je 2006. godine
Nobelova nagrada za m ir dodeljena profesoru Junusu i nje
govoj Gram in banci, kao ravnopravnim dobitnicim a.
Velika iluzija
Naalost, sva ta groznica oko mikrofinansija bila je zaista to groznica koja je brzo prola. Sve su ee kritike na raun m ikro
finansija, posebno iz redova nekih njihovih prvosvetenika.
Aivarja Raj, indijska glumica, zvezda bolivudskih filmova, bila je

mis sveta 1994. (prim. prev. ).
,
215
N a primer, u radu koji je nedavno objavio sa koautorom Dejvidom Rudm anom (David Roodman), nekadanji odluni za
govornik mikrofmansija Donatan M orduh (Jonathan M orduch), priznaje da zapanjujue je to posle 30 godina trajanja
i aktivnosti pokreta mikrofmansija imamo jako malo vrstih
dokaza da se na taj nain merljivo poboljava kvalitet ivota
klijenata.49Problemi su toliko brojni da ovde nemamo prosto
ra ak ni da ih sve poimence navedemo; ko god je zainteresovan za tu temu moe da proita izvanrednu nedavno objavlje
nu knjigu Milforda Bejtmena (Bateman), Zato mikrofinansije
ne funkcioniu? M eutim, ovde emo pobrojati samo one
probleme koji su najrelevantniji za nau diskusiju.
Industrija mikrofmansija oduvek se busala u grudi da je
njeno funkcionisanje profitabilno bez vladinih subvencija
ili priloga m eunarodnih donatora, sem m oda u sasvim ra
noj fazi. Neki su to koristili kao dokaz da su siromani ljudi
isto onoliko sposobni da uu u igru na tritu koliko i svako
drugi, samo ako im se to om ogui i dopusti. Ispostavlja se,
m eutim , da bez subvencija od vlada ili m eunarodnih d o
natora, institucije koje se bave mikrofinansijama m oraju da
zaraunavaju, i zaista su zaraunavale, gotovo zelenake ka
mate. Tako se otkrilo daje banka Gramin mogla u poetku
da zaraunava razum ne kam atne stope samo zbog (preutanih) subvencija koje je dobijala od vlade Bangladea i m e
unarodnih donatora. Ako nisu subvencionisane, mikrofinansijske institucije m oraju da zaraunavaju kam atne stope
od 40 do 50 procenata na svoje kredite, to je neki prosean
iznos, dok u zemljama kao to je Meksiko kamate m ogu da
idu i do 80 do 100 procenata. Kada je krajem devedesetih
godina bila izloena estokom pritisku da se konano odre
kne subvencija, banka Gram in je morala potpuno da se
reformie i b itno prom eni nain rada (2001. godine), pa je
poela da zaraunava kam atne stope od 40 do 50 procenata.
216
Stvar br. 15
Kada kam atne stope idu ak do sto procenata, m alo je

preduzea koja m ogu da ostvare neophodni profit da bi
otplatila zajam, tako da je veina zajmova koje su mikrofinansijske institucije odobravale (ponekad je taj postotak
iznosio ak i 90) koriena za ono to se naziva olakavanje
potronje - ljudi uzm u kredit da plate erkinu svadbu ili da
nadoknade privremeni pad prihoda usled bolesti zaposlenog
lana porodice. Drugaije reeno, glavnina m ikrokredita ne
koristi se za podsticanje preduzetnitva siromanih, to je bio
navodni cilj ele te prie, ve za finansiranje potronje.
Stoje vanije, ak i onaj mali deo m ikrokredita koji se ko
risti za finansiranje poslovnih aktivnosti ne uspeva da izvue
ljude iz siromatva. N a prvi pogled to se ini neobjanjivim.
T i siromani ljudi koji uzimaju m ikrokredite dobro znaju
ta rade. Za razliku od kolega u bogatim zemljama, veina
njih je ve upravljala nekim poslom , bavila se nekom preduzetnikom aktivnou. Njihove poslovne sposobnosti i
vetine krajnje su pojaane jer imaju oajniku elju da pre
ive i da se po svaku cenu izvuku iz siromatva. M oraju da
ostvare veoma veliki profit zato to m oraju da plate trinu
kam atu. U emu je onda problem? Zato svi ti ljudi - koji
su krajnje motivisani, koji poseduju odgovarajue vetine i
snano su pritisnuti tritem - pa ulau ogrom ne napore i
ne ale tru d za svoj poslovni poduhvat, ipak postiu tako
m izerne rezultate?
Kada je jedna mikrofinansijska institucija prvi pu t poela
da posluje u lokalnoj sredini, prva grupa njenih klijenata m o
gla je da se uveri da im se prihod poveava - ponekad sasvim
drastino. N a primer, kada se banka Gramin 1997. udruila
s norvekim Telenorom i poela da daje m ikrokredite ena
m a kako bi one kupile mobilne telefone da bi ih potom iznaj
mljivale svojim suseljanima, te telefonske dame su ostvari
vale vrlo lep profit - od 750 do 1.200 dolara u zemlji u kojoj
217
je prosean godinji dohodak po stanovniku iznosio oko 300

dolara. M eutim , tokom vremena poslovi finansirani mikrokreditim a su zakrili trite, pa su njihovi prihodi poeli da
padaju. D a se vratimo na prim er telefona i banke Gramm,
ve negde 2005. godine bilo je toliko m nogo ena voljnih da
iznajme telefon drugim a da se njihov prihod procenjivao na
samo oko 70 dolara godinje, iako je proseni nacionalni d o
hodak po stanovniku u tom istom meuvremenu povean na
neto vie od 450 dolara. Taj problem se naziva logika gre
ka kompozicije - kada se neko svojstvo koje pripada delovim a celine pripisuje itavoj celini. U ovom sluaju, pogreno se
pretpostavlja da to to neki ljudi m ogu da postignu uspeh u
odreenom poslu znai da svi u tom e m ogu da ostvare uspeh.
Razume se, problem ne bi postojao kada bi neprestano
mogle da se razvijaju nove preduzetnike linije - pa kada
jedna oblast aktivnosti postane neprofitabilna zbog toga
to je preveliki broj onih koji se njom e bave, jednostavno se
otvori neki drugi posao. Tako, na primer, ako davanje telefo
na u najam prestane da bude toliko unosno, moe se zadra
ti ostvareni nivo prihoda tako to e se proizvoditi m obilni
telefoni ili tako to e se napisati softver za neku igricu na
m obilnom telefonu.
Sigurno vam nije prom akla apsurdnost tih sugestija ene koje su u Bangladeu kupile telefone da bi ih za n o
vac iznajmljivale svojim zemljacima nem aju nita to im je
potrebno da bi mogle da preu na proizvodnju telefona ili
izradu softverskih paketa. Problem je dakle u tom e to p o
stoji samo ogranien dijapazon (jednostavnih) poslova ko
jih m ogu da se late siromani ljudi u zemljama u razvoju, s
obzirom na to da sami imaju ograniene vetine, da u tim ze
mljama postoji uzak opseg dostupnih tehnologija, kao i da je
ograniena koliina sredstava koju bi m ogli da m obiliu kroz
mikrofinansiranja. Dakle, ako ste hrvatski poljoprivrednik
218
Stvar br. 15
koji je sredstvima od m ikrokredita kupio jo jednu m lenu

kravu, pa se onda vrsto drite prodaje mleka, ak i kada vi
dite da cena drastino pada na lokalnom tritu jer im a jo
300 takvih poljoprivrednika koji ele da prodaju neto vie
mleka, ne m oete nita da uradite da biste poveali svoj pri
hod zato to ne moete da se pretvorite u izvoznika putera u
Nem aku ili sira u Veliku Britaniju poto nemate odgovara
juu tehnologiju, neophodnu organizacionu vetinu i to je
kapital kojim raspolaete nedovoljan.
Vie nema ju n a ka
Dosadanje izlaganje pokazalo je da su siromane zemlje
siromane ne zbog toga to ljudi nemaju dovoljno sirove
preduzetnike energije - oni, zapravo, imaju u izobilju te
energije. Sutina je u tom e to su bogate zemlje bogate za
hvaljujui svojoj sposobnosti da kanaliu individualnu preduzetniku energiju u kolektivno preduzetnitvo.
Pod velikim uticajem kapitalistikog folklora, uz njegove
likove kakvi su Tomas Edison i Bil Gejts, kao i p o d uticajem
pionirskih radova Jozefa Sumpetera, harvardskog profesora
ekonomije, rodom Austrijanca, nae vienje preduzetnitva
je isuvie optereeno individualistikom perspektivom kad kaemo preduzetnitvo, zapravo mislimo na poslovne
poduhvate onih herojskih pojedinaca koji su imali izuzet
nu viziju i podjednako izuzetnu reenost da uspeju u poslu.
Saglasno tome, verujemo da svaki pojedinac, samo ako d o
voljno vredno i uporno radi, moe da bude uspean u p o
slu. M eutim , ak i ako je to nekada m oda bilo tano, taj
individualistiki pogled na preduzetnitvo sada postaje u
sve veoj meri zastareo. Tokom razvoja kapitalizma predu
zetnitvo je u sve veoj meri postajalo kolektivni poduhvat.
219
Pre svega valja rei da su ak i izuzetni pojedinci, poput

Edisona i Gejtsa, postali to to su postali samo zato to su ui
vali podrku itave gomile kolektivnih institucija (vidi Stvar
br. 3 ): celokupna nauna infrastruktura omoguila im je da
steknu znanje i da onda eksperimentiu nauenim; zakon o
preduzeim a i drugi komercijalni zakoni om oguili su im da
izgrade obim ne i sloene kom panije; obrazovni sistem im je
obezbedio visokostrune naunike, inenjere, menadere i
radnike koji su radili u tim kom panijam a; fmansijski sistem
im je om oguio da podignu velika novana sredstva na ime
poetnog kapitala kad god bi eleli da se proire; postojali su
propisi iz oblasti patentnog prava i autorskog prava koji su
zatitili njihove pronalaske; imali su lako dostupno trite za
svoje proizvode i tako dalje.
Stavie, u bogatim zemljama preduzea zarauju m no
go vie nego to to ine preduzea u sirom anim zemljama,
ak i onda kada su aktivno u slinim industrijskim granama.
N a primer, proizvoai mleka u zemljama kao to su D an
ska, H olandija i Nem aka postali su to to su danas samo
zahvaljujui tom e to su im njihove drave pom ogle da se
organizuju u zadruge, posle ega su zajedniki investirali u
preraivaku infrastrukturu (na primer, ureaje za izdvaja
nje pavlake) i u m arketing za strana trita. N asuprot tome,
sektor proizvoaa m leka u balkanskim zemljama nije uspeo
da se razvije uprkos prilino velikoj koliini m ikrokreditnih
novanih sredstava koja im je obezbeena zato to su svi nji
hovi poljoprivrednici, individualni proizvoai mleka, ele
li da uspeju sami za sebe. D rugi prim er m oem o nai kada
analiziramo m noge male firme u Italiji i Nemakoj koje su
zajedniki investirale u istraivanje i razvoj i m arketing izvo
za, a nita od toga ne bi mogle da postignu da se nisu ula
nile u industrijska udruenja (ta udruenja uivaju vladine
subvencije) i tako postignu rezultate koji daleko prevazilaze
220
Stvar br. 15
njihove individualne .mogunosti, dok u isto vreme tipine

firme iz zemalja u razvoju ne ulau u te oblasti zato to ne
maju na raspolaganju takav kolektivni mehanizam.
ak i na nivou firme, preduzetnitvo je postalo izrazito
kolektivno u bogatim zemljama. Danas je sasvim mali broj
preduzea na ijem se elu nalaze harizm atini vizionari,
p o p u t Edisona i Gejtsa, ve manje-vie svakim preduzeem
upravljaju profesionalni menaderi. Piui sredinom 20.
veka, Sum peter je ve bio svestan te tendencije, iako nije bio
nim alo zadovoljan njome. O n je prim etio da rastui znaaj
savremenih tehnologija u sve veoj m eri onemoguuje da
neku veliku kom paniju osnuje i njom e upravlja pojedinac
iju osnovnu odliku predstavlja snaga vizije. um peter je
predvideo da e na smenu herojskim preduzetnicim a doi
ono to je nazvao tipom upravljakog birokrate koji e ka
pitalizm u oduzeti dinam inost i na kraju dovesti do njegove
propasti (vidi Stvar br. 2).
Pokazalo se da Sum peter nije bio u pravu. Tokom m i
nulog stolea, herojski preduzetnik je u sve veoj m eri p o
stajao prava retkost, a sam proces inovacija u proizvodnji,
proizvodnim procesim a i m arketingu - to su kljuni ele
m enti preduzetnikog duha po Sum peteru - postao je sve
izraenije kolektivistiki po svojoj prirodi. Ipak, uprkos
tome, svetska privreda se m nogo bre razvijala od D rugog
svetskog rata nego u prethodnom periodu. Kada je re o
Japanu, kom panije su ak razradile institucionalne m eha
nizm e za eksploataciju kreativnosti, ak i najniih radnika u
proizvodnom lancu. M nogi pripisuju uspeh japanskih firmi,
barem delimino, toj karakteristici (vidi Stvar br. 5).
Ako je efikasno preduzetnitvo ikada uopte bilo p o tp u
no individualna stvar, ono je to prestalo da bude barem u
prolom veku. Kolektivna sposobnost izgradnje efikasnih
organizacija i institucija i upravljanja tim organizacijama i
221
institucijam a danas je m nogo vanija od poriva, pa ak i od

talenata pojedinanih pripadnika jedne nacije za njen uku
p n i prosperitet (vidi Stvar br. 17). Ako ne odbacim o m it o
herojskom individualnom preduzetniku i ne pom ognem o
sirom anim zemljama da izgrade institucije i organizacije
kolektivnog preduzetnitva, one se nikada nee iupati iz
siromatva i ui u novu, odrivu fazu razvoja.
222
Stvar br. 16
N ism o dovoljno pametni da bismo sve
preputali tritu
Sta vam ka u ?
Trebalo bi da ostavimo trite na m iru zato to, u sutini, ue
snici trine utakmice tano znaju ta rade - tj. znaju ako su
racionalni. Budui da pojedinci (i kompanije kao skupovi
pojedinaca koji dele zajedniki interes) uvek imaju na umu
prvenstveno svoj najbolji interes i budui da najbolje pozna
ju okolnosti u kojima ive i rade, pokuaji bilo koga spolja, a
posebno vlade, da ogranii njihovu slobodu delovanja mogu
uroditi samo bednim rezultatima. Pretenciozno je da bilo
koja vlada pokuava da spreava trine aktere da rade ono to
smatraju profitabilnim ili da ih prim ora da preduzimaju ko
rake koje ne ele da preduzmu, jer informacije kojima vlada
raspolae zaostaju za onim a kojima raspolau trini akteri.
A ta vam ne ka u ?
Ljudi ne m oraju nuno znati ta tano rade, zato to je naa
sposobnost da shvatimo ak i stvari koje nas se neposredno
tiu ograniena - drugaije, argonski reeno, naa racio
nalnost je kognitivno ograniena. Svet je veoma sloen, a
naa sposobnost da se uhvatimo u kotac s njim ozbiljno je
om eena. Stoga nam je potrebno - i to obino inim o - da
hotim ino ograniim o sebi slobodu izbora da bismo um a
njili sloenost problem a s kojima m oram o da se suoimo.
Naini na koje vlada ureuje poslovanje esto funkcioniu,
223
posebno u tako sloenim oblastima, kao to su savremena

fmansijska trita, i to ne zbog toga to vlada ima superiorno
znanje, ve zato to ograniava izbore, pa samim tim i sloe
nost problem a s kojima se susreemo, to smanjuje m ogu
nost da stvari ponu da se razvijaju u pogrenom smeru.
Trita m ogu dapogree, ali...

Kako je to izraeno u ideji Adama Smita o nevidljivoj ruci tr
ita, zagovornici slobodnog trita tvrde da se njegova lepota
ogleda u tom e da se odluke izolovanih pojedinaca (i preduzea) mire i usklauju m eu sobom, a da pritom niko svesno u
tom pogledu nita ne preduzima. To omoguuje injenica da
su ekonomski akteri racionalni, u tom smislu da oni najbolje
znaju u kakvom se poloaju nalaze i koji su naini za pobolj
anje tog poloaja. Priznaje se, dodue, da je m oguno da su
neki pojedinci iracionalni ili ak da se pojedinac koji je u celini gledano racionalan povremeno ponaa iracionalno. M e
utim, na dui rok, trite e iskoreniti one koji se ponaaju
iracionalno tako to e ih kazniti - na primer, kaznie inve
stitore koji iracionalno ulau u precenjena dobra jer e od
toga imati slab ili nikakav prihod, to e ih opet prim orati ili
da prilagode svoje ponaanje ili da budu istisnuti. S obzirom
na sve to, tvrde zagovornici slobodnog trita, treba prepustiti
pojedincima da sami odlue ta e uraditi, jer je to najbolji na
in za upravljanje trinom privredom.
Razume se, nem a m nogo onih koji su spremni da tvrde
kako su trita savrena. ak je i M ilton Fridman (Fried
man) priznao da im a sluajeva u kojima trita ne uspevaju da urade ono to je potrebno. Zagaenje ivotne sredi
ne predstavlja klasian prim er te teze. Ljudi prekom erno
proizvode zagaenje zato to ne snose trokove reavanja
224
Stvar br. 16
problem a zagaenja. To znai da optim alni nivoi zagaenja

sa stanovita pojedinaca (ili pojedinanih kom panija) pred
stavljaju suboptim alni nivo sa socijalnog stanovita. M eu
tim , ekonom isti zagovornici slobodnog trita tu e odm ah
pouriti da istaknu kako su neuspesi iliti greke trita, m ada
su teorijski mogui, u stvarnosti ipak sasvim retki. tavie,
tvrde oni, esto je najbolje reenje za greke trita uvoenje
jo vie trinih snaga. N a primer, vele oni, pravi nain za
smanjenje zagaenja jeste stvaranje trita za zagaenje - i
tako onda nastanu emisiona prava kojima se moe trgovati,
m ehanizam koji doputa ljudima da kupuju i prodaju prava
na zagaenje saglasno svojim potrebam a u granicama socijalno-optim alnog maksimuma. Pored svega toga, dodaju za
govornici slobodnog trita, i vlade gree (vidi Stvar br. 12).
M oe se dogoditi da vlade ne poseduju sve neophodne in
formacije za ispravljanje greaka trita. Ili se moe dogoditi
da su na njihovom elu politiari i birokrati koji promoviu
sopstvene interese na utrb nacionalnih (vidi Stvar br. 5).
Sve to znai da se obino dogaa da su trokovi greaka koje
ini vlada vei od trokova greke trita koju ta vlada (na
vodno) pritom pokuava da ispravi. Prema tome, podvlae
ekonom isti zagovornici slobodnog trita, injenica da p o
stoje trine greke nikako ne opravdava intervenciju vlade.
D ebata o relativnom znaaju greaka, odnosno trinih
propusta i greaka, odnosno propusta vlada i dalje se ra
splamsava, i m i svakako neemo biti u stanju da ovde zaklju
imo tu debatu. M eutim , u ovoj stvari, m oem o barem da
ukaemo na to da problem sa slobodnim tritem ne presta
je injenicom da pojedinane racionalne akcije m ogu imati
za posledicu kolektivni iracionalni ishod (drugaije reeno,
greku odnosno propust trita). Problem je u tom e to m i
zapravo od samog poetka nism o racionalni. A kada poet
na prem isa o racionalnosti ne moe da se odri, onda treba
225
da razmislimo o ulozi trita i ulozi vlade na nain koji se

veoma razlikuje ak i od okvira trinog neuspeha, jer se i tu,
na kraju krajeva, polazi od pretpostavke da m i jesmo racio
nalni. D opustite m i da objasnim.
Pa, ako ste toliko p am etni...

R obert M erton i M ajron Skouls ( Scholes) dobili su
1997. N obelovu nagradu za ekonom iju za svoj Novi m etod
za utvrivanje vrednosti finansijskih derivata. Sluaj je hteo
da ta nagrada nije prava Nobelova nagrada, ve je to nagrada
koju dodeljuje Centralna banka vedske, ,,u spomen na Alfreda Nobela. U sutini, pre nekoliko godina porodica N o
bel je ak zapretila da e zabraniti da se za tu nagradu uopte
koristi ime njihovog pretka, jer je nagrada manje-vie stalno
dodeljivana zagovornicima slobodnog trita ije uenje Al
fred N obel ne bi odobrio, ali to je ve neka druga pria.
G odine 1998. veliki hed fond p o d nazivom Long-term
kapital m enadm ent (L T C M - D ugorono upravljanje ka
pitalom ) nalazio se na ivici bankrotstva, na tragu ruske finansijske krize. Fond je bio toliko veliki da se oekivalo da bi
njegovo bankrotstvo m oglo da potopi i sve ostale. Ameriki
finansijski sistem je izbegao krah samo zahvaljujui tom e to
su Federalne rezerve, centralna banka SAD, izvrile estoki
pritisak na desetak banaka-kreditora ne bi li one ubrizgale
novac u tu kom paniju i tako i nevoljno postale njegovi akcionari, stekavi kontrolu nad vie od 90 posto akcija. Taj fond
je konano propao 2000. godine.
L TC M je 1994. godine osnovao uveni (u m euvrem enu
je postao po zlu uveni) finansijer D on M eriveder (John
M erriwether) i u o dboru direktora su se od samog poetka
- verovali ili ne - nalazili i M erton i Skouls. N jih dvojica
226
Stvar br. 16
nisu samo davali ime kom paniji za bogatu naknadu: bili su

aktivni partneri i kom panija je aktivno koristila njihov m o
del utvrivanja cena dobara.
Poto ga nije ni najmanje porem etio debakl fonda LTCM ,
Skouls je osnovao jo jedan hed fond 1999: bio je to Pla
tinum grouv aset m enadm ent fond {PGAM ). M oemo
samo pretpostaviti da su nove pristalice M erton-Skoulsovog
m odela bile ubeene da je njegov neuspeh 1998. bio posledica potp u n o neoekivanog i sui generis dogaaja - ruske
fmansijske krize. N a kraju krajeva, nije li to i dalje bio naj
bolji m odel za utvrivanje cena dobara koji se uopte p o
javio u ljudskoj istoriji i jo pritom dobio potvrdu N obelovog kom iteta. Naalost, stvarnost je pokazala da investitori
u PG A M nisu bili u pravu. U novem bru 2008. taj fond je
praktino bankrotirao, tako to je privremeno zam rznuo
sredstva spreavajui investitore da ih povuku. Jedino to je
moglo da ih utei bilo je verovatno to to nisu bili usamljeni
u tom e da ih je nasamario neki dobitnik Nobelove nagrade.
G rupa Trinsum, iji je najvii funkcioner bio M erton, Skoulsov bivi partner, takoe je bankrotirala u januaru 2009. U
Koreji postoji poslovica koja kae da ak i m ajmun moe da
padne s drveta. Da, m i svi pravimo greke i jedan neuspeh ili
propust, m akar bio i onako dinovski kao to je bio sluaj sa
L TC M - moe se prihvatiti kao greka. M eutim , napraviti
istu greku dva puta?! Kada se to dogodi, onda m orate znati
da prva greka zapravo nije bila greka. M erton i Skouls jed
nostavno nisu znali ta rade.
A kada dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, p o
sebno oni koji su dobili nagradu za rad iz oblasti utvrivanja
cena fmansijskih dobara, ne m ogu da proitaju finansijsko
trite, kako onda uopte m oem o da upravljamo svetom saglasno ekonom skom naelu koje pretpostavlja da ljudi uvek
odlino znaju ta rade i zato ih treba ostaviti na miru? Kako
227
je na sasluanju u Kongresu m orao da prizna bivi predsednik O dbora Federalnih rezervi Alen Grinspen (Greenspan),
bilo je pogreno... pretpostaviti d a je samostalni interes or
ganizacija, posebno banaka, takav da su one ponajvie spo
sobne da zatite akcionare i imovinu kom panija. Lini inte
res moe da zatiti ljude samo onda kada oni tano znaju ta
se dogaa i znaju kako da s tim izau na kraj.
Ima m nogo pria u vezi s finansijskom krizom 2008. go
dine koje jasno svedoe da oni za koje se pretpostavlja da su
veoma pam etni ljudi nisu sasvim shvatili ta rade. N e govo
rim ovde ni o zvunim holivudskim imenim a, takvima kao
to su Stiven Spilberg i D on Malkovi, niti o legendarnom
igrau bejzbola Sendiju Kufaksu (Sandy Koufax), koji su
uloili novac kod prevaranta Benija M adofa (Bernie Madoff). T i ljudi jesu m eu najboljima u svome zanatu, ali to
ne m ora nuno znaiti da se razumeju u finansije. Sada govo
rim o o pravim strunjacima, upraviteljima fondova, visokopozicioniranim bankarim a (ukljuujui bankare zaposlene
u nekim od najveih svetskih banaka, kao to su britanska
H S B C i panska banka Santander), kao i rukovodiocim a
u svetu uglednih koleda (kao to su U niverzitet N jujork i
koled Bard, kojim a su bila dostupna neka od najzvunijih
imena u svetu m eu predavaima ekonom skih predm eta) a svi su se oni upecali na istu M adofovu udicu.
to je gore, ne radi se samo o tom e da su nekog pojedinca
prevarili takvi profesionalni prevaranti kao to su Barni Mad o f ili Alan Stenford (Stanford). Ta nesposobnost bankara i
drugih navodnih eksperata da shvate ta se dogaa bila je i
roko rasprostranjena, ak i kada je re o sasvim legitimnim
fmansijama. Navodno je jedan bankar zapanjio Alistera Darlinga (Alistair), tadanjeg britanskog m inistra finansija, kada
mu je u leto 2008. godine kazao: O d danas emo odobrava
ti kredite samo ako razumemo sve rizike koje ta transakcija
228
Stvar br. 16
podrazumeva.51 Drugi, okantniji prim er jeste sluaj koji se

dogodio samo est meseci pre kraha amerike osiguravajue
kue AIG, koju je amerika vlada finansijski spaavala u jesen
2008. godine; naime, est meseci pre kraha, finansijski direk
to r kompanije A IG Do Kasano (Joe Cassano) izjavio je,
kako tvrde, sledee: Veoma je teko nama koji radim o u
oblasti ak i da zamislimo scnario u kome bi uopte postojala
m ogunost da izgubimo i jedan jedini dolar na transakcijama
C D S [credit default sivap - kreditni derivati, jedna vrsta tram
pe obveznica osiguranja od nevraenog zajma]. Veini vas naroito ako ste ameriki poreski obveznik koji je silom prili
ka prinuen da isti brljotine to ih je D o Kasano ostavio za
sobom - to potpuno odsustvo realnosti verovatno i nije tako
zabavno, posebno ako se ima na um u injenica daje kom pani
ja A IG propala zbog toga to je imala 441 milijardu dolara
u kreditnim derivativima, kojima je spekidisala umesto da se
drala svog osnovnog posla osiguranja.
Kada dobitnici Nobelove nagrade za finansijsku eko
nom iju, najvie pozicionirani bankari, uglednici m eu di
rektorim a najveih fondova, elni ljudi prestinih koleda
i najpam etnije slavne linosti tako drastino pokau da ne
razumeju ta rade, kako onda m oem o da prihvatim o eko
nomske teorije koje poivaju iskljuivo na pretpostavci da
su ljudi p o tp u n o racionalni? Logian zakljuak glasi da mi
jednostavno nism o dovoljno pam etni da bismo stvari mogli
tek tako da prepustim o tritu.
Ali, ta nam dalje valja initi? D a li je uopte m oguno
razmiljati o regulisanju trita kad nism o ak ni toliko p a
m etni da m oem o da ga ostavimo da samo funkcionie ? O d
govor je potvrdan. Zapravo, nije samo to. Cesto se dogaa
da treba da uredim o neku oblast upravo zato to nism o d o
voljno pam etni. Sada emo videti zato.
229
Poslednji renesansni ovek

M nogo toga govori u prilog oceni po kojoj je H erbert Sajm on (Sim on), dobitnik Nobelove nagrade za ekonom iju
1978. godine, bio poslednji renesansni ovek na svetu. P o
eo je kao politikolog, da bi potom preao na prouavanje
dravne uprave i napisao knjigu Adm inistrative Behaviour
(Ponaanje administracije) danas ve klasino delo u toj obla
sti. O nda je objavio nekoliko radova iz fizike, pa je preao
na prouavanje ponaanja organizacionih sistema, poslovne
administracije, ekonomije, kognitivne psihologije i vetake
inteligencije. Ako uopte postoji ovek koji je shvatao kako
ljudi razmiljaju i kako se organizuju, bio je to Sajmon.
Sajmon je tvrdio da je naa racionalnost omeena. O n
nije verovao da smo m i potpuno iracionalni, iako je sam,
kao i m nogi drugi ekonom isti iz bihevioristike kole (kao i
m nogi kognitivni psiholozi) ubedljivo dokum entovao koli
ko m nogo iracionalnog ima u naem ponaanju.52 Sajmon je
tvrdio da m i pokuavamo da budem o racionalni, ali je naa
sposobnost da stvarno budem o racionalni ozbiljno ograni
ena. Svet je isuvie sloen, govorio je Sajmon, da bi ga
naa ograniena inteligencija m ogla u potpunosti spoznati.
To znai da se esto dogaa da glavna prepreka na koju na
ilazimo kada treba da donesem o neku ispravnu odluku nije
nedostatak informacija, ve naa ograniena sposobnost da
obradim o informacije koje posedujem o - izvrsna ilustraci
ja te teze moe se nai u injenici da toliko hvaljeni uspon
doba interneta nije, barem ako je suditi po haosu u kom e
se danas nalazimo, nim alo poboljao kvalitet naih odluka.
Drugaije reeno, svet obiluje nesigurnostima. N esigur
nost se ne ogleda samo u tom e to ne znam o tano ta e se
u budunosti dogaati. Kada je o nekim stvarima re, m oe
m o razum no da izraunam o verovatnou svakog m ogueg
230
Stvar br. 16
ishoda, iako ne m oem o ba sasvim pouzdano da predvidi

m o taan rezultat - to je ono to ekonom isti nazivaju ri
zik. Zaista, naa sposobnost da izraunam o rizik im anentan
m nogim aspektima ljudskog ivota - verovatnoa smrti, b o
lesti, poara, povrede, loe letine i tako dalje - predstavlja
sam temelj industrije osiguranja. M eutim , kada je re o
m nogim drugim aspektima naih ivota, ak ne znam o ni
sve mogue ishode, da ne govorimo o tom e da ne znam o ko
lika je verovatnoa svakog od tih ishoda, na ta su, izm eu
ostalog, ukazali pronicljivi ameriki ekonom ista Frenk N ajt
(Frank K night) i veliki britanski ekonom ista D on M ejnard
Kejns (John M aynard Keynes) poetkom 20. veka. N jih
dvojica su tvrdili da je u takvoj vrsti nesigurnosti nemogue
racionalno ponaanje na ijem navodnom postojanju poiva
najvei deo savremene ekonomije.
Najbolje objanjenje tog pojm a nesigurnosti ili, druga
ije reeno - sloenosti sveta - dao je neko od koga se to
nije oekivalo: D onald Ramsfeld, m inistar odbrane u prvoj
administraciji D orda V. Bua. N a jednoj konferenciji za
novinare povodom situacije u Avganistanu 2002. godine,
Ramsfeld je, izm eu ostalog, izgovorio i sledee: Posto
je poznate poznatosti. Postoje stvari za koje znamo da ih
znamo, znana znanja. Postoje stvari za koje znamo da ih ne
znamo. To znai da postoje stvari za koje sada znam o da ih
ne znamo. M eutim , postoje i nepoznate nepoznanice. P o
stoje, dakle, stvari za koje ne znamo da ih ne znamo. M islim
da iri koji je 2003. godine Ramsfeldu upravo za taj iskaz
dodelio priznanje za najrunije sroenu izjavu na engleskom
jeziku, uopte nije shvatio njen znaaj za nae razumevanje
ljudske racionalnosti.
Sta nam, onda, preostaje da radim o kada je svet toliko
sloen, a naa sposobnost da ga shvatimo toliko ograniena?
Sajmonov odgovor glasio je da m i hotim ino ograniavamo
231
2 3 stvari koje vam ne kau o kapitalizmu
svoju slobodu izbora da bismo smanjili obim i sloenost

problem a s kojim m oram o da se uhvatim o u kotac.
To zvui pom alo ezoterino, ali kada se udubite u ana
lizu, videete da je upravo to ono to m i sve vreme radimo.
Veina nas stvara nekakve navike, neku rutinu u ivotu da ne
bismo isuvie esto m orali da donosim o preveliki broj odlu
ka. O ptim alna koliina sna i optim alni jelovnik za doruak
svakodnevno se razlikuju, zavisno od trenutnog fizikog sta
nja i zadataka koji tog dana predstoje. Ipak, veina nas odlazi
u postelju manje-vie u isto vreme, budi se u isto vreme i jede
sline stvari za doruak svakog jutra, barem radnim danom .
Sajmonov omiljeni prim er iz koga se vidi da su nam p o
trebna neka pravila kako bismo mogli da izaemo na kraj s
tom svojom om eenom racionalnou bio je ah. Sa samo 32
figure i 64 ahovska polja, ah moe delovati kao relativno jed
nostavna igra, ali on, u sutini, podrazumeva ogrom nu kolii
nu prorauna. Ako spadate u ona hiperracionalna bia (to
je naziv koji im je Sajmon dao) koja uglavnom ive u standar
dnim ekonomskim prirunicima, vi ete, razume se, unapred
izraunati sve mogue poteze i proraunati kolika je njihova
verovatnoa, pre no to povuete svoj naredni potez. M eu
tim, kako istie Sajmon, poto u prosenoj partiji aha ima
IO120 (da, to u stvari znai 120 nula) m ogunosti, za takav ra
cionalan pristup potreban je m entalni kapacitet koji nijedno
ljudsko bie ne poseduje. I zaista, prouavajui ahovske ve
lemajstore, Sajmon je shvatio da oni koriste praktina pravila
(heuristiku) da bi se usredsredili na mali broj moguih poteza
da bi smanjili broj scenarija koje treba da analiziraju, ak i ako
to iskljuuje poteze koji bi mogli doneti bolje rezultate.
Ako je ah toliko komplikovan, onda moete samo da za
mislite koliko su komplikovane stvari u naoj privredi, koja
obuhvata milijarde ljudi i milione proizvoda. Zbog toga, na
isti onaj nain na koji pojedinci stvaraju odreene rutine u
232
Stvar br. 16
svojoj svakodnevici ili u partiji aha, kompanije koriste pro

izvodne rutine kojima pojednostavljuju svoje putanje za
traganje i pronalaenje odreenih opcija. O ne grade izvesne
strukture za donoenje odluka, utvruju formalna pravila i
konvencije koje automatski ograniavaju dijapazon m oguih
staza koje bi valjalo ispitati, ak i kada putevi koje na taj nain
iskljuuju mogu, u krajnjem ishodu, biti profitabilniji. M eu
tim, kompanije to ine zato to bi se inae udavile u m oru in
formacija i nikada nijednu odluku ne bi donele. Slino tome,
drutva stvaraju neformalna pravila kojima svesno ogrania
vaju ljudima slobodu izbora da oni ne bi morali neprestano da
prave neki novi izbor. Dakle, drutva donesu konvenciju po
kojoj treba stajati u redu da ljudi ne bi morali, na primer, ne
prestano da proraunavaju pa opet preraunavaju svoju tanu
poziciju na autobuskoj stanici na kojoj se nalazi gomila ljudi,
da bi bili sigurni da e se ugurati u sledei autobus.
N ije potrebno da vlada zn a bolje

Kad je tako, dobro, mislite vi, ali ta nam Sajmonova teorija
om eene racionalnosti stvarno m oe rei o regulisanju?
Ekonom isti zagovornici slobodnog trita protivili su se
i protive se vladinom regulisanju pozivajui se na (naizgled
razum no) obrazloenje da vlada nem a bolje znanje o p o sto
jeoj situaciji nego to ga imaju oni ije poteze vlada regulie.
Po definiciji, vlada ne moe niiju situaciju poznavati o n o
liko dobro koliko je poznaje dotini pojedinac ili dotina
kompanija. S obzirom na to, tvrde zagovornici slobodnog
trita, nije m oguno da vladini zvaninici m ogu poboljati
odluke koje donose sami akteri privrednog ivota.
M eutim , Sajmonova teorija pokazuje da regulacija e
sto dobro funkcionie, ne zbog toga to vlada nuno ima
233
2 3 stvari koje vam ne kau o kapitalizmu
blia saznanja od onih iji se postupci reguliu (m ada se i to

ponekad moe dogoditi -v id i Stvar br. 12), ve zbog toga
to se na taj nain ograniava sloenost aktivnosti, a to om o
guuje onim a iji se potezi reguliu da donose bolje odluke.
Finansijska kriza koja je potresla svet 2008. godine veoma
reito ilustruje tu tezu.
U vrem enu koje je neposredno prethodilo krizi, naa
sposobnost za donoenje ispravnih odluka bila je jednostav
no reeno potisnuta zato to se dopustilo da se stvari razvi
jaju na isuvie sloen nain, kroz razne novine u finansijskim
m ehanizm im a. Tako su nastali m nogi sloeni finansijski
instrum enti koje ak ni sami finansijski strunjaci nisu u
potpunosti razumeli, sem ako nisu spadali u njihovu najuu
specijalnost - ponekad ak ni onda (vidi Stvar br. 22). N aj
vie pozicionirani subjekti odluivanja u finansijskim insti
tucijam a sasvim sigurno nisu razumevali u potpunosti u ta
se pretvorilo njihovo poslovanje. R egulatorni organi takoe
nisu mogli u potpunosti da spoznaju ta se dogaa. Kao to
smo ve istakli, sada smo svedoci poplave priznanja kljunih
subjekata odluivanja, samo to neki od njih ta priznanja
daju dobrovoljno, a drugi p o d prinudom .
Ako elimo da izbegnemo sline finansijske krize, m ora
m o ozbiljno ograniiti slobodu delovanja na finansijskom
tritu. Finansijski instrum enti m oraju biti zabranjeni sem
ako do tanina ne razum em o nain njihovog funkcionisanja i posledice koje oni imaju po ostatak finansijskog sektora
i, to je vanije, po ostatak privrede. To e znaiti zabranu
m nogih sloenih finansijskih instrum enata ije fimkcionisanje, kako se pokazalo, daleko prevazilazi sposobnost poim a
nja, ak i navodnih eksperata.
M oda ete rei da je ovo moje stanovite isuvie ekstre
mno. M eutim, to je neto to sve vreme radim o s drugim p ro
izvodima - lekovima, automobilima, elektrinim ureajima i
234
Stvar br. 16
mnogim drugim stvarima. Kada neka farmaceutska kua ot

krije novi lek, na primer, ona ne moe odm ah da ga pusti u
prodaju. Dejstvo jednog leka i reakcija ljudskog organizma na
neki lek veoma su sloeni. Zato lek treba rigorozno testirati
pre no to moemo biti sigurni da ima dovoljno korisnih dejstava koja jasno preteu nad nuspojavama i omoguuju da se
taj novi lek pusti u prom et. Nem a onda nieg izuzetnog kada
predlaem da se ustanovi bezbednost fmansijskih proizvoda,
pre no to oni m ogu biti puteni u prom et.
Naa om eena racionalnost ne moe da izae na kraj sa
sloenou sveta sem ukoliko svesno ne ograniimo svoje iz
bore uspostavljanjem restriktivnih pravila, ime emo pojed
nostaviti okruenje s kojim m oram o da se nosimo. N isu nam,
dakle, pravila potrebna zato to vlada nuno bolje zna kako
stoje stvari. Pravila su nam potrebna zato to m oram o skro
m no priznati da imamo ograniene m entalne sposobnosti.
235
Stvar br. 17
Vie obrazovanja, samo po sebi,
nee uiniti zemlju bogatijom
ta vam kau?
Dobro obrazovana radna snaga apsolutno je neophodna za
privredni razvoj. Najbolji dokaz istinitosti te teze lei u kon
trastu izmeu ekonomskog uspeha istonoazijskih zemalja,
koje su uvene po svojim ostvarenjima na planu obrazova
nja, i privredne stagnacije zemalja podsaharske Afrike, koje
imaju najnie obrazovanje u svetu. Stavie, otkako je zabeleen uspon takozvane ekonomije znanja, u kojoj je upravo
znanje postalo glavni izvor bogatstva, obrazovanje, posebno
ono visoko, postalo je apsolutni klju prosperiteta.
A ta vam n e kau?
Zapanjujue je malo dokaza koji bi ukazivali na to da vie
obrazovanja znai vei nacionalni prosperitet. Najvei deo
znanja koje se stekne kroz obrazovanje u sutini nije znaaj
no za unapreenje proizvodnje, iako to svakako omoguuje
ljudima da vode ispunjeniji i nezavisniji ivot. Isto tako, po
greno je i zavodi na pogrean trag stanovite da je uspon
ekonomije znanja bitno poveao vanost obrazovanja. Pre
svega, valja rei da je sama zamisao o iznenadnoj pojavi eko
nomije znanja problematina, budui da je znanje oduvek
bilo glavno izvorite bogatstva. Pored toga, uz rastuu deindustrijalizaciju i mehanizaciju, zahtevi koji se postavljaju
u pogledu znanja verovatno su ak i smanjeni kada je re o
236
Stvar br. 17
veini radnih mesta u bogatim zemljama. ak i kad se radi
o visokom obrazovanju, koje bi trebalo da znai neto vie
u ekonomiji znanja, ne postoji jednostavan kauzalni odnos
izmeu obrazovanja i ekonomskog rasta. Ono to je stvarno
bitno za odreivanje nacionalnog prosperiteta nije obrazov
ni nivo pojedinaca ve sposobnost zemlje da organizuje po
jedince u preduzea koja e imati visoku produktivnost.
O brazovanje, obrazovanje, obrazovan je
Obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje - tako je bivi

britanski premijer Toni Bler rezimirao tri glavna politika
prioriteta svoje perspektivne vlade u predizbornoj kampanji
1997. godine, onoj koja je dovela nove laburiste na vlast
posle gotovo dve decenije koje su proveli amei u opoziciji.
Moemo se sporiti oko toga da li su novi laburisti, doavi
na vlast, sprovodili uspenu obrazovnu politiku, ali je sasvim
nesporno to da je ta parola savreno odrazila udesnu Blerovu sposobnost da u pravom trenutku kae pravu stvar (pre
nego to je izgubio glavu oko Iraka). Mnogi politiari pre
Blera govorili su o potrebi za boljim obrazovanjem i zalagali
se za bolje obrazovanje, ali je on progovorio u trenutku kada
je itav svet, uverivi se u rast ekonomije znanja od osamde
setih godina 20. veka nadalje, postao ubeen da je upravo u
obrazovanju klju privrednog procvata. Ako je bilo vano
za ekonomski uspeh u vreme teke industrije i fabrika s vi
sokim dimnjacima iz kojih kulja gusti crni dim, obrazovanje
je onda, ljudi su u sve veem broju bili uvereni u to, moralo
postati sve i svja u informatiko doba, kada glavni izvor bo
gatstva vie nisu miii nego mozak.
Taj argument na prvi pogled deluje krajnje logino. Obra
zovaniji ljudi su produktivniji - o tome svedoe vee plate

koje dobijaju svakog meseca. Prema tome, oito je stvar mate
matike logike to da e privreda koja ima vie obrazovanih lju
di svakako biti produktivnija. injenica da siromane zemlje
imaju manju rezervu obrazovanih ljudi - u argonu nekih
ekonomista to se naziva ljudskim kapitalom - takoe od
lino ilustruje tu tezu. Proseno trajanje kolovanja iznosi oko
devet godina u zemljama OECD, dok u podsaharskoj Africi
ne dosee ni tri godine. Isto tako, dobro su poznata izuzetno
blistava obrazovna ostvarenja istonoazijskih zemalja koje su
u ekonomiji postigle udo - kao to su Japan, Juna Koreja,
Tajvan, Hong Kong i Singapur. Njihova obrazovna ostvare
nja ne ogledaju se samo u kvantitativnim pokazateljima, kao
to su visoka stopa pismenosti ili visoka stopa upisa na razne
nivoe obrazovanja. Kvalitet njihovog obrazovanja je i sam ve
oma visok. Sve te zemlje su rangirane meu prvima kada je
re o meunarodno standardizovanim testovima, kao to su
Tendencije u meunarodnom prouavanju matematike i pri
rodnih nauka (TIM SS) za uenike etvrtog i osmog razreda,
kao i kada je re o Programu za meunarodnu ocenu ueni
ka (PIA test), koji meri sposobnost petnaestogodinjaka da
znanje iz matematike primenjuju na reavanje problema stvar
nog sveta. Treba li onda jo neto kazati ?
N e treba n am obrazovanje'
M a koliko da nam vanost obrazovanja za poveanje pro
duktivnosti jedne privrede deluje kao neto oko ega se ni
kako ne moemo sporiti, u sutini ima mnogo dokaza da to
opte uverenje poiva na prilino klimavim temeljima.
*
Aluzija na uvenu pesmu britanske grupe Pink Flojd Another
Brick in the W (Jo jedn a cigla u zidu) (prim.prev.).
238
Stvar br. 17
Analizirajmo prvo primer istonoazijskog privrednog
uda, zemalja u cijeni je razvoju obrazovanje, navodno, odi
gralo presudnu ulogu. Godine I960, stopa pismenosti na
Tajvanu iznosila je samo oko 54 posto, dok je na Filipini
ma bila 72 posto. Uprkos niem obrazovnom nivou, Tajvan
je u meuvremenu postigao jednu od najviih stopa rasta u
istoriji ljudskog roda, dok su Filipini prilino sporo i malo
napredovali. Godine 1960. imali su gotovo dvostruko vei
dohodak po stanovniku nego Tajvan (200 dolara naspram
122 dolara), dok je dananji dohodak po stanovniku na Taj
vanu oko 10 puta vei od filipinskog (18.000 dolara naspram
1.800 dolara). Iste godine, Koreja je imala stopu pismenosti
od 71 posto - uporedivo s filipinskom, ali i dalje u znatnom
zaostatku za Argentinom, koja je imala stopu pismenosti od
91 posto. Uprkos znatno nioj stopi pismenosti, Koreja je u
meuvremenu zabeleila neuporedivo bri rast od Argenti
ne. Dohodak po stanovniku u Koreji iznosio je 1960. jedva
neto vie od jedne petine argentinskog (82 dolara naspram
378 dolara). Danas je on trostruko vei od argentinskog
(oko 21.000 dolara naspram 7.000 dolara).
Oigledno je, dakle, da postoje i mnoge druge stvari,
pored obrazovanja, koje bitno odreuju rezultate privred
nog rasta zemlje. Meutim, svi navedeni primeri podrivaju
uvreeni m it o tome da je upravo obrazovanje bilo klju za
istonoazijsko privredno udo. Istonoazijske privrede nisu
imale neobino velika obrazovna ostvarenja na poetku svog
privrednog uda, dok su zemlje kao to su Filipini i Argenti
na postigle prilino slabe rezultate, uprkos tome to je njiho
vo stanovnitvo bilo vidno bolje obrazovano.
Na drugom kraju celog tog dijapazona stoji iskustvo podsaharske Afrike, koje takoe govori u prilog tezi da vee ula
ganje u obrazovanje ni u kom sluaju nije jemstvo boljih pri
vrednih rezultata. Izmeu 1980. i 2004. stopa pismenosti u
239

zemljama podsaharske Afrike bitno je poveana, skoivi sa
40 posto na 61 posto.53 Uprkos tolikom rastu, u tom periodu
je dohodak po stanovniku u regionu zapravo padao za 0,3 po
sto godinje. D aje obrazovanje zaista toliko vano za privred
ni razvoj, kao to veina nas veruje, neto takvo nikada ne bi
smelo da se dogodi.
Oigledan nedostatak pozitivnog dejstva obrazovanja na
rad nije vidljiv samo u ekstremnim sluajevima koje sam oda
brao - istonoj Aziji, na jednoj strani, i podsaharskoj Africi, na
drugoj strani. To je mnogo ira pojava. U lanku iz 2004. koji je
nebrojeno puta citiran, Kud se delo celokupno obrazovanje?,
Lent Priet (Lant Pritchett), ekonomista s Harvarda, koji je
dugo radio u Svetskoj banci, analizirao je podatke iz desetina
bogatih zemalja i zemalja u razvoju za period 1960-1987. i
sproveo je temeljitu analizu slinih studija da bi utvrdio da li
obrazovanje zaista pozitivno utie na rast.54 Njegov zakljuak
glasi da ima veoma malo dokaza koji bi mogli da potkrepe stav
po kome pojaano obrazovanje vodi u bri privredni rast.
N e znam m n ogo o istoriji, n e znam m n ogo o b iologiji *

Otkud tako malo dokaza u podrku teze koja deluje kao
neto to se samo po sebi podrazumeva - vie obrazovanja
treba da uini zemlju bogatijom? Da li se moda radi o tome
- da sasvim pojednostavimo stvari - da obrazovanje nije
onoliko vano za poveanje produktivnosti privrede koliko
se nama ini da jeste.
Na poetku valja rei da nisu svi vidovi obrazovanja ak
ni koncipirani tako da poveaju produktivnost. Ima mnogo
*
Aluzija na uvenu pesmu Sema Kuka (Sam CookeJ Wonderjul World
(Prekrasan svet) (prim. prev.).
240
Stvar br. 17
kolskih predmeta koji uopte, ak ni posredno, ne utiu na

produktivnost veine radnika - na primer knjievnost, istorija, filozofija i muzika (vidi Stvar br. 3). Sa strogo ekonomskog
stanovita, nastava iz tih predmeta samo je gubljenje vremena.
Decu poduavamo tim predmetima zato to verujemo da e
im oni obogatiti ivot i da e im omoguiti da postanu vrli
graani. ak i ako je to opravdanje za trokove obrazovanja
sve vie izloeno napadima u dobu u kome bi sve trebalo da
opravdava svoje postojanje sa stanovita doprinosa rastu pro
duktivnosti, to je i dalje veoma vaan - po mom uverenju, i
najvaniji - razlog da se ulae u obrazovanje.
Stavie, ak ni predmeti, kao to su matematika ili prirod
ne nauke, koji bi navodno trebalo da su vani za poveanje
produktivnosti, zapravo nisu znaajni za veinu radnika i,
uopte, za veinu zaposlenih - onima koji se bave investici
onim bankarstvom nije potrebna biologija niti je modnim
kreatorima potrebna matematika da bi bili dobri u svome
poslu. ak i kada su u pitanju oni poslovi za koje su odre
eni kolski predmeti bitni, najvei deo onoga to se naui
u koli, pa ak i na univerzitetu, esto nije neposredno zna
ajno za praktini posao. Na primer, veza izmeu onoga
to je o fizici nauio radnik u neposrednoj proizvodnji na
traci u fabrici automobila i njegove produktivnosti prilino
je tanka. Vanost egrtovanja i praktine obuke u mnogim
profesijama svedoi o ogranienom znaaju kolskog obra
zovanja za produktivnost rada. Tako, ak i oni delovi obra
zovanja koji su navodno orijentisani na produktivnost nisu
sutinski onoliko znaajni za poveanje produktivnosti ko
liko mislimo da jesu. Statistika analiza stanja u pojedinim
zemljama ne ukazuje na to da postoji odnos izmeu rezul
tata koje aci u jednoj zemlji postiu iz matematike i eko
nomskih pokazatelja te zemlje.55Dopustite da iznesem neke
sasvim konkretne primere. U matematikom delu TIM SS
241
za 2007. godinu, ameriki uenici etvrtog razreda nisu za

ostajali samo za decom iz istone Azije, koja su uvena po
tome da znaju matematiku, ve i za decom iz zemalja kao
to su Kazahstan, Letonija, Rusija i Litvanija.56 Deca u svim
ostalim bogatim evropskim privredama koja su uestvovala
na testu, sem Engleske i Holandije, postigla su loiji rezul
tat od amerike dece.57 Uenici osmog razreda iz Norveke,
najbogatije zemlje sveta (mereno prema dohotku po stanov
niku po trinom deviznom kursu (vidi Stvar br 10), zao
stajali su za svojim vrnjacima ne samo u drugim bogatim
zemljama ve i u znatno siromanijim zemljama, ukljuujui
Litvaniju, eku, Sloveniju, Jermeniju i Srbiju (zanimljivo
je da su sve te zemlje bive socijalistike drave).58 Uenici
osmog razreda iz Izraela, zemlje uvene po obrazovnim am
bicijama i entuzijazmu koji vlada za obrazovanje, kao i po
izvanrednim rezultatima u naunim istraivanjima, plasirali
su se iza Norveke, a ona je opet bila iza Bugarske. Slina
pria uoena je i na testovima iz prirodnih nauka.
A ekonom ija znanja ?

Uprkos tom prilino slabanom dosadanjem uticaju obra
zovanja na ekonomski rast, moda se pitate nije li se sve to
promenilo zahvaljujui nedavnom naglom usponu ekono
mije znanja. Moe se tvrditi da, s obzirom na to da ideje
danas postaju glavni izvor bogatstva, obrazovanje od sada
pa nadalje mora imati znatno vaniju ulogu u odreivanju
procvata zemlje.
Suoen s tom tezom, moram pre svega da ukaem na
to da ekonomija znanja ipak nije nikakva novina. Svi smo
oduvek iveli u jednoj takvoj ekonomiji, u tom smislu d aje
svaka zemlja bila bogata (ili siromana) zavisno od toga da
242
Stvar br. 17
li jeste (ili nije) vladala znanjem. Kina je u prvom milenijumu bila najbogatija zemlja sveta jer je posedovala tehnika
znanja koja drugi nisu imali - imala je papir, pokretnu tam
pariju, barut i kompas, da pomenem samo ona najuvenija
meu tim tehnikim dostignuima, ali to ni iz daleka nisu
jedini primeri njenog tadanjeg prednjaenja u odnosu na
ostale. Britanija je postala svetski ekonomski hegemon u 19.
veku zato to je prednjaila u tehnikim inovacijama. Kada
je Nemaka odmah posle Drugog svetskog rata postala si
romana onoliko koliko su siromani Peru i Meksiko, niko
nije sugerisao da bi je trebalo prekvalifikovati u kategoriju
zemalja u razvoju jer su ljudi znali da ona i dalje poseduje
tehnoloko, organizaciono i institucionalno znanje koje ju
je pre rata uinilo jednom od najmonijih industrijskih sila.
U tom smislu, vanost (ili nevanost) obrazovanja nije se u
poslednje vreme promenila.
Razume se, arsenal znanja koji oveanstvo kolektivno
poseduje danas je znatno vei nego to je to bilo nekad, ali
to ne znai da svaki ovek, pa ak ni veina ljudi, treba danas
da budu bolje obrazovani nego to su bili ljudi u prolosti. U
krajnjem sluaju, koliina znanja vezanog za produktivnost
koja je prosenom radniku potrebna zapravo je smanjena
za veinu poslova, posebno u bogatim zemljama. To moda
zvui apsurdno, pa u pokuati da objasnim.
Pre svega, valja rei da je, kako je neprestano rasla pro
duktivnost u neposrednoj proizvodnji, situacija danas
takva da procentualno vei udeo radne snage u bogatim
zemljama obavlja niskokvalifikovane servisne poslove za
koje nije potrebno naroito obrazovanje - slaganje robe
na rafove u supermarketima, peenje hamburgera u resto
ranima brze hrane i pospremanje kancelarija (vidi Stvari
br. 3. i 9). U meri u kojoj se procentualni udeo ljudi koji se
bave takvim poslovima poveava, zapravo nam je potrebna
243

sve manje, a ne sve vie obrazovana radna snaga, ako smo
zainteresovani samo za neposredno dejstvo obrazovanja na
produktivnost.
Stavie, zahvaljujui ekonomskom razvoju, doli smo u
situaciju da se vei deo arsenala znanja otelotvoruje u ma
inama. To znai da se produktivnost u celoj privredi po
veava uprkos tome to individualni radnici u manjoj meri
razumeju proizvodni proces u kome uestvuju nego to su
taj proizvodni proces razumele njihove kolege u prolosti.
Najupeatljiviji primer su trgovaki pomonici koji danas
u bogatim zemljama ak ne moraju da znaju ni da sabiraju
- to je vetina bez koje njihove kolege u prolosti sasvim
sigurno nisu mogle da opstanu - zato to sav taj posao
danas obavljaju fiskalne kase. Drugi primer predstavljaju
kovai: u siromanim zemljama, kovai sigurno znaju vie
o svojstvima m etala i o tome koje je svojstvo pogodno za
pravljenje koje alatljike nego to zna veina zaposlenih u
Bou ili Blek end Dekeru. Dobar prim er pruaju i maj
stori u malim radionicama za popravku elektronskih ure
aja u siromanim zemljama koji mogu da poprave neuporedivo vie stvari nego bilo koji individualni radnik u
Samsungu ili Soniju.
Veliki deo svega toga prouzrokovan je jednostavnom
injenicom da mehanizacija predstavlja najvaniji put ka
poveanju produktivnosti. Meutim, uticajna marksistika
kola miljenja tvrdi da kapitalisti smiljeno deprofesionalizuju svoje radnike, koristei gde god je to mogue mak
simalno mehanizovanu proizvodnju, ak i kada ona nije
najekonominija, da bi ti radnici bili lake smenjivi, pa ih
je, samim tim, mnogo lake kontrolisati.59 ta god da je taan uzrok procesa mehanizacije, njegova posledica je to da
je ekonomijama koje su tehnoloki razvijenije u sutini po
trebno manje obrazovanih ljudi.
244
Stvar br. 17
Svajcarski paradoks
Neko e sada moda tvrditi da, iako ekonomski razvoj ne
mora nuno zahtevati da prosean radnik bude obrazova
niji, ipak isti taj ekonomski razvoj zahteva da na kraju kra
jeva u zemlji bude vie obrazovanih ljudi. Konano, kako
sam ve istakao, sposobnost stvaranja produktivnijeg znanja
upravo je ono to jednu zemlju ini bogatijom od drugih. U
tom smislu bismo onda govorili o kvalitetu univerziteta, a
ne o kvalitetu osnovnih kola, kao iniocu koji bitno utie
na prosperitet jedne drave.
Meutim, ak i u ovo nae doba, koje se, navodno, po
kree znanjem, odnos izmeu visokog obrazovanja i prospe
riteta nije direktno proporcionalan. Tu je posebno upeat
ljiv primer Svajcarske. Re je o zemlji koja spada u jednu od
malog broja najbogatijih i najindustrijalizovanijih zemalja
sveta (vidi Stvari br. 9 i br. 10), ali je, u isti mah, to je zaista
iznenaujue, zemlja koja ima najmanji broj upisa - ubedljivo najmanji broj upisa - na univerzitet u elom bogatom
svetu; sve do poetka devedesetih godina 20. veka, procenat
vajcaraca odgovarajueg uzrasta koji se upiu na fakultetske
studije iznosio je samo jednu treinu proeka u drugim bo
gatim zemljama. Jo 1996. godine, stopa upisa na vajcarske
univerzitete bila je upola manja od prosene stope u zemlja
ma OECD (16 posto naspram 34 posto).60U meuvremenu
se ta stopa u Svajcarskoj znatno poveala, tako da je prema
podacima UNESCO-a, 2007. godine iznosila47 posto. Me
utim, procenat vajcaraca koji se upisuje na fakultet i dalje
je najnii meu svim bogatim zemljama i znatno zaostaje za
stopom koju moemo nai u veini zemalja s jakom mreom
univerziteta, kao to je Finska (94 posto), SAD (82 posto)
i Danska (80 posto). Zanimljivo je da je taj procenat upisa
na fakultet u Svajcarskoj znatno manji nego u veini mnogo
245
siromanijih privreda, kao to su Koreja (96 posto), Grka

(91 posto), Litvanija (76 posto) i Argentina (68 posto).
Kako je onda moguno da je Svajcarska ostala na vrhu
meunarodne produktivnosti uprkos tome to je njeno sta
novnitvo u znatno manjoj meri visokoobrazovano nego
ono u zemljama koje su joj glavna konkurencija, ali ne samo
u tim zemljama ve i u mnogim ekonomijama koje su znat
no Siromanije?
Jedno mogue objanjenje glasi da univerziteti u razli
itim zemljama imaju razliite kvalitete. Zato je, budui
da korejski i litvanski univerziteti po kvalitetu zaostaju za
vajcarskim, mogue da Svajcarska bude bogatija od Koreje
i Litvanije, uprkos tome to procenat Svajcaraca koji imaju
univerzitetsko obrazovanje znatno zaostaje za procentom
Korejaca ili Litvanaca. Meutim, taj argument gubi mnogo
na snazi ako bismo Svajcarsku uporedili s Finskom ili Sjedi
njenim Amerikim Dravama. Svakako ne moemo tvrditi
da su vajcarski univerziteti toliko bolji od finskih ili ameri
kih daje dovoljno da upola manje vajcaraca pohaa univer
zitet nego to je to u Finskoj ili Americi.
Glavno objanjenje za vajcarski paradoks treba traiti
u malom sadraju obrazovanja koji je direktno vezan za pro
duktivnost. Meutim, kada je re o visokom obrazovanju,
ta neproduktivna komponenta ne odnosi se u toj meri na
izuavanje predmeta koji e ljudima pomoi da steknu neku
linu ispunjenost i zadovoljstvo, da budu dobri graani i da
imaju jasan nacionalni identitet, kao to je to sa osnovnim i
srednjim obrazovanjem. Tu se radi o onome to ekonomisti
nazivaju funkcijom sortiranja.
Razume se, visoko obrazovanje omoguuje studentima da
steknu odreena znanja koja imaju veze s produktivnou,
ali ono ima jo jednu vanu funkciju, a to je da omogui da
se svakom pojedincu odredi mesto u hijerarhiji mogunosti
246
Stvar br, 17
zapoljavanja.61 U mnogim profesijama i mnogim vidovima

poslovanja za posao s vaniji opta inteligencija, disciplinovanost i sposobnost samoorganizovanja nego struno znanje,
zato to glavninu tog znanja moete i morate da steknete na
samom radnom mestu. Tako, ak i ako ste na univerzitetu ste
kli diplomu istoriara ili hemiara, to ne mora biti znaajno za
va rad perspektivnog menadera u nekoj osiguravajuoj kui
ili inovnika u ministarstvu saobraaja, ali sama injenica da
ste diplomirali na univerzitetu poruuje vaim potencijalnim
poslodavcima da ete verovatno biti pametniji, disciplinovaniji i bolje organizovan radnik od onih koji nisu stekli univer
zitetsku diplomu. Kada vas zaposle kao oveka s diplomom,
vai poslodavci vas onda zapoljavaju zbog tih optih odlika, a
ne zbog vaeg specijalistikog znanja, koje esto nema nikakav
znaaj za posao kojim ete se neposredno baviti.
Tu sad treba ukazati na jo neto: u poslednje vreme se sve
vie naglaava potreba za visokim obrazovanjem, pa se usled
toga stvorila nezdrava dinamika, tako da se insistira na viso
kom obrazovanju u mnogim zemljama visokog dohotka po
stanovniku ili vieg srednjeg dohotka po stanovniku koje sebi
mogu priutiti da proire mreu univerziteta (podaci koje smo
gore naveli ukazuju na to da ni Svajcarska nije bila imuna na tu
pojavu). Onda kada procenat ljudi koji se upisuju na univerzi
tet pree kritini prag, ljudi moraju da se upiu da bi stekli pri
stojan posao. Kada, recimo, pedeset posto stanovnitva poha
a univerzitet, onda sama injenica da ne upisujete univerzitet
znai da ste u donjoj polovini distribucije sposobnosti, to ba
nije najbolje polazite za potragu za poslom. Dakle, ljudi upi
suju univerzitetske studije potpuno svesni da e gubiti vreme
izuavajui stvari koje im nikada u poslu nee biti potrebne.
Kada svako eli da upie univerzitet, onda se i potranja za fa
kultetskim diplomama poveava, to onda dovodi do ponude
veeg broja mesta za studiranje, pa se jo vie poveava stopa
247
upisa na fakultet, a posledica svega toga je drastiniji pritisak

u smislu upisa na univerzitet. Vremenom to aktivira proces in
flacije fakultetske diplome. Sada kada svako ima fakultetsku
diplomu, morate da steknete diplomu mastera, ili ak moda
doktora da biste se na neki nain istakli, ak i ako nijedno od
tih akademskih zvanja nee doneti nikakav ozbiljan pomak na
planu vae produktivnosti u obavljanju bilo kog budueg posla
ili e doneti samo minimalan pomak.
S obzirom na to daje Svajcarska do sredine poslednje de
cenije 20. veka mogla da odri jednu od najviih stopa pro
duktivnosti u savremenom svetu uz procenat upisa na uni
verzitet koji nije prelazio od 10 do 15 posto, moemo rei
da su stope upisa na studije danas znatno vie nego to je to
stvarno potrebno. ak i ako prihvatimo tezu da su potrebe
za vetinama do te mere poveane zahvaljujui usponu eko
nomije znanja daje onih etrdeset i neto vie posto, koliko
se danas u Svajcarskoj upisuje na univerzitetske studije zaista
minimum (a ja u to ozbiljno sumnjam), to jo uvek znai
da barem polovina univerzitetskog obrazovanja u zemlja
ma kao to su SAD, Koreja i Finska biva protraeno u igri
sortiranja iji je rezultat uvek neutralan, jer je zbir jednak
nuli. Sistem visokog obrazovanja u tim zemljama postao je
nalik na pozorite u kome neki gledaoci odlue da ustanu
da bi bolje videli scenu, to onda primora one koji se nalaze
iza njih da i oni, eleli to ili ne, ustanu. Kada dovoljno ljudi
ustane, onda i svi ostali moraju da ustanu, to znai da vie
niko nema bolji pogled, ali je svima postalo neudobnije.
O brazovanje naspram p red u z etn itva

Ako osnovno obrazovanje nije jedino koje je bitno za odre
ivanje mogunosti prosperiteta jedne zemlje, ve je jednako
248
Stvar br. 17
vano i visoko obrazovanje, onda moramo ozbiljno preformulisati ulogu obrazovanja u naoj privredi.
Kada je re o bogatim zemljama, njihovu opsednutost vi
sokim obrazovanjem treba ukrotiti. Ta opsednutost je dove
la do nezdrave inflacije fakultetskih diploma i njena posledica su prekomerna ulaganja u visoko obrazovanje u mnogim
zemljama. Ne protivim se tome da zemlje iz drugih razloga
imaju visoku stopu upisa na univerzitetske studije - mogu
imati i svih sto procenata - ali pritom ne bi smele da se zava
ravaju kako e im sama ta injenica poveanog upisa doneti
bitno veu produktivnost.
Meutim, kada je re o zemljama u razvoju, potrebna je
jo drastinija promena ugla gledanja. One treba da proire
obrazovanje kako bi pripremile svoju omladinu za sadraj
niji ivot, ali to se tie poveanja produktivnosti, te zemlje
moraju da odu korak dalje od obrazovanja na individualnoj
osnovi i posvete veu panju izgradnji pravih institucija i or
ganizacija neophodnih za rast produktivnosti.
Ono po emu se bogate zemlje stvarno razlikuju od siro
manijih zemalja mnogo manje je to koliko su dobro obra
zovani njihovi individualni graani, a mnogo vie to koliko
su dobro njihovi graani organizovani u kolektivne entitete
koji se odlikuju visokom produktivnou - bilo da je re o
divovskim kompanijama, poput Boinga ili Folksvagena,
bilo da je re o manjim, a svetski poznatim preduzeima iz
Svajcarske i Italije (vidi Stvar br. 15). Razvoj takvih kom
panija treba da uiva podrku itavog niza institucija koje
podstiu ulaganja i prihvatanje rizika - trgovinski reim koji
titi i neguje preduzea u industrijama u povoju (vidi Stva
ri br. 7 i br. 12), finansijski sistem koji obezbeuje strpljivi
kapital neophodan za ulaganja u dugorono poveanje pro
duktivnosti (vidi Stvar br. 2), institucije koje pruaju drugu
priliku i kapitalistima (to znai dobar zakon o steaju) i
249
radnicima (valjanu dravu blagostanja) (vidi Stvar br. 21),

javne subvencije i regulaciju koja se odnosi na istraivanje i
razvoj i obuku (vidi Stvari br. 18 i br. 19) i tako dalje.
Obrazovanje je vredno, ali njegova glavna vrednost nije
u poveanju produktivnosti. Njegova glavna vrednost ogle
da se u njegovoj sposobnosti da nam pomogne da razvijemo
vlastiti potencijal i da ivimo ispunjeniji i nezavisniji ivot.
Ako proirimo obrazovanje u uverenju da e ono obogatiti
nae privrede, biemo gorko razoarani, jer je veza izmeu
obrazovanja i produktivnosti na nacionalnom nivou veoma
sloena i tanana. Nae preterano oduevljenje obrazovanjem
treba na neki nain ukrotiti i, naroito u zemljama u razvoju,
treba posvetiti znatno veu panju pitanju uspostavljanja i
unapreivanja proizvodnih preduzea i institucija koje tim
preduzeima pruaju podrku.
250
Stvar br. 18
Staje dobro za Deneral Motors ne mora
nuno biti dobro za SAD
ta vam kau?
Korporativni sektor je u samom srcu kapitalistikog sistema.
U korporativnom sektoru ostvaruje se proizvodnja, otvaraju
se radna mesta i otkrivaju se nove tehnologije. Bez energinog
korporativnog sektora nije mogu ekonomski dinamizam. Sa
mim tim, ono to je dobro za posao, dobro je i za nacionalnu
privredu. Posebno ako se ima na umu rastua meunarodna
konkurencija u globalizovanom svetu, zemlje koje oteavaju
otvaranje i zatvaranje preduzea ili primoravaju kompanije da
rade i ono to ne ele da rade gubice investicije i radna mesta,
da bi na kraju zaostale za drugima. Vlade moraju pruiti mak
simalno visok stepen slobode poslovanju.
A ta vam n e kau?
Uprkos vanosti sektora preduzea, ako bi se kompanijama
stvarno pruio maksimalno visok stepen slobode, to, na kra
ju, ak ni za njih same ne bi bilo dobro, da ne govorimo o
tome da ne bi bilo dobro za nacionalnu privredu. U sutini,
nisu svi propisi loi za poslovanje. Ponekad je u dugoronom
interesu samog poslovnog sektora da se ogranii sloboda in
dividualnih preduzea da ne bi unitila zajednike resurse
koji su svima njima potrebni, kao to su prirodna bogatstva
ili radna snaga. Propisi takoe mogu pomoi poslovanju
tako to e primorati preduzea da obave neke stvari koje su
251

za njih individualno moda skupe na kratak rok, ali zahva
ljujui kojima se, na dui rok, poveava kolektivna produk
tivnost - kao to je obavezna obuka i usavravanje radnika.
Na kraju krajeva, nije bitan kvantitet, nego kvalitet propisa
kojima se ureuje poslovanje.
Kako j e D etroit d ob io rat?

Obino se kae da je Detroit dobio Drugi svetski rat. Tano je da je Sovjetski Savez dao najvei broj rtava u ratu procenjuje se da je u Velikom otadbinskom ratu (kako se
u Rusiji zove Drugi svetski rat) izginulo vie od 25 miliona
sovjetskih graana, to je gotovo polovina ukupno pogi
nulih u elom svetu u tom ratu. Meutim, Sovjetski Savez
- a, razume se, ni Velika Britanija, ne bi izdrali nacistiku
ofanzivu da nije bilo oruja koje je stizalo iz onoga to je
Franklin Ruzvelt zvao arsenal demokratije, tj. iz Sjedinje
nih Amerikih Drava. Najvei deo tog oruja proizveden je
u detroitskim fabrikama vodeih proizvoaa automobila Deneral Motorsa, Forda i Krajslera - koje su zbog rata
promenile namenu proizvodnje i preorijentisale se na oruje
i vojnu opremu. Dakle, da nije bilo industrijske moi SAD,
koju predstavlja Detroit, nacisti bi zaposeli Evropu i barem
zapadni deo Sovjetskog Saveza, glasi ta pria.
Razume se, istorija nikada nije sied dogaaja koji glatko
proistiu jedan iz drugoga. Ono to je omoguilo rani uspeh
nacistike Nemake u ratu bila je sposobnost njene vojske da
se veoma brzo kree - to je uveni blickrig (Blitzkrieg ) iliti
munjeviti rat. A tako izvanrednu pokretljivost nemake voj
ske omoguio je visok stepen njene motorizovanosti, za koju
je najvei deo tehnolokih sredstava isporuivala upravo fa
brika Deneral Motors (preko svoje podrunice, fabrike
252
Stvar br. 18
Opel, kupljene 1929. godine). tavie, gomilaju se dokazi

koji svedoe da je, prkosei zakonima, Deneral Motors
sve vreme rata tajno odravao tu vezu sa Opelom, koji ne
samo da je proizvodio vojna vozila ve i vazduhoplove, nagazne mine i torpeda. Tako izgleda daje Deneral Motors
naoruavao obe strane u ratu i ostvarivao zaradu na tome.
ak se i meu detroitskom Velikom trojkom proizvo
aa automobila posebno isticao Deneral Motors. Pod
rukovodstvom Alfreda Sloana Mlaeg, koji se na elu kom
panije nalazio 35 godina (1923-1958), Deneral Motors
je krajem dvadesetih godina prestigao kompaniju Ford na
mestu najveeg amerikog proizvoaa automobila i postao
proizvoa za elu Ameriku, jer je, po Sloanovim recima,
proizvodio automobil za svaki dep i svaku namenu; nje
govi modeli automobila simbolizovali su neku vrstu lestvica drutvenog uspeha, to znai da je kupac mogao da poe
od evroleta, preko pontijaka, pa oldsmobila, do bjuika, da
bi na kraju, kada dosegne vrhunac, mogao sesti u kadilak.
Po zavretku Drugog svetskog rata, Deneral Motors nije
bio samo najvei proizvoa automobila u SAD ve je postao
najvea kompanija u zemlji (mereno prihodom koji ostvaru
je). Kompanija je postala do te mere vana, da su arlija Vilsona, dotadanjeg generalnog direktora Deneral Motorsa,
kada je u amerikom Kongresu 1953. godine sasluavan kao
kandidat za ministra odbrane SAD, kongresmeni pitali da li
vidi neki potencijalni sukob izmeu toga to je radio kao di
rektor kompanije i javne dunosti na koju pretenduje. On je
tada odgovorio - a taj odgovor je potom postao uven i vie
puta ponovljen - daje ono to je dobro za Sjedinjene Ameri
ke Drave dobro i za Deneral Motors, i obratno.
Naizgled je teko osporiti racionalnu potku tog argu
menta. Kljunu ulogu u kapitalistikoj privredi imaju kom
panije iz privatnog sektora kada je re o stvaranju bogatstva,
253

otvaranju radnih mesta i punjenju budeta. Ako dobro poslu
ju, onda i cela privreda dobro posluje. Posebno kada je preduzee o kome je re jedno od najveih i u tehnolokom smislu
najdinaminijih preduzea, kakav je Deneral Motors bio
pedesetih godina 20. veka, njegov uspeh ili neuspeh bitno se
odraava na ostatak privrede - na ostale kompanije koje ga
snabdevaju, na zaposlene u tim firmama, na proizvoae svih
onih artikala koje mogu da kupe zaposleni u toj divovskoj fir
mi, a njihov se broj meri stotinama hiljada i tako dalje. Prema
tome, nain na koji te divovske firme posluju izuzetno je va
an za ukupan prosperitet nacionalne privrede.
Naalost, kau zagovornici takvog naina miljenja, taj
oigledan argument nije bio iroko prihvaen u najveem
delu 20. veka. Shvatljivo je zato su komunistiki reimi bili
protiv privatnog sektora - na kraju krajeva, oni su verovali
da je privatna svojina izvor svih zala kapitalizma. Meutim,
izmeu Velike depresije i sedamdesetih godina 20. veka, pri
vatni biznis je posmatran sa sumnjiavou, ak i u veini
kapitalistikih privreda.
Na velika privatna preduzea, tako bar glasi pria, gleda
lo se kao na antidrutvene inioce koje bi valjalo obuzdati
zarad nekih drugih, navodno plemenitijih ciljeva, kao to
su pravda, socijalna harmonija, zatita slabih i nezatienih,
ak i nacionalna slava. Usled svega toga, uvedeni su komplikovani i glomazni sistemi izdavanja dozvola u uverenju da
upravo vlade treba da propisima urede koje firme ta rade u
interesu ire drutvene zajednice. U nekim zemljama, vlade
su ak podsticale preduzea da ulaze u segmente poslovanja
u koje nisu elele da uu, sve u ime nacionalnog razvoja (vidi
Stvari br. 7. i br 12). Velikim kompanijama je zabranjeno da
ulaze u one segmente trita u kojima ve ima dosta malih
kompanija, malih poljoprivrednih dobara i malih duana
i prodavnica na malo da bi se sauvao tradicionalni nain
254
Stvar br. 18
ivota i zatitio mali, prosean ovek od krupnog biznisa.

Uvedeni su muni propisi o radu u ime zatite prava rad
nika. U mnogim zemljama, prava potroaa su do te mere
proirena da su poela da nanose tetu poslovanju.
Svi ti propisi, tvrde komentatori koji se zalau za biznis
iznad svega, ne samo da su naneli tetu velikim kompanijama
ve su umanjili ukupnu veliinu kolaa koji je trebalo podeliti. Ograniavajui mogunosti kompanija da eksperimentiu
s novim nainima poslovanja i da ulaze u nove proizvodne
oblasti, ti propisi su usporili rast ukupne produktivnosti. Na
kraju je, meutim, sav besmisao te antiposlovne logike postao
isuvie oigledan, tvrde zagovornici te teze, pa su od sedamde
setih godina 20. veka zemlje irom sveta poele da shvataju da
je ono to je dobro za biznis dobro i za nacionalnu privredu,
a rezultat takve promene stava bilo je usvajanje proprivredne
sektorske politike. ak su i komunistike zemlje od devede
setih godina 20. veka odustale od ranijih pokuaja da ugue
privatni sektor. Zar zaista uopte treba dalje da se bavimo tim
pitanjem, kad je sve toliko oigledno?
K a k oje svem on i ipak p a o?

Pet decenija posle pomenute opaske g. Vilsona, u leto 2009,
kompanija Deneral Motors je bankrotirala. Uprkos svo
joj dobro poznatoj averziji prema dravnom vlasnitvu,
amerika vlada je preuzela kompaniju i, posle obimnog restrukturisanja, omoguila joj da pone da posluje kao novo
pravno lice. U elom tom postupku, amerike vlasti su po
troile toliki novac poreskih obveznika da od te svote zastaje
dah: 57,6 m ilijardi dolara.
Moe se tvrditi d aje to spaavanje bilo u amerikom na
cionalnom interesu. To to se dopustilo da jedna kompanija
255
veliine Deneral Motorsa i kompanija koja je tako pove

zana sa ostalim privrednim subjektima u Americi iznenadno
propadne moralo bi imati izuzetno veliki negativan uticaj na
radna mesta i ukupnu tranju (na primer, smanjila bi se po
tronja zbog velikog broja radnika Deneral Motorsa koji
bi izgubili posao, smanjila bi se tranja koju je Deneral
Motors dotad iskazivao za proizvodima svojih kooperanata
itd.), to bi sve jo pojaalo finansijsku krizu koja je ionako
u to doba potresala zemlju. Amerika vlada je odabrala ma
nje od dva zla, u ime poreskih obveznika. Ono to je u tom
trenutku bilo dobro za Deneral Motors jo uvek je bilo
dobro za SAD, makar u apsolutnom smislu to i nije tako
oigledno dobro.
To, meutim, ne znai da ne treba da se pitamo kako je
Deneral Motors uopte dospeo u takvu situaciju. Suoen
sa estokom konkurencijom koju je za njega u tom trenutku
predstavljao uvoz iz Nemake, Japana, a od ezdesetih godi
na 20. veka i Koreje, Deneral Motors nije odgovorio na
najprirodniji nain na koji je trebalo da odgovori, makar taj
nain nije lak - nije poeo da proizvodi bolje automobile od
onih koje je nudila konkurencija. Umesto toga, Deneral
Motors je pokuao da ide linijom manjeg otpora.
Prvo je optuio konkurenciju za damping i druge vi
dove loih poslovnih obiaja, pa je ubedio amerike vlasti da
uvedu uvozne kvote za uvoz stranih, prvenstveno japanskih,
automobila i da primoraju zemlje iz kojih potiu konku
rentske firme da otvore svoje trite. Onda je u poslednjoj
deceniji 20. veka, kad se pokazalo da ni sve te mere nisu do
voljne da zaustave njegov pad, Deneral Motors pokuao
da nadoknadi sve dotadanje neuspehe tako to je formirao
sopstveno finansijsko krilo GMAC {GeneralMotors Accep
tance Corporation ). G M AC je osnovan da bi sama kompani
ja finansirala kupce svojih vozila, ali je otila korak dalje od
256
Stvar br. 18
prostog finansiranja, pa je poela da sklapa i nezavisne finansijske poslove i obavlja odgovarajue transakcije. GMAC se
pokazao veoma uspenim - tako je, na primer, 2004. godine
80 posto ukupnog profita Deneral Motorsa poticalo od
te finansijske korporacije (vidi Stvar br. 22).62 Samo, to nije
moglo da prikrije postojanje osnovnog problema - kompa
nija vie nije bila u stanju da proizvodi dobre automobile
po konkurentnim cenama. Negde u isto vreme, kompanija
je pokuala da nae preicu u pogledu potrebe za investi
ranjem u razvoj bolje tehnologije time to je kupila manje
strane konkurente (kao to su vedski Saab i korejski Da
ewoo), ali taj potez ni iz daleka nije mogao da joj vrati staru
tehnoloku slavu i premo. Drugaije reeno, u poslednje
etiri decenije kompanija Deneral Motors je pokuala da
uini sve to je mogla ne bi li ublaila i umanjila svoj pad jedino to nije probala bilo je da pokua da pravi bolje auto
mobile jer joj je to izgledalo nekako previe komplikovano.
Oito je da su sve te odluke u trenutku kada su donoe
ne delovale kao najbolje odluke za Deneral Motors - na
kraju krajeva, sve one su omoguile kompaniji da preivi jo
koju deceniju sa to manje truda - ali one nisu bile dobre za
ostatak Sjedinjenih Drava. Ogroman ceh koji su ameriki
poreski obveznici na kraju morali da plate kroz paket za
spaavanje konani je dokaz te tvrdnje, ali su za sve vreme
tog silaznog puta Amerikanci, odnosno ostatak Amerike,
mogli bolje da prou da je Deneral Motors bio primoran
da investira u tehnologiju i maine potrebne za proizvodnju
boljih automobila, umesto to je lobirao za zatitu, kupovao
konkurenciju i pretvarao se u finansijsku kuu.
Sto je vanije, svi ti mnogobrojni potezi koji su omo
guili Deneral Motorsu da se u prvi mah izvue iz te
koa ulaui najmanji mogui trud nisu, kako se pokazalo,
na kraju bili dobri ni za samu tu kompaniju - sem ako u
257
potpunosti ne izjednaite kompaniju Deneral Motors s

njenom upravom i s grupom akonara koja se neprestano
menja. T i menaderi su dobijali apsurdno velike plate zato
to su obezbeivali veliki profit, a taj veliki profit su obezbeivali tako to nisu ulagali u rast produktivnosti ve su cedili ostale slabije aktere - svoje radnike, svoje snabdevae
i zaposlene u tim kooperantskim firmama. Kupili su utanje
i odobravanje akcionara time to su im ponudili dividende
i mogunost otkupa akcija po povlaenoj ceni u tolikim
razmerama da su u potpunosti ugrozili budunost kompa
nije. Akcionarima to nije smetalo, ak su mnogi meu njima
podsticali takvu praksu zato to su veinu njih inili nepo
stojani, kolebljivi akcionari koji ne haju za dugoronu bu
dunost tog ili bilo kog drugog preduzea, jer u trenu mogu
da prodaju jedne i kupe druge akcije (vidi Stvar br. 2).
Pria o kompaniji Deneral Motors donosi nam neke
vane, ali gorke pouke o potencijalnim sukobima izmeu
korporativnih i nacionalnih interesa - ono to je dobro za
neko preduzee, koliko god da je to preduzee vano, ne
mora biti dobro za zemlju. Stavie, time se dodatno osvetljavaju sukobi izmeu razliitih aktera koji ine jedno predu
zee - ono to je dobro za neke aktere u jednom preduzeu,
kao to su menaderi i kratkoroni akcionari, ne mora biti
dobro za druge, kao to su radnici i kooperanti. Na kraju
krajeva, to nas ui i da ono to je kratkorono dobro za jed
no preduzee ne mora biti na dui rok dobro za isto to pre
duzee - ono to je za kompaniju Deneral Motors dobro
danas ne mora biti dobro za Deneral Motors sutra.
Moda se neki itaoci, ak i meu onima koje je taj argu
ment ubedio i pridobio, ipak jo uvek pitaju da nisu SAD
samo izuzetak koji potvruje pravilo. Nedovoljna ureenost
trita propisima moda jeste problem u SAD, ali nije li preterana normiranost ipak problem u drugim zemljama?
258
Stvar br. 18
D vesta d eved est d ev et dozvola

Poetkom devedesetih godina 20. veka, poslovni asopis
koji u Hong Kongu izlazi na engleskom jeziku Far Istern
Ikonomik Rivju {Far Eastern Economic Review) objavio
je specijalni broj o Junoj Koreji. U jednom lanku asopis
je izrazio uenje zbog injenice da, uprkos tome to je za
otvaranje fabrike potrebno dobiti do 299 dozvola od 199
agencija, Juna Koreja belei rast od preko est posto - mereno po stanovniku - u prethodne tri decenije. Kako je to
moguno? Kako jedna zemlja s tako opresivnim regulatornim reimom moe da ostvaruje tako veliki rast?
Pre no to pokuamo da odgonetnemo tu zagonetku,
moram da naglasim da Koreja pre poslednje decenije 20.
veka nije bila jedina zemlja u kojoj su naizgled tvrdi i ogra
niavajui propisi koegzistirali s veoma ivom privredom.
Slina situacija postojala je u Japanu i na Tajvanu u godi
nama njihovog privrednog uda - izmeu pedesetih i
osamdesetih. Kineska privreda je bila veoma strogo uree
na propisima u poslednje tri decenije, kada je ostvarila brzi
rast. Nasuprot tome, u protekle tri decenije, mnoge zemlje
u razvoju u Latinskoj Americi i podsaharskoj Africi maksi
malno su deregulisale svoju privredu, odustajui od propisa
u nadi da e to stimulisati poslovne aktivnosti i ubrzati rast.
Meutim, zauujue je da su te zemlje od osamdesetih go
dina 20. veka naovamo rasle sporije nego tokom ezdesetih i
sedamdesetih godina, kada ih je, navodno, sputavala preve
lika koliina propisa (vidi Stvari br. 7 i br. 11).
Prvo objanjenje je u tome to, koliko god to izgledalo ud
no veini ljudi bez poslovnog iskustva, poslovni ljudi mogu da
dobiju tih 299 dozvola (neke e moda zaobii potkupljiva
njem, ako ih niko ne uhvati) ako ih na kraju eka mogunost
da zarade dovoljno novca. Dakle, u zemlji koja ostvaruje veliki
259
privredni rast i u kojoj se sve vreme gomilaju dobre poslovne

mogunosti, ak ni 299 dozvola koje treba ujuriti nee odvra
titi poslovne ljude od otvaranja novog preduzea. Nasuprot
tome, ako ih posle svih neprijatnosti oko dobijanja dozvola ne
eka realna perspektiva zarade solidnih para, onda im i samo
29 dozvola moe delovati kao preteko breme.
Sto je jo vanije, neke zemlje koje su uvele mnotvo propisa
u poslovnu sferu ipak postiu ekonomski dobre rezultate zato
to su mnogi od tih propisa u sutini korisni za poslovanje.
Ponekad propisi pomau preduzeima time to im se
ograniava mogunost bavljenja aktivnostima koje mogu na
kratak rok doneti veu zaradu, ali na kraju unitavaju zajed
nike resurse koji su svim preduzeima potrebni. Na primer,
ako se propisima uredi intenzitet gajenja ribe, to moe sma
njiti zaradu pojedinanih ribljih gazdinstava, ali e pomoi
celoj toj industrijskoj grani time to e se ouvati kvalitet vode
koju sva riblja gazdinstva moraju da koriste. Kao drugi primer
moemo navesti zapoljavanje dece koje moe biti u interesu
pojedinanih preduzea jer na taj nain mogu da snize tro
kove plata. Meutim, neogranieno korienje dejeg rada
dugorono e sniziti kvalitet radne snage jer e onemoguiti
normalan i zdrav fiziki i mentalni razvoj dece. U takvom slu
aju, propisi o zabrani detinjeg rada u sutini dugorono kori
ste celokupnom poslovnom sektoru. Evo jo jednog primera:
pojedinane banke mogu imati koristi od agresivnijeg kredi
tiranja. Meutim, kad sve one posegnu za istim sredstvom,
na kraju im se moe dogoditi da sve pretrpe tetu, budui da
takvo agresivno kreditiranje uveava anse za sistemski krah, u
ta smo se osvedoili u vreme globalne finansijske krize 2008.
godine. Prema tome, kada se ogranii poslovanje banaka, to
svima njima na dui rok moe biti od koristi, iako im na kra
tak rok ne donosi korist (vidi Stvar br. 22).
Nije re samo o tome da propisi kojima se ureuje poslo
vanje mogu pomoi preduzeima tako to e im onemoguiti
260
Stvar br. 18
podrivanje osnove dugorone odrivosti njihovog poslova

nja. Propisi ponekad mogu pomoi time to e primorati
preduzea da obave i neke poslove koji moda nisu u njiho
vom individualnom interesu, ali na dui rok uveavaju nji
hovu kolektivnu produktivnost. Na primer, preduzea esto
ne ulau dovoljno u obuku svojih zaposlenih. Razlog je u
tome to su zabrinuta da bi njihove obuene radnike mogla
da ukrade druga firma i tako besplatno iskoristi njihova ula
ganja u obuku zaposlenih. U takvoj situaciji, ako vlada uve
de obavezu obuke zaposlenih za sva preduzea, to stvarno
moe poboljati kvalitet radne snage, to je od koristi za sve
firme i elu privredu. Dobar primer je i uvoz tehnologije u
zemlje u razvoju: vlada moe pomoi poslovnom sektoru da
dugorono gledano postigne veu produktivnost tako to e
zabraniti uvoz preterano zastarelih stranih tehnologija. Da
nema takvog propisa, firma koja uveze veoma zastarelu stra
nu tehnologiju mogla bi, dodue, na krai rok podriti kon
kurenciju, ali bi na dui rok upala u tehnoloki orsokak.
Karl Marks je ogranienja koje vlade uvode na slobo
du poslovanja radi kolektivnih interesa kapitalistike klase
opisao kao postupanje vlade u ulozi centralnog komiteta
buroazije. Meutim ne morate biti marksista da biste videli da propisi kojima se ograniava sloboda individualnih
preduzea mogu biti u kolektivnom interesu celokupnog
poslovnog sektora, da i ne govorimo o celoj zemlji. Druga
ije reeno, postoje mnogi propisi koji su proprivredni, a ne
samo antiprivredni. Mnogi propisi pomau ouvanju zajed
nikog pula resursa koji dele sva preduzea, dok drugi propi
si takoe pomau poslovnom sektoru time to primoravaju
preduzea da obave zadatke koji, na dui rok, poveavaju ko
lektivnu produktivnost. Tek kad to shvatimo, moi emo da
razumemo da ono to je bitno nije apsolutna koliina propi
sa, ve su vani ciljevi i sadraj svakog od tih propisa.
261
Stvar br. 19
Uprkos propasti komunizma i dalje ivimo u
planskim privredama
ta vam kau?
Propast komunizma jasno je pokazala ogranienja eko
nomskog planiranja. U sloenim savremenim privredama
planiranje nije ni moguno ni poeljno. Tu sloenu savremenu privredu mogu odrati samo decentralizovane odluke
donete kroz mehanizme trinog delovanja, zasnovane na
neprekidnom traganju i pojedinaca i preduzea za unosnim
mogunostima. Treba konano da se oslobodimo iluzije o
tome da bilo ta moemo da planiramo u ovom sloenom
svetu neprestanih promena. to manje planiranja, to bolje.
A ta vam n e kau?
Kapitalistike privrede su u velikoj meri planske. Vlade u ka
pitalistikim privredama takoe se bave planiranjem, mada
je osnova na kojoj to ine neto ogranienija nego to je to u
komunistikom centralnom planiranju. Sve vlade finansiraju znatan deo ulaganja u istraivanje i razvoj i infrastruktu
ru. Veina vlada planira znatan deo privrede tako to planira
aktivnosti dravnih preduzea. Mnoge kapitalistike vlade
planiraju individualne industrijske sektore tako to utvru
ju sektorsku industrijsku politiku, ak i ukupnu nacionalnu
privredu kroz indikativno planiranje. Sto je vanije, moder
ne kapitalistike privrede sazdane su od velikih, hijerarhijski
organizovanih korporacija koje veoma detaljno planiraju
262
Stvar br. 19
sve svoje aktivnosti, prelazei pritom ak nacionalne grani

ce. Prema tome, ne postavlja se pitanje da li se planira ili ne
planira. Vano je samo da se planiraju prave stvari, i to na
pravim nivoima.
G ornja Volta s raketama

Mnoge zapadne diplomate su sedamdesetih godina 20. veka
nazivale Sovjetski Savez Gornjom Voltom s raketama. Stvar
no velika uvreda za Gornju Voltu (zemlja je 1984. promenila
ime u Burkina Faso), koja je bila na zlu glasu kao veiti simbol
siromane zemlje, ak i onda kada nije bila ni blizu dna svetske
lige siromanih. Meutim, taj nadimak je jezgrovito saeo sve
ono to je bilo ravo u sovjetskoj privredi.
Bila je to zemlja koja je mogla da poalje ljude u kosmos,
ali u kojoj se u isto vreme ekalo i u redu na osnovne pre
hrambene artikle, kao to su hieb i eer. Zemlji nije bilo
teko da napravi interkontinentalne balistike projektile i
nuklearne podmornice, ali nije mogla da proizvode pristo
jan TV prijemnik. Kau da je tokom osamdesetih godina
drugi po uestalosti uzrok poara u Moskvi bio - verovali ili
ne - eksplodiranje T V prijemnika. Vrhunski ruski naunici
bili su isto onoliko inventivni koliko i njihove kolege u kapi
talistikim zemljama, ali ostatak zemlje nekako nije uspevao
da zadovolji iste standarde. O emu se tu radilo?
U nastojanju da ostvari komunistiku viziju besklasnog
drutva zasnovanog na kolektivnoj svojini nad sredstvima
za proizvodnju (na primer mainama, fabrikim zgradama,
putevima) Sovjetski Savez i njegovi komunistiki saveznici
teih su punoj zaposlenosti i visokom stepenu jednakosti.
Budui da niko nije mogao da poseduje sredstva za proizvod
nju, praktino svim preduzeima upravljali su profesionalni
263
rukovodioci (postojali su, dodue, beznaajni izuzeci, kao

to su mali restorani i frizerski saloni), to je spreavalo po
javu preduzetnika-vizionara, poput Henrija Forda ili Bila
Gejtsa. S obzirom na politiku opredeljenost za punu rav
nopravnost, postojala su jasna ogranienja za to koliko jedan
rukovodilac moe da zaradi, koliko god da je on uspean u
svome poslu. To je znailo da je postojala samo ograniena
inicijativa za poslovne rukovodioce da pretvore naprednu
tehnologiju koju je sistem oigledno mogao da proizvede u
proizvode koje su potroai stvarno eleli. Politika pune za
poslenosti po svaku cenu znaila je da rukovodioci nisu mo
gli da upotrebe najjae oruje - pretnju otputanjem - da
bi disciplinovali radnike. To je samo doprinosilo aljkavom
radu i izostancima s posla; kada je pokuao da reformie
sovjetsku privredu, Gorbaov je esto govorio o problemu
discipline na radnom mestu.
Razume se, to nikako ne znai da niko u komunistikim
zemljama nije bio motivisan da vredno radi ili da dobro
vodi posao. ak ni u kapitalistikim zemljama ne radimo
samo za novac (vidi Stvar br. 5), ali su se komunistike ze
mlje, uz izvestan uspeh mnogo vie oslanjale na one manje
sebine aspekte ljudske prirode. Posebno je u ranim danima
komunizma bilo mnogo idealizma u vezi sa izgradnjom no
vog drutva. U Sovjetskom Savezu postojao je i snaan talas
patriotizma tokom Drugog svetskog rata i jedno krae vreme po zavretku tog rata. U svim komunistikim zemljama
bilo je mnogo predanih rukovodilaca i radnika koji su dobro
obavljali posao iz profesionalnih razloga i zbog samopotovanja. tavie, tokom ezdesetih godina, ideal egalitarizma
karakteristian za ranu fazu komunizma ustupio je mesto
realizmu, pa je plaanje po uinku postalo norma, ime je
ublaen (mada ne i potpuno otklonjen) problem podsticaja
i inicijative.
264
Stvar br. 19
Uprkos tome, sistem i dalje nije uspevao dobro da funkcionie zbog neefikasnosti sistema komunistikog centralnog
planiranja, koji je trebalo da predstavlja efikasniju alternati
vu trinom sistemu.
Komunistiko obrazloenje centralnog planiranja temelji
lo se na veoma zdravoj logici. Karl Marks i njegovi sledbenici
tvrdili su da je osnovni problem kapitalizma u protivrenosti izmeu drutvene prirode procesa proizvodnje i privatne
prirode vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju. Kako se
privreda razvija - odnosno, kako se, marksistikim jezikom
reeno, razvijaju proizvodne snage, tako se razvija i podela
rada meu preduzeima usled ega ona sve vie zavise jedna
od drugih - tj. pojaava se socijalna priroda proizvodnog pro
cesa. Meutim, uprkos rastuoj meuzavisnosti preduzea,
tvrdili su marksisti, vlasnitvo nad preduzeima vrsto ostaje
u privatnim rukama, usled ega nije moguno koordinisati
postupke tih nezavisnih preduzea. Razume se, promene cena
obezbeuju izvesnu post koordinaciju odluka preduzea,
ali su razmere te koordinacije ograniene i neravnotea iz
meu ponude i tranje koju uzrokuju takvi (nemarksistikim
jezikom reeno) propusti koordinacije akumulira se, izbija
jui u periodinim ekonomskim krizama. Tokom ekonomske
krize, glasi dalje argument, uludo se potroi velika koliina
dragocenih resursa. Mnogi neprodati proizvodi se bacaju,
maine koje su koriene za proizvodnju stvari koje se vie ne
trae odlaze u staro gvoe, a radnici koji su voljni i kadri da
rade otputaju se zato to vie nema tranje za onim to su oni
proizvodili. Sto se kapitalizam bude vie razvijao, prognozira
li su marksisti, ta sistematska protivrenost postajae sve vea i
obuhvatnija pa e, sledstveno tome, ekonomska kriza postaja
ti sve ea, dovodei na kraju do kolapsa celokupnog sistema.
Nasuprot tome, tvrdili su marksisti, u centralnom plani
ranju sva sredstva za proizvodnju nalaze se u svojini celog
265
drutva i usled toga aktivnosti meusobno zavisnih proi

zvodnih jedinica mogu biti koordinisane ex ante kroz jedin
stveni plan. Budui da se svaki potencijalni koordinacioni
propust ili greka reava i pre no to se dogodi, privreda ne
mora da prolazi kroz periodine krize da bi uravnoteila
ponudu i tranju. U zemljama u kojima postoji centralno
planiranje, privreda e proizvoditi samo ono to je tano
potrebno. Nee biti uludo protraenih resursa ni u jednom
trenutku, poto nee biti ekonomskih kriza. Tako e, kako
se tvrdilo, sistem centralnog planiranja daleko efikasnije
upravljati privredom nego to to ini trini sistem.
Tako je, barem, glasila teorija. Naalost, centralno pla
niranje se nije pokazalo dobrim u praksi. Glavni problem
ogledao se u sloenosti. Marksisti su moda bili u pravu kada
su govorili o tome da razvoj proizvodnih snaga, poveavaju
i meuzavisnost raznih segmenata kapitala, sve vie istie
potrebu za centralnim planiranjem. Meutim, oni nisu uoi
li da on istovremeno ini samu privredu mnogo sloenijom,
pa ona samim tim postaje mnogo komplikovaniji predmet
centralnog planiranja.
Centralno planiranje je dobro funkcionisalo kada su pro
izvodni ciljevi bili relativno jednostavni i jasni, o emu svedoi uspeh poetne sovjetske industrijalizacije, gd je glav
ni zadatak bio da se proizvede relativno mali broj kljunih
artikala u velikim koliinama (trebalo je, dakle, proizvesti
svega nekoliko vrsta elika, traktora, ita, krompira itd. ali
u velikoj koliini). Meutim, kako se privreda razvijala, tako
je bilo sve tee planirati na centralnom nivou, s obzirom na
sve vei broj (stvarnih i potencijalnih) raznovrsnih artikala.
Razume se, naporedo s privrednim razvojem rasla je i spo
sobnost planiranja, zahvaljujui poboljanjima u menader
skim vetinama, matematikoj tehnici planiranja i razvoju
kompjutera. Ipak, to poveanje sposobnosti planiranja nije
266
Stvar br 19
bilo toliko daje moglo da parira poveanju ukupne sloeno

sti privrede.
Jedno oigledno reenje sastojalo se u tome d aje trebalo
ograniiti dijapazon proizvoda, ali je to izazvalo veliko ne
zadovoljstvo potroaa. Stavie, ak i kada se smanjio asorti
man, privreda je i dalje bila isuvie sloena da bi mogla biti
planirana. Proizvodile su se mnoge nepotrebne stvari i one
su ostajale neprodate, dok je u isto vreme vladala nestaica
nekih drugih artikala, to je stvaralo one mune redove.
Otud ona cinina ala koja se mogla uti tokom osamdesetih
godina, kada je komunizam poeo da se uruava, sve nesposobniji da ispuni obeanja koja je dao: Mi se pravimo da
radimo, a oni se prave da nas plaaju.
Nije nikakvo udo da je centralno planiranje odbaeno
im su dotad vladajue komunistike partije zbaene s vlasti
irom sovjetskog bloka, posle pada Berlinskog zida. ak su i
zemlje koje su, kao to su Kina i Vijetnam, tvrdoglavo uvale
komunizam, postepeno odustale od centralnog planiranja,
mada je re o dravama koje jo dre izvestan stepen kontro
le nad privredom. Dakle, svi danas ivimo u trinim privre
dama (dobro, to ne vai za one koji ive u Severnoj Koreji ili
na Kubi). Planiranja vie nema. A da li je ba tako ?
P ostoji p la n ira n je i p la n ira n je

injenica da je komunizam nestao iz svih praktinih razlo
ga, ne znai daje i planiranje prestalo da postoji. Vlade u ka
pitalistikim zemljama takoe planiranju, mada ne na ona
ko sveobuhvatan nain kao to su to inili organi centralnog
dravnog plana u komunistikim zemljama.
ak i u kapitalistikoj privredi postoje situacije - na pri
mer, ratno stanje - u kojima je centralno planiranje efikasnije.
267
23 stvari koje vam n e kozu o kapitalizmu
Na primer, tokom Drugog svetskog rata, ekonomije vodeih

kapitalistikih sila koje su tada ratovale - SAD, UK i Nemake - bile su predmet centralnog planiranja, jedino to se to
nije tako rvalo.
Meutim, vanije od toga je to to su mnoge kapitalisti
ke zemlje uspeno koristile ono to se danas naziva indi
kativnim planiranjem. To je planiranje koje podrazumeva
da vlada u jednoj kapitalistikoj zemlji utvrdi izvesne iro
ko postavljene ciljeve za kljune ekonomske varijable (npr.
ulaganja u strateke industrijske grane, razvoj infrastrukture,
izvoz) i rade s privatnim sektorom, a ne protiv njega da bi se
ti ciljevi ostvarili. Za razliku od klasinog centralnog plani
ranja, tu postavljeni ciljevi nisu pravno obavezujui; zato se
i upotrebljava izraz indikativni. Meutim, vlada e dati sve
od sebe da se ti ciljevi ostvare tako to e mobilisati razne
argarepe (npr. subvencije, monopolistika prava) i mouge (npr. uticaj preko dravnih banaka) koje poseduje.
Francuska je ostvarila veliki uspeh u podsticanju investi
cija i tehnolokih inovacija kroz indikativno planiranje to
kom pedesetih i ezdesetih godina 20. veka, kada je prestigla
britansku privredu na mestu najrazvijenije industrijske sile u
Evropi. Ostale evropske zemlje, kao to su Finska, Norveka
i Austrija, takoe su uspeno koristile indikativno planiranje
ne bi li unapredile svoje privrede izmeu pedesetih i sedam
desetih godina prolog veka. Istonoazijske zemlje privred
nog uda, kao to su Japan, Koreja i Tajvan, takoe su kori
stile indikativno planiranje izmeu pedesetih i osamdesetih
godina. To, naravno, ne znai da su svi pokuaji indikativnog
planiranja bili uspeni; u Indiji, na primer, nisu urodili plo
dom. Ipak, svi evropski i istonoazijski primeri pokazuju da
su izvesni oblici planiranja spojivi s kapitalizmom i da mogu
ak veoma dobro podsticati razvoj kapitalizma.
tavie, ak i kada ne planiraju izriito celokupnu pri
vredu, pa ni u smislu indikativnog planiranja, vlade u veini
268
Stvar br. 19
kapitalistikih privreda prave planove i realizuju ih za neke

kljune aktivnosti, koje mogu imati implikacije za elu pri
vredu (vidi Stvar br. 12).
Veina kapitalistikih vlada planira i oblikuje budunost
nekih kljunih industrijskih grana kroz ono to nazivamo
sektorskom industrijskom politikom. Evropske i istonoazijske zemlje koje su se ukljuile u indikativno planiranje
takoe su vine kreiranju i sprovoenju aktivne sektorske in
dustrijske politike. ak i one zemlje koje se nisu uputale u
indikativno planiranje, kao to su vedska i Nemaka, bavile
su se sektorskom industrijskom politikom.
U veini kapitalistikih drava vlada je ta koja poseduje
znatan deo nacionalne privrede preko dravnih preduzea,
a esto i rukovodi tim preduzeima. Ta preduzea su esto
aktivna u kljunim infrastrukturnim sektorima (npr. eleznice, putevi, luke, aerodromi) ili se bave pruanjem kljuno
znaajnih usluga (npr. vodovod, elektrina energija, potan
ski saobraaj), ali to postoji i u neposrednoj proizvodnji i
finansijama (vie o dravnim preduzeima moe se nai u
poglavlju Eksploatacija oveka po oveku moje knjige Loi
Samariani). Udeo dravnih preduzea u nacionalnom pro
izvodu moe iznositi 20 i vie procenata, kao u Singapuru,
ili svega jedan posto, kao u SAD, ali je ukupni meunarodni
proek oko deset posto. Poto vlada planira aktivnosti dr
avnih preduzea, to znai da je znatan deo prosene kapi
talistike privrede podvrgnut direktnom planiranju. Ako
pritom uzmemo u obzir injenicu da je re o preduzeima
koja posluju u sektorima iji je uticaj na ostatak privrede
nesrazmerno veliki, videemo da je posredno dejstvo plani
ranja preko dravnih preduzea vee nego to .bi se moglo
zakljuiti ako bi se kao pokazatelj uzeo samo udeo tih pre
duzea u nacionalnom proizvodu.
tavie, u svim kapitalistikim privredama vlada planira
nacionalnu tehnoloku budunost time to finansira veliki
269
deo (od 20 do 50 procenata) istraivanja i razvoja. Zanimlji

vo je da su Sjedinjene Amerike Drave u tom pogledu jed
na od onih kapitalistikih privreda s najizraenijim planira
njem. Izmeu pedesetih i osamdesetih godina prolog veka,
udeo dravnog finansiranja ukupnih trokova istraivanja i
razvoja u Americi, koja je navodno zemlja potpuno slobod
nog trita, iznosio je, zavisno od godine, izmeu 47 i 65
procenata, dok je u Japanu i Koreji iznosio oko 20 posto, a
u nekoliko evropskih zemalja (npr. Belgiji, Finskoj, Nemakoj, vedskoj) iznosio je neto manje od 40 posto.63Taj udeo
se smanjuje od devedesetih godina prolog veka poto je finansiranje istraivanja i razvoja u vojsci smanjeno otkako je
okonan hladni rat. Meutim, uprkos tome, udeo vlasti u finansiranju istraivanja i razvoja u SAD jo uvek je vei nego
u mnogim drugim kapitalistikim privredama. Primetno je
da veinu industrijskih grana u kojima SAD prednjai na
meunarodnom tehnolokom planu ine upravo one indu
strije koje su dobijale i dobijaju najvea vladina finansijska
sredstva kroz vojne programe (npr. proizvodnja kompjute
ra, poluprovodnika, vazduhoplova) i zdravstveni projekti
(npr. farmaceutska industrija, biotehnologija).
Razume se, od osamdesetih godina 20. veka umanjen je
obim vladinog planiranja u veini kapitalistikih privreda,
dobrim delom i zbog uzleta protrine ideologije u tom
periodu. U veini zemalja odrekli su se indikativnog plani
ranja, ukljuujui one zemlje u kojima je ono bilo uspeno.
U mnogim, mada ne ba svim zemljama, privatizacija je
dovela do toga da se smanjuje udeo dravnih preduzea u
nacionalnom proizvodu i ulaganjima. Udeo vladinog finan
siranja ukupnih trokova istraivanja i razvoja takoe je pao
praktino u svim kapitalistikim zemljama, mada ne tako
mnogo u veini sluajeva. Meutim, sloiu se da, uprkos
relativnom opadanju vladinog planiranja u poslednje vreme,
270
Stvar br. 19
jo postoji ekstenzivno, i pritom rastue planiranje u kapita

listikim privredama. Zato to kaem?
P lanirati ili n e p la n ira ti - n ije p ita n je sa d

Pretpostavimo da u preduzee doe novi generalni direktor
i kae: Ja sam veliki zagovornik trinih snaga. U ovom sve
tu koji se brzo menja ne treba da imamo neku strogo utvre
nu strategiju, ve moramo odravati najveu moguu flek
sibilnost. Dakle, od sada svako ko radi u ovom preduzeu
upravljae se prema trinim cenama koje se stalno menjaju,
umesto da se dri nekog rigidnog plana. ta mislite ta bi se
dogodilo ? Da li bi zaposleni pozdravili direktora s vizijom
koja je tako primerena 21. veku? Da li bi akcionari aplaudi
rali njegovom trino orijentisanom pristupu i nagradili ga
poveanjem plate ?
Ne bi taj opstao ni nedelju dana. Ljudi bi kazali da on
jednostavno nema kvalitete potrebne za jednog direktora.
Optuili bi ga da nema onu stvar koju zovu vizija (kako
je to jednom formulisao Dord Bu Stariji). Najvii ruko
vodilac, odmah bi istakli, treba da bude voljan da oblikuje
budunost kompanije, a ne da je tek tako pusti da se dogaa
sama od sebe. Slepo praenje trinih signala nije dobar put
za rukovoenje nekim poslom, tvrdili bi dalje.
Ljudi bi oekivali da im novi generalni direktor kae
neto nalik na ovo: Evo, ovde se nae preduzee nalazi
danas. A evo gde ja elim da ga odvedem u roku od deset
godina. Da bismo stigli do te take, razviemo nove pogo
ne A, B i C, a zatvoriemo D i E. Naa erka-firma D bie
prodata. Zatvoriemo pomoni pogon E ovde, u emlji, ali
emo deo te proizvodnje moda prebaciti u Kinu. Da bismo
unapredili proizvodnju u pogonu A, izvriemo unakrsno
271
subvencionisanje iz profita koji ostvarimo u ostalim posto

jeim pogonima. Da bismo uvrstili svoje prisustvo u indu
strijskoj grani B, moramo da stupimo u strateko partnerstvo
s japanskom korporacijom Kaja, to e moda podrazumevati da moramo da im prepustimo neke svoje proizvode
po cenama ispod trinih. Da bismo proirili poslovanje u
industrijskoj grani C, moraemo da poveamo ulaganja u
istraivanje i razvoj u narednih pet godina. Sve to moda
znai da e kompanija, gledano kao celina, u doglednoj bu
dunosti beleiti gubitke. Ako je to tako, neka tako i bude.
To je, naime, cena koju moramo da platimo da bi potom na
stupila svetlija budunost. Drugaije reeno, od generalnog
direktora se oekuje da bude mukarac (ili ena) s planom .
U biznisu se planiraju aktivnosti - esto do poslednjeg
detalja. Zaista, Marks je upravo tu doao na ideju o cen
tralnom planiranju celokupne privrede. Kada je govorio o
planiranju, u stvarnom ivotu nije bilo vlade koja se bavila
planiranjem. U to vreme planirala su samo preduzea. Ono
to je Marks predvideo bilo je to da e racionalan planski
pristup kapitalistikih preduzea na kraju da se pokae supe
riornijim od rastrone anarhije trita, pa e na kraju upravo
taj pristup biti proiren na celokupnu privredu. Naravno, on
je estoko kritikovao planiranje unutar preduzea kao despotizam kapitalista, ali je verovao da e, kada privatna svoji
na bude ukinuta i kada kapitalisti kao klasa budu eliminisani, racionalni elementi tog despotizma moi da se izoluju i
iskoriste zarad opteg drutvenog dobra.
Kako se kapitalizam razvijao, tako su velike korporacije
postale dominantne u sve veem broju privrednih oblasti.
To znai da je, u sutini, proireno podruje kapitalistike
privrede koje je obuhvaeno planiranjem. Naveu sasvim
konkretan primer: danas se, zavisno odprocene, izmeu tre
ine i polovine meunarodne trgovine sastoji od transfera
272
Stvar br. 19
izmeu razliitih poslovnih jedinica u jednoj istoj transna

cionalnoj korporaciji.
Herbert Sajmon, dobitnik Nobelove nagrade za ekono
miju 1978, inae pionir u prouavanju organizacije poslo
vanja (vidi Stvar br. 16), veoma je slikovito prikazao stvari u
jednom od poslednjih lanaka koje je napisao, Organizaci
je i trita, 1991. Kad bi neki Marsovac, bez ikakvog pred
znanja, doao na Zemlju i posmatrao nau privredu, pisao
je Sajmon, mislite li da bi on zakljuio da Zemljani ive u
trinojprivredi*. Ne, glasio je Sajmonov odgovor, on bi go
tovo sigurno zakljuio da Zemljani ive u organizovanoj pri
vredi u tom smislu d aje glavnina privrednih aktivnosti koje
se na Zemlji obavljaju koordinisana unutar granica preduzea (organizacija), a ne preko trinih transakcija izmeu tih
preduzea. Ako bismo preduzea oznaili zelenom, a trita
crvenom bojom, tvrdio je Sajmon, Marsovci bi videli Veli
ke zelene povrine meusobno povezane crvenim nitima, a
ne mreu crvenih linija koje povezuju zelene take.64A mi
mislimo daje planiranje mrtvo.
Sajmon nije mnogo govorio o vladinom planiranju, ali
ako bismo dodali vladino planiranje u elu tu sliku, onda
bismo videli daje veina kapitalistikih privreda mnogo vie
isplanirana nego to taj primer s Marsovcem uopte sugerie.
Izmeu planiranja koje se odvija unutar korporacija i raznih
vrsta vladinog planiranja, moderne kapitalistike privrede
planirane su u veoma visokom stepenu. Iz tih zapaanja sledi
neto to je veoma zanimljivo: bogate zemlje su mnogo vie
planirane od siromanih zemalja, prvenstveno zahvaljujui
tome to su u njima rasprostranjenije velike korporacije koje
su esto i vidljivije (istina, esto su i manje vidljive zato to
koriste znatno suptilniji pristup) nego to je vidljiva vlada.
Ne postavlja se, dakle, pitanje treba li ili ne treba pla
nirati. Pitanje je samo koji su odgovarajui nivoi i oblici
273
planiranja primereni kojim vrstama aktivnosti. Predrasude

prema planiranju, mada jesu shvadjive s obzirom na nedo
statke i promaaje komunistikog centralnog planiranja,
dovode nas u situaciju da pogreno shvatimo pravu prirodu
moderne privrede u kojoj su vladina sektorska politika, kor
porativno planiranje i trini odnosi ivotno znaajni i svi
meu sobom stupaju u veoma sloenu interakciju. Bez tri
ta bismo zavrili optereeni svim neefikasnostima koje su
bile karakteristine za sovjetski sistem. Meutim, ako bismo
verovali da moemo da ivimo samo od slobodnog trita,
bilo bi isto kao kad bismo pomislili da moemo da ivimo
tako to emo jesti samo so, jer so ima presudni znaaj za na
opstanak.
274
Stvar br. 20
Moda nije fer pruiti svima jednake
.
mogunosti
Sta vam kau ?
Mnogi se uznemire na sam pomen neravnopravnosti. Meu
tim, postoje razliite vrste ravnopravnosti. Kada na isti nain
nagraujete sve ljude bez obzira na napore koje su uloili i
ostvarenja koja su postigli, onda oni darovitiji i vredniji vie
niim nisu podstaknuti da postiu dotadanje rezultate. To je
jednakost ishoda. Jednakost ishoda nije dobra ideja, o emu
svedoi i propast komunizma. Jednakost kojoj teimo treba
da bude jednakost mogunosti. Tako, to to student crne boje
koe nije mogao u vreme aparthejda u Junoj Africi da poha
a bolje, bele univerzitete, ak i ako je bio bolji student, nije
bilo samo nepravino ve i nedelotvorno u drutvenom smi
slu. Ljudima treba pruiti jednake mogunosti. Podjednako
je, meutim, nepravino i nedelotvorno kada se, uvoenjem
sistema pozitivne diskriminacije, na univerzitet upisuju i sla
biji studenti samo zato to im je koa crna ili to potiu iz siro
manih porodica. Kada unapred pokuavamo da izjednaimo
ishode, ne samo da pogreno usmeravamo pojedince ve i ka
njavamo one koji su najdarovitiji ili koji ulau najvie truda.
A sta vam n e kau ?

Jednakost mogunosti predstavlja polazite svakog pra
vinog drutva. To, meutim, samo po sebi nije dovoljno.
Razume se, pojedince treba nagraditi za bolje rezultate, ali
275
je pitanje da li se oni stvarno nadmeu u istim uslovima u

kojima deluju njihovi takmaci. Ako dete ne postie dobre
rezultate u koli zato to je gladno pa ne moe da se koncentrie na asu, ne moe se rei da to dete loe ui zato to
je sutinski manje sposobno. Pravina konkurencija moe se
postii samo onda kada se tom detetu da dovoljno hrane kod kue, kroz podrku porodinom budetu, i u koli, kroz
program besplatnih akih obroka. Ako nema bar izvesne
jednakosti ishoda (to jest, ako prihodi svih roditelja nisu
iznad odreenog minimuma, odnosno praga, tako da nijed
no dete ne dolazi gladno u kolu), onda jednake mogunosti
(tj. besplatno kolovanje) gube sutinski smisao.
Vei katolici o d p a p e?
U Latinskoj Americi esto moete uti da je neko vei ka
tolik od pape (mas Papista que elPapa). Time se oznaava
tendencija drutava na intelektualnoj periferiji da primenjuju doktrine - bile one verske, ekonomske ili socijalne - mno
go rigidnije nego to se te doktrine primenjuju u zemljama iz
kojih su ponikle.
Moji sunarodnici, Korejci, verovatno su svetski prvaci
u disciplini: kako biti vei katolik od pape (ne sasvim bu
kvalno, razume se, poto je svega oko deset posto njih kato
like veroispovesti). Koreja nije sasvim mala zemlja. Zdru
eno stanovnitvo Severne i June Koreje, koje je gotovo
itav milenijum do 1945. godine inilo jednu zemlju, danas
iznosi oko 70 m iliona ljudi. Meutim, oni ive usred zone
u kojoj se sudaraju interesi divova - Kine, Japana, Rusije i
SAD. Tako smo postali vrlo veti u prilagoavanju ideolo
giji nekog od tih velikih momaka i da u tom sprovoenju
ideologije budemo pravoverniji od njega. Dakle, ako je ta
2 76
Stvar br. 20
ideologija komunizam (gore, u Severnoj Koreji), onda smo

vei komunisti od Rusa. Kad je to bio dravni kapitalizam u
japanskom stilu (na jugu) izmeu ezdesetih i osamdesetih
godina 20. veka, onda smo u to vreme bili mnogo vei dr
avni kapitalisti nego to su to bili Japanci. Sada, kada smo
preli na kapitalizam u amerikom stilu, drimo predavanja
Amerikancima o vrednostima slobodne trgovine i pokua
vamo da ih postidimo tako to emo potpuno deregulisati
finansijsko trite i trite rada i sleva, i zdesna, i u centru.
Bilo je, dakle, potpuno prirodno to to smo sve do 19.
veka, kad smo se nalazili u kineskoj sferi uticaja, bili vei konfuijevd od samih Kineza. Za one koji u to nisu upueni, valja
rei da je konfuijanizam kulturni sistem zasnovan na uenju
Konfuija - to je opet latinizovano ime kineskog politikog
filozofa po imenu Kung Cu, koji je iveo u 5. veku pre Hrista.
Danas, poto su se uverili u ekonomski uspeh nekih konfiiijevskih zemalja, mnogi smatraju da je ta kultura posebno
pogodna za ekonomski razvoj; valja, meutim, rei da je to
bila tipina feudalna ideologija sve dok se nije prilagodila zahtevima modernog kapitalizma u drugoj polovini 20. veka.65
Poput veine drugih feudalnih ideologija, konfuija
nizam je propovedao rigidnu drutvenu hijerarhiju koja
je ograniavala mogunost izbora zaposlenja suavajui je
na okvire postavljene roenjem. To je spreavalo darovite
ljude iz niih kasta da napreduju na drutvenoj lestvici. U
konfuijanstvu postojala je vrlo jasna podela izmeu teaka
(koji su smatrani osnovom drutva) i drugih radnih slojeva
stanovnitva. Sinovi teaka mogli su da polau (istina neverovatno teke) ispite za dravnu slubu i da, ako poloe te
ispite, budu primljeni u redove vladajue klase, iako se to u
praksi veoma retko deavalo, dok sinovi zanatlija i trgovaca
nisu mogli ak ni da se prijave za te ispite, koliko god da su
pametni i daroviti bili.
277
Kao zemlja u kojoj je konfuijanizam nastao, Kina je ima

la dovoljno unutranje snage da zauzme pragmatiniji stav
prilikom tumaenja klasinih doktrina i na kraju je dopustila
sinovima trgovaca i zanadija da polau ispite za prijem u dr
avnu slubu. Koreja je, meutim, bila vei konfuijevac od
samog Konfuija, pa se vrsto drala samog slova doktrine i
odbijala je da angauje darovite ljude samo zbog toga to su
roeni od pogrenih roditelja. Tek poto smo se oslobodili
od japanske kolonijalne vlasti (1910-1945), tradicionalni kastinski sistem je u potpunosti ukinut i Koreja je postala zemlja
u kojoj ovek roenjem ne dobija tvrdo postavljeni plafon za
individualna ostvarenja (iako predrasude prema zanatlijama
- u modernim vremenima to su inenjeri - i trgovcima - u
modernim vremenima to su razni poslovni menaderi - nisu
bile iskorenjene jo narednih nekoliko decenija, sve dok sa
ekonomskim razvojem to nisu postale privlane profesije).
Oigledno je da feudalna Koreja nije bila jedina koja je
odbijala da prui mogunost jednakih ansi stanovnitvu.
U evropskim feudalnim drutvima funkcionisali su slini
sistemi, a u Indiji je kastinski sistem jo uvek na delu, makar
to bilo nezvanino. Ne moe se rei da su ljudima uskraiva
li jednake mogunosti samo po osnovu kastinskih podela.
Sve do Drugog svetskog rata veina drutava je odbijala da
dopusti mogunost da ene budu birane na javne funkcije;
u sutini, one jednostavno nisu priznavane kao politika
bia, i ak im nije priznavano birako pravo. Sve donedavno,
u mnogim zemljama stanovnitvu je po osnovu boje koe
ograniavan pristup obrazovanju i odreenim radnim mestima. Krajem 19. i poetkom 20. veka SAD su zabranjivale
useljavanje nepoeljnih rasa, posebno Azijaca. Juna Afri
ka je u vreme aparthejda imala odvojene univerzitete za belce, na jednoj, i za ostale (obojene i crnce), na drugoj strani;
ti drugi su bili veoma slabo finansirani.
278
Stvar br. 20
Prema tome, ne moe se rei da je proteklo mnogo vre

mena otkako je najvei deo sveta konano izaao iz stanja u
kome je ljudima bivalo zabranjeno da napreduju zbog pri
padnosti odreenoj rasi, polu ili kasti. Jednakost moguno
sti je neto to treba visoko ceniti.
Trita oslobaaju?
Mnoga formalna pravila koja ograniavaju jednakost mogu
nosti ukinuta su u poslednjih nekoliko generacija. To je naj
veim delom bilo uinjeno zahvaljujui politikim borbama
koje su vodili diskriminisani - tako su artisti traili opte
pravo glasa (za mukarce) u Velikoj Britaniji sredinom 19.
veka, pripadnici pokreta za graanska prava traili su prava za
crnce u SAD ezdesetih godina 20. veka, a borci protiv aparthejda u Junoj Africi u drugoj polovini 20. veka zahtevali su
ukidanje rasne diskriminacije; najnie kaste u Indiji i danas
vode borbu za svoja prava. Bez svih njih i bezbrojnih drugih
kampanja koje su vodile ene, pripadnici potlaenih rasa i naj
niih kasta, iveli bismo i dan danji u svetu u kome bi se ogra
niavanje ljudskih prava, zavisno od toga ko je ta izvukao na
lutriji roenja, smatralo potpuno prirodno.
U toj borbi protiv nejednakosti mogunosti trite je
bilo od velike pomoi. Onda kada samo efikasnost obezbeuje opstanak, kako vole da istaknu ekonomisti zagovornici
slobodnog trita, nema prostora ni za rasne ni za politi
ke predrasude koje bi mogle da ometu trine transakcije.
Milton Fridman je to sasvim plastino opisao u svom delu
Kapitalizam i sloboda-. Niko ko kupuje hieb ne zna da li je
penica od koje je brano napravljeno posejana rukama ne
kog komuniste ili republikanca... crnca ili belca. Upravo e
stoga, tvrdio je Fridman, trite konano odbaciti rasizam
279
ili ga barem u najveoj moguoj meri smanjiti zato to e

rasistiki poslodavci koji insistiraju na tome da zapoljavaju
samo belce bili potisnuti od onih koji angauju najdarovitije
ljude, bez obzira na njihovu rasnu pripadnost.
Tu tezu veoma ivo ilustruje injenica da je ak i ozlo
glaeni rasistiki reim aparthejda u Junoj Africi morao da
dodeli Japancima titulu Poasnih belaca. Nije, naime, po
stojala ni najmanja mogunost da japanski menaderi koji
su upravljali lokalnim junoafrikim pogonima Tojote i
Niana odu da ive u getima poput Soveta, a to su bila je
dina mesta u kojima su, prema zakonima aparthejda, mogli
da ive ljudi ija koa nije bela. Zato su beli suprematisti u
Junoj Africi morali da progutaju sopstveni ponos i da se
pretvaraju da su Japanci belci, kad su ve eleli da se vozikaju
unaokolo japanskim automobilima. Tolika je mo trita.
Ta mo trita da sve izjednai zaista je mnogo vea nego
to nam se na prvi pogled moe uiniti. To je izvrsno po
kazao i britanski pisac Alen Benet (Alan Bennett) u svojoj
drami History Boys (Deaci istorije), po kojoj je snimljen i
film: srednjokolci pripadnici ugroenih socijalnih grupa
pokazuju da im nedostaje intelektualna i drutvena samouverenost, pa im je zato tee da se upiu na elitne univerzitete
- kao i da kasnije dobiju bolje plaene poslove. Oigledno je
da univerziteti ne moraju onoliko brzo da odgovore na pri
tiske trita koliko moraju preduzea. Meutim, ako bi neki
univerzitet dosledno diskriminisao pripadnike etnikih
manjina ili decu poteklu iz radnike klase i upisivao samo
studente besprekornog porekla uprkos tome to nisu tako
daroviti, potencijalni poslodavci bi se na kraju radije opredeljivali za mlade koji diplomiraju na univerzitetima koji nisu
rasistiki. Zato bi taj uskogrudi univerzitet morao, pre ili
kasnije, da se odrekne svojih predrasuda ako bi eleo bolje
studente u svojim redovima.
280
Stvar br. 20
S obzirom na sve navedeno, teko je odoleti iskuenju da

se tvrdi kako e, onog trenutka kada obezbedite jednakost
mogunosti, bez ikakve diskriminacije sem one po zaslu
gama, trite otkloniti sve zaostale predrasude zahvaljujui
delovanju mehanizma konkurencije. Meutim, to je samo
poetak. Mora se uraditi jo mnogo toga da bi se izgradilo
istinski pravino drutvo.
K ra j a parthejda i kapucine d ru tvo

Iako jo uvek ima previe ljudi s predrasudama prema odre
enim rasama, siromanima, niim kastama ili enama,
malo ko e se danas usuditi da se otvoreno usprotivi naelu
jednakosti mogunosti. Meutim, dalje od te take milje
nja se znatno razlikuju. Neki tvrde da na jednakosti vie ne
treba insistirati od trenutka kad se postigne jednakost mo
gunosti: dalje neka svako gura sam, pa dokle stigne i kakav
ishod postigne. Drugi, u koje i sam spadam, veruju da nije
dovoljno da postoji samo formalna jednakost mogunosti.
Ekonomisti zagovornici slobodnog trita upozoravaju
da, ako pokuavamo da izjednaimo ishode ljudskih postu
paka a ne samo njihovu mogunost da preduzmu odreene
radnje, moe nastati samo to da ljudi vie nee biti niim
podstaknuti da vredno rade i uvode novine u svoj posao. Da
li biste vredno radili ako biste znali da ete, ta god i kako
god da radite, biti plaeni isto onoliko koliko i ovek s vae
leve ili desne strane koji oljari na poslu? Zar nisu upravo
zbog toga propale poljoprivredne zadruge pod Mao Cedungom? Ako nesrazmerno oporezujete bogate i taj novac
koristite za finansiranje drave blagostanja, zar bogati onda
nee izgubiti podsticaj da i dalje stiu bogatstvo, dok e si
romani izgubiti podsticaj da rade, jer im je, bez obzira na to
281
23 stvari koje vam n e kau o kapitalizmi
da li rade ili lenare, zajemen minimalni ivotni standard

(vidi Stvar br. 21 ) ? Na taj nain, tvrde dalje zagovornici slo
bodnog trita, svako poinje da ivi loije ve zbog samog
pokuaja da se umanji nejednakost ishoda (vidi Stvar br. 13)i
Nema spora da prekomerni pokuaji da se izjednae is
hodi - recimo, maoistika zadruga, gde nije postojala nika
kva sutinska veza izmeu truda koji je neka osoba ulagala i
nagrade koju je za to dobijala - mogu imati samo negativan
uticaj na napore koje ljudi ulau u svoj rad. Sem toga, to je
i nepravino. Meutim, verujem da je izvestan stepen izjed
naavanja ishoda potreban ako elimo da izgradimo istinski
pravino drutvo.
Bitno je da ljudi, kako bi imali koristi od jednakih mo
gunosti koje su im pruene, treba da imaju sposobnost da
te mogunosti iskoriste. Nema nikakve koristi od toga to
junoafriki crnci danas imaju iste mogunosti kao i belci da
dobiju visokoplaen posao ako nemaju obrazovanje koje im
je neophodno da bi se kvalifikovali za takve poslove. Nema
nikakve koristi ni od toga to crnci danas mogu da se upiu
na bolje univerzitete (one koji su nekada primali samo belce) ako i dalje moraju da pohaaju loe fmansirane kole u
kojima predaju nedovoljno kvalifikovani nastavnici, meu
kojima ima i onih koji su i sami polupismeni.
Za veinu crnake dece u Junoj Africi novosteena jed
nakost mogunosti u pogledu upisa na dobre univerzitete
nikako ne znai da oni stvarno mogu da pohaaju te uni
verzitete. Njihove kole su i dalje veoma siromane i loe
voene. Ne moe se rei da su njihovi nedovoljno kvalifiko
vani nastavnici iznenadno postali struni i obrazovani kada
je ukinut aparthejd. Njihovi roditelji su i dalje nezaposleni
(ak je i zvanina stopa nezaposlenosti procenjena na 2 6-28
posto, to ni izdaleka ne odraava svu teinu realnog stanja
nezaposlenosti u jednoj zemlji u razvoju, jo uvek jedna od
282
Stvar br. 20
najviih u svem). Za njih je pravo upisa na neki bolji univer

zitet mrtvo slovo na papiru. Zbog toga se postaparthejdska
Juna Afrika pretvorila u ono to neki Junoafrikanci danas
nazivaju kapuino drutvom. Na dnu i u sredini imate
smeu masu, iznad koje se nalazi tanak sloj bele pene, popr
skan na vrhu s malo kakaoa.
E sad, ekonomisti zagovornici slobodnog trita kazae
vam da oni koji nemaju obrazovanje, reenost i preduzetniku energiju da iskoriste trine mogunosti ne mogu da kri
ve nikog drugog do same sebe. Zato bi ljudi koji su vredno
radili i, uprkos svemu, stekli univerzitetsku diplomu bili na
graeni potpuno jednako koliko bi bio nagraen neko istog
siromanog porekla ko ue u svet sitnih kraa i deparenja?
Ta teza je ispravna. Ne moemo objasniti neije rezulta
te samo okruenjem u kome je odrastao; to ne treba ni da
pokuavamo. ovek snosi odgovornost za to ta na kraju na
pravi od svog ivota.
Meutim, iako je ispravna, ta teza predstavlja samo jedan
deo prie. ovek se ne raa u vakuumu. Drutvenoekonomsko okruenje u kome ovek ivi ozbiljno ograniava njego
ve mogunosti. Ograniava ak i ono to ovek eli da uradi.
Vae okruenje vas moe naterati da odustanete od nekih
stvari ak i pre no to ste se u njima oprobali. Na primer,
mnoga deca britanske radnike klase koja su inae darovita
za uenje ak i ne pokuavaju da se upiu na univerzitete jer
univerziteti nisu za njih. Taj stav se sporo menja, ali se jo
uvek seam jednog dokumentarca BBC-ja s kraja osamde
setih godina 20. veka u kome su stari rudar i njegova ena
kritikovali jednog od svojih sinova koji se upisao na univer
zitet i postao nastavnik; otac i majka su za njega govorili da
je klasni izdajnik.
Iako je suludo za sve optuiti drutvenoekonomsko
okruenje, podjednako je neprihvatljivo verovati da ljudi
283
23 stvari koje vam n e kaiu o kapitalizmu
mogu sve da postignu samo ako istinski veruju u sebe i u

dovoljnoj se meri trude, kao to pokuavaju da nas ubede
holivudski filmovi. Jednakost mogunosti je besmislena ako
ljudi ne mogu da je iskoriste.
u dn ovati slu aj A lehandra Toleda

Danas nema nijedne zemlje koja smiljeno spreava siroma
nu decu da pohaaju kolu, ali mnoga deca u siromanim
zemljama ne mogu da pohaaju kolu jer nemaju novca za
plaanje nastave. tavie, ak i u zemljama u kojima postoji
besplatno obrazovanje, siromana deca postiu loije rezul
tate u koli, bez obzira na to kakve su im uroene mogu
nosti. Neka od njih gladuju kod kue i preskau obroke u
koli. Zbog toga nisu u stanju da se koncentriu, i zbog toga
imaju loije ocene. U posebno tekim sluajevima, deava se
da usled nedostatka hrane u najranijem uzrastu biva zaustav
ljen intelektualni razvoj. Ta deca ee obolevaju, zbog ega
opet ee izostaju iz kole. Ako su im roditelji nepismeni i/
ili moraju veoma mnogo vremena da provode na poslu, deci
nee imati ko da pomogne oko domaih zadataka, dok e
deci iz srednje klase pomagati roditelji, a bogatoj deci mo
da i nastavnici koji im dre privatne asove. Uz pomo ili
bez nje, siromana deca moda nemaju ni dovoljno vremena
za domae zadatke, ako moraju da vode rauna o mlaoj bra
i i sestrama ili da uvaju stoku koju porodica gaji.
Ako se sve to ima na umu, u onoj meri u kojoj prihvatamo
da ne moemo kanjavati decu zbog toga to su im roditelji
siromani, trebalo bi i da uinimo neto kako bi svoj deci bila
obezbeena bar minimalna koliina hrane, osnovna zdrav
stvena zatita i pomo u izradi domaih zadataka. Najvei deo
toga moe se obezbediti kroz socijalnu politiku, to se i ini u
284
Stvar br. 20
mnogim zemljama - besplatni obroci u koli, redovna vakcinacija, sistematski pregledi i izvesna pomo u izradi domaih
zadataka koju odmah posle nastave pruaju uitelji i nastavni
ci koje angauje kola. Meutim, poneto od toga treba obezbediti i kod kue. kole ne mogu sve da prue.
To znai da mora postojati barem minimalna jednakost
ishoda u smislu roditeljskih prihoda, ako elimo da siroma
na deca imaju bar priblino jednake mogunosti. Bez toga
ni besplatno kolovanje, besplatni obroci u koli, besplatna
vakcinacija i tako dalje ne mogu pruiti stvarnu jednakost
mogunosti za decu.
ak i u odraslom ivotu mora postojati izvesna jednakost
ishoda. Dobro je poznato da je oveku koji je dugo nezapo
slen izuzetno teko da se vrati na trite rada. Meutim, to
d ali e neko ostati ili nee ostati bez posla ne zavisi iskljuivo
od toga koliko to lice vredi. Na primer, mnogi ljudi osta
nu bez posla zato to su se svojevremeno zaposlili u nekoj
industrijskoj grani koja je, kad su oni poinjali da rade, delovala perspektivno, ali je u meuvremenu teko pogoena
iznenadnim rastom strane konkurencije. Malo je amerikih
radnika u elianama ili britanskih brodograditelja koji su
se zaposlili ezdesetih godina 20. veka moglo da pretpostavi
da e ve poetkom devedesetih godina industrijske grane u
kojima oni rade potpuno potonuti pod naletom japanske i
korejske konkurencije. Zar je stvarno pravino to su ti ljudi
bili prinueni toliko mnogo i nesrazmerno da trpe i da budu
baeni na smedite istorije ?
Razume se, na idealizovanom slobodnom tritu to ne
bi trebalo da predstavlja problem, jer bi ameriki metalurzi
i britanski brodograditelji mogli da nau poslove u nekim
drugim industrijskim granama koje upravo doivljavaju
procvat. Ali, koliko mnogo nekadanjih amerikih meta
lurga poznajete koji su u meuvremenu postali strunjaci za
285
kompjutere ili koliko poznajete britanskih brodograditelja

koji su se prekvalifikovali za investicione bankare? Takve
transformacije su krajnje retke, ako ih uopte ima.
Ravnopravniji pristup bio bi onaj koji bi omoguio ot
putenim radnicima da ponu da grade novu karijeru za
hvaljujui pristojnoj naknadi za nezaposlene, besplatnom
zdravstvenom osiguranju u vreme nezaposlenosti, progra
mima prekvalifikacije i pomoi u traganju za novim radnim
mestom, to je sve veoma dobro organizovano u skandinav
skim zemljama. Kao to se moe videti i na drugim stranica
ma ove knjige (vidi Stvar. br. 21) takav pristup bi mogao da
bude produktivniji za privredu u celini.
Da, u teoriji, mali ista cipela iz siromanog grada u
unutranjosti Perua moe da ode na univerzitet Stenford i
tamo doktorira, kao to je to uradio bivi peruanski predsednik Alehandro Toledo (Alejandro), ali na jednog Toleda
dolaze milioni peruanske dece koja nisu mogla da upiu ni
srednju kolu. Razume se, moemo tvrditi da su svi ti m ilio
ni siromanih peruanskih klinaca lenuge i nikogovii, jer je
Alehandro Toledo dokazao da su mogli da odu na Stenford,
samo da su se dovoljno trudili. Ipak, mislim daje mnogo verovatnije da je Alehandro Toledo izuzetak. Bez neke jedna
kosti ishoda (ili jednakosti roditeljskih prihoda), siromani
ljudi ne mogu u potpunosti da iskoriste jednakost mogu
nosti.
I zaista, ako na meunarodnom planu uporedimo soci
jalnu pokretljivost, videemo da to poreenje potkreplju
je ovakav nain razmiljanja. Prema jednoj veoma palji
vo sprovedenoj studiji grupe istraivaa u Skandinaviji i u
Velikoj Britaniji, skandinavske zemlje imaju znatno veu
drutvenu pokretljivost nego to je ima Velika Britanija, a
ona opet ima veu drutvenu pokredjivost od SAD.66 Nije
nimalo sluajno da je drutvena pokretljivost utoliko vea
286
Stvar br. 20
ukoliko je drava blagostanja jaa. Posebno kada je re o

Sjedinjenim Amerikim Dravama, injenica da se niska
ukupna drutvena mobilnost uglavnom izraava kroz nisku
drutvenu mobilnost na samom dnu ukazuje na to da najsi
romaniju decu upravo to to nema osnovnog zajemenog
dohotka spreava da iskoriste jednakost mogunosti.
Prekomerno izjednaavanje ishoda je tetno, mada se,
naravno, moe raspravljati o tome koliko je stvarno preko
merno. Ipak, sama po sebi jednakost mogunosti nije do
voljna. Ako ne stvorimo okruenje u kome e svakome biti
zajamen odreen minimum mogunosti kroz neke vrste
zajemenog minimalnog dohotka, obrazovanja i zdravstve
ne zatite, ne moemo rei da imamo pravinu konkurenci
ju. injenica da e svi zapoeti trku u istom trenutku nee
uiniti da ta trka bude pravina ako neko mora da istri trku
na sto metara nosei vree s peskom koje su mu prikaene za
noge. Jednakost mogunosti je apsolutno neophodan uslov,
ali nije dovoljan za izgradnju istinski pravinog i delotvornog drutva.
287
Stvar br. 21
Veliki dravni aparat poveava spremnost
ljudi na promene
ta vam kau?
Veliki dravni aparat lo je za privredu. Drava blagostanja
se pojavila zbog elje siromanih da ive to lake, tako to
e naterati bogate da snose sve trokove prilagoavanja koje
neprestano trae trine snage. Kada su bogati oporezovani
tako da plate ak i osiguranje za nezaposlene, zdravstvenu
zatitu i druge mere blagostanja za siromane, onda siroma
ni samo postaju lenji, a bogati nisu vie niim podstaknuti
da stvaraju bogatstvo; i sama privreda na taj nain postaje
u manjoj meri dinamina. Uz zatitu koju im prua drava
blagostanja ljudi ne oseaju potrebu da se prilagode novoj
trinoj realnosti, ime odlau promenu profesije i radnih
obrazaca koji su neophodni za dinamino ekonomsko prilagoavanje. Nema potrebe ak ni da podseamo na neuspehe
komunistikih privreda. Dovoljno je da to odsustvo dina
minosti u Evropi i njenoj prenaduvanoj dravi blagostanja
uporedimo s vitalnou Sjedinjenih Drava.
A ta vam n e kau?
Dobro ureena drava blagostanja moe zapravo podstai
ljude da isprobavaju nove poslove i lake prihvataju prome
ne, a ne da ih se plae. To je razlog zbog koga u Evropi ima
manje zahteva za trgovinski protekcionizam nego u SAD.
Evropljani znaju da e, ak i ako se neke njihove fabrike
288
Stvar br. 21
zatvore zbog strane konkurencije, pa oni tako izgube posao,

moi da zatite svoj ivotni standard (zahvaljujui nakna
dama za nezaposlenost) i da se prekvalifikuju za neki drugi
posao (uz vladine subvencije), dok Amerikanci znaju da gu
bitak posla koji obavljaju moe znaiti izuzetno veliki pad
njihovog ivotnog standarda i moe ak oznaiti i kraj njiho
vog produktivnog ivota. Upravo zbog toga su evropske ze
mlje koje imaju najrazraeniji aparat drave blagostanja, kao
to su vedska, Norveka i Finska, mogle da ostvaruju veu
stopu rasta ili da rastu barem onoliko brzo koliko i SAD, ak
i u vreme amerikog preporoda posle 1990. godine.
N ajstarija p rofesija n a svetu ?

Predstavnici razliitih profesija u jednoj hrianskoj zemlji
raspravljaju o tome koja je profesija najstarija.
Lekar kae: ta je prvo to je Bog uradio sa ovekom?
Obavio je operaciju - napravio je Evu od Adamovog rebra.
Medicinska profesija je, dakle, najstarija.
Ne, to nije tano, ree arhitekta. Prvo to je uradio bilo
je da izgradi svet iz haosa. To je ono to rade arhitekte - stva
raju red iz haosa. M i smo najstarija profesija.
Politiar je samo strpljivo sluao, onda se nasmeio i upi
tao : A ko je stvorio taj haos ?
Medicina moda jeste, a moda i nije najstarija profesija
na svetu, ali je svakako jedna od najpopularnijih. Meutim,
ni u jednoj zemlji ona nije toliko popularna koliko je popu
larna u mojoj rodnoj Junoj Koreji.
U jednoj anketi iz 2003. godine, utvreno je d aje goto
vo osamdeset posto (etvoro od svakih pet) studenata koji
su se s najveim brojem poena iz srednje kole s prirodnog
smera upisali na fakultet (oni su defmisani kao najboljih
289
dva posto) elelo da studira medicinu. Prema nezvaninim

podacima, u proteklih nekoliko godina dogaa se da je tee
obezbediti upis ak i na najmanje konkurentne medicinske
fakultete, kojih ukupno ima 27 (za osnovne studije) nego na
najbolje inenjerske fakultete u Junoj Koreji. Nijedna pro
fesija ne moe biti popularnija od toga.
Pritom je zanimljivo da je ta hiperpopularnost zaista no
vina, iako je medicina u Koreji oduvek bila popularna. Ovde
smo suoeni s neim to u osnovi predstavlja tipinu pojavu
za 21. vek. Sta se to promenilo?
Oigledna mogunost jeste to da je, iz ko zna kog razloga
(na primer, zbog toga to je stanovnitvo sve starije) relativ
na zarada lekara naglo porasla pa mladi ljudi samo odgova
raju na promenjene podsticaje - trite eli vie sposobnih
lekara, pa je onda sve vei broj sposobnih ljudi voljan da se
upusti u tu profesiju. Meutim, relativni dohodak lekara u
Koreji zapravo opada, budui da se ponuda lekara stalno po
veava. I ne moe se rei da je neka nova vlada uvela propise
koji oteavaju ljudima da se zaposle kao inenjeri ili naunici
(to bi bila oigledna alternativa izboru lekarske profesije).
O emu se onda stvarno radi?
Pokreta takvog stanja jeste drastian pad sigurnosti
radnog mesta do koga je dolo u proteklih deceniju ili vie.
Posle finansijske krize koja je 1997. godine okonala peri
od udesnih godina June Koreje, zemlja je odbacila svoj
intervencionistiki, paternalistiki ekonomski sistem i pri
grlila trini liberalizam u kome se naglaava maksimalna
konkurencija. Sigurnost radnog mesta drastino je umanje
na zarad vee fleksibilnosti trita rada. M ilioni radnika su
primorani da prihvate privremene poslove. Deluje ironino,
ali ak i pre no to je izbila kriza, Juna Koreja je imala jed
no od najfleksibilnijih trita rada u bogatom svetu, s jed
nom od najviih stopa radnika bez trajnog ugovora o radu:
290
Stvar br. 21
ta stopa je iznosila oko 50 procenata. Nedavna liberalizacija

uinila je da se ta stopa ak i povea, pa sada iznosi oko 60
procenata. Stavie, ak su i oni koji imaju ugovore o stalnom
radnom odnosu sada suoeni sa sve veom nesigurnou
radnog mesta. Pre krize koja je izbila 1997. godine veina
radnika koji su imali stalni posao mogla je da oekuje, barem
d efa cto ako ne d e ju re, doivotnu zaposlenost (to je i dalje
sluaj u Japanu). U Junoj Koreji vie nije tako. Tu starije
radnike (a to su oni u etrdesetim i pedesetim godinama)
ak i kada imaju ugovor o stalnom zaposlenju, ohrabruju da
oslobode mesta mlaim naratajima, im se za to ukae pri
lika. Ne moe se rei da ih preduzea voljno otputaju, ali svi
znamo da postoje mnogi naini na koje je ljudima moguno
staviti do znanja da vie nisu eljeni i tako ih naterati da do
brovoljno napuste posao.
Ako se sve to ima na umu, onda je potpuno razumljivo
zato korejska mlade igra na sigurnu kartu. Ako se odlue
da postanu naunici ili inenjeri, misle oni, veliki su izgle
di da e ve u etrdesetim godinama ivota ostati bez posla,
ak i ako se zaposle u tako velikim kuama, kao to su Sam
sung ili Hjundaji. To je stravina perspektiva, budui da
je drava blagostanja u Koreji izuzetno slaba - najslabija
meu bogatim zemljama (mereno prema javnoj drutvenoj
potronji kao udelu BDP-a).67Slaba drava blagostanja rani
je nije predstavljala toliki problem, zato to su mnogi ljudi
imali doivotno zaposlenje. Otkako doivotno zaposlenje
vie ne postoji, slaba drava blagostanja postala je kobna.
Onog trenutka kada izgubite posao, ivotni standard vam
drastino opada i, to je jo vanije, praktino vam se ne pru
a druga prilika. Zato pametni korejski omladinci misle, a i
roditelji ih tako savetuju, da e kad se domognu dozvole da
se bave medicinom, to moi da rade sve do penzionisanja.
Ako se dogodi najgore, moi e, ako nita drugo, da otvaraju
291
sopstvene klinike, ak i ako na taj nain ne budu mogli da

ostvaruju veliku zaradu (mereno sa stanovita jednog leka
ra). Zato nije nikakvo udo to svako korejsko dete koje ima
malo pameti eli da studira medicinu (ili pravo - to je jo
jedna profesija u kojoj vai dozvola za rad - ukoliko mu po
sebno lee drutvene nauke).
Nemojte me pogreno shvatiti. Veoma cenim lekare. Uo
stalom, dugujem im ivot - imao sam nekoliko komplikovanih operacija koje su mi spasle ivot i izleen sam od bez
brojnih infekcija zahvaljujui antibioticima koje su mi lekari
prepisali. Meutim, ak i ja znam da prosto nije moguno da
80 posto najpametnije korejske dece koja su se opredelila za
prirodni smer budu talentovani ba za medicinu.
Dakle, jedno od najslobodnijih trita rada u bogatom
svetu, ono korejsko, belei drastian neuspeh u efikasnosti
usmeravanja talenata. Sta je razlog tome ? Pojaana nesigur
nost u pogledu radnog mesta.
D rava blagostanja j e steajn i zakon za radnike

Sigurnost radnog mesta je trnovito pitanje. Ekonomisti za
govornici slobodnog trita veruju da svaki propis iz oblasti
radnih odnosa koji oteava otputanje ini elu privredu
neefikasnijom i umanjuje njenu dinaminost. Sto je naj
vanije, svaki takav propis smanjuje podsticaj radnicima da
vredno rade. Povrh svega, takav propis obeshrabruje stvara
nje bogatstva zato to poslodavci sve vie oklevaju da zaposle
dodatnu radnu snagu (strahujui da nee moi da otpuste
radnike kada se za tim ukae potreba).
Tvrdi se da su i inae svi propisi kojima je ureeno trite
rada ve dovoljno loi, a drava blagostanja je sve to samo
pogorala. Time to je obezbedila naknade za nezaposlene,
292
Stvar br. 21
zdravstvenu zatitu, besplatno obrazovanje, ak i minimalni

dohodak i podrku u tom smislu, drava blagostanja je prak
tino svakome zajemila da e ga vlada zaposliti - kao ne
zaposlenog radnika, ako hoete - i pritom mu obezbediti
minimalni prihod. Radnici zbog toga nisu u dovoljnoj meri
podstaknuti da vredno rade. Da bi sve bilo gore, drava bla
gostanja se fmansira oporezivanjem bogatih, pa su oni onda
u manjoj meri podstaknuti da vredno rade, otvaraju nova
radna mesta i steknu bogatstvo.
S obzirom na sve to, tvrde dalje zagovornici slobodnog
trita, zemlja koja ima vei aparat drave blagostanja mora
biti u manjoj meri dinamina - a njeni radnici se znatno ma
nje oseaju primoranima da rade, dok su njeni preduzetnici
mnogo manje motivisani da stvaraju bogatstvo.
Ta teza je veoma uticajna. Tokom sedamdesetih godina,
popularno objanjenje za tadanje mrave privredne pokaza
telje Velike Britanije glasilo je da je drava blagostanja posta
la prenaduvana, a sindikati previe moni (to je takoe jed
nim delom posledica prenaglaene drave blagostanja, zato
to ona tupi otricu pretnje nezaposlenosti). Kad se u tom
kljuu tumai britanska istorija, onda sledi da je Margaret
Taer spasla Veliku Britaniju jer je stavila sindikate tamo gde
im je mesto i smanjila mehanizme drave blagostanja, iako
je ono to se stvarno dogodilo bilo neuporedivo sloenije.
Od devedesetih godina 20. veka takvo vienje drave blago
stanja postalo je popularnije zahvaljujui (navodno) superi
ornom privrednom rastu Sjedinjenih Amerikih Drava u
poreenju s drugim bogatim zemljama koje imaju izraene
mehanizme drave blagostanja.68 Kada vlade drugih zemalja
pokuavaju da smanje drutvenu potronju, one esto citira
ju nain leenja koji je Margaret Taer primenila za takozva
nu britansku bolest iliti zaostajanje za superiornim dinamizmom amerike privrede.
293
Meutim, da li je zaista tano da vea sigurnost radnog mesta i jai aparat drave blagostanja ine da jedna privreda bude
u manjoj meti produktivna i u manjoj meti dinamina?
Kao to se vidi iz korejskog primera, nedostatak sigur
nosti radnog mesta moe podstai mlade da vrlo konzerva
tivno biraju karijeru, opredeljujui se za sigurne poslove u
medicini ili pravu. To moe biti ispravan izbor na individu
alnom nivou, ali to u svakom sluaju dovodi do pogrenog
usmeravanja talenata, pa se samim tim na nacionalnom ni
vou smanjuju ekonomska efikasnost i dinamizam.
Slabija drava blagostanja u SAD jedan je od vanih ra
zloga zbog kojih je tamo trgovinski protekcionizam znatno
jai nego u Evropi, uprkos tome to se u Evropi inae vie
prihvataju vladine intervencije. U Evropi (razume se, ovde
prenebregavam nacionalne razlike koje se ogledaju u detalji
ma), ako industrijska grana u kojoj radite pone da stagnira
i opada i vi izgubite posao, to jeste veliki udarac, ali nije kraj
sveta. I dalje ete zadrati zdravstveno osiguranje i optinski
stan (ili subvencije za stanovanje), dok dobijate naknadu za
nezaposlene (do 80 posto poslednje plate koju ste dobili na
radnom mestu), koristiete mogunosti za prekvalifikaciju
koje vlada subvencionie i vlada e vam pomoi u traganju
za novim radnim mestom. Nasuprot tome, ako ste radnik
u SAD, bolje bi vam bilo da se postarate da zadrite posao
koji obavljate, makar i pomou protekcionizma, zato to ako
izgubite posao, znai da gubite gotovo sve. Osiguranje za
sluaj nezaposlenosti malo toga pokriva i znatno krae traje
nego u Evropi. Nemojte oekivati mnogo pomoi od dra
ve za prekvalifikaciju ili traganje za novim radnim mestom.
Vie zastrauje to to ako izgubite radno mesto, automatski
gubite zdravstveno osiguranje, a verovatno i kuu, zato to u
Americi nije razvijeno socijalno stanovanje i nema subvenci
ja za stanarine. Usled svega toga, u SAD je znatno vei otpor
294
Stvar br. 21
radnika bilo kakvom industrijskom restrukturisanju koje

podrazumeva smanjenje radnih mesta nego to je to u Evro
pi. Veina amerikih radnika nije u mogunosti da sprovede
organizovani otpor, ali oni koji to mogu - sindikalizovani
radnici - uinie, razume se, sve to je u njihovoj moi da
ouvaju postojeu raspodelu poslova.
Kao to pokazuju navedeni primeri, vea nesigurnost
moe primorati ljude da rade vrednije, ali ih primorava da
rade vrednije na pogrenim poslovima. Svi oni talentovani
korejski omladinci koji bi mogli da budu briljantni naunici
i inenjeri muke mue bubajui anatomiju oveka. Mnogi
ameriki radnici koji bi - posle odgovarajue prekvalifikaci
je - mogli da rade u industrijama koje su u usponu (na pri
mer, u bioinenjeringu) muku mue nastojei da zadre po
slove u industrijama na zalasku (na primer, u automobilskoj
industriji), pritom samo odlaui ono to je neminovno.
U emu je poenta navedenih primera? Kada ljudi znaju da
e im se pruiti druga prilika (ili trea, moda ak i etvrta),
bie mnogo spremniji da prihvate rizik prilikom izbora prvog
posla (nasuprot korejskom primeru) ili da se oproste s postoje
im poslom (kao u evropskom nasuprot amerikom primeru).
Da li nalazite da je ta logika udna? Ne bi trebalo. Ne bi
trebalo zato to je upravo to logika na kojoj poiva zakon o
steaju, a njega veina ljudi prihvata kao neto to se samo
po sebi podrazumeva.
Pre sredine 19. veka nijedna zemlja nije imala steajno

pravo u savremenom smislu te rei. Ono to se tada nazivalo
zakonom o steaju nije prualo poslovnim ljudima koji odu
u steaj zatitu od kreditora u periodu restrukturisanja po
slovanja - u Sjedinjenim Amerikim Dravama lan 2. Za
kona o steaju sada obezbeuje estomesenu zatitu od kre
ditora. Sto je vanije, tadanji zakon nije poslovnim ljudima
pruao drugu priliku, jer se od njih zahtevalo da u celosti
295
otplate sve dugove, sem ako im kreditori daju oprost. To

je znailo da poslovni ovek koji je otiao u bankrot ak i
ako nekako uspe da zapone novi posao, sav svoj novi profit
mora da upotrebi za otplatu starih dugova, to se negativno
odraava na razvoj novog posla. Usled svega toga, samo upu
tanje u vode samostalnog poslovanja bilo je veoma rizino.
Vremenom ljudi su shvatili da to to ne postoji druga pri
lika veoma obeshrabruje poslovne ljude i njihovu spremnost
da preuzmu neki rizik. Poev od Velike Britanije 1849, ze
mlje su postepeno uvele moderne zakone o steaju, kojima je
utvreno da se sudski garantuje zatita od kreditora tokom
poetnog restrukturisanja i, to je vanije, daje se ovlaenje
sudu da razree trajno smanjenje dugova, ak i ako se kre
ditori tome protive. U kombinaciji sa institutom ogranie
ne odgovornosti, koji je uveden otprilike u isto vreme (vidi
Stvar br. 2), taj novi zakon o steaju umanjio je opasnost
koju je sobom nosilo uputanje u nove poslovne poduhvate
i na taj nain ohrabrio prihvatanje rizika, to je i omoguilo
razvoj savremenog kapitalizma.
U meri u kojoj prua drugu priliku radnicima, moemo
da kaemo da je drava blagostanja neto nalik na zakon o
steaju za radnike. Na isti nain na koji zakon o steaju ohra
bruje preduzetnike da prihvataju rizik poslovanja, drava
blagostanja ohrabruje radnike da lake prihvataju promene
(i rizike koje te promene donose) i shodno tome menjaju
sopstvene stavove. Budui da znaju da e im se pruiti druga
prilika, ljudi mogu odvanije da biraju poetak svoje kari
jere i da budu spremni da promene posao u nekoj docnijoj
fazi te karijere.
296
Stvar br. 21
Z em lje s veim dr a vn im aparatom

m ogu da ostvaruju bri rast
A ta je s dokazima? Koja su to relativna ekonomska po
stignua zemalja koje se razlikuju meu sobom u pogledu
veliine aparata drave blagostanja? Ve smo pomenuli da
vlada uverenje kako su privredno dinaminije one drave
koje imaju manji aparat drave blagostanja. Meutim, nema
dokaza koji bi tu tvrdnju potkrepili.
Sve do osamdesetih godina 20. veka, SAD su beleile
znatno sporiji rast nego Evropa, uprkos injenici da su imale
mnogo manje izraenu dravu blagostanja. Na primer, 1980.
godine, u Americi je javna drutvena potronja kao udeo u
BDP-a iznosila samo 13,3 posto, dok je u 15 sadanjih lani
ca EU iznosila 19,9 posto. U vedskoj je ta stopa iznosila ak
28,6 posto, u Holandiji 24,1 posto, a u (Zapadnoj) Nemakoj 23 posto. Uprkos tome, izmeu 1950. i 1987. SAD su
ostvarivale sporiji rast nego bilo koja evropska zemlja. Do
hodak po stanovniku rastao je po stopi od 3,8 procenata u
Nemakoj, 2,7 posto u vedskoj, 2,5 posto u Holandiji i 1,9
posto u SAD. Oigledno je da je veliina drave blagostanja
samo jedan od inilaca u odreivanju ekonomskih pokaza
telja jedne zemlje, ali ovde vidimo da razvijena drava blago
stanja nije inkompatibilna s viom stopom rasta.
ak i posle 1990, kada su se relativni pokazatelji rasta
Sjedinjenih Drava poboljali, neke zemlje koje imaju razra
ene mehanizme drave blagostanja ostvarivale su viu sto
pu rasta. Na primer, izmeu 1990. i 2008. godine dohodak
po stanovniku u SAD rastao je po stopi od 1,8 posto. To
je manje-vie isto kao u prethodnom periodu, ali je, s obzi
rom na usporavanje evropskih privreda u to vreme, Ameri
ka zahvaljujui tome bila jedna od najbre rastuih privre
da u onome to ini jezgro OECD (to su osnovne lanice
297
OECD, bez onih koje jo nisu u potpunosti bogate, kao to

su Koreja i Turska).
Zanimljivo je, meutim, da su dve zemlje koje su ostva
rivale najveu stopu privrednog rasta u OECD, u toj grupi
osnovnih zemalja, u periodu posle 1990. godine bile Finska
(2,6 posto) i Norveka (2,5 posto), a i jedna i druga ima
ju veoma velike i razvijene mehanizme drave blagostanja.
Godine 2003. udeo javne drutvene potronje u BDP-u
iznosio je 22,5 posto u Finskoj i 25,1 posto u Norvekoj, u
poreenju sa proekom OECD od 20,7 posto i 16,2 posto
u SAD. vedska, koja je u najdoslovnijem smislu te rei naj
vea drava blagostanja na svetu (31,3 posto, odnosno dvo
struko vie nego u SAD) imala je stopu privrednog rasta od
1,8 posto, to je samo za nijansu manje od stope rasta SAD.
Ako raunate samo period od 2000. do 2008. godine, stopa
rasta u vedskoj (2,4 posto) i Finskoj (2,8 posto) znatno je
premaivala stopu rasta koji su u tom periodu ostvarile SAD
(1,8 posto). Da su ekonomisti zagovornici slobodnog trita
bili u pravu u vezi s pogubnim efektima drave blagostanja
na radnu etiku i podsticaje za stvaranje bogatstva, onda se to
nikada ne bi moglo dogoditi.
Razume se, ne elim da sugeriem da je drava blagosta
nja nuno dobra. Kao i sve druge institucije, i ona ima dobre
i loe strane. Posebno ako je zasnovana na ciljanim, a ne na
univerzalnim programima (kao to je to sluaj u SAD), ona
moe stigmatizovati korisnike socijalne pomoi. Drava bla
gostanja stvara odstupnicu prosenim ljudima i odvraa ih
od toga da prihvate niskoplaene poslove u tekim uslovima
rada, iako bi se moglo raspravljati o tome da li je to zaista
toliko loe (mislim da postojanje velikog broja ljudi koji
rade, a siromani su, kao to je sluaj u SAD, predstavlja isto
toliko problem, koliko i opta visoka stopa nezaposlenosti
koju vidimo u Evropi). Meutim, ako su dobro koncipirani,
298
Stvar br. 21
sve u cilju da se radnicima prui druga prilika, kao to je to

u skandinavskim dravama, mehanizmi drave blagostanja
mogu podstai privredni rast time to e omoguiti da ljudi
lake prihvaaju promene, pa e samim tim olakati restrukturisanje ele industrije.
Moemo brzo da vozimo zato to imamo konice. Da au
tomobil nema konice, ak ni najvetiji vozai se ne bi usu
dili da voze brzinom veom od pedesetak kilometara na sat,
iz straha od tekih saobraajnih nesrea. Na isti nain ljudi
mogu da prihvate rizik nezaposlenosti i potrebu za povre
menim osveavanjem profesionalnih vetina koje imaju ili
prekvalifikacijom kada znaju da im ta iskustva nee unititi
ivot. Upravo zbog toga razvijenija drava blagostanja moe
u veoj meri otvoriti ljude za promene, pa samim tim i doneti veu dinaminost ukupnoj privredi.
299
Stvar br. 22
Finansijska trita treba da postanu
manje, a ne vie efikasna
Sta vam ka u ?
Brz razvoj finansijskih trita om oguio nam je da brzo
opredeljujemo i preraspodeljujemo resurse. Upravo zbog
toga su SAD, Velika Britanija, Irska i neke druge kapita
listike privrede koje su liberalizovale i potpuno otvorile
svoja finansijska trita tako dobro prolazile u protekle tri
decenije. Liberalna finansijska trita om oguila su privredi
da brzo odgovara na izmenjene m ogunosti, a ona je zahva
ljujui tom e postizala bri rast. Istina, u poslednje vreme je
bilo nekih ekscesa koji su izneli finansije n a lo glas, izm eu
ostalog i u upravo pom enutim zemljama. M eutim , nika
ko ne bismo smeli da pourim o sa ograniavanjem finansij
skih trita samo zbog toga to se dogodila finansijska kriza
stolea, koju niko nije m ogao da predvidi, koliko god da je
bila velika, zato to je efikasnost finansijskog trita osnovni
klju za nacionalni prosperitet.
A ta vam ne kau?
Problem s finansijskim tritima danas lei u tome to su ona
isuvie efikasna. Blagodarei nedavnim finansijskim ino
vacijama usled kojih je bilo tako m nogo novih finansijskih
instrumenata, finansijski sektor je postao efikasniji u stvara
nju profita za sebe, na kratak rok. M eutim, kao to se jasno
300
Stvar br. 22
moe videti iz globalne krize koja je izbila 2008. godine, ta

nova fmansijska aktiva uinila je da ukupna privreda, pa i sam
finansijski sistem, postanu znatno nestabilniji. tavile, svesni
likvidnosti svoje aktive, vlasnici fmansijskih dobara brzopleto
odgovaraju na promene, zbog ega je kompanijama u realnom
sektoru teko da obezbede dugoroni kapital neophodan za
dugoroni razvoj. Ta velika razlika u brzini izmeu fmansijskog i realnog sektora treba da se smanji, to znai da firiansijsko trite treba svesno uiniti neefikasnijim.
Tri beskorisnefra ze
Ljudi koji su odlazili na Island u poslednjoj deceniji 20. veka
priali su da su im na aerodrom u u Rejkjaviku delili zvanini
turistiki vodi u kome je, kao i u svim slinim vodiima,
postojao odeljak s korisnim frazama. M eutim , za razliku
od ostalih takvih vodia, taj islandski je imao i odeljak s be
skorisnim frazama. U tom odeljku nalazile su se tri fraze,
sledeim redom : Gde se nalazi eleznika stanica?, Lepo
vreme je danas, i Ima li neeg jeftinijeg?
M oe da deluje kao iznenaenje, ali to sa eleznicom je
sasvim tano: na Islandu nem a eleznice. to se vremena
tie, m oda su pisci vodia bili prestrogi. Nisam iveo na
Islandu, ali po svemu sudei ima bar nekoliko sunanih dana
u godini. A kada je re o tom e da je sve skupo, to je takoe
sasvim tano i posledica je ekonomskog uspeha te zemlje.
Ljudski rad i sve usluge zasnovane na ljudskom radu skupe
su u svim zemljama visokog dohotka (sem ako ne postoji ne
prestani priliv im igranata sprem nih na niske zarade, kao to
je to u SAD ili Australiji), pa je onda sve skuplje nego to
bi se moglo naslutiti na osnovu zvaninog deviznog kursa
(vidi Stvar br. 10). Svojevremeno jedna od najsiromanijih
301
23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm i
evropskih privreda, Island se do 1995. razvio u jedanaestu

p o bogatstvu privredu na svetu (posle Luksemburga, Svajcarske, Japana, Norveke, Danske, Nemake, Sjedinjenih
A m erikih Drava, Austrije, Singapura i Francuske).
Bogata kakva je ve bila, islandska privreda je dobila pra
vi turbo podsticaj krajem devedesetih godina prolog veka,
zahvaljujui odluci tadanje vlade da privatizuje i liberalizuje
finansijski sektor. Izm eu 1998. i 2003. godine zemlja je privatizovala banke koje su dotad bile u dravnom vlasnitvu
i investicione fondove, i u isti m ah je ukinula osnovne p ro
pise za bankarske aktivnosti, kao to je zakonska odredba o
obaveznoj rezervi svake banke. Posle toga islandske banke su
se irile neverovatnom brzinom , privlaei klijente ne samo
na Islandu nego i one iz inostranstva. Internet bankarstvom
islandske banke su se proirile na Veliku Britaniju, H olandiju i Nemaku. Islandski investitori su iskoristili agresivno
kreditiranje svojih banaka i poela je prava pom am a korpo
rativnog kupovanja, posebno u Velikoj Britaniji, nekada
njem takm acu i neprijatelju Islanda u uvenim ribarskim
ratovima, voenim od pedesetih do sedamdesetih godina
prolog veka oko izlova bakalara. T ipian predstavnik tih
investitora, koje su aljivo nazivali vikinki jurinici, bila
je investiciona kom panija Bejgur (Baugur), iji je vlasnik
m ladi tajkun Joun Jouhaneson (Jon Johanneson). K om pa
nija Bejgur je silovito stupila na scenu na samom poet
ku 21. veka da bi ve do 2007. postala vodea kom panija u
prodaji robe na malo, koja je zapoljavala oko 65.000 ljudi i
imala ukupni p rom et od 10 milijardi funti u 3.800 prodavnica, ukljuujui lance, kao to su Hem lis, D ebenham s,
Oejzis i Ajsland (britanski lanac sm rznute hrane, sim bo
linog imena u ovom sluaju).
Ta finansijska ekspanzija je jedno vreme donosila Islan
du prava privredna uda. Zem lja koja je ne tako davno bila
302
Stvar br. 22
finansijski zaostala zbog, kako se govorilo, prekom erne re

gulative i prenorm iranosti (Island je otvorio berzu tek 1985.
godine), preko noi se transformisala u ivo novo vorite
kapitala u globalnom finansijskom sistemu koji se stvarao
pred naim oima. O d kraja devedesetih godina Island je
ostvarivao neverovatnu stopu rasta, da bi 2007. godine bio
peta zemlja sveta po bogatstvu (posle Norveke, Luksem
burga, Svajcarske i Danske). Sve je izgledalo kao da je svem
tom napredovanju samo nebo granica.
Naalost, kada je izbila globalna finansijska kriza 2008.
godine, islandska privreda je brzo poela da se topi. Tog leta
su bankrotirale sve tri najvee islandske banke i vlada je m o
rala da ih preuzme. Situacija se izuzetno loe razvijala, toliko
loe d aje u o ktobru 2009. godine M akdonalds odluio da
se povue sa ostrva, svrstavajui ga u granini pojas globalizacije. U vreme dok ovo piem (poetak 2010), M M F je
procenio da je islandska privreda zabeleila pad po stopi od
8,5 posto 2009, to je najbra stopa kontrakcije m eu svim
bogatim zemljama.
Rizina priroda islandskog Hnansijskog bum a od kraja
devedesetih godina sve je vie izlazila na videlo. Bankarska
aktiva je dosegla hiljadu posto B D P-a 2007, to znai da
je u tom trenutku bila dvostruko vea od britanske, zemlje
koja inae im a jedan od najrazvijenijih bankarskih sektora
u svetu. Stavie, finansijska ekspanzija Islanda ostvarena je
prvenstveno zahvaljujui stranim kreditim a. G odine 2007.
neto strani dug (to znai strani dug od koga je oduzeto ono
to je inostranstvu pozajmljeno) iznosio je gotovo 250 posto
BDP-a, dok je deset godina ranije, 1997, iznosio 50 posto
BDP-a. Zemlje su propadale i kada su bile u znatno manjoj
m eri izloene dugovanjima - neposredno uoi azijske finansijske krize 1997. godine dugovi inostranstvu su iznosili 25
posto BD P-a Koreje, odnosno 30 posto BD P-a Indonezije.
303
Povrh svega, izala je na videlo maglovita priroda finansijskih transakcija koje su leale u osnovi islandskog privred
nog uda - esto se videlo da su glavni dunici koji su od
banaka pozajmili najvea sredstva istovrem eno i kljuni akcionari istih tih banaka.
N o v i m otor rasta ?
Zato uopte troim ovoliko vremena na priu o m alom
ostrvu koje im a svega neto vie od 300.000 stanovnika,
nem a ak ni elezniku stanicu ni M akdonaldsov restoran,
koliko god d a je bio dram atian njegov uspon i potonji pad?
Z ato to Island simbolizuje sve ono to ne valja u danas preovlaujuem pristupu finansijama.
M a koliko da islandska pria deluje neobino, to nije bila
jedina zemlja koja je privatizacijom, liberalizacijom i otvara
njem fmansijskog sektora u poslednje tri decenije podsticala
i pokretala privredni rast. Irska je prim enom iste strategi
je pokuala da postane jo jedno investiciono vorite, pa
je njeno dugovanje 2007. iznosilo 900 posto BDP-a. Kao
i Island, i Irska je nastradala u globalnoj finansijskoj krizi
2008. U vreme kada ovo piem, M M F procenjuje d a je pad
irske privrede iznosio 7,5 posto 2009. godine. Letonija, koja
je takoe imala velike finansijske ambicije, prola je i gore.
Posle kraha ekonomskog bum a proisteklog iz fmansijskih
aktivnosti, njena privreda je, prem a proceni M M F-a, zabeleilapad od 16 posto 2009. godine. D ubai, samozvano finansijsko i investiciono vorite Bliskog istoka drao se, kako se
inilo, znatno due od svojih evropskih rivala, ali je na kraju
i on m orao da baci pekir u ring i proglasi m oratorijum kada
je re o dugovima glavnog konglom erata u dravnom vla
snitvu, bilo je to u novem bru 2009.
304
Stvar br. 22
Pre nego to su nedavno pale u nem ilost, sve te privrede

su isticane kao blistavi uzori novog poslovnog m odela koji
poiva na finansijskim aktivnostima zemalja koje su spre
m ne da napreduju u eri globalizacije. Jo u novem bru 2007.
godine, kada su se olujni oblaci sve bre nadvijali nad m e
unarodnim finansijskim tritim a, Ricard Portis (Richard
Portes), istaknuti britanski strunjak za politiku ekono
miju, i Fridrik Baldurson (Baldursson), islandski profesor,
sveano su saoptili u izvetaju koji su podneli islandskoj
Trgovinskoj kom ori da ukupno uzev, internacionalizacija
islandskog finansijskog sektora predstavlja izvanredan pri
m er uspeha koji zavreuje vee priznanje trita.69 Nekim a
ak ni nedavni krah Islanda, Irske i Letonije nije bio dovo
ljan razlog da odustanu od ekonomske strategije koja poiva
na finansijama kao pokretau. U septem bru 2009. Turska je
saoptila da e sprovesti itav niz sektorskih politika kako bi
se pretvorila u (jo jedno) finansijsko vorite na Bliskom
istoku. ak je i vlada Koreje, iji je razvoj tradicionalno p o
kretan proizvoakom industrijom, poela da sprovodi p o
litiku kojoj je cilj pretvaranje u finansijsko vorite severoistone Azije. M eutim , korejski entuzijazam je unekoliko
splasnuo otkako su Irska i D ubai doiveli krah, jer su upravo
te zemlje sluile kao m odel za Koreju.
Pravi problem sastoji se u tom e to su zemlje poput Islan
da i Irske sprovodile samo neto malo ekstremnije oblike
ekonomske strategije koju inae sprovode mnoge drave - to
je strategija rasta, koja se temelji na finansijskoj deregulaciji,
dakle ona koju su prve usvojile SAD i Velika Britanija p o
etkom osamdesetih godina 20. veka. Velika Britanija je svoj
program finansijske deregulacije ubrzala krajem osamdesetih
godina, sprovodei takozvanu deregulaciju Velikog praska, i
otada se silno ponosi time to samo ovla ureuje poslovni
sektor i finansijska zbivanja. Sjedinjene Amerike Drave ni
305
23 stvari koje vam ne ka&u o kapitalizm u
same nisu zaostajale na tom planu jer su 1999. ukinule GlasStigalov zakon iz 1933, ime su sruile dotadanji zid izm eu
investicionog i komercijalnog bankarstva, kojim se amerika
finansijska industrija odlikovala jo od doba Velike depresije.
M noge druge zemlje sledile su ta dva prim era.
Sve vei broj zemalja prihvatio je strategiju rasta zasno
vanu na deregulisanim finansijama zbog injenice da je u
takvom sistemu lake zaraditi novac finansijskim nego d ru
gim privrednim aktivnostima - ili je barem tako izgledalo
dok 2008. godine nije izbila kriza. Studija dvojice francu
skih ekonom ista erara D im enila (G rard D um enil) i D o
m inika Levija (D om inique Lvy) - jedna od m alobrojnih
studija u kojima je zasebno izraunavana profitna stopa finansijskog sektora i profitna stopa nefinansijskog sektora pokazuje da je u SAD i Francuskoj tokom poslednje dve ili
tri decenije profitna stopa u finansijskom sektoru bila znat
no via od profitne stope u nefinansijskom sektoru.70 Prema
toj studiji, u SAD je profitna stopa finansijskih firmi bila
nia nego u nefinansijskim firmama od sredine ezdesetih
do kraja sedam desetih godina prolog veka. M eutim , posle
finansijske deregulacije poetkom osamdesetih godina pro
log veka, profitna stopa finansijskih firmi beleila je stalni
rast, i kretala se izm eu etiri i dvanaest posto. O d osam
desetih godina 20. veka ona je neprestano bila znatno via
nego profitna stopa nefinansijskih firmi, koja se kretala od
dva do pet posto. U Francuskoj je profitna stopa finansijskih
korporacija bila negativna izm eu ranih sedam desetih i sre
dine osamdesetih godina 20. veka (nem a podataka za ezde
sete godine). M eutim , kada se krajem osamdesetih godina
pribeglo finansijskoj deregulaciji, profitna stopa je poela da
raste i poetkom devedesetih godina nadmaila je profitnu
stopu nefinansijskih firmi; tada su obe iznosile neto oko
p e t posto, da bi profitna stopa finansijskog sektora do 2001.
306
Stvar br. 22
porasla na vie od 10 posto. N asuprot tom e, profitna stopa

nefinansijskih firmi u Francuskoj pokazivala je trend opada
nja od poetka devedesetih godina, tako d a je 2001. godine
pala na oko tri posto.
U Sjedinjenim Dravam a finansijski sektor je postao
do te mere privlaan da su se ak i m noge dotad proizvod
ne kom panije pretvorile u sutini u finansijska preduzea.
Ugledni ameriki ekonom ista D im K roti (Jim C rotty)
izraunao je da je koeficijent finansijske aktive prem a nefinansijskoj aktivi u posedu nefinansijskih korporacija u SAD
povean sa oko 0,4, koliko je iznosio sedam desetih godina
20. veka, na gotovo jedan poetkom ovog veka.71 ak i takve
kom panije kao to su Deneral Elektrik, Deneral M o
tors i Ford - nekadanji sim boli izvanrednog kvaliteta
amerike proizvoake industrije - postali su finansijalizovani neprestanim irenjem svojih finansijskih ogranaka,
u kombinaciji sa opadanjem sopstvenih proizvoakih ak
tivnosti. N a poetku 21. veka te proizvoake kom panije
ostvarivale su najvei deo svog profita finansijskim aktivno
stima, a ne kroz neposrednu proizvodnju (vidi Stvar br. 18).
Tako je, na primer, 2003. godine 45 procenata profita kom
panije Deneral Elektrik poticalo od njenog ogranka GE
Kapital. G odine 2004. 80 procenata profita koji je ostva
rio Deneral M otors poticalo je od njegovog finansijskog
ogranka G M A C , dok je Ford sav svoj profit od 2001. do
2003. godine ostvario kroz ogranak Ford Fajnens.72
O ruje za finansijsko m asovno unitenje?

Rezultat svega toga bio je izuzetan rast nefinansijskog sek
tora u elom svetu, a posebno u bogatim zemljama. Taj rast
nije ostvaren samo u apsolutnom smislu. Vanije je to to
307
je finansijski sektor beleio bri rast - zapravo, treba rei,

neuporedivo bri rast - od ostatka privrede.
Prema proraunim a koje je Gabrijel Palma, moj kolega u
Kem bridu i vodei autoritet za finansijske krize, napravio
na tem elju podataka M M F-a, koeficijent zaliha finansijske
imovine i svetske proizvodnje povean je sa 1,2 na 4,4 od
1980. do 2007. godine.73 Relativna veliina finansijskog sek
tora bila je i vea u m nogim bogatim zemljama. Prema tom
proraunu, koeficijent finansijskih dobara prem a BD P-u
iznosio je u Velikoj Britaniji 700 procenata 2007. godine.
Francuska, koja se esto predstavlja kao k ontrapunkt anglo
amerikom finansijskom kapitalizm u, na tom planu nije za
ostajala za Velikom Britanijom - tako d a je koeficijent njene
finansijske aktive prem a BD P-u samo m arginalno nii nego
to je to u Velikoj Britaniji. U ranije pom enutoj studiji, K ro
ti je, koristei podatke amerike vlade, izraunao d a je odnos
izm eu finansijske aktive prem a B D P-u u Sjedinjenim D r
avama fluktuirao izm eu 400 i 500 procenata od 1950. do
1970, da bi onda od ranih osamdesetih godina, kada je izvr
ena finansijska deregulacija, poeo naglo da raste, tako daje
poetkom 21. veka prekoraio vrednost od 900 procenata.
To znai da je za svako realno dobro i privrednu aktiv
nost stvarano sve vie i vie finansijskih potraivanja, za koje
to realno dobro i ekonom ska aktivnost predstavljaju zalogu.
Stvaranje finansijskih derivata na tritu stam benih nekret
nina, koje je predstavljalo jedan od glavnih uzroka finansij
ske krize 2008, veoma reito ilustruje tu tezu.
Ranije, kada bi neko pozajm io novac iz banke i kupio
kuu, banka koja m u je odobrila kredit posedovala je finan
sijski proizvod koji je nastao kao plod te transakcije (h ip o
teku) i sve se na tom e zavravalo. M eutim , finansijskim
inovacijama nastale su hartije od vrednosti koje kao osnov
imaju hipoteku (mortgage-backed securities - M BS), a one
308
Stvar br. 22
m ogu da poveu do nekoliko hiljada hipoteka u jednu ta

kvu hartiju o d vrednosti. Potom su te M BS, ponekad ak
150 njih, zajedno spakovane u kolateralizovanu duniku
obligaciju (C D O - collateralized debt obligation). O n d a su
po nekoliko C D O dizane na kvadrat tako to je neka dru
ga C D O koriena kao kolaterala. Potom su dizane na kub
tako to su kom binovane C D O na kvadrat i obine C D O .
C D O su dizane i na vii stepen. Kreirani su finansijski deri
vati (C D S - credit default swaps - neka vrsta osiguranja od
nevraenog zajma, iliti ugovor koji poverilac, strahujui da
m u dunik nee vratiti dug, sklapa s treim licem, koje, u
zam enu za regularnu isplatu, preuzim a na sebe sve obaveze
u sluaju da izvorni dunik ne ispuni svoje finansijske oba
veze). Ima jo m nogo drugih finansijskih derivata koji pred
stavljaju azbuku m odernih finansija.
Sada sam, m eutim , ak i ja zbunjen (ispostavlja se da su
zbunjeni bili i ljudi koji su radili sa svim tim finansijskim de
rivatima), ali se poenta svodi na to da su ista osnovna dobra
(u tom sluaju kue koje su sluile kao kolaterala za one prve
hipoteke) i privredne delatnosti (privredna aktivnost kojom
su ti nosioci hipoteka ostvarivali dohodak) korieni nepre
stano, uvek iznova, ne bi li se iz njih izvela nova dobra kao
novi derivati. M eutim , ta god da radite u smislu finansijske
alhemije, to da li e ta dobra doneti oekivani prihod zavisi,
na kraju krajeva, od toga da li e one stotine hiljada radnika
i vlasnika m alih preduzea koji poseduju izvorne hipoteke
na vreme plaati svoje dugove, odnosno da li e otplaivati
svoje hipotekarne zajmove ili to nee m oi da uine.
R ezultat svega toga bila je rastua graevina finansijskih
dobara koja se ljuljala na uskim tem eljim a stvarnih dobara
(razume se, i sama osnova se uveavala, jednim delom p o
kretana elom tom aktivnou, ali je bolje da za trenutak to
ostavimo po strani, jer ono to je ovde bitno jeste veliina
309
nadgradnje koja se uveavala u odnosu na veliinu baze).

Ako postojeu zgradu dogradite, a da pritom ne proirite
njenu osnovu, poveavate izglede da se cela graevina prevr
ne. U stvari, sve je m nogo gore. Kako se stepen deriviranja
poveava - a on zapravo oznaava udaljenost od osnovne,
konkretne imovine - tako je sve tee i tee utvrditi tanu
cenu te osnovne imovine. Dakle, ne samo da dodajete spratove na postojeu graevinu, a da pritom ne proirujete
njenu osnovu, nego jo i koristite materijal sve neizvesnijeg
kvaliteta i njim e dograujete te gornje spratove. Nije onda
nikakvo udo to je Voren Bafet, ameriki fmansijer, poznat
po izrazito trezvenom pristupu ulaganjima, rekao da finansijski derivati predstavljaju oruje za finansijsko masovno
unitenje - i to znatno pre no to je kriza koja je izbila
2008. dokazala njihovu razornu mo.
R a zlika je drastina
Uprkos svim kritikam a koje sam dosad izrekao na raun prekom ernog razvoja finansijskog sektora u protekle dve ili tri
decenije, ne nameravam da kaem kako su sve finansije, same
po sebi, neto ravo. D a smo sluali A dam a Smita, koji se
protivio institutu preduzea sa ogranienom odgovornou
(vidi Stvar br 2), ili Tomasa Defersona, koji je smatrao da
je bankarstvo opasnije od stajaih vojski, nae ekonomije
bi jo bile sazdane o d satanskih fabrika iz viktorijanskog
doba, ako ne i od o nih m alih radionica Adam a Smita.
M eutim , injenica d a je razvoj finansija bio od kljunog
znaaja u razvoju kapitalizm a nikako ne znai da su svi obli
ci finansijskog razvoja dobri.
O no usled ega je finansijski kapital neophodan, ali i
potencijalno kontraproduktivan, pa ak i destruktivan za
310
Stvar br. 22
privredni razvoj jeste sama injenica da je on neuporedivo

likvidniji od industrijskog kapitala. Pretpostavimo da ste vla
snik fabrike kome je iznenadno potreban novac da kupi siro
vine ili maine za neoekivane nove porudbine koje je dobio.
Pretpostavimo isto tako da ste ve investirali sve to imate u
izgradnju fabrike i kupovinu maina i svega ostalog to vam je
neophodno za proizvodnju po osnovnim porudbinam a. Biete zahvalni ako postoje banke koje su voljne da vam pozaj
me taj novac (pritom ete fabriku zaloiti kao kolateralu) zna
jui da ete moi da ostvarite dodatni prihod ispunjavajui te
nove porudbine. Ili, pretpostavimo da elite da prodate pola
svoje fabrike (recimo, da biste uli u neki novi posao), ali niko
nije voljan da kupi polovinu zgrade i polovinu proizvodnih
pogona. U tom sluaju, bie vam lake ako znate da moete da
izdate deonice i da onda prodate polovinu ukupnih deonica.
Drugaije reeno, finansijski sektor pomae preduzeima da
se proire i diversifikuju svoju aktivnost zato to je kadar da
pretvori sredstva koja nisu likvidna, kao to su graevine i m a
ine, u likvidna sredstva, kao to su zajmovi i akcije.
M eutim , upravo su zbog te svoje likvidnosti finansijska dobra potencijalno negativna za ostatak privrede. Za
izgradnju fabrike potrebno je da p rou barem meseci, ako
ne i godine, d o k je za akumuliranje tehnolokog i organi
zacionog um ea neophodnog za izgradnju kom panije koja
ispunjava sve svetske standarde potrebno da p rou deceni
je. N asuprot tom e, fmansijska sredstva se m ogu prebacivati
s mesta na m esto i pregrupisati za svega nekoliko m inuta,
ako ne i sekundi. Ta drastina razlika stvorila je neverovatno
velike problem e zato to je finansijski kapital nestrpljiv i
tei kratkoronim ostvarenjima (vidi Stvar br. 2). N a kratak
rok, to stvara ekonom sku nestabilnost, budui da se likvidni
kapital razliva p o svetu u veoma kratkim rokovima i na ira
cionalne naine, u ta smo se nedavno i sami uverili. Sto je
311
vanije, to na dui rok umanjuje rast produktivnosti zato to

se dugorona ulaganja prilagoavaju zadovoljavanju p otre
ba i ispunjavanju zahteva nestrpljivog kapitala. Rezultat je
to to je, uprkos ogrom nom napretku fmansijskog p rodu
bljivanja (to znai poveanju koeficijenta izraenog kroz
odnos izm eu finansijskih dobara i BDP-a) rast zapravo us
poren poslednjih godina (vidi Stvari br. 17. i br 13).
N a taj nain finansije m ogu postati veoma tetne za osta
tak privrede upravo zbog toga to su efikasne kad treba od
govoriti na prom enu m ogunosti za sticanje profita. U pra
vo je zbog toga Dejms Tobin (James), koji je 1981. dobio
N obelovu nagradu za ekonomiju, govorio o potrebi da se
ubaci neto klipova u tokove naih preterano efikasnih
m eunarodnih trita novca. U tom cilju, Tobin je predlo
io porez na finansijske transakcije, ija je osnovna nam era
da se uspore finansijski tokovi. Sve donedavno takozvani
Tobinov porez bio je pravi tabu m eu utivim svetom, ali
se odnedavno za njega zalae G ordon Braun (Brown), bivi
britanski premijer. M eutim , Tobinov porez nije jedini na
in na koji bismo m ogli da um anjim o tu drastinu razliku iz
m eu brzine razvoja finansija i brzine razvoja realne privre
de. Ostala sredstva obuhvataju nam erno izazivanje tekoa.u
neprijateljskom preuzim anju preduzea (ime bi se smanjila
dobit od spekulativnog ulaganja u akcije), zabranu prodaje
hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrum enata koje
ne posedujete, ali nameravate da ih kupite po povlaenoj
ceni pa ih prodajete unapred, poveanje stalne mare, iznosa
koji se u svakom trenutku m ora nalaziti na raunu (to je za
pravo procenat novca koji se m ora platiti unapred prilikom
kupovine akcija) ili uvoenje ogranienja na prekogranini
prenos kapitala, posebno za zemlje u razvoju.
Sve to ne znai da razlika u brzini izm eu razvoja .finansijskog sektora i razvoja realne privrede treba da bude
312
Stvar br. 22
p otpuno izbrisana, svedena na nulu. Finansijski sistem koji

bi bio savreno sinhrnizovan s realnom privredom bio bi
potpuno beskoristan. Cela poen ta finansija svodi se na to da
one m ogu da se razvijaju bre od realne privrede. M eutim ,
ako se finansijski sektor prebrzo razvija, moe se dogoditi
da zbog toga voz realne privrede iskoi iz ina. U sadanjim
okolnostima, treba da preuredim o finansijski sistem da bi on
dopustio kom panijam a da se upuste u ona dugorona ulaga
nja u fiziki kapital, ljudska znanja i vetine i organizacije,
koje su osnovno izvorite ekonomskog razvoja, a koja im u
isto vreme obezbeuju neophodna likvidna sredstva.
313
Stvar br. 23
Nisu potrebni dobri ekonomisti da bi
ekonomska politika bila dobra
ta vam kau?
ta god da je teorijsko opravdanje za vladinu intervenciju,
uspeh ili neuspeh vladine politike velikim delom zavisi od
strunosti onih koji je promiljaju i kreiraju i potom izvr
avaju. Posebno u zemljama u razvoju, m ada ne iskljuivo
u njima, vladini zvaninici nisu dovoljno dobro obueni
kada je re o ekonomiji, a potrebna su im velika ekonom ska
znanja ako ele da sprovode dobru ekonom sku politiku. T i
zvaninici bi trebalo da spoznaju sopstvena ogranienja i da
se uzdre od sprovoenja komplikovanih sektorskih poli
tika, kao to je selektivna industrijska politika, a da se umesto toga vrsto dre politike slobodnog trita koja je m nogo
manje zahtevna i koja ulogu vlade svodi na m inim um . Ako
se iz tog ugla gleda, onda emo videti da je ekonomska poli
tika slobodnog trita dvostruko dobra, ne samo zato to je
zaista najbolja m ogua politika ve i zato to je ponajm anje
zahtevna u pogledu sposobnosti birokratskog aparata.
A ta vam ne kau?
D a bi se sprovodila dobra ekonomska politika, nisu potrebni
dobri ekonomisti. Ekonomski birokrati, inovnici koji su p o
stizali najvee uspehe na tom planu, obino nisu bili ekono
misti. Za vreme udesnih godina Japana i Koreje, ekonom
sku politiku u tim zemljama (prvenstveno u Japanu, i u neto
314
Stvar br. 23
manjoj meri u Koreji) sprovodili su pravnici. N a Tajvanu i u

Kini ekonomsku politiku sprovode inenjeri. To jasno poka
zuje da za ekonomski uspeh nisu potrebni ljudi koji su izuili
dobre ekonomske kole - posebno ako je re o ekonomskim
kolama slobodnotrine orijentacije. Zaista, u poslednje tri
decenije, posledica pojaanog uticaja ekonomije slobodnog
trita bili su slabiji ekonomski rezultati irom sveta, to p o
kazujem skoro na svim stranicama ove knjige - ti rezultati su
nii ekonomski rast, vea ekonomska nestabilnost, poveana
nejednakost, da bi, na kraju, sve to kulminiralo katastrofom
- globalnom fmansijskom krizom 2008. godine. U meri u ko
joj nam je potrebna ekonomija, potrebne su nam druge vrste
ekonomije, a ne ona koja zagovara slobodno trite.
Ekonom sko udo bez ekonom ista

Istonoazijske privrede Japana, Tajvana, June Koreje, Singapura, H ong Konga i Kine esto se nazivaju privrednim
udima, ili udesnim privredama. Razume se, to je hiper
bola, ali, to se hiperbola tie, ona i nije toliko preterana.
Tokom industrijske revolucije u 19. veku, dohodak po
stanovniku u zapadnoevropskim privredam a i zemljama
koje su njihovi neposredni izdanci (Severna Amerika, A u
stralija i Novi Zeland) rastao je po stopi izm eu jedan i 1,5
posto godinje (taan broj zavisi od tanog perioda i zemlje
za koju traite te pokazatelje). U takozvanom zlatnom dobu
kapitalizma, izm eu ranih pedesetih i sredine sedamdesetih
godina 20. veka, dohodak po stanovniku u Zapadnoj Evro
pi, Severnoj Americi, Australiji i N ovom Zelandu rastao je
po stopi od 3,5 do etiri posto godinje.
N asuprot tom e, u njihovim udesnim godinama, to je,
grubo uzeto, period izm eu pedesetih i sredine devedesetih
315
godina 20. veka (odnosno, kada je re o Kini, izm eu osam

desetih godina i dananjeg vremena), dohodak po stanov
niku rastao je po stopi od est do sedam procenata godinje
u pom enutim istonoazijskim privredam a. Ako stopa rasta
od jedan do 1,5 posto zavreuje da se nazove revolucijom,
a stopa rasta od 3,5 do etiri posto zlatnim dobom , onda
za stopu od est do sedam procenata ne m oem o rei nita
drugo do d a je udo.74
Kad se uzm u u obzir svi ti izvanredni privredni rezultati,
bilo bi potp u n o prirodno da pretpostavim o kako su te ze
mlje morale im ati m nogo veoma dobrih ekonomista. Isto
onako kao to se Nem aka odlikuje izvanrednim inenjer
skim proizvodim a zbog strunosti svojih inenjera i kao to
Francuska prednjai kada je re o m odnim kreacijama zbog
talenta svojih kreatora, izgledalo bi logino da su istonoazijske zemlje postigle takvo privredno udo prvenstveno
zahvaljujui sposobnosti svojih ekonomista. N aroito u
Japanu, na Tajvanu, Junoj Koreji i K ini - zemljama u k o
jima je vlada odigrala veoma aktivnu ulogu tokom godina
privrednog uda - m ora da su postojali m nogi prvoklasni
ekonomisti koji su radili za vladu: to bi bilo logino.
Uopte nije tako. Ekonom ista je bilo veoma malo u isto
noazijskim privredam a koje su ostvarile udo. Japanski eko
nomski inovnici m ahom su pravnici po obrazovanju. N a
Tajvanu veina kljunih ekonomskih funkcionera poticala
je iz redova onih koji su po obrazovanju inenjeri i nau
nici, a ne ekonom isti; isto vai i za dananju Kinu. Koreja
je takoe imala veliki procenat pravnika m eu svojim eko
nom skim inovnitvom, naroito pre 1980. O Von u, ovekkoji je smislio program teke i hemijske industrijalizacije
Koreje tokom sedam desetih godina - a zahvaljujui tom
program u korejska privreda je transform isana iz efikasnog
izvoznika robe niskog stepena obrade u svetskog igraa na
316
Stvar br. 23
planu elektronike, proizvodnje elika i brodogradnje - bio

je inenjer po obrazovanju.
Ali, emu uopte ekonomija ako nam ekonom isti nisu
potrebni da bismo postigli dobre ekonomske rezultate, to
se vidi iz prim era istone Azije ? D a li su M M F, Svetska ban
ka i ostale m eunarodne organizacije uzalud traili novac
kada su organizovali ekonomsku obuku za zvaninike zema
lja u razvoju i kada su davali stipendije pam etnim m ladim
ljudim a iz tih zemalja da bi im om oguili da studiraju na
amerikim ili britanskim univerzitetim a uvenim po odli
nim ekonomskim katedrama?
Jedno od m oguih objanjenja uspenog iskustva istone
Azije lei u tome da je onim a koji sprovode ekonomsku poli
tiku prvenstveno potrebna opta inteligencija, a ne specijali
stiko znanje iz ekonomske oblasti. M oda je ekonomija koja
se predaje na univerzitetima isuvie otuena od stvarnosti da
bi imala bilo kakvu praktinu svrhu. Ako je to tano, onda e
vlada pronai sposobnije kreatore ekonomske politike m eu
onim a koji studiraju najprestiniji fakultet u zemlji u datom
trenutku (to moe da bude pravo, razne vrste inenjerskih
struka ili ak ekonomija, zavisno od zemlje), a ne oblast koja
je nom inalno najrelevantnija za kreiranje ekonomske politike
(tj. ekonomiju) (vidi Stvar br 17). Takav zakljuak neposred
no potkrepljuje i injenica da su ekonomski rezultati Latinske
Amerike znatno zaostajali i zaostaju za rezultatima istone
Azije, iako su ekonomskom politikom u mnogim latinskoamerikim zemljama upravljali ekonomisti, pritom izuzetno
kvalifikovani (kao to su Momci iz Cikaga, koji su radili za
generala Pinoea, to je verovatno najuveniji primer). Indija
i Pakistan takoe imaju mnoge svetski uvene ekonomiste, ali
njihovi ekonomski rezultati nisu ni priblini istonoazijskim.
D on Kenet G albrajt (John K enneth G albraith), najdu
hovitiji ekonom ista u istoriji, sigurno je preterivao kada je
317
kazao d a je ekonomija izuzetno korisna kao vid zapoljava

nja ekonomista, ali m oda nije bio sasvim daleko od istine.
ini se da ekonomija nije naroito bitna za upravljanje eko
nom skom oblau u stvarnom svetu.
U sutini, stvari stoje gore. Ima razloga da mislimo da je
ekonomska nauka direktno tetna za ekonomiju.
K ako j e mogue da to niko nijepredvideo?

U novem bru 2008. godine, kraljica Elizabeta II posetila je
Londonsku visoku ekonomsku kolu, jedan od najuglednijih
ekonom skih fakulteta na svetu. Poto je sasluala jednog od
tam onjih profesora, profesora Luisa Garikana (Garicano) o
finansijskoj krizi koja je upravo bila zahvatila itav svet, kra
ljica je upitala: Kako je m ogue da niko nije to predvideo ?
Kraljica je postavila pitanje koje je od jeseni 2008, kada je
kriza izbila, zaokupljalo veinu ljudi.
Tokom proteklih nekoliko decenija, svi ti visokokvalifikovani strunjaci - od ekonom ista dobitnika Nobelove
nagrade i najuglednijih svetskih fmansijskih regulatora, pa
do zastraujue pam etnih m ladih investicionih bankara koji
su diplom e stekli na ekonomskim fakultetim a najuvenijih
svetskih univerziteta - govorili su nam i ponavljali da u svetskoj privredi sve odlino funkcionie. Govorili su nam da su
ekonomisti konano pronali m aginu form ulu koja om o
guuje naim privredam a da brzo rastu, a da istovremeno
imamo nisku stopu inflacije. Ljudi su priali o ekonomiji za
Zlatokosu, u kojoj je sve ba onako kako treba - ni previe
vrue, ni previe hladno. Alen G rinspen (Alan Greenspan),
nekadanji predsednik amerikih Federalnih rezervi, koji
je dve decenije bio na elu najvee (i u finansijskom i ideo
lokom smislu) i najuticajnije svetske privrede, pozdravljen
318
Stvar br. 23
je kao maestro kako glasi i naslov knjige koju je o njem u

napisao novinar Bob Vudvord (W oodw ard), uven jo od
doba Votergejta. Grinspenov naslednik Ben Bernanki (Ber
nanke), govorio je o velikoj um erenosti, koja je nastupila
naporedo sa obuzdavanjem inflacije i o nestanku estokih
ekonom skih ciklusa (vidi Stvar br. 6).
Z ato je za veinu ljudi, ukljuujui britansku kraljicu,
bilo uistinu zagonetno to to su stvari odjednom tako na
opako krenule u svetu u kome su, navodno, pam etni eko
nom isti prethodno ve reili sve najvee probleme. Kako je
m ogue da su toliko pogreili svi ti pam etni m om ci koji su
diplom e stekli na nekim a od najboljih svetskih univerziteta,
svi ti ljudi koji u m alom prstu imaju hiperm atematike siste
me jednaina?
Saznavi za kraljiino pitanje, Britanska akademija je
sazvala skup nekih od najuvenijih ekonomista, ljudi iz na
unih krugova, finansijskog sektora i vlasti; skup je odran
17. juna 2009. godine. Rezultat tog sastanka dostavljen je
kraljici u pism u koje joj je 22. jula 2009. napisao profesor
T im Besli (Besley), ugledni profesor ekonomije na LSE, za
jedno s profesorom na koledu Kvin M eri na Londonskom
univerzitetu Piterom Henesijem (Peter Hennessy), ugled
nim istoriarom britanske dravne uprave.75
U tom pism u profesori Besli i H enesi kazali su da su
individualni ekonom isti struni i da svoj posao obavljaju
valjano, onako kako dolikuje, ali su od drveta propustili da
vide umu u predveerje krize. Po oceni te dvojice profe
sora, radilo se o propustu kolektivne imaginacije m nogih
pam etnih ljudi, i u naoj zemlji i na m eunarodnom planu,
o njihovom neum enju da shvate rizike sistema u celini.
Propust kolektivne imaginacije? Pa zar nije veina eko
nom ista, ukljuujui veinu (iako ne ba svakog) onih koji
su uestvovali na skupu u organizaciji Britanske akademije,
319
govorila ostatku sveta da slobodna trita najbolje funkcioniu zato to smo racionalna i individualistika bia, pa tako
znam o ta elimo za sebe (i ni za koga drugog, sem m oda
za najblie lanove porodice) i kako da to na najefikasniji
nain postignem o (vidi Stvari br 5. i br. 16)1 Stvarno se ne
seam da sam imao prilike da u ekonomskoj nauci vidim
m nogo prie o imaginaciji, posebno kolektivnoj imaginaciji,
a barem poslednje dve decenije bavim se tom oblau. N i
sam ak siguran da li pojam p o p u t imaginacije, svejedno da
li kolektivne ili neke druge, uopte moe da nae svoje mesto u dom inantno racionalistikom diskursu ekonomske na
uke. To zapravo znai da su najsjajniji uglednici britanskog
ekonomskog sveta u osnovi priznali da pojm a nemaju ta je
polo naopako.
M eutim , to nije dovoljno snano reeno. N isu ekono
misti neki nevini tehniari koji su u uskim okvirima svoje
strunosti poteno obavljali posao, sve dok ih kolektivno
nije zatekla na spavanju katastrofa koja se dogaa jednom u
sto godina i koju niko nije mogao da predvidi.
Tokom protekle tri deceniije ekonom isti su igrali vanu
ulogu u stvaranju uslova za sricanje krize 2008. godine (i de
setina m anjih finansijskih kriza koje su joj prethodile, a koje
su izbile od poetka pretposlednje decenije 20. veka, kao
to je dunika kriza Treeg sveta, koja je izbila 1982, kriza
meksikog pezosa iz 1995, azijska kriza iz 1997. i ruska kriza
1998.) tim e to su davali teorijsko opravdanje za finansijsku
deregulaciju i nesputano traganje za kratkoronim profitom .
ire gledano, ekonom isti su zapravo zagovarali teorije koje
su opravdale upravo onu sektorsku politiku koja je dovela do
sporijeg rasta, vee nejednakosti, pojaane nesigurnosti rad
nog mesta i eih finansijskih kriza koje su potresale svet u
poslednje tri decenije (vidi Stvari br. 2 , br. 6, br. 13 i br. 21).
Povrh svega toga, ekonom isti su se svojski borili upravo za
320
Stvar br. 23
onu sektorsku politiku koja je oslabila perspektive dugoro

nog razvoja u zemljama u razvoju (vidi Stvari br. 7 i br 11).
U bogatim zemljama, isti ti ekonom isti su ohrabrivali ljude
da precene m o novih tehnologija (vidi Stvar br. 4), sve su
vie destabilizovali ljudske ivote (vidi Stvar br. 6), podsticali su ih da zatvore oi pred gubitkom nacionalne kontrole
nad privredom (vidi Stvar br. 8) i uveravali su ih da treba
da budu zadovoljni deindustrijalizacijom (vidi Stvar br. 9).
Stavie, ekonom isti su iznosili argum ente u prilog tvrdnji da
su svi ti ekonomski ishodi koji se m nogim ljudim a u svetu
nisu dopadali - kao to je rastua nejednakost (vidi Stvar br.
13), direktorske plate koje paraju nebo (vidi Stvar br. 14) ili
krajnje siromatvo u siromanim zemljama (vidi Stvar br. 3)
- zapravo neminovne, usled (sebine i racionalne) ljudske
prirode i potrebe da se ljudi nagrade shodno doprinosu koji
su pruili proizvodnji.
Drugaije reeno, m nogo je gore nego to bi bilo da je
ekonomska nauka bila samo beznaajna. Ekonom ska nauka,
u vidu u kome je prim enjivana tokom poslednje tri decenije,
bila je direktno tetna za veinu ljudi.
Sta je s drugim ekonom istim a?

Ako je ekonom ska nauka tako loa, to bi se moglo zakljuiti
iz m og kazivanja, ta ja onda radim kao ekonomista? A ko je
najbenignija drutvena posledica m ojih profesionalnih p o
stupaka beznaajnost, a najverovatnija posledica neposred
na teta, ne bi li onda trebalo da prom enim profesiju i po
nem da se bavim neim to je u drutvenom smislu korisnije,
kao to je elektronika ili vodoinstalaterski zanat ?
vrsto se drim ekonomije zato to verujem da ona ne
m ora da bude ni beskorisna ni tetna. N a kraju krajeva, na
321
svim stranicama ove knjige upravo sam koristio ekonomsku

nauku da bih pokuao objasniti kako kapitalizam stvarno
funkcionie. Re je o tom e da jedan odreeni tip ekonom
ske nauke - onaj tip ekonomije koji se zalae za slobodno
trite po svaku cenu, koji se prim enjuje u poslednjih nekoli
ko decenija - opasan. Kroz elu istoriju bilo je m nogo kola
ekonomske misli koje su nam pom ogle da bolje upravljamo
privrednim ivotom i da ga razvijamo, kao to razvijamo i
svoje poznavanje ekonomije.
Ako krenem o od dananjih dana, videemo da su u jesen
2008. godine ekonomski svet od potpune katastrofe spasla
ekonomska uenja D ona M ejnarda Kejnsa, arlsa Kindlbergera (Charles Kindleberger), naunika koji je napisao
klasino delo o finansijskim krizama M anias, Panics, and
Crashes (Manije, panika i lomovi), i H ajm ana M inskog (m an Minsky), veoma potcenjenog amerikog prouavaoca
finansijskih kriza. Svetska privreda se nije vratila u ono stanje
u kom e je bila 1929, kada je izbila Velika depresija zato to
smo apsorbovali njihov uvid u situaciju i refinansirali kljune
finansijske institucije (iako nism o na odgovarajui nain ka
znili bankare koji su bili odgovorni za sav taj haos, niti smo
jo reformisali industriju), poveali smo budetsku potro
nju, obezbedili jau bankarsku rezervu i osiguranje depozita,
odrali dravu blagostanja (koja obezbeuje kakav-takav d o
hodak nezaposlenima) i preplavili finansijska trita dotad
nevienim koliinam a gotovinskih sredstava. Kao to je ve
objanjeno u ranijim stvarima, m nogi od tih postupaka koji
su spasli svet bili su upravo oni postupci kojima su se protivili
ekonomisti zagovornici slobodnog trita, kako prethodnih
narataja, tako i oni koji pripadaju savremenoj generaciji.
Uprkos tom e to nisu imali ekonomsko obrazovanje,
ekonomski zvaninici istone Azije su znali poneto o eko
nomiji. M eutim , naroito do sedamdesetih godina prolog
322
Stvar br. 23
veka, ekonomija koju su oni poznavali uglavnom nije bila od

slobodnotrine sorte. O n i su poznavali ekonom iju Karla
Marksa, Fridriha Lista (Friedrich), Jozefa Sumpetera, N ikolasa Kaldora (Nicholas) i A lberta H irm ana (Hirschm an).
Razume se, ti ekonom isti (od veoma desniarski nastrojenog
Lista do veoma leviarski nastrojenog Marksa) iveli su u ra
zliitim vremenima, bili su zaokupljeni razliitim problem i
m a i imali su radikalno razliite politike stavove. M eutim ,
postojalo je neto zajedniko teorijam a koje su svi oni izla
gali. Bilo je to priznanje da se kapitalizam razvija kroz du
gorone investicije i tehnoloke inovacije koje transform iu
proizvodnu strukturu, a ne samo kroz proirenje postojeih
struktura, koje podsea na naduvavanje balona. M noge stva
ri koje su istonoazijski zvaninici preduzeli tokom godina
privrednog uda - zatita industrijskih grana u povoju, pri
silno mobilisanje sredstava tako da se um esto za tehnoloki
flagrantnu poljoprivredu koriste za razvoj dinam inog indu
strijskog sektora, kao i prim ena onoga to je H irm an nazivao
vezama izm eu razliitih sektora - sve to proistie upravo
iz takvih ekonomskih stavova, a ne iz uenja o prednostim a
slobodnog trita (vidi Stvar br. 7). D a su istonoazijske ze
mlje, zapravo i veina drava Evrope i Severne Amerike pre
njih, upravljale svojom ekonomskom sferom saglasno naeli
ma ekonomije slobodnog trita, one ni iz daleka ne bi razvi
le svoju privredu na nain na koji su je razvile.
Ekonomsko uenje H erberta Sajmona i njegovih sledbenika istinski je prom enilo nain na koji shvatamo savremeno preduzee i, ire gledano, savremenu ekonom iju u celini.
O n o nam pom ae da odbacim o m it po kom e u ekonom
skom svetu ive iskljuivo racionalna bia koja u nastojanju
da ostvare svoje sebine interese sadejstvuju s drugim a pre
ko trinog m ehanizm a. Kada shvatimo da u savremenom
ekonomskom svetu ive ljudi ograniene racionalnosti i
323
sloenih m otiva, koji su pritom na sloen nain organizovani, kom binujui trita, javnu i privatnu birokratiju i mree,
poinjem o da razum em o da naim ekonomskim ivotom ne
moe da se, upravlja prem a pravilima ekonomije slobodnog
trita. Kada paljivije analiziramo uspenija preduzea, uspenije vlade i uspenije zemlje, videemo da svi oni imaju
taj iznijansirani pogled na kapitalizam, a ne pojednostavlje
no vienje karakteristino za slobodno trite.
ak i u dom inantnoj koli ekonomske nauke, tj. u neoklasinoj koli koja daje mnogo osnova za ekonomiju slobodnog
trita, postoje teorije koje objanjavaju zbog ega slobodna
trita verovatno nee postii rezultate bolje od suboptimalnih. To su teorije trinih greaka ili ekonomije blagosta
nja koje je prvi ponudio kembriki profesor A rtur Pigu (Ar
thur Pigou) poetkom 20. veka, da bi ih potom razradili nai
savremenici ekonomisti, kao to su, da pom enem o samo ne
kolicinu najvanijih, Am artja Sen (Amartya), Vilijam Bomol
(W illiam Balmol) i Dozef Stiglic (Joseph Stiglitz).
Razume se, ekonom isti koji su zagovornici slobodnog
trita ili su ignorisali t druge ekonom iste ili su ih, to je
gore, odbacivali kao lane proroke. U nae vreme gotovo da
se niko od pom enutih ekonomista, sa izuzetkom pripadnika
kole trine greke, ak i ne nalazi u vodeim ekonomskim
prirunicim a, da i ne govorimo o tom e da niko vljano ne
predaje njihovo uenje. M eutim , dogaaji u poslednje tri
decenije jasno su pokazali da praktino m oem o da naui
m o m nogo vie pozitivnoga od tih drugih ekonom ista nego
od onih koji se zalau za slobodno trite. Relativni uspeh i
relativni neuspeh razliitih preduzea, ekonom skih politika
i celog privrednog ivota u tom periodu ukazuje na to da
moemo izvui vane pouke upravo iz stavova onih ekono
m ista koji su danas ignorisani ili ak zaboravljeni. Ekonom
ska nauka ne m ora da bude ni beskorisna ni tetna. Samo je
bitno da izuavamo valjanu ekonomsku nauku.
324
Zakljuak
Kako ponovo izgraditi svetsku privredu?
Predstoji nam izuzetno teak zadatak: treba iz temelja p o

novo izgraditi svetsku privredu. Stanje nije onako ravo ka
kvo je bilo u vreme Velike depresije samo zato to su vlade
pojaale tranju zahvaljujui velikim zahvatanjima u budet
i deficitnu potronju, kao i tom e to su u dosad nevienim
razmerama pojednostavile m ogunost pristupa novanoj
masi (Engleska banka nikada nije imala niu kam atnu sto
p u otkako je osnovana 1644. godine), u isti m ah spreavaju
i jurie tedia na banke i njihov pokuaj da izvuku uloeni
novac kroz irenje m ehanizam a osiguranja depozita i refinansiranje dugova m nogih finansijskih institucija. D a nije
bilo tih mera, i neprestanog autom atskog poveanja potro
nje sredstava za socijalna davanja (na primer, naknada za ne
zaposlene), m ogla nas je pogoditi m nogo gora ekonomska
kriza od one koja je nastupila tridesetih godina prolog veka.
Ima ljudi koji veruju da je sistem slobodnog trita koji je
sada dom inantan sutinski zdrav sistem. O n i pretpostavljaju
da bi za stanje u kom e smo se nali bilo dovoljno malo zagrebati po m arginam a - pa tu i tam o dodati malo vie transparentnosti, ponegde neto vie regulacije, a ponegde izvesnu
dozu uzdranosti ili ogranienja kada je re o direktorskim
platama. M eutim , kao to sam pokuao da pokaem u ovoj
knjizi, p o d znakom pitanja je sama teorijska i empirijska
postavka, osnovne premise na kojima poiva ekonomsko
uenje slobodnog trita. Zato nam nee vredeti nita to ne
podrazum eva korenitu prom enu naina na koji organizujemo privredu i drutvo.
325
ta je, dakle, to to treba uraditi ?

O vo nije mesto gde je m oguno izneti sve detaljne predloge u vezi s rekonstrukcijom svetske privrede; m nogi od tih
pretiloga su, uostalom , ve razm otreni u prethodne 23 stva
ri. O vde u samo skicirati osnovna naela - njih osam - za
koje smatram da ih m oram o imati na um u kad se budem o
upustili u pretemeljenje ekonomskog sistema.
Prvo: N a samom poetku parafrazirau ono to je V inston

Ceril svojevremeno kazao o dem okratiji i tim e u ponoviti
svoj ranije iznet stav prem a tome, a to je da je kapitalizam
' najgori ekonomski sistem ako se izuzm u svi ostali. Naglaavam
da ovde kritikujem kapitalizam slobodnog trita, a ne sve
vrste kapitalizma.
M otiv profita je i dalje najmonije i najdelotvornije go
rivo koje pokree nau privredu i m orali bismo ga u p o tp u
nosti iskoristiti. M eutim , ne smemo gubiti iz vida da taj
motiv, niim neogranien i nesputan, nije najbolji nain da
se iskoriste sve njegove dobre strane, to je pouka koju smo
skupo platili tokom poslednje tri decenije.
Slino tome, trite je izuzetno delotvoran m ehanizam
za koordinisanje sloenih ekonom skih aktivnosti preko
m nogobrojnih ekonom skih inilaca, ali ono nije nita vie
od toga - samo je mehanizam , ureaj, maina. Kao i sve m a
ine, i taj m ora biti briljivo regulisan i m ora biti p o d ne
prestanim nadzorom . Isto onako kao to se autom obilom
m ogu ubiti ljudi ako za njegovim volanom sedi pijani voza,
ili kojim se m ogu spasti ivoti ako njim e na vreme odvezemo
u bolnicu nekog pacijenta ije stanje nalae h itn u interven
ciju, tako i trite m oe da ostvari m nogo toga divnog, ali i
326
Zakljuak
m nogo toga to je veoma loe. Isti autom obil moe postati

bolji ako mu se stave jae konice, snaniji m otor ili ako se
za njegov rad koristi efikasnije gorivo, ba kao to isto tri
te moe bolje funkcionisati ako se podstaknu odgovarajue
prom ene u stavovima uesnika, ako se poboljaju njihovi
m otivi i pravila prem a kojima se oni upravljaju.
Postoje razliiti naini da se kapitalizam organizuje.
Kapitalizam slobodnog trita je samo jedan od tih naina
- pritom ne naroito dobar nain. Poslednje tri decenije
su nam pokazale da slobodno trite, potp u n o suprotno
tvrdnjam a svojih propagatora, usporava privredu, poveava
nejednakost i nesigurnost i dovodi do eih (ponekad i m a
sovnih) finansijskih lomova.
Idealan m odel ne postoji. Ameriki kapitalizam se veoma
razlikuje od skandinavskog kapitalizma, koji se opet razliku
je od nemakog ili francuskog varijeteta, da i ne govorimo o
japanskom kapitalizm u. N a primer, zemlje koje smatraju da
je ekonomska nejednakost u amerikom stilu neprihvadjiva
(ima zemalja kojima to nije neprihvadjivo) m ogu da smanje
tu nejednakost uspostavljanjem drave blagostanja koju e
finansirati visokim progresivnim porezom na dohodak (kao
to se radi u vedskoj) ili ograniavanjem m ogunosti za za
radu tako to e se, na primer, bitno oteati otvaranje velikih
robnih kua (kao to je u Japanu). N e postoji jednostavan
nain da se izabere izm eu tih dveju m ogunosti, iako m i
slim da je vedski m odel bolji od japanskog, barem u tom
pogledu.
Dakle, kaem da kapitalizmu, prihvatam ga, ali mislim
da treba da prekinem o ljubavnu aferu s razobruenim kapi
talizm om slobodnog trita, koji je oveanstvu doneo tako
malo dobra, i da um esto njega uvedemo neku vrstu koja je
bolje regulisana. Koja e to vrsta biti zavisi od naih ciljeva,
vrednosti i uverenja.
327
D rugo: novi ekonomski sistem treba da temeljimo na spoznaji

ozbiljne ogranienosti ljudske racionalnosti. Kriza koja je iz
bila 2008. godine razotkrila je koliko je sloen svet koji smo
stvorili, posebno u finansijskoj sferi, i koliko je tom sloenou nadmaio nau sposobnost da ga razum em o i da ga kontroliemo. Na ekonomski sistem je doiveo veliki pad zato
to je bio form atiran po savetu ekonom ista koji veruju d a je
ovekova sposobnost da izie na kraj s raznim sloenostima
u sutini neograniena.
Novi svet treba graditi uz jasnu spoznaju da su nae m o
gunosti objektivnog zakljuivanja ograniene. Sugeriu
nam da bismo mogli da spreimo izbijanje nove velike finansijske krize tako to bismo pojaali transparentnost. To
je pogreno. O snovni problem nije u nedostatku inform a
cija, ve u naoj ogranienoj sposobnosti da te informacije
obradim o. Zaista, da je stvarno problem bilo to to nem a
transparentnosti, onda skandinavske zemlje - uvene po
svojoj transparentnosti - uopte ne bi iskusile finansijsku
krizu poetkom devedesetih godina prolog veka. D okle
god doputam o pojavu neogranienih fmansijskih inova
cija, naa sposobnost da uredim o stvari uvek e zaostajati za
naom sposobnou da inoviramo stvari.
Ako stvarno ozbiljno mislimo kada kaem o da treba
spreiti pojavu jo jedne krize p o p u t one iz 2008. godine,
trebalo bi jednostavno da zabranim o sloene finansijske in
strum ente, sem ako nije m oguno nedvosmisleno dokazati
kako ti novi instrum enti dugorono koriste drutvu. Poneko
e tu zamisao sigurno odbaciti kao uasavajuu. O n a nije
takva. To radim o sve vreme s drugim proizvodim a - razm i
slite samo o bezbednosnim standardim a koje im am o kada je
re o hrani, lekovima, autom obilim a i vazduhoplovima. Ako
taj predlog prihvatim o, utvrdiem o postupak odobravanja
tokom koga e korak po korak biti procenjivan uticaj svakog
328
Zakljuak
novog finansijskog instrum enta, neke novine koju smisle

naunici-genijalci finansijskim kuama, i to sa stanovi
ta rizika i sa stanovita koristi koju donosi naem sistemu
u celini i na dugi rok, a ne samo sa stanovita kratkoronog
profita firmi u kojima ti genijalci rade.
Tree: Priznajui da nism o nesebini aneli, treba da gradi
mo sistem koji e omoguiti da se ispoljava ono toje najbolje, a

ne ono toje najgore u ljudima.
Ideologija slobodnog trita zasnovana je na uverenju da
ljudi nee uraditi nita dobro ako za to nisu plaeni ili ka
njeni ako to ne urade. To uverenje se potom asim etrino
prim enjuje i iz njega se izvodi zakljuak da bogate ljude tre
ba motivisati da rade tim e to e im se om oguiti dalje b o
gaenje, dok siromani ljudi treba da strahuju od siromatva
jer e u tom e m oi da nau motiv.
Lini materijalni interes jeste snaan motiv. Komunistiki
sistem je, kao to se ispostavilo, bio neodriv zato to je ignorisao interes kao m otiv koji oveka pokree, tanije reeno, zato
to je eleo da negira postojanje tog motiva. To, m eutim , ni
kako nije dokaz da je lini materijalni interes na jedini m o
tiv. Ljude ne pokree do te mere lini materijalni interes, kao
to se tvrdi u udbenicima ekonomije slobodnog trita. D a
je stvarni svet toliko pun racionalnih bia koja iskljuivo tee
ostvarenju svog interesa, to bi se moglo zakljuiti itanjem
tih prirunika, on bi se uruio p o d teinom neprestanog vara
nja, nadziranja, kanjavanja i cenkanja.
Stavie, tom glorifikacijom tenje ka ostvarenju m ateri
jalnog linog interesa pojedinaca i korporacija stvorili smo
svet u kom e m aterijalno bogaenje oslobaa i pojedince i
korporacije od ostalih odgovornosti prem a drutvu. U tom
procesu, dopustili smo bankarim a i direktorim a fondova da
posredno ili neposredno unite radna mesta, pozatvaraju
329
fabrike, unite ivotnu sredinu i ruiniraju finansijski sistem,

samo da bi se lino bogatili.
Ako elimo da spreimo da se tako neto ponovo dogodi,
trebalo bi da gradim o sistem u kom e se m aterijalnom b o
gaenju pristupa ozbiljno, ali u kojem se ne doputa da ono
postane jedini cilj. Organizacije - bilo d a je re o korporaci
jama, bilo da je re o vladama - treba da budu koncipirane
tako da nagrauju poverenje, solidarnost, potenje i m eu
sobnu saradnju svojih lanova. Finansijski sistem treba da
bude tako reformisan da se smanji uticaj kratkoronih vla
snika akcija da bi preduzea mogla sebi da priute i tenju
ka drugim ciljevima, a ne samo maksimizaciji kratkoronog
profita. Trebalo bi bolje da nagraujem o one vidove pona
anja koji donose drutvenu korist (npr. smanjenje utroka
energije, ulaganje u obuku) ne samo tako to emo im obezbediti vladine subvencije ve i tako to emo te vidove p o
naanja nagraditi viim drutvenim statusom.
To nije samo m oralni argum ent. To je istovrem eno i apel
upuen prosveenom linom interesu. Ako doputam o da
kratkoroni m aterijalni interes upravlja svime, rizikujemo
da se uniti ceo sistem, a to, dugorono gledano, nije n i u
ijem interesu.
etvrto: Treba da prestanemo da verujemo da su ljudi uvek
plaeni zasluzi.
Ljudi iz sirom anih zemalja su, individualno gledano,
esto produktivniji i s jaim preduzetnikim duhom od ko
lega u bogatim zemljama. Ako bi im bile pruene jednake
m ogunosti kroz neom etanu imigraciju, ti ljudi bi m ogli i
hteli da zamene glavninu radne snage u bogatim zemljama,
m ada bi to bilo politiki neprihvatljivo i nepoeljno. Ako
se stvari gledaju s tog stanovita, onda se moe rei da siro
mane ljude u sirom anim zemljama u tom siromatvu dre
330
Zakljuak
nacionalni ekonomski sistemi i imigraciona kontrola boga

tih zemalja, a ne to to nem aju linih kvaliteta.
Kada naglaavam da m nogi ljudi ostaju siromani zato
to nemaju istinski jednake m ogunosti, tim e ne kaem da
oni zasluuju da ostanu siromani ako ne iskoriste jednake
m ogunosti kada im se one prue. U koliko ne postoji neki
vid izjednaavanja ishoda, posebno u tom smislu (mada ne
i iskljuivo kada je o tom e re) da sva deca m ogu da dobiju
m alo vie od m inim um a zadovoljenja osnovnih prehram be
n ih potreba i roditeljske panje, jednakost m ogunosti koju
prua m ehanizam trita nee jem iti istinski pravinu uta
km icu. To e liiti na trku u kojoj niko nije m ogao da potri
pre ostalih, ali neki tre s tegovima na nogama.
N a drugoj strani tog spektra nalaze se direktorske plate
u SAD koje su dosegle nebeske visine u poslednjih nekoli
ko decenija. Am eriki m enaderi su bar deset p u ta poveah
svoje relativne prihode p o osnovu plata izm eu pedesetih
godina 20. veka i danas (prosean generalni direktor ranije
je dobijao 35 p u ta vie od prosenog radnika, a danas dobija od 300 do 400 p u ta vie), ali ne zbog toga to je njihova
produktivnost desetostruko poveana u odnosu na produk
tivnost njihovih radnika. ak i ako ostavimo po strani m o
gunost povlaene kupovine akcija, ameriki m enaderi su
plaeni dva i po p u ta vie od svojih holandskih kolega i etiri
p u ta vie od svojih japanskih kolega, uprkos tom e to nisu
produktivniji ni od jednih ni od drugih.
Tek onda kada im am o slobodu da dovedemo u pitanje
karte koje nam je trite dalo u ovom deljenju, m oi emo
da pronaem o naine za uspostavljanje pravednijeg d ru
tva. M oem o da prom enim o i treba da prom enim o pravila
trita akcija i sistem korporativnog upravljanja da bismo
ograniili prekom em e plate najviih m enadera u preduzeima sa ogranienom odgovornou. N e samo da treba da
331
pruim o jednake m ogunosti ve, u izvesnoj meri, treba da

izjednaimo polazite za svu decu da bismo uspostavili istin
ski m eritokratsko drutvo. Ljudim a treba pruiti stvarnu, a
ne vetaku drugu priliku pom ou naknade za nezaposlene
i javno subvencionisanje prekvalifikacije. Siromane ljude u
siromanim zemljama ne treba kriviti za siromatvo u kome
ive onda kada ire i temeljnije objanjenje lei u siromatvu
njihovih nacionalnih ekonom skih sistema i kontroli imigra
cije u bogatim zemljama. Trini ishodi nisu prirodna p o
java. O n i se m ogu prom eniti.
Peto: Treba ozbiljnije da pravimo materijalne stvari. Postindustrijska ekonomija znanja nije nita drugo do mit.
Proizvodni sektor je i dalje ivotno znaajan.
Posebno u SAD i Velikoj Britaniji, ali i u m nogim dru
gim zemljama, opadanje industrijske proizvodnje u prote
klih nekoliko decenija tretirano je kao nem inovnost postindustrijskog doba i m altene je aktivno pozdravljeno kao
sim ptom postindustrijskog uspeha.
M i smo, m eutim , materijalna bia i ne moemo da i
vimo od ideja, koliko god da lepo zvui izraz ekonomija
znanja. tavie, oduvek smo iveli u ekonomiji znanja u tom
smislu da je posedovanje prem onog znanja odvek bilo ono
to je konano odluivalo o tom e koja je zemlja siromana,
a koja bogata, a ne fizika priroda neijih aktivnosti. Zaista,
veina drutava i dalje proizvodi sve vie i vie stvari. Upravo
zbog toga to su oni koji proizvode stvari postali do te mere
produktivniji da su stvari postale, u relativnom iznosu, jefti
nije nego usluge, skloni smo da pomislimo da vie ne troi
mo onoliko stvari koliko smo ih ranije troili. Ako niste mali
poreski raj (mada e taj status, posle krize koja je izbila 2008.
godine, biti sve tee odriv), kao to su Luksemburg i M ona
ko, ili mala zemlja koja pliva na nafti, kao Bruneji ili Kuvajt,
332
Zakljuak
morate da postanete bolji u proizvodnji materijalnih stvari da

biste mogli da povisite ivotni standard. vajcarska i Singapur,
zemlje koje se esto na sva usta hvale kao pravi primeri postindustrijskog uspeha, u sutini su dve od najindustrijalizovanijih privreda sveta. tavie, veina onih usluga ija je vrednost
najvea, kao to je fmansijski ili tehniki konsalting, zavisi od
proizvoakog sektora (ponekad ak i parazitira na njemu). A
poto usluge nisu ba najpogodniji predm et trgovine, preve
lik usluni sektor ugroava platnobilansnu poziciju ljudi zbog
ega privredni rast postaje tee odriv.
.
M it o postindustrijskoj ekonomiji znanja pogreno je
usmerio i nae investicije. O n je podstakao prekom erno na
glaavanje, na prim er, form alnog obrazovanja, iji je uticaj
na privredni rast, kao to se pokazuje, izuzetno sloen i neizvestan, kao i naglaavanje irenja interneta, iji je uticaj na
produktivnost, u sutini, prilino skroman.
Ulaganje u dosadne stvari, kao to su maine, infra
struktura i obuka radnika, treba ohrabriti odgovarajuim
prom enam a poreskih propisa (npr. treba se opredeliti za
ubrzanu amortizaciju maina i opreme), subvencijama (npr.
treba subvencionisati obuku i usavravanje radnika) ili jav
nim ulaganjima (npr. sredstva treba preusmeravati u razvoj
infrastrukture). Treba iznova kreirati industrijsku sektorsku
politiku i koncipirati je tako da se posebno istaknu kljuni
proizvodni sektori koji imaju velike m ogunosti za rast p ro
duktivnosti.
esto: Treba da uspostavimo bolju ravnoteu izm eufinansij-
skog sektora i realnogprivrednog sektora.

Produktivna m oderna privreda ne moe da postoji bez
zdravog finansijskog sektora. Finansije, izmeu ostalog, igraju
kljunu ulogu kada treba reiti problem neusklaenosti izme
u ina ulaganja iplodovakoje taj in donosi. Likvidizacijom
333
fizike aktive pretvaranjem fizikih dobara ije se karakteristi

ke ne mogu brzo prom eniti u likvidna sredstva, finansijski
sektor nam pomae i da brzo realociramo resurse.
M eutim , u poslednje tri decenije finansije su postale
onaj rep iz prie o psu koji toliko juri svoj rep, da rep na kra
ju upravlja njime. Finansijska liberalizacija olakala je tokove
novca, ak i prekogranine tokove, doputajui finansijskim
investitorim a da budu sve nestrpljiviji u iekivanju trenut
n ih rezultata. Posledica svega toga je to to su i korporacije
i vlade bile prinuene da sprovode politiku koja donosi brzi
profit, bez obzira na dugorone implikacije. Finansijski in
vestitori koriste tu svoju veu m obilnost kao adut u cenkanju, kojim izvlae vei deo nacionalnog dohotka. Posledica
lakeg kretanja novca jeste i vea finansijska nestabilnost i
vea nesigurnost radnog mesta (a i jedno i drugo je potrebno
da bi se ostvario brzi profit).
Finansije treba usporiti. N e treba ih vratiti natrag, u vrem e dunikih zatvora i m alih radionica finansiranih linom
uteevinom. M eutim , ako ne budem o veoma smanjili tu
drastinu razliku koja postoji izm eu finansijskog sektora i
realne privrede, neem o ohrabriti dugorona ulaganja i ne
emo postii realan rast zato to je za ulaganja u proizvodnju
esto potrebno da proe dosta vrem ena dok ne sazreju p lo
dovi. Japanu je trebalo 40 godina zatite i vladinih subvenci
ja da bi njegova autom obilska industrija m ogla da postigne
pravi m eunarodni uspeh, ak i na onom delu trita gde su
cene autom obila nie. Nokiji je trebalo 17 godina da bi
ostvarila bilo kakav profit u proizvodnji elektronskih ure
aja, gde je danas jedan od lidera. M eutim , posle rastueg
stepena finansijske deregulacije, svet je poeo da posluje sa
sve kraim rokovima.
,
Porezi na finansijske transakcije, ogranienja prekogra
ninog kretanja kapitala (posebno ulazak kapitala u zemlje
334
Zakljuak
u razvoju i izlazak iz njega), vea ogranienja kada se preu

zimaju preduzea - to su samo neke mere koje e usporiti
finansije i dovesti ih na brzinu koja pom ae realnoj privredi,
um esto d a je slabi ili ak izbacuje iz ina.
Sedmo: Aparat drave blagostanja treba da se uvea i da po
stane aktivniji.
Tokom poslednje tri decenije, ideolozi slobodnog tri
ta nam neprestano govore o tom e da vlast, dravni aparat,
predstavlja deo problem a, a ne reenja svih zala naeg dru
tva. Zaista, ima sluajeva kada vlast grei - ponekad ak i
spektakularno grei - ali gree i trita i korporacije. to je
vanije, postoje m nogi prim eri izvanrednih uspeha vlasti.
Zato o ulozi vlade treba tem eljito iznova promisliti.
Ne radi se tu samo o upravljanju krizom, koje je eviden
tno od 2008. godine, ak i u navodno izrazitim ekonom i
jam a slobodnog trita, kakva je amerika. Tu se pre radi o
izgradnji prosperitetnog, ravnopravnog i stabilnog drutva.
Uprkos svim svojim ogranienjima i uprkos m nogobrojnim
pokuajima da se ona oslabi, dem okratska vlast je, barem
zasad, najbolje sredstvo koje im am o za m irenje konfliktnih
zahteva koji postoje u naem drutvu i, to je vanije, za p o
boljanje naeg kolektivnog blagostanja.
Kau nam daje veliki aparat vlasti, koji ubire velike poreze
od bogatih i preraspodeljuje ih siromanima, lo za rast zato
to obeshrabruje bogate jer oni vie ne rade da stiu bogatstvo,
dok nie klase podstie na lenjost. M eutim , ako je mali dr
avni aparat dobar za ekonomski rast, onda bi mnoge zemlje
u razvoju koje imaju upravo takve vlade trebalo da postiu od
linu stopu rasta. Oigledno je da to nije tako. U isto vreme,
prim eri skandinavskih zemalja, u kojima velika drava blago
stanja koegzistira sa odlinim ekonomskim rezultatima (e
sto drava blagostanja podstie takve ekonomske rezultate),
335
takoe treba da ukau na ogranienost uenja po kome je ma

nji dravni aparat uvek bolji za rast.
Zagovornici slobodnog trita nam takoe govore da su
aktivne (odnosno, kako oni kau, intruzivne) vlade loe za
privredni rast. M eutim , nasuprot tom uvreenom milje
nju, praktino sve zemlje koje su danas bogate koristile su
vladine intervencije da bi se obogatile (ako jo niste uvereni
u tu m oju tezu, pogledajte m oju p rethodnu knjigu Loi Sa mariant). Ako je dobro koncipirana i valjano prim enjena,
vladina intervencija moe poveati privrednu dinam inost
tako to e uveati inpute koje trite ne moe tako lako da
obezbedi (npr. istraivanje i razvoj, obuka i struno usa
vravanje radnika), omoguie podelu rizika kada je re o
projektim a koji imaju veliku drutvenu korist, ali donose
m alu individualnu korist i obezbedie u zemljama u razvoju
prostor u kome e tek nastala preduzea u industrijama u
povoju m oi da razvijaju svoje proizvodne kapacitete.
M oram o kreativnije razmiljati o tom e kako vlada posta
je sutinski vaan elem ent u ekonomskom sistemu u kome
postoji vea dinam inost, vea stabilnost i prihvatljiviji nivo
jednakosti. To znai izgradnju bolje drave blagostanja, b o
ljeg regulatornog sistema (posebno kada je re o fmansijama) i donoenje bolje industrijske sektorske politike.
O sm o: Svetskiprivredni sistem treba nepravinoda favorizuje zemlje u razvoju.
Zbog ogranienja prouzrokovanih vidovima dem okrat
ske kontrole zagovornici slobodnog trita u veini bogatih
zemalja nailaze na sutinske tekoe kada ele da prim ene
celovitu reform u u pravcu slobodnog trita. ak je i za
M argaret Taer bilo neizvodljivo da razmilja o m oguno
sti ukidanja sistema Nacionalne zdravstvene zatite (N H S ).
Usled toga su zapravo zemlje u razvoju glavni objekat ekspe
rim enata s politikom slobodnog trita.
336
Zakljuak
M noge siromanije zemlje, posebno one u Africi i Latin

skoj Americi, bile su prim orane da prihvate politiku slobod
nog trita da bi mogle pozajm iti novac od m eunarodnih
fmansijskih institucija (kao to su M M F i Svetska banka)
koje ba vole slobodno trite i od vlada bogatih zemalja
(koje u krajnjoj liniji i kontroliu M M F i Svetsku banku).
Zbog slabosti demokratije u zemljama u razvoju politika slo
bodnog trita se u njim a mogla nemilosrdnije primenjivati,
ak i onda kada nanosi tetu velikom broju ljudi. To je kraj
nja ironija u celoj ovoj prii - na najgori nain su pogoeni
ljudi kojima je potrebno najvie pom oi. Poslednjih deceni
ja ta tendencija je dodatno pojaana jer su uvedena globalna
pravila koja propisuju ta vlade m ogu da uine da bi zatitile
svoje privrede (ta vrsta zatite je potrebnija siromanim ze
mljama) kroz osnivanje i/ili jaanje takvih organizacija kao
to su Svetska trgovinska organizacija (ST O ), Banka za m e
unarodna poravnanja (BIS) i razni bilateralni i regionalni
sporazumi o slobodnoj trgovini i ulaganjima. Rezultat svega
toga je znatno temeljnija prim ena politike slobodnog tri
ta, uz koju su rezultati u smislu privrednog rasta, stabilnosti
i nejednakosti znatno gori nego u razvijenim zemljama.
Svetski ekonomski sistem treba p otpuno pretem eljiti da
bi se obezbedio vei politiki prostor za zemlje u razvoju
da bi one mogle da sprovode sektorsku politiku koja je za
njih pogodnija (bogate zemlje imaju znatno vei prostor u
kojem m ogu da izvitoperuju ili ak ignoriu m eunarodna
pravila). Zemljama u razvoju potreban je manje strog reim
kada je re o prim eni protekcionizma, regulisanja stranih
ulaganja i prava na intelektualnu svojinu, izmeu ostalog.
To su sve one sektorske politike koje su bogate zemlje zaista
koristile kada su one same bile zemlje u razvoju. Sve to zahteva reformu Svetske trgovinske organizacije, ukidanje i/ili
reform u postojeih bilateralnih trgovinskih i investicionih
337
sporazuma izm eu bogatih i sirom anih zemalja, kao i p ro

m en u politikim uslovima koji su vezani za zajmove koje
odobravaju m eunarodne finansijske organizacije i za p o
m o koju bogate zemlje daju inostranstvu.
Razume se, sve te stvari su nepravino povoljne za ze
mlje u razvoju, kao to tvrde neke bogate zemlje. M eutim ,
zemlje u razvoju su ve rtve toliko m nogo slabosti m eu
narodnog sistema da im je zaista potreban mali predah da bi
mogle da se ponadaju da e stii ostale.
Svih navedenih osam naela potp u n o su suprotni onom e
to nam se u poslednje tri decenije servira kao ekonomska
m udrost. K od nekih italaca to e sigurno izazvati oseaj ne
lagode. M eutim , ako ne budem o ve sada odbacili naela
koja su nas izneverila i koja nas i dalje spreavaju u napredo
vanju, u budunosti nas ekaju sline katastrofe. A to e zna
iti da nism o uradili nita da bism o ublaili uslove u kojima
milijarde ljudi pate u siromatvu i neizvesnosti, posebno u
svetu u razvoju, m ada ne iskljuivo u njem u. Krajnje je vreme da osetimo nelagodu.
___
.
'i
)
i
338
'
Napomene
STVAR BR. 1
1 Vie o tome kako su carine (ometajui slobodan promet robe)
predstavljale vano pitanje za izbijanje amerikog Graanskog
rata moete nai u mojoj ranijoj knjizi KickingAway theLadder
- Development Strategy in Historical Perspective (Anthem Press,
London, 2002), pp. 24-28 i referencama koje su u njoj naznaene.
2
3
STVAR BR. 2
Adam Smith, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Global
Book Novi Sad, 1998, str. 597, preveo dr Marijan Hanekovi.
N. Rosenberg, L. Birdzell, How the West Grew Rich (IB Tauris &
Co., London, 1986), p. 200.
A. Glyn, Capitalism Unleashed-Finance, Globalisaiton, and Welfare

(Oxford, University Press, Oksford, 2004), p. 7, fig. 1.3.
5 J. G. Palma, The revenge o f the market on the rentiers - W hy neo
liberal reports on the end o f history turned out to be prmatur,
CambridgeJournal o f Economies, 2009, vol. 33, no. 4, p. 851, fig. 12.
6 Videti W. Lazonick i M. O Sullivan, Maximising shareholder
value: A new ideology for corporate governance, Economy
and Society, 2000, vol. 29, no. 1, i W. Lazonick, The buyback
boondoggle, Business Week, 24. August 2009.
7 Lazonick, navedeno delo.
'
STVAR BR. 4
R. Sarti, Domesnc service: Past and present in Southern and
Northern Europe, Gender and History, 2006, vol. 18, no. 2, p. 223,
table I.
Navedeno prema: J. Greenwood, A. Seshadri i M. Yorokoklu, Engines

of libration, Review o f Economie Studies, 2005, vol. 72, p. 112.
10 C. Goldin, The quiet rvolution that transformed womens
employment ducation, and family, American Economie Review,
2006, vol. 96, no. 2, p. 4, fig. I.
Jf.
339
111. Rubinow,Theproblem ofdomesticservice,JournalofPolitical

Economy, 1906, vol. 14, no. 8, p. 505.
12 Re je o knjizi H.-J. Chang, I. Grabel, ReclainingDevelopment
- A n Alternative Economic Policy M anual (Zed Press, London,
2004).
13 The Sbock o f the Old - Technology and Golobal History Since 1900
14 K. Ohmae, The Borderless World: Power and Strategy in the
InterlinkedEconomy (Harper & Row, New York, 1990).
STVAR BR. 5
15 Saeti spisak dostupne akademske literature o sloenosti motiva
ljudskog ponaanja moe se nai u: B. Frey, N otJustfor the
Money - Economic Iheory o f PersonalM otivation (Edward Eigar,
Cheltenham, 1997).
16 Ovo je razrada primera koji je prvi upotrebio K. Basu, On why we
do not try to walk off without paying after a taxi-ride, Economic
and Political Weekly, 1983, no. 48.
STVAR BR. 6
17 S. Fischer, Maintainig price stability, Finance and Development,
December 1996.
18 U jednoj studiji iji je autor Rober Baro (Barro), ugledni
ekonomista, zagovornik slobodnog trita, zakljuuje se da
umerena inflacija (10-20 procenata) ima nizak negativni uticaj
na rast, dok ukoliko je stopa rasta ispod 10 procenata, inflacija
uopte nema nikakav uticaj na rast. Vidi R. Barro, Inflation and
growth, Review o f Federal Reserve Bank o fS t Louis, 1996, vol.
78, no. 3. U studiji Majkla Sejrela (Michael Sarel), ekonomiste
MMF-a, procenjuje se da inflacija ispod osam procenata ima veoma
mali uticaj na rast - to znai da inflacija pre pomae rast nego to
odmae rastu. Vidi M. Sarel, Non-linear effects of inflation on
economic growth, IM F S ta ff Papers, 1996, vol. 43, March.
19 Vidi: M. Bruno, Does inflation really lower growth? Finance and
Development, 1995, vol. 32, pp. 35-38; M. Bruno i W. Easterly,
Inflation and growth: In search o f a stable relationship, Review o f
Federal Reserve Bank o f S t Louis, 1996, vol. 78, no. 3.
340
Napomene
20 Tokom ezdesetih godina 20. veka inflatorna stopa u Koreji bila

je znatno via nego u pet zemalja Latinske Amerike (Venecuela,
Bolivija, Meksiko, Peru i Kolumbija) i nije bila mnogo nia od
argentinske inflatorne stope. Tokom sedamdesetih godina 20. veka
korejska inflatorna stopa bila je via od one u Venecueli, Ekvadoru
i Meksiku, a samo neto malo nia nego u Kolumbiji i Boliviji.
Podaci potiu iz: A. Singh, How did East Asia grow so fast? Slow progress towards an analytical consensus, 1995, UNCTAD
Discussion Paper, no. 97, table 8.
21 Ima mnogo naina za izraunavanje profitne stope, ali je ovde
relevantan koncept povraaj od aktive. Ako je suditi prema
onome to navode S. Claesens, S. Djankov i L. Lang, Corporate
growth, financing, and risks in the decades before East Asias
financial crisis, 1998, Policy Reserch Working Paper, no. 2017,
Svetska banka, Vaington, fig. 1, prinos od aktive u 46 razvijenih
zemalja i zemalja u razvoju 1988-1996. kretao se od 3,3 posto
(Austrija) do 9,8 posto (Tajland). Koeficijent se kretao izmeu
etiri posto i sedam posto u 40 od 46 zemalja; bio je ispod etiri
posto u tri zemlje i iznad sedam posto u tri zemlje. U jednoj drugoj
studiji Svetske banke navodi se da je prosena profitna stopa za
nefinansijska preduzea u ekonomijama u kojima se tek pojavljuje
trite (zemlje srednjeg nivoa dohotka) devedesetih godina 20.
veka (1992-2001) bila ak i nia od 3,1 posto (neto dobit/aktiva).
Vidi u: S. Mohapatra, D. Ratha i P. Sutde, Corporate financing
patterns and performance in emerging markets, mimeo., March
2003. World Bank, Washington.
22 C. Reinhart, K. Rogoff, This Time is Different (Princeton
University Press, Princeton i Oxford, 2008), p. 252, fig. 16.1.
STVAR BR. 7
23 Vie o Linkolnovim protekcionistikim stavovima moe se nai
u mojoj ranijoj knjizi KickingAway the Ladder (Anthem Press,
London, 2002), pp. 27-28 i referencama koje su u njoj navedene.
24 Znatno vie detalja o ovome moe se nai u mojim ranijim
knjigama: KickingAway the Ladder sadri mnotvo referenci i
akademskih anotacija - to nikako ne znai da je teka za itanje;
341
to je monografija koja se prvenstveno bavi trgovinskom politikom;

tu je i knjiga Bad Samaritans (Random House, London, 2007. i
Bloomsbury USA, New York, 2008), koja obuhvata irok dijapazon
oblasti sektorske politike i napisana je neto popularnijim stilom.
STVAR BR. 8
25 Vie dokaza o tome moete nai u mojoj nedavno objavljenoj
knjizi Bad Samaritans (Random House, London, 2007. i
Bloomsbury USA, New York, 2008), ch. 4, Finac i slon, kao i u
knjizi R. Kozul-Wright, P. Rayment, The Resistible Rise o fM arket
Fundamentalism (Zed Books, London, 2007), ch. 4.
STVAR BR. 9
26 K. Courts, A. Glyn i B. Rowthom, Structural change under New
Labour, CambridgeJournal o f Economies, 2007, vol. 31, no. 5.
27 Ovaj izraz je pozajmljen iz jednog izvetaja koji je 2008. godine
objavilo odeljenje britanske vlade za BERR (poslovanje,
preduzetnitvo i regulatomu reformu - Business Enterprise and
Regulatory Reform), Globalisation and the Changing U K Economy
(2008).
,
28 B. Alford, De-indusprialisation, ReFRESH, Autumn 1997, p. 6,
table I.
29 B. Rowthom i K. Coutts, De-industrialisation and the balance of
payments in advanced conomies, CambridgeJournal o f Economics,
2004, vol. 28, no. 5.
STVAR BR. 10
30 T. Gylfason, Why Europe works less and grows taller, Challenge,
2007, January/February.
S T V A R B R .il
31 P. Collier ij. Gunning, Why has Africa grown assdyT,Journal o f
Economic Perspectives, 1999, vol. 13, no. 3, p. 4.
32 Danjel Etunga-Mangele (Daniel Etounga-Manguelle), pisac i inenjer
rodom iz Kameruna, primeuje sledee: Affikanac, usidren u
kulturi svojih predaka, do te je mere ubeen da se prolost moe
342
Napomene
33
34
35
36
samo ponoviti da je sva njegova briga za budunost sasvim povrna.

Meutim, bez dinamikog poimanja budunosti, nema planiranja,
nema vizije, nema predvianja ni pripreme scenarija; drugaije reeno,
nema nikakve smiljene politike koja bi uticala na tok dogaaja
(p. 69). Potom dalje razvija tu tezu pa kae: Afrika drutva su kao
fudbalski tim u kome, usled mnogobrojnih razmirica i odsustva
timskog duha, jedan igra nee da doda loptu drugome iz straha da
bi ovaj drugi mogao da postigne gol (p. 75). D. Etoung-Manguelle,
Does Africa need a cultural adjustment program? u: L. Harrison i
S. Huntington (eds.), Culture Mappers - How Values Shape Human
Progress (Basic Books, New York, 2000).
Po Veberu, godine 1863. oko jedne etvrtine stanovnitva .
Francuske uopte nije govorilo francuski. Iste godine, 11 posto
kolske dece u uzrastu od sedam do trinaest godina nije govorilo
francuski, a njih 37 posto je govorilo ili razumelo, ali nije moglo
da pie francuski. Eugen Weber, Peasants into Frenchmen - The
Modernisation o f Rural France, 1870-1914 (Stanford University
Press, Stanford, 1976), p. 67.
Vidi H-J. Chang, Under-Explored treasure troves of development
lessons - Lessons from the historis of small rieh European
countries (SRECs), u Zborniku M. Kremer, P. van Lieshoust i R.
Went (eds.), Doing Good or Doing Better - DevelopmentPolicies
in a Globalising World (Amsterdam University Press, Amsterdam,
2009) i H-J. Chang, Economic history o f the developed world:
Lessons for Africa, predavanje odrano u okviru Programa
uglednih govornika Afrike banke za razvoj, 26. februara 2009.
(moe se preuzeti na adresi: http://www.ecom.cam.ac.uk/faculty/
ehang/pubs/ChangAfDblecturetext.pdf).
Videti H-J. Chang, How important were the 'initial conditions
for economic development - East Asia vs. Sub-Saharan Africa
(ch. 4) u: H-J. Chang, The East Asian Development Exprience: The
Miracle, the Crisis, and the Future (Zed Press, London, 2006).
Radi poreenja kvaliteta institucija danas bogatih zemalja u vreme
kada su te zemlje bile na slinom nivou razvoja kao dananje zemlje
u razvoju, videti H-J. Chang, KickingAway the Ladder (Anthem
Press, London, 2002), ch. 3.
343
STVAR BR. 12
37 Veoma jasno objanjenje i kritika teorije komparativne prednosti
mogu se nai u mojoj knjizi Bad Samariums (Random House,
London 2007. i Bloomsbury USA, New York 2008) u treem
poglavlju pod naslovom Moj estogodinji sin treba da dobije posao)
38 Vie detalja o tome moe se nai u mojim ranijim knjigama, Kicking
Away theLadder (Anthem Press, London, 2002) i Bad Samaritans.
STVAR BR. 13
39 esnaest zemalja u kojima je poveana nejednakost su, opadajuim
redosledom u odnosu na veliinu nejednakosti prema stanju iz 2000.
godine, SAD, Juna Koreja, Velika Britanija, Izrael, panija, Italija,
Holandija, Japan, Australija, Kanada, vedska, Norveka, Belgija,
Finska, Luksemburg i Austrija. etiri zemlje u kojima je smanjena
nejednakost dohotka su Nemaka, vajcarska, Francuska i Danska.
40 L. Mishel, J. Bernstein i H . Shierholz, The State o f Working
America, 2008/9 (Economic Policy Institute, Washington, DC,
2009), p. 26, table 3.
41 Prema podacima O ECD (Organizacija za ekonomsku saradnju
i razvoj), pre odbitka poreza i transfera, SAD, od sredine
decenije koja je poela 2000, imale su Ginijev koeficijent (mera
nejednakosti dohotka, gde nula predstavlja apsolutnu jednakost
odnosno ravnopravnost, a jedan apsolutnu nejednakost) od 0,46.
ZaNemaku, vrednost Ginijevog koeficijenta iznosila je 0,51, za
Belgiju 0,49, za Japan 0,44, za vedsku 0,43 i za Holandiju 0,42.
STVAR BR. 14
42 L. Michel, J. Bernstein, H. Shierholz, The State o f Working
America, 2008/9 (Economic Policy Institute, Washington, D C ,
2009), table 3.2.
43 Ibid., table 3.1.
44 Should Congress put a cap on executive
New York Times, 3
January 2009.
45 Mishel et al., op. cit., table 3. A2. Tih 13 zemalja su: Australija,
Belgija, Kanada, Francuska, Nemaka, Italija, Japan, Holandija,
Novi Zeland, panija, vedska, vajcarska i Velika Britanija.
344
Napomene
46 Ibid., table ..
47 L. A. BebchukJ. M. Fried, Executive compensation as an agency
problem,Journal o f Economie Perspectives, 2003, vol. 17, no. 3, p. 81.
STVAR BR. 15
48 OECD, Is informai normal? - Towards more and better jobs in
developing countries, 2009.
49 D. Roodman i J. Morduch, The impact o f microcredit on the poor
in Bangladesh: Revisiting the evidence, 2009, working paper no.
174, Center for Global Development, Washington, DC.
50 M. Bateman, W hy Doesnt Microfinance Work? (Zed Books,
London, 2010).
STVAR BR. 16
51 Govor A. Darlinga u Mansion Houseu, 19. jun 2009.
52 Veoma zanimljiva i jednostavna prezentacija istraivanja iracionalne
strane ljudske prirode moe se nai u delu R Ubela, Free Market
Madness: W ky Human Nature is at Odds with Economies - and W hy it
M atten (Harvard Business School Press, Boston, 2009).
STVAR BR. 17
53 J. Samoff, Education for all in Africa: Still a distant dream, u
zborniku R. Arnove i C. Torres (eds.), Comparative Education - The
Dialectic o f the Global and the Local ( Rowman i Lttlefield Publishers
Inc., Lanham M aryland, 2007), p. 361, t. table 16.3.
54 L. Pritchett, Where has ail the ducation gone?, The World Barde
Economie Review, 2001, vol. 13, no. 3.
55 A. Wolf, Does Education M atter? (Penguin Books, London, 2002),
p. 42.
56 U osmom razredu, SAD su uspele da preskoe Litvaniju, ah su jo
uvek zaostajale za Rusijom i Maarskom. Nisu dostupni podaci
o proeku uenika etvrtog razreda za Maarsku i uenika osmog
razreda za Letoniju i Kazahstan.
57 Ostale evropske zemlje su, prema redosledu na testu, bile Nemaka,
Danska, Italija, Austrija, vedska, kotska i Norveka. Vidi veb-sajt
Nacionalnog centra za obrazovnu statistiku Instituta za obrazovne
345
58
59
60
61
nauke amerikog Ministarstva obrazovanja, na adresi: http://nces.

ed.gov/timss/table07_I.asp.
Ostale bogate zemlje bile su, prema redosledu kojim su se rangirale
na testu, Japan, Engleska, SAD, Australija, vedska, kotska i
Italija. Vidi gore navedeni veb-sajt.
Najuticajniji radovi iz pera pripadnika ove kole miljenja su: Harry
Braverman, Labor and Monopoly Capital: The Degration ofW ork in
the Twentieth Century (Monthly Review Press, New York, 1974) i
Stephen Marglin, What do bosses do? rad objavljen u dva del u
The Review o f Radical Political Economy 1974. i 1975.
Wolf, navedeno delo, p. 264.
Kada je re o funkciji sortiranja i mnogim drugim zanimljivim
opaanjima u vezi sa ulogom obrazovanja u ekonomskom razvoju,
vidi Wolf, navedeno delo.
STVAR BR. 18
62 R. Blackburn, Finance and the fourth dimension, New Lefi
Review, May/June2006, p. 44.
STVAR BR. 19
63 Udeo saveznih vlasti u finansiranju trokova istraivanja i razvoja u
SAD iznosio je 53,6 posto 1953. godine, 56,8 posto 1955. godine,
64,6 posto 1960. godine, 64,9 posto 1965. godine, 57,1 posto
1970. godine, 51,7 posto 1975. godine, 47,2 posto 1980. godine,
47,9 posto 1985. godine i 47,3 posto 1989. godine (procenjeno).
Videti D. Mowery i N. Rosenberg, The U. S. National Innovation
System u: R. Nelson (ed.), National Innovation Systems (Oxford
University Press, New York and Oxford, 1993), p. 41, table 2.3.
64 H. Simon, Organizations and markets,Journal o f Economic
Perspectives, 1991, vol. 5, no. 2, p. 27.
346
Napomene
STVAR BR. 20
65 Vie o tome kako konfuijanska kultura nije bila uzrok
ekonomskog rasta istone Azije moete nai u poglavlju Lenji
Japanci i kradljivi Nemci, u mojoj knjizi Bad Samaritans (Random
House, London, 2007, i Bloomsbury USA, New York, 2008).
66 M. Jntti et al., American exceptionalism in a new light:
a comparison o f intergenerational earnings mobility in the
Nordic countries, the United Kingdom and the United States,
The Warwick Economic Research Paper Sries, Department of
Economics, Uinversity o f Warwick, October 2005.
STVAR BR. 21
67 OECD je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. To je klub
bogatih zemalja, mada bi se moglo raspravljati da li se neke njegove
lanice mogu stvarno opisati kao bogate, kao to su Portugal,
Koreja, eka Republika, Maarska, Slovaka Republika, Poljska,
Meksiko i Turska (ovde su poredane obrnuto od ranga koji imaju
po veliini dohotka). Medu njima su Portugal i Koreja najbogatije
zemlje, koje su (u 2006) ostvarile dohodak po stanovniku od oko
18.000 dolara godinje, dok je Turska najsiromanija, s dohotkom
po stanovniku od 5.400 dolara (2006). Sledea zemlja posle
Portugala i Koreje je Grka, koja ima dohodak po stanovniku
od neto preko 24.000 dolara. Godine 2003. (poslednje za
koju O ECD ima podatke), javna drutvena potronja iznosila
je 5,7 BDP-a u Koreji. Najvia javna drutvena potronja bila je
u vedskoj, gde je iznosila 31,3 posto. Proek za O EC D iznosi
20,7 posto. Vidi publikaciju OEC D Factbook 2008: Economic,
Environm ental and Social Statistics.
.
68 Godine 2003. (poslednje za koje O ECD ima podatke) javna
drutvena potronja iznosila je 16,2 posto BDP-a u SAD, dok je
proek u O EC D iznosio 20,7 posto, odnosno u 15 zemalja koje
su tada bile lanice EU - 23,9 posto. Meu lanicama OECD
jedino su Koreja (5,7 posto) i Meksiko (6,8 posto - dve zemlje
koje se obino ne smatraju potpuno razvijenima - imale niu stopu
drutvene potronje BDP-a. Ibid.
347
STVAR BR. 22
69 R. Portas i F. Baldursson, The Internationalisation oflceland's
FinancialSector (Iceland Chamber of Commerce, Reykjavik,
2007), p. 6.
70 G. Dumnil i D. Lvy, Costs and benefits o f neoliberalism: A
dass analysis, u zborniku G. Epstein (ed.), Financialisation and the
World Economy (Edward Eigar, Cheltenham, 2005).
71 J. Crotty, If financial market comptition is so intense, why are
financial firm profits so high? - Reflections on the current golden
ge of finance, Working Paper, no. 134, PERI (Political Economy
Research Institute), University o f Massachusetts, Amherst, April
2007.
72 Podaci za Deneral Elektrik uzeti su iz lankaR. Blackburn,
Finance and the fourth dimension, New L eft Review, May/
June 2006, p. 44. J. Froud et al., Financialitation and Strategy:
Narrative and Number (Roudedge, London, 2006), procenjuje da
bi taj koeficijent mogao da bude visok ak 50 procenata. Brojani
podatak za kompaniju Ford potie iz studije iji su autori Froud i
saradnici, dok podatak za kompaniju Deneral Motors potie iz
Blekbernove studije.
73 J. G. Palma, The revenge of the market on the rentiers - W hy
neoliberal reports o f the end of history turned out to be
prmatur, CambridgeJournal ofEconomis, 2009, vol. 33, no. 4.
STVAR BR. 23
74 Ako ste udesna privreda ija stopa rasta iznosi sedam posto, onda
e se va dohodak po stanovniku u roku od deset godina udvostruiti.
Ako ste ekonomija zlatnog doba sa stopom rasta od 3,5 posto
godinje po stanovniku, bie vam potrebno dvadesetak godina da biste
udvostruili dohodak po stanovniku. Tokom tih 20 godina, dohodak
po stanovniku one udesne privrede e se uetvorostruiti. Nasuprot
tome, za privredu iz doba industrijske revolucije, koja belei rast od
jedan posto godinje po stanovniku, bie potrebno sedamdesetak
godina da taj dohodak po stanovniku udvostrui.
75 To pismo se moe nai na adresi: http:/"/media.ft.com/
cms/3e3b6ca8-7 a08-11 d-b86f-00 l44feabdco.pdf.
348

23 Stvari Koje Vam Neće Reći o Kapitalizmu Ha Yoon Chang - Ha-Džun-Čang-23-STVARI-KOJE-VAM-NE-KAŽU-O-KAPITALIZMU

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

23 Stvari Koje Vam Neće Reći o Kapitalizmu Ha Yoon Chang - Ha-Džun-Čang-23-STVARI-KOJE-VAM-NE-KAŽU-O-KAPITALIZMU

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ha Dun ang

KOJE VAM NE KAU

P revela: L jilja n a N e d e ljk o v i

Sedam naina na koje m oete proitati

23 stvari koje vam ne govore o kapitalizmu

Zakljuak: Kako ponovo izgraditi svetu privredu ?

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

kako da iskoristi resurse kojima upravlja, a pravinost m ora

nejednakosti i pojaane nestabilnosti u veini zemalja. U

23 stvari kaje vam ne kau o kapitalizm u

u poslednje tri decenije dom inira svetom, na kapitalizam

detalja. N e m oram o biti struni epidem iolozi da bismo

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

za veinu Amerikanaca, dok u isto vreme najvii menaderi

Pokuau da ova knjiga bude u isti m ah i znatno manje i

23 stvari koje vam ne ka lu o kapitalizm u

sluajevima, moje osnovno polazite i glasi da jednostavnih

Slobodno trite ne postoji

Sta vam kau ?

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

Vlada je uvek umeana, a ti zagovornici slobodnog trita

R a d treba da bude slobodan

Americi uvedeni prvi propisi o detinjem radu, m nogi ugled

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

Ako razni ljudi posmatrajui jedno isto trite smatraju

Klavirske ice i majstori kung-fua

m oguno dobiti no to se pribavi dokaz o bezbednosti

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

Postoje i m noga druga pravila kojim a se ureuju razliiti as

u norm alnim vremenima, kam atne stope u veini zemalja

D a lije slobodna trgovina pravina?

23 stvari koje vam ne k a lu o kapitalizm u

neprihvatljivo to to bogate zemlje, m ada se na reima za

prolazi. M i m oem o im ati odreeno miljenje (ja svakako

M islim da vie nismo u Francuskoj

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

Ipak, predsednik Bu nije ba tako tum aio sve to. O n

bi se na sudu dobila parnica, ili davanjem novanih priloga

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

ekonom ija nije nauka na nain na koji su to fizika ili hernija;

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

ne m ogu da prodaju svoje akcije, a da pritom ne izazovu

K arl M arks u slubi odbrane kapitalizm a

joint-stock company, to odgovara izrazu privatno akcionar

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

trgovakom drutvu [tj. ortakluku, koji zahteva neogranie

Kompanija Junog mora osnovana u Londonu 1712. radi trgovine s

drugih, pa su zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike p o

23 stvari koje vam ne kozu o kapitalizm i

O n je, m eutim , smatrao d a je to samo nuspojava ogrom nog

se ranije dugo strahovalo, da e m enaderi, poigravajui se

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

O d tridesetih godina 20. veka sve se vie govorilo o raa

M eutim , nekoliko decenija posle toga, sve je vei broj

Sveti gralili profano saveznitvo?

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

platom i manjim brojem radnikih povlastica, a rast plata

23 stvari koje vam ne kau o kapitalizm u

u korporativnom ponaanju, stopa rasta dohotka po stanov

Britanska bolest - talas trajkova koji je sedamdesetih i poetkom

Lazonick) procenjuje da kom panija Deneral M otors ne

23 stvari koje vam ne kozu o kapitalizm u

putanjom ? Nije li osnovni smisao toga to je neko vlasnik

Najgluplja ideja na svetu