Jul 2008

Sektor: BANKARSTVO

Komparativna analiza cena i performansi banaka u regionu

BDD I2R Broker a.d. Novi Sad

Autor: Milan Trajkovi, analitiar BDD I2R Broker a.d. Novi Sad milan.trajkovic@i2rbroker.com | www.i2rbroker.com | +381 (0)21 (0) 472 89 29 | Miletieva 32; 21000 Novi Sad

Ova analiza je napravljena u cilju poreenja srpskih banaka sa najznaajnijim bankama u regionu kojima se javno trguje. Sekundarno, ona ima za cilj da banke u regionu uporedi, uporedi, koliko je to mogue, sa odabranim evropskim bankama. U analizi su korieni godinji finansijski izvetaji banaka iz zemalja u regionu, finansijski izvetaji domaih banaka kao i podaci sa javno dostupnih servisa Cilj ove analize u uem smislu je poreenje unapred definisanih bilansnih stavki i racio pokazatelja kvaliteta aktive, prinosne snage i trinih (cenovnih) performansi p srpskih banaka sa bankama u regionu i svetu. U irem smislu, ona pomae itaocu da stekne bolju sliku o ulaganju u akcije banaka, ali nikako ne prestavlja preporuku za kupovinu, dranje ili prodaju bilo koje hartije. Nakon dugotrajnog rasta, zakljuno akljuno sa periodom maj/jun maj jun 2007, srpsko trite hartija od vrednosti dostiglo je svoj vrhunac. Nosioci tog rasta bile su banke, mada su i drugi sektori, dodue ne u toj meri, iskoristili optu pozitivnu investicionu klimu. Ve tokom leta te iste 2007. godine godine bili smo po prvi put suoeni sa znaajnijom korekcijom cena koja je nastavljena i tokom jeseni, reagujui na politiku nestabilnost ali i na veliku svetsku finansijsku krizu. U prvim mesecima ove godine politika kriza je kulminirala ostavljajui dubok dubok trag na srpsko finansijsko trite. Meutim, zbog zaokupljenosti domaim deavanjima, po principu politika za doruak, ruak i veeru, veina malih (nazovimo ih tako) investitora nije u potpunosti ispratila deavanja na ostalim berzama u regionu i ire. Suoeni sa otrim padom cena akcija banaka, bili smo skloni da se bavimo raznim nagaanjima i da donosimo razne zakluke u smislu podcenjenosti banaka i ostalih kompanija, po principu: Ne moe nie od ovoga!, da bi vrlo brzo saznali da nismo bili u pravu. . ta moe, da li moe i dokle, moemo videti ako pogledamo istorijat evropskih i svetskih trita. Puno odgovora moe da se nae i na regionalnim berzama. Nije ak neophodno da gledamo unazad. Kad se trina vrednost akcija Agrobanke spustila ispod knjigovodstvene knjigovodstvene vrednosti, investitori su s nevericom posmatrali ta se deava, s prosenim komentarom: neverovatno. Verovatno ili ne, ali u ovom momentu se nie od book-a, book trguje Deutsche bankom, najveim Francuskim, Italijanskim, Britanskim bankama...Lista banaka iji je P/B racio nii od 1 jako je duga. Istovremeno neto dobit veine tih banaka raste po konstantnoj visokoj stopi, dok je njihov P/E racio najee izmeu 5 i 10. Da podsetimo, P/E racio oznaava odnos trine cene akcije i neto dobiti po akciji. akciji Po srpski reeno, za 5 do 10 godina isplaujete banku iz neto dobiti i ostaje vam banka! Kod naih banaka prosean ponderisani P/B racio se kree oko 2,5 dok se prosean ponderisani P/E racio kree oko broja 30. U naem susedstvu situacija je neto povoljnija ljnija nego kod nas. Naravno, ovi podaci uzeti samostalno ne znae mnogo i moe biti jako opasno donositi zakluke samo na osnovu njih. U nastavku analize naveemo neke od razloga koji govore u prilog ovakvim trinim (cenovnim) pokazateljima. Pogledajmo Pogledajmo za poetak prethodno navedene vrednosti P/E i P/B racija odabranih banaka u svetu, regionu i Srbiji: Tabela 1. Vrednost P/E i P/B racija odabranih banaka u svetu
Banka Deutsche Bank AG IniCredit Spa Intesa Sanpaolo Spa Credit Agricole SA Societe Generale SA BNP P aribas SA Barclays P LC Wells Fargo & Company HSBC Holdings *cene uzete na dan 18. jun 2007. drava Nema ka Italija Italija Franc uska Franc uska Franc uska V . Britanija S AD V . Britanija P /E 7,25 8,17 8,88 10,36 37,86 7,25 4,60 10,54 9,65 P /B 0,91 0,92 0,96 0,99 0,95 0,98 0,89 1,76 1,48

Tabela 2. Vrednost P/E i P/B racija odabranih banaka u regionu

Banka P rivredna banka Zagreb d.d. Zagrebaka banka d.d. Erste & Steiermarkische d.d. OTP Bank Nyrt. EFG Eurobank Ergasias National Bank of Greece Bank of Attica Komercijalna banka Skopje Nova kreditna banka Maribor Bulgaro Amerikanska kreditna banka P arva investiciona banka Korporativna targovska banka
*cene uzete na dan 18. jun 2007.

simbol P BZ-R-A ZABA-R-A RIBA-R-A OTP EUROB ETE TATT KMB NKBM 5BN 5F4 6C9

Zemlja Hrvatska Hrvatska Hrvatska Maarska Gr ka Gr ka Gr ka Makedo nija S lovenija Bugarska Bugarska Bugarska

P /E 23,23 24,28 18,27 8,40 10,25 16,20 18,34 10,57 15,42 14,74 15,21 21,76

P /B 2,76 2,35 3,03 1,95 1,86 2,27 1,20 2,01 2,21 5,04 2,39 3,23

Tabela 3. Vrednost P/E i P/B racija odabranih banaka u Republici Srbiji

Banka Aik banka a.d. Agrobanka a.d. Jubmes banka a.d. Komercijalna banka a.d. Metals banka a.d. P rivredna banka a.d. Univerzal banka a.d.
*cene uzete na dan 18. jun 2007.

simbol AIKB AGBN JMBN KMBN MTBN P RBN UNBN

Zemlja S rbija S rbija S rbija S rbija S rbija S rbija S rbija

P /E 14,10 n/a 19,61 23,73 12,02 31,81 25,63

P /B 2,21 0,97 3,26 3,03 1,61 2,03 2,57

Kao to smo rekli, ova dva racija uzeta samostalno ne mogu da nam daju kompletnu sliku. Poznato nam je da su oekivanja ta koja diktiraju cene na finansijskim tritima. A ta diktira (kreira) oekivanja? Trenutni i oekivani rezultati. Srpske banke iz perioda u period iskazuju sve bolje rezultate. Ukupna i kamatonosna aktiva, prihodi od kamata i naknada kao i neto dobit rastu po godinjim stopama koje su znaajno vie od prosenih u svetu. Osim toga, veoma su kapitalno jake. Povoljne makroekonomske prilike i kontinuirani rast poslovanja e omoguiti nastavak dobrih rezultata u pogledu profitabilnosti u zemljama nae regije i u budunosti, gde npr. strunjaci UniCredit Grupe prognoziraju rast dobiti banaka u ovom regionu od preko 15% u 2008. i 2009. Oekuje se da, prilagoavanje i pribliavanje EU i porast ivotnog standarda stanovnitva jo vie podupru rast udela bankarskog sektora u GDP, koji je jo uvek daleko od iznosa od preko 300% zabeleenog u zemljama Evrope. U 2006. taj udeo je u naem regionu iznosio oko 70%. U Srbiji je poslovanje sa stanovnitvom jo uvek najrazvijeniji segment. I pored visokih kamata, stanovnitvo eljno potronje i dalje nastavlja da se zaduuje, dok najjae regionalne banke nastavljaju sa proirivanjem svoje ponude i jaanjem svojih pozicija na Balkanu. Jo jedan proizvod koji bi mogao da doprinese daljem jaanju bankarskog sektora jesu stambeni krediti, ije je uee u BDP jo uvek 5 puta nie nego u Evropi, gde iznosi oko 40% BDP (naspram 7-8% u zemljama srednje i istone Evrope). Najjai igrai na bankarskom tritu e sigurno pokuati da zatvore ovu prazninu u skorijoj budunosti. Sve su ovo injenice koje nam donekle objanjavaju cenovne performanse srpskih banaka i banaka susednih zemalja. U narednom delu analize daemo uporedni pregled racija prinosne snage, kvaliteta aktive i kamatne mare.

Pogledajmo prvo kako smo definisali pojedine racio pokazatelje: ROA* (Return on average assets) ROE* (Return on average equity)

Neto dobitak Prosena aktiva

100

Neto dobitak Prosean kapital Kamatonosna aktiva Ukupna aktiva

100

Kvalitet aktive =

100

Racio kamatne = mare I

Neto prihod (dobitak) od kamata Kamatonosna aktiva Prihodi od kamata Kamatonosna aktiva

100

Racio kamatne = mare II

100

*u imeniocu se nalazi prosean iznos, aktive odnosno kapitala, koji se dobija kada se zbir iznosa na poetku i na kraju godine podeli sa 2 (dva). Beogradska berza prilikom izraunavanja ROE uzima samo iznos na kraju godine iz najsveijeg finansijskog izvetaja

Tabela 4. Uporedni prikaz racio pokazatelja banaka u regionu

-000 EUR

Banka Aik banka a.d. Agrobanka a.d. Jubmes banka a.d. Komercijalna banka a.d. Metals banka a.d. Privredna banka a.d. Univerzal banka a.d. Privredna banka Zagreb d.d. Zagrebaka banka d.d. Erste & Steiermarkische d.d. OTP Bank Nyrt. EFG Eurobank Ergasias National Bank of Greece Bank of Attica Komercijalna banka Skopje Nova kreditna banka Maribor Bulgaro Amerikanska kreditna Parva investiciona banka Korporativna targovska banka

simbol AIKB AGBN JMBN KMBN MTBN PRBN UNBN PBZ-R-A ZABA-R-A RIBA-R-A OTP EUROB ETE TATT KMB NKBM 5BN 5F4 6C9

Zemlja Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Hrvatska Hrvatska Hrvatska Maarska Grka Grka Grka Makedonija Slovenija Bugarska Bugarska Bugarska

Ukupna aktiva 978.607 435.934 64.027 1.840.040 231.304 148.602 275.999 8.388.260 11.035.083 5.577.072 35.710.137 68.389.000 71.058.950 3.915.606 866.634 4.218.519 357.756 2.143.560 903.728

ROE 19,89 -19,50 18,19 16,77 17,03 6,58 11,99 12,46 12,06 17,74 24,73 19,24 14,45 8,84 20,99 14,75 39,74 20,68 20,02

ROA 7,87 -7,52 10,26 2,36 7,18 1,71 3,09 1,60 1,48 1,58 2,68 1,33 1,38 0,59 2,10 1,08 8,96 1,39 1,67

Kvalitet aktive 71,94 55,68 37,79 61,50 54,33 32,51 59,67 71,07 70,02 76,52 73,71 73,43 61,76 88,68 72,68 72,16 95,35 70,64 45,09

Racio kamatne mare I 9,68 8,29 17,87 5,47 12,48 11,82 10,18 3,93 3,59 3,52 6,92 3,99 4,13 2,69 5,52 3,15 10,32 4,47 4,70

Racio kamatne mare II 14,09 13,75 20,25 8,30 17,05 19,05 14,68 7,59 7,11 7,46 11,98 11,91 7,84 6,13 8,13 6,68 13,26 9,10 10,15

*koriene informacije iz godinjih finansijskih izveataja navedenih emitenata

Analizirajui kamatne mare, primeujemo da su iste znatno vie od banaka u regionu. S jedne strane tako visoku maru banke duguju visokim kamatama koje naplauju u Srbiji, ali su pak s druge strane, visoke kamatne mare rezultat smanjenog uea kamatonosne aktive u ukupnoj aktivi. Pod kamatonosnom aktivom podrazumevamo plasmane komitentima i plasmane bankama. Primeujemo da kod srpskih banaka kojima se aktivno trguje na berzi samo Aik banka ima kvalitet aktive koji je u rangu sa najveim bankama iz susednih zemalja. Uee kamatnosne aktive u ukupnoj aktivi (kvalitet aktive) kod Aik banke iznosi 71,94%, a sledi je Komercijalna banka sa 61,50%, dok se udeo kamatonosne aktive u ukupnoj aktivi kod banaka iz susednih zemalja kree izmeu 70 i 80%. Meutim, visoke kamate koje je mogue naplatiti u Srbiji, ine da nae banke imaju i 2 do 3 puta vee kamatne mare u odnosu na banke u susednim zemljama. U poreenju sa bankama u regionu, domae banke imaju slinu prinosnu snagu u smislu prinosa na prosean kapital. Izraeno visok prinos na kapital imaju Aik banka (19,89%), Jubmes (18,19%), Komercijalna (16,77%) i Metals

banka (17,03%), dok dve najvee hrvatske banke, Privredna banka Zagreb i Zagrebaka banka imaju prinos na prosean kapital 12,46 i 12,06% respektivno. Vii prinos na kapital od srpskih banaka imaju i Bugarske banke kao i najpoznatija Maarska i Makedonska banka. Prinos na prosenu aktivu (ukupna sredstva) kod srpskih banaka znatno je vii nego kod bilo koje druge banke u regionu, to ukazuje na kapitalnu jainu srpskih banaka, odnosno na uee kapitala u ukupnoj pasivi. Prinos na prosena sredstva (ROA) kod banaka u susednim zemljama kree se u rasponu od 1 pa do maksimalnih 2,68 kod OTP banke. Srpske banke poseduju mnogo veu prinosnu snagu u smislu prinosa na prosena sredstava (aktivu). Iznos tog racia se kree od 1,71 kod Privredne banke (PRBN) do 7,18 i 7,87% kod Metals banke (MTBN) i Aik banke (AIKB) respektivno. U 2007, ukupna aktiva banaka porasla je za treinu, plasmani privredi i stanovitvu uveani su za skoro 50%, dok je kapital banaka uvean ak 52%. Prethodnu godinu obeleila je snana dokapitalizacija svih vodeih banaka ije se akcije kotiraju na berzi. Razlog za to su, izmeu ostalog, mere NBS prema poslovnim bankama. U istom periodu bankarski sektor je zabeleio skoro 294 miliona evra profita, kada se uzmi u obzir i gubici 9 banaka. To je skoro 100 miliona evra vie nego u 2006. Najprofitabilnija banka u 2007. bila je Aik banka sa preko 57 miliona evra neto dobiti. Listu 10 najprofitabilnijih banaka u Srbiji dajemo u nastavku. Tabela 5. Prvih 10 banaka po iskazanom neto dobitku u 2007. Banka Neto dobit u 2007. izraena u milionima evra
1 Aik banka a.d. 2 Raiffeisen banka a.d. 3 Banka Intesa a.d. 4 Komercijalna banka a.d. 5 Vojvoanska banka a.d. 6 UniCredit banka a.d. 7 Societe Generale banka a.d. 8 Hypo Alpe Adria banka a.d. 9 EFG Eurobank a.d. 10 OTP banka a.d. Izvor: www.nbs.yu prosean srednji kurs za 2007. (1 evro = 79,9645 dinara) 57,35 55,69 39,48 36,86 23,69 23,25 18,20 17,32 16,49 13,02

Indeks 2007 / 2006

18,75% 84,00% 145,68% 222,42% 61,74% 39,20% -33,30% 74,21% Gubitak u 2006. -48,90%

Po prvi put, u vrhu liste najprofitabilnijih banaka u Srbiji nala se Komercijalna banka sa 36,86 miliona evra profita. Uz izuzetno visok prinos na prosean kapital, veliku mreu filijala i ekspozitura i uz odlinu pokrivenost trita, Komercijalna banka bi u narednom periodu mogla biti interesantna kako institucionalnim investitorima, tako i velikim svetskim bankarskim sistemima koji e na ovu banku sigurno gledati kao na kandidata za preuzimanje. Dodajmo na to i prisustvo EBRD kao i delimino uspenu dokapitalizaciju od strane drave i EBRD po ceni, u to vreme, znaajno vioj od trine. Dodajmo i Jubmes banku, koja je ostvarila visok prinos na prosean kapital i uspela da naplati velike iznose potraivanja iz ranijih perioda i samo u prvom kvartalu 2008. iskazala dobit od skoro 20 miliona evra. Napomenimo da, najvei deo rasta u 2007, banke duguju poslovima sa stanovnitvom ostvarenim pre uvoenja raznih ogranienja od strane NBS. Veina strunjaka ne oekuje da takav trend rasta kreditiranja stanovnitva moa da se nastavi u budunosti. Naprotiv, veina oekuje rast u segmentu stambenih kredita i inovativnih bankarskih poslova. Oekivanja strunjaka u pogledu rasta kamatnih stopa usled restriktivnih mera NBS, govore u prilog stvaranja barijere daljem rastu kamata usled zaotravanja konkurencije na bankarskom tritu.

Zavrni komentar: iri pogled na trenutne trine prilike i bankarski sektor Redom analizirajui pojedine bilansne stavke, racio pokazatelje i trendove doli smo do znaajnih informacija o performansama banaka u Srbiji i regionu. Postavlja se pitanje tumaenja ovih performansi u kontekstu kretanja cena na Beogradskoj berzi i berzama u regionu. Dok ovo piemo, pregovori o formiranju Vlade ulaze u svoju zavrnu fazu, to e rei da je reavanje politike krize s poetka godine na vidiku. Analogno nebrojenim izneenim miljenjima i analizama, o iskljuivom uticaju neekonomskih faktora na cene akcija, trebalo bi oekivati erupciju oduevljenja i optimizma na Beogradskoj berzi. Umesto toga, u poslednjih jedanaest dana, indeks najlikvidnijih akcija na

Beogradskoj berzi Belex15, samo je jednom zavirio u pozitivnu (zelenu) teritoriju. Indeksi na Zagrebakoj, Ljubljanskoj, Atinskoj i ostalim berzama u regionu , ve due vreme znaju samo za crvenu boju, ponirui iz dana u dan sve dublje i dublje. Tabela 6. Reionalni indeksi od poetka godine: INDEKS DRAVA TREND U 2008.
BELEX15 BELEXline SRX (EUR) CROBEX SBI20 NEX20 MOSTE ATHEX20 BUX SOFIX BET Srbija Srbija Srbija Hrvatska Slovenija Crna Gora Crna Gora Grka Maarska Bugarska Rumunija -19,73% -16,46% -18,13% -29,58% 29,69% 41,11% -48,14% 29,00% 19,98% -32,43% -28,63%

Tabela 7. Uee akcija banaka u indeksima: INDEKS DRAVA UEE %

BELEX15 BELEXline SRX (EUR) CROBEX SBI20 NEX20 MOSTE ATHEX20 BUX BTX BET Srbija Srbija Srbija Hrvatska Slovenija Crna Gora Crna Gora Grka Maarska Bugarska Rumunija 65,81% 43,49% 76,27% 5,06% 7,50% 6,76% 1,56% 61,55% 31,05% 30,73% 38,86%

*na dan 19. jun 2008.

Ceo na region je deo svetskog finansijskog sistema. U poslednje vreme i Srbija, dodue ni izbliza kao neke susedne zemlje, postaje deo tog sistema. Kao takva, ona ne moe ostati imuna na promene u svetskoj ekonomiji. Naftni ok, rast cene hrane na robnim berzama u svetu, ni Srbiju na ostavljaju po strani, istovremeno destabilizujui devizni kurs i vrei jak inflatorni pritisak. S obzirom da udeo stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi u proseku iznosi vie od 50% i da je udeo u trgovanju domaih penzijskih i investicionih fondova jo uvek mali, bie potrebna znaajna promena oekivanja stranih investitora i vraanje poverenja u vlasnike hartije. Na srpsko bankarsko trite ve je uao znaajan broj velikih igraa, a da li e ista sudbina zadesiti i trite kapitala zavisi pre svega od ponude hartija. Iole ozbiljnom institucionalnom igrau bi u sadanjoj situaciji bilo neophodno nekoliko meseci samo da inicijalno uloi svoj novac. Alternativa dolasku novih stranih investitora je proces jaanja domaih penzijskih i investicionih fondova, to je donekle za oekivati s obzirom na koliinu kapitala kojom fondovi raspolau u susedstvu. Treba, meutim, biti oprezan s obzirom na tradicionalno nepoverenje naeg stanovnitva prema finansijskim tritima i inovativnim finansijskim reenjima. Beogradskoj berzi su neophodne kvalitetne hartije, akcije javnih preduzea, a u skorijoj budunosti bie neophodni i finansijski derivati na kojima Hrvatska uveliko radi. Pria za sebe je nedostatak dunikih hartija. Prema podacima centralnog registra ukupno stanje duga korporativnog sektora po osnovu dunikih hartija iznosi premalih 3,2 milijarde dinara, bez mogunosti prodaje tih hartija na sekundarnom tritu. Municipalnih obveznica jo uvek nema ni na vidiku, iako su u bliem susedstvu prve emisije ve uraene. Od dunikih hartija trguje se jedino obveznicama stare devizne tednje, tednim zapisima ukupne nominalne vrednosti oko 9 milijardi dinara i dravnim dugoronim obveznicama emitovanim 2004. u cilju izmirenja obaveza prema NBS. Ovim poslednjim, trguje se iskljuivo u smislu operacija na otvorenom tritu (REPO-ugovori o rekupovini). Za REPO transakcije NBS korosti i blagajnike zapise. U uslovima nepostojanja razvijenog trita dunikih hartija preduzeima preostaje jedino da se zaduuju kod banaka, ostajui, na taj nain, bez ikakve mogunosti diversifikacije izvora finansiranja. U situaciji kakva je trenutno na svetskom tritu, to moe implicirati prelivanje tekoa u poslovanju iz bankarskog u realni sektor. Upravo tu lei neophodnost razvijanja trita municipalnih i korporativnih obveznica. Napomenimo da, mogunost ulaganja u takve instrumente poboljava kompletnu sliku o tritu i ini ga atraktivnijim za potencijalne velike investitore. Duniki instrumenti, upravo u ovakvim krizama slue kao amortizer portfolija i umanjuju ukupan rizik istog. Osim, toga neophodni su i bankama koje posedujui takve instrumente dolaze do neophodne likvidnosti, ali im na drugoj strani, stvaraju konkurenciju terajui ih da snize kamate i poveaju produktivnost. Prepreka za razvoj ovog trita ima mnogo. Napomenimo kao najvee jo uvek visoku inflaciju i nedostatak pravne regulative. Srbiji je neophodan Zakon o sekjuritizaciji i reforma penzijskog sistema, kako bi uopte moglo da bude govora o nekom daljem razvoju. Jo jedan problem, pomalo zaboravljen, je nespremnost emitenata da redovno objavljuju informacije o svom poslovanju. Zvui neverovatno da se na A lisingu Beogradske berze nalaze jo uvek samo tri kompanije, kad imamo barem jo toliko, ako ne i vie, kompanija koje bi se mogle nai na njemu. Ne zaboravimo i listing B koji zjapi prazan... Problem nije u nemogunosti ispunjavanja postavljenih kriterijuma, ve u nespremnosti samih emitenata na transparentno poslovanje zbog straha od gubljenja kontrole i neophodnosti boljeg rukovoenja. Na poetku smo spomenuli da berzi nedostaju akcije javnih preduzea. Free float, odnosno procenat akcija koji je slobodan za trgovanje iznosi tek oko 30% ukupne trine kapitalizacije Beogradske berze, to predstavlja oko 5

milijardi evra. Nedovoljno za iole ozbiljne igrae. Dalji rast akcija na Beogradskoj berzi treba oekivati prvenstveno u kontekstu daljih reformi. Mogunosti za razvoj trita treba traiti i u inicijalnim javnim ponudama (IPO) najveih kompanija kako javnih preduzea, tako i privatnih kompanija poput Comtrade-a, Delte, MK Grupe i drugih. Sline stvari su ve uraene u regionu, gde su se pokazale kao jako isplative za vlasnike koji su prodajui javno deo svog vlasnitva, bili svedoci viestrukog poveanja cene preostalog dela vlasnitva. Opasnost lei u mogunosti da, zbog nerazvijenog domaeg trita, nae najvee privatne kompanije ukljue svoje akcije na neku drugu berzu, poput Varavske ili Londonske, to je ve vie puta javno pomenuto. Poznata je injenica da na nerazvijenim tritima, u uslovima viskoke informacione asimetrije, dobre kompanije dobijaju niu vrednost od oekivane, dok loe kompanije najee bivaju precenjene. Privatizacija javnih preduzea i ukljuivanje njihovih akcija na berzu kroz IPO povealo bi ukupnu likvidnost na Beogradskoj berzi i otvorilo prostor za ulazak ozbiljnih institucionalnih investitora. Dodatno treba imati u vidu da su javna preduzea u vrlo atraktivnim sektorima kao to su energetika, naftna industrija, farmacija, telekomunikacije i avio-industrija. Politika kao izgovor za slabost, sporost i nedovravanje zapoetog Da, politika situacija jeste vana i tano je da investitori prvo procenjuju makroekonomsku stabilnost pre nego to se upuste u analize konkretnih poslovnih projekata. Ali, ta kad i to proe? ta kad se Vlada formira i ispuni svoje meunarodne obaveze? ta e nam onda biti izgovor za najsporiju privatizaciju u regionu? Kako emo onda pravdati to to na Beogradskoj berzi ve godinu dana nema nijedne nove, jake hartije? Teimo da dostignemo odreeni nivo koji su neka trita u regionu ve dostigla, a dostiemo ga tako to nas i ostala trita prestiu ili makar rade na tome. Nije dovoljno konstatovati da je u toku politika kriza i kriza na svetskom finansijskom tritu. Dakle, jesu li banke trenutno dobra kupovina? Pozitivan odgovor je mogue dati jedino u kontekstu reavanja prethodno navedenih problema. Fundamenti bankarskog sektora su odlini, cena je uz nekoliko kratkih uzlaznih korekcija u silaznom trendu ve godinu dana. To predstavlja svojevrsni kupovni signal. Ali, opet iskljuivo u kontekstu oporavka celog trita. A nadalje, oporavak je mogue posmatrati jedino u kontekstu daljeg razvoja, a ne samo pukog rasta cena. Proteklih mesec dana Beogradsku berzu karakterisala je potpuna demotivisanost investitora i mali obimi trgovanja. Dodue, Belex sentiment (indeks oekivanja), prvi put se posle 7 meseci naao u zelenoj teritoriji oslikavajui neto bolja oekivanja velikih uesnika i javnosti. Priliv sveeg kapitala zavisie kako od odluka nove Vlade, tako i od konkurentnosti srpskog trita. U situaciji kada u regionu postoji iri spektar investicionih reenja u odnosu na Srbiju, jasno je zato stranci nae trite ostavljaju po strani. Na drugoj strani su, vie nego dobri rezultati banaka za prvi kvartal. Zapaen rast plasmana imale su pre svih Agrobanka (15,1%), Univerzal banka (28,7%). Rast prihoda iz poslovanja je takoe bio impresivan. Agrobanka je iskazala rast neto prihoda od kamata od 70% u prvom kvartalu 2008. u odnosu na poslednji kvartal 2007. godine. Posmatrano na isti nain, Komercijalna banka je iskazala rast neto prihoda od kamata 17,7%. Podsetimo i na ve pomenut rezultat Jubmes banke. Kada na sve to dodamo neafirmativno okruenje u smislu globalnih deavanja, dobijamo jednu kompletnu sliku. Cene domaih banaka treba posmatrati u kontekstu cena banaka u regionu i pre svega na velikim svetskim tritima, jer e od poteza velikih na svetskom tritu, zavisiti i potezi u regionu pa i u Srbiji.