POGlAVlJE 10 Spoljnotrgovinska politika u zemljama u razvoju 251

Bruto domacl proizvod

per capita

SAD 41.899
Japan 35.484
Nernacka 33.890
Singapur 26.8i7
[uzna Koreja
Spoljnotrgovinska politika Meksiko
16.387
7.447
Kina 1.720
u zemljama u razvoju Indija 736

lzvor: Svetska banka.

o sada smo analizirali instrumente spoljnotrgovinske politike i njene cilje-
ve ne definisuci kontekst - oclnosno ne govoreci 0 zemlji koja te politi-
ke preduzima. Svaka zernlja irna svoju osobitu istoriju i aktuelna pitanja,
ali kada govorimo 0 ekonomskoj politici, jedna od razlika izrnedu zemalja postaje tivne industrijalizacije, predstavljamo njenu kritiku, koja je postala rasprostranjena
oCigledna: nivo njihovog dohotka. Kao sto se vicli iz tabele 10-1, drzave se u veli- nakon 1970. godine, i uspostavljanje novog, od kraja 80-ih uobicajenog stanovista
koj meri razlikuju prema clohotku per capita. Na jednom kraju se nalaze razvijene, u kome su u prvi plan stavljene prednosti slobodne trgovine.
odnosno napredne zemlje i taj klub sacinjavaju zemlje zapadne Evrope, nekoliko I na kraju, dok su ekonomisti raspravljali 0 razlozirna kontinuirano velikog jaza u
zemalja Cije stanovnistvo cine pretezno Evropljani (ukljucujuci i SAD) i Japan; te ze- dohotku izmedu razliCitih drzava. od sredine 60-ih sve veca grupa istocnoazijskih
mlje ostvaruju clohotke po glavi stanovnika koji uglavnom premasuju 30.000 dolara zemalja nije prestajala da iznenaduje svet postizuci neverovatno visoke stope pri-
godisnie. Veci cleo svetske populacije, medutim, zivi u drzavarna koje su znatno vrednog rasta. Treo deo ovog poglavlja posvecen je turnacenju ovog "istocnoazij-
sirornasnije. Raspon u dohotku u zemljama u razvoju 1 je sarn po sebi veoma sirok. skog cuda" i njegovih posledica (0 kojima se mnogo raspravljalo) za mec1unaroclnu
Neke ocl zemalja, poput Singapura, nadornak su dobijanja statusa razvijenih zerna- trgovinsku politiku.
Ija, i u pogledu zvanicne statistike i nacina na koji same sebe vide. Druge zemlje,
poput Bangladesa, ostaju izuzetno siromasne. U svakorn slucaju, svirn zemalja u Ciljevi ucenja
razvoju je zaiedrucko to sto pokusavaju cia otklone jaz u dohotku u odnosu na ra-
zvijene zemlje, sto je postao osnovni cilj njihovih ekonomskih politika. Nakon sto proi'itate ova poglavlje, rnoci cete da:
Zasto su neke zemlje toliko sirornasnije ocl drugih? Zasto su neke zemlje koje Ukratko ponovite argumentaciju u prilog protekcionizma, s obzirom na to da
su bile siromasne u prethodnoj generaciji uspele cia ostvare ogroman napreclak, se on primenjivao u zemljama u razvoju tokorn istorije j razmotrite argurnenre
o industrijalizaciji vodenoj uvoznom supstitucijom i .rnladoj industriji"
a neke ne? To su pitanja koja su preclmet cluboke rasprave, a k,\da bismo poku-
Navedete osnovne ideje koje stoje iza "ekonomskog dualizma" i negovog
sali na njih da odgovorimo - ili cia detaljno opiserno odgovore koje su ekonomisti
odnosa prema medunarodnoj trgovini.
clavali tokom goclina - izasli bismo van okvira ove knjige. Ipak, ono sto rnozemo cia
Raspravljate 0 novijoj ekonomskoj istoriji istoi'noazijskih zernalja. poput
kazerno jeste cia su se poglecli na ekonomski razvoj menjali i imali vaznu ulogu u Tajvana i Iuzne Koreje, i detaljno objasnite odnos izmedu njihovog brzog
odredivanju spoljnotrgovinske politike. privrednog rasta i ucesca u medunarodnoj trgovini.
Triclesetak godina posle Drugog svetskog rata na spoljnotrgovinske politike u
mnogim zemljama u razvoju snazno je uticalo uverenje da je kljuc ekonomskog
razvoja stvaranje jakog sektora industrijske proizvoclnje, a najbolji nacin da se taj
sekor kreira bila je zastita dornacih industrijskih proizvcdaca od medunarodne kon- Uvozno supstitutivna industrijalizacija
kurencije. U prvorn delu ovog poglavlja obrazlazerno strategiju uvoznosupstitu- Od Drugog svetskog rata do 70-ih mnoge zernlje u razvoju su pokusale da ubrzaju svoj
razvoj ogranicavajuci uvoz industrijskih dobara, sa ciljern da podstaknu sektor industrij-
ske proizvodnje koji sluzi domacern trzistu. Ta strategija je postal a popularna iz mnogo
1» Zemlje u razvoju" je izraz koji koriste medunarodne organizacije i koji je sada postao standardan, iako u
nekirn od tih zemal]a "U razvcju" zivotni standard opada vet deceniju i vise. Adekvatniji. ali ne take prijatan izraz razloga, ali je upravo argumentacija u prilog uvozne supstitucije u ekonomskoj teoriji pre-
jeste - manje razvijene zemlje (eng. less-developed countries - LDe). sudno uticala na nje uspona. Verovatno je najvazniji bio argument zaltite m/ade industrije
koji smo pomenuli u 6. poglavlju.
250
252 DRUGI DEO Spoljnotrgovinska politika
Argument zastite mlade industrije
Prerna argumentu zastite mlade industrije, zemlje u razvoju imaju potencijalnu relativnu
prednost u industrijskoj proizvodnji, ali nova industrijska proizvodnja u zemljama u
razvoju ne maze na samom pocetku da se takrnici sa uspesnorn industrijskom proizvod-
njom kakva postoji u razvijenim zemljama. Da bi se toj prizvodnji ornogucilo da stekne
uporiste, vlade treba da obezbede privremenu podrsku za nove industrije, sve dok one ne
postanu dovoljno jake da mogu da izdrze medunarodnu konkureneiju. Stoga ima smisla,
U skladu sa ovim argumentorn, koristiti carine ili uvozne kvote kao privrernene mere da bi
industrijalizaeija mogla da se pokrene. Istorijska je cinjenica da su tri najvece svetske trzisne
privrede otpocele sa industrijalizaeijom koristeci trgovinske barijere: SAD i Nernacka su
imale visoke earinske stope na industrijske proizvode u XIX veku, dok je Japan primenji-
vao detaljne kontrole uvoza sve do 70-ih.
Problemi sa argumentom zastite mlade industrije Argument zastite mlade industrije delu-
je prihvatljivo i zapravo je mnogim vladama delovao uverljivo. Ipak, ekonomisti su ukazali i na
mnoge zarnke vezane za ovaj argument, upozoravajuci na to da on mora pazljivo da se koristi.
Prvo, nije uvek dobro pokusavati danas preci na industrije koje ce imati relativnu
prednost u buducnosti. Pretpostavite da zemlja koja danas obiluje radnom snagom
polazi kroz proees akumulaeije kapitala: kada se akumulira dovoljno kapitala, irnace
prednost u kapitalom intenzivnim industrijama. To ne znaci da bi trebalo odmah razviti
ove industrije. Na primer, Iuzna Koreja je 80-ih postala izvoznik automobila; verovatno
bi se ispostavilo da za Iuznu Koreju ne bi bilo dobro da je nastojala da razvije autornobil-
sku industriju tokom 60-ih, kada su kapital i kvalifikovana radna snaga jos uvek bili vrlo
oskudni.
Drugo, zastita industrijske prozvodnje nece doneti dobre rezultate ukoliko zastita sama
po sebi ne pomogne da industrija postane konkurentna. Pakistan i Indija su stitili svoje
industrijske sektore deeenijama i tek su nedavno pocele da ostvaruju znacajan obim izvoza
industrijskih dobara. Medutirn, proizvodi koje oni izvoze su iz domena lake industrije, kao
sto je tekstil, a ne teske industrije koju su stitili: mogla bi da se sacini dobra studija 0 tome
da bi oni razvili izvoz industrijskih proizvoda cak i da nikada nisu stitili ovaj proizvodni
sektor. Neki ekonomisti su upozorili na sluca] "pseudomlade industrije", kada se industrija
inicijalno stiti, a nakon toga postane konkurentna iz razloga koji nemaju nikakve veze sa
zastitnirn merama. U tom slucaju zastita mlade industrije na kraju izgleda kao uspesan
projekat, a u stvarriosti zapravo moze da proizvede ne to trosak za privredu.
Uopstenije, cinjenica da je izgradnja industrije skupa i da je za to potrebno mnogo
vrernena nije argument za intervenciju vlade ukoliko do mace trziste u izvesnoj meri nije
zakazalo. Ukoliko industrija treba da ima kapaeitet da obezbedi visoke prinose za kapi-
tal, rad i druge faktore proizvodnje tako da se isplati upravo nju razvijati, zasto onda
privatni investori ne razvijaju industriju bez pornoci vlade? Ponekad se istice da privatni
investitori uzimaju u obzir samo tekuce prinose industrije, a ne i buduce perspektive,
ali to nije u saglasnosti sa ponasanjern trzista. U razvijenim zemljama bar investitori
cesto podrzavaju projekte ciji prinosi nisu sigurni i mogu da se ostvare tek u dalekoj
buducnosti (razrnotrite, na primer, arnericku industriju biotehnologije, koja je privu-
kla stotine miliona dolara kapitala god in am a pre nego sto je uspela da komercijalizuje
makar jedan prozvod).
Zakazivanje triista kao opravdanje za zastitu mlade industrije Da bismo opravdali
argument zastite mlade industrije, neophodno je id dalje od naizgled uverljivog, ali nedo-
voljno pouzdanog gledista da uvek treba zastititi industrije kada su mlade. Da li je zastita
mlade industrije opravdana, zavisi od takve vrste analize 0 kakvoj je bilo reci u 9. poglavlju.
POGlAVlJE 10 Spoljnotrgovinska politika u zemljama u razvoju 253
Odnosno, argument za zastitu industrije u ranoj fazi njenog rasta mora da bude povezan sa
odredenim posebnirn vidom zakazivanja trzista koje sprecava privatna trzista da razvijaju
industriju onoliko brzo koliko bi trebalo. Iskusni zagovorniei argumenta zastite mlade in-
dustrije su utvrdili da su dva tipa zakazivanja trliSt. razlozi zbog kojih ova] argument rnoze
da bude dobra ideja: nesavrsena triBta kapitala i problem opravdanosti zastite.
Nesavriena triista kapitala kao opravdanje za zastitu mlade industrije objasrijavaju se
nu sledeci nacin. Ukoliko zemlja u razvoju nema niz ftnansijskih institueija (poput efika-
snih berzanskih trzista i banaka) koje bi omogucile da se stednja iz tradicionalnih sektora
(kao sto je poljoprivreda) koristi za finansiranje investieija u novim sektorima (kao sto je
industrijska proizvodnja), onda ce rast novih industrija biti ogranicen sposobnoscu firmi
u tim industrijama da ostvare tekuci profit. Tako ce nizak inieijalni profit biti prepreka za
investieije cak i kada su prinosi na te investicije visoki na dugi rok. Prva najbalja palitika je
stvaranje boljeg trzista kapitala, a rnoze da se opravda da je zastita novih industrija koja bi
povecala profit i time obezbedila brii rast druga najbalja politicka apeija.
Argument opravdanosti zastite mlade industrije javlja se u vise oblika, ali je svima za-
jednicka ideja da preduzeca unutar nave industrije stvaraju drustvene koristi z a koje ne
dabijaju adekvatnu nadaknadu. Na primer, preduzeca koja prva udu u industriju mogu da
imaju troskove "pokretanja posla" vezane za prilagodavanje tehnologije lokalnim okolno-
stima ili otvaranje novih trzista, Ukoliko druga preduzeca mogll da ih prate bez tih tros-
kava, pioniri u tom poslu nece biti u mogucnosri da uberu prinose na osnovu tih izdataka.
Tako pionirske firme mogu da se nadu u situaciji da, osim sto proizvode fizicki proizvod,
stvaraju i nernaterijalne koristi (kao sto su znanje ili nova trzista) gde nisu u rnogucnostt
da uspostave vlasnicka prava. U nekim slucajevima re drustvene koristi od stvara nja nove
industrije prernasiti njene troskove, ali zbog problema opravdanosti zastite nijedan privatni
preduzetnik nece biti spreman da u taj posao ude, Prvi najbolji odgovor je kompenzovati
firmama njihove nematerijalne doprinose. Medutim, kada to nije moguce, postoji drugi
najbolji argument za ohrabrivanje ulaska u nave industrije koriscenjern carina ili drugih
instrumenata spoljnotrgovinske politike.
Iasno je da su i argument nesavrsenih trzista kapitala i argument opravdanosti zastire
u prilog zastite mlade industrije posebni slucajevi zakazivanja triista kao opravdanja za
rnesanje u slobodnu trgovinu. Razlika je u tome sto se u ovom slucaju argumenti odnose
posebno na nove industrije, a ne na bilo koju industriju. Medutim, opsti problemi vezani
za pristup zakazivanja trzista i dalje ostaju. U praksi je resko oeeniti za koje ind ustrije je
poseban tretman zaista opravdan i postoji rizik da ce politika koja je bila namenjena podsti-
canju razvoja zavrsiti tako sto ce njome upravljati specijalni interest. Postoje mnogi primed
mladih industrija koje se nikada nisu razvile i koje su nastavile da zavise od mera zastite.
Podsticanje industrijske proizvodnje pomocu zastite
lako postoje sumnje u argument zastite mlade industrije, za mnoge zemlje je taj argument
bio razlog koji ih je obavezivao da pruze posebnu podrsku razvoju sektora industrijske pro-
izvodnje. Takva podrska je u prineipu mogla da se obezbedi na razlicite nacine, Na primer,
zemlje su mogle da obezbede subvencije za industrijsku proizvodnju uopste ili su mogle da
usredsrede svoje napore na subvencionisanje izvoza odredenih industrijskih dobara za koje
veruju da u njihovoj proizvodnji mogu da razviju relativne prednosti. Medutim, u vecini
zernalja u razvoju osnovna strategija industrijalizacije bila je razvoj industrija or ijentisa-
nih ka dornacern trzistu uz koriscenje trgovinskih ogranicenja kao sto su earine i kvote da
bi se ohrabrila zamena uvoznih industrijskih proizvoda dornacirn proizvodima. Strategija
podstieanja do mace industrije ogranicavanjern uvoza industrijskih dobara poznata je kao
strategija uvoznosupstitutivne industrijalizacije.
254 DRUGI DEO Spoljnotrgovinska politika
Neko bi mogao da se zapita zasto mora da se napravi izbor. Zasto ne ohrabrivati i uvo-
znu supstituciju i izvoz? Odgovor zahteva da se podsetimo analize opste ravnoteze carina
iz 5. poglavlja: carine koje smanjuju uvoz takode obavezno smanjuju i izvoz. Stiteci uvo-
n •••
znosupstitutivne industrije zemlje mogu da odvrate resurse od stvarnih ili potencijalnih Meksiko
izvoznih sektora. Tako je izbor zemlje da supstituise uvoz takode i izbor da obeshrabri
fast izvoza.
Razlozi zbog kojih se kao strategija industrijalizacije obicno bira uvozna supstitucija,
pre nego izvozni rast, predstavljaju mesavinu ekonomije i politike. Prvo, sve do 70-ih
mnoge zemlje u razvoju su bile skepticne kada je rec 0 mogucnosti izvoza industrijskih
dobara (iako taj skepticizam navodi na preispitivanje argumenta zastite mlade industrije
u prilog zastite industrijske proizvodnje). Oni su verovali da je industrijalizacija obavezno
zasnovana na zameni dornace industrije za uvoz pre nego na rastu izvoza industrijskih
proizvoda. Drugo, u mnogim slucajevirna su se politike uvoznosupstitutivne industrijali-
zacije prirodno spajale sa postojecim politickim predubedenjima. Vec smo pomenuli slu-
caj drzava Latinske Amerike koje su bile primorane da razviju supstitute za uvoz tokom
30-ih zbog Velike depresije i tokom prve polovine 40-ih zbog porernecaja trgovine tokom
rata (9. poglavlje). U tim zernljama je uvozna supstitucija direktno koristila mocnim, uspo-
stavljenim interesnim grupama, dok unapredenje izvoza nije imalo prirodnu podrsku u
birackorn teIu.
Takode treba pomenuti da su pojedini zagovornici politike uvozne supstitucije verovali
da je svetska privreda bila upravljena protiv novih ucesnika i da su prednosti uspostavlje-
nih industrijskih drzava bile prevelike da bi novoindustrijalizovane privrede mogle da ih
premoste. Najostriji zagovornici ovog stanovista trazili su opstu politiku udaljavanja zerna-
Ija u razvoju od naprednih zemalja; ali je cak i medu umerenijim zagovornicima protek-
cionistickih razvojnih strategija sve do 80-ih bilo uobicajeno stanoviste da medunarodni
ekonomski sistem sistemski radi protiv interesa zemalja u razvoju.
Tokom 50-ih i 60-ih je doslo da rasprostranjene uvoznosupstitutivne industrijalizacije.
Zemlje u razvoju su, tipicno, pocele da stite finalne faze industrijske proizvodnje, kao sto je
su obrada prehrambenih proizvoda i sklapanje automobila. U vecim zemljama u razvoju,
domaci prozvodi su gotovo potpuno zamenili uvozna potrosacka dobra (iako su industrij-
sku proizvodnju cesto obavljale strane transnacionalne firme). Iednorn kada su mogucnosti
zamene uvoza potrosackih dobara bile iscrpljene, te zemlje su se okrenule zastiti interrnedi-
jarnih dobara, kao sto su karoserije automobila, celik i petrohemijski prozvodi.
U vecini zemalja u razvoju, poriv za uvoznom supstitucijom zaustavljen je malo pre
njegove logicne gran ice: sofisticirani industrijski proizvodi kao sto su kolnpjuteri, precizni
rnasinski alati i drugi nastavili su da se uvoze. lpak, vece zemlje koje su tezile uvoznosupsti-
tutivnoj industrijalizaciji smanjile su svoj uvoz na zadivljujuce nizak nivo. Ekstreman slucaj
je bila lndija: pocetkorn 70-ih, uvoz lndije kada se izuzme nafta iznosio je svega 3% GDP.
[asno je da je strategija podsticanja industrijske proizvodnje, odnosno uvoznosupsti-
tutivne industrijalizacije funkcionisala. Privrede Latinske Amerike su pocele da ostvaruju
gotovo isto tako veliki udeo industrijske proizvodnje u njihovom proizvodu kao i napredne
zemlje (lndija je ostvarivala manje, ali samo zato sto je njena sirornasnija populacija nasta-
vila da trosi visok udeo svog dohotka na hranu). Za te zernlje, rnedutim, ohrabrenje indu-
strijske proizvodnje nije bilo cilj sam po sebi; to je bilo sredstvo za krajnji cilj ekonomskog
razvoja, Da li je uvoznosupstitutivna industrijalizacija podsticala ekonomski razvoj? S tim
u vezi su se javile ozbiljne sumnje. lako su se mnogi ekonomisti sIagali sa uvoznosupsti-
tutivnim merama tokom 50-ih i pocetkorn 60-ih, od 60-ih nadalje uvoznosupstitutivna
industrijalizacija je postala predmet ostrih kritika. Zaista, ekonomski analiticari i kreatori
politika su se umesto da ohrabruju uvoznu supstituciju usredsredili na ispravljanje stete
koja je nastala usled losih uvoznosupstitutivnih politika.
POGLAVlJE 10 Spoljnotrgovinska politika u zemljama u razvoju 255
Studija slucaja
napusta uvoznosupstitutivnu industrijalizaciju
Meksiko je 1994. godine, zajedno sa Kanadom i SAD, potpisao Severnoarnericki spora-
zum 0 sIobodnoj trgovini - sporazum koji je, kao sto ce biti objasnjeno u 11. poglavlju,
postao kontroverzan. Medutim, zaokret Meksika od uvoznosupstitutivne industrijali-
zacije ka relativno sIobodnoj trgovini zapravo je zapoceo skoro deceniju pre nego sto se
zemlja pridrufila NAFT A.
Zaokret Meksika ka sIobodnoj trgovini preokrenuo je pola veka dugu istoriju.
Pop ut mnogih zemalja u razvoju, Meksiko se okrenuo protekcionizmu tokom Velike
depresije 30-ih. Nakon Drugog svetskog rata postalo je jasno da politika industrijali-
zacije sluzi zastiti dornaceg trzista, Kako je, tokom 50-ih i 60-ih, meksicka ind ustrija
u sve vecoj meri postajala sarna sebi dovoljna, trgovinske barijere su povecava ne. Do
70-ih, Meksiko je u velikoj meri ogranicio uvoz industrijskih dobara na proizvode kao
sto su sofisticirane masirie koje ne mogu da se proizvedu u zemlji, oirn uz previsoke
troskove.
Meksicka industrija je proizvodila malo toga za izvoz; inostrani prihodi zemlje dola-
zili su uglavnom od nafte i turizma, a jedini znacajniji izvoz industrijskih proizvoda
dolazio je iz meksicke sIobodne zone, posebnih fabrika smestenih blizu americke gra-
nice koje su bile izuzete od odredenih trgovinskih ogranicenja.
Do kasnih 70-ih, medutim, Meksiko je doziveo ekonomske poteskoce, ukljucujuci i
rast inflacije i rastuci spoljni dug. Problemi su kulminirali 1982. godine, kada se zemlja
nasla u situaciji da nije vise mogla u potpunosti da isplacuje svoje inostrane dugove.
Time je ekonomska kriza produzena - a politika je radikalno promenjena.
lzmedu 1985. i 1988. godine, Meksiko je drasticno smanjio carine i otklonio vecinu
uvoznih kvota koje su prethodno stitile njegovu industriju. Novi cilj politike bio je
da Meksiko postane gIavni izvoznik industrijskih dobara, blisko povezanih sa arneric-
kom privredom. Stupanje na snagll NAFTA 90-ih nije mnogo uticalo na smanjivanje
carina, zato sto je Meksiko vet: uradio mnogo toga na planu trgovinske libera!izacije
tokom 80-ih. NAFTA, ipak, jeste uverila investitore da promene u politici nece biti
preokrenute. .
Dakle, kako je funkcionisala promena politike? lzvoz je zaista naglo porastao. Godine
1980. rneksicki izvoz je iznosio syega 12,7% GDP - i veliki deo toga cinila je nafta. Do
2005. godine, izvoz primarno industrijskih proizvoda dostigao je 29,9% GDP. Danas
je meksicka industrijska proizvodnja, umesto da bude usmerena na to da sluzi rnalom
domacern trzistu, u velikoj meri deo integrisanog sevemoarnerickog sisterna ind ustrij-
ske proizvodnje.
Medutim, rezultati ukupne rneksicke privrede doneIi su razocaranje. Dohodak per
capita je rastao tokom proteklih 20 godina, ali je stopa rasta zapravo bila niza nego sto je
bila kada je Meksiko sIedio politiku uvoznosupstitutivne industrijalizacije.
Da li to znaci da je trgovinska liberalizacija bila pogresna? Ne mora da zn aci da
je tako. Vecina ekonomista (ali ne svi) ko]i su analizirali ucinak Meksika okrivljuju
reIativno slab rast takvih faktora kao sto je sIabo obrazovanje. Medutim, cinjen ica da
odvracanje Meksika od uvozne supstitucije, bez obzira na veIiki uspeh u njegovorn pre-
tvaranju u drzavu izvoznicu, nije donelo onoliko koliko je ocekivano u smislu sveobu-
hvatnijeg ekonomskog napretka.
•••0
256 DRUGI DEO Spoljnotrgovinska politika POGLAVlJE 10 Spoljnotrgovinska politika u zemljama u razvoju 257

Naredni troskovi kojirna je bila posvecena velika paznja su oni koji proizilaze iz ten-
Posledice favorizovanja industrijske proizvodnje: dencije ogranicenja uvoza da podsticu proizvodnju koja se odvija u prernalorn obimu da
problemi uvoznosupstitutivne industrijalizacije bi bila efikasna. Dornaca trzista cak i najvecih zernalja u razvoju predstavljaju samo mali
deo velicine trzista u SAD ili Evropskoj uniji. Cesto celokupno do mace trziste nije dovoljno
Uvoznosupstitutivna industrijalizacija je pocela da gubi atraktivnost kada je postalo
veliko da ornoguci proizvodne kapacitete efikasnog obima. Isto tako, kada je takvo malo
jasno da zemlje koje slede uvoznu susptituciju ne uspevaju da pristignu napredne zemlje.
trziste zasticeno, recimo, uvoznim kvotarna, u slucaju da samo jedna firma treba da ude
Zapravo, neke zemlje su jos vise zaostajale za naprednim zemaljama, cak i kada su razvile
na trziste, ona bi mogla da zaradi monopoIski profit. Konkurencija za tim profito rn obicno
dornacu bazu industrijske proizvodnje. Indija je bila sirornasnija u poredenju sa SAD 1980.
navodi nekoliko firmi da udu na triiste na kome zapravo nema dovoljno mesta cak ni samo
godine, nego sto je to bila 1950, prve godine nakon dobijanja nezavisnosti.
za jednu od njih, tako da se proizvodnja obavlja u obimu koji ne obezbeduje njenu efika-
Zasto uvoznosupstitutivna industrijalizacija nije funkcionisala kako je trebalor Cini
snost. Odgovor na problem obima u malirn zemaljama, kao sto je pomenuto u 6. pogIav-
se da je najvazniji razlog taj sto argument zastite mlade industrije nije bio univerzalno
lju, jeste da se one specijalizuju u proizvodnji i izvozu ogranicenog broja proizvoda, a da
nepobitan kao sto su mnogi Ijudi pretpostavljali. Period zastite nece stvoriti konkurentan
uvoze ostala dobra. Uvoznosupstitutivna industrijalizacija elirninise tu opciju, usmerava-
industrijski sektor ukoliko postoje fundamentalni razlazi za to sto zemlji nedostaju rei a-
juci industrijsku proizvodnju na do mace trziste,
tivne prednosti u industrijskoj proizvodnji. Iskustvo je pokazalo da su razlozi neuspeha u
ani koji kritikuju uvoznosupstitutivnu industrijalizaciju takode isticu da je ona pogor-
razvoju cesto mnogo dublji od obicnog nedostatka iskustva u industrijskoj proizvodnji.
sal a druge problerne, kao sto su nejednakost dohotka i nezaposlenost.
Siromasnirn zemljama nedostaju obucena radna snaga, preduzetnici i rnenadzerske spo-
Do kraja 80-ih kritika uvoznosupstitutivne industrijalizacije postal a je siroko prihva-
sobnosti i irnaju problerne u drusrvenoj organizaciji koji im otezavaju da odrze pouzdane
ceria, ne samo od ekonomista, vet iod rnedunarodnih organizacija kao sto je Svetska banka,
zalihe svega, od rezervnih delova do struje. Ti problemi mozda i ne moraju da budu van
pa cak i od kreatora politika II samim zernljarna u razvoju. Izgledalo je da statisticki dokazi
dornasaja ekonomske politike, ali ne mogu da budu reseni pornocu spoljnotrgovinske poli-
upucuju na to da su zernlje u razvoju koje su prattle politike relativno sIobodne trgovine
tike: uvozne kvote mogu da ornoguce da neefikasni sektor industrijske proizvodnje prezivi,
u proseku ostvarile brzi rast od onih koje Sll prattle protekcionisticke politike (iako su re
ali ne mogu direktno da uticu na to da sektor postane efikasniji. Argument zastite rnlade
statisticke podatke pojedini ekonornisti doveli u pitanje)-' Ova promena u intelektualnom
industrije glasi da ce, uz privrerneni zaklon carina Hi kvota, sektor industrijske proizvodnje
glediStu je dove1a do znacajnog pomeranja stvarne politike i mnoge zernlje u razvoju su
manje razvijenih drzava nauciti da bude efikasan. U praksi, to nije uvek, odnosno cak nije
ukinule uvozne kvote i snizile carinske stope.
ni uobicajeno da bude, tacno.
Kada se ispostavilo da uvozna supstitucija nije done1a obecane koristi, paznja je skre-
nuta na troskove politika koriscenih za podsticanje industrije. Povezano sa tom temom, sve Trgovinska liberalizacija od 1985. godine
veci broj dokaza je ukazivao na to da su protekcionisicke politike mnogih manje razvijenih Pocevsi od sredine 80-ih, odredeni broj zemalja u razvoju presao je na nize carinske stope i
zemalja u velikoj meri deformisale podsticaje, Deo problema bio je taj sto su mnoge zemlje otklonio uvozne kvote i druga ogranicenja trgovine. Prelazak zernalja u razvoju na slobod-
koristile suvise slozene metode za podsticanje sopstvenih mladih industrija. Odnosno, niju trgovinu je bez sumnje vrlo znacajan dogadaj iz domena spoljnotrgovinske politike u
koristile su detaljne uvozne kvote, kontrole razmene i pravila a dornacern sadrzaju koja su poslednje dye decenije.
se cesto preklapala umesto jednostavnih carina. Cesto je tesko utvrditi koji stepen zastite Nakon 1985. godine mnoge zernlje u razvoju su smanjile carine, ukinule uvozne kvote
adrninistraivna regulativa zapravo pruia. Studije pokazuju da je stepen zastite cesto i visi i uopste otvorile svoje privrede za uvoznu konkurenciju. Tabela 10-3 pokazuje promene u
i varijabilniji u razlicitirn industrijama U odnosu na ono sta je bila namera vlade. Kao sto politici koje su se dogodile u dye zernlje, Indiji i Brazilu, koje su se nekada snazno osIanjale
se vidi u tabeli 10-2, neke industrije u Latinskoj Americi i [uznoj Aziji bile su zasticene
regulativom koja je bila ekvivalentna carinskim stopama od 200% i vise. Tako visoke stope
efektivne zastite ornogucile su industrijarna da opstanu cak i kada su njihovi troskovi pro- Efektiyne.stope zaStite induslrijske proizvodnje
izvodnje bili tri ili cetiri puta veci od cene uvoznih proizvoda koje su zamenjivali. Cak i u Indiji i Brazilu
najveci entuzijasti medu zagovornicima argumenta zakazivanja tdista u prilog protekcio- Indija Brazil
nizrna uvideli su da je tesko odbraniti tako visoke stope efektivne zastite.
Kraj 80-ih 126 77
Kraj 90-ih 40 19
Efektivna zastita industrijske proizvodnje u
Izvori: Marcelo de Pajva Abroj (Marcelo de Paiva Abreu), "Trade Liberalization
nekim zemljama u razvoju (u procentima)
and the Political Economy of Brazil Since 1987", Working Paper, Inter-
Meksiko (1960) 26 American Development Bank, 2004; Dani Rodrik i Arvind Subramanlan.
"From 'Hindu Growth' to Poductiviry Surge: The Mistery of the Indian Growth
Filipini (1965) 61
Transition", International Monetary Fund Working Paper, 2002.
Brazil (1966) 113
Cile (1961) 182
Pakistan (1963) 271
2Videti: Prancisko Rodrigez (Francisco Rodriguez) i Dan i Rodnk (Dani Rodrik), .Trade Policy and Economic
Izvort BclaBalasa, The Structure of Protection in Developing Countries, Growth: A Skeptls's Guide to the Cross-National Evidence", u Ben Bemanki (Ben Bernanke) i Kenet S. Rogof
82. (Baltimore: Iohns Hopkins Press, 1971).
(Kenneth S. Rogoff), eds., NBER Macroeconomics Allnllai2000. Cambridge. ~'[A: MIT Press for NBER. 2001.
258 DRUGI DEO Spoljnotrgovinska politika POGlAVlJE 10 Spoljnotrgovinska politika u zemljarna u razvoju 259

Osim toga, raste zabrinutost zbog sve vece nejednakosti u zemljama u razvoju. Cini se
Procenat GDP
da je bar u Latinskoj Americi odustajanje od uvoznosupstitutivne industrijaliz acije bilo
35~
Izvoz povezano sa smanjenjem realnih nadnica rnanuelnih radnika, cak i kada su zarade visoko-
kvalifikovanih radnika rasle.
30

25 Izvozno orijentisana industrijalizacija: istocnoazijsko cudo

Kao sto je prethodno istaknuto, tokom SO-ih i 60-ih bilo je rasprostranjeno uverenje da
20
zemlje u razvoju mogu da srvore industrijsku bazu samo rako sto ce dornaca industrij-
ska dobra zameniti za uvoz. Od sredine 60-ih nadalje, medutim, bilo je sve uocljivije da
15
postoji jos jedan moguci put ka industrijalizaciji: putem izvoza industrijskih dobara pre
svega razvijenirn zernaljama. Stavise, zemlje koje su se razvijale na taj nacin - grupa koju
10
Svetska banka sada naziva uspesnirn azijskim privredama (el/g. high performance Asian
economies - HPAE)3 - posrigle Sll spektakularan privredrii rast, 1I pojedinirn slucajevima
preko 10% godisn]e, Privrede HPAE bile su izuzetno pogodene finansijskom krizom koja
je pocela 1997. godine; ipak, njihovi rezultati do tog trenutka bili su izuzetni,
Iako se uspeh HPAE ne dovodi u pitanje, kao ni to da on pobija prethodno uobicajeno
1970. 1975. 1980. 1985. 1990. 1995. 2000. 2005.
uverenje da industrijski razvoj mora da se odvija putem uvozne supstitucije, ipak ostaju
neke vazne kontroverze II vezi sa implikacijama .Jstocnoazijskog cuda", Naroci to, razni
Grafikon 10-1
posrnatraci na vrlo razlicit nacin turnace ulogu drzavnih politika, ukljucujuci spoljnotr-
Rast trgovine u zemljama u razvoju govinsku politiku 1I podsticanje privrednog rasta. Za neke posrnatrace uspeh azijskih pri-
Liberalizacija i trgovina u zemljama u razvoju: trgovinska liberalizacija nakon 1985. godine dovela vreda ukazuje na moc relativno slobodne trgovine i drzavne politike nernesanja; za druge
je do uzleta uvoza i lzvoza lzrafenih u procentima COP. on ukazuje na efektivnost sofisticirane drzavne intervencije; neki ekonomisti veruju da
Izvor: Svetska banka. trgovina i industrijska politika svakako ne cine neke velike promene.

Cinienice 0 azijskom rastu

na uvoznu supstituciju kao strategiju razvoja. Obe zernlje su u velikoj meri stitile industrij-
ske sektore 1985. godine. Medutim, obe su drasticno smanjile sopstvene efektivne stope
zastite industrijske proizvodnje tokom naredne decenije. Slicne, iako manje drasticne pro-
mene spoljnotrgovinske politike odigrale su se u mnogim zemljama u razvoju.
Trgovinska liberalizacija u zemaljama u razvoju imala je dva jasna efekta. Iedan je bio
drarnatican porast obima trgovine. Grafikon 10-1 prikazuje izvoz i uvoz zernalja u razvoju,
meren u procentima GDP, od 1968. godine naovamo. Nakon blago uzlaznog trenda sve do
80-ih - suprotno rastu udela trgovine u GDP SAD - zemlje u razvoju su nakon sto je otpo-
ceo talas liberalizacije dofivele da se udeo spoljne trgovine otprilike udvostrucio.
Drugi efekat je bila promena prirode trgovine. Pre promena u spoljnotrgovinskoj politici,
zemlje u razvoju su uglavnom izvozile poljoprivredne i rudarske proizvode. Ali, kao sto smo
videli u grafikonu 2-6, to se promenilo nakon 1980: udeo industrijskih dobara u izvozu zemalja
u razvoju je naglo porastao i poceo da dorninira izvozom najvecih privreda u razvoju.
Medutim, trgovinska liberalizacija, pop ut uvozne supstitucije, bila je posmatrana kao
sredstvo za ostvarivanje cilja, pre nego cilj sarn po sebi. Kao sto smo videli, uvozna sup-
stitucija je prestala da se favorizuje kada je postalo jasno da ne donosi obecane rezultate
u vidu ubrzanog privrednog razvoja. Da li je prelazak na otvoreniju trgovinu doneo bolje
rezultate?
Definicija HPAE Svetske banke obuhvata tri grllpe zemalja, cije je .cudo" zapocelo u razli-
cito vreme. Najpre Japan, ciji je brzi privredni rast zapoceo ubrzo nakon Drugog svetskog
rata i sad a ima dohotak per capita uporediv sa SAD i zapadnom Evroporn, ostavicerno
razmatranje japanskog iskustva za 11. poglavlje II kome se sagledavaju trgovina i indu-
strijska politika u razvijenim zemljama. Tokom 60-ih zapoceo je brz privredni rast cetiri
manje azijske privrede, cesto poznate kao cetiri "tigra": Hong Kong, Tajvan, Iuzna Koreja i
Singapur." Konacno, krajem 7Q-ih i tokom 80-ih brz rast je zapoceo i u Maleziji, Tajlandu,
Indoneziji i, najimpresivnije, u Kini.
Svaka grupa je ostvarila vrlo visoke stope rasta. Realni bruto dornaci proizvod u pri-
vredama "tigrova" je prosecno rastao 8-9% od sredine 60-ih sve do Azijske krize 1997.
godine, u poredenju sa 2-3% u SAD i zapadnoj Evropi. Skorije stope rasta u drugirn azij-
skim privredama su bile slicne, a Kina je zabelezila stope rasta od preko 10% (iako postoje
odredena pitanja vezana za valjanost kineske statistike).
Osim vrlo visokih stopa rasta, HPAE se izvajaju i po jos jednom obelezju: one su vrlo
orvorene za medunarodnu trgovinu i tokom vrernena je to postajalo sve izrazenije. Zapravo,
3 Ukoliko yam je porrebna izuzemo koristan pregled rasta HPAE. pogledajte: Svetska banka, The Em/ ASidll

Odgovor na to pitanje je taj da je slika u najbolju ruku izrnesana. Stope rasta u Brazilu i
drugim latinoarnerickirn drzavarna su zapravo bile sporije nakon spoljnotrgovinske libera-
lizacije kasnih 80-ih nego sto je to bio slucaj tokom uvoznosupstitutivne industrijalizacije,
Indija je iskusila impresivno ubrzanje rasta - ali skepticni ekonornisti isticu da se cini da je
to ubrzanje pocelo pre nego sto se odigrao veliki deo spoljnotrgovinske liberalizacije.
Miracle: Economic Growth and Public Policy (Oxford: Oxford University Press. 1993).
-I Poliricki status dye zemlje u grupi ngrova zbunjuje. Hong Kong je hie britanska kolonija tokom s,·og uzleta, ali je vra-
cen pod kinesku kontrolu 1997. godlne. U sporazurnu kojim je Hong Kong vracen Kini stoji da re grad zadriati svoje
drusrvene i ekonomske institucije. rj. da ce ostatl slobodna triiSna prtvreda. ali su mnogi posmarracl ipak bili skepticnl.
Tajvan je de facto nezavtsna drzava koju Kina prisvaja. a koja je izbegia eksplicimo objavljivanje nezavisnosti dOl ne bi
provoctrala svog mocnog suseda. Svetska banka zaobilazi 0\'0 pitanje i pedantno pise: .Tajvan, Kina".
260 DRUGI DEO Spoljnotrgovinska politika POGlAVLJE 10 Spolinotrgovinska politika u zemljama u razvoju 261

azijske privrede koje ostvaruju brz fast su u mnogo vecoj meri izvozno orijentisane nego
druge zemlje u razvoju, narocito u Latinskoj Arnerici i [uznoj Aziji. Izvoz kao udeo u bruto Nagli ekonomski razvoj Indije
dornacern proizvodu za nekoliko HPAE je izuzetno visok, a u slucaju Singapura i Hong
Konga prelazi 100% GDP. Kako je moguce da izvoz jedne zemlje prernasuje njen ukupan Indija, sa populacijom od preko 1,1 ruilijarde, druga iznosili svega oko 5% GDP, sto je priblizno najni-
proizvod? Bruto dornaci proizvod predstavlja vrednost dodatu od strane jedne prlvrede, je najrnnogoljudnija zernlja na svetu. Ona je takode zim nivoima bile koje vaznije nacije.
a ne ukupnu prodaju. Na primer, kada tekstilna fabrika u Hong Kongu sastavi materijale i sve veca sila t1 svetskoj trgovini - narocito kada Ali, sve se to promenilo. Rast Indije se drarnaticno
tkane negde drugde u odelo, dodatak GDP je samo razlika izrnedu troskova za tkanine i je rec 0 novirn vidovima trgovine koji obuhvataju ubrzao: GDP per capita koji je rastao po go disnjoj
vrednosti odela, a ne njegova ukupna cena. Ali, ukoliko je odelo izvezeno, racuna se njegova trgovinu informacijama, pre nego materijalnim stopi od 1,3% 1I periodu od 1960. do 1980. godine,
puna cena kao deo ukupnog izvoza. S obzirom na to da modern a industrijska proizvodnja dobrima. Indijski grad Bangalor je postao poznat po nakon 1980. poceo je da raste po stopi od pr-iblizno
cesto podrazumeva dodavanje relativno malog iznosa vrednosti uvoznim inputima, izvoz svojoj rastucoj ulozi u globalnoj informaciono-teh- -l.% godisnje. A ucesce ludije U svetskoj trgovini se
rnoze lako da prernasi ukupan nacionalni proizvod. noloskoj industriji. znacajno povecalo spustanjern carina i ukidanjem
Nepobitna cinjenica je da je grupa azijskih privreda postigla visoke stope privrednog Ipak, samo generaciju pre, Indija je bila vrlo slab uvoznih kvota. Do 2005. godine izvoz i u YOZ su
rasta i da je to postigla putem procesa koji obuhvata brz rast izvoza, pre nego supstituciju igrac U svetskoj trgovini. To je bilo delimicno zbog dostigli 20,3% i 23,3% GDP, respeknvnc.
do mace proizvodnje za uvoz. Ali, sta nam njihovo iskustvo govori 0 ekonomskoj politici? toga sto je privreda te zernlje imala slabe rezultate Ukratko, Indija je postal a uspesna privreda. [os
uopste: sve do 1980. godine otprilike, Indija je posti- uvek je rec 0 sirornasnoj zernlji, ali o na post aje sve
Spoljnotrgovinska politika HPAE zala stopu privrednog rasra - ponekad sa podsrne- bogatija i pocela je da konkurise Kini kadn j e rec 0
horn nazivanorn .Jimdu stoporn rasta" - koja je bila paznji koju dobija u svetu.
Neki ekonomisti su pokusali da ispricaju jednostavnu pricu u kojoj se uspeh istocnoazijskih
svega aka 1% veca od rasta produktivnosti. Veliko pitanje je, naravno, zasto je stopa rasta
privreda pripisuje spoljnotrgovinskoj politici "orijentisanoj ka spolja". Prema tom stano-
Takva spora privreda Indije imala je sarno Indije tako vrtoglavo porasla. To pitanje je predmet
vistu, visoki odnos izvoza i uvoza prema GDP u azijskirn zemaljama posledica su spoljno-
mali udeo U svetskoj trgovini. Nakon sto je zemlja zustre rasp rave medu ekonomistima. Neki ekonomi-
trgovinskih politika koje, iako rnozda ne odgovaraju u potpunosti slobodnoj trgovini, ipak
dobila nezavisnost 1948. godine, njeni lideri Sll sti rvrde da je presudan znacaj imala spoljnotrgovin-
ostavljaju trgovinu mnogo slobodnijom nego sto je to slucaj u zemljama u razvoju koje su
usvojili narocito ekstreman yid uvoznosupstitu- ska liberalizacija koja je Indiji ornogucila znacajnije
pokusale da se razvijaju pornocu uvozne supstitucije. A visok stope rasta su kompenzacija
tivne industrijalizacije kao svoju strategiju razvoja. ucesce u globalnoj privredi.! Drugi ekonomisti
za ovakav relativno otvoren rezirn trgovine.
Indija gotovo da nije uvozila nista sto je mogla istku da je rast Indije poceo da se ubrzava oko 1980.
Nazalost, dokazi za tu pricu nisu jaki koliko bi to njeni zagovornici zelel]. Kao prvo,
sarna da proizvede, cak i kada je dornaci proi- godtne, a da se velike promene tl spoljnotrgovinskoj
nije jasno u korn obimu se visoki udeo trgovine u HPAE zaista mogu pripisati slobodnim
zvod bio znatno skuplji i znatno losijeg kvaliteta politici nisu desile sve de pocetka 90-ih .'~
spoljnotrgovinskim politikama. Sa izuzetkorn Hong Konga, HPAE zapravo nisu irnali
U odnosu na proizvode koji su mogli da se kupe Sta god da je prouzrokovalo promenu, t ranzi-
uslove koji bi bili priblizni slobodnoj trgovini: sve one nastavljaju sa primenom prilicno
u inostranstvu. Visoki troskovi su, s druge strane, cija Indije je razvoj koji je bio rado docekan , Vise
visokih carina, uvoznih kvota, izvoznih subvencija i drugih instrumenata politika kojima
podrivali izvoz. Tako je Indija bila vrlo .zatvorena" od rnilijardu ljudi sad a ima mnogo vecu nadu da ce
mogu da upravljaju trgovinom. Da li HPAE prate politike koje su blize slobodnoj trgo-
privreda. Tokom 70-ih, uvoz i izvoz SU prosecno postici pristojan standard zivljenja,
vini od onih koje primenjuju druge zemlje u razvoju? Verovatno je tako, iako slozenost
spoljnotrgovinskih politika koje zemlje u razvoju sprovode generalno prilicno otezava
poredenja.P Tabela 10-4 prikazuje podatke koje je prikupila Svetska banka, poredeci I Videti Arvind Panagarija (Arvind Panagariva). ..The Triumph of India's market reforms: The record of the 19SQs and
prosecne stope zastite (carine plus carinski ekvivalent uvoznih kvota) za nekoliko grupa 1990s", Cato Institute Policy Analysis, br. 55..•.
zemalja u razvoju: podaci ukazuju na to da su HPAE primenjivale mame protekcionistic- 2 Vtdeti Duni Rodrik i Arvind Sabrarnanian. "From Hindu growth to productivity surge: The.'mystery of the Indian growth
kih mera nego druge, manje uspesne zemlje u razvoju, iako ni u korn slucaju nisu pratile transition". International Monetary Fund Working Paper WP/04/77.
politiku potpune slobodne trgovine,
Medutirn, iako je spoljnotrgovinska politika doprinela otvorenosti HPAE, vecina eko-
nomista koji su izucavali te privrede veruje da su njihova visoka racija trgovine u istoj rneri
f!!!J Prosecne slope zastite, 1985. (proeenli) posledica, koliko i uzrok njihovog ekonomskog uspeha. Na primer, i izvoz i uvoz Tajlanda
Uspesne azijske prirede 24 je naglo porastao 90-ih. Zasto? Zato sto je zemlja postala omiljena proizvodna lokacija
Druge azijske zernlje 42 transnacionalnih kompanija. Te kompanije su direktno ostvarivale veci deo novog izvoza,
J uzna Amerika 46 a njihov uvoz sirovih rnaterijala je velikirn delom uzrok nag log rasta uvoza; ostalo rnoze
Supsaharska Afrika 34 da se pripise porastu dohotka populacije Tajlanda. Tako je Tajland imao velik uvoz i izvoz
zato st~ je dobro funkcionisao, a ne obrnuto.
Izvor: Svetska banka. The EelSl Asian l'vliracle: Economic Growth and
Taj zakIjucak znaci da, dok postoji korelacija izmedu brzog rasta izvoza i brzog uku-
Public Policy (Oxford: Oxford Universiry Press, 1993), str. 300
pnog privrednog rasta, ona ne mora obavezno da ukazuje na to da su politike slobodne
trgovine bile glavni razlog za visok rast. Umesto toga, mnogi ekonomisti kOji su izucavali
ovo pitanje sada veruju da su relativno niske stope zastite u HPAE pomogle tim zemljama
SVideti World Bank, The East Amll Miracle, 6. poglavlje, pokusaj da se medunarodno uporedi stepen zastite. da postignu takav rast, ali da one ipak samo delimicno objasnjavaju ,,eudo".
262 DRUGI DEO Spotjnotrgovinska politika
Industrijska politika HPAE
Neki komentatori veruju da uspeh HPAE, iako daleko od toga da pokazuje efektivnost
politike slobodne trgovine, predstavlja kompenzaciju za sofisticirani intervencionizam.P
Zapravo je rec 0 tome da je nekoliko vrlo uspesnih privreda sledilo politike koje daju pred-
nost odredenim industrijama u odnosu na druge; takve industrijske potitike su obuhvatile
ne samo carine, ogranicen]a uvoza i izvozne subvencije, vec i slozenije instrumente politika
kao sto SU zajrnovi sa nisklm kamatama i vladina podrska za istrazivanje i razvoj.
Generalno je vrlo tesko oceniti industrijske politike; 0 tome cerno govoriti nesto vise u
11. poglavlju. Ovde samo treba da primetimo da je vecina ekonomista koji izucavaju ovu
temu bila skepticna sto se tice vaznosti takvih politika iz bar tri razloga.
Prvo, HPAE su pratile sirok spektar politika, koje su se kretale od detaljnog usmeravanja
privrede koje je vrsila vlada u Singapuru, do pravog laissez-jaire u Hong Kongu. Iuzna Koreja je
narnerno podsticala stvaranje vrlo velikih industrijskih firmi; privredom Tajvana i dalje domini-
raju mala, porodicna preduzeca. Ipak, sve te privrede su postigle slicne visoke stope rasta.
Drugo, uprkos prilicnorn publicitetu posvecenorn industrijskim politikama, stvarni uti-
caj na industrijske strukture mozda i nije bio tako velik. Svetska banka je, izucavajuci azijsko
cudo, pronasla iznenadujuce malo dokaza 0 tome da su se zemlje sa eksplicitnim industrij-
skim politikama po me rile ka ciljnim industrijama brze od onih bez tih politika.
Konacno, bilo je nekih primetnih neuspeha industrijske politike u mace vrlo uspesnim
privredama. Na primer, od 1973. do 1979. godine Iuzna Koreja je pratila politiku promo-
visanja "teske i hernijske" industrije, hemikalija, celika, automobila i dr. Pokazalo se da je
takva politika bila vrlo skupa, vremenom je ocenjena kao prenagljena pa je bila napustena.
Jako je verovatno korektno reci da preovladujuce stanoviste glasi da industrijska politika
nije bila kljucna sila koja je pokrenula azijsko cudo, tu se rasprava svakako ne zavrsava, a
vazno podrucje istrazivanja ostaje nastojanje da se oceni uticaj industrijske politike.
Drugi faktori rasta
Mnogi studenti sugerisu da je usredsredenost na trgovinu i industrijsku politiku u vezi sa
rastom azijskih privreda mozda pogresno postavljena. Nakon svega, medunarodna trgo-
vina i spoljnotrgovinska politika su samo deo price vezane za bila koju privredu, cak i
onu sa visokim raciorn izvoza prema nacionalnom dohotku. Drugi aspekti ekonomije Sll
rnozda bili vaznije determinante uspeha.
Zapravo se brzorastuce azijske privrede razlikuju i na druge nacine, os:m prema visokim
udelima u trgovini. Gotovo sve te privrede, ispostavlja se, imaju vrlo visoke stope stednje,
sto znaci da su sposobne da finansiraju vrlo visoke stope investicija. Skoro sve su napravile
i velike iskorake u javnom obrazovanju, Nekoliko procena sugerise da kombinacija visokih
investicionih stopa i ubrzano unapredenje nivoa obrazovanja objasnjava veliki deo, aka ne
i celokupan brzi rast u istocnoj Aziji.? Ako je to tacno, pogresno je postavljena usredsre-
denost na trgovinu i industrijsku politiku. Mozda neko rnoze da tvrdi da azijske privrede
6Komcntatori koji veruju da je do brzog rasta u HPAE doslo usled agresivnih intervencija drzave vecinom nisu
obrazovaru ekonomisti: zaista. cela rOlspravOl0 uzrocima azljskog rasta je povezana sa sirom i prtltcno zucnom
rOlspravom 0 korisnosti ekonornske teonje uopste. Kao primer za rvrdnju da je azijski rast bio podstaknut inter-
vencionistickim politikama i netrpetjivoscu ekonomista. videti Dzejms Falouz (lames Fallows), Looking at the
Sun: Tire Rise of tlte New East Asian Economic and Political System (New York: Pantheon, 1994)
7 Za reaime ovog istrazivanja i njegove lmplikacije pogledati Pol Krugman (Paul Krugrnan), "The Myth od Asia's
Miracle". Foreign Affairs (novembar 1994).
POGlAVlJE 10 Spoljnotrgovinska politika u zemljama u razvoju 263
irnaju spoljnotrgovinsku politiku koja je dobra u tom smislu sto je dozvolila brz rast, ali je
za vainost te politike preterano reci da je ona uzrokovala rast.
Kao gotovo sve sto se tice azijskog rasta, takvo turnacenje je vrlo kontroverzno. Kako
bilo, to je pomoglo da se protresu ubedenja svih ucesnika u debati koja i dalje traje.
Iedno je, rnedutim, sigurno kada je rec 0 iskustvu istocne Azije. Sta god da neko moze da
kaze 0 njernu, ono definitivno pobija neke pretpostavke 0 privrednom razvoju koje su bile
siroko prihvacene. Prvo, jasno je da je pretpostavka da industrijalizacija i razvoj moraju
da budu zasnovani na strategiji uvozne supstitucije koja je okrenuta ka unutra pogresna.
Cak naprotiv, price 0 uspesnorn razvoju su sve obuhvatile industrijalizaciju orijentisanu
ka spolja, zasnovanu na izvozu industrijskih dobara. Drugo, ispostavilo se da je potpuno
pogresno pesirnisticko glediSte da je svetsko trziste zatvoreno za nove ucesnike, sprecava-
juci sirornasne zernlje da postanu bogate: nikada do sada u Ijudskoj istoriji toliko mnogo
Ijudi nije dozivelo tako brz rast iivotnog standarda.
REZIME
1. Spoljnotrgovinska politika u manje razvijenim zemljama moze da se analizira uz kori-
scenje istih analitickih alata koje smo upotrebili da bismo razmotrili razvijene zemlje.
Specific ne terne karakteristicne za zemlje LI razvoju se, medutim, razlikuju. Narocito,
spoljnotrgovinska poiitika u zemljama u razvoju je usmerena na dva cilja: promovisa-
nje industrijalizacije i bavljenje nejednakim razvojem do mace privrede.
2. Drzavna politika promovisanja industrijalizacije cesto je bila opravdavana argu-
men tom zastite mlade industrije koji glasi da je novim industrijama potreban
period privremene zastite od konkurencije afirmisnih konkurenata iz drugih zerna-
Ija. Argument zasite mlade industrije je validan samo ako rnoze da se izbaci kao
argument zakazivanja trzista u prilog intervencija. Takva uobicajena opravdanja su
postojanje nesavrienih triista kapitala i problem opravdanosti zaStite znanja koje
stvaraju pionirska preduzeca.
3. Koristeci argument zastite mlade industije kao opravdanje, mnoge manje razvijene
zemlje sledile su politike uvoznosupstitutivne industrijalizacije pornocu koje se srva-
raju dornace industrije zasticene carinama ili uvoznim kvotarna. lako su te politike
bile uspesne u prornovisanju industrijske proizvodnje, one vecinorn nisu donele oce-
kivane dobitke u pogledu privrednog rasta i zivotnog standarda. Mnogi ekonomisti su
sada vrlo kriticni po pitanju rezultata uvozne supstitucije, isticuci da je ona podstakla
neefikasnu proizvodnju sa visokirn troskovima.
4. Pocevsi oko 1985. godine, mnoge zernlje u razvoju nezadovoljne rezultatima uvo-
znosupstitutivnih politika, u velikoj meri su smanjile zasitu industrijske proizvodnje.
Usled toga, trgovina zemalja u razvoju je brzo rasla, kao i udeo industrijskih dobara u
izvozu. Rezultati te promene u politici u smislu ekonomskog razvoja su, medutim, bili
izrnesani.
5. Glediste da ekonomski razvoj mora da se odvija putem uvozne supstitucije - i pesi-
mizam vezan za ekonomski razvoj koji se rasirio kako je postajalo vidljivo da uvo-
znosupstitutivna industrijalizacija dozivljava neuspeh - bilo je uzdrmano brzim
privrednim rastom niza azijskih privreda. Te uspesne azijske privrede (HPAE) su
sprovodile industrijalizaciju ne putem uvozne supstitucije, vec pornocu izvoza indu-
strijskih dobara. Njih karakterisu visok racio trgovine prema nacionalnom dohotku,
kao i eksternno visoke stope rasta. Razlog za uspeh HPAE je predmet zustre rasp rave.
Neki posrnatraci isticu cinjenicu da, iako one ne praktikuju slobodnu trgovinu, zai-
sta imaju nize stope zastite nego druge zernlje u razvoju. Drugi pripisuju kljucnu