МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет за менаџмент Зајечар

СЕМИНАРСКИ РАД

- ММФ и међународна размена -

ментор студент

проф. др. Силвана Илић Ранко Продановић Е/064/16

Крагујевац, децембар 2018. године

Семинарски рад ММФ и међународна размена

САДРЖАЈ

УВОД......................................................................................................................................................3
1. Циљеви ММФ-а................................................................................................................................4
2. Организација и операције ММФ-а.................................................................................................5
3. Договарање и консултације у ММФ-у.............................................................................................7
4. Финансијска функција ММФ-а.........................................................................................................8
5. Специјална права вуцења СДР – појам и суштина.........................................................................9
6. Политика условљености фонда.....................................................................................................10
7. Сарадњa ММФ-a сa Републикoм Србијoм....................................................................................11
7.1. ММФ програми и аранжмани са Републиком Србијом.......................................................15
Закључак.............................................................................................................................................18
Литература..........................................................................................................................................19

2
Семинарски рад ММФ и међународна размена

УВОД

ММФ или Међународни монетарни Фонд је међународна кооперативна

институција коју цине 182 земље, добровољно учлањене, јер предност виде у
заједничком договарању у оквиру ове институције, а све у циљу постизања што
стабилнијег међународног система пословања. Такође, ММФ је институција која
позајмљује новац својим члановима који имају проблеме са финансијским обавезама,
али само под условом да предузму мере за елиминисање тих потешкоћа. ММФ нема
никакав ауторитет над домаћом економском политиком својих чланова.
До потребе за организацијом као што је ММФ дошло је после велике економске
кризе 30-их година овог века. Велики број држава са Великом Британијом на челу
морало је да напушта златно правило. Тај систем је наилазио на потешкоце у време
настајања монопола и концентрације капитала. Дошло је до опадања животног
стандарда. Неке државе су тежиле скоро потпуном елиминисању употребе новца а
друге су продавале своју валуту испод реалне цене да би смањиле пословање других
земаља. Однос између новца и вредности роба је постао нејасан. Оваква пракса је
позната под називом компетитивна девалвација.
Цене добара на светском тржишту су пале за 48% , а вредност међународног
пословања за 63%. Током 30-тих година долази до неколико међународних
конференција са циљем да се спрече монетарни проблеми. Требало је створити систем
који ће се бавити монетарним питањима и решавању монетарних проблема. Захтев за
таквим системом су затражили Harry Dehter Whiteе из САД-а и John Maunard Keynes из
УК. Међународна заједница је прихватила овај систем а договор о успостављању
Међународног монетарног фонда се десио у граду Бреттон Вудс, Нови Шекспир, УСА,
22-ог Јула 1944 године. Договору су присуствовали 44 делегата разних земаља. ММФ је
почео званично са радом у Вашингтону маја 1946 године са 39 чланова.

3
Семинарски рад ММФ и међународна размена

1. Циљеви ММФ-а

Основни циљеви ММФ-а су:

- Унапређење међународне сарадње кроз консултације и заједничко решавање
монетарних проблема.
- Проширивање међународне трговине, раст запослености, дохотка и
производње.
- Стабилизација девизних курсева и спречавање конкурентских депресијација.
- Мултилатерализам у међународним плаћањима за текуће трансакције и
уклањање девизних ограничења која спутавају раст међународне трговине.
- Обезбеђење финансиских средстава за помоћ земљама чланицама у
уравнотежењу платног биланса.
- Смањење платнобилансних неравнотежа.
Задатак ММФ-а није смо решавање проблема појединих земаља већ и
функционисање међународног монетарног система као целине. Његови чланови заједно
раде на успостављању стабилног светског раста. ММФ ради на проналажењу начина да
се предухитре, контролишу и решавају финансијске кризе.
На основу цлана III, одељак 3 из Бретон Вудса земље чланице су биле дужне да
изврше упис квота и као минимум, свака земља чланица је у злату плаћала мањи износ
од следећа два износа: 1) 25% своје квоте, 2) 10% од својих званичних нето холдинга
злата у САД доларима. Остатак квоте се уписивао у националној валути. На основу
Амандмана II из 1978 године предвиђено је да се 25% квоте уплаћује у СДР или у
конвертибилним валутама, а 75% у националној валути. Најновија, једанаеста општа
ревизија квота била је 1998 године и вредност уписаних квота је износила 212
милијарди СДР. Квоте имају 3 основне функције:1
- Оне су основица за одредивање олакшица приликом повлачења средстава
фонда,
- Оне изражавају износ девиза са којима Фонд може да рачуна,
- Оне представљају основу за израчунавање права гласа земаља чланица
При укључењу у ММФ свака земља чланица депонује одређену суму новца,
звану “quota subscrition”. Квоте имају различите улоге и служе за:
- Утврдивање броја гласова,
- Утврдивање максималног износа средстава на коришчење,
- Базу за доделу СДР.
Квоте одређују гласачку снагу чланова, па из неравномерног учешћа квота
проистиче исто таква неравномерност у гласовима.Б рој гласова се утврђује на тај
начин што све свакој земљи додељује 250 гласова и плус по један глас на сваких сто
хиљада СДР-а уплаћене квоте. Богатије земље имају већу гласачку моћ. Земље које
имају преко 15% укупног броја гласова имају право вета на одлуке фонда. Земље са
највећим бројем квота у ММФ-у су: САД са 18,25%, затим иду Немачка, Јапан,
Француска и Велика Британија. Учешће гласова индустријских земаља у укупним
гласовима код Фонда износи око 60% а ЗУР око 40%,тако да ЗУР могу да утичу на
одлуке ако делују као група јер се многе значајне одлуке у Фонду доносе

1
Унковић, М., Међународна економија, пето измењено и допуњено издање, Универзитет Сингидунум,
Београд, (2010), стр 33-36

4
Семинарски рад ММФ и међународна размена

квалификованом већином од 70% или 85%. Оне стварају одређени фонд новца који се
може повући у случају финансијских потешкоћа чланова. Оне су основа за одређивање
колико члан може да позајми од ММФ-а или да прими од ММФ-а у периодичним
алокацијама специјалних помоћи, познатим под називом “специјална права вучења”.
Ово нам говори да, што је више члан финансијски допринео, то више може да позајми
када му је потребно.
Квоте се преиспитују сваких 5 година и могу бити повећане или смањене према
потребама ММФ-а и према економском просперитету земаља чланица. У 1946. години
ММФ је имао $7,6 милијарди, а у 1998. години $193 милијарде. Предлог да се квоте
подигну на $280 милијарди цека на одобрење. САД, каонајјача економска сила,
учествује у фонду са око $35 милијарди, што им даје око 265.000 гласова (18,25%), а
Палау која је постала члан у Децембру 1997 године, има најмању квоту, и доприноси са
око $3,8 милиона, и има 272 гласа (0,002%).2
Удео земље чланице у алокацији “специјалних права вучења”, одредује се у
односу на њене квоте. У јануару 1998 године дошло је до предлога да се подигне ниво
квота за 45%. Да би се овај потез одобрио потребно је 85% свих гласова. Према
подацима од 15-ог Августа 1999. године, 153 земље чланице (што представља 96,9%
свих гласова) су се сагласиле са повећањем. “Biard of governos” сваких 5 година
преиспитује квоте и уколико је потребно мења њихову структуру. Такође, свака земља
може у било ком моменту тражити преиспитивање своје квоте. Квота сваке земље
чланице се одредује према њеној економској снази у односу на друге земље. Различити
економски фактори се узимају у обзир при детерминисању квоте – ГДП одређене
земље, број финансијских трансакција и званичне резерве одређене земље.

2. Организација и операције ММФ-а

При укључењу у ММФ, земља чланица се обавезује да ће информисати остале

чланове о вредности свога новца у односу на новац других земаља, да ће избегавати
рестрикцију замене домаће валуте за страну, да ће неговати такву економску политику
која ће водити повећању националног богатства и богатства целог човецанства.
ММФ не може натерати чланице да се стриктно владају према овим правилима,
мада може извршити морални притисак да се придржавају правила која су добровољно
потписале. Уколико земља чланица константно игнорише своје обавезе, остале чланице
могу, кроз институцију ММФ-а, да забране тој земљи позајмљивање новца од ММФ-а,
или да, у крајњем случају, замоле земљу чланицу да изађе из институције. Током
времена обавезе чланова су се мењале према потребама.
Што се тиче самог ММФ-а, он има обавезу контролисања кооперативности система у
сврху редовне и правилне размене националних валута, позајмљивање новца
члановима да би реорганизовале своје економије да боље кооперишу са системом и
обавезу давања сервисних услуга-техницку помоћ и обуку.
Органи управљања у Фонду су:
• Одбор гувернера,
• Одбор извршних директора,
2
Стакић, Б., Бараћ, С., Међународне финансије,Универзитет Сингидунум, Београд, (2010), стр 60

5
Семинарски рад ММФ и међународна размена

• Генерални директор фонда.

На врху хијерархијске лествице налази се Одбор Гувернера и чине га по један
гувернер и његов заменик из сваке земље чланице које потпуно слободно именују
гувернере и заменике. Они су обчно гувернери централних банака или министри
финансија земаља чланица. Они су представници својих влада и говоре у њихово име.
Управни одбор гувернера се састаје једном годишње, а гувернери своје идеје и жеље
преносе извршном одбору који их представља. Одбор извршних директора се налази у
Вашингтону, а састављен је од 22 извршна директора, од чега:
- 5 директора именују земље са највећим квотама,
- 15 директора бирају остале земље чланице на две године,
- 1 директора (21.-ог) именује земља чију валуту Фонд користи у значајнијем
обиму,
- 1 директора (22.-ог) именује НР Кина.
Улога извршног директора је:
• да заступа интересе земаља које су га изабрале
• он представља канал комуницирања земаља чланица и Фонда
Одбор извршних директора ,најчешће, одлуке доноси консензусом, иако је то
место са највише сукоба интереса. Генерални директор Фонда је председавајуци
Одбора извршних директора. Та функција обично припада европљанима.
Пре договора из априла 1978.године, улога злата у међународном монетарном
систему је била централна и одлучујућа. Овај договор имао је за циљ да се постепено
смањи улога злата у међународном монетарном систему и ММФ-у. Међутим, злато је
још увек важна резерва у многим земљам, а ММФ спада у институције које имају
највеће количине злата. ММФ има 3.271.341 килограма злата, што износи око 3,6
милијарди специјалних права вучења. Према тренутној тржишној цени, вредност овог
злата је око $30 милијарди. Ове залихе престављају равнотежу ММФ-ових залиха злата
после аукције злата и повраћаја злата члановима у периоду 1976-80. Иако ММФ држи
злато у залихама, оно се користи у ММФ-овим операцијама и трансакцијама. Свака
трансакција са златом мора бити одобрена од 85% земаља чланица. ММФ може
продати злато по тржишној цени, или може прихватити злато од својих чланова у
замену за обавезе према ММФ-у. Све остале трансакције су забрањене.3
У свом настанку, сви чланови ММФ-а морали су да се придржавају истих
метода рачунања вредности њиховог новца у односу на валуте других земаља. У тим
временима САД су дефинисале вредност долара према злату, тако да је једна унца злата
вредела $35. При укључивању у ММФ све земље су морале да изразе вредност свога
новца у односу на злато или у односу на долар. Сви курсеви су били фиксни и
одступања су могла бити највише до 1%. Уколико је нека земља чланица желела да
прмени курс своје валуте, у циљу стабилности своје економије, морала је да се
консултује и сарађује са осталим члановима ММФ-а пре саме промене.Уколико би нека
земља мењала курс независно од институције ММФ-а, онда би та земља изгубила право
коришћења средстава Фонда. Овај систем је имао своје предности у односу на старо
правило златног важења-одржавање курсева стабилним и предвидивим, али током
година наилазио је и на велике слабости. Систем сталних девизних курсева био је у
употреби око 25 година. Слом се назирао почетком 70-их.Функционисање постојећег
златно-девизног стандарда је дошло у кризу због недостајућег капитала-све веће

3
Ковач О. Међународне финансије, Економски факултет, Београд, 2007, стр 53

6
Семинарски рад ММФ и међународна размена

међународне неликвидности.Такође,нестабилност резервних валута, првенствено

америчког долара, угрожавао је међународни монетарни систем. Напуштањем,
предходно отписаног система девизних курсева,поцело је са примењивањем
индивидуалних метода за одредивање курса домаце валуте. Једини захтев је био да
земље више не користе злато као основу за одређивање вредности валуте и да
информишу чланове о начину деноминовања ведности свог новаца у односу на страни.
Углавном се примењивао слободан курс, односно, новац је вредео онолико колика је
била његова вредност на тржишту. Неке земље су формирале своје према курсевима
водећих економских сила.

3. Договарање и консултације у ММФ-у

Кроз периодичне косултације са земљама чланицама, ММф сазнаје да ли се

његови чланови понашају отворено и одговорно при постављању услова под којима се
продају и купују домаће валуте другим државама или страним граданима, и такође се
сагледава тренутна економска позиција државе чланице. Овакав вид сарадње ММФ-а са
чланицама, има циљ да елеминише рестрикције размене домаће валуте за страну. У
првим годинама постојања ММФ је вршио овакве консултације само са одређеним
земљама, тј. оним члановима који су спроводили праксу рестрикције размене валута,
али од 1978. сви чланови су обавезни на овакав вид сарадње са ММФ-ом. Консултације
се обављају углавном једном годишње, али могуће је да се у сваком тренутку иницира
спроводење поступка ако се утврди да је земља чланица упала у веће економске
проблеме или уколико се чини да цлан ради против интераса Фонда. Сваке године,т им
од 4-5 ММФ-ових стручњака проводи у земљи чланици око две недеље, сакупљајући
информације и разговара са представницима владе о економској политици земље. 4
Прва фаза консултација се односи на сакупљање статистичких података о увозу
и извозу, висини дохотка, нивоу запослености, каматама, протоку новца,
инвестицијама, порезима, трошковима буџета и другим показатељима економског
живота који могу да утичу на међународни монетарни систем.
Друга фаза састоји се од састанака са високим представницима владе, на којима
се утврђује ефективност домаће политике током текуће године. Овако прикупљене
информације ,презентирају се на Извршном одбору,к оји доноси предлоге о
превазилажењу проблема. Поред оваквих периодичних консултација, спроводе се и
специјални састанци са земљама које имају значајан утицај на светску економску
политику. Ово има за циљ сагледавање и предвиђање даљег развоја светске економије.

4
Стакић, Б., Бараћ, С., Међународне финансије,Универзитет Сингидунум, Београд, (2010), стр 68

7
Семинарски рад ММФ и међународна размена

4. Финансијска функција ММФ-а

ММФ је познат светској јавности као извор за позајмљивање великих сума

новца финансиски угроженим регионима. Током осамдесетих и деведесетих година
прошлог века, ММФ је дао велике кредите Мексику и Русији. Током 1983. и 1984.
ММФ је позајмио земљама чланицама које су имале обавезе према другим чланицама
око $2,8 милијарди. До 1995. године Мексико је кредитиран са близу $18 милијарди,а
Русија са нешто више од $6,2 милијарде, за време тешких реформских периода. Према
извештају из јула 1998.године, ММФ потпомаже Индонезију, Кореју и Тајланд са око
$35 милијарди,а Русији је одобрено $20,4 милијарде као помоћ економском програму
за 1998. Све ово говори да је Фонд велики мобилизатор капитала и једна од највећих
кредитних институција.

Финасијка помоћ

ММФ позајмљује новац земљама чланица које имају финансијке потешкоће,

односно земљама које немају довољно страних валута да плате оно што су купили од
других земаља. У сваку земљу новац стиже на различите начине: од извоза, од давања
услуга (банкарско пословање и осигурање), од туризма, од страних инвестиција или
финансијких помоћи. Уколико се земље задуже превише, суочавају се са бројним
непријатним ситуацијама: опадање куповне моћи, смањење извоза...Земља чланица
ММФ-а може затражити помоћ од организације која би требала са помогне у
утврђивању узрока лоше економске ситуације и начина за њено разрешење.5
Члан Фонда са финансијским проблемима може одмах повући из фонда 25%
свог укупног улога (квоте) коју је уплатио у злату или у другој конвертибилној валути.
Уколико је ова сума недовољна, земља са великим тешкоћама може тражити од ММФ-а
и у току године позајмити три пута више од свог улога. Ови лимити се не односе на
специјалне позајмице ММФ-а. Овакав вид финансирања Фонда је позант под називом
“Supplemental Reserve Facillity” и створен је у децембру 1997. године да пружи
краткороцно финансирање цланова суоченим са изненадним економским
поремећајима. СФР је први пут примењен на Јужну Кореју. При позајмљивању
средства Фонд се држи два основна принципа. Прво, средства Фонда постоје за
добробит свих чланова, тако да се од сваког члана који позајми новац очекује да се тај
новац врати чим се проблем реши. Друго,пре него што Фонд одобри кредит,цлан мора
да покаже како ће да реши своје финансијске проблеме и како ће кредит да врати у
периоду од 3 до 5 година (изузетно до 10). Логика овог принципа је врло једноставана:
земља која тражи кредит од ММФ-а је презадужена, односно превише троши. Уколико
економске реформе не уроде плодом, кредит ће бити потрошен и ући ће у дуг. Значи
кредитирање се врши само ако постоји реална шанса да се проблем превазиђе и да се
позајмљена средства ефикасно искористе.

5
Ковачевић Р, Реформа међународног монетарног система, научни чланак, Банкарство, Еколекс, (2011),
стр 10-12

8
Семинарски рад ММФ и међународна размена

Финансијске олакшице

Постоје следеће финансијске олакшице:

Прва кредитна транша; Земља треба да покаже да предузима разумне напоре за
перевазилажење платнобиалнсних проблема, нема услова за коришћење средстава и
откупи домаће валуте се врше у периоду од 3 до 5 година.
Више кредитне транше; Земља мора да има валидан и утемељен програм за
успостављање платнобилансне равнотеже. Средства се обезбеђују путем stаnd-by
аранжмана са куповином стране валуте у траншама а на основу критеријума извршења.
Рокови за откуп валуте су од 3 до 5 година.
Проширена (продужена) олакшица фонда; Мора да постоји средњерочни
програм који има за циљ структурне промене. Средњорочни програм је на 3 године, али
може да буде продужен на 4 године. Програм мора да садржи мере и инструменте за
првих 12 месеци у детаље. Средства се обезбедују из проширених аранжмана који
уључују критеријуме извршења и повљачења у оброцима, у периоду од 4,5 до 10
година.
Политика повећаног приступа; Користи се за повећање средстава у оквиру
stаnd-by аранжмана, као и проширених аранжмана. Што се тиче политике условности и
фаза односно перформанси, све је исто као и у условима кредитне транше и проширене
олакшице Фонда. Откупи валута се врше у периоду од 3,5 до 7 година, а намети се
утврдују на бази зајмовних трошкова Фонда.
Компензаторне и финансијске олакшице за непредвидене околности;
Компензаторни елеменат и проширени аранжмани обезбеђују средства земљи чланици
због пада извоза и претераног увоза пшенице који је ван контроле земље чланице.
Елеменат непредвидивих околности се проширује на обезбедење помоћи чланици која
спроводи програме прилагођавања, у циљу одржавања прилагодавања, чак и у случају
настанка неочекиваних, у супротном смеру екстерних шокова. Откупи валута се крећу
у периоду од 3,5 до 5 година.
Олакшица финансирања залиха: Средства имају за циљ помагање финансирања
доприноса за одобрени међународни сток залиха. Откупи валута се врше у периоду од
3,25 до 5 година.
Олакшице за структурно прилагодавање; Средства се обезбедују под повољним
условима земљама са ниским доходком које се суочавају са дугорочним
платнобилансним проблемима, а ради подршке средњерочним програмима
макроекономског и структурног прилагођавања. Уз помоћ ММФ-а и Светске банке,
земље чланице сачињавају оквир политике у периоду од 3 године. Детаљни годишњи
програми се одређују пре испоруке годишњих зајмова. Ови програми укључују и
рокове када се оцењују критеријуми извршења. Откупи валута се врше у периоду од 5,5
до 10 година.
Олаклшице за појачано структурно прилагођавање; У основи се ради о истој
кредитној олакшици као што је олакшица за структурно прилагођавање. Разлике се
односе на обезбеђење средстава и мониторинг. Зајмови се одобравају полугодишње, а
откуп девиза се врши у периоду од 5,5 до 10 година.

9
Семинарски рад ММФ и међународна размена

5. Специјална права вуцења СДР – појам и суштина

Један од главних узрока структурне кризе у коју је свет запао крајем шездесетих
година овог века јесте недостатак девизних резерви држава и повећање међусобне
неликвидности, уз измену струкуре и квалитета националних трезора. Све више је
долазило до смањивања резерви злата и повећања америчког долара и стерлиншке
фунте као резервне валуте. Истовремено се бележи слабљење позиција ових валута. Да
би се побољшала укупна светска ликвидност и ублажиле негативне последице светске
кризе, дошло се на идеју да се створи одређени механизам у оквиру ММФ-а који би
решио ове проблеме. Тај механизам је назван специјална права вучења, а представља
врсту новца, који би требало да замени злато, по чему је добио назив “књиговодствено
злато”.6
Оснивање одељења у оквиру ММФ-а је договорено на годишњој скупштини
1969, и почетна сума је износила СДР 9.5 милијарди. Сматра се да је увођење резерви
СДР-а у систем један од најважнијих догађаја од оснивања ММФ-а. Скоро сви чланови
ММФ-а су и чланови одељења СДР-а,а да би то постали морају депоновати изјаву
којом прихватају обавезе, а оне се тичу правила под којим функционише СДР. Основна
обавеза сваког члана је да мора примити трансвер СДР-а од учесника који има
финансијске проблеме. Функционисање СДР-а се базира на коегзистентности државних
политика и кооперацији држава. Вредност једне јединице СДР-а је $1,34467 према
обрачуну од 16. фебруара 2000. године. СДР је стриктно официјелна резерва ММФ-а и
могу је користити цланови Одељења СДР-а, сам ММФ и друга тела која имају
овлашћења од ММФ-а. Треба нагласити да су неке комерцијалне банке створиле
инструменте сличне СДР-у, али да се они разликују од официјелних специјалних права
вучења. СДР немају подлогу у злату.
Основна намена СДР-а је да се повећа ликвидност земаља, односно земља која
има финансијски дефицит може да користи расположиве износе СДР-а сразмерно
својој квоти. Сем овог, постоје и специјалне намене ових средстава, а то је да се СДР
користи као начин замене основних конвертабилних валута за СДР. То има за циљ
стабилизацију резервних валута. Овим се не обећава замена валута за СДР, већ само
отвара могућност такве трансакције. Такође, СДР има и улогу заштите валута од
курсних разлика, што је нарочито изражено после напуштања злата као монетарне
подлоге.
СДР није много допринео решавању структурне кризе, и било је потребно дати
му значајнију улогу у међународном систему. Та ревизија највише се тицала замене
резервних валута долара и фунте за специјална права вуцења.

6. Политика условљености фонда

Од земаља чланица Фонд захтева да економске политике буду у складу са

одредбама Статуса Фонда. Тај захтев Фонда је познат под појмом “условљеност”.
Условљеност се почела изражавати неколико година по оснивању Фонда, а под
6
Ковачевић Р, Реформа међународног монетарног система, научни чланак, Банкарство, Еколекс, (2011)
стр. 16

10
Семинарски рад ММФ и међународна размена

притиском највецих кредиторских земаља. Познато је да се Кејнс залагао за

задржавање максималне слободе земаља чланица и противио се давању Фонду било
каквог ауторитета да улази у питања домаче политике. Такође ни европске земље које
су у то време били главни потенцијални дужник нису подржавале условљеност.
Почетком 50-тих година прошлог века Одбор извршних директора је прихватио
условљеност само да би се обезбедило финансијско учешће САД, а касније (1955.) да се
она појача, упоредо са обимом коришћених средстава. Временом и европске земље су
постале кредитори па су се приклониле условљавању. Условљеност подразумева
прилагодавање финансирања у решавању платнобилансних проблема. Здрава
платнобилансна позиција је она код које постоји могуцност да се дефицит текућег
биланса финансира приливом капитала, под условима који су у складу са развојном
политиком, а који са своје стране не доводе земљу у позицију да уводи трговинска и
девизна ограничења. Програми које Фонд одобрава, а чије извршење условљава, треба
да обезбеде и спољну и унутрашњу равнотежу државе. Условност подразумева да су
мере примерене условима и специфичностима привреде земље на коју се примењују. У
почетку рада, сматрало се да платно билансне равнотеже могу да буду фундаменталног
и привременог (реверзибилног) карактера.Статут је предвидао различит начин за
њихово изравнање. За фундаменталну неравнотежу једино решење је било
прилагидавање курса, а за реверзибилну коришћење средстава код Фонда, јер је
изазвано вођењем погрешне домаће политике. У том случају од домаћих власти се
очекивало да унесу промене у своју економску политику, ради решавања платно-
билансних проблема. Са тим у вези развијени су модели за финансијске програме и
технике stand-by аранжмана.
Условност је основни елемент у помоćи Фонда земљама чланицама у циљу
решавања финансијских проблема. Политика условности коју Фонд води обезбеђује
Фонд да ће земља узети кредит и вратити. Наиме, ако земља не испуњава критеријуме
извршења, она није у могућности да повлачи средства по основу одобреног stand-by
аранжмана.

Stand - by аранжмани

Stand - by аранжмани представљају аранжмане за прибављање средстава Фонда

и веома су погодни са обзиром на једноставност вучења потребних страних средстава
плаћања. Ови аранжмани су у систем Фонда уведени 1952. године. Stand - by кредити
су уведени,с обзиром да се показало да повлачење средстава по основу нивоа
националних квота не задовољава потребе земаља чланица. Stand - by кредити су
ограничени са становишта времена коришћења, као и висине средстава. Уобичајни рок
Stand - by аранжмана је једна година, а изузетно може да буде и дужи, али не дужи од 3
године. Предвиђена је могућност да кредит буде продужен пре истека рока важења.
Најчешћа форма одобравања кредита у Фонду су станд-бy кредити. Они су инструмент
преко којег се одобравају средства Фонда у оквиру прве кредитне транше, када и ако се
земље придржавају мера договорене економске политике. Земља Фонду подноси на
одобрење мере економске политике које има намеру да примењује, на основу којих би
трбало да се квалификује да добије средства од Фонда. Мере које земља предлаже да би
изашла из неравнотеже морају да буду у складу са стабилизационим програмима које
Фонд признаје. По својој природи Stand - by кредит представља кредитну линију чије
модалитете коришћења Фонд унапред утврђује. На тај начин, држава чланица добија

11
Семинарски рад ММФ и међународна размена

гаранцију од Фонда да це средства повлачити до одреденог износа и у одређеном

периоду.

7. Сарадњa ММФ-a сa Републикoм Србијoм

Република Србија, која спада у групу земаља у развоју, јесте често склапала
ананжмане са ММФ-ом. Учешће Србије у укупној квоти, а самим тим и њена
преговарачка моћ износи 0,14%. Однос Србије и ММФ-а можемо сумирати помоћу
следеће табеле:

Табела 1: Финансијска позиција Србије у Фонду на дан 25.12.2018.

Финансијски аранжмани склопљени са ММФ-ом:
Седства на рачуну: Квота 654.8 СДР (милиони)
Тип Датум почетка Датум истека Одобрен Искоришћен
сарадње аранжмана аранжмана износ (СДР) износ (СДР)
Stand- by 23.2.2015 22.2.2018 935.40 0.00
Stand- by 29.9.2011 28.3.2013 935.40 0.00
Stand- by 16.1.2009. 15.4.2011. 2,619.12 1,367.74
ЕФФ 14.5.2002. 28.2.2006 650.00 650.00
Извор:IMF Finance Department

Последњи вид сарадње је договорен 23.2.2015. године у оквиру Станд-бy

аранжмана из предострожности. Србији јесте одобрена једна милијарда долара (200%
квоте) уколико у периоду од 36 месеци спроведе политику која је договорена са ММФ-
ом. Неповољна економска ситуација у земљи која се огледала у паду ГДП-а, инфлацији
испод таргетиране, незапослености преко 17%, буџетском бефициту од 8% и јавном
дугу од 68%. Такво стање је било дугорочно неодрживо и угрожавало макроекономску
стабилност и економски раст. Прихватајући услове које намеће ММФ, тежило се
јачању тржишта, експанзији приватног сектора, порасту инвестиција и економском
расту. Да би се остварили ови циљеви неопходно је било смањити величину јавни
сектор, побољшати пореску администрацију, одржавати инфлацију у оквиру таргета и
побољшати кредитни рејтинг кроз смањење ненаплативих кредита. Циљ ове сарадње
јесте био остваривање фискалне консолидације и спровођење структурних реформи уз
подршку од стране ММФ-а.
Стално надгледање и контролисање јавних финансија земаља чланица јесте
саставни део рада ММФ-а. Фокус јесте на макроекономским показатељима и у
зависности од њихових величина препоручују се даље мере. Могуће је замрзавање или
обустава аранжмана уколико земља није испунила унапред договорене обавезе. У циљу
сагледавања развоја привреде. неопходно је пружити увид у посете мисије ММФ-а
Републици Србији и њиховом извештавању о тренутном стању, као и препорукама за
вођење будуће политике. Према ревизији у оквиру трајања станд-бy аранжмана из
новембра 2016. године уочен је напредак Србије. Прихватајући препоруке ММФ-а,
Србија је успела да оствари економски опоравак. Раст БДП од 0,75% у 2015. години и
2,8% у 2016 години јесу показатељи постепеног унапређења привредне активности.

12
Семинарски рад ММФ и међународна размена

Мисија ММФ јесте посебно нагласила напредак у области рударства и енергетике,

пораст инвестиција и стварање нових послова кроз стране директне инвестиције.
Смањен је дефицита јесте последица фискалне консолидације и експанзије извоза. На
овакав резултат је утицала и боља наплата прихода и смањења издатака. За
остваривање будућег привредног развоја током 2017. и 2018. ММФ јесте предлагао
даље смањење величине јавног сектора, усклађивање плата и пензија и смањивања
субвенција за пољопривреду и јавним предезећима. Посматрајући из садашњег угла,
позитивни резултати отпочињања сарадње нису искоришћени у сврху структирних
реформи и јачања институционалног окружења што ограничава перспективе будућег
развоја. У седмом извештају из августа 2017. године истакнут је даљи прогрес у
имплементацији програма. На тржишту рада јесте уочен напредак услед смањења
незапослености и прилива страног капитала. Побољшање јавних финансија јесте
последица даљег спровођења фискалне консолидације и мањег нивоа јавних расхода од
планираних. У циљу наставка успешне сарадње ММФ јесте истакао потребу
модернизације образовања, модификовање пореске политике и њене администрације,
елиминисање бирократских ограничења и реструктурирање јавних предузећа.
Позитивно јесте оцењена стабилност у монетарној сфери кроз одржавање инфлације на
планираном нивоу и стабилног девизног курса. Једна од основних замерки ММФ-а
јесте неразвијен приватни сектор као последица преобимног јавног сектора. Како би се
омогућио напредак у овој области, неопходно је смањење парафискалних намета уз
олакшавање поступка регистровања имовине, јачање судства кроз повећање степена
независности и убрзавање процеса доношења одлука 7. До данас нажалост ове мере
унапређења пословног окружења нису у довољној мери имплементиране у пракси.
Осми и последњи преглед Станд-бy аранжнана јесте обављен 2017.године. Сарадња
јесте оцењена као успешна кроз побољшаље економскох перформанси мерено падом
јавног дуга, фискалног дефицита и незапослености 8. У договору са владом предложено
је повећање пензија и плата пре свега у здравству и образовању, што је и учињено
почетком ове године кроз раст од 10%. Такође је неопходно повећање нивоа и
ефикасности јавних инвестиција у будућности уз смањење пореског оптерећења
радницима са нижим приходима. Одређени помаци су начињени крајем прошле и
почетком ове године кроз раст улагања у инфраструктуру и повећање минималне
основице за обрачун пореза и доприноса уз раст минималне наднице. Према проценама
ММФ-а пројекција фискалног дефицита за 2018. годину је 0,7% БДП-а што је на нивоу
фискалне одрживости. Јавни дуг јесте опао на 65,4% БДП-а што је напредак за више од
10 процентних поена у ондосу на почетак примене аранжмана. Као један од највећих
нерешених проблема остаје финансирање јавних предузећа. Њиховим
реструктурирањем и приватизацијом уз реформу јавне администрације је могуће
побољшати квалитет јавних услуга и смањити фискални ризик. Модернизација пореске
управе би додатно допринела побољшању стања у јавним финансијама. Са друге стране
инфлација је одржана на таргетираном нивоу. Као резултат оваквих кретања остварен је
раст БДП-а од 2% у 2017. години. Нажалост идаље је присутна селективност у

7
International Monetary Fond, (2017), Seventh review under the stand-by arrangement, IMF Country Report
No. 17/263
8
Исто

13
Семинарски рад ММФ и међународна размена

спровођењу реформи. У марту ове године јесте завршен трогодишњи аранжман са

ММФ-ом. Остварен је значајан прогрес у односу на стање од пре три године. Слика
бр.4 пружа увид у побољшање макроекономских перформанси током трајања сарадње
са ММФ-ом.
Позитивне стопе привредног раста почевши од 2015. године уз тенденцију даљег
раста и ниска и стабилна стопа инфлација стварају добру основу за даљи привредни
развој. Уравнотежење буџета уз смањење јавног дуга додатно доприносе стабилности и
одрживости привреде. Пројекције раста од 3,5% у 2018. години и даље смањење јавног
дуга уз раст запослености стварају оптимизам у будућности. Иако су макроекономске
перформансе побољшане, постоје бројне потешкоће и недостаци на микро нивоу који
се огледају у ниском нивоу животног стандарда. Непостојање адекватне
институцијалне инфраструктуре која би подржала младе у проналаску одговарајућих
послова јесте један од највећих недостатака. Управо из тог разлога се Србија већ дуги
низ година налази на врху светске листе по одливу мозгова. Такође предимензиониран
јавни сектор отежава функционисање приватног сектора и развој предузетништва. Томе
у прилог иде не само бројност запослених и њихово недовољно смањење, већ и високе
субвенције за нереформисана јавна предузећа. Овај проблем је посебно изражен у
хемијској индустрији и рударству.9 За стварање позитивне пословне климе, поред
реструктурирања и приватизације јавних предузећа, неопходно је и смањење
бирократских процедура као и унапређење рада судства. Правни оквир као основна
конституента регулисања привреде захтева даље реформе у циљу јачања независности
судства и смањење кашњења у доношењу одлука. За све ове промене јесте неопходна
политичка воља, која често није присутна услед тежње за опстанком или доласком на
власт. У транзиционим привредама каква је и Србија, усклађивање и прилагођавање
економских начела у политичке сврхе најчешће резултира неуспехом. Разлог томе јесу
и политички циклуси који кроз значајне државне издатке ограничавају доступност
ресурса за друге намене.
Након истека сарадње са ММФ-ом све су актуелније дебате о могућем наставку
сарадње. Један од потенцијалних сценарија јесте најава ММФ-а о успостављању даљих
односа са Србијом кроз инструменте политичке координације (ПЦИ). Ово јесте један
од новијих инструмената сарадње који подразумева саветовање и мониторинг без
пружања финансијске помоћи. Техничка подршка и саветодавна улога без давања
кредита у пероцесу придруживања ЕУ јесу реална опција коју би влада Србије могла да
прихвати. Са друге стране потребно јесте сагледати даљи пут развоја и смернице које
даје ММФ. Поред савета иностраних стручњака неопходно је посматрати
карактеристике домаћег тржишта. Предложене мере могу бити у конфликту са
карактеристикама домицилног становништва што изазива високе трансакционе
трошкове. Ови трошкови се могу манифестовати емиграцијом или пружањем отпора
променама што доводи до нестабилности и угрожава даљи раст и развој. Потенцијалан
ризик преовладавања интереса крупног капитала над националним интересима јесте
увек присутан услед ослањања искључиво на савете међународних институција. 10

9
Калач Б., Микић А., Идеологија и економија. Новом Пазару, (2016), стр 5
10
IMF Staff Completes Final Review Mission to Serbia, dostupno na:
http://www.imf.org/en/News/Articles/2017/11/07/PR17425-IMF-Staff-Completes-Final-Review-Mission-to-
Serbia datum pristupa (23.12.2018)

14
Семинарски рад ММФ и међународна размена

Постоји опасност губитка суверенитета и независности државе уколико је вођена и

контролисама од стране глобалних институција. Величина економије и њена политичка
моћ смањују могућности аутономног развоја. Алтернативни приступ овој
проблематици јесте развој сопственог модела развоја базираног на домаћим ресурсима
уз праћење трендова на локалном и глобалном тржишту. Независно од наставка
сарадње са ММФ-ом, неопходан је континуитет структурних реформи у циљу
остваривања дугорочног раста. Идаље постоје проблеми нереформисане јавне управе,
нерешавање судбине јавних предузећа и недовољног нивоа јавних инвестиција. Развој
државних институција и повратак поверења у њих, уз постављање јавних предузећа на
тржишне основе морају се поставити као приоритети рада владе у будућности.

7.1. ММФ програми и аранжмани са Републиком Србијом

У периоду од 2000. године, сарадња Републике Србије са ММФ-ом одвијала се у

оквиру следећих аранжмана:11
- 20. децембра 2000. одобрена је Хитна постконфликтна помоћ у износу од 116,92
милиона специјалних права вучења, односно око 167,19 милиона евра (24,99%
квоте Републике Србије у ММФ-у), као подршка програму економске
стабилизације и обнављању институција и администрације СР Југославије (Press
Release No. 00/75). Из ових средстава СР Југославија је отплатила зајам за
премошћавање у износу од 101,1 милион специјалних права вучења, тј. око
144,57 милиона евра, који су јој одобриле Швајцарска и Норвешка, за измирење
финансијских обавеза према ММФ-у.
- 11. јуна 2001. закључен је stand-by аранжман у износу од 200 милиона
специјалних права вучења, тј. око 293,7 милиона евра (42,76% квоте), као
финансијска подршка даљим макроекономским и структурним реформама (Press
Release No. 01/31). Одобрена средства су искоришћена у четири једнаке транше,
а отплаћена су у периоду од марта 2004. до маја 2006. године.
- 13. маја 2002. године одобрен је трогодишњи Aранжман за продужено
финансирање, у укупном износу од 650 милиона СПВ, тј. око 909,38 милиона
евра што представља 138,98% квоте (Press Release No. 02/25), којим је подржан
економски програм стабилизације и реформи. Одобрена средства су у
потпуности искоришћена у 12 транши, а превремено су отплаћена током 2006. и
2007. године. Закључивање овог аранжмана посебно је значајно јер је омогућило
реализацију прве фазе смањења дуга према повериоцима Париског клуба у
износу од 51% тј. за око 2 милијарде долара, а успешан завршетак аранжмана и
преостали отпис од 15% репрограмираног дуга према повериоцима Париског
клуба у вредности од око 700 милиона долара.
- 16. јануара 2009. закључен је stand-by аранжман из предострожности у износу
од 350,77 милиона СПВ (око 400,33 милиона евра), односно 75% квоте (Press
Release No. 09/12), који је услед неочекиваног погоршања спољног финансијског
окружења повећан 15. маја 2009. године на 2.619,12 милиона СПВ, тј. око
2.941,95 милиона евра, што представља 560% квоте (Press Release No. 09/169).

11
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/40/40_1/index.html

15
Семинарски рад ММФ и међународна размена

Од одобрених средстава, искоришћено је укупно 1.367,74 милиона СПВ,

односно 1.536,33 милиона евра, што представља 293% квоте Републике Србије.
Овај аранжман је успешно окончан 8. априла 2011. године.
- 29. септембра 2011. одобрен је осамнаестомесечни stand-by аранжман из
предострожности, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око
1.076,75 милиона евра), што представља 200% квоте. Овај аранжман закључен је
у циљу очувања макроекономске и финансијске стабилности у земљи и
побољшања инвестиционе климе (Press Release No. 11/353). Прва ревизија
аранжмана у фебруару 2012. године није окончана позитивно због одступања од
договореног фискалног програма, а одобрена средства нису искоришћена.
- 23. фебруара 2015. одобрен је stand-by аранжман у трајању од 36 месеци у
износу од 935,4 милиона специјалних права вучења, тј. око 1.168,5 милиона
евра, као подршка договореном економском програму за период од 2015-2017.
године. Аранжман је закључен из предострожности, што значи без намере да се
одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље.
(Press Release No. 15/67). Аранжман је успешно окончан 23. фебруара 2018.
Спровођењем договореног економског програма остварени су циљеви у погледу
постизања макроекономске равнотеже, уз успешно спроведену фискалну
консолидацију, унапређење финансијског сектора, јачање конкурентности и
привредног раста. Средства која су била на располагању нису коришћена.
18. јула 2018. одобрен је Инструмент за координацију политике
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда на сeдници
одржаној 18. jула одобрио је Републици Србији нови програм сарадње уз подршку
Инструмента за координацију политике (Policy Coordination Instrument - PCI).
Програм представља континуитет у односу на стендбај аранжман из
предострожности који је Србија успешно завршила у фебруару 2018. године. Циљ
програма је одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак
структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста,
стварања нових радних места и побољшања животног стандарда.
Аранжман је одобрен за период од 30 месеци, а напредак договореног
економског програма пратиће се путем пет полугодишњих разматрања резултата на
којима ће се давати оцена његовог спровођења.
Инструмент за координацију политике представља нови механизам подршке
Међународног монетарног фонда земљама чланицама, саветодавног је карактера и не
предвиђа коришћење финансијских средстава. Намењен је земљама посвећеним
реформама, а договара се у циљу добијања подршке одговарајућем економском
програму, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема.
На седници Одбора извршних директора Међународног монетарног фонда
оцењено је да је Србија успешно решила макроекономске неравнотеже и повратила
поверење. Спровођењем економског програма који је био подржан трогодишњим
стендбај аранжманом из предострожности, постигнута је фискална одрживост,
успостављена силазна путања јавног дуга и његово убрзано смањење, и ојачана
екстерна позиција земље. Монетарна политика успела је да задржи инфлацију под
чврстом контролом, истовремено подржавајући економски опоравак и одржавајући
релативну стабилност девизног курса. Поверење које је произвела побољшана

16
Семинарски рад ММФ и међународна размена

макроекономска ситуација огледа се у растућим инвестицијама, како из иностраних

тако и из домаћих извора, и омогућава економски опоравак.
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда истакао је да
економски изгледи земље остају позитивни. Међутим, Србија је и даље подложна
утицају регионалних и глобалних кретања и нестабилности са међународног тржишта.
Указује се да би кашњење у спровођењу структурних реформи или нарушавање
фискалне дисциплине могло угрозити поверење и смањити изгледе средњорочног
раста.
Договорени програм, подржан Инструментом за координацију политика,
предвиђа да фискална политика буде усмерена ка даљем смањењу јавног дуга,
повећању капиталних инвестиција у циљу решавања инфраструктурних потреба
Србије, као и одређеном смањењу пореског оптерећења привреде и рада.
Монетарна политика Народне банке Србије оцењена је као одговарајућа у
условима неизвесности на домаћем и иностраном тржишту. Наставиће се са даљим
јачањем процеса динаризације. У финансијском сектору оцењено је да су постигнути
добри резултати у смањењу нивоа проблематичних кредита, као и да је потребно
наставити активности на њиховом даљем смањивању. Приоритети су и усклађивање
регулаторних и надзорних оквира са стандардима Европске уније и решавање изазова у
области спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Структурне и институционалне реформе имају за циљ унапређење пословног
окружења, што доприноси успешнијем процесу приступања земље ЕУ. Ове реформе
фокусираће се на реструктурирање државних предузећа, финансијских институција и
јавне управе, као и даље смањење сиве економије.

17
Семинарски рад ММФ и међународна размена

Закључак

Међународни монетарни фонд је институција без које би данашња економија

изгледала незамисливо. ММФ постоји да предвиди и реши све проблеме и потешкоће
на којем међународни монетарни систем наилази. Сукобљавања у финансијском
погледу између земаља никада нису ништа добро донела. Због тога су се договори,
сарадња, консултације и компромиси унутар једне организације показали као добро
решење у савладавању свих финансијских потешкоца. Дакле, за ММФ се може рећи да
је најважнија и највећа међународна монетарна институција и треба јој придавати
највећи значај. Могло би се рећи да чланство неке земље у ММФ-у значи да ће та
земља помагати другим чланицама, али и да ће њој бити помогнуто у случају неких
њених и унутрашњих и спољних финансијских потешкоћа.
Свака земља учествује у одлучивању са онолико гласова колико је средстава
депоновала у Фонду, тако да је одлучивање пропорционално депонованим средствима.
Највећ и деподент су Сједињене Државе. Међутим битно је напоменути да ставови
земаља у развоју чијих гласова има процентуално мање нису маргинализовани јер се
многе значајне одлуке у Фонду доносе квалификованом већином од 70% или 85%, па
ако делују јединствено могу да утичу на одлуке. Оно што се не може оспорити ММФ-у
је његова заслуга за успостављање и одржавање монетарне стабилности у свету. Као и
свака друга институција, и ММФ има своју организацију на чијем челу је Управни
одбор Гувернера или Board of Governors у ком се налазе представници влада
различитих земаља који говоре у име своје земље. ММФ-ова делатност је у
непрестаним изазовима и како се околности мењају, мења се и делатност, а све у циљу
гобализације финансијских тржишта и смањивања финансијских криза.

18
Семинарски рад ММФ и међународна размена

Литература

Књиге:

1. Ковачевић Р, Реформа међународног монетарног система, научни чланак,

Банкарство, Еколекс, (2011)
2. Стакић, Б., Бараћ, С., (2010), Међународне финансије, пето издање, Универзитет
Сингидунум, Београд,
3. Унковић, М., (2010), Међународна економија, пето измењено и допуњено издање,
Универзитет Сингидунум, Београд,
4. Ковач О. Међународне финансије, Економски факултет, Београд, 2007.
5. Калач Б., Микић А., Идеологија и економија. Новом Пазару, (2016),

Часописи:

1. International Monetary Fond, Seventh review under the stand-by arrangement, IMF
Country Report No. 17/263, (2017),
2. IMF Staff Completes Final Review Mission to Serbia, dostupno na:
http://www.imf.org/en/News/Articles/2017/11/07/PR17425-IMF-Staff-Completes-
Final-Review-Mission-to-Serbia datum pristupa (23.12.2018)

Интернет извори:

1. www.nbs.rs

19