SEMINARSKI RAD PREDMET: MEDJUNARODNA EKONOMIJA

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Profesor: Asistent:

Student:

Jun, 2012

SADRZAJ

1. Osnivanje Svetske trgovinske organizacije 2. STO 3. Principi svetske trgovinske organizacije 4. Ciljevi i zadaci Svetske trgovinske organizacije 5. Organizaciona struktura Svetske trgovinske organizacije 6. FINANSIRANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE 7. Prednosti i ciljevi clanstva u STO 8. Unutrasnji preduslovi za pregovore o clanstvu u STO 9. Republika Srbija i STO 10.Zakljucak

1. OSNIVANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

2

. Neuspeli pokusaj stvaranja Medjunarodne trgovinske organizacije (ITOInternational Trade Organization) 1948. godine kao jedne od Bretton Woods institucija rezultirao je pristupanjem 23 drzave Opstem sporazumu o carinama i trgovini (GATT- General Agreement on Tariffs and Trade). GATT-om su zemlje pokrenule trgovinsku liberalizaciju i uklanjanje mera u trgovini robom. Stvoren je snazan trgovinski sistem, koji je 1995. godine prerastao u Svetsku trgovinsku organizaciju( World Trade Organization). GATT je delovao kroz 9 rundi pregovora, a kroz cetiri je osnovana Svetska trgovinska organizacija. Dillon runda (1960-1961) Kennedy runda (1964-1967) Tokyo runda (1973-1979) Urugvajska runda (1986-1994) U toku je deveta po redu Doha runda. Najznacajnija je bila Urugvajska runda pregovora u Maroku. Deklaracijom iz Marakesa (Marocco) utemeljena je Svetska trgovinska organizacija kao medjunarodna organizacija koja sadrzi: Opsti sporazum o carinama i trogvini, ali je svoju nadleznost prosirila na dva druga nova podrucja: Trgovinu uslugama (GATS- General Agreement on Trade in Services ) I intelektualno vlasnistvo (TRIPS- trade-related aspects of intellectual property rights).

Svetska trgovinska organizacija nastala je 1.januara 1995., i naslednik je Opsten sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tarrifs and Trade, GATT), koji je potpisan 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao medjunarodna organizacija. Sedite je u enevi. Ima 151 zemlju lanicu (stanje na dan 27. jula 2007.), koje ine 97% svetske trgovine. Za prijem u lanstvo trenutno pregovara 30 tak zemalja. STO ima budzet od 182 miliona vajcarskih franaka za 2007. godinu. Sekretarijat zapoljava 625 ljudi a generalni direktor je PASKAL LAMY.

2. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (World Trade Organization)

Svetska trovinska organizacija (World Trade Organization) je medjunarodna multilateralna organizacija koja je smisljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje medjunarodnu trgovinu. Ona odredjuje osnove ugovornih obaveza kojima se utvrdjuje kako vlada treba da formulise i premenjuje domacu regulativu u oblasti spoljne trgovine. Svetska trgovinska organizacija je istovremeno i mesto gde se odvijaju spoljnotrgovinski odnosi medju zemljama kroz zajednicke pregovore i resavanje sporova. STO predstavlja: Finalni akt koji su potpisali 111 zemalja Sporazum o uspostavljanju Svetske trgovinske organizacije, potpisalo je 104 zemlje Vec pocetkom 1995.godine, Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja. Medju njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. Do jula 2008. godine, pravo clanstva u STO je steklo 153 drzave, dok 30 drzava ima status kandidata. Razlozi za osnivanje Svetske trgovinske organizacije su: Velika ekonomska kriza 30ih godina Protekcionisticka trgovinska politika (visoke carine i necarinske barijere u trgovini, diskriminacioni sporazumi izmedju pojedinih drzava) drasticno se smanjenje uvoza na globalnom nivou Drugi svetski rat-ekonomski oporavak je bio nemoguc bez otvaranja trzista i liberalizacije trgovine, a porast obima medjunarodne trgovine nije bio moguc bez stabilnih pravila trgovinske razmene, odnosno usaglasenjem od strane velikog broja drzava.

Oblast djelovanja Svjetske trgovinske organizacije je me unarodna organizacija (nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera) koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti: robne trgovine (GATT); trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs). Svetska trgovinska organizacija se ne bavi kontrolom privatnog biznisa, Svetska trgovinska organizacija je regulator rada Vlada zemalja. Sedite Svetske trgovinske organizacije je u enevi, vajcarska. Budet Svjetske trgovinske organizacije u 2009. godini iznosi oko 189 miliona vajcarskih franaka. Broji oko 625 lanova koji su zaposleni unutar te organizacije. 4

3. PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Ova organizaicja pociva na nekoliko osnovnih principa: Princip najpovlascenije nacije, kojim se zemlje izjednacavaju u pogledu pristupa trzistu. Nacionalni tretman, koji podrazumeva isti tretman strane i domace robe, stranih i domacih pruzalaca usluga i trgovinskih marki, patenata i prava na kopiranje Princip transparentnosti, obavezivanja (na maksimalnu carinsku stopu) i predvidivosti, cija je sustina da se obezbedi da sve informacije o propisima, postupcima i procedurama vezanim za trgovinu budu unapred i lako dostupne cime bi se obezbedila stabilnost.

4. CILJEVI I ZADACI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Kljucni cilj STO je razvitak sistema slobodne trgovine cime se podrzava i olaksava postizanje brzeg rasta proizvodnje robe i usluga, pune zaposlenosti, povecanje stopa rasta realnog dohotka i efektivne potraznje, a zatim i brzi rast zivotnog standarda stanovnistva u zemljama clanicama. Osnovni zadaci STO: Osigurati sprovodjenje vec skopljenih i svih buducih sporazuma Organizovati nove trgovinske pregovore o daljoj liberalizaciji nacionalnog trzista Saradjivati sa ostalim organizacijama vaznim za globalnu ekonomsku politiku Pomagati i pruzati tehnicku pomoc zemljama u razvoju i slabije razvijenim zemljama Postovati i promovisati norme za zastitu ljudskog prava

5. ORGANIZACIONA STRUKTURA SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Ministarska konferencija je najvisi organ koji odlucuje o pitanjima STO multilateralnih trgovinskih sporazuma. Sastavljena je od visokih predstavnika drzava clanica, ministara, carinskih unija i nezavisnih carinskih teritorija. Odluke donosi konsenzusom. Odlucivanje vecinom je moguce ali nikada nije upotrebljeno. Svi sporazumi kojima clanice STO pristupaju, moraju biti ratifikovani u nacionalnim parlamentima. Generalni savet je organ koji odlucuje o tekucim pitanjima u STO u periodu izmedju Ministarskih konferencija. Sastavljen je od predstavnika drzava clanica. Odgovorno je i nastupa u ime Ministarske konferencije. Glavni direktor STO bira se na zasedanju Generalnog saveta STO na mandat od cetiri godine. Trenutno je na funkciji generalnog direktora gospodin Pascal Lamy iz Francuske.

6. FINANSIRANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Budzet STO se finansirao nacionalnim doprinosima drzava clanica. Nakon toga STO je dobila sopstvena sredstva: carine, naknade na poljoprivredne proizvode i sredstva iz osnovica PDV-a itd. Uskladjivanje budzeta STO se ne sme vrsiti uzimanjem kredita na trzistu kapitala, pa neophodna sredstva moraju direktno obezbediti zemlje clanice. Ova sredstva predstavljaju osnovni izvor finansiranja. Pored ostalog, STO prikuplja sredstva i iz sopstvenih izvora: prihodi od taksi, kamata.. Generalni direktor Komiteta za budzetska, finansijska i administrativa pitanja Svetske trgovinske organizacije vodi procenu godisnjeg budzeta i finansijskog stanja za svaku poslovnu godinu. Svetska trgovinska organizacija treba da donese finansijske odredbe kojima se odredjuju: Skale doprinosa budzetu svake clanice, mere koje ce se preduzimati protiv drzava clanica koje ne uplacuju svoje doprinose budzetu Svetske trgovinske organizacije na vreme.

Od nastanka Svetske trgovinske organizacije pa do danas budzet STO postepeno raste, tako da je u 2008. godini iznosio 184.891.500 CHF. Budzet se puni iz doprinosa drzava clanica i ostalih prihoda. Svaka drzava clanica je duzna da ucestvuje u troskovima rada Svetske trgovinske organizacije uplacujucu doprinose budzetu STO. Ubuduce iznos doprinosa svake clanice ce se obracunavati na ucescu clanice u ukupnoj trgovini robama, uslugama i intelektualnom trgvoinom svih clanica STO. Ostali prihodi podrazumevaju razlicite kamate na sredstva u svojini STO, prihode od iznajmljivanja prostora i prihode od prodaje publikacija STO. Izdaci i rashodi STO se mogu podeliti na obavezne i neobavezne izdatke. Najveci deo budzeta STO u poslednjih nekoliko godina se trosi na dve stavke: poljoprivredu i razvoj sela i nerazvijenih regiona.

7.PREDNOSTI I CILJEVI CLANSTVA U STO

Clanstvo u STO predstavlja jedan od kljucnih koraka integracije zemlje u moderne medjunarodne ekonomske odnose. On je istovremeno i vazan element podrske procesu unutrasnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak u procesu pridruzivanja i pristupanja Evropskoj uniji. U tom smislu pristupanje STO predstavlja i vazan element razvojne strategije zemalja u tranziciji, kao i zemalja u razvoju. Osnovne prednosti clanstva u STO se ogledaju u sledecem: mogucnost pristupa trzistima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima izuzetno vazan signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti ekonomskog sistema-smanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagace izdradnja trzisne privrede i podsticaj modernizaciji i reformi privrednog zakonodavstva

8. UNUTRASNJI PREDUSLOVI ZA PREGOVORE O CLANSTVU U STO

Za zemlju koja je u procesu pristupanja je vrlo vazno da obezbedi nekoliko preduslova: Politicku podrsku procesu pristupanja, odnosno punu podrsku Vlade kako bi se, pored ostalog, omogucilo da pregovaracki tim ima mogucnost direktnog i efikasnog ucesca u reformi propisa vaznih za pristupanje STO Realizacija efektivnih reformi na planu spoljnotrgovinskog sistema, kao i sireg zakonodavstva u celini, u cilju stvaranja trzisne privrede i pravnog sistema koji je uporedim sa sistemima razvijenih trzisnih privreda Informisanje celokupne javnosti u zemlji-poslovnih i naucnih krugova, asocijacije potrosaca, clanova parlamenta, medija, kako bi se obezbedio nacionalni konsenzus o baznosti sto skorijeg pristupanja ovoj organizaciji Finansijsko-materijalno i kadrovsko jacanje institucija koje nose proces pripreme i pregovora za pristupanje, kao i ispunjavanja preuzetih obaveza

9. REPUBLIKA SRBIJA I SVETSKE TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Vlada Republike Srbije je na sednici odrzanoj 19. novembra 2004. godine donela odluku o podnosenju zahteva za clanstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Odluka je doneta na principu dvostrukog koloseka i imajuci u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Republike Srbije u tom momentu. Odluku o pristupanju, nakon pregovora, donosi Ministarska konferencija koja odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje dvotrecinskom vecinom glasova clanica STO.

Nakon prihvatanja zahteva za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskog organizaciji 15.februara 2005.godine, Generalni savet STO je oformio Radnu grupu za pristupanje Republike Srbije STO. Mandat Radne grupe treba da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovista njene usaglasenosti sa pravilima STO i saglasnoti sa obimom obaveza koje ce se kroz bilateralne pregovore preuzeti prema svim clanicama ove organizacije u vezi sa liberalizacijom trzista industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i trzista usluga. Ubrzo posle formiranja Radne grupe za proces pristupanja STO Vlada Republike Srbije je usvojila Memoranum o spoljotrgovinskom rezimu Republike Srbije koji je dostavljen Sekreterijatu STO 4.marta 2005.godine. Memorandum o spoljnotrgovinskom rezimu ima standardan forman za sve zemlje i daje prikaz ne samo spoljnotrgovinskog sistema, nego i drugih aspekata ekonomske politike i zakonodavstva koje je od uticaja na trgovinu. Do 2011. godine STO clanice su, podnele oko 2.000 pitanja na Memorandum o spoljnotrgovinskom rezimu Republike Srbije. U koncipiranju odgovora nastojalo se da budu dovoljno sveobuhvatni i jasni, kako bi se predupredila dodadna pitanja, ali i da se ne preuzimaju eventualne dodatne obaveze, koje bi Republika Srbija trebalo da preuzme u toku procesa pristupanja STO. Prvi sastanak Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO, odrzan je 7.oktobra 2005.godine u Zenevi. Radnu grupu za pristupanje Republike Srbije za sada cine predstavnici: SAD, EU sa drzavama clanicama, Australija, Kanada, Kina, Hrvatska, Makedonija,Japan, Norveska, Svajcarska, Vietnam, Turska, Ukrajina, Malezija, Juzna Koreja, Izreal, Indija, Haiti, Ekvador, Salvador,Brazil i Kineski Tajvan. Odrzavanjem prvog sastanka Radne grupe zapoceo je konkretan proces pregovora sa zemljama clanicama Sto, koji ce se dalje odvijati na multilateralnom i na bilateralnom planu. Na pocetku sastanka ukazano je da clanstvo u STO i Eu predstavlja spoljno ekonomski prioritet Srbije u svetsku ekonomiju povecanjem konkurentnosti njene privrede. U novembru 2008. godine proces je usao u novu, napredniju fazu, izradom Nacrta izvestaja Radne grupe na osnovu koga se nastavlja rad Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO. Do marta 2011. odrzano je deset sastanaka Radne grupe. Ostvareni su znacajni koraci ka punopravnom clanstvu, sto se moze videti i kroz smenjen obim sistemskih pitanja koje clanice postavljaju, kao i pohvale za dostavljenu dokumentaciju i sprovedene reforme. Ipak postoje neka 9

pitanja i oblasti koje je potrebno dodatno objasniti ili uskladiti sa pravilima STO. Na mulitlateralnom nivou prioritet ima proces usvajanja preostalih neophodnih zakona jer bi se tako stvorili uslovi za brzi zavrsetak pregovora. U okviru bilateralnih pregovora broj zainteresovanih clanica se povecavao tako da se u do sada vodjeni pregovori o pristupu trzista roba i usluga, sa sledecim clanicama STO: Svajcarskom, Norveskom, Japanom, SAD,EU, Kinom, Korejom, Kanadom, Ekvadorom, Salvadorom, Brazilom, Ukrajinom i Hondurasom. Do desetog sastanka pregovori o robi i uslugama su uspesno zavrseni sa Japanom, Norveskom, Hondurasom, Korejom, EU, Kanadom, Kinom, Ekvadorom i Svajcarskom.

10

ZAKLJUCAK Stovrena je organizacija kojoj je cilj da trgovini osigura olaksano, slobodno, pravedno i predvidljivo kretanje. Svetska trgovinska organizacija se optuzuje kako je zapravo paravan za svetsku vladu, nereprezentativnu i neligitimnu, buduci da odluke STO sve vise uticu na zivote ljudi bez da ih je iko izabrao. Bez obzira sto je u STO nema sluzbenog glasanja, kao u MMF-u i Svetskoj banci, vec svaka drzava ima jedan glas, mnogi sastanci za pripremu ili donosenje nekih vaznih odluka rezervisani su za najjace zemlje. Clanstvo u STO je u zavisnosti od unutrasnjih i spoljasnih faktora, ali se svodi na realizaciju politickih uslova. Teza je da realizacija sistemskih, politickih reformi koje vode drustveno-politickoj demokratizaciji i ekonomskih reformi koje vode novim svojinskim odnosima, kapitalistickom poslovanju i liberalizaciji ne samo tokova roba i kapitala vec ukupnog ekonomskog poslovanja s inostrasntvom. STO je jedna od organizacija gde se moc nagomilava, gde niz praksi moze da stvori represivni aranzman moci.

Literatura: http://www.wto.org/ http://www.kombeg.org.rs/

11