Trenutno stanje

• Broj ljudi na zemlji stalno raste što iziskuje promenu dosadašnjih trendova ponašanja i načina na koji se ljudi
hrane.
• Prema izveštaju UN iz 2012. godine pretpostavlja se da će do 2050. godine produkcija mesa morati da poraste
na 455 miliona tona godišnje kako bi se zadovoljila sverastuća potrošnja.
• Ukoliko bi do ovog porasta produkcije mesnih i mlečnih proizvoda došlo neminovno je i da bi ekosistem i priroda
snosili posledice.
• Produkcija mesnih i mlečnih proizvoda zadužena je za 70% potrošnje svetskih rezerva vode, zauzima 38%
upotrebljivog obradivog zemljišta i 19% udela emisije gasova staklene bašte (što je jednako zbiru udela štetnih
gasova koji dolaze od svih motornih vozila, brodova i aviona zajedno).
• Svi ovi podaci naveli su UN da ponudi predloge o smanjenju kupovine mesnih proizvoda – ideja „dan bez mesa“
(„ Meatless Monday“).
 Meso budućnosti
• Jedno od rešenja za problem prekomerne proizvodnje mesnih proizvoda je ideja o mesu stvorenom u laboratoriji.
• Meso je u suštini mišićno tkivo pa tako postoji mogućnost da se ono proizvode uzgajanjem ćelija mišićnog tkiva u
laboratoriji.
• Najskoriji primer primene ove tehnologije je „laboratorijski napravljena pečena piletina“ startup kompanije
„Memphis Meats“ iz San Franciska.
• Godine 2002. NASA je uspela da stvori prvi file od ćelija zlatnih ribica ali ozbiljan zamah ideje laboratoriski
„uzgajanog“ mesa dogodio se stvaranjem prvog „lab“ hamburgera od strane Mark Post-a, profesora vaskularne
fiziologije na Maastricht University u Holandiji.
• Kako bi ovo postigao profesor Post koristio se biopsijom, a onda izdvojeno tkivo „uzgajao“ upotrebom hormona
neophodnih za rast mesa. Za nekoliko nedelja uspeo je da stvori prvi od neophodnih 20.000 mišićnih vlakana kako bi
pripremio svoj burger.
• Profesor Post je danas vlasnik kompanije „Mosa Meat“ i najavljuje cenu od 30$ po kilogramu za svoje hamburgere.
 Organi iz laboratorije

• Kako bi ideja laboratorijskog mesa zaživela potrebna je kreativnost.

• Uzgajanje mesa u laboratoriji moguće je zbog revolucionarnih pomaka u istraživanju stem ćelija uz pomoć kojih je opet
moguća izgradnja različitih telesnih tkiva.
• Istraživanjem stem ćelija naučnici su danas u mogućnosti da naprave delove organa ili cele organe za transplataciju ali i
radi testiranja novih lekova.
• Shulamit Levenberg, naučnica iz Izraela uspela je da proizvede tkiva i organe koji su nakon transplantacije u telo
organizma samostalno razvili krvne sudove.
• Predpostavlja se da bi ovakav način proizvodnje organa mogao biti upotrebljen i u laboratorijskoj proizvodnji mesa.
 Rešenja i perspektive
• 2015. godine održan je prvi samit – konferencija za laboratorijsko meso u Holandiji na kojoj je učestvovalo stotinak
naučnika.
• Glavna tema ove konferencije bila je pronalazak rešenja na pitanje i izazove koji stoje pred proizvodnjim mesa u
laboratoriji – određivanje cene proizvoda i omogućavanje masovne proizvodnje mesa kako bi njegova cena ostala
niska.
• U martu 2017. godine Nacionalna Akademija za Nauku, Inženjering i Medicinu u Vašingtonu objavila je podatke o
rapidnom napretku bioinženjeringa i biotehnologije što po njihovom mišljenju omogućava prostor za nastanak
mnoštva novih proizvoda na tržištu u narednih 5 do 10 godina. Ovom objavom ocenili su meso neživotinjskog porekla
kao oblast visokog potencijala.
• Neophodna je veća medijska vidljivost i interesovanje kako bi se ljudi podstakli na razmišljanje o ovom rešenju za
problem mesne ali i mlečne industrije, ali i kako bi se podstakla finansiranja novih projekata u ovoj oblasti.
• Proizvodnja laboratorijskog mesa takođe svedoči o neophosnosti saradnje različitih grana nauke sa industrijom kako bi
se stvorile nove tehnologije i na kreativan način rešili postojeći problemi.