Stanje I Tendencije Trzista Krompira 2007

INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE, BEOGRAD
Mr Anton Puškarić
STANJE I TENDENCIJE TRŽIŠTA

KROMPIRA U REPUBLICI SRBIJI
- Monografija -
Beograd, 2007.
STANJE I TENDENCIJE TRŽIŠTA KROMPIRA U REPUBLICI
SRBIJI
Monografija
Urednik:
Prof. dr Drago Cvijanović
Recenzenti:
Prof. dr Branislav Vlahović
Prof. dr Drago Cvijanović
Izdavač:
Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
Volgina 15, Beograd, tel: 29-72-858, 29-72-848
Za izdavača: Prof. dr Drago Cvijanović, direktor
Štamparija:
DIS PUBLIC D.O.O. Beograd
Beograd, Braće Jerkovića 111-25, tel: +381 397 97 89
Štampanje monografije je u celini finansirano od strane ministarstva

nauke Republike Srbije.
Stanje i tendencije tržišta krompira u Republici Srbiji
Predgovor
Monografija „Stanje i tendencije tržišta krompira u Republici

Srbiji” napisana je sa ciljem utvrđivanja svih relevantnih elemenata koji
su od značaja za sagledavanje domaćeg i međunarodnog tržišta krompira.
Republika Srbija raspolaže povoljnim agroekološkim uslovima
koji u potpunosti odgovaraju jednoj visoko kvalitetnoj proizvodnji. Pored
agroekoloških uslova postoje i značajne površine pogodne za razvoj ove
proizvodnje. Proizvodnja krompira je zastupljena u skoro svim krajevima
naše zemlje.
U prvom delu monografije akcenat je na nutritivnoj vrednosti
krompira kao prehrambenog proizvoda, ali i privrednom značaju krom-
pira kao važnoj poljoprivrednoj vrsti. Takođe, ukazano je na prirodne
uslove koji su potrebni i neophodni za uspešnu proizvodnju krompira, ali
i na prirodne uslove koji su karakteristični za Republiku Srbiju.
U drugom delu je analizirano međunarodno tržište krompira u
periodu 1996-2005. godina. Analiza obuhvata dinamiku razvitka, kao i
variranje površina pod krompirom, visine prinosa prinosa i obima
proizvodnje. Pored karakteristika proizvodnje analizirana je potrošnja
krompira u Evropi, kao i međunarodni promet.
Treći deo monografije obuhvata analizu tržišta krompira u
Republici Srbiji, takođe u periodu od 1996 do 2005. godine. Kao i kod
međunarodnog tržišta, analizom je obuhvaćena proizvodnja, potrošnja i
promet krompira, a navedena obeležja posmatrana su po regionima i
okruzima. Međutim, pored toga akcenat je dat na robnost krompira, kao i
sve značajniju preradu, odnosno, mogućnost proširenja asortimana
prerađevina od krompira.
Na ovom mestu želim da se zahvalim Prof. dr Branislavu
Vlahoviću, koji mi je u toku pisanja pružio značajnu pomoć. Takođe,
posebnu zahvalnost dugujem Prof. dr Dragu Cvijanoviću, kao i svima koji
su mi pomogli prilikom realizacije monografije.
Autor
Anton Puškarić 3
4 Anton Puškarić
SADRŽAJ
1. UVOD .................................................................................................... 7
1.1. NUTRITIVNA VREDNOST KROMPIRA.................................... 8
1.2. PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA ........... 12

1.2.1. Temperatura ........................................................................... 12
1.2.2. Padavine ................................................................................. 13
1.2.3. Zemljišni uslovi...................................................................... 14
1.3. SORTIMENT KROMPIRA.......................................................... 15
1.4. ZNAČAJ PROBLEMA I CILJ ISTRAŽIVANJA ........................ 18
2. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA........................... 19
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA .......................................................... 21
3.1. MEĐUNARODNO TRŽIŠTE KROMPIRA ................................ 21

3.1.1. Površine pod krompirom u Evropi ......................................... 21
3.1.2. Prinos krompira u Evropi ....................................................... 22
3.1.3. Proizvodnja krompira u Evropi .............................................. 24
3.1.4. Potrošnja krompira u Evropi .................................................. 26
3.1.5. Međunarodni promet krompira .............................................. 28
3.2. TRŽIŠTE KROMPIRA U REPUBLICI SRBIJI .......................... 31

3.2.1. Površine pod krompirom u Republici Srbiji .......................... 31
3.2.2. Prinos krompira u Republici Srbiji........................................ 35
3.2.3. Proizvodnja krompira u Republici Srbiji ............................... 40
3.2.5. Robnost proizvodnje krompira............................................... 51
3.2.6. Potrošnja krompira ................................................................. 54
3.2.7. Izvoz krompira ....................................................................... 57
3.2.8. Prerada krompira .................................................................... 64
4. ZAKLJUČAK ...................................................................................... 75
Anton Puškarić 5
5. PRILOG ............................................................................................... 79
5.1. SPISAK TABELA ........................................................................ 86

5.2. SPISAK GRAFIKONA................................................................. 87
5.3. TABELE U PRILOGU RADA ..................................................... 88
5.4. GRAFIKONI U PRILOGU RADA .............................................. 88
5.5. SPISAK KARTOGRAMA ........................................................... 89
5.6. SPISAK HISTOGRAMA ............................................................. 89
6. LITERATURA..................................................................................... 90
7. BIOGRAFIJA....................................................................................... 97
6 Anton Puškarić
1. UVOD
Proizvodnja krompira ima veliki privredni značaj, kako u manje

razvijenim, tako i u privredno visoko razvijenim zemljama. Preko
proizvodnje krompira obezbeđuje se jeftina hrana za ishranu seoskog
stanovništva. Prema Stefanoviću (1997) u manje razvijenim zemljama
preko ove proizvodnje stvaraju se uslovi za povećanje zaposlenosti
aktivnog poljoprivrednog stanovništva, što je važan način za sticanje
prihoda i dohotka na sitnim zemljoradničkim gazdinstvima. Ovo je
posebno značajno u proizvodnji hrane u brdsko-planinskim područjima
Republike Srbije, gde postoje pogodni prirodni uslovi za proizvodnju ove
kulture.
Profit koji je moguće ostvariti proizvodnjom konzumnog
krompira, u ravničarskom rejonu, sa navodnjavanjem, iznosi 1.052 eura
po hektaru (Maksimović, 2005.). Krompir kao važna biljna vrsta, u
razvijenim zemljama, predstavlja sirovinsku osnovu. Preko ove kulture se
obezbeđuje baza za diverzifikaciju u proizvodnji velikog broja
prerađevina. U ovim zemljama krompir podstiče zaposlenost i razvoj
robne proizvodnje u poljoprivredi. Ovom proizvodnjom ostvaruje se
povezivanje uticaja prirodnih resursa i tehničko tehnoloških dostignuća u
stvaranju društvenog proizvoda, što omogućava da se krompir, kao
poljoprivredna vrsta, javlja kao značajan faktor regionalnog razvoja, u
funkciji povećanja proizvodnje biološki kvalitetne hrane za potrebe
tržišta.
Krompir biljka koja, prema Živkoviću i sar. (1992,) za našu
zemlju, a posebno za brdsko-planinsko područje Srbije ima veliki
privredno-ekonomski značaj. Ovo naročito ako se ima u vidu da pojedini
delovi brdsko-planinskog područja predstavljaju jedinstvenu geografsko-
ekološku oblast sa izuzetno povoljnim uslovima za gajenje krompira.
Brdsko-planinsko područje Srbije karakteriše se tokom vegetacionog
perioda dovoljno vlažnom i hladnom klimom koja obezbeđuje neprekidan
razvoj zdravog i kvalitetnog krompira. Uvođenje krompira u ovim
oblastima u masovnu proizvodnju dovelo je do znatnog poboljšanja
privrednog i ekonomskog položaja stanovništva kod kojeg je prihvaćen
kao univerzalna hrana sposobna da nadoknadi loše žetve strnih žita.
Krompir predstavlja važan prehrambeni proizvod i veoma raširenu
namirnicu u svetu. Spada među najvažnije poljoprivredne kulture, prema
obimu proizvodnje, mestu i značaju u ishrani. Pripada redu
Anton Puškarić 7
najintenzivnijih kultura i jedan je od najznačajnijih poljoprivredno-

prehrambenih proizvoda. Ovakav značaj je dobio zbog svoje izvanredno
visoke prehrambeno-fiziološke vrednosti kao životna namirnica (Kus,
1987.).
Prehrambeno-fiziološki značaj krompira u poređenju sa drugim
osnovnim prehrambenim proizvodima ima značajnu prednost. Pri istim
klimatskim i zemljišnim uslovima, krompir po jednom hektaru donosi
16,7 miliona kilo-kalorija, dok pšenica i raž donose 12,2 odnosno 9,8
miliona kilo-kalorija. Ako se uzme u obzir visoka dijetetska vrednost
krompira, može se zaključiti da je proizvodnja hrane od krompira još
uvek najadekvatnija i najperspektivnija sa stanovišta mogućnosti
obezbeđivanja sirovinske baze (Jakovljević, 1995.).
Pored toga što služi u ljudskoj ishrani, jedan deo krompira koristi
se za potrebe hemijske, prehrambene i farmaceutske industrije,
upotrebljava se i kao visokovredna stočna hrana. Koristi se za različite
namene proizvodnju skroba, alkohola, desktrina, glukoze, kaučuka, svile,
lepka, hartije i sl. Preko 85 različitih industrija koristi krompir kao
sirovinu od koje se dobija više od hiljadu proizvoda (Vlahović, 2003.).
Važan je agrotehnički značaj krompira koji se ogleda u
poboljšanju zemljišnih uslova, što ga svrstava u dobre preduseve. Mladi
krompir ostavlja čisto zemljište, što je posebno značajno sa dobro
izbalansiranim nivoom hraniva. Kako se rani krompir vadi u drugoj polo-
vini maja i tokom juna meseca, obezbeđuje mogućnost gajenja druge
kulture u istoj godini. Cena mladog krompira je uvek visoka što ga
svrstava u veoma ekonomične kulture za proizvodnju.
1.1. NUTRITIVNA VREDNOST KROMPIRA
Krompir je značajan izvor ugljenih hidrata, naročito skroba (19%),

koji je veoma važan u ishrani jer, između ostalog, obezbeđuje organizmu
deo potrebne energije (energetska vrednost 100 grama krompira iznosi
prosečno 257 kj.). Sadrži znatne količine belančevina (oko 2%). Smatra
se da je biološka vrednost belančevina iz krompira dvostruko veća od
onih iz pšeničnog brašna i približna je belančevinama mleka (oko 80%),
što proističe iz sadržaja amino kiselina kojim najviše obiluje zreo krompir
odmah po vađenju iz zemlje. One sadrže sve esencijalne aminokiseline
koje čovek mora da uzima sa hranom, jer ih sam ne može stvarati
(Ljubisavljević,1990.). Krompir srednje veličine (oko 150 gr.) obezbeđuje
21% dnevne potrebe ljudskog organizma za kalijumom, takođe
8 Anton Puškarić
obezbeđuje 6% dnevnih potreba za gvožđem i 12% dnevnih potreba za

biljnim vlaknima (www.healthypotato.com).
Tabela 1. Sadržaj osnovnih i zaštitnih hranljivih sastojaka u krompiru

(100 gr)
Hranljive materije jed. krompir krompir krompir krompir pomfrit
mere sirov pečen kuvan, pire
oguljen
1. energija kcal 80 95 89 89 152
kJ 335 400 370 370 640
2. voda g 79 75 77 79 69
3. proteini ukupno g 1,7 1,7 1,6 2,2 1,6
4. masti ukupno g 0,1 0,1 0,1 2,2 7
5. ugljeni hidrati ukupno g 17,8 21,5 20 17,8 20,5
6. minerali ukupno g 1 1 0,9 1,5 2
7. vlakna sirova ukupno g 1,4 2,5 1 1,2 1
8. vitamin A (retinol) µg 0 0 0 0 70
9. beta karoten µg trag trag trag trag trag
10. vitamin E mg 0,06 0,06 0,04 0,03 0,04
11. vitamin B-1 mg 0,06 0,06 0,04 0,03 0,04
12. vitamin B-2 mg 0,04 0,03 0,02 0,01 0,02
13. vitamin B-6 mg 0,26 0,3 0,3 0,22 0,22
14. vitamin B-12 µg 0 0 0 0 0
15. nikotinska kiselina mg 1,9 2,1 1,8 1,5 1,6
16. folna kiselina µg 13 9 10 8 -
17. pantotenska kiselina mg 0,3 0,2 0,2 0,1 0,2
18. biotin µg 0,1 0,1 0,1 - 0,1-
19. vitamin K µg 10 - - - -
20. vitamin C mg 11 9 10 5 5
21. natrijum mg 2 4 12 300 450
22. kalijum mg 465 500 455 250 460
23. kalcijum mg 4 7 7 38 7
24. fosfor mg 46 46 33 61 33
25. magnezijum mg 24 25 20 18 22
26. gvožđe mg 0,59 0,8 0,7 0,38 0,7
27. cink mg 0,41 0,29 0,27 0,21 0,3
28. jod µg 1,2 - - - -
29. molibden µg 1,0 - - - -
30. hrom µg 0,5 - - - -
31. bakar mg 0,09 0,27 0,21 0,14 0,27
32. selen µg 0,1 - - 1,4 -
33. zasićene masne kiseline mg trag trag trag 330 2500
34. mononezasićene kiseline mg trag trag trag 180 3100
35. polinezasićene kiseline mg trag trag trag trag 1100
36. holesterol mg - - - 2800 -
37. histidin mg 29 39 26 45 50
38. izolecin mg 65 85 58 89 110
39. leucin mg 94 125 84 136 165
40. lizin mg 100 135 90 128 175
41. metionin+cistin mg 38 50 34 58 65
42. fenilanin+tirozin mg 102 135 89 166 175
43. treonin mg 59 18 53 75 100
44. triptofan mg 27 35 24 3 46
Anton Puškarić 9
45. valin mg 105 140 93 16 180

46. Ukupno EAK mg 619 762 551 716 1066
47. mono-saharidi g 0,6 - 0,26 - -
48. di-saharidi g 0,2 - 0,09 - -
49. polisaharidi g 0,9 - - - -
50. skrob g 14,9 - 19,3 14,6 -
51. vlakna topljiva g 0,5 - - 0,74 -
52. vlakna netopljiva mg 13 - - - -
53. standardni obročni dio g - 250 250 250 150
Izvor podataka: Švedske prehrambene tablice, Naučna baza podataka ESHA II, USA Department of
Agriculture 1993, Fachmann-Souci-Kraut: Food Compositon and Nutrition Tables, 1989/90, Kvaliteti
proteina (PQS) prema Suggested Amino Acid Requirement Paterns FAO-HWO-UNU, Prenela Štrbac,
Maja, (2006).
Sadrži belančevine ekstremno visoke biološke vrednosti,

uporedive jedino sa vrednošću belančevina koje se nalaze u kokošijim
jajima. Belančevine krompira sadrže sve nezasićenih masnih neophodno
potrebne (esencijalne) aminokiseline koje čovekov organizam mora
uzimati sa hranom, jer ih sam ne može stvarati. Siromašan je po sadržaju
masti, svega 0,02- 0,2%. To su najvećim delom lipidi, sastavljeni
pretežno od fiziološki značajnih kiselina (Kus,1987.).
Krompir sadrži dovoljno proteina masti ugljenih hidrata,
mineralnih sastojaka, vitamina i sl. da bi mogao čoveka održati u životu, a
da ne koristi druge namirnice. Nutricionisti naglašavaju da je i kora
krompira korisna i zato ga treba jesti pečenog sa korom ili kuvanog
neljuštenog, jer tako zadržava vitamin C (Štrbac, Maja, 2006.). Takođe,
značaj krompira se ogleda i u odluci Svetske zdravstvene organizacije da
krompir uvrsti u listu životnih namirnica čijom se redovnom upotrebom
organizam može odbraniti od raka.
Na bazi hranljive vrednosti, a uzimajući u obzir prosečnu
potrošnju od po stanovniku težine 50 kilograma, krompir učestvuje u
dnevnoj ishrani sa više od 100 kalorija ili oko 4-5% od ukupno uzetih
dnevnih kalorija. Relativno je mali sadržaj masti, svega 0,1-0,2%.
Krompir sadrži važne mineralne materije i to najviše Ca, K, P i Mg.
Sadrži znatne količine vitamina С (oko 15 mg na 100 gr.) i snabdeva
organizam sa najmanje 65% ukupnih potreba za tim vitaminom (Lazić,
Branka i sar.‚ 1998.).
10 Anton Puškarić
Tabela 2. Energetska vrednost nekih prehrambenih proizvoda (kJ)

Energetska
Proizvod vrednost
(kJ)
Kikiriki pečeni 2638
Slanina sušena 2529
Čips od krompira 2144
Kornfleks 1622
Pirinač polirani 1538
Šunka dimljena 1438
Hleb 1162
Pomfrit 920
Knedle od krompira 431
Pire 397
Krompir ljušteni 293
Krompir slani 288
Izvor: modifikovano prema Jakovljeviću (1995)
Krompir spada u životne namirnice koje imaju relativno malu

energetsku vrednost. Međutim, u prerađenom krompiru povećava se
količina energije i to najviše zbog dodataka u toku tehnologije prerade.
Na osnovu podataka iz tabele može se zaključiti da sve prerađevine od
krompira, osim čipsa koji ima veću energetsku vrednost, ne dostižu
vrednosti namirnica koje se smatraju dijetetskim proizvodima.
Anton Puškarić 11
1.2. PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA
Klima kao element fizičkog ambijenta i kao dominantni

vegetacioni činilac ima presudnu ulogu u načinu iskorišćavanja
određenog poljoprivrednog prostora. Struktura biljne proizvodnje
poljoprivrednih rejona je predodređena klimatskim faktorima, odnosno
nastojanjem da se maksimalno iskoriste termičke i hidrološke osobine
vegetacione sezone. Klimatski uticaji, takođe, opredeljuju prostorni
razmeštaj sorti krompira. U proizvodnji povrća veoma je važan vremenski
raspored prispevanja produkcije, s obzirom na neprekidno trajanje
potrošnje i nesposobnost proizvoda da duže vreme sačuva neophodna
biološka i tržišna svojstva (Popović, 1987.).
1.2.1. Temperatura
Krompir ne podnosi velika kolebanja temperature, kao u toku

vegetacionog perioda, tako i za vreme zimskom mirovanja krtola u
skladištu. Potrebna suma temperatura u toku vegetacionog perioda iznosi
od 1300 do 3000°C. Međutim treba razlikovati potrebe za temperaturama
u različitim fazama rasta i razvića. Klijanje krtola počinje već na
temperaturi od 5°C. Stablo i listovi su veoma osetljivi na niske
temperature, tako da već na -1 do -2°C dolazi do propadanja nadzemnog
vegetativnog dela. Ta činjenica je od posebnog značaja u prizvodnji ranog
krompira u našim uslovima obzirom da se u trećoj dekadi aprila meseca
često javljaju slabi prizemni mrazevi. Stablo i listovi mogu se pojaviti
ponovo iz neproraslih ili sekundarnih okaca. Međutim, u tom slučaju
mladi krompir pristiže na tržište za 7 do 10 dana kada već pristiže mladi
krompir iz redovne proizvodnje. Time je povećana ponuda, a samim tim
pada cena mladog krompira što umanjuje finansijske efekte po jedinici
površine ( Lazić, Branka i sar, 1998.).
Krtole krompira izmrzavaju u zavisnosti od dužine dejstva mraza.
Na -6°C promrzlost se javlja posle 8 časova, a na -9°C već posle 1 čas.
Pod određenim uslovima krtole su sposobne da izdrže temperaturu i do -
7°C, a da ne dođe do oštećenja. Optimalni uslovi za čuvanje krtola u toku
zime su različiti i kreću se od 2 do 4°C, kada se fiziološke funkcije svedu
na minimum i pri kojima je klijanje potpuno onemogućeno. Krompir koji
se čuva za ljudsku ishranu, u svežem ili prerađenom stanju, lageruje se na
temperaturi od 5 do 12°C, uz upotrebu inhibitora klijanja.
Visoke temperature, takođe, mogu da imaju negativno dejstvo na
rast i razvoj krompira. Pri temperaturi višoj od 20°C obrazovanje krtola i
12 Anton Puškarić
prinosi se naglo smanjuju, a na temperaturi od 29°C se sasvim prekidaju.

Prema Venderu (1989.) krtole se obrazuju normalno na temperaturi od 16
do 19°C.
1.2.2. Padavine
Iako se smatra da je krompir biljka humidnih uslova njegov zahtev

prema vodi, u poređenju sa drugim kulturama, srazmerno je skroman.
Krompir je biljka umereno vlažne klime. Krompir zahteva godišnju sumu
padavina od 700-800 mm i maksimalne dnevne temperature ne veće od
19°C, što ukazuje na činjenicu da je krompir kultura hladnije i vlažnije
klime (Ilin,1992.).
Prema Pisarevu (1991) vlažnost zemljišta koju krompir zahteva u
prvom delu vegetacije je 70% od poljskog vodnog kapaciteta. U fazi pred
butonizaciju, u butonizaciji, punom cvetanju i fazi intenzivnog rasta
krtola zahteva minimum 70-80% od poljskog vodnog kapaciteta.
Nedostatak padavina u toku rasta i razvića krompira značajno
smanjuju prinos, pogoršavaju kvalitet što ima za potrebu konstantno
praćenje vlažnosti zemljišta, pogotovo ako male količine padavina prati
visoka temperatura. Na taj način se stvaraju preduslovi za intenziviranje
proizvodnje uz maksimalno korišćenje prirodnih resursa koji se stavljaju
u funkciju ostvarenja visokih i stabilnih prinosa visokog kvaliteta.
Đurovka i sar. (1994) navode da u ravničarskim oblastima kontinentalne
klime, kakva je Vojvodina, u uslovima sve više izraženog deficita
padavina, kao limitirajući faktori prinosa javljaju se navodnjavanje i
đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Nepovoljno delovanje
ekoloških činilaca može se umanjiti pravilnim đubrenjem, pri čemu kod
krompira poseban značaj imaju organska đubriva, ali se ipak najbolji
efekti postižu kombinovanim unošenjem mineralnih i organskih đubriva
Obilne padavine u toku čitavog vegetacionog perioda ne
obezbeđuju i najveći prinos. Velika količina padavina stvara uslove koji
pogoduju pojavi i razvoju gljivičnih oboljenja, pre svega plamenjače
(Phitophora infestans), koja može prepoloviti ili čak i uništiti proizvodnju
ako se ne preduzmu odgovarajuće mere zaštite.
Visina prinosa ne zavisi samo od količine već i od rasporeda
padavina u toku vegetacionog perioda, koji pored uticaja na prinos krtola
utiče i na njihov broj, krupnoću i kvalitet. Ako su padavine obilne u prvoj
polovini vegetacionog perioda, a u njegovoj drugoj polovini ovlada suša,
formira se veliki broj krtola koje ostanu sitne. Ako je raspored padavina
obrnut, dobija se manji broj, ali krupnijih i ujednačenijih krtola.
Optimalan je ujednačen raspored padavina, jer se tada dobija veći broj
jednoobraznih krtola, a time i najviši prinos. Najpovoljniji su uslovi sa
Anton Puškarić 13
umereno vlažnim režimom i ujednačenim padavinama tokom čitavog

vegetacionog perioda, bez visokih temperatura.
1.2.3. Zemljišni uslovi
Za gaje nje krompira najpovoljnija su laka, rastresita, zatim srednje

laka i srednje teška plodna zemljišta sa mrvičastom strukturom uz dosta
hraniva. Navedeni kvalitet zemljišta podrazumeva i njegovu lokaciju u
proizvodnom regionu, sa povoljnim klimatskim uslovima, pre svega u
pogledu vlažnosti i temperature.
Najbolji prinosi krtola se postižu pri reakciji zemljišta koja se
kreće u vrednosti pH 5,3 do 5,9. Međutim, porast nadzemnih delova
biljke najbolji je pri pH 7,4 do 8,3. To znači da su za proizvodnju
krompira pogodnija nešto kiselija, odnosno umereno kisela zemljišta. Na
zemljištima sa alkalnom reakcijom dobija se manji broj krtola, koje su
često sitnije i zakržljale (Lazić i sar, 1998.).
Tip zemljišta koji najviše pogoduje proizvodnji krompira je
černozem. Rasprostranjen je uglavnom u Vojvodini i zbog svoje stabilne
ilovačaste strukture pruža idealne uslove za proizvodnju krompira. Prema
Jakovljeviću (1995) zemljišta u brdsko-planinskim regionima, koja su
nastala na šumskim krčevinama i razoranim ledinama dugogodišnjih
prirodnih livada i pašnjaka, pogodna za đubrenje mineralnim i organskim
đubrivima, odnosno predstavljaju pogodan supstrat za dodavanje
hranljivih materija, što omogućava postizanje visokih prinosa.
Zemljišta koja su teška i zadržavaju vodu nisu preporučljiva za
proizvodnju krompira jer ne obezbeđuju potrebnu aeraciju koja je
neophodna za disanje biljke. Nedostatak kiseonika može onemogućiti
klijanje, što znači da može uništiti klicu, kao i odraslu biljku. Takođe,
proizvodnja krompira nije preporučljiva na peskovitim zemljištima pošto
u tom slučaju sadrži znatno više otrovnog alkaloida solanina nego
krompir koji je proizveden na humusnom zemljištu.
1.2.4. Svetlost
Dužina i intenzitet osunčavanja su od posebnog značaja za biljnu

proizvodnju. Krompir pripada kvantitativno kratkodnevnim biljkama, ali
u proizvodnim uslovima srednje geografske širine duži dan ubrzava
obrazovanje krtola. Pri tome svaka sorta reaguje posebno, odnosno ima
potrebu za dužim danom.
Za obrazovanje krtola i za cvetanje je ustanovljeno da niže
temperature i veće količine padavina pojačavaju dejstvo dužine dana, dok
14 Anton Puškarić
je pri manjim količinama padavina i višim temperaturama dejstvo dužine

dana smanjeno.
Prema Maksimoviću (2005.) pri dugom danu se pojačava
formiranje cime, od čije površine u velikoj meri zavisi stvaranje
produkata fotosinteze, a time i nalivanje krtola, iz čega proizilazi da je za
vreme dugog dana ukupan prinos veći nego što je to slučaj kada je u
pitanju kratki dan. U određenim klimatskim uslovima i pri kratkom danu
se mogu postići visoki prinosi u proizvodnji.
1.3. SORTIMENT KROMPIRA
Svaka nova strana ili domaća sorta krompira koja se želi gajiti u
našoj zemlji podleže već ustaljenom postupku prijavljivanja Komisiji za
priznavanje sorata, a zatim prolazi kroz trogodišnje uporedne sortne
oglede i tek ako po nizu osobina pokaže približne ili bolje rezultate od
standardne sorte, posebno u pogledu prinosa, uvodi se u sortnu listu i
odobrava njeno gajenje (Jakovljević, 1995).
Sve sorte krompira se mogu podeliti na:
• priznate, kojima je odobreno uvođenje u proizvodnju,
• odomaćene, koje se duži niz godina gaje,
• domaće, selekcionisane sorte.
U svetu postoji veliki broj sorti krompira. U našoj zemlji priznate
su četiri domaće sorte i veći broj inostranih sorti čije je korišćenje
dozvoljeno masovnoj proizvodnji. Domaće sorte koje su priznate nastale
su u Centru za krompir u Guči i to su Univerzal, Dragačevka, Jelica i
Hibrid 8614 (Maksimović,2005.).
Prema Lazić, Branka i sar. (1998.) sorte krompira se po dužini
vegetacije mogu svrstati u šest grupa:
• Veoma rane sorte - dužina vegetacije 60-70 dana
• Rane sorte - dužina vegetacije 70-90 dana
• Srednje rane sorte - dužina vegetacije 90-120 dana
• Srednje kasne sorte - dužina vegetacije 120-135 dana
• Kasne sorte - dužina vegetacije 135-150 dana
• Veoma kasne sorte - dužina vegetacije preko 150 dana.
Prema Jakovljeviću (1995) i Maksimoviću (2005) sorte se po
dužini vegetacije mogu podeliti na:
• Rane sorte - dužina vegetacije 60-80 dana
• Srednje rane sorte - dužina vegetacije 80-100 dana
• Srednje kasne sorte - dužina vegetacije 100-130 dana
• Kasne sorte - dužina vegetacije 130-180 dana.
Anton Puškarić 15
Sorte krompira koje se najviše gaje u domaćim uslovima su

(modifikovano prema, Maksimoviću, 2005.):
• Adora - vrlo rana sorta, izduženo-ovalnog oblika, pokožica tanka,

svetlo žute boje. Meso krtole belo, kvalitetno i pogodno za sve
namene. Najpogodnija za ranu proizvodnju, naročito u zaštićenom
prostoru i pod agril folijom.
• Agata - rana sorta, krtole okruglastog oblika, sa svetlo žutom
bojom pokožice i svetlo žutom bojom mesa. Pogodna za
proizvodnju mladog krompira,
• Cleopatra - rana sorta, krtole ovalno-okrugle, tanke crvene
pokožice. Meso je svetlo žuto i dobrog kvaliteta. Krtole se dobro
čuvaju i imaju srednji period mirovanja klice. Pogodna potrošnju
u svežem stanju, kao i za proizvodnju pomfrita i čipsa,
• Carrera - rana sorta sa vrlo visokim prinosom. Krtole su ovalnog
oblika, svetlo žute pokožice i veoma krupne. Dobro se čuva i
krtole imaju srednji period mirovanja klice.
• Tango - srednje rana sorta. Krtola atraktivna izduženo-ovalnog
oblika, sa svetlom glatkom pokožicom.
• Inovator - srednje rana sorta, sa izduženo-ovalnim oblikom krtola.
Meso svetlo žute do krem boje, sa visokim sadržajem suve
materije. Karakteriše je visok prinos. Izuzetno pogodna za
proizvodnju pomfrita i pirea,
• Kondor - srednje rana sorta. Krtole su izduženo-ovalne, veoma
krupne. Pokožica je crvena i glatka, a meso svetlo žute boje. Sorta
je visoko prinosna i veoma adaptivna. Karakteriše je mali sadržaj
suve materije. Pogodna je za preradu u čips i pire,
• Bintje - srednje rana sorta, sa krupnim, izduženo-ovalnim
krtolama. Boja pokožice i mesa je svetlo žute boje. Krtole
odličnog kvaliteta za industrijsku preradu u različite proizvode, a
pre svega, čips i pomfrit,
• Atlantic - srednje rana sorta. Krtole okruglo-ovalnog oblika. Boja
pokožice je svetložuta, a boja mesa bela. Krtole su dobrog
kvaliteta, sa visokim sadržajem suve materije. Pogodna za
proizvodnju čipsa i pomfrita,
• Kennebec - srednje kasna sorta, sa krtolama koje su krupne i
eliptične do duguljaste. Pokožica je glatka, krem do svetlo žute
boje. Meso je belo. Krtole imaju dugačak period mirovanja i
moguće ih je dugo čuvati. Pogodna za svežu potrošnju i
proizvodnju čipsa i pomfrita,
16 Anton Puškarić
• Desiree - srednje kasna sorta, sa ujednačenim krtolama koje su

izduženo ovalnog oblika. Meso i pokožica su žute, odnosno
crvene boje. Kvalitet je osrednji. Sorta je pogodna za proizvodnju
pomfrita,
• Agria - srednje kasna sorta, sa krupnim i duguljasto ovalnim
krtolama. Pokožica i meso su žute boje. Veoma adaptivna, otporna
na sušu i dobro se čuva. Pogodna je za proizvodnju pomfrita.
Prema Lazić, Branki i sar. (1998) u širokoj proizvodnoj praksi kod

nas se nalazi svega desetak sorata od čega se sa sortom „Desiree“ (srednje
kasna sorte crvene boje pokožice), svake godine zasnuje oko 80 % od
ukupnih površina pod krompirom. Za proizvodnju ranog krompira se
preporučuju veoma rane, rane i eventualno srednje rane sorte.
Desiree je najzastupljenija sorta u domaćoj proizvodnji i zavisno
od godine gaji se na 60 do 80% ukupnih površina pod krompirom. Posle
Desiree-a sorte koje zauzimaju najveće površine su Cleopatra i Kondor.
U našoj zemlji postoji odličan sortiment sa dobrim genetskim
potencijalom, ali se ta vrednost izgubi u širokoj proizvodnji, a posebno u
fazi skladištenja (Ilin,2003.).
Važno je da sortiment bude prilagođen potrebama tržišta.
Potrebno je utvrditi koje količine krompira se koriste za svežu potrošnju,
preradu i druge namene, a zatim proizvoditi sorte koje su najpodesnije za
konkretnu namenu.
Anton Puškarić 17
1.4. ZNAČAJ PROBLEMA I CILJ ISTRAŽIVANJA
Osnovni cilj istraživanja je da se na osnovu originalnih i izvedenih

podataka utvrde svi relevantni elementi koji su od značaja za
sagledavanje domaćeg i međunarodnog tržišta krompira. U prvom delu
rada obuhvaćeno je međunarodno tržište sa sledećim aspektima:
• površine pod krompirom u svetu
• prinos krompira u svetu
• proizvodnja krompira u svetu
• međunarodni promet
Drugi deo rada obuhvata sagledavanje regionalne disperzije

proizvodnje i prometa krompira u Republici Srbiji što podrazumeva:
• površine pod krompirom
• prinos krompira
• proizvodnju krompira
• isporuku krompira
• robnost proizvodnje krompira
• prometne tokove
• preradu krompira
• izvoz krompira
• spoljno trgovinski bilans
Navedeni elementi, koji se odnose na domaće tržište, obrađeni su

po postojećim regionima, odnosno centralna Srbija i Vojvodina, i
okruzima u Republici Srbiji.
18 Anton Puškarić
2. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA
Istraživanje obuhvata period 1996-2005. godina. Izvori podataka

su interni podaci Saveznog i Republičkog zavoda za statistiku i bilteni:
„Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo“, „Opštine u republici Srbiji“ i
„Promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“ .
Od inostranih statističkih izvora korišćena je statistička baza poda-
taka Organizacije Ujedinjenih Nacija za ishranu i poljoprivredu – FАО
(Food and Agricultural Organization-FAO), publikacije “FAO Produc-
tion Yearbook” i “FAO Trade Yearbook”.
Pored statističkih, korišćeni su i drugi izvori podataka. To su
podaci i informacije iz različitih istraživanja koji su objavljeni u knjiga-
ma, časopisima i drugim publikacijama, kao i informacije objavljene na
internetu.
Postavljeni cilj istraživanja podrazumeva primenu metode „istraži-
vanje za stolom“, odnosno celokupno istraživanje se bazira na raspolo-
živim podacima. Prikupljeni podaci prezentovani su putem grafikona,
histograma, tabela i kartograma, a obrađeni standardnim matematičko
statističkim metodama:
• Aritmetička sredina ( x ), za utvrđivanje prosečnih vrednosti:
∑X
x=
N
• Koeficijent varijacije (V), za određivanje stepena variranja

pojedinih pojava od linije trenda:
σ ⋅ 100
V =
x
• Stopa promene (Y), koja pokazuje procenat povećanja, odnosno

smanjenja, a rađena je na bazi eksponencijalnog trenda oblika:
Y = a ⋅bx
Anton Puškarić 19
• Interval varijacije (min. i max. vrednost za određeno područje u

posmatranom periodu)
Prikupljeni i analizirani podaci biće prezentovani u vidu

grafikona, tabela, karto-grama, šema i slika.
20 Anton Puškarić
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
3.1. MEĐUNARODNO TRŽIŠTE KROMPIRA
3.1.1. Površine pod krompirom u Evropi
Krompir se u Evropi gaji na 8,7 miliona hektara. U posmatranom

periodu (1996-2005) površine u Evropi su se kretale od 7,6 do 9,6 miliona
hektara. Variranje ukupne površine u odnosu na prosek iznosi 7,64%.
Površine pod ovom kulturom pokazuju tendenciju opadanja po stopi od
2,45% godišnje (grafikon 1).
Grafikon 1. Kretanje površina pod krompirom u Evropi (1996-2005),

000 hektara
10000
(000 ha)
8000
6000
4000
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
originalni podaci linija trenda
Najveće površine pod krompirom se nalaze u Rusiji, gde se gaji na

3,2 miliona hektara, što predstavlja 36,9% ukupnih površina pod ovom
kulturom u Evropi (tabela 3). Druga zemlja sa najvećim površinama pod
ovom kulturom je Ukrajina sa 1,6 miliona hektara, dok je treća Poljska sa
1,05 miliona hektara. Površine u ove tri zemlje predstavljaju preko 65%
ukupnih površina pod krompirom u Evropi. Sve ostale evropske zemlje
gaje krompir na površinama manjim od milion hektara. U Srbiji se
krompir gaji na oko 93,5 hiljada hektara, što čini oko 1% površina pod
ovom kulturom u Evropi, uz tendenciju opadanja od 1,26 % godišnje.
Anton Puškarić 21
Tabela 3. Zemlje sa najvećim površinama pod krompirom u Evropi

(1996-2005), 000 hektara
Prosečna Interval varijacije CV Strukt. Stopa
Zemlja vrednost Evropa= promene
min max (%)
(000 ha) 100% (%)
Rusija 3.220 3.070 3.395 -0,88 36,89 2,83
Ukrajina 1.567 1.513 1.631 6,51 17,96 2,41
Poljska 1.052 588 1.342 -9,08 12,06 28,11
Belorusija 612 461 719 -4,87 7,01 15,06
Nemačka 298 276 336 -1,46 3,41 5,75
Rumunija 271 254 283 0,84 3,11 4,74
Turska 198 160 220 -2,48 2,27 8,73
Holandija 165 126 185 -0,85 1,90 10,39
Francuska 164 157 170 -1,03 1,88 3,54
V. Britanija 160 137 177 -2,42 1,84 8,28
Evropa 8.729 7.612 9.607 -2,45 100 7,64
Obračun na bazi FAO, 2005.
Od deset zemalja koje imaju najveće površine pod krompirom u

Evropi, jedino Rumunija beleži trend rasta površina po stopi od 0,88%
godišnje. U ostalih devet zemalja površine pod krompirom beleže
negativan trend. Najizraženije opadanje površina je u Poljskoj, po stopi
od 9,08%, kod koje se na osnovu koeficijenta varijacije od 28,11% može
uočiti i visoko variranje površina pod ovom kulturom.
3.1.2. Prinos krompira u Evropi
Na ostvarivanje prinosa utiču mnogi činioci koji se mogu svrstati

u dve grupe:
1. Ekološko-klimatski činioci - temperatura
svetlost
vlažnost vazduha
broj bezmraznih dana i dr.
2. Agrotehnički činioci - način sadnje

đubrenje
nega
zaštita
navodnjavanje
biološki potencijal
22 Anton Puškarić
Prosečan prinos u Evropi iznosi 22,3 t/ha i karakteriše ga trend

rasta od 0,98% na godišnjem nivou i variranje 4,20% u odnosu na prosek
(tabela 4). Najveći prinos u Evropi ima Belgija gde iznosi 44,9 t/ha, uz
blagu tendenciju pada po stopi od 0,76% godišnje (grafikon 2).
Grafikon 2. Kretanje prinosa krompira u Evropi (1996-2005),
tona po hektaru
26
(t/ha)
24
22
20
18
16
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Prinos po jedinici površine koji ostvaruje Belgija je više od dva

puta veći od evropskog proseka. U Belgiji, kao i drugim ekonomsko
razvijenim zemljama, krompir se gaji na savremen intenzivno tehničko-
tehnološki način, odnosno proizvodnja se zasniva na visokoproduktivnim
principima.
Tabela 4. Zemlje sa najvećim prinosom krompira u Evropi (1996-2005),
tona po hektaru
Prosečna Interval Index Stopa
CV
Zemlja vrednost varijacije Evropa= promene
(%)
(t/ha) min max 100% (%)
Belgija 44,9 41,2 52,2 8,02 201 -0,76
Holandija 43,9 40,7 46,2 4,06 197 -0,06
V. Britanija 41,3 39,1 44,0 3,82 185 0,46
Nemačka 40,6 35,5 44,9 7,25 182 0,30
Švajcarska 40,3 33,7 48,7 11,27 180 -2,07
Francuska 39,8 35,7 45,4 7,29 178 1,93
Danska 39,7 36,7 42,4 3,55 178 0,28
Irska 32,5 25,9 41,5 14,43 145 3,86
Švedska 30,9 28,0 35,5 7,87 139 -1,49
Turska 25,8 23,5 27,2 1,06 115 4,78
Evropa 22,2 21,3 23,9 4,20 100 0,98
Anton Puškarić 23
Pored Belgije, zemlje koje imaju prinos veći od 40 t/ha su

Holandija, koja ostvaruje 43,9 t/ha, Velika Britanija koja ostvaruje 41,3
t/ha, Nemačka sa 40,7 t/ha i Švajcarska koja ostvaruje 40,3 t/ha.
Najintenzivniji porast prinosa beleži Turska, po stopi od 4,78%. Srbija
ostvaruje prinos od 8,9 t/ha, što predstavlja svega 40 % od od prosečnog
evropskog prinosa, uz variranje od 17,52% u odnosu na prosek. Visoko
variranje prinosa je rezultat, uglavnom, klimatskih, odnosno prirodnih
uslova.
3.1.3. Proizvodnja krompira u Evropi
Obim proizvodnje predstavlja rezultantu ostvarenih tendencija

kretanja angažmana površina pod krompirom i postignutih prinosa.
Proizvodnju krompira u Evropi, za posmatrani period, karakteriše trend
rasta po stopi od 1,5% godišnje (grafikon 3), dok je variranje u odnosu na
prosek 6,92%.
Grafikon 3. Kretanje proizvodnje krompira u Evropi (1996-2005),

000 tona
200000
(000 t)
160000
120000
80000
40000
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
U Evropi se proizvede oko 140 miliona tona krompira. U

posmatranom periodu (1996-2005) proizvodnja se kretala od 130 do 161
miliona tona krompira (tabela 5). Najveći proizvođač je Rusija koja
proizvodi oko 35 miliona tona, što predstavlja oko 25% ukupne evropske
proizvodnje. Pored Rusije, veliki proizvođači krompira su Poljska i
Ukrajina, koje proizvode 191, odnosno 175 miliona tona. Proizvodnja u
ove tri zemlje iznosi preko 50% ukupne proizvodnje krompira u Evropi.
24 Anton Puškarić
Tabela 5. Zemlje sa najvećom proizvodnjom krompira u Evropi (1996-

2005), miliona tona
Prosečna Interval Strukt. Stopa Proizv.
varijacije CV per
Zemlja vrednost Evro. prom.
(%) capita
(mil. t) min max =100% (%)
(kg/st)
Rusija 35.0 31.3 38.6 7,27 24,9 0,25 240
Poljska 19.1 10.3 27.2 29,53 13,6 -9,02 494
Ukrajina 17.6 12.7 20.7 13,45 12,5 2,2 353
Nemačka 12.1 9.9 13.7 9,18 8,6 -1,17 147
Belorusija 8.3 6.9 10.9 14,71 5,9 5,83 832
Holandija 7.3 5.2 8.3 13,09 5,2 -0,90 459
V.Britanija 6.6 5.8 7.2 7,56 4,7 -1,93 112
Francuska 6.5 6.0 7.2 5,72 4,6 0,88 110
Turska 5.1 4.1 6.0 9,08 3,6 -1,46 74
Rumunija 3.7 3.2 4.2 9,17 2,6 2,08 167
Evropa 140.2 130.2 161.9 6,92 100 1,50 192
Po stanovniku, najveću proizvodnju krompira u Evropi ima

Belorusija koja proizvodi 832 kilograma. Pored Belorusije visoku
proizvodnju ostvaruju Poljska i Holandija sa 494 kg, odnosno 459 kg
krompira po stanovniku.
Kao i kod površina, proizvodnja u Poljskoj beleži tendenciju
opadanja po stopi od 9,02% godišnje i visok koeficijent varijacije koji
iznosi 29,53%. Proizvodnja u Srbiji beleži tendenciju porasta od 1,69% i
iznosi oko 850 hiljada tona, što predstavlja 0,6% od ukupne proizvodnje
krompira u Evropi.
U pojedinim zemljama koje su najveći proizvođači, Holandija,
Nemačka, Velika Britanija, Francuska i dr., krompir se gaji na
intenzivnim tehničko-tehnološkim osnovama. U ovim zemljama
proizvodnja se zasniva visokoproduktivnim principima. Ovo potvrđuju
veoma visoki prinosi krompira po jedinici površine. Međutim, u
pojedinim zemalja koje su svrstane u zemlje najvećih proizvođača, kao
što su Rusija, Poljska, Ukrajina i Rumunija, krompir se gaji na
ekstenzivan način. U ovim zemljama krompir se proizvodi na bazi
korišćenja relativno veće zasejane površine i radno intenzivnim
postupcima gajenja. Kao rezultat takvog načina proizvodnje i niskog
nivoa primene savremene agrotehnike i tehnologije, ostvaruju se niski
prinosi po jedinici površine.
Anton Puškarić 25
3.1.4. Potrošnja krompira u Evropi
Prosečna potrošnja krompira, u posmatranom periodu (1996-

2005), iznosila je oko 78 miliona tona, odnosno 107 kg per capita.
Potrošnju krompira u Evropi karakteriše blagi trend pada po stopi od
0,76% godišnje, uz variranje od 2,86% u odnosu na prosečnu vrednost
(grafikon 4).
Grafikon 4. Kretanje potrošnje krompira u Evropi (1996-2005), 000 tona

100000
(000 t)
90000
80000
70000
60000
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Originalni podaci linija trenda
Najveću potrošnju krompira ima Rusija sa 19 miliona tona

godišnje, odnosno oko 25 % ukupne potrošnje u Evropi. Ova zemlja je i
najveći proizvođač krompira sa skoro jednakim procentom učešća u
Evropskoj proizvodnji. Zatim, najveću potrošnju ostvaruju Velika
Britanija, sa 6,7 miliona tona, Ukrajina, sa 6,6 miliona tona i Nemačka sa
6,5 miliona tona. Pomenute tri zemlje sa Ruskom federacijom ostvaruju
oko 50% ukupne evropske potrošnje. Ukrajina, koja je treći evropski
potrošač krompira, beleži značajan trend porasta potrošnje po stopi od
9,18% godišnje (tabela 6).
26 Anton Puškarić
Tabela 6. Zemlje sa najvećom potrošnjom krompira u Evropi (1996-

2005), miliona tona
Prosečna Interval Strukt. Stopa
CV
Zemlja vrednost varijacije Evropa promene
(%)
(mil. t) min max =100% (%)
Ruska fed. 18.9 18.1 20.6 4,45 24,36 -1,07
V. Britanija 6.7 6.3 7.4 5,98 8,66 1,02
Ukrajina 6.6 6.1 6.9 3,54 8,50 9,18
Nemačka 6.6 6.2 7.2 5,15 8,46 -1,72
Poljska 5.5 5.3 6.0 4,22 7,06 -0,47
Francuska 4.3 4.0 4.5 2,91 5,57 -0,95
Turska 4.2 3.8 4.9 7,69 5,39 0,41
Holandija 3.5 1.5 4.6 28,97 4,51 -6,80
Španija 3.3 3.1 3.5 3,47 4,23 -1,04
Italija 2.2 2.1 2.3 3,44 2,87 0,41
Evropa 77.9 72.7 80.2 2,86 100,00 -0,76
Sa stanovišta potrošnje po stanovniku najveću potrošnju ostvaruje

Belorusija, koja je i jedina zemlja koja ima potrošnju krompira veću od
200 kg per capita. Druga zemlja koja ima najveću potrošnju u Evropi je
Letonija. Zatim slede Litvanija, Poljska, Rusija, Ukrajina i dr. (tabela 7).
Tabela 7. Potrošnja krompira u Evropi (1996-2005), kg po stanovniku

Potrošnja
Zemlja
(kg/ stanovniku)
Belorusija 205
Letonija 149
Litvanija 137
Poljska 133
Rusija 132
Ukrajina 130
Estonija 123
Portugal 118
Posmatrajući potrošnju per capita u evropskim zemljama, može se

uočiti da se u prvih deset zemalja koje imaju najveću potrošnju krompira
po stanovniku nalazi čak šest država koje su bile članice bivšeg
Sovjetskog Saveza. Pomenute zemlje, kao i ostale bivše članice ovog
saveza, karakteriše nizak nivo ekonomske razvijenosti. Iz te činjenice
proizilazi visoka potrošnja krompira kao biljne vrste koja je relativno
jeftinija u odnosu na ostale energetske namirnice.
Anton Puškarić 27
3.1.5. Međunarodni promet krompira
Po obimu proizvodnje i privrednom značaju krompir spada u

vodeće poljoprivredne kulture. Zbog svojih svojstava i kvaliteta može se
upotrebljavati na razne načine, što pozitivno utiče na širenje krompira u
svetskoj trgovini i prometu. Izvoz u Evropi beleži tendenciju rasta po
stopi od 3,18% na godišnjem nivou (grafikon 5).
Grafikon 5. Kretanje izvoza krompira u Evropi (1996-2004), 000 tona

8000
(000 t)
6000
4000
2000
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Prosečni izvoz krompira iznosi oko 6,1 milion tona, što

predstavlja svega 4,3% od ukupne proizvodnje u Evropi (tabela 8).
Tabela 8. Zemlje sa najvećim izvozom krompira u Evropi (1996-2004),

000 tona
Prosečna Interval Struktura Stopa
CV
(%)
(000 t) min max 100% (%)
Holandija 1.508 1.203 1.814 13,67 24,74 3,82
Nemačka 1.193 930 1.486 17,42 19,57 5,50
Francuska 1.119 696 1.434 21,58 18,36 6,84
Belgija 933 780 982 12,33 15,32 0,78
Italija 262 183 312 17,89 4,31 -3,74
Evropa 6.095 5.349 7.069 9,30 100 3,18
Najveći izvoznik je Holandija sa 1,5 miliona tona godišnje, zatim

Nemačka Francuska sa oko 1,2, odnosno 1,1 milion tona. Francuska
predstavlja trećeg izvoznika u Evropi. Međutim, među vodećim zemljama
28 Anton Puškarić
izvoznicama, u posmatranom periodu, Francuska beleži najveći rast

izvoza koji iznosi značajnih 6,84% na godišnjem nivou. Izvoz ove tri
zemlje čini preko 60% ukupnog evropskog izvoza krompira.
Prosečna izvozna cena krompira, na nivou Evrope, iznosi 225
dolara po toni (obračun na bazi www.fao.org.,2005.). Vrednost izvoza
krompira u Evropi iznosi 1,23 milijardi dolara (tabela 1. u prilogu rada) i
karakteriše ga trend rasta od 3,67% godišnje (grafikon 4. u prilogu rada).
Najveću vrednost izvoza ostvaruje Holandija i ona iznosi oko 367 miliona
dolara. Primetno je izraženo variranje vrednosti izvoza od 29,91%. Sa
stanovišta vrednosti Francuska predstavlja drugog izvoznika u Evropi i
beleži porast izvoza po stopi od 10,19% na godišnjem nivou. Italiju, kao
petog izvoznika, karakteriše tendencija opadanja po stopi od 3,74%
godišnje, odnosno 1,66% sa stanovišta vrednosti izvezenih količina.
Prosečan evropski uvoz krompira, u posmatranom periodu (1996-
2005), iznosi oko 6 miliona tona. Karakteriše ga pozitivan trend, odnosno
povećava se po stopi od 3,62 % godišnje (grafikon 5. u prilogu rada).
Grafikon 6. Kretanje uvoza krompira u Evropi (1996-2004), 000 tona

8000
(000 t)
6000
4000
2000
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Najveći evropski uvoznik je Holandija sa oko 1,4 miliona tona

godišnje, što predstavlja oko 25% ukupnog uvoza, Najintenzivniji porast
uvoza ove kulture beleži Španija, po stopi od 6,44%, kod koje se može
uočiti i visoko variranje u odnosu na prosek, koje iznosi 21,36%. Od
vodećih evropskih uvoznika jedino Nemačka beleži pad uvoza krompira,
po stopi od 4,81% na godišnjem nivou.
Anton Puškarić 29
Tabela 9. Zemlje sa najvećim uvozom krompira u Evropi (1996-2004),

000 tona
CV
(%)
(t) min max 100% (%)
Holandija 1.478 1.190 1.779 14,22 24,62 3,96
Belgija 929 714 1.066 14,19 15,47 4,94
Nemačka 586 472 822 19,02 9,77 -4,81
Španija 551 400 779 21,36 9,17 6,44
Italija 493 412 617 14,83 8,22 5,08
Evropa 6.003 4.915 6.989 11,15 100 3,62
Vrednost evropskog uvoza krompira iznosi oko 1,27 milijardi

dolara (tabela 2. u prilogu rada). Nemačka predstavlja najvećeg uvoznika
krompira, sa prosečnim uvozom od 153 miliona dolara. Na osnovu
koeficijenta varijacije može se uočiti visoko variranje vrednosti uvoza
Španije, koji iznosi 35,49% i Holandije i Nemačke koje iznosi 30,36%,
odnosno 26,37% u odnosu na prosek.
Zemlje koje su najveći uvoznici karakteriše relativno visok nivo
potrošnje krompira. Pored uvoza za potrebe potrošnje, ove zemlje
značajne količine krompira uvoze kao sirovinu koja se koristi za
proizvodnju prerađevina. Izvesno je da će se u budućnosti povećavati
obim proizvodnje i asortiman prerađevina, kao i tražnja za tim
proizvodima. Na osnovu takvih tendencija može se očekivati povećanje
prometa krompira i njegovih prerađevina na globalnom tržištu.
30 Anton Puškarić
3.2. TRŽIŠTE KROMPIRA U REPUBLICI SRBIJI
3.2.1. Površine pod krompirom u Republici Srbiji
Krompir se u Republici Srbiji gaji na prosečno 93.564 ha.

Površine pod ovom kulturom beleže negativan trend, odnosno smanjuju
se po stopi od 1,26% godišnje (grafikon 7). Prema Vlahoviću i sar. (2006)
prosečna površina pod krompirom u periodu 2000-2005. godina iznosi 90
hiljada hektara, što je za oko pet hiljada hektara manje od površina pod
krompirom u periodu 1996-2000. godina.
Grafikon 7. Kretanje površina pod krompirom u Republici Srbiji

(1996-2005), hektar
120
(000 ha)
100
80
60
40
20
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Posmatrano po godinama u periodu 1996-2005. godine, najmanje

površina pod krompirom bilo je 2005. godine kada su one iznosile 85.034
ha, dok je najviše površina bilo 1999. godine kada su površine pod ovom
kulturom zauzimale ukupno 97.795 ha (tabela 10). Ovakav trend
smanjivanja ne bi predstavljao problem kada bi ga pratilo intenzivnije
povećanje prosečnog prinosa po jedinici površine.
Anton Puškarić 31
Tabela 10 . Površine pod krompirom u Republici Srbiji (1996-2005),

000 hektara
CV
vrednost varijacije Srbija= promene
(%)
(ha) min max 100% (%)
Srbija 94 85 98 4,30 100 -1,26
Centralna
71 66 74 3,36 75,94 -0,95
Srbija
Vojvodina 23 19 28 10,74 24,06 -3,14
Obračun na bazi Biltena “Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo”, SZS Beograd
Od ukupnih površina pod krompirom više od tri četvrtine,

odnosno 76%, se nalazi na na području centralne Srbije, dok se preostalih
24% nalazi na području Vojvodine. U centralnoj Srbiji je zabeleženo
blago opadanje površina po stopi od 0,95% (grafikon 3. u prilogu rada)
uz variranje koje iznosi 3,36%.
Trend opadanja površina pod ovom kulturom u centralnoj
Vojvodini je izraženiji i iznosi 3,14% godišnje (grafikon 4. u prilogu
rada), dok je variranje nešto manje u odnosu na Vojvodinu i iznosi
10,74%. Najveće površine pod krompirom, posmatrano sa stanovišta
okruga, se nalaze u Moravičkom okrugu (Gornji Milanovac, Ivanjica,
Lučani, Čačak) i iznose 9.162 ha, što čini 9,8% od ukupnih površina ove
biljne vrste u Republici Srbiji. Površine u ovom okrugu imaju tendenciju
opadanja po stopi od 1,80% godišnje, a variranje u odnosu na prosek
iznosi 7,65%. Drugi okrug po veličini površina pod krompirom je
Zlatiborski, sa 7.771 ha, odnosno 8,3% od ukupnih površina u Republici.
Pored Moravičkog i Zlatiborskog, okruzi koji imaju preko 5.000 ha su
grad Beograd, Južno-bački okrug i Južno-banatski okrug. Najmanje
površine pod krompirom ima Severno-bački okrug, koje iznose 1.418 ha,
što predstavlja 1,5% od ukupnih površina (tabela 11).
Tabela 11. Površina pod krompirom po okruzima u Republici Srbiji

(1996-2005), 000 hektara
Proseč. Interval Strukt. Stopa Površ.
vrednos varijacije CV Srbija na 100
Okrug prom.
t (%) = stanov.
min max (%)
(ha) 100% (ha)
Moravički okrug 9.2 8.4 10.3 7,65 9,79 -1,80 4,1
Zlatiborski okrug 7.8 6.7 8.4 7,86 8,31 -1,94 2,5
Grad Beograd 6.4 5.6 7.1 7,09 6,84 -2,17 0,4
Južno-bač. okrug 5.2 4.9 5.6 4,22 5,59 -0,22 2,5
Južno-ban. okrug 5.0 3.6 6.2 15,5 5,35 -4,99 1,6
Mačvanski okrug 4.9 4.4 5.2 5,62 5,34 -1,52 1,5
32 Anton Puškarić
Jablanički okrug 4.3 3.9 4.6 4,02 4,65 -0,72 1,8

Braničev. okrug 4.3 4.1 4.3 2,04 4,56 0,59 2,1
Pčinjski okrug 4.1 3.8 4.4 4,21 4,47 -0,33 1,8
Sremski okrug 3.9 3.4 3.9 8,03 4,24 -2,32 1,2
Raški okrug 3.8 3.5 4.0 4,17 4,05 0,88 1,3
Rasinski okrug 3.3 3.1 3.5 4,05 3,56 0,52 1,3
Šumadijski okrug 3.2 3.0 3.5 4,28 3,50 -0,64 1,1
Nišavski okrug 3.2 3.0 3.4 3,88 3,46 -0,73 0,8
Zaječarski okrug 3.0 2.6 3.1 5,27 3,22 -1,30 2,2
Kolubarski okrug 2.8 2.7 3.0 3,18 3,07 -2,88 1,5
Sred-ban. okrug 2.7 2.0 3.2 14,4 2,90 -4,00 1,3
Borski okrug 2.5 2.4 2.6 3,55 2,66 0,37 1,7
Pomorav. okrug 2.5 2.4 2.5 1,85 2,65 0,17 1,1
Sever-ban. okrug 2.1 1.8 2.2 7,63 2,28 -1,76 1,3
Podunav. okrug 1.9 1.9 2.1 6,74 2,10 -0,41 0,9
Zapad-bač. okrug 1.9 1.7 2.0 5,42 2,06 -0,42 0,9
Toplički okrug 1.8 1.5 2.1 10,5 1,93 -3,32 1,8
Pirotski okrug 1.7 1.3 1.9 8,78 1,87 -1,84 1,7
Sever-bač. okrug 1.4 1.3 1.5 6,24 1,52 -0,18 0,7
Srbija 93.6 85.0 97.8 4,30 100 -1,26 1,2
Obračun na bazi Biltena "Opštine u Republici Srbiji", RZS Beograd
Tendencija opadanja površina pod krompirom karakteristična je za

čak dvadeset okruga. Najintenzivniji trend opadanja površina beleže
Južno-banatski okrug i Srednje-banatski okrug, po stopi od 4,99%,
odnosno 4% godišnje. Za ove okruge zajedničko je i visoko variranje
površina pod ovom kulturom u odnosu na prosek, koje iznosi 15,58%,
odnosno 14,45%. Svega pet okruga karakteriše trend povećanja površina.
Ti okruzi su Braničevski, Raški, Rasinski, Borski i Pomoravski.
Povećanja su neznatna i iznose od 0.17% do 0,88% godišnje. Sa
stanovišta zastupljenosti površina pod krompirom po okruzima može se
uočiti da se u svega tri okruga krompir gaji na preko 6 hiljada hektara. To
su Moravički okrug, Zlatiborski okrug i okrug grad Beograd. (kartogram
1).
Anton Puškarić 33
Kartogram 1. Površina pod krompirom po okruzima u Republici Srbiji

(1996-2005), hektar
Okruzi u Republici Srbiji:
1. Grad Beograd
2. Sever-bački okrug
do 2000 ha 3. Srednje-ban. okrug
2 4 2000 - 4000 ha
4. Sever-banat. okrug
6
5. Južno-banat. okrug
4000 - 6000 ha
6. Zapad.-bački okrug
preko 6000ha
7
3 7. Južno-bački okrug
8. Sremski okrug
8 5 9. Mačvanski okrug
10. Kolubarski okrug
1
9 11. Podunavski okrug
11 12
15 12. Braničevski okrug
10
13
13. Šumadijski okrug
14 14. Pomoravski okrug
18 16 15. Borski okrug
17 16. Zaječarski okrug
20
21 17. Zlatiborski okrug
19 18. Moravički okrug
22 23
24 19. Raški okrug
20. Rasinski okrug
25
21. Nišavski okrug
22. Toplički okrug
23. Pirotski okrug
24. Jablanički okrug
25. Pčinjski okrug
Na preko 4 hiljade hektara krompir se gaji u šest okruga. Najveći

broj okruga karakteriše proizvodnja ove biljne vrste na površinama koje
su intervalu od 2000 do 4000 hektara. U pet okruga proizvodnja se odvija
na površinama do 2 hiljade hektara. Najmanje površine pod krompirom
beleži Severno-bački okrug.
34 Anton Puškarić

iskazana u intervalima (1996-2005)
Broj Struktura
Intervali
okruga (%)
do 2000 ha 5 20
2000 - 4000 ha 11 44
4000 - 6000 ha 6 24
preko 6000 ha 3 12
Ukupno 25 100
3.2.2. Prinos krompira u Republici Srbiji
Prinos krompira po jedinici površine zavisi od sorte i njenog

genetskog potencijala, zatim ekoloških uslova i nivoa primene
agrotehnike. Brojne sorte pre svega stranog porekla su visokog genetskog
potencijala. U domaćim uslovima, sa dosadašnjim nivoom agrotehnike
postojeći genetski potencijal se veoma skromno koristi, svega 10%, što
nas svrstava u red najslabijih proizvođača u Evropi (Ilin,1993.).
Prosečan prinos krompira u Republici Srbiji u posmatranom
periodu (1996-2005) iznosi 8,94 t/ha, što je dva i po puta manji prinos od
prosečnog evropskog prinosa koji iznosi 22,3 t/ha. Prinos ima pozitivan
trend, odnosno povećava se po stopi od 2,66% godišnje (grafikon 8).
Izraženo je visoko variranje prinosa u odnosu na prosek koje iznosi
17,52%.
Grafikon 8. Kretanje prinosa krompira u Republici Srbiji (1996-2005),
tona po hektaru
12
(t/ha)
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Anton Puškarić 35
Prema Vlahoviću i Puškariću (2007) prinos krompira u periodu

2000-2005. godina iznosi 9,6 t/ha. Navedeni prinos je za 1,1 tona veći od
prosečnog prinosa koji je ostvaren u periodu 1996-2000. godina, kada je
iznosio 8,5 t/ha. U centralnoj Srbiji prinos je manji, u odnosu na
republički prosek, i iznosi 8,1 t/ha (tabela 13). Karakteriše ga trend rasta
po stopi od 3,85% (grafikon 5. u prilogu rada), dok koeficijent varijacije
od 23,28% ukazuje na nestabilnost prinosa u posmatranom periodu.
Vojvodina beleži prosečno 11,1 t/ha, što predstavlja za 24% veći prinos
od prosečnog prinosa u Republici Srbiji. U ovom regionu prinos takođe
beleži trend rasta, po nešto manjoj stopi koja iznosi 2,25 % godišnje
(grafikon 6. u prilogu rada). U ravničarskim područjima primenjuje se
aprobirano seme i optimalna agrotehnika uz veću mogućnost primene
savremene mehanizacije, što ima značajan uticaj na porast prinosa.
Tabela 13. Prinos krompira u Republici Srbiji (1996-2005), tona po

hektaru
CV
(%)
(t/ha) min max 100% (%)
Srbija 8,9 6,4 11,2 17,52 100 2,66
Centralna
8,1 5,8 9,5 23,28 90.7 3,85
Srbija
Vojvodina 11,1 7,6 15,1 20,69 123.9 2,25
Prema Đurovki (1992) razloge niskih prinosa pre svega treba

tražiti u korišćenju nekvalitetnog sadnog materijala, nepravilno ili
nepravovremeno izvedenim agrotehničkim merama, nedostatku padavina
i neadekvatnoj zaštiti od bolesti i štetočina. Svaki od navedenih razloga
zastupljen je u domaćoj proizvodnji krompira, što je uticalo na
ostvarivanje ovako niskog prosečnog prinosa.
Razlog niskih prinosa, prema Cvijanoviću i sar. (2004), između
ostalih, su nepovoljne ekonomske okolnosti, naročito poremećaj pariteta
inputa i autputa za proizvodnju, nesigurna, neorganizovana i neizvesna
prodaja.
Proizvodnja krompira kod nas odvija se u čisto ratarskom,
ratarsko-povrtarskom i povrtarskom plodoredu. Osnovna karakteristika
takve proizvodnje je suvo ratarenje i najčešće neadekvatno đubrenje,
odnosno ishrana krompira, što ukazuje na potrebu izučavanja ove
problematike. U savremenoj proizvodnji krompira je od posebnog značaja
utvrđivanje racionalnog zalivnog režima za pedoklimatske uslove svakog
36 Anton Puškarić
regiona. Utvrđivanjem potencijalne i stvarne evapotranspiracije, kao i

tehničkog minimuma vlažnosti zemljišta, voda se racionalno koristi i tada
ova agrotehnička mera daje pozitivne efekte u proizvodnji krompira
(Bošnjak, 1989.).
Posmatrano po okruzima u periodu 1996-2005. godina, najveći
prinos ostvaren je u Južno-bačkom okrugu i iznosi 14,8 t/ha (tabela 14),
što predstavlja prinos koji je za preko 65% veći od republičkog proseka i
ima tendenciju porasta po stopi od 3,24% godišnje. Za ovaj okrug je
karakteristična značajna nestabilnost prinosa koji varira 22,26 % u odnosu
na prosek.
Tabela 14. Prinos krompira po okruzima u Republici Srbiji (1996-2005),

tona po hektaru
CV
Okrug vrednost varijacije Srbija= promene
(%)
(t/ha) min max 100% (%)
Južno-bački okrug 14,8 13,4 22,0 22,26 165 3,24
Zapad.-bač. okrug 12,6 9,9 17,8 25,24 140 4,37
Moravički okrug 11,4 8,8 16,6 22,22 127 3,41
Sred-banat. okrug 10,8 4,9 14,4 25,24 120 -0,29
Mačvanski okrug 10,2 7,0 14,1 22,54 113 3,54
Sremski okrug 10,2 5,9 12,6 22,95 113 -9,64
Južno-banat. okrug 9,9 6,4 13,6 21,85 111 4,46
Sever-banat. okrug 9,9 7,1 12,9 16,14 111 0,95
Pomoravski okrug 9,8 7,3 10,9 13,69 110 0,60
Podunavski okrug 9,7 5,6 11,3 18,54 108 -0,41
Sever-bački okrug 9,4 5,9 13,4 26,25 105 3,01
Šumadijski okrug 9,3 5,6 13,9 28,16 104 5,89
Braničevski okrug 9,0 7,2 9,8 10,16 101 0,22
Rasinski okrug 9,0 5,9 11,7 26,71 100 5,81
Raški okrug 8,9 5,5 11,9 27,02 100 5,54
Nišavski okrug 8,8 6,9 10,2 12,99 98 0,67
Zlatiborski okrug 8,6 4,9 10,7 20,41 96 3,86
Grad Beograd 7,8 3,9 11,3 27,70 88 3,31
Pirotski okrug 7,2 8,7 4,7 19,65 81 1,74
Kolubarski okrug 7,1 5,1 8,8 19,59 80 -1,25
Jablanički okrug 6,8 4,3 8,7 21,88 76 5,53
Borski okrug 5,8 3,9 7,8 22,00 65 -2,03
Toplički okrug 5,8 3,9 7,1 19,26 65 3,91
Zaječarski okrug 5,6 3,5 8,3 26,09 62 6,22
Pčinjski okrug 4,9 2,8 8,1 34,68 55 7,90
Srbija 8,9 6,4 11,2 2,66 100 2,66
Anton Puškarić 37
Prinos iznad 10 t/ha, pored Južno-bačkog, imaju još Zapadno-

bački, Moravički, Srednje-banatski, Mačvanski i Sremski okrug.
Najmanji prinos od 4,9 t/ha ostvaren je u Pčinjskom okrugu. Međutim,
ovaj okrug beleži najintenzivniji porast prinosa, po stopi od 7,90%
godišnje. Kao što je navedeno prosečan prinos na nivou Republike Srbije
karakteriše tendencija povećanja. Većina, odnosno 20 okruga beleži
pozitivan trend, dok preostalih 5 okruga imaju negativan trend.
Najizraženiji trend smanjivanja prinosa, po stopi od 9,64% godišnje, ima
Sremski okrug. Zatim, negativan trend beleže Borski okrug po stopi od
2,03%, Kolubarski po stopi od 1,25%, Podunavski po stopi od 0,41% i
Srednje-banatski po stopi od 0,29% na godišnjem nivou.
Proizvodnja krompira ima sve veći značaj, ne samo zbog porasta
ukupnih potreba u hrani i industriji, već i zbog toga što što se u našim
uslovima mogu ostvariti visoki prinosi, čime bi se postigla rentabilna
proizvodnja (Mitrović i Simović, 1992). Intenzifikacija proizvodnje
nameće potrebu za povećanom proizvodnjom kvalitetnog i zdravog
krompira što zahteva izmenu postojeće tehnologije, uz potpunu
mehanizaciju radnih procesa
Jedan od najvažnijih faktora povećanja prinosa krompira je
upotreba kvalitetnog sadnog materijala. Najveći broj proizvođača koristi
neadekvatno seme, što utiče na stagniranje, pa i opadanje prinosa. U
savremenoj tehnologiji proizvodnje krompira neopho-dno je obezbediti
upotrebu deklarisanog sadnog materijala.
38 Anton Puškarić
Kartogram 2. Prinos krompira po okruzima u Republici Srbiji (1996-

2005), tona po hektaru
Okruzi u Republici Srbiji
1. Grad Beograd
2. Sever-bački okrug
do 6 t/ ha 3. Sred-banat. okrug
2 4 6 - 10 t/ ha 4. Sever-banat. okrug
6 10 - 14 t/ ha 5. Južno-banat. okrug
preko 14 t/ha
6. Zapad-bački okrug
3
7 7. Južno-bački okrug
8. Sremski okrug
8 5 9. Mačvanski okrug
1 10. Kolubarski okrug
11 12
10
13 13. Šumadijski okrug
14 14. Pomoravski okrug
18 16 15. Borski okrug
17
20
16. Zaječarski okrug
21 17. Zlatiborski okrug
19
22 23 18. Moravički okrug
24 19. Raški okrug
20. Rasinski okrug
25 21. Nišavski okrug
22. Toplički okrug
23. Pirotski okrug
25. Pčinjski okrug
Tabela 15. Prinos krompira po okruzima u Republici Srbiji iskazan u

intervalima (1996-2005)
Broj Struktura
Intervali
okruga (%)
do 6 t/ha 4 16
6 - 10 t/ha 15 60
10 - 14 t/ha 5 20
Preko 14 t/ha 1 4
Ukupno 25 100
Primena savremenih i optimalnih agrotehničkih mera zahteva
izuzetno visoka ulaganja, što proizvodnju krompira čini zahtevnom.
Ulaganja u ovu proizvodnju dosta su veća u poređenju sa
ulaganjima u proizvodnju nekih drugih biljnih vrsta. U proizvodnji
Anton Puškarić 39
krompira veliki deo sredstava je potrebno usmeriti na sadni materijal.

Međutim, prinosi su nesrazmerni visini ulaganja, iako su agroekološki
uslovi u glavnim proizvodnim područjima (ravničarski i brdsko-planinski)
odgovarajući za kvalitetnu i visoko prinosnu proizvodnju (Stefanović,
1997.). Preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa su,
prvenstveno, korišćenje aprobiranog, bezvirusnog semena krompira,
poboljšanje sortimenta, adekvatna zaštita, adekvatno đubrenje i uvođenje
navodnjavanja kao redovne agrotehničke mere.
3.2.3. Proizvodnja krompira u Republici Srbiji
Područje Republike Srbije karakterišu povoljni agroekološki

uslovi za proizvodnju krompira. Argument za ovu pretpostavku
predstavlja širok areal rasprostranjenosti ove biljne vrste. Proizvodnja ove
biljne vrste je najzastupljenija u brdsko-planinskom području. Takođe,
značajno, ali u nešto manjoj meri, gaji se i u ravničarskim područjima.
Obim proizvodnje krompira u određenom području i vremenskom
periodu zavisi od promena dva faktora:
• Kretanja angažmana površina pod krompirom
• Kretanja prinosa
Prosečna proizvodnja krompira u Republici Srbiji,za posmatrani
period (1996-2005), iznosi 854 hiljada tona, što predstavlja proizvodnju
od 114 kg per capita (tabela 16). Ima pozitivan trend, odnosno povećava
se po stopi od 1,69% godišnje (grafikon 9).
Grafikon 9. Kretanje proizvodnje krompira u Republici Srbiji
(1996-2005), 000 tona
1200
(000 t)
1000
800
600
400
200
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
40 Anton Puškarić
Prema obimu proizvodnje Republika Srbija se nalazi na 19. mestu

u Evropi, ispred Latvije koja proizvodi 767 hiljada tona, a iza Mađarske
koja ostvaruje 934 hiljada tona. Od ukupne proizvodnje krompira oko
70% je locirano na području centralne Srbije, dok je preostalih oko 30%
nalazi na području Vojvodine. U pokrajini je zabeležen neznatan trend
povećanja proizvodnje koja po stopi od 0,31% godišnje (grafikon 8. u
prilogu rada). Trend povećanja proizvodnje je nešto izraženiji na
području centralne Srbije i iznosi 2,20% na godišnjem nivou (grafikon 7.
u prilogu rada).
Tabela 16 . Proizvodnja krompira u Republici Srbiji (1996-2005),

000 tona
Proseč. Interval Strukt. Stopa Proizv.
varijacije CV Srbija per
vrednost prom.
(%) = capita
(000 t) min max (%)
100% (kg/st)
Srbija 854 630 1.027 15,05 100 1,69 114
Centralna
600 442 732 17,50 70,27 2,20 110
Srbija
Vojvodina 254 168 305 20,61 29,73 0,31 125
Koeficijent varijacije od 15,05% ukazuje na relativno visoko

variranje proizvodnje krompira u Republici Srbiji. Nestabilnost je još
izraženija na području centralne Srbije i Vojvodine, gde proizvodnja
varira 17,50%, odnosno 20,73% u odnosu na prosečnu proizvodnju.
Prema Simiću i sar. (1996) nestabilnost obima proizvodnje rezultat je
nekoliko razloga:
• Dosta niski i nestabilni prinosi koji su posledica usporenog
unapređivanja tehnologije, kao i alociranja proizvodnje ove
kulture sa kvalitetnih na manje kvalitetne površine.
• Industrijska prerada krompira se relativno sporo razvija. Uprkos
razvijenim načinima prerade krompira u svetu, a posebno u
razvijenim zemljama, domaća prerada je na niskom nivou. Razlog
treba tražiti u nedostatku prerađivačkih kapaciteta i simboličnom
plasmanu domaćih prerađevina na svetsko tržište.
• Zbog nepovoljnog ekonomskog položaja proizvođača krompira i
nedostatka adekvatnih mera agrarne politike, koje podstiču
procese rejonizacije i razmeštanja krompira u ona područja koja
koja su u odnosu na druge kulture, prema agroekološkim
uslovima, pogodnija za proizvodnju krompira, prisutna je
nestabilnost u proizvodnji.
Anton Puškarić 41
Najveću prosečnu proizvodnju u Republici Srbiji, u posmatranom

periodu (1996-2005), ostvaruje Moravički okrug sa 104 hiljade tona, što
predstavlja 12,2% od ukupne proizvodnje. Proizvodnja ima trend
povećanja po stopi od 1,55%, međutim, koeficijent varijacije, koji iznosi
20,61%, ukazuje na visoko variranje, odnosno nestabilnost proizvodnje.
Pored Moravičkog, okruzi koji ostvaruju proizvodnju preko 50 hiljada
tona su Južno-bački sa 77 hiljada tona t, Zlatiborski sa 66 hiljada tona i
Mačvanski koji ostvaruje proizvodnju od 50 hiljada tona. Na području
ova četiri okruga ostvari se oko 25% ukupne proizvodnje u Republici
Srbiji. Domaću proizvodnju krompira karakteriše pozitivan trend.
Međutim, osam okruga beleži pad obima proizvodnje. Opadanje
proizvodnje imaju Srednje-banatski okrug, po stopi od 5,01% i Sremski
okrug, po stopi od 2,41%. Nišavski, Južno-banatski, Severno-banatski,
Podunavski, Kolubarski i Borski okrug beleže nešto slabije smanjenje
proizvodnje, koje se kreće po stopi od 0,44% do 1,61% godišnje.
Najintenzivniji porast proizvodnje beleže Raški okrug, po stopi od 6,47%,
Rasinski okrug, po stopi od 6,36% i Šumadijski okrug, po stopi od 5,21 %
na godišnjem nivou. Domaću proizvodnju krompira karakteriše pozitivan
trend. Međutim, osam okruga beleži pad obima proizvodnje. Opadanje
proizvodnje imaju Srednje-banatski okrug, po stopi od 5,01% i Sremski
okrug, po stopi od 2,41%. Nišavski, Južno-banatski, Severno-banatski,
Podunavski, Kolubarski i Borski okrug beleže nešto slabije smanjenje
proizvodnje, koje se kreće po stopi od 0,44% do 1,61% godišnje (tabela
17).
Tabela 17. Proizvodnja krompira po okruzima u Republici Srbiji

(1996-2005), 000 tona
Proseč. Interval Strukt. Stopa Proizv.
varijacije CV Srbija po
Okrug vred. prom.
(%) = stanov.
(000 t) min max (%)
100% (kg)
Morav. okrug 103 76 149 20,61 12,2 1,55 462
Južno-bač. okrug 77 54 112 21,11 9,0 3,01 130
Zlatiborski okrug 66 41 88 18,93 7,8 1,85 212
Mačvanski okrug 50 34 63 19,02 5,9 1,97 153
Grad Beograd 49 27 67 24,29 5,8 1,07 32
Južno-ban. okrug 49 33 53 15,84 5,7 -0,76 155
Sremski okrug 40 24 49 23,35 4,7 -2,41 120
Braničev. okrug 38 31 44 10,42 4,5 0,81 193
Raški okrug 34 20 45 29,06 4,0 6,47 117
Šumad. okrug 30 24 45 26,98 3,6 5,21 101
Rasinski okrug 30 18 43 28,57 3,5 6,36 116
Jablanički okrug 29 19 40 21,37 3,4 4,77 122
Sred-ban. okrug 29 11 37 25,55 3,4 -5,01 140
42 Anton Puškarić
Nišavski okrug 28 23 35 12,19 3,3 -0,44 74

Pomorav. okrug 24 18 29 14,27 2,9 0,49 108
Zap-bački. okrug 24 15 36 24,88 2,8 3,94 113
Sev-ban. okrug 21 15 25 15,56 2,5 -0,83 127
Pčinjski okrug 21 12 33 33,01 2,4 7,54 90
Kolubarski okrug 20 14 24 19,27 2,4 -1,28 106
Podunavski okrug 19 11 25 21,50 2,2 -0,82 91
Zaječarski okrug 17 11 22 22,19 1,9 4,84 121
Borski okrug 14 10 19 20,49 1,7 -1,61 99
Sev-bački okrug 13 8 19 26,21 1,6 2,85 66
Pirotski okrug 12 8 15 19,08 1,5 0,14 119
Toplički okrug 10 8 12 15,89 1,2 0,45 102
Srbija 854 629 1027 15,05 100,0 1,69 114
Najintenzivniji porast proizvodnje beleže Raški okrug, po stopi od

6,47%, Rasinski okrug, po stopi od 6,36% i Šumadijski po stopi od 5,21
% na godišnjem nivou. Odnos obima proizvodnje i broja stanovnika
pokazuje da Moravički okrug ima najveću proizvodnju koja iznosi 462 kg
po stanovniku. Moravički okrug predstavlja apsolutnog lidera u
proizvodnji, sa stanovišta obima proizvodnje po stanovniku, a na tu
tvrdnju ukazuje činjenica da je prvi sledeći Zlatiborski okrug, koji
ostvaruje tek 212 kg per capita. Zatim, Braničevski okrug beleži 193 kg,
Južno-banatski okrug 155 kg i Mačvanski okrug 153 kg po stanovniku,
dok svi preostali okruzi ostvaruju ispod 150 kg per capita. Najmanju
proizvodnju ostvaruje grad Beograd i ona iznosi svega 32 kg per capita.
Grad Beograd predstavlja peti okrug po obimu proizvodnje, međutim,
razlog za ovako nisku proizvodnju po glavi stanovnika je u velikoj
populaciji (preko 20% stanovništva Republike Srbije) koja naseljava ovaj
okrug.
Anton Puškarić 43
Kartogram 3. Proizvodnja krompira po okruzima Republici Srbiji

(1996-2005), tona
Okruzi u Republici Srbiji
1. Grad Beograd
do 20.000 t
2. Severno-bački okrug
2 4 20.000 - 40.000 t 3. Srednje-banatski okrug
6 40.000 - 100.000 t 4. Severno-banatski okrug
3 preko 100.000 t 5. Južno-banatski okrug
7
6. Zapadno-bački okrug
8 5
7. Južno-bački okrug
8. Sremski okrug
1 9. Mačvanski okrug
9
11 12 10. Kolubarski okrug
15
14
13. Šumadijski okrug
18 16 14. Pomoravski okrug
17
20 15. Borski okrug
21
19 16. Zaječarski okrug
22 23
17. Zlatiborski okrug
24 18. Moravički okrug
19. Raški okrug
25 20. Rasinski okrug
21. Nišavski okrug
22. Toplički okrug
23. Pirotski okrug
25. Pčinjski okrug
Tabela 18. Proizvodnja krompira po okruzima u Republici Srbiji iskazana

u intervalima (1996-2005), tona
Broj Struktura
Intervali
okruga (%)
do 20.000 t 6 24
20.000 - 40.000 t 12 48
40.000 - 100.000 t 6 24
preko 100.000 t 1 4
Ukupno 25 100
44 Anton Puškarić
Razlike u proizvodnji krompira koje su ostvarene po okruzima

ukazuju na proces rejonizacije. Ova pojava pojava proizilazi iz rejonskih
razlika u agroekološkim uslovima za proizvodnju krompira, ali i različitih
društveno-ekonomskih i organizacionih uslova koji proizilaze iz
dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti pojedinih područja.
Prema Vlahoviću i sar. (2006) povećanje proizvodnje krompira
uslovljeno je sledećim činiocima:
• Uvođenje u široku proizvodnju novih sorti sa visokim
potencijalom rodnosti,
• Upotreba bezvirusnog materijala,
• Proizvodnja uz redukovanje primene hemijskih sredstava,
• Bolja organizacija prometa i
• Stabilizacija tržišta krompira.
Ćota i Garić (2004) ističu da je u cilju povećanja proizvodnje

krompira potrebno preduzeti sledeće mere:
• Jasno definisanje privredne politike prema ovoj kulturi, odnosno
stimulativnim merama treba uticati na stvaranje robnih
proizvođača krompira, kao osnovicu za povećanje ukupne
proizvodnje;
• Povećanje ulaganja u ljudske potencijale, te u naučno-stručne
metode u proizvodnji i preradi krompira;
• Korišćenje kvalitetnog, aprobiranog i deklarisanog semena po
mogućnosti visokih kategorija;
• Naklijavanje semena pre sadnje da se izbegnu nepovoljni
vremenski uslovi (kasni prolećni mrazevi, letnja suša);
• Blagovremena i kvalitetna obrada zemljišta za gajenje krompirao;
• Odgovarajuće đubrenje prema zahtevima sorte i planiranim
prinosima;
• Blagovremena zaštita, odgovarajućim sredstvima, od štetočina i
bolesti krompira;
• Vađenje i skladištenje obaviti na vreme prema zahtevima
kulture¸proizvodnju kvalitetnog, visoko vrednog semena nastaviti
i proširiti do optimalnih kapaciteta.
Nepovoljan položaj povrtarske proizvodnje u celini, pa samim tim

i proizvodnje krompira, prema Cvijanoviću i sar. (2004), je rezultat njene
ekstenzivnosti i niske produktivnosti rada. Međutim, u svetu se poslednjih
decenija sve više postavljaju zahtevi za proizvodnjom zdravstveno
bezbedne hrane, tako da bi uz povezivanje proizvođača krompira,
ekstenzivan način proizvodnje mogao da ima izvesnu prednost, kako bi
Anton Puškarić 45
postali konkurentni na inostranom tržištu, gde zdravstveno bezbedna

hrana ima veću cenu.
3.2.4. Isporuka krompira
Krompir proizveden na privatnom sektoru, odnosno na malom

posedu u okviru porodičnih domaćinstava ili u poljoprivrednim
preduzećima može da se plasira putem različitih prometnih tokova. Od
proizvođača krompir direktno može da bude otkupljen od strane
zemljoradničkih zadruga i sličnih organizacija koje vrše otkup ove biljne
vrste, ali i da bude izvezen na inostrano tržište. Otkup ima za cilj
mobilisanje robnih viškova i njihovo usmeravanje u prometne tokove. Iz
otkupa krompir može da ide preko posrednika - trgovine na veliko i
trgovine na malo. Takođe, iz otkupa krompir može da ide u izvoz i
prerađivačku industriju, a zatim i u maloprodaju u okviru prerađivačke
industrije. Prerađivačka industrija, pored otkupa, sirovinu dobija i
direktno od proizvođača, ali i posredno preko trgovine na veliko. Iz
prerade krompir može da ide u izvoz, ali i u institucionalnu potrošnju
(turizam, ugostiteljstvo, vojska). Od proizvođača krompir može da ide u
naturalnu potrošnju, tržnicu na malo, ali i međuseljački promet preko
kojeg je, takođe, moguće da dođe do tržnice. Krajnji cilj svih prometnih
tokova je da krompir stigne do potrošača.
Krompir koji se stavlja u promet po kvalitetu se razvrstava u
sledeće klase (Ljubisavljević, 1990):
• Ekstra
• I klasa
• II klasa
Krompir klase ekstra mora biti fiziološki zreo iste sorte, normalno
razvijen i ujednačen po obliku, veličini i boji.Krtole moraju biti
specifičnog ukusa, bez klica i bez smežurane ili oštećene pokožice. U
jedinici pakovanja dozvoljava se najviše 1% stranih primesa i najviše 6%
ukupne mase krtola sa nedostacima predviđenim minimalnim uslovima
kvaliteta, s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom kolorizacijom
površine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni,
smežuranih i natrulih. U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase
krtola sa prečnikom 5 mm većim ili manjim od propisanog.
Krompir klase I mora biti fiziološki zreo, a u pogledu veličine i
svojstava kao krompir klase ekstra, s tim što se toleriše do 1% stranih
primesa i do 8% mase krtola sa nedostacima predviđenim minimalnim
46 Anton Puškarić
uslovima kvaliteta, s tim što može biti najviše 1% krtola sa zelenom

kolorizacijom površine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom
plesni, odnosno smežuranih ili natrulih. U jedinici pakovanja toleriše se
do 2% krtola druge sorte od one koja je naznačena na pakovanju, kao i do
4% krtola sa prečnikom koji je 5 mm manji ili veći od propisanog.
Krompir klase II mora biti zdrav i pogodan za ljudsku ishranu.
Dozvoljava se do 2% stranih primesa i do 10% mase krtola sa
nedostacima predviđenim minimalnim uslovima kvaliteta, s tim što može
biti najviše 1% krtola sa zelenom kolorizacijom površine iznad 10%, do
5% mase krtola sa naprslinama, posekotinama i nagnječenjima, kao i do
2% natrulih krtola odnosno krtola napadnutih krompirovom plesni. U
jedinici pakovanja dopušta se najviše 4% mase krtola koje su za 5 mm
većeg ili manjeg prečnika od propisanog.
Krompir čije su krtole, zavisno od oblika, prečnika manjeg od 30
mm, odnosno 35 mm može se stavljati u promet samo sa oznakom sitan
"krompir". U jedinici pakovanja sitnog krompira ne sme biti više od 4%
zemlje i stranih primesa, niti ukupno više od 10% krtola sa
nagnječenjima, naprslinama, posekotinama i drugim oštećenjima, s tim
što ne sme biti više od 2% natrulih krtola.
Nivo i struktura ponude poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
uslovljeni su isporukom tržišnih viškova, pod kojima se podrazumevaju
količine pojedinih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji su
predmet kupoprodaje i sa uvozom čine osnovu formiranja ponude.
Isporuka krompira tržištu odvija se preko dva kanala prodaje:
• Preko neposrednog prometa, odnosno pijace (tržnice) i
međuseljačkog prometa
• Preko organizovanog (posrednog) prometa
Isporuka krompira u Republici Srbiji, u posmatranom periodu

(1996-2005), iznosi 50 hiljada tona i ima pozitivan trend, odnosno
karakteriše je neznatno povećanje od 0,31% godišnje (grafikon 10). U
ukupnoj isporuci centralna Srbija učestvuje sa 66,32% što iznosi 33
hiljade tona. Isporuka na ovom području beleži tendenciju opadanja i
iznosi 1,71% godišnje. Vojvodina godišnje isporuči 17 hiljada tona
krompira što iznosi 33,68% od ukupne isporuke. Karakteriše je porast
isporuke po stopi od 4,82% godišnje.
Anton Puškarić 47
Grafikon 10. Kretanje isporuke krompira u Republici Srbiji

(1996-2005), 000 tona
80
(000 t)
60
40
20
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Na osnovu visokog koeficijenta varijacije u centralnoj Srbiji, koji

iznosi 18,84% i Vojvodini, koji iznosi 25,17%, može se uočiti da isporuka
krompira varira, odnosno da je relativno nestabilna. Visoke oscilacije u
isporuci su najčešće uzrokovane neadekvatnim otkupnim cenama, kao i
lošom organizacijom otkupa, prerade i prometa krompira (tabela 19).
Tabela 19. Isporuka krompira u Republici Srbiji (1996-2005), 000 tona

CV
(%)
(000 t) min max 100% (%)
Srbija 50 39 65 14,87 100 0,31
Centralna
33 26 43 18,84 66,32 -1,71
Srbija
Vojvodina 17 13 25 25,17 33,68 4,82
Obračun na bazi podataka odeljenja za statistiku unutrašnje trgovine, RZSBeograd
Posmatrano po godinama u periodu, 1996-2005. godina, najmanja

isporuka krompira je ostvarena 2000. godine i iznosila je 39 hiljada tona,
dok je najveća isporuka ostvarena 2005. godine i iznosila je 65 hiljada
tona. U odnosu na 2000. godinu isporuka u 2005. godini je povećana za
38,86%.
Otkup predstavlja prvu kariku u fazi prometa. Karakteristična je
samo za poljoprivredne proizvode, jer postoji veliki broj relativno malih
robnih proizvođača, te je potrebno sve te količine prikupiti i usmeriti
prema odgovarajućim kanalima prometa. Otkup je prisutan u primarnoj
48 Anton Puškarić
fazi prometa. Otkupljeni proizvodi raazlikuju se po količini i kvalitetu

(različite sorte). Otkup i sabiranje proizvoda velikog broja različitih
proizvođača, njihova koncentracija, u cilju snabdevanja tržišta predstavlja
jednu od najznačajnijih funkcija trgovine u prometnom procesu. Funkciju
otkupa vrše sledeći privredni subjekti: zemljoradničke zadruge,
specijalizovane organizacije za otkup, trgovinska preduzeća, prerađivačka
industrija, specijalizovane organizacije za izvoz i sl. (Vlahović, 2004.).
Otkup krompira predstavlja manji deo ukupno isporučenog
krompira u Republici Srbiji i iznosi 18 hiljada tona što čini 36,5% ukupne
isporuke. Isporuka preko organizovanog prometa beleži pozitivan trend,
odnosno raste po stopi od 1,64% godišnje (grafikon 9. u prilogu rada), uz
variranje od 33,80% u odnosu na prosek. U centralnoj Srbiji isporuka
preko ovog kanala prodaje iznosi 7 hiljada tona što iznosi 41.64% od
ukupne količine krompira koja je otkupljena. U ovom području otkup
krompira beleži trend opadanja po stopi od 6,64% godišnje i izraženu
nestabilnost koja se ogleda u visokom koeficijentu varijacije koji iznosi
60,34%.
Tabela 20. Otkup krompira u Republici Srbiji (1996-2005), 000 tona

CV
(%)
(000 t) min max 100% (%)
Srbija 18 11 33 33,80 100,00 1,64
Centralna
7 2 14 60,34 41,6 -6,64
Srbija
Vojvodina 11 6 19 42,08 58,4 9,63
Otkup krompira u Vojvodini iznosi 11 hiljada tona, što čini 58,4%

od ukupnog otkupa. U Vojvodini isporuka preko ovog kanala prodaje
beleži trend rasta po značajnoj stopi od 9,63% godišnje (grafikon 10. u
prilogu rada), uz variranje od 42,08% u odnosu na prosek.
Pod pojmom tržnica na malo, podrazumeva se prodaja tržišnih
viškova individualnih poljoprivrednih proizvođača van njihovih mesta
stanovanja ili masta ostvarivanja proizvodnje. Roba se prodaje na
određenom mestu, u određeno vreme i po cenama koje se formiraju u
zavisnosti od odnosa ponude i tražnje, sezonosti proizvodnje i kvaliteta
proizvoda. Datira od naturalne razmene kada se odvijala na raskrsnicama
karavanskih puteva, na graničnim prelazima plemena i država
(Dimitrijević, 1977.).
Anton Puškarić 49
Da bi tržnica na malo postojala i funkcionisala, prema Vlahoviću

(2003) potrebni su sledeći uslovi:
• Postojanje dualnog karaktera poljoprivredne proizvodnje - postoji
proizvodnja koja je locirana na privatnom sektoru i proizvodnja u
poljoprivrednim preduzećima,
• Relativno učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom
stanovništvu - u Republici Srbiji učešće poljoprivrednog
stanovništva iznosi 17% (Statistički godišnjak Srbije i Crne Gore,
2003.). U visoko razvijenim zemljama se od nekoliko do desetak
posto,
• Slabo i neadekvatno organizovana prometna funkcija, tj. prometna
mreža
• Postojanje razlika u cenama - koje se postižu na tržnicama, po
pravilu, veće su od iste u organizovanom otkupu,
• Proizvođač raspolaže viškom radnog vremena - koje transformiše
u fazu prerade, odnosno dorade i fazu prometa.
Prosečan promet krompira preko tržnice na malo iznosi 31.748 t,

što predstavlja 63,5% od ukupno isporučenog krompira u Republici
Srbiji. Promet krompira preko pijace beleži negativan trend, odnosno
opada po stopi od 0,94% godišnje (grafikon 11. u prilogu rada), uz
variranje od 8,94% u odnosu na prosek.
Tabela 21. Promet krompira preko tržnice na malo u Republici Srbiji

(1996-2005), 000 tona
CV
(%)
(000 t) min max 100% (%)
Srbija 32 28 38 8,94 100,00 -0,94
Centralna
26 23 30 8,38 80,50 -0,69
Srbija
Vojvodina 6 3 8 13,80 19,50 -1,98
U ukupnom prometu krompira, preko ovog kanala prodaje,

centralna Srbija učestvuje sa 80,5%, što iznosi 26 hiljada tona. Vojvodina
beleži isporuku od 6 hiljada tona, odnosno 19,5% od ukupnog prometa
preko tržnice na malo. Za oba područja je karakterističan negativan trend,
odnosno promet preko pijace opada po stopi od 0,69%, odnosno 1,98%
godišnje. U centralnoj Srbiji dominantan je promet preko tržnice na malo,
50 Anton Puškarić
dok u Vojvodini organizovani otkup predstavlja dominantan kanal

prodaje.
3.2.5. Robnost proizvodnje krompira
Robnost proizvodnje predstavlja procentualno učešće proizvoda

koji dospevaju na tržište putem organizovanih prometnih kanala ili putem
tržnice na malo, u odnosu na ukupnu proizvodnju. Predstavlja onaj deo
poljoprivrednih proizvoda koji su predmet razmene. Drugi deo proizvoda
troši se neposredno u domaćinstvu i to je deo koji obuhvata tzv. naturalna
potrošnja. Koeficijent robnosti može se kretati od 0 do 1, odnosno od 0 do
100%. Ako je koeficijent jednak nuli u posmatranoj grani dominantna je
naturalna potrošnja, a ako je jednak koeficijentu jedan grana ima robni
karakter, odnosno ukoliko je veći od nule i manji od jedan tada grana ima
mešoviti karakter privređivanja.
Grafikon 11. Kretanje robnosti krompira preko otkupa Republici Srbiji
(1996-2005), procenat
4
(% )
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Robnost krompira preko otkupa u Republici Srbiji, u

posmatranom periodu (1996-2005), iznosi 2,14% (tabela 22) i ima
tendenciju rasta po stopi od 1,79% godišnje (grafikon 11). Variranje
robnosti u odnosu na prosek iznosi 25,1%. Proizvodnja u centralnoj Srbiji
beleži robnost od 1,27% i karakteriše je negativan trend, odnosno
smanjuje se po stopi od 8,65% godišnje (grafikon 12. u prilogu rada).
Variranje od 59,26% u odnosu na prosek, ukazuje na nestabilnost robnosti
proizvodnje krompira u ovom regionu.
Anton Puškarić 51
Na osnovu podataka iz tabele može se uočiti da je robnost

krompira preko otkupa viša u Vojvodini, dok je u centralnoj Srbiji
izraženija robnost preko tržnice na malo. Razlog za tu činjenicu je
razvijen organizovani otkup u Vojvodini, što nije slučaj sa otkupom u
centralnoj Srbiji, gde najveći deo proizvodnje realizuje preko pijace.
Tabela 22. Robnost krompira preko otkupa u Republici Srbiji

(1996-2005), procenat
CV
(%)
(%) min max 100% (%)
Srbija 2,14 1,58 3,41 25,10 100,00 1,79
Centralna
1,27 0,30 2,34 59,41 59,26 -8,65
Srbija
Vojvodina 4,19 2,33 5,71 35,28 196,29 9,02
Obračun na bazi podataka odeljenja za statistiku unutrašnje trgovine, RZS
Beograd i biltena "Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo"
Robnost krompira preko otkupa u Vojvodini iznosi 4,19%.

Karakteriše je značajan trend povećanja robnosti proizvodnje po stopi od
9,02% godišnje (grafikon 13. u prilogu rada). Na osnovu podataka može
se zaključiti da je u Vojvodini organizovani promet daleko značajniji
prometni kanal u odnosu na tržnicu. Robnost krompira preko tržnice na
malo, na nivou Republike Srbije, iznosi 3,72% i beleži negativan trend,
odnosno smanjuje se po stopi od 2,54% godišnje (grafikon 14. u prilogu
rada). Takođe, centralna Srbija i Vojvodina beleže trend smanjenja
robnosti preko tržnice na malo po stopi od 2,83%, odnosno 2,29%
godišnje.
Preduslovi za uspešnu proizvodnju i plasman krompira su sledeći
(Bernardoni i sar., 2004):
• Rana proizvodnja - donosi veću zaradu.
• Visoki prinosi i dobar kvalitet - donose sigurnu zaradu.
• Kvalitetna ambalaža i način pakovanja - doprinose uspešnosti na
tržištu.
• Planiranje prodaje pre početka proizvodnje.
• Prepoznatljivost i stabilnost u kvalitetu.
• Udruživanje sa drugim proizvođačima u nabavci linije za
proizvodnju i niže nivoe prerade (linija za ljuštenje, vakuum
pakovanje, blanširanje itd.)
52 Anton Puškarić
Tabela 23. Robnost krompira preko tržnice na malo u Republici Srbiji

(1996-2005), procenat
CV
(%)
(%) min max 100% (%)
Srbija 3,72 4,54 3,07 14,22 100,00 -2,54
Centralna
4,26 5,38 3,47 14,51 114,56 -2,83
Srbija
Vojvodina 2,44 3,65 1,82 21,16 65,58 -2,29
Beograd i biltena "Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo"
U posmatranom periodu, najveću robnost proizvodnje, preko
tržnice na malo, ima centralna Srbija i ona iznosi 4,26% (tabela 23) što je
za 42,7% više od robnosti koja je ostvarena na teritoriji Vojvodine.
Analizirajući robnost proizvodnje krompira preko pijace, može se uočiti
da je u centralnoj Srbiji tržnica na malo dominantna kao prometni kanal, u
odnosu na organizovani promet. Prema Stefanoviću (1997) krompir spada
u grupu kabastih poljoprivrednih proizvoda i njegovu robnost je moguće
povećati razvojem prerade. Zbog nerazvijenosti prerade krompir se još
uvek pretežno troši kao naturalni proizvod u domaćinstvima koja su
proizvođači i domaćinstvima koja imaju mogućnost da se snabdevaju
krompirom u neposrednoj blizini reona proizvodnje.
Razlozi niske robnosti su sledeći: 1) visoka naturalna potrošnja
krompira, 2) slabo razvijena prerađivačka industrija i 3) slabo razvijena
otkupna mreža.
Grafikon 12. Kretanje ukupne robnosti krompira - sa tržnicom na malo u

Republici Srbiji (1996-2005), procenat
8
(% )
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Anton Puškarić 53
Prosečna robnost proizvodnje krompira, uključujući i plasman

putem tržnice na malo u Republici Srbiji iznosi 5,85% (tabela 24). U
posmatranom periodu, (1996-2005) robnost proizvodnje se kretala od
4,88%, koja je ostvarena 2001. godine, do 6,71%, koja je ostvarena 1996.
godine. Robnost proizvodnje krompira prema ovom parametru karakteriše
negativan trend, odnosno smanjuje se po stopi od 1,33% godišnje
(grafikon 12), što ukazuje na smanjenje količina krompira koje se prodaju
putem organizovanog otkupa i tržnice na malo, odnosno pijace. Variranje
u odnosu na prosek iznosi 11,24 %.
Tabela 24. Ukupna robnost krompira - sa tržnicom na malo u Republici

Srbiji (1996-2005), procenat
CV
(%)
(%) min max 100% (%)
Srbija 5,85 4,88 6,71 11,24 100 -1,33
Centralna
5,52 3,78 7,39 19,55 94,38 -3,82
Srbija
Vojvodina 6,63 4,80 9,35 22,24 113,29 4,50
Beograd i biltena "Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo
U centralnoj Srbiji robnost iznosi 5,52 % i beleži trend smanjenja

po stopi od 3,82% (grafikon 15. u prilogu rada). Vojvodina beleži
najveću robnost proizvodnje i ona iznosi 6,63%. Karakteriše je trend
povećanja od 4,5% na godišnjem nivou (grafikon 16. u prilogu rada).
Međutim, na osnovu variranja koje iznosi 22,24% u odnosu na prosek,
može se uočiti da je robnost proizvodnje u Vojvodini relativno nestabilna.
3.2.6. Potrošnja krompira
Potrošnja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zauzima

osnovno mesto u okviru lične potrošnje svakog pojedinca kojom čovek
osigurava podmirenje potreba za energijom, kao i gradivnim i zaštitnim
elementima. Za proizvođače agroindustrijskih proizvoda, potrošnja
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je od velikog značaja jer utiče na
obim, strukturu i kvalitet proizvodnje poljoprivredno prehrambenih
proizvoda. Potrošnja hrane predstavlja izvor prihoda za veliki deo
stanovništva u Republici Srbiji. Ishrana je jedna od osnovnih potreba
ljudi, a potrošnja poljoprivredno prehrambenih proizvoda je biološki i
54 Anton Puškarić
društveni proces od fundamentalnog značaja za nacionalnu zajednicu

(Štrbac, Maja 2004.).
Potrošnja svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zavisi i
uslovljena je dejstvom čitavog niza činilaca. Globalno posmatrano, ovi
činioci se mogu podeliti u dve relativno homogene grupe (Vlahović,
1999.):
1. Ekonomski činioci
2. Vanekonomski činioci.
1. U ekonomske činioce spadaju:
a) visina dohotka potrošača
b) visina tržišnih cena
c) produktivnost rada.
2. U vanekonomske činioce spadaju:
a) broj stanovnika
b) prehrambena industrija
c) navike, običaji i tradicija potrošača
d) konfesionalna (verska) pripadnost
e) izbor (preferencija) potrošača
f) razvijenost tržišta
g) ekonomska propaganda
h) klimatski i geografski faktori
i) ukus, sredina, stepen kulture i obrazovanosti potrošača.
Prosečna potrošnja krompira u Republici Srbiji, za posmatrani

period (1996-2005), iznosi 286 tona (tabela 25) i beleži negativan trend,
odnosno smanjuje se po stopi od 2,47% godišnje (grafikon 13).
Grafikon 13. Kretanje potrošnje krompira u Republici Srbiji (1996-2005),
kg po stanovniku
60
(kg/st)
45
30
15
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Anton Puškarić 55
Sa stanovišta potrošnje krompira po stanovniku, značajno je

pomenuti da je ista na niskom nivou i iznosi 38 kg per capita, što je za 69
kilograma, odnosno za 65 % manje od prosečne potrošnje u Evropi.
Prema ovom parametru, nalazi se na 34. mestu u Evropi, ispred Italije
koja ostvaruje 37 kilograma, a iza Švajcarske u kojoj potrošnja iznosi 49
kilograma per capita.
Potrošnja krompira u centralnoj Srbiji je još niža i iznosi 32 kg.
Potrošnja krompira u ovom regionu, takođe, beleži negativan trend,
odnosno smanjuje se po stopi od 0,65% godišnje (grafikon 17. u prilogu
rada), dok variranje u odnosu na prosek iznosi 5%.
Tabela 25. Potrošnja krompira u Republici Srbiji (1996-2005), 000 tona

Prosečna Interval Strukt. Stopa Per
CV
vrednost varijacije Srbija= promene capita
(%)
(000 t) min max 100% (%) (kg)
Srbija 286 242 335 9,35 100 -2,47 38
Centralna
182 166 198 5,03 63,46 -0,65 32
Srbija
Vojvodina 98 84 106 7,67 34,29 -2,19 50
Obračun na bazi podataka ankete o potrošnji domaćinstva, RZS Beograd
U Vojvodini je nešto drugačije situacija i prosečna potrošnja

iznosi 50 kg, što je za 12 kg, odnosno za oko 25%, više od republičkog
proseka. Potrošnja krompira u Vojvodini beleži trend opadanja po stopi
od 2,19% godišnje (grafikon 18. u prilogu rada), uz variranje od 7,67% u
odnosu na prosek.
Prema Vlahoviću (1999) razlike u regionalnoj potrošnji uslovljene
su delovanjem niza činilaca:
• Visinom dohotka stanovništva u različitim regionima
• Nivoom proizvodnje, odnosno ponude na tržištu
• Navikama u potrošnji
• Klimatskim i geografskim činiocima
• Verskim (konfesionalnim) činiocima
Krompir spada u grupu poljoprivredno prehrambenih proizvoda
kod kojih se ispoljava visok stepen uticaja stečenih navika potrošača na
razvoj njegove tražnje, posebno na seoskim područjima i područjima u
kojima je razvijena proizvodnja ove kulture. Prema Stefanoviću (1997)
značajan faktor razvoja potrošnje krompira predstavlja i razvoj njegove
prerade. U zavisnosti od razvoja prerađivačke industrije i odvijanja
procesa diverzifikacije prerađevina na bazi krompira, stvaraju se
mogućnosti i za povećanje njegove potrošnje. Ovaj faktor značajno utiče
56 Anton Puškarić
na stabilno kretanje obima potrošnje krompira tokom godine, što znači da

sezonski karakter proizvodnje ima sve manji uticaj na potrošnju. U
Republici Srbiji sve kategorije domaćinstava, odnosno poljoprivredna,
mešovita i nepoljoprivredna domaćinstva, često koriste krompir, kao
jeftini izvor ugljenih hidrata.
Niskа pоtrоšnjа dоstа iznеnаđuје, pоštо sе rаdi о prоizvоdu sа
rеlаtivnо niskоm cеnоm. U strukturi pоtrоšnjе pоvrćа, u nаšој zеmlji,
učеstvuје sа јеdnоm trеćinоm, i imа nајvеćе učеšćе. Pоstеpеnо rаstе
pоtrоšnjа оplеmеnjеnih prоizvоdа оd krоmpirа, аli је јоš uvеk rеlаtivnо
skrоmnа i nеzаdоvоljаvајućа (Vlahović, 2003.).
3.2.7. Izvoz krompira
Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlja osnovu

razvoja poljoprivrede. Robna razmena sa inostranstvom ostvaruje se u
okvirima ukupne razvijenosti privrede, koja je determinisana privrednim
sistemom i ukupnim društveno ekonomskim odnosima. Pre svega, izvoz
je uslovljen obimom i dinamikom domaće poljoprivredne proizvodnje,
visinom potrošnje, nivoom podsticaja od strane države, kao i carinom i
drugim netarifnim ograničenjima zemalja uvoznica (Vlahović,2003.).
Republika Srbija ima povoljne agroekološke uslove za
proizvodnju krompira tako da je neophodno utvrditi mere kojima bi se
podsticao razvoj proizvodnje ove kulture na visoko-produktivnim
osnovama, a sve u funkciji povećanja izvoza. Sa razvojem svetskog
tržišta krompira stvaraju se sve povoljniji uslovi za uključivanje Srbije u
tokove prometa krompira i njegovih prerađevina. Izvoz krompira ima
realne osnove za povećanje. Međutim, izvoz ne treba zasnivati na izvozu
svežeg, odnosno rashlađenog krompira, već na različitim prera-đevinama
koje se proizvode na bazi ove kulture. Zemlje koje imaju razvijenije
tržište i veću kupovnu moć stanovništva karakteriše potreba za visoko
oplemenjenim prerađevinama, koje su često u kombinaciji sa mesnim
proizvodima ili drugim vrstama povrća.
Prosečan izvoz krompira iz Republike Srbije, za posmatrani
period (1996-2005), iznosi 18.141 t. Izvoz krompira ima pozitivan trend,
odnosno povećava se po stopi od 23,82% godišnje (grafikon 14).
Anton Puškarić 57
Grafikon 14. Kretanje izvoza krompira iz Republike Srbije (1996-2005),

000 tona
60
(000 t)
50
40
30
20
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Visok koeficijent varijacije, koji iznosi 114,7% (tabela 26),

ukazuje na nestabilnost izvoza. Na osnovu grafikona može se uočiti da
izvoz u prvoj polovini posmatranog perioda opada, ali i da je relativno
stabilan. U drugoj polovini posmatranog perioda, odnosno 2002. godine,
izvoz krompira naglo raste, da bi došlo do naglog pada izvoza 2003. i
2004. godine. Sledeće, odnosno 2005. godine, izvoz raste i skoro dostiže
količinu krompira koja izvezena 2002. godine.
Tabela 26. Izvoz krompira iz Republike Srbije (1996-2005), tona

CV
Zemlja vrednost varijacije izvoza promene
(%)
(t) min max (%) (%)
Rumunija 9.318 0 41609 * 51.4 *
Bugarska 4.247 0 31422 * 23.4 *
R. Makedonija 2.444 71 7290 103.2 13.5 -23.20
Bosna i Herceg. 1.395 0 4176 * 7.7 *
Slovačka 242 0 1661 * 1.3 *
Mađarska 103 0 819 * 0.8 *
Belgija 87 0 967 * 0.6 *
Hrvatska 139 0 807 * 0.5 *
Slovenija 45 0 181 * 0.2 *
Rusija 30 0 259 * 0.2 *
Ukupno 18.141 471 55809 114.7 100 23.82
Obračun na bazi podataka odeljenja za statistiku spoljne trgovine, RZS Beograd
*zbog prekida kontinuiteta u vremenskoj seriji nije bilo moguće izračunati
koeficijent varijacije i stopu promene
58 Anton Puškarić
Posmatrano po godinama, najmanji izvoz je ostvaren 2000. godine

i iznosio je 470 tona, kada je krompir izvezen samo u Makedoniju i
Bosnu i Hercegovinu. Najveći izvoz ostvaren je 2002. godine kada je
iznosio 56 hiljada tona krompira.
Najveće količine krompira se realizuju u Rumuniji koja godišnje
prosečno uveze 9.318 tona, što čini 51,36 % ukupnog izvoza krompira iz
Republike Srbije. Značajni uvoznici krompira su i Bugarska koja uveze
4.247 tona krompira, odnosno 23,41% ukupnog izvoza, zatim Republika
Makedonija koja uveze 2.444 tone, odnosno 13,47% ukupnog izvoza i
Bosna i Hercegovina koja uveze 1.395 tona, što čini 7,7% ukupnog
izvoza (grafikon 10). Rumunija, Bugarska, Republika Makedonija i
Bosna i Hercegovina apsorbuju oko 96% ukupnog izvoza krompira. U
ostale zemlje, među kojima su Moldavija, Poljska, Francuska, Grčka i dr.,
realizuje se 4,1% izvoza krompira iz Republike Srbije.
Kao što je u prethodnom izlaganju rečeno, korišćenje
neaprobiranog, virusima zaraženog semena, čiji je potencijal za 30-50%
ispod genetskog potencijala zdravog semenskog krompira, jedan je od
najznačajnijih razloga niskih prinosa u našoj zemlji. Masovno korišćenje
nedeklarisanog, virusima zaraženog semena prouzrokovalo je da 2000.
godine bude uveden embargo na izvoz krompira iz Republike Srbije u
zemlje evropske unije, što je imalo direktan uticaj na manji izvoz
krompira u periodu 2000-2005. godina.
Grafikon 15. Struktura izvoza krompira po destinacijama (1996-2005),

procenat
Makedonija,
BiH, 7.7% Ostale, 4.1%
13.5%
Bugarska,
23.4% Rumunija,
51.4%
Prosečna vrednost koja se ostvaruje izvozom krompira iz

Republike Srbije iznosi 1.441.000 $. Vrednosno posmatrano najviše
krompira se realizuje u Rumuniji, u iznosu od 400.000 $, odnosno
Anton Puškarić 59
27,77% ukupne vrednosti izvoza ove kulture. Zatim, velika količina

krompira se realizuje u Bugarskoj i Makedoniji, u vrednosti 375.000,
odnosno 322.000 $. Količina krompira koja se realizuje u pomenute tri
zemlje predstavlja preko 75% vrednosti izvoza ove kulture iz Republike
Srbije (tabela 27).
Tabela 27. Izvoz krompira iz Republike Srbije (1996-2005), 000 $ dolara

varijacije CV promen
Okrug vrednost izvoza
(%) e
(000 $) min max (%)
(%)
Rumunija 400.2 0 1939 * 27.77 *
Bugarska 375.0 0 1088 * 26.02 *
R. Makedonija 322.0 6 960 105.5 22.35 -28.69
Bosna i
0 1394 * *
Hercegovina 218.8 15.18
Slovačka 37.6 0 366 * 2.61 *
Mađarska 33.8 0 131 * 2.35 *
Belgija 21.4 0 121 * 1.49 *
Hrvatska 10.4 0 82 * 0.72 *
Slovenija 10.2 0 100 * 0.71 *
Rusija 7.6 0 71 * 0.53 *
Ukupno 1441 113 2970 75,71 100 4,12
Kada se u komparaciju stave izvoz i uvoz krompira iz, odnosno u

Republiku Srbiju, može se uočiti da je spoljnotrgovinski bilans pozitivan.
U posmatranom periodu (1996-2005) u odnosu na uvoz, izvoz je bio veći
za prosečno 7.845 tona (tabela 28).
Tabela 28. Bilans spoljnotrgovinske razmene krompira (1996-2005), tona

Prosečna Interval varijacije CV Stopa
vrednost (%) promene
min max
(t) (%)
IZVOZ 18.141 471 55.809 114,69 23,82
UVOZ 10.296 2.301 23.358 65,14 -2,97
BILANS 7.845 * * * *
60 Anton Puškarić
Bilans spoljnotrgovinske razmene krompira Republike Srbije, u

posmatranom periodu, jeste pozitivan, ali ne svake godine. Najizraženiji
negativan bilans spoljnotrgovinske razmene ostvaren je 2001. godine
kada je za 15,7 hiljada tona uvoz krompira bio veći od izvoza. Negativan
bilans bio je izražen 1997. godine, kada je iznosio 13 hiljada tona. Pored
pomenutih godina bilans spoljnotrgovinske razmene je bio negativan
1998. godine, kada je iznosio 4,4 hiljada tona, zatim, 2000. godine kada je
iznosio 6,4 hiljade tona i 2004. godine kada je iznosio 6 hiljada tona.
Najizraženiji pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene zabeležen je
2002. godine kada je iznosio 49 hiljada tona, odnosno 2005. godine kada
je iznosio 47 hiljada tona.
Histogram 1. Bilans spoljnotrgovinske razmene krompira

(1996-2005), 000 tona
(000 t)
60
40
20 Uvoz
Izvoz
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Postoje različiti problemi koji opterećuju izvoz krompira, a to su,

pre svega, (modifikovano prema Vlahoviću, 2003.):
• Relativno niska produktivnost rada - izvoz je cenovno
nekonkurentan na međunarodnom tržištu,
• Nedostatak obrtnih sredstava - za povećanje primarne
proizvodnje, pripremu izvoza i izvoz,
• Primarna poljoprivreda se nalazi u veoma lošem materijalnom
položaju - trenutno ne postoji mogućnost da se ozbiljnije poveća
proizvodnja i stvore kvalitetne količine proizvoda za izvoz,
• Nedostatak dugoročne, konzistentne i jasno definisane izvozne
politike - odnosno nedostatak dugoročne strategije u odnosu na
sadašnje i potencijalne konkurente,
Anton Puškarić 61
• Nizak nivo podsticaja izvoza poljoprivredno-prehrambenih

proizvoda,
• Dispariteti cena - na štetu poljoprivrednih proizvoda deluju
destimulativno na povećanje proizvodnje, što ima uticaja na izvoz,
• Veliki broj neefikasnih izvoznika - kao i relativno loša strategija i
organizacija nastupa na međunarodnom tržištu,
• Odsustvo kvalitetne protekcionističke politike,
Prisutne oscilacije u kvalitetu proizvoda i sl.Politika cena
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlja veoma važnu
komponentu celokupne agrarne politike u svakoj, pa i u našoj zemlji.
Cena predstavlja osnovni faktor koji određuje uslove privređivanja kao i
poziciju privrednih subjekata u društvenoj raspodeli
Na formiranje cena utiču mnogi faktori kao što su: visina
troškova, odnos ponude i tražnje, mere privrednog sistema, carinska,
poreska i fiskalna politika zamalja u koje se izvozi konkretan proizvod.
Inostrani uvoznici često kreiraju cene. U većini slučajeva cene koje oni
formiraju su znatno više od prodajnih cena naših izvoznika. Izvoznici
moraju da vode aktivnu politiku cena i imaju značajan uticaj na njihovo
formiranje na pojedinim tržišima.
Prosečna izvozna cena krompira, u posmatranom periodu (1996-
2005), iznosila je 146 $ po toni (tabela 29). Najveća cena postignuta je
izvozom krompira u Hrvatsku i ona iznosi 319 $ po toni, što predstavlja
preko dva puta veću cenu od prosečne izvozne cene iz Republike Srbije.
Zadovoljavajuće izvozne cene postignute su izvozom u Bosnu i
Hercegovinu, sa prosečnom cenom od 286 $ po toni, zatim Belgiju, sa
cenom od 250 $ po toni i Švajcarsku, sa cenom od 200 $ po toni.
Međutim, sa stanovišta prosečne izvozne cene krompira iz Republike
Srbije, može se uočiti da ona nije na zadovoljavajućem nivou. Prosečna
evropska izvozna cena, u posmatranom periodu, iznosila je 225 $ po toni,
što predstavlja za oko 35% veću cenu od prosečne izvozne cene iz
Republike Srbije.
Tabela 29. Izvozne cene krompira iz Republike Srbije (1996-2005),
$ dolara po toni
Prosečna izvozna Index
Zemlja
cena ($/tona) prosek=100
Hrvatska 319 218,28
Bosna i Hercegovina 286 195,84
Belgija 250 170,93
Švajcarska 200 136,88
Francuska 184 126,13
Grčka 175 119,49
62 Anton Puškarić
Slovenija 166 113,94

Moldavija 152 103,96
Republika Makedonija 127 86,93
Ruska federacija 111 75,82
Češka Republika 104 71,07
Albanija 104 71,00
Bugarska 94 64,16
Poljska 91 62,22
Litvanija 91 62,22
Rumunija 84 57,32
Prosečno 146 100,00
napomena: zbog prekida kontinuiteta u vremenskoj seriji nije bilo moguće
izračunati koeficijent varijacije i stopu promene
Tržišta koja mogu biti potencijalna za izvoz krompira se mogu

svrstati u sledeće grupe (Grupa autora, 2001.):
• Zemlje bivše SFRJ - Makedonija, Crna Gora, Bosna i
Hercegovina, Hrvatska i Slovenija,
• Istočno-evropske zemlje - Rumunija, Bugarska, Mađarska, Češka
i Slovačka,
• Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza - Rusija, Ukrajina, Belorusija,
• Evropska Unija - Grčka, Austrija, Italija, Nemačka
• Zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka - Saudijska Arabija, Irak, Iran,
Jordan.
Da bi došlo do povećanja izvoza krompira potrebno je učiniti

sledeće (modifikovano prema Vlahoviću, 2003.):
• Dinamizirati rast proizvodnje - potrebno je odgovarajućim
ekonomskim merama stimulisati oživljavanje proizvodnje
krompira, što se javlja kao neophodan preduslov izvoza. Ukoliko
se poveća proizvodnja, povećaće se i izvoz, što će neminovno
uticati na smanjenje uvoza,
• Redefinisati agrarnu politiku - važno je da agrarna politika bude
izvozno orijentisana. To podrazumeva odgovarajuću politiku cena,
zemljišnu politiku, poreski sistem i uvozno-izvoznu zaštitu,
• Stabilizovati primarnu proizvodnju - nestabilnost u proizvodnji se
prenosi i na područje spoljnotrgovinske razmene. Neophodno je
stvoriti stabilne izvozne viškove koji će po pitanju količine i
kvaliteta zadovoljiti potrebe inostranih kupaca,
• Promeniti strukturu proizvodnje - težiti da se što veći deo izvoza
krompira realizuje proizvodima iz viših faza prerade (smrznut,
Anton Puškarić 63
pasterizovan, dehidriran, sterilizovan), pošto se time postiže veća

profitabilnost izvoza,
• Održavati i poboljšavati kvalitet krompira za izvoz - ovo je važno
jer na međunarodnom tržištu vladaju izuzetno oštri kriterijumi u
pogledu kvaliteta proizvoda,
• Izvršiti segmentaciju inostranog tržišta - potrebno je odrediti one
segmente koji su od posebnog značaja za izvoz krompira, a
pogotovo prerađevina od krompira. Nužno je proizvode prilagoditi
odabranom tržišnom segmentu (u pogledu kvaliteta proizvoda,
načina pakovanja i sl),
• Formirati prepoznatljivu "marku proizvoda" - "Made in", odnosno
"Product of" koja će garantovati visok kvalitet proizvoda, po čemu
će biti poznata kod inostranih potrošača,
• Stimulisati izvoz - pošto je izvoz u velikoj meri određen
privredno-sistemskim rešenjima i merama ekonomske politike,
potrebna je pomoć države kojom bi se olakšao prelaz stvorenih
barijera u međunarodnom prometu,
• Izvoziti organski proizveden krompir - svetski trend organske
proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sa ciljem
dobijanja zdravstveno bezbedne hrane, potrebno je iskoristiti u
svrhu povećanja izvoza ove biljne vrste.
• Usaglasiti standarde i propise sa standardima i propisima zemalja
uvoznica - ovo podrazumeva uvođenje standarda kvaliteta JUS-
ISO i HACCP,
• Marketinški pristupiti izvozu - ovakav pristup izvozu
podrazumeva istraživanje inostranog tržišta i proizvodnja takvih
proizvoda koje će zadovoljiti potrebe inostranih potrošača ( u
pogledu kvaliteta, asortimana, veličine pakovanja, dizajna
ambalaže i sl.), odnosno podrazumeva vođenje takve politike koja
će rezultirati optimalnim kombinovanjem svih elemenata
marketing miksa, proizvod, cena, promocija, distribucija, kako bi
se zadovoljilo inostrano tržište i ostvario odgovarajući profit.
3.2.8. Prerada krompira
Prerada krompira u životne namirnice je stara koliko i njegova

proizvodnja i korišćenje. Prema Jakovljeviću (1995), krompir sušen na
suncu, još 1571-1576. godine, bio je poznat španskim trgovcima kao
značajni prehrambeni artikal iz predela Anda, pod nazivom "Chunyo".
Međutim, prava industrijska proizvodnja je počela tek između dva svetska
rata i to najpre kao proizvodnja skroba, a zatim i proizvodnja alkohola.
64 Anton Puškarić
Računa se da je industrijska prerada krompira u oplemenjene proizvode

počela 1945. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Takvu preradu
je karakterisalo zamrzavanje proizvoda od krompira, odnosno pomfrita.
Glišić (1983) ističe da je sve veća upotreba proizvoda koji zahte-
vaju malo vremena za pripremanje jela i olakšavaju rad u domaćinstvu.
Poslednjih godina krompir dobija veći značaj zbog dobrih osobina i mo-
gućnosti raznovrsne ishrane. Industrijski krompir prerađuje se u niz
prehrambenih proizvoda za ljudsku upotrebu – pomfrit, čips, pire,
kroketi, salate od krompira, pogačice, brašno za knedle i dr.
U našoj zemlji prerada krompira je počela sedamdesetih godina sa
izgradnjom industrijskih kapaciteta za proizvodnju hrane od krompira.
Najpre je 1970. godine, kao prvi preradni kapacitet krompira, počela sa
radom fabrika čipsa u Čačku sa kapacitetom 500 kg/čas gotovog
proizvoda. Kasnije je ista rekonstruisana sa ugradnjom još jedne linije
istog kapaciteta tako da je ukupni kapacitet iznosio 1000 kg/finalnog
proizvoda čipsa. Posle tri do četiri godine izgrađena je i fabrika za
proizvodnju pirea, kapaciteta 1000 kg/čas, takođe u Čačku. Zatim,
montirana je i linija za proizvodnju snek proizvoda sa delimičnom
sirovinom pahuljica, koje su kvalitetnije od krompirovog brašna.
Proizvodnja pomfrita se najsporije razvijala. Prva linija je proradila 1973.
godine u Inđiji i bila je kapaciteta 300 kg/čas. Zatim, 1975. godine
poljoprivredno dobro "Maglić" iz Bačkog Maglića, izgradilo je fabriku za
preradu krompira sa dve linije i to za proizvodnju pomfrita i čipsa, koje su
bile kapaciteta po 500 kg/čas gotovog proizvoda (Jakovljević, 1992).
U Republici Srbiji postoji više kapaciteta za preradu krompira
(tabela ). Jedan od najznačanijih je "PIK Čačak" iz Čačka, član grupe
"Slap", najstariji kapacitet za preradu krompira, u čijim se pogonima
proizvodi instant pire i čips, a prerađivački kapaciteti iznose 7.000 tona
godišnje. Zatim, "Marbo product" iz Beograda, sa pogonon u Bačkom
Magliću, koji je nosilac HACCP sertifikata i ISO 14000 standarda. Član
je evropske i američke asocijacije snack proizvodjača: European Snack
Association (ESA) i Snack Food Association (SFA). Pored proizvoda
„Chipsy“, proizvodni program, koji kao osnovu koristi krompir,
dopunjuje i proizvod “Minut krompir pire”. Preostali proizvođači imaju
manje kapacitete od navedenih, međutim nisu ništa manje značajni, jer
čine deo prerađivačke industrije krompira Republike Srbije, kao zemlje
kod koje je ova grana privrede u povoju.
Sa stanovišta proizvodnje širokog asortimana prerađevina od
krompira, značajno je pomenuti fabriku "11 er" iz Austrije. Proizvodnja
ovog kapaciteta se zasniva na velikom broju prerađevina od kojih su
najznačajnije sledeće:
• pomfrit, različitih oblika i dimenzija
Anton Puškarić 65
• kroketi (78%, 84% i 88% krompira)

• kroketi sa filom od ribizle (69% krompir, 14% fil od ribizle)
• kroketi sa bademom (62% krompir, 5% badem)
• kroketi u obliku kruške (69% krompia)
• taman krompir sa ruzmarinom (77% krompir, 0,13% ruzmarin)
• prženice ( 89% i 98% krompira)
• prženice sa slaninom (73% krompira, 11% slanine)
• prženice sa prazilukom i šunkom (70% krompir, 9% praziluk, 7%
šunka)
• prženice sa sirom i biljem, prženice sa brokolijem i šunkom,
• palačinke od krompira i sl.
Navedeni proizvodi su samo deo proizvodnog asortimana ove
fabrike, čija širina ukazuje na velike mogućnosti prerade ove kulture.
Asortiman prerade krompira u našoj zemlji se svodi na svega nekoliko
proizvoda kao što su čips, pomfrit, instant pire, dehidrirani krompir i sl.,
dok se u svetu krompir prerađuje u preko 150 različitih finalnih
prerađevina koje se koriste u ljudskoj ishrani.
Za veće učešće u preradi potrebna je savremena i visoko
produktivna prerađivačka industrija. Da bi se industrija za preradu dalje
uspešno razvijala potrebno je sledeće (modifikovano prema Nikolić-
Aleksić, Gordani, 1987.):
• Obezbediti dovoljnu količinu povrća koje će, prema industrijskim
parametrima, biti odgovarajućeg kvaliteta,
• Proširiti asortiman, postići i održavati postignuti kvalitet gotovih
proizvoda,
• Tražiti i iznalaziti nova, ekonomičnija i kvalitetnija rešenja u
domenu tehnologije koja će omogućiti veću proizvodnju.
Bez obzira na savremene tehnologije prerade krompira u svetu,
koje se u potpunosti mogu primeniti i u domaćoj preradi, samo se mali
deo ostvarene proizvodnje krompira prerađuje. Prema Vlahoviću (2003)
prоcеnjuје sе dа оd ukupnе prоizvоdnjе оkо pоlоvinе kоristi sе zа ishrаnu
stаnоvništvа, oko 3% služi zа industriјsku prеrаdu (čips, pоmfrit, pirе i
sl.), dоk sе čеtvrtinа kоristi zа sеmе. Prema Nikoliću (1992) domaća
industrija preradi godišnje oko 21.000 tona svežeg krompira, odnosno
2,6% proizvedenih količina. Ovakva situacija je uzrokovana nedovoljnim
izučavanjem zahteva svetskog tržišta za prerađevinama krompira. Razlog
za trenutno stanje prerade je nedovoljno podsticanje i ulaganje finan-
sijskog kapitala u prerađivačke kapacitete namenjeni preradi ove kulture.
Sortiment treba prilagoditi proizvodnji. Kada se donese odluka o
nameni proizvodnje krompira, odnosno da li će služiti za određenu vrstu
prerade, za ishranu ili tov stoke, potrebno je pristupiti izboru najpogodnije
66 Anton Puškarić
sorte. Pri izboru sorte treba imati u vidu njene proizvodne sposobnosti,
kao i kvalitet krtola. Dobra sorta treba da daje visoke prinose. Pored
visokog prinosa, dobra sorta treba da odgovara ukusu i drugim zahtevima
potrošača. Ovu osobinu je teže odrediti, s obzirom na to da je ukus
potrošača različit i da ne postoje određena merila kojima bi se on mogao
određivati. Za naše prilike određivanje ove osobine je od posebnog
značaja, jer se ukus našeg potrošača razlikuje od onog u zemljama koje su
veliki proizvođači krompira. Ukus krompira, između ostalog, zavisi i od
hemijskog sastava krtola, odnosno od sadržaja skroba i belančevina.
Stone sorte treba da sadrže veću količinu belančevina, jer su belančevine
krompira mnogo potpunije i neophodnije čovekovom organizmu od
belančevina žitarica, a uz to pri kuvanju stvaraju pogodniju konzistenciju
mesa krtola (modifikovano prema Jakovljeviću, 1995.).
Prerađevine visokog kvaliteta, mogu se dobiti samo primenom
savremenih tehnologija u svim fazama proizvodnje, tokom vađenja,
transporta, skladištenja, prerade, pakovanja i na taj način sačuvaju
hranljivi i fiziološki vredni sastojci. Jedino na taj način u potpunosti mogu
biti izražene osobine prerađenog krompira, kao što su boja, miris i ukus. S
obzirom na složeni hemijski sastav, fizičke i biohemijske osobine, može
se zaključiti da krompir predstavlja proizvod sa ograničenim rokom
trajanja.
Propusti u određenim fazama proizvodnje, načinu vađenja,
skladištenju, transportu ili preradi, mogu dovesti do nepoželjnih hemij-
skih i mikrobioloških promena koje će uticati na kvalitet i upotrebljivost
proizvoda u ljudskoj ishrani.
Zahtevi u pogledu kvaliteta krompira su različiti prema finalnom
proizvodu ili grupi proizvoda. Sve osobine kvaliteta su uslovljene sortom,
tehnikom gajenja i uskladištenja. Kod pojedinih sorata, zbog uticaja
različitih klimatskih faktora mogu nastati fiziološke promene i razlike u
osobinama kvaliteta krtola.
Tabela 30. Proizvodi od zamrznutog krompira

ORIGINALAN ORIGINALAN
PREVOD PREVOD
NAZIV NAZIV
FRENCH FRIED Pomfrit BOILED Baren
DICED Sečen u kockice MASHED Gnječen

DEHIDROFROZE Dehidriran i
PATTIES Paštetice
N zamrznut
HASHED IN Iseckan u
PANCAKES Palačinke
CREAM kremu
ROASTED Pečen HASHBROWN Mrki haše
Anton Puškarić 67
CREAM OF POTATOES AND Krem sos od

Krem supa od
POTATO PEAS IN CREAM krompira i
krompira
SOUP SAUCE graška
Kremasto
DUMPLINGS Pudinzi CREAMED
ulupan
Tanke palačinke
ONION - Obogaćan aromom
BLINTZES sa filom od sira
FLAVORED luka
i voća
Pomfrit za velike Uvojito sečen
PAR - FRIES CRINCLE CUTS
potrošače (vafl)
Dinstana mešavina Kružići
POTATO
STEW MIX od krompira i krompira
ROUNDS
graška (ekstrudirani)
WHIPPED Ulupan AU GRATIN Gratiniran
PUFFS Uštipci BAKED STUFFED Pečeni punjeni

Zdrobljen u Kuvani u
RICED SCALLOPED
granulice činijici
Izvor: modifikovano prema Jakovljeviću (1995)
Proizvodi koji se mogu dobiti preradom krompira su brojni,

međutim, prema obimu proizvodnje i potrošnje najvažniji su sledeći:
Čips je naziv za proizvode dobijene industrijskom preradom
krompira u tanke listiće koji su prženi u vrelom ulju. Može biti začinjen
sa soli, paprikom, sirom i drugim dodacima.
Tabela 31. Hemijski sastav čipsa

Sastojci Sadržaj (%)
Ugljeni hidrati 44,2
Mast 42,1
Sirovi proteini 5,0
Pepeo 3,5
Sirova vlakna 3,2
Vlaga 2,0
Izvor: Adler (1971), preneo Jakovljević (1995)
Tehnološki postupak prerade krompira obuhvata pranje, čišćenje,

ljuštenje pokožice, sečenje na listiće, sortiranje, otklanjanje manjih listić,
pranje listića, blanširanje i prženje. Ocena kvaliteta vrši se prema boji,
ukusu i čvrstini. Pravilno proizveden čips odlikuje zlatno žutom bojom i
odgovarajućim ukusom. Užegli, preprženi i očvrsli listići smatraju se
nepoželjnim i takvi listići čipsa ne ispunjavaju uslove za stavljanje u
promet. Trajnost čipsa većim delom zavisi od materijala za pakovanje,
68 Anton Puškarić
koji mora da bude otporan na masnoću (modifikovano prema Glišiću,

1983).
Pomfrit je francuski naziv za štapiće krompira pržene u vreloj
masti ili ulju, prečnika oko 1 cm i dužine oko 6-7 cm. U Engleskoj se ovaj
proizvod zove čips, a u SAD francuski prženi krompir. Prema
Jakovljeviću (1995) postoje tri osnovne vrste pripremljenog pomfrita:
• Duboko zamrznuti, potpuno pripremljen pomfrit - potrebno je samo
podgrejati,
• Duboko zamrznuti nepotpuno ispečen - potrebno je dopržiti na vrelom
ulju,
• Ohlađeni nedoprženi pomfrit
Tabela 32. Hemijski sastav duboko zamrznutog pomfrita

Sastojci Sadržaj (%)
Vlaga 67
Suva materija (bez masti) 28
Masnoće 5
Izvor: Feustel i sar. (1967), preneo Jakovljević (1995)
Pire predstavlja jedan od najvažnijih proizvoda u industriji

prerade krompira. Prema Glišiću (1983) krompir, pri industrijskoj preradi
u pire, prelazi u proces kuvanja u kome skrobna zrnca apsorbuju vodu
koja se nalazi u ćelijama, na temperaturi iznad 50ºC. Prethodne faze
industrijske prerade krompira u pire odnose se na pranje krtola, ljuštenje
pokožice i sečenje na rezance širine 20 mm. Zatim, krompir se zajedno sa
vodom prenosi u liniju za prethodno kuvanje, hladnjak i u liniju za
kuvanje. Posle sušenja dobija se gotov proizvod za pakovanje u obliku
pahuljica. Kvalitetan pire ima dobar ukus, a sadržaj vlage je najviše 10%.
Važno je napomenuti da kvalitetno proizveden i pripremljen pire, sa
stanovišta ukusa, mirisa i čvrstine, ima iste osobine kao pire od svežeg
krompira.
Alkohol - ekonomičnost prerade krompira u alkohol veća je pri
upotrebi sorata sa visokim sadržajem skroba u krtolama. Za industrijsku
preradu krompira, prema Stefanoviću (1997), da bi proizvodnja bila
ekonomična, zahtevaju se sorte sa minimalnim sadržajem skroba od 18%.
Za proizvodnju jednog litra alkohola potrebno je 15,2 kg skroba ili 108 kg
krompira sa sadržajem skroba od 14%, odnosno 84 kg krompira sa
sadržajem skroba od 18%.
Osobine spoljnog kvaliteta - veličina, oblik krtola i dubina okaca
imaju uticaja na ekonomičnost procesa industrijske prerade. U postupku
prerade nesortiranog krompira, u zavisnosti od primenjenog načina
Anton Puškarić 69
ljuštenja pokožice, gubici iznose od 10% do 20%. Ukoliko se

upotrebljavaju krupne i ujednačene krtole gubici se svode na minimum.
Krupnoća i ujednačenost podrazumevaju da su krtole veličine 55 mm za
proizvodnju pomfrita, od 40 do 60 mm za proizvodnju čipsa i preko 40
mm za proizvodnju pirea. Za industrijsku preradu krompira u pomfrit
najviše odgovaraju krtole duguljasto - ovalnog i ovalnog oblika. Krtole
okruglasto - ovalnog i ovalnog oblika su pogodne za preradu krompira u
čips i pire. Za industrijsku preradu krompira u oplemenjene proizvode
nisu pogodne krtole dubljih okaca, koje pored visokih gubitaka pokožice
zahtevaju naknadna ljuštenja.
Za proizvodnju oplemenjenih proizvoda prednost imaju sorte sa
višim sadržajem suve materije. Optimalan sadržaj suve materije u
krtolama iznosi od 22% do 24% za pire i pomfrit i od 20% do 25% za
čips. Industrijska prerada krompira praktično je uvek vezana za
odstranjivanje vode u krtolama koja se obično kreće od 73% do 82%.
Zbog toga je efekat prerade veći kod upotrebe sirovina sa većim
sadržajem suve materije. Sadržaj suve materije najviše zavisi od sorte
krompira, ali i od klimatskih uslova, tipa zemljišta, đubrenja i dr.
Povećanjem suve materije za 1% postiže se veća ekonomičnost za 1 kg
finalnog proizvoda na 100 kg oljuštenog krompira.
U sastavu suve materije najviše je zastupljen skrob kao bitna
komponenta stepena ekonomičnosti krompira koji se koristi u preradi.
Visok sadržaj skroba u krtolama je nepovoljan jer se dobijaju brašnjavi i
nedovoljno čvrsti oplemenjeni proizvodi. Optimalni sadržaj za
proizvodnju pomfrita je od 14% do 16%, za proizvodnju čipsa od 15%
do 16%, a za proizvodnju pirea 15% do 19% skroba (Glišić,1983.).
Krompir koji se koristi za industrijsku preradu treba da ima veći
sadržaj belančevina. Od sorti sa većim sadržajem belančevina u krtolama
dobijaju se oplemenjeni proizvodi koji su veće čvrstine i hranljive
vrednosti.
Prema Jakovljeviću (1992) u cilju razvoja prerade krompira u
Republici Srbiji potrebno je učiniti sledeće:
• Ostvariti transformaciju eksploatacije postojećih kapaciteta za
preradu sa stanovišta tehnološke konstrukcije što podrazumeva
korišćenje usko specijalizovanih sorti, bolje čuvanje u skladištu,
tehnološko usavršavanje u toku prerade i sl.,
• Sagledati nove oblike prerade i razmotriti mogućnost njihovog
uvođenja u široku proizvodnju,
• Razraditi marketinški nastup postojećih i budućuh proizvoda,
• Uključiti tehnološki kadar u međunarodne stručne tokove u cilju
permanentnog građenja inovacija i užih oblika prerade,
70 Anton Puškarić
• Osmisliti jedinstven dalji proces razvoja prerade krompira u

okviru razvoja pro-izvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u
celini,
• Inicirati koordinaciju, odnosno organizovanost prerađivača
krompira preko odgo-varajuće asocijacije,
• Sagledati mogućnosti finansiranja izgradnje novih prerađivačkih
kapaciteta.
Razvoj prerade predstavlja imperativ razvoja tržišta, kao i

povećanja potrošnje krompira u Republici Srbiji. Takođe, potrebno je
prestati trgovati proizvodima koji se mogu proizvesti, a naučiti
proizvoditi proizvode koji se mogu prodati (modifikovano prema Kotleru,
1989.). Ova izjava ide u prilog tvrdnji da domaći i međunarodni promet,
kao i potrošnju krompira ne treba zasnivati na svežem, odnosno
rashlađenom krompiru već na što raznovrsnijem asortimanu prerađevina.
Takođe, veoma je važno da postoji težnja za zadovoljenjem potreba,
zahteva i želja potrošača, što je karakteristika marketing koncepcije
poslovanja. Cilj marketinga u agroindustriji, a samim tim i u proizvodnji i
preradi krompira, jeste povećanje profita, uz zadovoljenje potreba
potrošača.
Jedan od osnovnih preduslova uspešnosti, nevezano za geografsku
lokaciju, vezan je za način organizacije poslovanja. Izbor proizvoda je
potrebno bazirati na prepoznatljivosti, odnosno to moraju biti proizvodi
prepoznatljivi po upotrebi lokalnih tradicionalnih metoda, lokalnog
ulaznog materijala i tehničkih inovacija u procesu proizvodnje.
Neophodno je znati da iako dodata vrednost koja se dobija kroz faze
prerade primarnog proizvoda predstavlja optimalno rešenje, postoje
situacije u kojima prodaja primarnog proizvoda donosi zadovoljavajući
dohodak. Pažljiva selekcija vrste proizvoda, vansezonska proizvodnja,
precizno gradiranje i distinktno pakovanje, uz dobar marketing, često
rezultiraju istim nivoom dohotka koji se moža postići uz proces dodate
vrednosti. Dodata vrednost proizvoda ne mora biti postignuta kroz
preradu određene faze prerade, već i primarni proizvod, kao takav, može
imati dodatu vrednost. Primer povećanja vrednosti proizvoda, a da pritom
proizvod nije prošao fazu prerade, je organska poljoprivredna
proizvodnja.
U razvijenim zemljama savremena marketing praksa povećava i
ubrzava privredni razvoj. U zemljama u razvoju pojavljuju se problemi
primene marketinga. Međutim, i u ovim zemljama njegova adekvatna
primena dovodi prevazilaženja naturalnog karaktera privrede. Prema
Anton Puškarić 71
Vlahoviću (2004) osnovni ograničavajući činioci razvoja marketing

koncepta su:
• Nestabilna proizvodnja - bez povećanja proizvodnje nema porasta
prodaje, odnosno profita,
• Nedovoljna ponuda tržištu - ponuda kojom ne može da se
zadovolji tražnja,
• Administrativno određivanje cena - sputava ekonomsku efikasnost
i ima direktnog uticaja na stvaranje profita privrednih subjekata.
Na osnovu napred navedenog, može se uočiti da su dati
ograničavajući činioci karakteristični za tržište krompira u Republici
Srbiji.
Da bi povećala potrošnja, ali izvoz krompira potrebno je razviti
odgovarajuću marketing strategiju kako bi se na najbolji način zadovoljile
potrebe potrošača. Prema Dujmoviću (1975) naročito je potrebno naglasiti
važnost faze planiranja, koje uključuju dve različite, ali međusobno
povezane radnje:
• Izbor tržišnog cilja - posebnog segmenta tržišta kojem se treba
obratiti,
• Određivanje marketing miksa - izbor elemenata čijom
kombinacijom se nameravaju zadovoljiti želje izabrane tržišne
grupe. Instrumenti marketing miksa su proizvod, cena, promocija i
distribucija.
Marketing planiranje i ispravne poslovne odluke nije moguće
donositi bez podataka o potencijalnim kupcima, konkurenciji, stanju na
tržištu i svim drugim činiocima u vezi sa plasmanom povrća, a samim tim
i krompira. Prema Cvijanoviću i sar. (2004) jedan od glavnih načina za
prikupljanje informacija o tržištu povrća, na osnovu kojeg je moguće
obavljati marketing planiranje, jeste istraživanje marketinga. Delotvornost
odlučivanja je određena vrednošću informacija na kojima se zasniva, a
sama vrednost informacija zavisi od sprovedenog marketinškog
istraživanja. Veliki broj odluka u oblasti marketinga poljoprivrednog
preduzeća ili proizvođača donosi se u uslovima neizvesnosti, pa
odlučivanje zahteva odgovarajuće i pouzdane informacije, ukoliko se nivo
rizika želi svesti na minimum. Informacije dobijene istraživanjem ne
mogu biti savršeno tačne, jer njihovo sticanje zahteva značajno ulaganje
vremena i sredstava.
Istraživanje marketinga predstavlja realno sagledavanje svih
problema u vezi sa prometom i prodajom proizvoda na putu od
proizvođača do potrošača. Marketing istraživanje izdvaja probleme
proizvođača krompira, održava proizvođača u kontaktu sa tržištem,
72 Anton Puškarić
ukazuje na put kojim se proizvođač kreće, smanjuje troškove proizvodnje

i sl.
Kod poljoprivrednih proizvoda, gde se svakako svrstava i
krompir, osim pomenuta četiri instrumenta marketing miksa, značajnu
ulogu imaju još dva instrumenta, moć i odnosi sa javnošću, što čini tzv.
megamarketing. Adekvatnom kombinacijom i pravilnim doziranjem
instrumenata marketing miksa postoji mogućnost uticaja na tražnju,
odnosno potrošače i na same donosioce odluka na makro nivou
(Cvijanović i sar.,2004.).
Neophodno je ponuditi jedinstven, različit i opšte prihvatljiv
proizvod. Izuzetno je važno da se, pri planiranju proizvodnje, odredi u
koje svrhe će proizvedena sirovina biti iskorišćena, a zatim na osnovu
toga i prilagodi sortiment. Cene koje se planiraju marketinškom
strategijom u skladu su sa cenovnom politikom analizirane konkurencije i
platežne moći grupe kupaca, a promocija usklađena sa potrebnim vidom
promovisanja. Distribucija takvog proizvoda prilagođena je potrebama na
tržištu, a način distribucije projektovan u skladu sa mogućnostima
distributivne mreže (broja prodajnih mesta, razuđenosti, udaljenosti i
frekvenciji).
Asortiman proizvoda mora se prilagoditi potrošaču. Važno je
proizvodnju usmeriti tako da ona bude konkurentna po količini, kvalitetu i
ceni. Značajno je istražiti ciljno tržište, odnosno utvrditi potrebe
potencijalnih potrošača. Na osnovu rezultata istraživanja moguće je
optimalno prilagoditi asortiman prerađevina od krompira koji će biti
ponuđen tržištu.
Proizvodnja, prerada, plasman, a samim tim i potrošnja krompira
u Republici Srbiji nisu u povoljnom položaju. Da bi se ovaj trend
zaustavio državne institucije moraju, pozitivno pravnim regulativama,
uticati na osavremenjivanje proizvodnje i prerade, usmeravajući
proizvođače na ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, u ovom slučaju u
proizvodnju krompira. To znači da država, treba da donese sistemske
zakone i da merama agrarne i ekonomske politike stimuliše određene
poljoprivredne proizvodnje, u ovom slučaju proizvodnju krompira, dok
nosioci razvoja treba da budu ostali privredni subjekti (proizvođači, prera-
đivači, trgovci, banke i sl.). Takođe, važno je da se proizvođači usmere na
proizvodnju kvalitetnih sorti krompira, koje će zatim biti prerađene u
skladu sa savremenim tehnologijama, a sve u cilju što lakšeg, maksimalno
marketinški podržanog, plasmana proizvoda izuzetne nutritivne vrednosti.
Anton Puškarić 73
74 Anton Puškarić
4. ZAKLJUČAK
Na osnovu rezultata koji su dobijeni analizom proizvodnje, prometa,

izvoza i prerade krompira u Republici Srbiji može se zaključiti sledeće:
Prinos krompira u Republici Srbiji je na niskom nivou i zaostaje za istim
u Evropskim zemljama. Na konkretnu činjenicu ukazuje prosečan prinos
krompira u Republici Srbiji koji u posmatranom periodu (1996-2005)
iznosi 8,9 t/ha, što je dva i po puta manji prinos od prosečnog
evropskog prinosa koji iznosi 22,3 t/ha. Međutim, prinos ima
pozitivan trend, odnosno povećava se po stopi od 2,66% godišnje.
Izraženo je visoko variranje prinosa u odnosu na prosek i ono iznosi
17,52%. Najveći prinos je ostvaren u Vojvodini i iznosi 11,08 t/ha. U
ovom regionu prinos, takođe, beleži trend rasta, po nešto manjoj stopi
koja iznosi 2,25 % godišnje. Viši prinosi u ovom području rezultat su
primene deklarisanog semena i optimalne agrotehnike, uz veću
mogućnost primene savremene mehanizacije. Posmatrano po
okruzima u periodu 1996-2005. godina, najveći prinos je ostvaren u
Južno-bačkom okrugu i iznosi 14,8 t/ha, što predstavlja prinos koji je
za preko 65% veći od republičkog proseka i ima tendenciju porasta po
stopi od 3,24% godišnje. Za ovaj okrug karakteristična je značajna
nestabilnost prinosa koji varira 22,26 % u odnosu na prosek. Iako ovaj
parametar proizvodnje krompira na području Republike Srbije beleži
porast, prinosi su i dalje izrazito niski pošto je proizvodnja locirana u
porodičnim domaćinstvima gde se ne ide na visoke prinose već na
redukciju troškova. Osnovni razlozi izraženo niskih prinosa su
sledeći: korišćenje nedeklarisanog sadnog materijala, proizvodnja bez
navodnjavanja i neadekvatna zaštita od bolesti. Pored nabrojanih,
značajan uticaj imaju i drugi faktori, kao što su đubrenje, obrada
zemljišta i zaštita od korova. Takođe, mora se napomenuti da je jedan
od najznačajnijih faktora izrazito niskih prinosa i nepovoljna
ekonomska situacija, koja se neminovno odražava na poljoprivrednu
proizvodnju, i tako utiče na mogućnost primene optimalnih tehničko-
tehnoloških inovacija. Mere koje je potrebno primeniti da bi došlo do
povećanja prinosa su sledeće: poboljšanje sortimenta i uvođenje u
široku proizvodnju novih sorti sa visokim potencijalom rodnosti,
korišćenje kvalitetnog sadnog materijala-deklarisanog semena, koje je
proizvedeno u odgovarajućim agroekološkim uslovima, uvođenje
navodnjavanja kao redovne agrotehničke mere čime će se povećati i
visina ukupnog prinosa i prinos tržišnih krtola i adekvatno đubrenje
Anton Puškarić 75
mineralnim đubrivima i slične mere koje bi dale rezultat u vidu

značajnog povećanja prinosa.
Proizvodnja krompira je zastupljena u skoro svim krajevima naše
zemlje. Republiku Srbiju odlikuju povoljni prirodni i agroekološki
uslovi za proizvodnju ove kulture. Najveće površine pod krompirom
nalaze se u brdsko-planinskom, dok su nešto manje ravničarkom
području. Proizvodnja krompira u brdsko-planinskom području je
značajna i pojedini delovi ovog područja predstavljaju jedinstvenu
geografsko-ekološku oblast sa izuzetno povoljnim uslovima za
gajenje ove kulture. Brdsko-planinsko područje Republike Srbije, u
vegetacionom periodu, karakteriše dovoljno vlažna i hladna klima
koja je izuzetno povoljna za proizvodnju krompira. Sa druge strane, u
ravničarskim područjima krompir se uspešno uzgaja zahvaljujući
značajnim površinama zemljišta tipa černozem, koji je pogodan za
postizanje visokih prinosa. Posmatrano po okruzima najveće površine
pod krompirom se nalaze u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, gde
se ova biljna vrsta gaji na 9.162 ha, odnosno 7.771 ha, što zajedno čini
18% ukupnih površina pod krompirom u Republici. Zatim, velike
površine pod krompirom nalaze se na teritoriji okruga grada Beograd,
gde se krompir gaji na 6.403 ha, i Južno- bačkog i Južno-banatskog
okruga gde se nalazi 5.230, odnosno 5.009 ha pod ovom kulturom.
Površine pod krompirom u pomenutim okruzima čine preko 35%
ukupnih površina pod ovom biljnom vrstom u Republici Srbiji.
Najmanje površine pod ovom biljnom vrstom nalaze se u Severno-
bačkom okrugu gde se krompir gaji na 1.418 ha. Zatim, male površine
pod krompirom se nalaze u Pirotskom i Topličkom okrugu, gde se
proizvodi na 1.753, odnosno 1.807 ha. U pomenutim okruzima
proizvodnja se obavlja na svega 5% od ukupnih površina pod
krompirom u zemlji. Raspoređenost proizvodnje krompira ukazuje na
činjenicu da agroekološki uslovi predstavljaju faktor koji značajno
utiče na proizvodnju krompira u Republici Srbiji.
Ukupna robnost proizvodnje krompira u Republici Srbiji iznosi u
proseku 5,85% i beleži tendenciju opadanja po stopi od 1,33%
godišnje. Negativna stopa promene ukazuje na činjenicu da robnost
proizvodnje krompira opada, što je direktan uticaj smanjenja količina
krompira koje proizvođači prodaju putem organizovane mreže ili
pijace. U centralnoj Srbiji robnost je nešto manja i iznosi 5,52%, uz
izraženiji trend opadanja po stopi od 3,82%. U Vojvodini je situacija
povoljnija i robnost krompira iznosi 6,63% uz tendenciju porasta od
4,5% godišnje, što je rezultat razvijenije prerađivačke industrije u
ovom regionu. Na nizak nivo robnosti proizvodnje u Republici Srbiji
utiče visoka naturalna potrošnja krompira. u domaćinstvima koja su
76 Anton Puškarić
proizvođači i domaćinstvima koja su u mogućnosti da se snabdevaju u

neposrednoj blizini reona proizvodnje. Povećanjem cene krompira
proizvođači povećavaju količine koje prodaju putem organizovane
prometne mreže ili pijace. Međutim, u uslovima slabo razvijene
poljoprivrede, porast cena može dovesti i do smanjenja robnosti.
Takva situacija moguća je ukoliko su potrebe proizvođača ograničene,
produktivnost je na niskom nivou i povećanje napora, po svom
ekonomskom rezultatu nije interesantno za proizvođača. Takođe,
krompir pripada grupi kabastih poljoprivrednih proizvoda i robnost
njegove proizvodnje je značajno zavisna od nivoa razvijenosti
prerade. Razvojem prerade, odnosno razvojem prerađivačkih
kapaciteta i povećanjem asortimana prerade krompira, može se
značajno uticati na povećanje robnosti ove kulture.
Prerada krompira u Republici Srbiji je nedovoljno razvijena. Na tu
činjenicu ukazuje podatak da se godišnje preradi oko 3% ukupne
proizvodnje krompira. Proces razvoja prerade krompira je spor, kako
sa stanovišta izgradnje novih prerađivačkih kapaciteta, tako i sa
stanovišta uvođenja novih oblika prerade ove kulture. Asortiman
prerade krompira u našoj zemlji se svodi na svega nekoliko proizvoda
kao što su čips, pomfrit, instant pire, dehidrirani krompir i sl., dok se
u svetu krompir prerađuje u preko 150 različitih finalnih prerađevina
koje se koriste u ljudskoj ishrani. Razlog za trenutno stanje prerade je
nedovoljan interes postojećeg tehnološkog kadra za praćnjem
savremenih trendova u preradi krompira, koje bi za cilj imalo
permanentno građenje inovacija, odnosno povećanja asortimana
prerade, kao i nedovoljno podsticaja i ulaganja finansijskog kapitala u
prerađivačke kapacitete koji su namenjeni preradi ove kulture. Da bi
se prerada krompira razvijala, a samim tim i povećavao asortiman
prerade, pre svega, potrebno je obezbediti dovoljnu količinu sirovine
koja će, prema industrijskim parametrima, biti odgovarajućeg
kvaliteta, zatim osmisliti jedinstven dalji proces razvoja prerade
krompira u okviru razvoja prerade poljoprivrednih proizvoda u celini,
sagledati nove oblike prerade i razmotriti mogućnost njihovog
uvođenja u široku proizvodnju i tražiti nova, ekonomičnija i
kvalitetnija rešenja u domenu tehnologije koja će omogućiti veću
proizvodnju i asortiman prerađevina.
Potrošnja krompira, iskazana po stanovniku, znatno je manja u
odnosu na evropski prosek. Na iznesenu činjenicu ukazuje visina
potrošnje krompira po stanovniku, u Republici Srbiji, koja iznosi 38
kilograma, što je za 69 kilograma, odnosno 65% manje od prosečne
potrošnje u Evropi. Razlozi niske potrošnje mogu se tražiti u različitoj
visini dohotka stanovništva u pojedinim regionima, nivou ponude na
Anton Puškarić 77
tržištu, kao i navikama u potrošnji. Potrošnja krompira u centralnoj

Srbiji je još niža i iznosi 32 kg. U Vojvodini je nešto drugačije
situacija i prosečna potrošnja iznosi 50 kg, što je za 12 kg, odnosno za
oko 25% više od republičkog proseka. Procenjuje se da od ukupne
proizvodnje oko polovine koristi se za ishranu stanovništva, oko tri
posto služi za industrijsku preradu (čips, pomfrit, pire i sl.), četvrtina
se koristi za seme. Postepeno raste potrošnja oplemenjenih proizvoda
od krompira, ali je još uvek skromna i nezadovoljavajuća. U
zavisnosti od razvoja prerađivačke industrije i odvijanja procesa
diverzifikacije prerađevina na bazi krompira, stvaraju se mogućnosti i
za povećanje njegove potrošnje.
Izvoz krompira nije na zadovoljavajućem nivou, sa stanovišta
količine i zemalja odredišta. Izvoz krompira, u posmatranom periodu,
prosečno je iznosio 18 hiljada tona, uz tendenciju porasta od 23,82%
godišnje. Količina krompira koja se izveze predstavlja svega 2,1%
godišnje proizvodnje krompira u Republici Srbiji. Najveća količina
krompira realizovana je u Rumuniji koja godišnje prosečno uveze
51,4% izvoza ove biljne vrste iz Republike Srbije. Takođe, značajni
uvoznici su Bugarska u kojoj se realizuje 23,4% izvoza i Republika
Makedonija i Bosna i Hercegovina u koje se realizuje 13,5%, odnosno
7,7% ukupnog izvoza krompira. Sa stanovišta zemalja odredišta to je
nepovoljno iz razloga što se u četiri pomenute destinacije realizuje
preko 96% izvoza, dok se u Evropsku uniju realizuje svega 2,8%
ukupnog izvoza krompira iz Republike Srbije, što je posledica
zabrane uvoza krompira u Evropsku uniju, koja je uvedena 2000.
godine, zbog zaraženog sadnog materijala. Razlozi nepovoljne
situacije u izvozu krompira su brojni, a ogledaju se, pre svega, u
relativno niskoj produktivnosti rada, nedostatku obrtnih sredstava,
lošem materijalnom položaju poljoprivrede, niskom nivou podsticaja
izvoza, odsustvu kvalitetne protekcionističke politike i sl. Da bi se to
promenilo potrebno je sprovesti sledeće: redefinisati agrarnu politiku,
stabilizovati primarnu proizvodnju, stimulisati izvoz, formirati
prepoznatljivu marku proizvoda, izvoz zasnivati na visoko
oplemenjenim prerađevinama, marketinški pristupiti izvozu i sl. što će
uticati da domaći krompir bude konkurentan na međunarodnom
tržištu.
78 Anton Puškarić
5. PRILOG
Tabela 1. Zemlje sa najvećim izvozom krompira u Evropi

(1996-2004), miliona $ dolara
CV
(%)
(mil. $) min max 100% (%)
Holandija 367.6 251.9 497.9 20,58 29,91 3,02
Francuska 250.3 159.6 428.9 35,69 20,36 10,19
Nemačka 122.9 87.4 177.6 21,32 10,00 5,91
Belgija 119.0 77.2 168.9 29,58 9,68 -1,02
Italija 85.0 70.8 108.3 12,94 6,91 -1,66
Evropa 1.229 915 1.697 19,80 100 3,67
Tabela 2. Zemlje sa najvećim uvozom krompira u Evropi

(1996-2004), miliona $ dolara
CV
(%)
(mil. $) min max 100% (%)
Nemačka 153.0 102.2 226.1 26.37 26,37 -3,39
Holandija 150.6 89.6 206.8 30.36 30,36 6,19
V. Britanija 146.2 94.2 185.9 19.66 19,66 2,34
Belgija 140.7 86.0 189.9 22.53 22,53 4,55
Španija 131.1 80.9 236.9 35.49 35,49 7,50
Evropa 1.271 903 1.769 21.43 100,00 3,73
Anton Puškarić 79
Grafikon 1. Kretanje izvoza krompira u Evropi (1996-2004), 000 $ dolara

2000000
(000 $)
1500000
1000000
500000
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Grafikon 2. Kretanje uvoza krompira u Evropi (1996-2004) 000 $ dolara

2000000
(000 $)
1500000
1000000
500000
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Grafikon 3. Kretanje površina pod krompirom u centralnoj Srbiji (1996-2005),

000 hektara
120
(000 ha)
100
80
60
40
20
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
80 Anton Puškarić
Grafikon 4. Kretanje površina pod krompirom u Vojvodini (1996-2005), 000 ha

120
(000 ha)
100
80
60
40
20
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 5 . Kretanje prinosa krompira u centralnoj Srbiji (1996-2005), tona po

hektaru
12
(t/ha)
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 6. Kretanje prinosa krompira u Vojvodini (1996-2005), t/ha

16
(t/ha)
12
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Anton Puškarić 81
Grafikon 7. Kretanje proizvodnje krompira u centralnoj Srbiji (1996-2005), 000

tona
1200
(000 t)
1000
800
600
400
200
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 8. Kretanje proizvodnje krompira u Vojvodini (1996-2005), 000 tona

1200
(000 t)
1000
800
600
400
200
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 9. Kretanje prometa krompira preko otkupa u Republici Srbiji (1996-

2005), 000 tona
40
(000 t)
30
20
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
82 Anton Puškarić
Grafikon 10. Kretanje prometa krompira preko otkupa u Vojvodini (1996-2005),

000 t
40
(000 t)
30
20
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 11. Kretanje prometa krompira preko pijace u Republici Srbiji

(1996-2005), 000 tona
40
(000 t)
30
20
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 12. Kretanje robnosti krompira preko otkupa u centralnoj Srbiji

(1996-2005), procenat
10
(% )
8
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Anton Puškarić 83
Grafikon 13. Kretanje robnosti krompira preko otkupa u Vojvodini (1996-2005),

procenat
10
(% )
8
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 14. Kretanje robnosti krompira preko pijace u Republici Srbiji

(1996-2005), procenat
8
(% )
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 15. Kretanje robnosti krompira - sa tržnicom na malo u centralnoj

Srbiji (1996-2005), procenat
8
(% )
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
84 Anton Puškarić
Grafikon 16. Kretanje robnosti krompira - sa tržnicom na malo u Vojvodini

(1996-2005), procenat
10
(% )
8
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 17. Kretanje potrošnje krompira u cent. Srbiji (1996-2005), kg po st.

40
(kg/st)
30
20
10
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Grafikon 18. Kretanje potrošnje krompira u Vojv. (1996-2005), kg po st.

60
(kg/st)
45
30
15
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Anton Puškarić 85
5.1. SPISAK TABELA
Tabela 1. Sadržaj osnovnih i zaštitnih hranljivih sastojaka u krompiru

(100 gr)....................................................................................................... 9
Tabela 2. Energetska vrednost nekih prehrambenih proizvoda (kJ)........ 11
Tabela 4. Zemlje sa najvećim prinosom krompira u Evropi (1996-2005),
tona po hektaru ......................................................................................... 23
Tabela 5. Zemlje sa najvećom proizvodnjom krompira u Evropi (1996-
2005), miliona tona .................................................................................. 25
Tabela 6. Zemlje sa najvećom potrošnjom krompira u Evropi (1996-
2005), miliona tona .................................................................................. 27
Tabela 7. Potrošnja krompira u Evropi (1996-2005), kg po stanovniku 27
Tabela 8. Zemlje sa najvećim izvozom krompira u Evropi (1996-2004),
000 tona .................................................................................................... 28
000 tona .................................................................................................... 30
Tabela 10 . Površine pod krompirom u Republici Srbiji (1996-2005), 000
hektara ...................................................................................................... 32
(1996-2005), 000 hektara ......................................................................... 32
iskazana u intervalima (1996-2005)......................................................... 35
Tabela 13. Prinos krompira u Republici Srbiji (1996-2005), tona po
hektaru...................................................................................................... 36
Tabela 14. Prinos krompira po okruzima u Republici Srbiji (1996-2005),
tona po hektaru ......................................................................................... 37
Tabela 15. Prinos krompira po okruzima u Republici Srbiji iskazan u
intervalima (1996-2005)........................................................................... 39
Tabela 16 . Proizvodnja krompira u Republici Srbiji (1996-2005), ........ 41
000 tona .................................................................................................... 41
Tabela 17. Proizvodnja krompira po okruzima u Republici Srbiji .......... 42
(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 42
Tabela 18. Proizvodnja krompira po okruzima u Republici Srbiji iskazana
u intervalima (1996-2005), tona............................................................... 44
Tabela 19. Isporuka krompira u Republici Srbiji (1996-2005), 000 tona
.................................................................................................................. 48
Tabela 20. Otkup krompira u Republici Srbiji (1996-2005), 000 tona.... 49
Tabela 21. Promet krompira preko tržnice na malo u Republici Srbiji
(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 50
86 Anton Puškarić
Tabela 22. Robnost krompira preko otkupa u Republici Srbiji

(1996-2005), procenat .............................................................................. 52
Tabela 23. Robnost krompira preko tržnice na malo u Republici Srbiji
(1996-2005), procenat .............................................................................. 53
Tabela 24. Ukupna robnost krompira - sa tržnicom na malo u Republici
Srbiji (1996-2005), procenat ................................................................... 54
Tabela 25. Potrošnja krompira u Republici Srbiji (1996-2005), 000 tona
.................................................................................................................. 56
Tabela 26. Izvoz krompira iz Republike Srbije (1996-2005), tona ......... 58
Tabela 27. Izvoz krompira iz Republike Srbije (1996-2005), 000 $ dolara
.................................................................................................................. 60
Tabela 28. Bilans spoljnotrgovinske razmene krompira (1996-2005), tona
.................................................................................................................. 60
Tabela 29. Izvozne cene krompira iz Republike Srbije (1996-2005), ..... 62
$ dolara po toni......................................................................................... 62
Tabela 30. Proizvodi od zamrznutog krompira ...................................... 67
Tabela 31. Hemijski sastav čipsa............................................................ 68
Tabela 32. Hemijski sastav duboko zamrznutog pomfrita ..................... 69
5.2. SPISAK GRAFIKONA
Grafikon 1. Kretanje površina pod krompirom u Evropi (1996-2005), .. 21

000 hektara ............................................................................................... 21
Grafikon 2. Kretanje prinosa krompira u Evropi (1996-2005),............... 23
tona po hektaru ......................................................................................... 23
Grafikon 3. Kretanje proizvodnje krompira u Evropi (1996-2005), ....... 24
000 tona .................................................................................................... 24
Grafikon 4. Kretanje potrošnje krompira u Evropi (1996-2005), 000 tona
.................................................................................................................. 26
Grafikon 5. Kretanje izvoza krompira u Evropi (1996-2004), 000 tona . 28
Grafikon 6. Kretanje uvoza krompira u Evropi (1996-2004), 000 tona .. 29
Grafikon 7. Kretanje površina pod krompirom u Republici Srbiji.......... 31
(1996-2005), hektar.................................................................................. 31
Grafikon 8. Kretanje prinosa krompira u Republici Srbiji (1996-2005),
tona po hektaru ......................................................................................... 35
Grafikon 9. Kretanje proizvodnje krompira u Republici Srbiji............... 40
(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 40
Grafikon 10. Kretanje isporuke krompira u Republici Srbiji .................. 48
(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 48
Grafikon 11. Kretanje robnosti krompira preko otkupa Republici Srbiji
(1996-2005), procenat .............................................................................. 51
Anton Puškarić 87
Grafikon 12. Kretanje ukupne robnosti krompira - sa tržnicom na malo u

Republici Srbiji (1996-2005), procenat.................................................... 53
Grafikon 13. Kretanje potrošnje krompira u Republici Srbiji (1996-2005),
kg po stanovniku ...................................................................................... 55
Grafikon 14. Kretanje izvoza krompira iz Republike Srbije (1996-2005),
000 tona .................................................................................................... 58
Grafikon 15. Struktura izvoza krompira po destinacijama (1996-2005),
procenat .................................................................................................... 59
5.3. TABELE U PRILOGU RADA
Tabela 1. Zemlje sa najvećim izvozom krompira u Evropi

(1996-2004), miliona $ dolara.................................................................. 79
miliona $ dolara........................................................................................ 79
5.4. GRAFIKONI U PRILOGU RADA
Grafikon 1. Kretanje izvoza krompira u Evropi (1996-2004), 000 $ dolara

.................................................................................................................. 80
Grafikon 2. Kretanje uvoza krompira u Evropi (1996-2004) 000 $ dolara
.................................................................................................................. 80
Grafikon 3. Kretanje površina pod krompirom u centralnoj Srbiji (1996-
2005), 000 hektara.................................................................................... 80
Grafikon 4. Kretanje površina pod krompirom u Vojvodini (1996-2005),
000 ha ....................................................................................................... 81
Grafikon 5 . Kretanje prinosa krompira u centralnoj Srbiji (1996-2005),
tona po hektaru ......................................................................................... 81
.................................................................................................................. 81
Grafikon 6. Kretanje prinosa krompira u Vojvodini (1996-2005), t/ha .. 81
Grafikon 7. Kretanje proizvodnje krompira u centralnoj Srbiji (1996-
2005), 000 tona......................................................................................... 82
Grafikon 8. Kretanje proizvodnje krompira u Vojvodini (1996-2005), 000
tona ........................................................................................................... 82
Grafikon 9. Kretanje prometa krompira preko otkupa u Republici Srbiji
(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 82
Grafikon 10. Kretanje prometa krompira preko otkupa u Vojvodini
(1996-2005), 000 t.................................................................................... 83
88 Anton Puškarić
Grafikon 11. Kretanje prometa krompira preko pijace u Republici Srbiji

(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 83
Grafikon 13. Kretanje robnosti krompira preko otkupa u Vojvodini
(1996-2005), procenat .............................................................................. 84
Grafikon 14. Kretanje robnosti krompira preko pijace u Republici Srbiji
.................................................................................................................. 84
(1996-2005), procenat .............................................................................. 84
Grafikon 15. Kretanje robnosti krompira - sa tržnicom na malo u
centralnoj Srbiji (1996-2005), procenat ................................................... 84
Grafikon 17. Kretanje potrošnje krompira u cent. Srbiji (1996-2005), kg
po st. ......................................................................................................... 85
Grafikon 18. Kretanje potrošnje krompira u Vojv. (1996-2005), kg po st.
.................................................................................................................. 85
5.5. SPISAK KARTOGRAMA
Kartogram 1. Površina pod krompirom po okruzima u Republici Srbiji

(1996-2005), hektar................................................................................ 34
Kartogram 2. Prinos krompira po okruzima u Republici Srbiji (1996-
2005), tona po hektaru.............................................................................. 39
Kartogram 3. Proizvodnja krompira po okruzima Republici Srbiji
(1996-2005), tona ..................................................................................... 44
5.6. SPISAK HISTOGRAMA
Histogram 1. Bilans spoljnotrgovinske razmene krompira

(1996-2005), 000 tona .............................................................................. 61
Anton Puškarić 89
6. LITERATURA
• Babović, J., Lazić, B., Malešević, M., Gajić, Ž.: Agrobiznis u

ekološkoj proizvodnji hrane, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, 2005.
• Bošnjak, Đ.: Potrebe krompira za vodom u klimatskim uslovima
Vojvodine, VI međunarodni simpozijum "Povrće i krompir", Zbornik
radova, Novi Sad, 1994.
• Božidarević, D., Vlahović, B., Zejak, B.: Promet poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda - činilac unapređenja proizvodnje,
Agroekonomika, 26, Novi Sad,1997.
• Bugarčić, Ž., Broćić, Z., Kovačević, D.: Proučavanje nekih
perspektivnih hibrida krompira u različitim agroekološkim uslovima,
VI međunarodni simpozijum "Povrće i krompir", Zbornik radova,
Novi Sad, 1994.
• Bugarčić, Ž., Vasiljević, Z.: Izvor optimalne tehnologije u savremenoj
proizvodnji krompira, Poljoporivredne aktuelnosti, INP, 1-2/95,
Beograd,1995.
• Čepl, J., Kasal, P.: Low input potato technology production,
Savremena poljoprivreda, Vol 54, 3/4, 2005
• Cvijanović D.: Savremeni marketing u funkciji ekologiije, IEP, Novi
Sad, 1996.
• Cvijanović, D., Cvijanović, Gorica, Živković, Verica: Zbornik radova
V savetovanje "Savremena proizvodnja povrća", Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad, 2004.
• Cvijanović, D., Milenković, S.: Marketing poslovna orijentacija agro-
industrijskog preduzeća, Zbornik radova sa simpozijuma Inovacije u
agrobiznis menadžmentu, Aranđelovac,1995.
• Cvijanović, D., Popović, Vesna, Cvijanović, Gorica, Simonović,
Vesna: Organizovanje i razvoj poljoprivredne proizvodnje i
marketinga u ekološkim zaštićenim područjima Srbije, X naučno-
stručno savetovanje agronoma Republike Srpske sa međunarodnim
učešćem; Poljoprivredni fakultet – Banja Luka, 2004.
• Cvijanović, D., Popović, Vesna: Marketinška orijentacija preduzeća
uslov razvoja malih i srednjih preduzeća u agrobiznisu Srbije,
Ekonomika Poljoprivrede, Beograd, 2002.
90 Anton Puškarić
• Cvijanović, D.: Dimenzija marketing koncepta preduzeća u

tranzitnom periodu, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 1996.
• Dimitrijević, M.: Snabdevanje gradova svežim povrćem i voćem
preko zelenih pijaca, sa posebnim osvrtom na grad Niš, Marketing
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, Novi Sad, 1977.
• Dujmović, I.: Koncepcija proizvoda u planiranju strategije
marketinga, Marketing, broj 6, Beograd, 1975.
• Đokić, A., Jakovljević, M.: Kako se postižu visoki prinosi krompira,
Zadružna knjiga, Beograd,1960.
• Đorđević, M., Jovanović, G.: Uticaj veličine semenskih krtola na
prinos krompira, Savremena poljoprivreda, Novi Sad, 1994.
• Đurovka, M, Ilin, Ž.: Stanje i perspektive u proizvodnji krompira,
Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 20, Novi Sad,
1992.
• Đurovka, M., Ilin, Ž.: Značaj agrotehničkih mera u proizvodnji
krompira, Zbornik radova sa Jugoslovenskog savetovanja: uslovi,
mogućnosti proizvodnje, prerade i tržišta krompira, Guča, 1992.
• Vasiljev, S.: Primena marketinga u preduzeću - neke osobenosti
razvoja, Marketing, Beograd, 1994.
• Vlahović, B., Ilin, Ž., Umićević, Biljana,: Stanje i mogućnosti za
plasman povrća na međunarodno tržište, Savremeni povrtar, naučno-
stručni časopis, Broj 3-4, Novi Sad, 2002.
• Vlahović, B., Puškarić, A.: Obeležja proizvodnje krompira u
balkanskim zemljama, XII savetovanja o biotehnologiji, Zbornik
radova, Čačak, 2007.
• Vlahović, B., Stevanović, S., Tomašević, D., Zelenjak, M.: Agrarna
proizvodnja u Republici Srbiji, DAES, Novi Sad, 2006.
• Vlahović, B.: Marketing, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2004.
• Vlahović, B.: Osnovne karakteristike tržišta krompira u SAP
Vojvodini, Agroekonomika, 17, Novi Sad, 1988.
• Vlahović, B.: Potrošnja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u
svetu i SR Jugoslaviji, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1999.
• Vlahović, B.: Tržište poljoprivredno- prehrambenih proizvoda-
specijalni deo-knjiga II, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2003.
• Etker, A.: Krompir, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1986.
• FAO Commodities and Trade Division - International Potato Center:
Potatoes in the 1990s : situation and prospects of the world potato
economy, International Potato Center,FAO, Rome, 1995.
• Glišić, S.: Proizvodnja krompira, Zadrugar, Sarajevo, 1983.
Anton Puškarić 91
• Greene, J. W. i sar.: Instant mashed potatoes from dehidrated

granules, Food Jnd, 19, 1947.
• Grupa autora: Agrarni program - osnove razvoja sela, poljoprivrede i
prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine, Novi Sad,
Izvršno veće AP Vojvodine, 2001.
• Ilin, Ž., Đurovka, M., Marković, V.: Uticaj đubrenja krompira
organskim i mineralnim đubrivima na sadržaj i prinos skroba, VI
međunarodni simpozijum "Povrće i krompir", Zbornik radova, Novi
Sad, 1994.
• Ilin, Ž., Đurovka, M., Marković, V.: Uticaj navodnjavanja i mineralne
ishrane na kvalitet krompira, Second Balkan Symposium on
Vegetables and Potatoes, Acta Horticulturae, 579, 2002.
• Ilin, Ž., Đurovka, M., Marković, V: Uticaj navodnjavanja na prinos i
kvalitet krompira, Zbornik radova sa Jugoslovenskog savetovanja:
uslovi, mogućnosti proizvodnje, prerade i tržišta krompira, Guča,
1992.
• Jakovljević Miroslav:”Krompir”, Beograd, 1995.
• Jakovljević, M i sar.: Kretanja u proizvodnji, preradi, prometu i
potrošnji krompira u svetu i Jugoslaviji, Centar za unapređenje
poljoprivredne proizvodnje SR Srbije, Stručni materijali broj 2,
Beograd, 1972.
• Jakovljević, M.: Krompir, Zadružna knjiga, Beograd, 1960.
• Jakovljević, M.: Razvoj industrijske proizvodnje hrane od krompira,
Zbornik radova sa Jugoslovenskog savetovanja: uslovi, mogućnosti
proizvodnje, prerade i tržišta krompira, Guča, 1992.
• Jakovljević, M.: Stanje i mogućnosti prerade krompira u oplemenjene
proizvode u Jugoslaviji, Dokumentacija za tehnologiju i tehniku u
poljoprivredi, 1-2, Beograd, 1974.
• Jakovljević, M: Gajenje krompira, Nolit, Beograd, 1978.
• Jevtić, S., Vasiljević, Z.: Kultura krompira u svetu i kod nas, Zbornika
radova sa simpozijuma: Povrće i krompir, Novi Sad.
• Jevtić, S.: Predlog ekonomskih, proizvodnih i organizacionih mera za
unapređenje proizvodnje i prerade krompira, Zbornik radova sa
Jugoslovenskog savetovanja: uslovi, mogućnosti proizvodnje, prerade
i tržišta krompira, Guča, 1992.
• Kotler, P.: The major tasks of marketing, Journal of marketing, 1989.
• Kus, M.: Prehrambena vrednost krompira i neke osobenosti njegove
proizvodnje i potrošnje u Jugoslaviji, Hrana i razvoj, Beograd,1987.
• Kus, M.: Stanje, problemi i perspektive proizvodnje semenskog
krompira u Jugoslaviji, Semenarstvo broj 4-5, Zagreb, 1988.
92 Anton Puškarić
• Lazar, M. E. i sar.: The WRRL direct process for potato granules,

Food Tehnology, 1964.
• Lazić, B., Đurovka, M., Marković, V., Ilin, Ž.: Povrtarstvo, Novi Sad,
1998.
• Ljubisavljević, M.: Životne namirnice, Beograd, 1990.
• Maksimović, P., Broćić, Z.: Proizvodnja krompira, Agronomski
fakultet, Čačak, 2005.
• Maksimović, S. Petar:” Proizvodnja krompira”, Beograd, 1996.
• Miladinović, Ž..Stefanović, D., Vasiljević, Z., Milošević, D.: Aktuelni
problemi proizvodnje krompira i pasulja na brdsko planinskom
području, Monografija: Brdsko-planinska područja – stanje,
perspektive i razvoj zadrugarstva i sela, 1995.
• Milošević, D.: Proizvodnja krompira, XXXV Seminar agronoma,
Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi
Sad, 2001.
• Milošević, D.: Sorte krompira - krompir u Jugoslaviji i svetu,
agrotehnika, zaštita, skladištenje, opis sorti, Institut za istraživanja u
poljoprivredi "Srbija", Beograd, 2000.
• Mitrović, D., Simović, M.: Intenzifikacija mehanizacije u proizvodnji
krompira na brdsko-planinskom području, Zbornik radova sa
Jugoslovenskog savetovanja: uslovi, mogućnosti proizvodnje, prerade
i tržišta krompira,81-85, Guča, 1992.
• Momirović, N., Mišović, M., Broćić, Z.: Savremena tehnologija
gajenja krompira za različite namene, Arhiv za poljoprivredne nauke,
Vol. 61, 215, Beograd, 2003.
• Mullins, E., Milbourne D., Petti, C., Doyle-Prestwich, B., Meade, C.:
Krompir u eri biotehnologije, Trends in plant science, vol. 11, 2006.
• Narandžić, M.: Proizvodnja krompira, Niro Zadrugar, Sarajevo, 1989.
• Niketić-Aleksić, Gordana, : Prerada voća-stanje i budući razvoj, Hra-
na i razvoj, Beograd, 1987.
• Nikolić, C.: Tržište merkantilnog i semenskog krompira u SR
Jugoslaviji, Zbornik radova sa Jugoslovenskog savetovanja: uslovi,
mogućnosti proizvodnje, prerade i tržišta krompira,137-142, Guča,
1992.
• Nikolić, M., Milošević, D.: Malina, kupina i krompir: proizvodnja
zdravstveno bezbedne hrane, zaštita čoveka i životne sredine,
Ekološko društvo Dragačevo, Guča, 2002.
• Paraušić, Vesna, Cvijanović, D., Subić, J.: Afirmacija udruživanja i
marketinga u funkciji kreiranja konkurentnosti agrarnog sektora
Srbije, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 2007.
Anton Puškarić 93
• Popović, M.: Proizvodnja i potrošnja povrća u Jugoslaviji-stanje i

perspektive, Hrana i razvoj, Beograd,1987.
• Puškarić, A., Đurić, I., Radojević, V.: Proizvodnja krompira kao
faktor ekonomskog rasta na poljoprivrednim gazdinstvima u AP
Vojvodini, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna
poljoprivreda i ruralni razvoj-očuvanje ruralnih vrednosti,tematski
zbornik, knjiga I, Beograd-Beočin, 2007.
• Ranđelović, N.: Specifičnosti agromarketinga u uslovima
poremećenih odnosa na tržištu hrane, Simpozijum: „Marketing hrane
u funkciji unapređenja ishrane”, Sombor,1985.
• Simić, J.,Ranđelović, V., Stefanović, R.: Rejonske tendencije razvoja
proizvodnje krompira u Republici Srbiji, Zbornik radova “I Balkanski
simpozijum:Povrće i krompir”, Beograd, 1996.
• Shepherd, A.: Associations of market traders: their roles and potential
for further development, Agricultural management, marketing and
finance services, FAO, Rome, 2005.
• Stefanović, R.: Tendencije, faktori i mogućnosti povećanja
proizvodnje krompira u Republici Srbiji, Magistarska teza,
Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1997.
• Štrbac, Maja., Vlahović, B., Cvijanović, D.: Obeležja potrošnje
povrća u Evropi, Ekonomika poljoprivrede, tematski broj,
Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni
razvoj - razvoj lokalnih zajednica, Beograd, 2006.
• Štrbac, Maja: Uporedna analiza potrošnje poljoprivredno-prehram-
benih proizvoda, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.
STATISTIČKA DOKUMENTACIJA
• Anketa o potrošnji domaćinstva, Republički zavod za statistiku,

Beograd
• Bilten "Opštine u Republici Srbiji", Republički zavod za statistiku,
Beograd
• Bilten "Promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda", Savezni
zavod za statistiku, Beograd
• Bilten "Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo", Savezni zavod za
statistiku, Beograd
• FAO Production Yearbook, za navedene godine, Rim, 2005.
• FAO Trade Yearbook, za navedene godine, Rim, 2005.
• Statistika spoljne trgovine, Republički zavod za statistiku, Beograd
94 Anton Puškarić
WEB SAJTOVI
• www.fao.org
• www.11er.at
• www.foodandhealth.com
• www.healthypotato.com
• www.minpolj.sr.gov.yu
• www.nutrition.org.yu
• www.nutritiondata.com
• www.povrće.com
• www.serbiafood.co.yu
Anton Puškarić 95
96 Anton Puškarić
7. BIOGRAFIJA
Anton Puškarić je rođen 24.09.1979. godine u Vrbasu. Osnovnu

školu "20. Oktobar" i srednju tehničku školu "4. juli" završio je u Vrbasu.
Na odsek za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu upisao se školske 1998/99. godine, a diplomirao na istom fakultetu
05.11.2004. godine, odbranivši diplomski rad pod nazivom "Regionalna
disperzija proizvodnje povrća u Vojvodini", čime je stekao zvanje
diplomiranog inženjera poljoprivrede. Iste godine upisao je posledi-
plomske studije na istom fakultetu, smer marketing poljoprivredno preh-
rambenih proizvoda. Dobitnik je izuzetne nagrade Univerziteta u Novom
Sadu, za objavljeni naučni rad, koja je dodeljena 14. januara 2005. godi-
ne. Magistrirao je 20.06.2007. godine, na Poljoprivrednom fakultetu u
Novom Sadu.
Anton Puškarić 97

Stanje I Tendencije Trzista Krompira 2007

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stanje I Tendencije Trzista Krompira 2007

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE, BEOGRAD

STANJE I TENDENCIJE TRŽIŠTA

Štampanje monografije je u celini finansirano od strane ministarstva

Monografija „Stanje i tendencije tržišta krompira u Republici

1.1. NUTRITIVNA VREDNOST KROMPIRA.................................... 8

1.2. PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA ........... 12

1.3. SORTIMENT KROMPIRA.......................................................... 15

1.4. ZNAČAJ PROBLEMA I CILJ ISTRAŽIVANJA ........................ 18

2. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA........................... 19

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA .......................................................... 21

3.1. MEĐUNARODNO TRŽIŠTE KROMPIRA ................................ 21

3.2. TRŽIŠTE KROMPIRA U REPUBLICI SRBIJI .......................... 31

5.1. SPISAK TABELA ........................................................................ 86

Proizvodnja krompira ima veliki privredni značaj, kako u manje

najintenzivnijih kultura i jedan je od najznačajnijih poljoprivredno-

1.1. NUTRITIVNA VREDNOST KROMPIRA

Krompir je značajan izvor ugljenih hidrata, naročito skroba (19%),

obezbeđuje 6% dnevnih potreba za gvožđem i 12% dnevnih potreba za

Tabela 1. Sadržaj osnovnih i zaštitnih hranljivih sastojaka u krompiru

45. valin mg 105 140 93 16 180

Sadrži belančevine ekstremno visoke biološke vrednosti,

Tabela 2. Energetska vrednost nekih prehrambenih proizvoda (kJ)

Krompir spada u životne namirnice koje imaju relativno malu

1.2. PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA

Klima kao element fizičkog ambijenta i kao dominantni

Krompir ne podnosi velika kolebanja temperature, kao u toku

prinosi se naglo smanjuju, a na temperaturi od 29°C se sasvim prekidaju.

Iako se smatra da je krompir biljka humidnih uslova njegov zahtev

umereno vlažnim režimom i ujednačenim padavinama tokom čitavog

1.2.3. Zemljišni uslovi

Za gaje nje krompira najpovoljnija su laka, rastresita, zatim srednje

Dužina i intenzitet osunčavanja su od posebnog značaja za biljnu

je pri manjim količinama padavina i višim temperaturama dejstvo dužine

1.3. SORTIMENT KROMPIRA

Sorte krompira koje se najviše gaje u domaćim uslovima su

• Adora - vrlo rana sorta, izduženo-ovalnog oblika, pokožica tanka,

• Desiree - srednje kasna sorta, sa ujednačenim krtolama koje su

Prema Lazić, Branki i sar. (1998) u širokoj proizvodnoj praksi kod

1.4. ZNAČAJ PROBLEMA I CILJ ISTRAŽIVANJA

Osnovni cilj istraživanja je da se na osnovu originalnih i izvedenih

Drugi deo rada obuhvata sagledavanje regionalne disperzije

Navedeni elementi, koji se odnose na domaće tržište, obrađeni su

2. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA

Istraživanje obuhvata period 1996-2005. godina. Izvori podataka

• Aritmetička sredina ( x ), za utvrđivanje prosečnih vrednosti:

• Koeficijent varijacije (V), za određivanje stepena variranja

• Stopa promene (Y), koja pokazuje procenat povećanja, odnosno

• Interval varijacije (min. i max. vrednost za određeno područje u

Prikupljeni i analizirani podaci biće prezentovani u vidu

3.1. MEĐUNARODNO TRŽIŠTE KROMPIRA

3.1.1. Površine pod krompirom u Evropi

Krompir se u Evropi gaji na 8,7 miliona hektara. U posmatranom

Grafikon 1. Kretanje površina pod krompirom u Evropi (1996-2005),

originalni podaci linija trenda

Najveće površine pod krompirom se nalaze u Rusiji, gde se gaji na

Tabela 3. Zemlje sa najvećim površinama pod krompirom u Evropi

Od deset zemalja koje imaju najveće površine pod krompirom u

3.1.2. Prinos krompira u Evropi

Na ostvarivanje prinosa utiču mnogi činioci koji se mogu svrstati

2. Agrotehnički činioci - način sadnje

Prosečan prinos u Evropi iznosi 22,3 t/ha i karakteriše ga trend

originalni podaci linija trenda

Prinos po jedinici površine koji ostvaruje Belgija je više od dva