DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN: BIOMEDICINSKE NAUKE

ODSEK: BIOLOGIJA

PREDMET:
APLIKATIVNI SOFTVER U BIOLOGIJI

TEMA:
GLJIVE U INDUSTRIJI

Student: Mentor:
Minela Prepoljac 09-522/11 prof. dr. arko Barbari, dipl. in

Novi Pazar,maj 2014.

Gljive u industriji

Sadraj:

UVOD ............................................................................................................................................. 2

1. Prehrambena industrija ................................................................................................................. 3

1.1. Pekarska industrija ................................................................................................................... 3

1.1.1. Istorijat pravljenja hleba ................................................................................................. 4

1.2. Proizvodnja piva i vina ............................................................................................................. 5

1.3. Sirevi sa plemenitim plesnima (buima).................................................................................... 6

2. Gljive u farmaciji ......................................................................................................................... 7

2.1. Gajenje gljiva za potrebe u farmaciji ......................................................................................... 8

2.1.1 Lekovite gljive Srbije ..................................................................................................... 9

ZAKLJUAK ................................................................................................................................ 10
LITERATURA: ............................................................................................................................. 11

Minela Prepoljac 1
Gljive u industriji

UVOD

Problematiku ovog seminarskog rada, koja je jako kompleksna. Pokuacemo da predoimo

na to jednostavniji nain. Odgovoriemo na neka osnovna pitanja koja se tiu industrijskih vanih
gljiva, a isto tako da nabrojimo najbitnije prestavnike odreenih vrsta gljiva koje se koriste u
komercijalne svrhe. U samom uvodu bie rei o vanosti industrije, bie predoene neke brojke
koje govore o ekonomskoj vanosti upotrebe (izvoz gljiva). Sama sutina seminarskog rada bie
zasnovana na prikazu nekoliko industrijskih grana unutar kojih se koriste gljive. Za svaku granu
bie prikazan po neki od prestavnika. Bie rei o prednostina i manama industrije odnosno gajenja
gljiva za potrebe industrije. Na samom kraju zakljuna re.
Prvi podaci o veem prometu gljiva naeni su u dvadesetom veku. Gljive sve vie postaju
traena i ekskluzivna hrana. O zemljama koje ih koriste u ishrani, pisao je jo daleke 1924. godine
trgovac iz Valjeva, Miljko Kora, u reviji Nae selo. On je naveo podatak da su za nae gljive
zainteresovani mnogi u Evropi i da u njima lei veliki izvozni potencijal, pa je ak procenjivao da se
iz Srbije (preko Slovenije) moe izvesti oko 270.000 kilograma suenih vrganja. Kora je zabeleio
da je u Francuskoj promet gljivama pre Prvog svetskog rata bio gotovo jednak celokupnom
dravnom budetu Kraljevine Srbije.
Danas gljive zauzimaju vano mesto u naem ukupnom izvozu roba. Ovo umsko meso,
kako se obino za njih kae, sve vie postaje interesantan izvozni artikal, roba koja je po ukupnom
izvoznom bilansu daleko ispred drugih privilegovanih roba koje forsiraju jake firme i drava. Da
bismo se uverili u prethodnu tvrdnju, dovoljno je baciti pogled na statistike godinjake za spoljnu
trgovinu i uoiti ovu injenicu. Ako izvoz gljiva i njegov finansijski efekat uporedimo sa izvozom
drugih namirnica, a ponekad i sa znaajnijim industrijskim proizvodima i sirovinama, ak i sa
proizvodima teke industrije, videemo da injenice govore u korist gljiva. O finansijama vie u
samom radu.
Postavlja se pitanje. Zato ba je ova tema koja zasluuje biti obraena u okviru seminarskog
rada? Odgovor je jednostavan pogledajmo ljuku populaciju koja je postala dominantna. Potreba za
resursima, hranom energijom nikad nisu bili vei. Industrija i njene grane postale su ne zamenjive
jer bez njih ne bi mogli zamisliti savremeni nain ivota odnosno njegovo funkcionisanje. Tragajui
za novim resursima ovek stalno tei pronalasku novih sirovina koje e lake upotrebiti i iskoristiti u
potpunosti. Gljive bi u budunosti mogle pomoi u tom pravcu. Treba spomenuti i injenicu da bez
tehnologije nema napretka ali one se moraju pametno koristiti a sirovine tedeti jer su ne obnovljive
( veina njih). to se tie gljiva i one spadaju u ne obnovljive izvore ali ali one imaju veliku mo
regeneracije i reprodukcije kako u ekolokim tako i u vetakim uslovima.
Na samom poetku bie rei o pekarskoj industriji prestavnicima gljiva koji se steu unutar
ove grane. Zatim priaemo o proizvodnji piva i vina. Botritisu i elipsoidusu koji uestvuju u
fermentaciji. Posebno poglavlje bie rezervisano za farmaceutcku industriju kao, lekovita svojstva
prestavnika gljiva koje nisu sa naih podruja kao i onih koje krase nae ume i naa uzgajalita.

Minela Prepoljac 2
Gljive u industriji

1. Prehrambena industrija

Prehrambena industrija je grana industrije koja se bavi preradom hrane za potrebe ljudi.
Najrazvijenija je u bogatim privrednim podrujima, kao i u velikim potroakim sredinama. Njen
glavni zadatak je podmirivanje prehrambenih potreba potroaa. Zbog ovako vanog zadatka
obradiemo neke grane prehrambene industrije u kojoj se sreu gljive kao jedna od ne zamenljivih
sirovina.

1.1. Pekarska industrija

Pre svega neto osnovno o kvascu. Kvasac kao namirnica zauzima znaajno mesto jer je
izuzetno bogat hranljivim materijama. On je belanevinasti proizvod i sastoji se od ivih organizama
kvaevih gljivica (Saccharomyces), za koje je karakteristino da se veoma brzo mnoe. Odlian je
izvor belanevina, amino kiselina, prirodnog kompleksa B vitamina. Kvasac predstavlja pravi
,,rudnik mineralnih sastojaka i jedan je od najbogatijih izvora organskog gvoa. Osim vitamina A,
C i E, sadri ak sedamnaest drugih vitamina i sve vitamine B kompleksa. Nedostaje mu jedino
vitamin B12, kojeg ima u mesu, jajima, mleku, iznutricama. Kao svaka proteinska hrana, kvasac ima
dosta fosfora koji iz organizma moe da uzima kalcijum i izazove njegov nedostatak. Da se to ne
bi dogodilo, uz kvasac treba uzimati i namirnice bogate kalcijumom. Oblik kvasaca odnosno
njegovih elija je raznolik: okruglast,elipsoidan,jajast,izduen,pravougaoni, cilindrian. Veliina od
3 15 m Najkvalitetniji i najjai kvasac je surutka, a cenjen je i teni kvasac iz vajcarske i
Nemake koji se uzgaja na travama, mednom sladu i pomorandama.
Pekarska industrija ne zamisliva bez pekarskog ili pivskog kvasca. Pekarski kvasac koji se
sastoji od ivih elija Saccharomyces cerevisiae. Koristi se u pripremi testa za hleb i pecivo, jer u
toku fermentacije gljivice razlau eer u alkohol i ugljendioksid (formula. 1.1). Od ugljendioksida
testo raste, dok ga alkohol ini mekim. Ovaj kvasac je ujednaene, svetloute boje, prijatnog ukusa
i mirisa. Rok trajanja mu je dve nedelje, jer za to vreme zadrava sva organoleptika svojstva i
fermentativne sposobnosti. Suvi pekarski kvasac najee je u granulama i dobija se suenjem
sveeg pekarskog kvasca. Pre upotrebe mora da se potopi u vodu da bi narastao, a dobar suvi kvasac
mora da bude ujednaene svetle krem boje, karakteristinog ukusa i mirisa. Rok trajanja mu je pola
godine.Nain pravljenja hleba bie razjaljen u sledeem poglavlju.A proces fermentacije se odvija
na sledei nain.

Kvasac razlae eere u prisustvu kiseonika:

1. u aerobnim uslovima, kvasci metaboliu eere do ugljen-dioksida i vode.

Minela Prepoljac 3
Gljive u industriji

1.1.1. Istorijat pravljenja hleba

Kako je nastao hleb kakvog danas koristimo? Smatra se da je prvi hleb koji je napravljen
sasvim sluajno kada je alkoholno pie ili fermentisani med dodat testu za pravljenje pogae koje je,
ostavljeno na stranu, poelo da raste. Takvo testo nakon peenja predstavljalo je prijatno
iznenaenje dobijen je ukusan i vazduast hleb. Istraivanja pokazuju da je drevni Egipat kolevka
dananjeg hleba (slika 1.1). Arheolozi su kopajui po egipatskim ruevinama nali kamenove za
mlevenje ita kao i prostorije u kojima se pekao hleb.
Stari Grci su mesili hleb sa kvascem, i to dve vrste: od prosa i ire, i od jema i ire. Kvasac
su pravili na sledei nain: zamesili bi testo od prosa i ire i ostavili ga na Suncu da se osui. To
osueno testo su koristili kao kvasac. Stari Grci su hleb pekli u posebnim peima, koristei posude
od gvoa, bronze ili opeke.
U starom Rimu postojalo 200 pekarskih radnji. Znak esnafa bila je pekarska znaka sa 3
klase. Na ovom nivou pekarstvo se zadralo vekovima,kroz ceo stari vek,srednji i sve do poetka
industriske revolucije, i do poetka uvoenja maina. Koje su postajale vremenom prakticnije i
savremenije. Pa ih takve moemo videti danas.
U naoj zemlji industrijsko pekarstvo zakorailo je krupnim korakom pre tridesetak godina i
danas je dostiglo zavidan svetski nivo, kako na planu tehnologije, tako i tehnike. Zakonskom
regulativom je praen kvalitet kako hleba tako i brana,aditiva kao i koliina kvasca naziv ( misli se
na rod kvasca iz porodice Saccharomyces ). Takoe postoji jednaina po kojoj se ocenjuje kvalitet
odreenog kvasca formula(1.1.1) [1].

Slika 1.1.1. Pravljenje hleba Egipat

( 1.1.1.)

Minela Prepoljac 4
Gljive u industriji

1.2. Proizvodnja piva i vina

Za pivo od jema znali su jo stari Sumerci i Vavilonci. Tehnologije pravljenja piva od tog
vremena do danas znatno se razlikuju ali sutina ostala ista. Pravljenje piva to boljeg ukusa. to se
tie vina postojbina je Francuska. Fermentaciju mogu izazvati gljivice koje se ve nalaze na grou
ili se pak vri pranje groa nakon ega se dodaje odreena vrsta gljive obino samo jedna vrsta. To
se radi zbog samog kvaliteta vina jer ako postoji vie vrsta gljiva vino nema prepoznatljivu aromu
odnosno ukus. Proces fermentacije piva i vina je isti. Samo se razlikuje vrsta gljiva, zavrna
destilacija, neki delovi procesa proizvodnje, kao i materija od kojih se dato pie pravi.

Kao dolazi do fermentacije piva i vina? Moe doi na dva naina i to:

2. u aerobnim uslovima, kvasci metaboliu eere do ugljen-dioksida i vode.

3. u anaerobnim uslovima: nastaje etanol i ugljenik(IV)-oksid.

Evo nekih gljiva koje se koriste pri pravljenju piva: Ganoderma lucidum (slika.1.2.),
Saccaromyces cerevisiae za proizvodnju vina koriste se najee: Saccomyces ellipsoideus, Botrytis
cinerea (slika .1.3.). Vano je spomenuti i to da kvasci mogu da podnesu samo manje (3-4%)
koncentracije alkohola, te se pia sa veom koncentracijom etanola dobijaju procesima fermentacije
(npr. bakterije mlenokiselinskog vrenja), dodavanjem alkohola ili zavrnom destilacijom. Izvrena
je takoe podela pia prema procesu proizvodnje i koliini alkohola koje pie poseduje.

Slika 1.2. Ganoderma lucidum Slika 1.3. Botrytis cinerea

Prema proceduri proizvodnje, sva alkoholna pia se klasifikuju u tri grupe:

1. Pia dobijena fermentacijom vonog soka bogatog eerima (vina, jabukovo vino)
2. Pia napravljena iz materija bogatih skrobom (pivo)
3. Pia proizvedena korienjem destilacije (alkoholna pia i pojaana vina) [2]

Minela Prepoljac 5
Gljive u industriji

1.3. Sirevi sa plemenitim plesnima (buima)

Glavna karakteristika ovih sireva je to je testo protkano plavo-zelenim plesnivim

povrinama nejenake veliine. Plesan tj.bu Penicillium roqueforti (slika 1.5.), ne samo da daje
karakteristian izgled testu sira, ve odluujue doprinosi formiranju specifiinog ukusa i mirisa,
koji je veoma izraen, a moe biti i otar, ako je zrenje u odmakloj fazi. Ne izostavan deo mnogih
evropskih kuhinja kao dodak skupocenih jela. Meu ovim sirevima je najpoznatiji i najcenjeniji
francuski sir rokfor. Koji je zakonom zatien ima svoje geogravsko poreklo, a pravi ga samo sedam
proizvoaa sa juga Francuske. Plavi sirevi se proizvode, osim od ovijeg, jo i od kravljeg, kozjeg
ili meanog mleka, kako u Francukoj, tako mi u drugim zemljama. Naravno, pod drugaijim
nazivima, koji su takoe pod zatitom: u Italiji gorgonzola (slika 1.4.), u Dankoj danablu (danki
plavi sir). Ne razlikuju se samo po nazivu ve i po nainu pravljenja, vrsti gljive koja proima
sir. Svi plavi sirevi su najee cilindrinog oblika, teine 2-3 kg. U sebi sadre protenine, masti i
mineralne materije kao sto je kalcijum. Povrina je ukato-narandaste boje, ali kora nije izraena.
Testo je fino, mekano, mrviasto i lako se lomi u tankom sloju, a na sobnoj temperaturi ima mazivu
konzistenciju. Kolevka ovih sireva je Francuska, prvi put spomenuti u spisima iz starog veka.
Napomena: Osobe koje imauju alergiske reakcije na neku od gljiva iz porodice penicillimu i
aspergillus ne smeju da koriste u ishrani ovu vrstu namirnica. I ako se radi o maloj koliini spora
odnosno majoj gramai same glive koje se nalaze u siru, ipak mogu izazvati neku od ne eljenih
reakcija. Takoe treba spomenuti injenicu da prekomernim i uestalim konzumiranjem mogu se
pojaviti simptomi muke i nagona za povraanjem. Dok u umerenim koliinama blagotvorno deluje
na organizam [3].

Slika 1.4. Gorgonzola Slika1.5. Penicillium roqueforti

Minela Prepoljac 6
Gljive u industriji

2. Gljive u farmaciji

Evo nekih primera gljiva koje se koriste u farmaciji Claviceps purpurea, koja napada klas
rai, ve odavno koristi u medicini za podsticanje kontrakcija materice. Aleksandar Fleming je
1928. godine otkrio Penicillium notatum, gljivicu koja se danas koristi u proizvodnji antibiotika
penicilina. On je izuzetno znaajan u borbi protiv patogenih bakterija koje napadaju ljude i
ivotinje. To ukazuje da nauka ve due vreme koristi gljive kao izvor za spravljanje lekova.
Najnovija istraivanja, koja se sprovode danas u Japanu, Kini, SAD, Rusiji pokazuju da su gljive
koje smo do sada smatrali samo konzumnim delikatesima, ali i one druge, nejestive, tvrde i
drvenaste izuzetno bitan faktor u podizanju imuniteta u organizmu sisara. Sve vrste gljiva, koje
danas nauka svrstava meu lekovite, imaju izrazito anti-bakterijsko, antivirusno i anti-ancerogeno
svojsto. Sva nabrojana svojstva gljivama daju polisaharidi, triterpeni, razne kiseline (npr.
ganodermika kiselina), -glukan, vitamini, alkaloidi.
Gljive se u prirodi, razlaui organsku materiju, a pre svega drvenaste otpatke, susreu sa
velikim koliinama slobodnih radikala. Da bi opstale i izvrile svoj ekoloki zadatak istai prirode,
gljive su razvile specifinu odbranu sopstvenog organizma od raznih toksina i slobodnih radikala.
Kada ljudi i ivotinje konzumiraju gljive, one takoe deluju kao istai njihovog organizma. Imaju
izrazito antioksidativno dejstvo i inhibiraju slobodne radikale.
Antibakterijsko delovanje gljiva zasniva se na produkciji antibiotika koji su najee
sekundarni metaboliti. Gljive blokiraju razvoj bakterija antibioticima, to je posebno vano u vreme
kada bakterije ostvaruju rezistenciju na postojee antibiotike (hemijski sintetisane). Otuda je i visoka
vrednost konzumiranja mnogih vrsta gljiva u sirovom stanju, kada se ti antibiotici neoteeni
termikom obradom direktno unose u na organizam.
Antivirusno delovanje gljiva ogleda se u njihovom podsticanju naeg organizma da stvara
interferon koji je osnovna materija za borbu protiv virusa. Ve nekoliko decenija se polisaharid pod
imenom lentinan, dobijen iz japanske gljive ii take koristi u farmaceutskoj idustriji i oficijelnoj
medicini. Kada se obolelima intravenozno daje interferon, uz njega obavezno ide i lentinan.
Dokazano je da on pojaava efikasnost interferona i da veoma brzo podstie organizam da ga stvara
u veim koliinama. Takoe gljivu Grifola frondosa (maitake) u Koreji tradicionalno zovu
kraljicom gljiva i umskim bogatstvom. Dokazano je da micelija i plodonosna tela gljive maitake
imaju antitumorski i antivirusni efekat.
Cilj industriskog uzgoja proizvodnja ekstracelularnih polisaharida (EPS), uglavnom glukana
i istraivanje mogucnosti njihove primene u kozmetickoj industriji.Ekstracelularni polisaharidi i
ekstrakt micelije gljive Grifola frondosa imaju antioksidativni uinak, stimuliu biosintezu
kolagena, spreavaju nastanak melanoma.
Danas nauka ve raspolae brojnim podacima koji proistiu iz ispitivanja sastava nekih vrsta
gljiva, kako oni deluju na ljudski organizam, a sve je vei i broj podataka o uspenom izleenju
teko bolesnih pacijenata koji su u svojoj terapiji imali i preparate na bazi lekovitih gljiva, pod
uslovom da su bolesti otkrivene u poetnom stadijum. to bi u budunosti pomoglo da rei veliki
broj bolesti [4].

Minela Prepoljac 7
Gljive u industriji

2.1. Gajenje gljiva za potrebe u farmaciji

Poznato nam je da se gljive gaje radi upotrebe u prehrambenoj industriji. Kao sirovine u gotovo
svim njenjim granama, gaje se plantano za razne sirovine za razne proizvode farmacije. Pored
anpinjona,tartufa,bukovae koji se koriste u ishrani. Postoji trend uzgajanja gljiva koje nisu sa
naeg podruja ve su introdukovane(donete od strane oveka) obino radi lekovitog dejstva. Zbog
ne adekvatnih ekolokih uslova vri se gajenje u vetakim uslovima, radi boljeg prinosa. Pre svega
optimalna temperature, vlanost vazduha, koliina dostupne vode kao i otpornost na patogene,
moraju biti kontrolisani od strane oveka. Uticaj temperature na gljivu ii take prikazan na
gragikonu (Gragikon 2.1.).

40
35
30
Biomasa (kg)

25
20
Ekoloki uslovi
15
Gajenje
10
5
0
0 15 25 35 45
Temperatura (C)

Grafik 2.1. Uticaj temperature i uslova sredine na biomasu gljiva Shii take.

Grafiki prikaz govori da u datim vetakim uslovima prinos gljiva je znatno vei u odnosu
na ekoloke uslove koje vladaju u prirodi. Kao u naem primeru najvei prinos ii take je na
temperaturi od 25C ovde je otpornost prema patogenima jako velika jer su optimalni uslovi.
Istraivanja i praksa nam govore o tome. Takoe na 45 C biomasa naglo opada jer dolazi do
naruavanja structure proteina koja uzrokuje slab rast. Jako dobar rast je i na temperature od 35Cali
je primeena velika ne otpornost prema raznim bolestima. Idealna temperature za razvoj ove gljive
je oko 25C. Ovaj podatak nam ukazuje na vanost praenja svih faktora sredine [4].

Minela Prepoljac 8
Gljive u industriji

2.1.1 Lekovite gljive Srbije

U naoj zemlji takoe pospoji odreen broj ispitanih gljiva koje se koriste u svetu, pa su
nale primenu u farmaciji i narodnoj medicine. Mora se istaci da postoje razni naini unoenja
,,umskog mesa. Tako da se mogu uneti u organizam sirove, osuene ili preraene u obliku tableta,
kapsula. Sirove se mogu jesti lisiarke (Cantharellus cibarius) deluje na poboljanje imunog
odgovora, zatim bukovae, a takoe i jablanovae (Agrocybe cylindracea). Iz jablanovaa je
izolovan veoma kompleksni antibiotik nazvan aegeritin, a ustanovljeno je da deluje na gram-
pozitivne i gram-negativne bakterije. Ustanovljeno je da i zimski tartuf (Tuber brumale) ima snano
antibakterijsko dejstvo.
Za mnoge druge vrste je utvreno da sadre delotvorne antibiotike. Tako je iz gljiva roda
Strobilurus izolovan antibiotik kome je dato ime strobilurin. Njegovo je dejstvo kao i kod mucidina,
izolovanog iz ledenjae Oudemansiella mucida, a koji je patentiran jo 1965. godine. Mucidin je
snaan antifungalni antibiotik koji deluje na gljivicu Candida albicans. Iz maglenke (Clitocybe
nebularis je izolovan antibiotik po imenu nebularin, za koji je dokazano da deluje u leenju
tuberkuloze, a isto dejstvo ima i antibiotik lactaroviolin, izolovan iz rujnica (Lactarius deliciosus).
Gljive iz roda Leucopaxillus sadre antibiotik clitocybin, koji takoe deluje na Mycobacterium
tuberculosis, uzronika tuberkuloze. Cordyceps sinensis koja deluje na tetni LDL-holesterol
(hipoholesterolemino delovanje) i time omogue ienje naih arterija i itavog organizma.Dok su
najnovija istraivanja pokazala da blagotvorno deluje na sistem organa za varenje ali joj je
neuporedivo vei doprinos u spreavanju LDL-loeg holesterola. Zec gljiva spreava starenje deluju
regenerativno na nae elije jer sadri antioksidanse. Claviceps purpurea sadri alkaloide koje
pomau pri poroaju jer poboljavaju kontrakciju materice.
Upravo zbog svega to je do sada reeno jasno je da istraivanja iz ove oblasti idu sve dalje.
Kod nas postoje i neke lignikolne(razau drvnu masu) vrste gljiva poseduju lekovita svojstva, ali ta
istraivanja jo uvek traju. Prikaz lekovitih gljiva Srbije dat je u (tabeli 2.1.). Gde su navedeni
latinski, narodni nazivi i lekovito dejstvo [5].

Tabela 2.1.1. Lekovite gljive Srbije

1. Latinski naziv 2. Narodno ime 3. Deluje na

Cantharellus cibarius Lisiarke Poboljavanje imuniteta
Agrocybe cylindracea Jablanovae Gram-pozitivne i gram-
negativne bakterije
Oudemansiella mucida Ledenjae Gljivicu Candida albicans
Lactarius deliciosus Rujnica Uzronika tuberkuloze
Cordyceps sinensis Cordiceps Loi holesterol
Grifola frondosa Zec gljiva Starenje-(sadri antioksidanse)
Claviceps purpurea Orlovi nokti Kontrakciju materice

Minela Prepoljac 9
Gljive u industriji

ZAKLJUAK

Industriske gljive postaju sve vie koritene kao sirovine. to bi moglo u budunosti,
pomoi oveanstvu da pronae ,,odgovore koji su toliko bitni za njegov ivot i opstanak.
Pronalazak lekova za bolesti koje su ne izleive za dananju medicine (sida, kancer). Poboljanje
ishrane a tim i zdravlja. Poto su jako bogate proteinima i mnogim hemiskim jedinjenjim koja
pozitivno deluju na ovekov organizam. Budunost coveanstva jeste u kombinovanju znanja iz
biologije, savremene medicine kao i tradicionalne medicine. Ceo svet mora ii u korak sa novim
tehnologijama o odreenim standardima naravno samim tim i viem iskoritavanju gljiva. Za razno
razne potrebe. Kao i to manje korienje konzervanasa, aditiva i boja koji nisu prirodnog porekla.
ovek je vekovima jeo zdravu hranu, koja je danas zagaena pomenutim supstancama. Razlozi za to
su porast broja stanovnitva, bri tempo ivota,manjak, slobodnog vremena.
Postoje oni koje ba i ne interesuje ova pria o lekovitou, industriji i one koji vole
ekonomiju, nekoliko rei. Danas gljive zauzimaju vano mesto u naem ukupnom izvozu roba. Ovo
umsko meso, kako se obino za njih kae, sve vie postaje interesantan izvozni artikal, roba koja je
po ukupnom izvoznom bilansu daleko ispred drugih privilegovanih roba koje forsiraju jake firme i
drava. Da bismo se uverili u prethodnu tvrdnju, dovoljno je baciti pogled na statistike godinjake
za spoljnu trgovinu i uoiti ovu injenicu. Ako izvoz gljiva i njegov finansijski efekat uporedimo sa
izvozom drugih namirnica, a ponekad i sa znaajnijim industrijskim proizvodima i sirovinama, ak i
sa proizvodima teke industrije, videemo da injenice govore u korist gljiva.
Zvui neverovatno podatak da je recimo 1992. godine iz Jugoslavije (u vreme kada su
uvedene sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori) u Italiju izvezeno 645 tona gljiva u vrednosti od
8.319.000 dinara. Prole godine u naoj zemlji ubrano je 1,9 miliona kilograma gljiva, a od njihove
prodaje strancima zaradili smo skoro milion i po evra [6].
Naglasiemo jo jednom, koliko su vane gljive kao izvor sirovina, hrane,to su neki od
razloga za potovanje i cenjenje ovog umskog blaga.
Zakljuak je jako jednostavan. Pored svih ovih injenica. Koje smo do sad izkazali
industrija, biologija, medicina,ekonomije kao i razne tehnolofije. Moramo naglasiti jo jednu jako
vanu stvar Moramo uvati panetu Zemlju jer je ona jedino mesto na kojem je mogu ivot i
opstanak nas ljudi. Vraanje prirodi i potovanja svih ivih bia koja ive sa nama i pored nas.
Moramo razumeti biljke, ivotinje, naravno gljive i njihove zahteve i potrebe da bi mogli ostaviti
sledeim generacijama neto emu mogu da se dive i uvaju prirodu kao svoj dom.

Minela Prepoljac 10
Gljive u industriji

LITERATURA:

[1] Dr. Milimira B. Kovaevia, Pekarstvo i poslastiarstvo, Progres, Novi Sad, (1998).

[2] http://ceon.rs/article.aspx?queryISSID%26and%265704&page=2&sort=8&stype%3Fissue=72
[3] http://studenti.rs/skripte/tehnologija-metalurgija/sirevi-sa-plemenitim-plesnima/
[4] http://www.gljivarsko-drustvo.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=83
[5] Branislav Rankovi, Sistematika gljiva, Kragujevac, (2010).

[6] http://studenti.rs/skripte/tehnologija-srbija%321page=wddfbf5*%uy

Minela Prepoljac 11