INTEGRACIJA METABOLIZMA

ENERGETSKI M E T A B O L I Z A M

Energetski metabolizam u sisara je različit u

različitim organima, ali postoji precizna komunikacija
među organima, koja obezbeđuje funkcionisanje
celog sistema;
 OSNOVNI PUTEVI ENERGETSKOG METABOLIZMA

GLIKOLIZA

Metabolička degradacija GLUKOZE ostvaruje se (u

citoplazmi) njenom konverzijom u dva molekula PIRUVATA,
pri čemu se dobijaju dva molekula ATP-a i jedan NADH;

ANAEROBNA DEGRADACIJA:

 PIRUVAT se prevodi u mlečnu kiselinu ili alkohol etanol;

 Ti procesi su poznati kao MLEČNOKISELINSKA
fermentacija i ALKOHOLNA fermentacija;

 Mlečnokiselinsku fermentaciju mogu realizovati mikroorga

– nizmi, kao i ćelije većine viših životinja i biljaka, dok
kvasac i neke bakterije imaju sposobnost alkoholne
fermentacije;
AEROBNA DEGRADACIJA;

 U ovom procesu PIRUVAT se razlaže do CO2 i H2O uz

ekstrakciju najvećeg dela energije (38 molekula ATP), kroz
Ciklus limunske kiseline i Oksidativne fosforilacije;

 Enzim FOSFOFRUKTOKINAZA ima najjači uticaj na

kontrolu glikolitičkog puta;

 Koncentracija ATP/ADP utiče na aktivaciju enzima,

odnosno razgradnju glukoze;
 GLUKONEOGENEZA

Sisari su u stanju da sintetišu glukozu iz raznih prekursora,

kao što su piruvat, laktat, glicerol i glukogene
aminokiseline, kroz biosintetske puteve locirane uglavnom
u jetri i bubrezima;

 Ključnu ulogu u glukoneogenezi ima enzim fruktozo-1-6-

difosfataza;

 Ovaj enzim je recipročno regulisan u odnosu na

fosfofruktokinazu >
 inhibitori fruktozo-1-6-difosfataze su stimulatori aktivnosti
fosfofruktokinaze i obrnuto;

Ovo omogućava da se kontroliše brzina i smer prekursora u

GLIKOLIZI i GLUKONEOGENEZI;
METABOLIZAM GLIKOGENA

Glavni rezervoar glukoze u životinja je glikogen, uglavnom

smešten u jetri i mišićima;

 Glikoliza kreće konverzijom glikogena u glukozo-6-fosfat,

što je u prvom koraku katalizovano enzimom glikogen
fosforilazom;
 obrnut proces –biosinteza- katalizovana je u poslednjem
koraku enzimom glikogen sintazom;

Ova dva enzima su recipročno regulisana kroz reakcije

fosforilacije i defosforilacije, kao posledica kaskadnih reakcija
izazvanih hormonima glukagonom (pankreas) i epinefrinom
(podstiču glikogenolizu);
GLIKOGEN
 METABOLIIZAM MASNIH KISELINA

Masne kiseline se razlažu u procesu beta-

oksidacije dajući acetil-Co-A, a sintetišu putem koji
otpočinje od istih jedinica;

Aktivnost beta-oksidacije:

 varira od koncentracije masnih kiselina, koja je direktno

zavisna od aktivnosti hormon-senzitivnog enzima
triacilglicerol lipaze u adipoznom tkivu;

 Ovaj enzim je stimulisan, zavisno od koncentracije AMP,

glukagonom i epinefrinom a inhibiran insulinom;
Brzina sinteze masnih kiselina:

 regulisana je enzimom acetil- Co-A karboksilazom, koja je

aktivirana citratom a inhibirana krajnjim prduktom biosinteze
palmitoil-Co-A;

 sinteza je takođe stimulisana insulinom a inhibirana

gladovanjem;
CIKLUS LIMUNSKE KISELINE

U ovom ciklusu se oksiduje acetil-C-A nastao iz

glukoze, masnih kiselina i ketogenih aminokiselina,
do CO2 i H2O;

Glavna mesta regulacije ovog ciklusa su:

 enzimi citrat sintaza, izocitrat dehidrogenaza i alfa-

ketoglutarat dehidrogenaza;

 enzimi su kontrolisani dostupnošću sopstvenog supstrata i

inhibicijom povratnom spregom pomoću intermedijera Ciklusa
limunske kiseline;
OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA

Ovaj mitohondrijalni mehanizam omogućava

reoksidaciju NADH i FADH u NAD i FAD, pri čemu
se sintetiše ATP;

Brzina oksidativne fosforilacije je usko

koordinisana metaboličkom aktivnošću glikolize i
Ciklusa limunske kiseline;

 direktno je zavisna od koncentracije ATP i ADP;

METABOLIIZAM AMINOKISELINA

Višak aminokiselina se razgrađuje u procesu

transaminacije, pri čemu se dobijaju odgovarajuće
alfa-ketokiseline;

Leucin i lizin su ketogene aminokiseline i mogu se

konvertovati samo u acetil-Co-A ili acetoacetat;

 ne mogu biti prekursori za biosintezu glukoze u sisara;

Većina aminokiseliina su glukogene i mogu se

konvertovati do glukoze;
Dva molekula se nalaze na raskršću svih
navedenih puteva energetskog metabolizma:

 acetil-Co-A

 Piruvat
 Acetil-Co-A je zajednički degradacioni produkt
polisaharida, lipida i proteina;

 Njegova acetilna grupa se može oksidovati do CO2 i H2O

u Ciklusu limunske kiseline i kroz oksidativnu fosforilaciju,
ili biti korišćena za biosintezu masnih kiselina;

 Piruvat je produkt glikolize, oksidacije laktata i

degradacije određenih aminokiselina;

Piruvat je prekursor za sintezu glukoze i nekoliko

aminokiselina;
Svi navedeni biohemijski putevi, odigravaju se u specifičnim
delovima ćelije;

 Glikoliza, sinteza i katabolizam glikogena,

biosinteza masnih kiselina odigravaju se u
CITOPLAZMI,

 dok se oksidacija masnih kiselina, Ciklus

limunske kiseline i oksidativna fosforilacija
dešavaju u MITOHONDRIJAMA;

Različite faze glukoneogeneze i degradacije aminokiselina,

dešavaju se i u citoplazmi i u mitohondrijama;
Veliki broj enzimskih reakcija, koje se simultano odigravaju u
svakoj ćeliji, striktno je kontrolisan da bi ćelija mogla da
ostvaruje svoje potrebe;

 Intraćelijska komunikacija reguliše metabolizam

preko hormona – glukagona, epinefrina,
norepinefrina i insulina ili serije glukokortikoidnih
hormona;

 U sisara postoji specifična koordinacija između

organa, kada su u pitanju putevi energetskog
metabolizma;
 SPECIFIČNOST POJEDINIH ORGANA I TKIVA

MOZAK

 Moždano tkivo ima veoma visoku respiratornu aktivnost;

 ljudski mozak čini samo 2% ukupne mase odraslog čoveka,

ali oko 20% raspoloživog kiseonika se koristi za moždanu
respiraciju pri stanju mirovanja;
 MOZAK

 Pod normalnim okolnostima, glukoza je jedini energetski

izvor za mozak, jer je veoma malo glikogena smešteno u
ćelijama mozga;

 U slučaju dužeg gladovanja ili šećerne bolesti, mozak koristi

ketonska tela kao izvor energije;

 Ako koncentracija glukoze u krvi padne ispod 2.5 mM, dolazi

do disfunkcije mozga – stoga je neophodno da jetra održava
nivo glukoze u krvi konstantnim;
MIŠIĆI

Glavni izvor energije za funkcionisanje mišića su

glukoza (poreklom iz glikogena), masne kiseline i
ketonska tela;

Mišići u mirovanju i pri dobroj ishrani, sintetišu glikogen koji

može činiti 1-2% njihove mase;

 Glikogen se, kao izvor energije, može brzo konvertovati u

glikozo-6-fosfat i uključiti u glikolizu;

 Mišići nisu u stanju da proslede glukozu van ćelije, jer

nemaju enzim glukozo-6-fosfatazu –
 ipak mišići služe kao rezervoari enrgije za organizam, jer
tokom gladovanja razlažu proteine mišića do aminokiselina;
 MIŠIĆI

Aminokiseline se prevode u PIRUVAT, koji se

transformiše u ALANIN >

alanin ima sposobnost izlaska kroz membranu

mišićnih ćelija u krvotok, odakle se transportuje do
jetre>

 u jetri se transaminacijom prevodi u PIRUVAT koji

je prekursor za sintezu GLUKOZE;
 MIŠIĆI

U mišićima se ne odvija poces

GLUKONEOGENEZE, jer ne poseduju mehanizme za
to (jetra, bubrezi);

 Mišići ne poseduju ni receptore za glukagon, koji

stimuliše povećanje glukoze u krvi;

 Mišići poseduju receptore za epinefrin, koji

reguliše metabolizam glikogena preko koncentracije
AMP;
 MIŠIĆI

 Povećanje koncentracije AMP u jetri stimuliše degradaciju

glikogena i glukoneogenezu, a sintetisana glukoza se prevodi u
krvotok;

 Povećanje koncentracije AMP u srčanom mišiću dovodi do

stimulacije degradacije glikogena i glikolize, što rezultira u
intenzivnom trošenju glukoze;

Kontrakcija mišića je povezana sa hidrolizom ATP-a,

te je ultimativno zavisna od funkcionisanja
OKSIDATIVNE FOSFORILACIJE, koja omogućava
biosintezu ATP-a;
 MIŠIĆI

 Za razliku od ostalih mišića, mišići srca moraju imati

neprekidnu aktivnost, bez mogućnosti odmora;

 Zato srčani mišići svoju aktivnost baziraju

isključivo na aerobnom metabolizmu, jer su njihove
ćelije veoma bogate mitohondrijama;

 Mitohondrije mogu zauzimati i do 40% citoplazmatičnog

prostora u ćelijama mišića srca;
 nasuprot skeletnim mišićima od kojih neki skoro i da
nemaju mitohondrije;
 MIŠIĆI

Mišići srca mogu metabolisati:

 masne kiseline, ketonska tela, glukozu, piruvat i laktat i na taj

način dolaziti do energije;

 U stanju mirovanja organizma, mišići srca primarno

koriste masne kiseline kao izvor energije, ali pri
intenzivnom radu organizma, srce koristi glukozu;
ADIPOZNO TKIVO

 Adipozno tkivo se sastoji od adipiznih ćelija

ADIPOCITA; ,
 adipociti su raspoređeni po celom telu, ali
najviše:
 ispod kože,
u abdominalnoj šupljini,
u skeletnim mišićima,
oko krvnih sudova i
u mlečnim žlezdama;

 Ovo tkivo je glavni rezervoar LIPIDA – čovek od 70kg ima

oko 15kg lipida (oko 590.000 kJ energije);

 Adipozno tkivo nije samo pasivni rezervoar energije, već je

drugo po značaju, posle jetre, u održavanju metaboličke
homeostaze;
 Adipociti hidrolizuju triacilglicerole u masne
kiseline i glicerol;
 odnosno reesterifikuju masne kiseline u
triacilglicerole, zavisno od koncentracije glicerol-3-
fosfata (nastao redukcijom dihidroksiaceton fosfata-
produkt glikolize);
 JETRA

Predstavlja centralni metabolički prečistač –

odgovorna je za održavanje optimalnog nivoa
nutrijenata u krvi, koje koriste mozak, mišiči i ostala
tkiva;
 JETRA

 Glavna funkcija jetre je da održava stalni nivo

glukoze u krvi;
 uzimanjem ili otpuštanjem glukoze u zavisnosti od
nivoa glukagona, epinefrina i insulina, kao i same
glukoze u krvi;

 Posle unošenja veće količine ugljenih hidrata u organizam, nivo

glukoze se poveća i dostigne oko 6 mM;

>višak glukoze se apsorbuje od strane jetre i prevodi u glukozo-

6-fosfat pomoću enzima glukokinaze;
 JETRA

Ćelije jetre su, za razliku od ćelija mišića i adipoznog tkiva,

permeabilne za glukozu zbog čega insulin nema direktnog
efekta na apsorpciju glukoze od strane ćelija jetre;

Ćelije jetre mogu apsorbovati i druge monosaharide (fruktoza,

manoza i galaktoza) i prevoditi ih u glukozo-6-fosfat;

Kada nivo glukoze u krvi padne ispod 4 mM

(gladovanje), glukoza se iz jetre transportuje u
krvotok;

Laktat, kao produkt anaerobnog metabolizma glukoze u

mišićima, u jetri se uključuje u glukoneogenezu;
 JETRA

SUDBINA GLUKOZE U JETRI

 Glukozo-6-fosfat je molekul koji predstavlja

raskrsnicu metabolizma ugljenih hidrata u jetri;
 u zavisnosti od potreba organizma, ovaj molekul
ima različitu sudbinu u jetri:

1) Glukozo-6-fosfat može biti preveden u GLUKOZU,

delovanjem enzima glukozo-6-fosfataze;
 sintetisana glukoza se ekskretuje u krv i prenosi do ostalih
organa;
J E T RA

2) Glukozo-6-fosfat može biti preveden u GLIKOGEN, kada

su potrebe organizma za glukozom male;

> povećanje potrebe organizma za glukozom, ide u pravcu

razlaganja glikogena (visoka koncentracija glukagona ili
epinefrina) do glukozo-6- fosfata i do glukoze;

3) Glukozo-6-fosfat može biti preveden u acetil-CoA, jer se u

procesu glikolize prevodi u Piruvat;
 piruvat se delovanjem piruvat dehidrogenaznog kompleksa
prevodi u acetil-CoA, koji može da se iskoristi za sintezu
masnih kiselina, fosfolipida i holesterola;
JETRA

SUDBINA MASNIH KISELINA

1) Kada su potrebe organizma za energijom visoke, masne

kiseline se razlažu do acetil-CoA a zatim do ketonskih tela,
koja se prenose u krvotok i dalje do perifernih organa;

 Jetra ne može da koristi ketonska tela kao

sopstveni iizvor energije jer ne poseduje enzim
beta-ketoacil-CoA transferazu;
 dobijeni acetil-CoA se u jetri koristi i za sintezu
ATP-a (ciklus limunske kiseline);

2) Kada su potrebe organizma za energijom niske, masne

kiseline se koriste za sintezu triacilglicerola, koji dospevaju
u krvotok u formi VLDL i prenose do adipoznog tkiva koje ih
apsorbuje;
JETRA

SUDBINA AMINOKISELINA

U jetri se aminokiseline degraduju do metabiličkih

intermedijera (katabolizam i urea ciklus);

 Degradacija najčešće počinje transaminacijom u

odgovarajuću alfa-ketokiselinu, dok se amino-grupa eliminiše iz
organizma u obliku UREE (Urea ciklus);

 Glukogene aminokiseline se na ovaj način prevode u Piruvat ili

oksalacetat koji mogu poslužiti za biosintezu glukoze;
 JETRA

 Rezerve GLIKOGENA u jetri su relativno male, i mogu se

koristiti za za snabdevanje organizma GLUKOZOM samo u toku
6h posle jela;

Posle ovog perioda, organizam koristi glukozu

dobijenu u procesu glukoneogeneze od
aminokiselina nastalih degradacijom proteina mišića;
 HORMONSKA REGULACIJA METABOLIZMA

Hormoni insulin, glukagon, epinefrin i

norepinefrin, imaju ključnu ulogu u povezivanju
energetskog metabilizma jer omogućavaju
korišćenje ili skladištenje energetskih molekula;

1) INSULIN i GLUKAGON (polipeptidni hormoni) su

najvažniji regulatori energetskog metabolizma, koji imaju
suprotne efekte ;

 Sekrecija INSULINA od strane beta-ćelija pankreasa je

stimulisana glukozom i parasimpatikusnim nervnim
sistemom;
 INSULIN indukuje aktivaciju ključnih enzima >
glikogen sintaza indukovana insulinom vodi
ubrzanoj sintezi glikogena u jetri i mišićima;

 INSULIN ubrzava glikolizu u jetri što izaziva povećanu

sintezu masnih kiselina>

> višak masnih kiselina i glukoze u adipoznom tkivu rezultira u

brzoj biosintezi triacilglicerola (glavni rezervni energetski
molekul);
Sekrecija GLUKAGONA od strane alfa-ćeliija
pankreasa stimulisana je niskom koncentracijom
glukoze u krvi;

 Glavni organ na koga deluje glukagon je jetra > hormon

stimuliše razlaganje glikogena i istovremeno inhibira njegovu
sintezu;

 GLUKAGON takođe inhibira sintezu masnih kiselina

smanjujući aktivnost enzima acetil-CoA karboksilaze;

 GLUKAGON izaziva i cAMP zavisno aktiviranje enzima

lipaza u adipoznim ćelijama, što rezultira u mobilizaciji
triacilglicerola;
2) EPINEFRIN i NOREPINEFRIN su kateholaminski hormoni
koje sekretuju adrenalna medula i simpatički nervni sistem
kao odgovor na nizak nivo glukoze u krvi;

Kao i glukagon, ovi hormoni stimulišu katabolizam

glikogena i triacilglicerola;

 Razlikuju se od glukagona po tome što je njihov

glikogenolitički efekat mnogo izraženiji u mišićima nego u
jetri;
Kateholamini blokiraju apsorpciju glukoze od strane
mišića i stimulišu oslobađanje masnih kiselina iz
adipoznog tkiva;

 Oslobođene masne kiseline se koriste kao energetski

molekuli;

 EPINEFRIN stimuliše sekreciju GLUKAGONA i inhibira

sekreciju INSULINA >

>na ovaj način kateholamini stimulišu oslobađanje glukoze iz

jetre u krvotok istovremeno smanjujući korišćenje glukoze od
strane mišića;
 MOZAK
KT CO2+H2O
INTEGRACIJA METABOLIZMA
GLUKOZA

JETRA
KT LAKTAT UREA
ADIPOZNO TKIVO
ACETIL-CoA PIRUVAT AMINO KI
MASNE KIS.
TAG +
MASNE KIS.
GLICEROL
TAG GLUKOZA PROTEINI
GLUKOZA
GLICEROL GLIKOGEN

MIŠIĆI
ALANIN+ LAKTAT
MASNE KIS. GLUTAMIN
CO2+H2O
KT AMINO KIS. PIRUVAT CO2 +H2O

PROTEINI GLUKOZA

GLIKOGEN