ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

КРАГУЈЕВАЦ
ИАСМ, Б3, шеста недеља
Катедра за општу и клиничку биохемију

Шеста недеља:

Метаболизам угљених хидрата:

Метаболизам гликогена – гликогенолиза и гликогенеза
Глуконеогенеза. Оксидативна декарбоксилација
пирувата, извори и судбина ацетил-Co A и Кребсов
циклус
ГЛИКОГЕН
ГЛИКОГЕН
 Гликоген

Гликоген је хомополимер глукозе чија је

примарна функција да организму обезбеди
“брзу” енергију . Резерва угљених хидрата
за регулисање гликемије у људском
организму.
 ГЛИКОГЕН
 Примарно се синтетише у јетри и мишићима,
мада могу да га синтетишу и мозак и
материца
 Аналог биљном скробу, па га често зову и
животињски скроб.
 У цитоплазми се налази у облику гранула и
игра веома важну улогу у циклусу глукозе у
јетри.
 Гликоген формира енергетске резерве које
могу врло брзо да се разложе до глукозе и
искористе у организму, ако су потребе за
глукозом повећане
Хепатоцити (НА СЛИЦИ гликоген
је ПИНК боје) садрже око 8%
гликогена одмах после оброка.
Само онај гликоген који се
налази у јетри може се
искористити за енергетске
потребе читавог организма,
Мишићне резерве гликогена се
користе само за енергетске
потребе мишића
Мишићи садрже око 1% укупног
гликогена у организму.
Још мања количина се може
наћи у бубрезима, у мозгу и у
леукоцитима.
Материца такође ствара резерве
гликогена за време трудноће за
потребе фетуса.
 Повећан ниво Глукозе у крви Смањен ниво Глукозе у крви

Лучење Инсулина Лучење глукагона

(бета ћелије панкреаса) (алфа ћелије панкреаса)

Везивање глукагона за своје

рецепторе
Везивање инсулина за своје
рецепторе
Активација аденилат циклазе и
Повећана настанак cAMP
активност
гликоген синтазе Активација ФОСФАТАЗА Инхибиција
Активација КИНАЗА активности
гликоген синтазе

Повећана пермеабилност Повећана

мембрана за глукозу (јетра, активност
мишићи,масно ткиво,мозак) гликоген фосфорилазе

Разградња гликогена,
Трансфер глукозе из крви у ткива; трансфер глукозе из ткива у крв;
Синтеза гликогена Регулација гликемије (ЈЕТРА)
 ГЛИКОГЕНЕЗА

 Процес синтезе гликогена означава се

као гликогенеза

 Синтеза гликогена ће се одвијати у

организму, у случају када је
концентрација глукозе и/или АТП
повећана
 За синтезу гликогена потребан је почетни сегмент
гликогена - ГЛИКОГЕНИН, који је гликопротеинске
природе.

 Први глукозил остатак везује се за полипептидни

ланац гликогенина, са чијим хидрокси
аминокиселинама (серин, треонин, тирозин)
успоставља О-гликозидну везу.

 Наредни остатак глукозе надовезује се на претходни

стварањем α-1,4-гликозидне везе.

 ГЛИКОГЕНИН остаје сачуван и

условима гладовања,
када преовладава
гликогенолиза.
ГЛИКОГЕНЕЗА
1.Гликогенеза започиње фосфорилацијом
глукозе у глукозо-6-фосфат,
у јетри деловањем глукокиназе,
Mg2+
а у мишићима деловањем хексокиназе.
У оба случаја неопходан је ATP и Mg2+

Glucose + ATP -----> glucose-6-PO4 + ADP

2.У наредној реакцији глукозо-6-фосфат

се преводи у глукозo-1-фoсфат,
дејствoм ензима
фoсфoглукoмутазe.

Glucose 6-PO4 <------------> Glucose –1- PO4

3. Глукозо-1-фосфат и уридин-трифосфат (УТП) под
утицајем глукозо-1-фосфо уридилтрансферазе (УДПГ-
пирофосфорилазе) реагују и настаје активни нуклеотид
уридин-дифосфат-глукоза (УДП – ГЛУКОЗА)
(UDPG)
Glucose 1-PO4 + UTP ---------> UDP-glucose + PPi
УДП- глукоза је директни извор гликозил остатака
са активисаном ОH групом на C1 атому.

Ензим гликоген синтаза (глукозил

трансфераза) преноси активисани глукозил
остатак на нередукујући крај гликогена и
катализује настанак α-1,4-гликозидне везе, између
C1 активног глукозил остатка и C4 терминалне
глукозе ланца гликогена.
 Тако се молекул гликогена продужио за један
молекул глукозе

 Понављајућим деловањем ензима гликоген

синтазе увећава се основни ланац гликогена
до дужине од најмање 11 глукозил остатака

 Тада су створени услови за дејство ензима

гранања гликогена, који преноси најмање 6
глукозил остатака и формира рачву ланца
гликогена са α- 1,6- гликозидном везом
Захваљујући дејству овог ензима молекул
гликогена је изразито рачваст
ГЛИКОГЕНОЛИЗА
Процес разлагања гликогена, ГЛИКОГЕНОЛИЗА,
тј. мобилизација депонованих молекула глукозе из
гликогена је сложен, ензимски катализован процес.

Гликоген је у организму човека присутан у свим

ћелијама, али га највише има у јетри и мишићима (до
5% тежине јетре и око 0,5 -1% мишићне масе).

Гликоген јетре учествује у одржавању гликемије, док

гликоген мишића служи као извор енергије самих
мишића.

Гликогенолиза је катализована бројним ензимима, а

први у низу је фосфорилаза (гликоген фосфорилаза),
која раскида α-1,4-гликозидну везу. Фосфорилазе
јетре и мишића, иако имају исту функцију, донекле се
разликују
 1. Гликоген фосфорилаза јетре се јавља у
два облика: гликоген фосфорилаза а је
активни облик,а гликоген фосфорилаза б
је неактивни облик.

 2. Гликоген фосфорилаза мишића је

функционално слична са истоименим
ензимом јетре, али се имунолошки и генетски
значајно разликују.

 Гликоген фосфорилаза је димер, а свака

подјединица садржи пиридоксал-фосфат.
Активни су само димерни облици ензима.
Разградња гликогена почиње дејством
активиране гликоген фосфорилазе (у мишићима
и у јетри). При томе се дешава фосфорилитичка
разградња тј. увођење молекула неорганског
фосфора.
Кидањем алфа-1,4 гликозидних веза из гликогена
се, са нередукујућег краја, одваја одговарајући
број молекула глукозо-1 фосфата.

Glikogen (n) + Pi <----->Glikogen (n-1) + Glukozo-1-fosfat

Скраћивање ланца полимера гликогена тече све до оног
тренутка док се не приближи месту гранања главног
ланца тј. месту где је алфа-1,6 гликозидна веза на
растојању од 4 гликозил остатка.

Тада делује ензим трисахарид трансфераза,

која трисахарадни сегмент преноси на главни ланац, који се
продужава.

После премештања три гликозил остатка, место гранања је

доступно дејству ензима дегранања (амило-1,6-
глукозидаза) који кида алфа-1,6 гликозидну везу. То се
одвија хидролитичким путем, и добија се молекул Д-
глукозе, а не глукоза-1-фосфат.
Трисахарид трансфераза

Гликоген фосфорилаза
 Молекул глукозо-1-фосфата нити
може да напусти интраћелијски
простор и пређе у крв, нити може
директно да се користи као
енергетски материјал, јер се не
разлаже гликолизом.
 Зато је неопходно да се под дејством
фосфоглукомутазе преведе у
глукозо-6-фосфат који може да се
укључи у гликолизу.
 Глукозо-6-фосфат се може
прикључити пентозо-фосфатном
путу преко ензима глукозо-6-
дехидрогеназе до стварање NADPH
и пентоза.
5. У ЈЕТРИ и у мањој мери у бубрезима ( НЕ у
МИШИћИМА) налази се ензим глукозо-6-фосфатаза,
који разлаже (дефосфорилише) глукозо-6-фосфат до
глукозе, која одлази у циркулацију за одржавање гликемије.
 Веза Гликогенезе и Гликогенолизе са
осталим метаболичким путевима
1. Гликоген се разграђује и настаје из глукозо 1 фосфата
2. Глукозо-1-фосфат до глукозе-6-фосфата
(фосфоглукомутазна реверзибилна реакција)
3. Од глукозо-6-фосфата до глукозе (само ЈЕТРА и
БУБРЕЗИ за циркулацију)
4. Глукозо-6-фосфат из глукозе преко киназа
(хексокиназе или глукокиназе)
5. Од глукозо-6-фосфата до и од гликолизе
(катаболизам) и глуконеогенезу (анаболизам)
6. Од глукозо-6-фосфата до пентозног пута
(нереверзибилно) за редукујуће агенсе (NADPH) и
рибозу за нуклеинске киселине
 Регулација гликогенезе и гликогенолизе

Фосфорилација и дефосфорилација
гликоген синтазе (анаболизам гликогена)
и гликоген-фосфорилазе (катаболизам
гликогена)

 Постоје два облика гликоген синтазе:

 фосфорилисани, или неактивни облик – д

 дефосфорилисани, тј. активни облик - и

 Ова два облика могу да прелазе један у

други.
 У физиолошким условима синтеза
гликогена зависи од гликоген синтазе -и,
која настаје из гликоген синтазе -д
деловањем два ензима: протеин
фосфатазе и протеин киназе-А
 Постоје два облика гликоген фосфорилазе:

 фосфорилисани, или активан

облик – а

 дефосфорилисани, тј.
неактивни облик - б

 Ова два облика могу да прелазе

један у други.

 У физиолошким условима
разградња гликогена зависи од
гликоген фосфорилазе а која
настаје из гликоген синтазе -б
деловањем два ензима: протеин
фосфатазе и фосфорилазе
киназе-А.
 Хормонска регулација
Глукагон и епинефрин (адреналин)
 Хепатоцити поседују α- 1 и β- 2 рецепторе за катехоламине, као и
рецепторе за глукагон

 Поједини протеински хормони (епинефрин и глукагон) мобилишу

гликоген и активирају гликогенолизу тако што се везују за своје рецепторе
са екстраћелијске стране плазма мембране.

 По везивању хормона за свој рецептор, аденилат циклаза, мембрански

ензим, се активира и катализује синтезу цикличног АМП (3',5'-АМП) из
АТП-а

ATP --> cAMP + PPi

 Циклични АМП активира протеин киназу А која регулише инактивацију
гликоген синтазе и инхибицију гликогенезу и активацију фосфорилазе
киназе и активацију гликогенолизе.
 Дакле, за време гладовања (глукагон) или у стресним ситуацијама
(епинфрин) , шећер који се налази као резерва у гликогену се мобилише
и користи као гориво у организму
Инсулин изражава антагонистични ефекат , супротан
ефекту адреналина.
Инсулин фаворизује таложење гликогена као шећерне
резерве тако што активира синтезу гликогена (гликогенезу)
и инхибира деградацију гликогена (гликогенолизу).

Инсулин је анаболик

После везивања за свој тирозин-киназни рецептор, инсулин

активира тирозин киназу која је везана за инсулински
рецептор што доводи до активације различитих сигналних
трансдукционих путева који , на крају, активирају протеин
фосфатазу 1.

Протеин фосфатаза 1 се одваја од фосфорилазе и

катализује дефосфорилацију гликоген синтазе до њене
активне форме и фаворизује синтезу гликогена
Калцијум Јон

За α1 рецeптоre хепатоцита везујe сe норадреналин, штo

пoкрећe мобилизацију Ca 2+ из митохондрија, а пораст
концентрације овог катјона активира калмодулинску
компoненту кинaзе.

Киназа фосфорилише гликоген фосфорилазу б, у активни

облик, што води разлагању гликогена. Слично цикличном
AMP-u, Ca2+ делује као секундарни гласник који активира
мишићну фосфорилазу киназу.

Дејство Ca2+ на фосфорилазу киназу фаворизује

гликогенолизу.
Алостеријска регулација гликоген фосфорилазе

Инактивна форма гликоген фосфорилазе се још назива Т-форма (tense) ,

док активна форма је добилa име Р-фoрмa (relax).

AMP се нормално везује за инактивну Т-форму фосфорилазе-б.

Везивањeм AMP-a долази до комформационих промена код фосфoрилазе-
б ,такo да прелази у Р-фoрму или активну фoрму – БЕЗ
ФОСФОРИЛАЦИЈЕ

Овај алостеријски ефeкaт AMP је неопходан за енергетскe потрeбe

ЋЕЛИЈЕ

Глукоза алостеријски инхибира фосфорилазу тако активира

трансформацију активне Т-форме у инактивну Р-форму
Алостеријска регулација гликоген синтазе

Повећано акумулирање гликозе-6-фосфата долази до

активације гликоген синтазе трансформације глукозе-6-
фосфата у гликоген.
Глукоза–6-фосфат се алостеријски везује за
фосфорилисану инактивну гликоген синтазу-д и
трансформише у активну фосфорилисану гликоген-
синтазу (без дефосфорилације).
 Глукоза у крви: 3,5 - 6,3 mmol/l

Угљенихидрати из хране одржавају концентрацију

глукозе (гликемију) по неколико сати

Разградња гликогена у јетри (залихе се исцрпљују након 24h)

Одржавање гликемије зависи од синтезе

глукозе де ново процесом ГЛУКОНЕОГЕНЕЗЕ у јетри

 СТАЊА У КОЈИМА СЕ ИНТЕЗИВНО
ТРОШИ ГЛУКОЗА

• Гладовање (троше се резерве глукозе)

• Тезак физички напор (мобилишу се липиди и

угљенихидрати)

• Стресна стања
 ГЛУКОНЕОГЕНЕЗА
• Глуконеогенеза је процес синтезе глукозе из
неугљенохидратних компоненти

• Најважнији извори су пируват (гликолиза) и лактат

(анаеробни продукт гликолизе), као и глицерол
(масно ткиво - из липида), амино киселине (разградња
мишићних протеина - аланин, серин, глицин, валин, аргинин
итд.)

• Главне улазне тачке за

глуконеогенезу су :
• Пируват
• Оксалацетат
• Дихидроацетон - фосфат
 Супстрати - Прекурсори Глуконеогенезе

1.Већина међупроизвода циклуса трикарбонских киселина може

да послужи као полазни материјал глуконеогенезе.

Сви ти међупроизводи разлажу се циклусом трикарбонкси-

лних киселина до оксалацетата, а овај се укључује у
глуконеогенезу.

2. Поједине аминокиселине (аланин)

трансаминацијом у мишићима
(Глукоза-Аланин циклус) дају
безазотни остатак типа пирувата.
 Супстрати - Прекурсори Глуконеогенезе
Лактат из крви се трансформише у
глукозу у јетри у тзв.
Коријевом циклусу

Коријев циклус је кружење лактата

који настаје у мишићима
при анаеробној гликолизи.

Лактат дифундује у крвоток, а затим

до јетре.

Јетра трансформише лактат у пируват, а затим у глукозу.

Настала глукоза се враћа у крвоток одакле

може да буде искоришћена од стране
мишићних ћелија или ускладиштена као гликоген.
 Супстрати-Прекурсори Глуконеогенезе

• Глицерол (добијен разградњом триацилгицерола у масном ткиву) се

директно користи за синтезу глукозе и то фосфорилацијом до глицерол-3
–фосфата помоћу глицерол киназе и дехидрогенацијом до
дихидроацетат фосфата (DHAP) помоћу глицерол-3-фосфат
дехидрогеназе

Глицерол киназа је ензим присутан у јетри, мишићима и бубрезима, а НЕ у

Масном ткиву!!!
Супстрати за глуконеогенезу се укључују у процес САМО
на одређеним местима
 ГЛУКОНЕОГЕНЕЗА

• Углавном се одвија у ЈЕТРИ и бубрезима

(1/10 због мање масе бубрега)

• Врло мало у мозгу, скелетним мишићима и

срчаном мишићу

• Насупрот синтези, мозак и скелетни мишићи су

највећи потрошачи глукозе
 ГЛУГОНЕОГЕНЕЗА
Глуконеогенеза није једноставно обрнути ток гликолизе, иако су
многе реакције гликолизе реверзибилне
Гликолиза није реверзибилан процес, због баријера које
онемогућавају просту реверзију, од пирувата, или лактата,
до глукозе.

Три иреверзибилне реакције гликолизе су :

1. глукоза гликозо-6-фосфат
хексокиназа

2. фруктозо-6-фосфата фруктозо-1,6-дифосфат
фосфофруктокиназа 1

3. фосфоенолпирувата пируват.
пируват киназа
Све три баријере су премостиве, уз присуство одговарајућих
ензима:

• Пируват киназа “замењују” ензими

Пируват карбоксилаза и
ПЕП карбокси киназа

• Фосфофруктокиназу 1 “замењује”
ензим фруктозо 1,6- бисфосфатаза

• Хексонизу “замењује” ензим

глукозо- 6-фосфатаза
 Прва заобилазна реакција глуконеогенезе

Конверзија пирувата у фосфоенолпируват-ПЕП

Пошто пируват високоенергетски органофосфат,
не постоји могућност директне конверзије у
фосфоенолпируват.

Одиграва се у два корака :

1. Карбоксилација пирувата у оксалоацетат -

ПИРУВАТ КАРБОКСИЛАЗА

2. Декарбоксилација и фосфорилација оксалацетата у ПЕП -

ФОСФОЕНОЛПИРУВАТ - КАРБОКСИКИНАЗА
ПИРУВАТ КАРБОКСИЛАЗА - садржи простетичну групу БИОТИН

Прво, пируват прелази у митохондрије хепатоцита, или

тубулоцита, а затим следи карбоксилација
 ПИРУВАТ КАРБОКСИЛАЗА - механизам реакције

Карбокси БИОТИН је активирани

преносик CO2 са бикарбоната на

пируват (уз присуство Mg 2+ и

ацетил-CoA)
oA и настаје оксалацетат.
Домен пируват карбоксилазе које везује биотин садржи
остатке амино киселине лизин
 Синтеза ПЕП - а из оксалацетата преко малата
Глуконеогенеза започиње у митохондријама, а наставља се
у цитоплазми. Пошто настали оксалоацетат
не пролази кроз унутрашњу
мембрану митохондрија, прво се
редукује у малат у матриксу
митоходнрија

1. Оксалоацетат се редукује у малат,

деловањем митохондријалне малат
дехидрогеназе (НАДХ)

3. Малат се избацује из
митохондрија на принципу његове
јонске замене са цитратом.
 Синтеза ПЕП - а

4. У цитосолу, дејством цитозолне

малат дехидрогеназе, малат се
оксидује у оксалацетат (NAD+)

5. Да би из оксалацетата настао
фосфоенолпируват потребан је
молекул гуанозинтрифосфата (GTP).

Реакцију катализује
фосфоенолпируват карбоксикиназа.
ПИРУВАТ Фосфоенол-пируват
пируват карбоксилаза
фосфоенолпируват карбоксикиназа

ЦЕНА конверзије пирувата у

фосфоенолпируват
један молeкуl ATP и један молекул GTP

Пируват + ATP + GTP + H2O ---> ПЕП + ADP

 Пут синтезе ПЕП из пирувата преко лактата

У случају када се пируват добије

оксидацијом лактата у цитосолу
(на слици са десне стране),
оксалацетат се преводи у фосфо-
енолпируват у митохондријима,
помоћу митохондријске фосфоенол
- пируват-карбоксикиназе.

Будући да се оксидацијом лактата у

цитосолу “осигурава” NADH потребан
за глуконеогенезу, није потребно
“пребацивање” NADH из митохондрија
у цитосол.
Реакције глуконеогенезе од ПЕП до синтезе фруктозо 1,6 бифосфата
су реверзибилне и идентичне реакцијама гликолизе

Глуконеогенеза

Enolaza

Гликолиза
Fosfoglicerat mutaza

Gliceraldehid fosfat
dehidrogenaza

Fosfoheksozo izomeraza
 Друга заобилазна реакција глуконеогенезе
Дефосфорилација фруктозо-1,6-дифосфата

у фруктозо-6-фосфат
Fructose 1,6-bisphosphate + H2O Fructose 6-phosphate + Pi
Фруктозо 1,6 - бифосфатаза

За синтезу фруктозо-1,6- бисфосфата потребна су полазна два

молекула фосфоенолпирувата

Ензим Фруктозо 1,6-бисфосфатаза хидролитички уклања ортофосфат

са C1 атома фруктозо-1,6- бисфосфата и даје фруктозо-6-фосфат
 Трећа заобилазна реакција глуконеогенезе

Дефосфорилација глукозо-6-фосфата у глукозу

Под дејством ензима глукозо-6-фосфатазе, кога има у великој

количини у јетри и бубрезима (ендоплазматски ретикулум ЕР),
глукозо-6-фосфат се хидролитицки дефосфорилише у глукозу.

Глукоза напушта ћелијску средину хепатоцита, или тубулоцита и

одлази у циркулацију. Глукозо-6-фосфатаза се НЕ налази у масном
ткиву и скелетним мишићима, тако да наведена ткива не утичу на
регулисање гликемије.
 Настанак глукозе из глукозе-6-фосфата

Дефосфорилација глукозе-6-фосфата и припрема глукозе

за експорт ван ћелије укључује активацију 5 различитих
трансмембранских протеина смештених у мембрани ЕР-а
(Т1, Т2, Т3).

Глукозо -6-фосфатаза се налази само у ЈЕТРИ и мање у

бубрезима (НЕ У МИШИЋИМА)
 Енергетски ефекти глуконеогенезе

Збирна реакција конверзије пирувата у глукозу приказана је

једначином:

2 пируватa + 4 ATP + 2 GTP + 2NADH + 6 H2O 

Глукоза + 4 ADP + 2 GDP + 6 P i + 2NAD+ + 2H+

У енергетском смислу, чини се да је глуконеогенеза расипнички

процес, пошто се троше НЕТО 4 молекуле високоенергетских
Фосфата (6 АТП - синтеза глукозе – 2АТП разградњом глукозе) .
Међутим, у организму постоје одређене ситуације, као што је
претећа хипогликемија, или када настаје прекомерно ослобађање
лактата, када глукоза мора да се синтетише, чак и по цену
енергетског дефицита.
 Регулација Глуконеогенезе

Регулација глуконеогенезе
је реципрочна у односу на
регулацију гликолизе, тако да
се ова два метаболичка пута
не могу одвијати истовремено

Фруктоза-1,6-бисфосфатаза
• AMP инхибира фруктозу-1,6 бисфосфатазу
• Цитрат активира фруктозу-1,6-бисфосфатазу.
• Фруктоза 2,6 бифосфат инхибира фруктозу-1,6-бисфосфатазу.
 Регулација Глуконеогенезе

Пируват карбоксилаза и
фосфоенол пируват
карбоксикиназа

ADP инхибира
пируват карбоксилазу

Acetil-CoА активира
пируват карбоксилазу

ADP инхибира фосфоенол пируват

карбоксилазу
 ДАКЛЕ, НЕ ГЛАДУЈТЕ ВИШЕ ОД

24H ДА НЕ БИСТЕ

АКТИВИРАЛИ ПРОЦЕС

ГЛУКОНЕОГЕНЕЗЕ

http://www.youtube.com/watch?v=0e_0kzlk8kE&feature=player_embedded
- Извор и судбина ацетил-CоА

- Метаболички извори и судбина пирувата

- Мултиензимски комплекс пируват

дехидрогеназе

- Регулација активности пируват дехидрогеназе

- Метаболичка судбина ацетил-CоА

 Извори ацетил-Co A су:
 Масне киселине
 Шећери
 Амино киселине
 Извори ацетилних јединица које настају
у митохондријама су катаболички
путеви који као производ дају ацетил-
CoA или пируват.
 Из пирувата се у процесу окисидативне
декарбоксилације добија ацетил- CoA
 Извори ацетил-CoA су:

 β-оксидација масних киселина

 Пируват настао у процесу гликолизе
 Пируват настао катаболизмом
аминокиселина
 Кетонска тела (у стању ситости нису
значајан извор ацетил-CoA у ткивима
али у гладовању постају веома важан
извор)
 Етанол
 У највећем броју ткива ово је редослед
доприноса појединих молекула количини
ацетил- CoA који настаје у митохондријама

 У неким ткивима главни извор ацетилних

јединица је пируват настао гликолизом а не
β- оксидацијом масних киселина (нпр. у
мозгу)
.
 Судбина ацетил- CoA насталог у
митохондријама:

 Улази у циклус трикарбоксилних

киселина
 Служи за синтезу масних киселина и
стероида у цитоплазми
 Служи за синтезу кетонских тела у јетри
 Метаболичка судбина ацетил-CoA зависи од
енергетског статуса ћелије

 Најчешћи пут је улазак у циклус трикарбоксилних

киселина

 Када се у митохондријама јетре налази обиље ацетил-CoA

уз смањену конц. оксалацетата, ацетил-CoA може
послужити за синтезу кетонских тела у јетри

 Ако је енергетски набој ћел. висок, тј. однос NAD+/NADH

низак долази до нагомилавања цитрата, који прелази у
цитосол
 У цитосолу цитрат се цепа на ацетил-CoA и оксалацетат
 На тај начин ацетил CoA из митохондрија се може
употребити за синтезу масних кис. и стероида у цитосолу
Ацетил-CoA у синтези холестерола и кетонских
тела
 Метаболички путеви и судбина пирувата

- У аеробним условима
пируват се оксидише и
декарбоксилише до
ацетил- CoA

- У анаеробним условима
или условима хипоксије
пируват се редукује до
лактата

- У анаеробним условима
алкохолна ферментација
 Судбина пирувата
 У аеробним условима –
пируват се оксидише и
декарбоксилише до
ацетил-CoA и
 укључује у ТЦА циклус у
митохондријама ,
 где се потпуно оксидише
до СО2 а електрони из
ових оксидација упућују
се до молекуларног О2
(стварајући воду) преко
респираторног ланца.
 Судбина пирувата у анаеробним
условима
 У анаеробним условима (или
условима хипоксије) пируват
се редукује до лактата ,
 прима електроне од NADH да
би се регенерисао NAD+ што
омогућава наставак гликолизе
(у ретини и у Ер ) ,
 активношћу лактат
дехидрогеназе од пирувата
настаје лактат, финални
продукт анаеробне гликолизе у
еукариотским ћелијама.

 Ово је главни начин добијања

енергије у Ер, сочиву и
рожњачи, медули бубрега
тестисима и леукоцитима.
Алкохолна ферментација
– у анаеробним условима
или условима хипоксије
пируват се конвертује до
етанола и CO2 (у пивском
квасцу,
микроорганизмима, неким
биљкама, НЕ И У
ХУМАНИМ ЋЕЛИЈАМА).
 Оксидативна декарбоксилација
пирувата
 Пируват (крајњи продукт
аеробне гликолизе) се
транспортује у
митохондрије и то пре него
што уђе у циклус.
 То обезбеђује специфичан
носач који преноси пируват
кроз унутрашњу мембрану
митохондрија .
 У матриксу митохондрија
под дејством
мултиензимског комплекса
ПДХ пируват прелази у
ацетил-CoA ; реакција је
иреверзибилна
 – што онемогућава да
пируват настане из ацетил-
CoA и објашњава зашто се
глукоза не може добити из
ацетил-CoA у процесу
глуконеогенезе.
 Компоненте мултиензимског пируват
дехидрогеназног комплекса (ПДХ комплекса) чине
пет ензима:

 1. Пируват дехидрогеназа,
Е1 или декарбоксилаза (коензим је
ТПП)

 2. Дихидрилипоил трансацетилаза,
Е2 (коензим је липонска киселина
и CoA-SH)

 3. Дихидрилипоил дехидрогеназа,
Е3. (коензим је FAD и NAD+)

 у претварању пирувата у ацетил-

коензим А учествују и регулаторни
ензими

 4. пируват киназа и
 5. фосфопротеин-фосфатаза.
 Коензими пируват дехидрогеназног комплекса:

 1. Тиамин пирофосфат (простетична група)- реагује са супстратом

пируватом

 2. Липоинска киселина (простетична група) – прихвата хидроксиетил групу

са ТПП-а

 3. Коензим А (косупстрат)– прихвата ацетил групу са липоамида на

трансацетилази

 4. Флавин аденин динуклеотид (FAD) (простетична група) – прималац

редукционих еквивалената са редуковане липоамидне групе

 5. Никотин амид аденин динуклеотид (NAD+) (косупстрат) – завршни

прималац редукционих еквивалената са редукованог флавопротеина
Оксидативна декарбоксилација пирувата
Пируват + CoA-SH + NAD+ ---> Ацетил CoA + CO2 + NADH+ H+
 Оксидативна декарбоксилација пирувата

 Пируват под дејством Е1 (декарбоксилазе) се декарбоксилише, при

чему настаје хидрокси-етил дериват пирувата који остаје привремено
везан за ТПП ;
 Дејством Е2 –дихидролипоил трансацетилазе уз помоћ оксидисане
липонске киселине , настаје С- ацетил липоат . Оксидацијом
хидроксиетил остатака , липоат се редукује а ТПП се ослобађа из Е1.
 С- ацетил липоат у присуству дихидролипоил трансацетилазе реагује
са коензимом А и настаје ацетил-коензим А и редукована липонска
киселина.
 Е3-дихидролипоил дехидрогеназа редуковани липоат поново оксидује
при чему коензим FAD прелази у FADH2 ,
 оксидисани липоат се поново укључује у нови циклус. Редуковани
коензим се поново оксидише помоћу NAD+ -а. Редуковани NADH + H+ -
се реоксидује помоћу респираторног ланца митохондрија при чему
настају 3 молекула АТП –а.
 Пируват дехидрогеназа се убраја у групу
тиамин зависних ензима који учествују у
метаболизму глукозе преко две р-је: гликолизе
и циклуса лимунске киселине

 Главна функција ових ензима је да генеришу

тј. створе ATP који обезбеђује Е за ћелију
 Редукована активност пируват дехидрогеназе
која је узрокована дефицитом тиамина води
смањењу синтезе ATP-a, што може
резултовати оштећењем или смрћу ћелије
Контрола активности ПДХ комплекса остварује се:
ковалентном модификацијом и инхибицијом
производима р-је

..
 Регулација активности ПДХ мултиензимског комплекса

- протеин киназа фосфорилише и инхибира

Е1,
- фосфопротеин фосфатаза активира Е1.
Киназу алостеријски активирају ATP,
acetil-CoA и NADH.
AcetilCo-А и NADH такође алостеријски
инхибирају дефосфорилисану – активну
форму Е1.
Протеин киназу алостеријски инактивирају
NAD+ и Co A (указују на низак- енергетски
ниво у ћелији).
Пируват је потентан инхибитор ПДХ-киназе.
Јони Ca+2 снажно активирају протеин-
фосфатазу.
 Недостатак пируват-дехидрогеназе

 Један је од најчешћих узрока урођене лактатне ацидозе.

 Прелазак пирувата у ацетил коензим А је онемогућен,
па пируват прелази у лактат под дејством лактат-
дехидрогеназе.
 Мозак је највише погођен овим недостатком:
- најтежи облици болести се завршавају смрћу
новорођенчета због лактатне ацидозе;
- лакши облици са умереном лактатном ацидозом се
одликују дифузним оштећењем ЦНС-а и последичном
менталном ретардацијом а смрт наступа у периоду
одојчета;
- трећа форма се одликује епизодама атаксије које су
проузрокаоване обилним угљенохидратним оброком
 један од терапијских поступака је и тзв. кетогена дијета.
КРЕБСОВ ЦИКЛУС
 ЦИКЛУС ТРИКАРБОКСИЛНИХ
КИСЕЛИНА (Krebsov ciklus)

 реакције циклуса трикарбоксилних

киселина
 супстрати и ензими циклуса
трикарбоксилних киселина
 регулација циклуса трикарбоксилних
киселина
 интермедијери циклуса
трикарбоксилних киселина и њихово
учешће у биосинтетским процесима
 Циклус трикарбоксилних киселина
се означава као Кребсов циклус

 Sir Hans Krebs први

формулисао реакције у круг.

 познат као циклус лимунске

киселине јер су цитрати
међу првим једињењима
која су откривена у циклусу.

 Најчешћи назив - циклус

трикарбоксилних киселина
(TCA циклус).
Циклус трикарбокслниих киселина има
значајну улогу у метаболизму.
Представља фазу метаболизма где се
продукти аеробне разградње угљених
хидрата, аминокиселина и липида даље
разграђују до CO2 и H2O.
Ове оксидације обезбеђује Е за
стварање већег дела ATP –а како у
анималним тако и у људским ћелијама.
Циклус се у потпуности одвија у
митохондријама и блиско је повезан са
ензимима респираторног ланца, који
оксидују коензиме редуковане у
циклусу.
Зато је циклус трикарбоксилних
киселина аеробни пут, јер је кисеоник
неопходан као последњи акцептор
електрона.
Циклус трикарбоксилних киселина
 Циклус трикарбоксилних киселина има значајну улогу
и у неким реакцијама синтезе:
 – формирање глукозе из угњеничних ланаца неких
аминокиселина као и синтези неких амино киселина
и хема.

 Интермедијери циклуса трикарбоксилних киселина

могу бити синтетисани у процесу катаболизма
аминокиселина – циклус није затворен круг!

 Главни путеви аеробног метаболизма генеришу

acetil- CoA који је супстрат за циклус
трикарбоксилних киселина .
trikarboksilnih
1. Синтеза цитрата из ацетил коензима А и
оксалацетата
Реакцију кондезације acetil-CoA
и оксалацетата катализује
ензим цитрат – синтаза .
Ензим алостеријски активирају
Ca2+ и ADP инхибирају га
AТP, NADH , сукцинил Co А.
Примарни регулатори су
свакако супстрати- ацетил
коензим А и оксалацетат.
 2. Изомеризација цитрата

Ензим аконитаза преводи цитрат у изоцитрат, у

реакцији се прво одузима молекул воде када
настаје цис-аконитска киселина а потом се
додаје молекул воде када настаје изоцитрат.
Ензим аконитазу инхибира флуороацетат, што
резултује накупљањем цитрата.
 3. Оксидација и декарбоксилација
изоцитрата
 Изоцитрат дехидрогеназа катализује
иреверзибилну декарбоксилацију изоцитрата,
 при чему настаје први од укупно три NADH уз
ослобађање CO2.
 Реакција је rate-limiting за цео циклус,
алостеријски је активира ADP и Ca2+ , а
инхибирају је AТP и NADH.
 Настаје α- кетоглутарнa киселина
 4. Оксидативна декарбоксилација α-
кетоглутарата

 Ензимски комплекс α- кетоглутарат дехидрогеназа

катализује превођење α- ketoglutarata у sukcinil CoA
 У реакцији се ослобађа још један CO2 и NADH (II редуковани
коензим).
 У реакцији учествују и коензими: TPP, липоична киселина,
коензим А, FAD, и NAD+.
 Ензимски комплекс α- кетоглутарат дехидрогеназу инхибирају
AТP, GTP, sukcinil CoA и NADH а активирају јони Ca2+.
2+.
 5. Хидролиза и фосфорилисање

 Високо енергетску тиоестарску везу sukcinil-CoA кида ензим

sukcinil-CoA-тиокиназа при чему настају CoA-SH и sukcinat.
Реакција је куплована са фосфорилацијом GDP у GTP.
Могућа је интерконверзија GTP у AТP дејством ензима
нуклеозид дифосфат киназе: GTP + ADP ‹—› GDP + ATP
 Ова реакција је пример фосфорилација на нивоу супстрата.
 Sukcinil-CoA може да се користи и за синтезу хема.
 6.Оксидација сукцината

 Сукцинат се оксидише у фумарат дејством

ензима сукцинат дехидрогеназе, при чему
настаје редуковани FADH2. Сукцинат
дехидрогеназу блокира оксалацетат.
 FAD се редукује у FADH2 и одлази на
респираторни ланац.
 7. Хидратација фумарата

 Фумарат под дејством ензима

фумаразe уз учешће воде даје малат.
 8.Оксидација малата

Малат се дејством малат

дехидрогеназе оксидује
у оксалацетат који може
да уђе у наредни круг
циклуса, а NAD+ се
редукује у NADH + H+ (III
место настанка
редукованих коензима).
 РЕГУЛАЦИЈА ЦИКЛУСА ТРИКАРБОКСИЛНИХ
КИСЕЛИНА

1. Регулација активацијом и инхибицијом ензимске активности

 Циклус трикарбоксилних киселина је контролисан

активношћу три регулаторна ензима:

 цитрат-синтазе
 изоцитрат-дехидрогеназе
 α - кетоглутарат дехидрогеназе
 1. Регулација активацијом и инхибицијом
ензимске активности

 цитрат-синтаза - алостеријски активатори су: Ca2+ и

ADP, а инхибитори су: AТP, NADH , sukcinil-CoA

 Примарни регулатори су супстрати - acetilCoA и

оксалацетат , изоцитрат-дехидрогеназа - реакција је
rate-limiting, алостеријски је активира ADP и Ca2+ , а
инхибирају је AТP и NADH.

 α- кетоглутарат дехидрогеназа - ензимски комплекс

α- кетоглутарат дехидрогеназу инхибирају AТP, GTP,
sukcinil-CoA и NADH, а активирају јони Ca2+.
 2. Регулација преко ADP-а

 Повишене вредности ADP-а – реакције које

троше енергију (мишићна контракција,
реакције биосинтезе) доводе до
нагомилавања ADP-а што убрзава оне
реакције које користе ADP за генерисање
AТP-а, нарочито реакције оксидативне
фосфорилације
 Ниске концентрације ADP-а: уколико су ADP
(или Pi) присутни у лимитирајућим
концентрацијама , формирање AТP-а у
оксидативној фосфорилацији биће снижено.
 Ниво оксидативне фосфорилације је
пропорционалан односу [ADP][Pi]/[ATP] , што је
познато као респираторна контрола енергетске
продукције.
 Оксидација редукованих форми коензима
NADH и FADH2 је у условима снижених
вредности ADP-а онемогућена и услед њиховог
накупљања и недостатка оксидисаних облика
коензима оксидација ацетил коензима А у
TCA циклусу је онемогућена.
 ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНС ЦИКЛУСА
ТРИКАРБОКСИЛНИХ КИСЕЛИНА
Четири пара електрона се
преносе током једног циклуса:
три пара електрона редукују
NAD+ у NADH+Н+, и један пар
електрона за редукцију FAD у
FADH2 .
Оксидацијом једног NADH+Н+ у
респираторном ланцу настају
2,5 AТP-а, док оксидацијом
FADH2 настају 1,5 AТP-а.
Настаје један GTP
(фосфорилација на нивоу
супстрата
У TCA циклусу се ослобођа укупно 10 AТP-а!
по “новом“ рачуну
ПО "НОВОМ“ РАЧУНУ !!!

Један NADH+H+ на респираторном ланцу даје

2,5 АТР-а;
Три NADH+H+ добијена у Кребсовом циклусу
дају:

3 x 2,5 АТР-а = 7,5 АТР-а

Један FADH2 на респираторном ланцу даје 1,5
АТР-а; један FADH2 се добије у Кребсовом
циклусу: 1 x 1,5 АТР-а
Један GTP се добије фосфорилацијом на
нивоу супстрата: GTP+ADP ‹—› GDP+ATP

УКУПНО 10 АТР-а !!!

 ИНТЕРМЕДИЈЕРИ ЦИКЛУСА ТРИКАРБОКСИЛНИИХ
КИСЕЛИНА И ЊИХОВО УЧЕШЋЕ У БИОСИНТЕТСКИМ
ПРОЦЕСИМА
Интермедијери Кребсовог циклуса
киселина могу настати и из
аминокиселина. То су глукогеничне
аминокиселине.
Пируват може настати из: аланина,
цистеина, глицина, серина, треонина и
триптофана.
Ацетил коензим А може настати из :
изолеуцина, леуцина и триптофана а
леуцин, фенилаланин, триптофан и
тирозин могу дати ацетил коензим А и то
преко ацетоацетил коензима А.
Аргинин, глутамат, глутамин, хистидин и
пролин се укључују у циклус преко α -
кетоглутарата, а изолеуцин, метионин,
треонин и валин преко сукцинил
коензима А. Аспартат , фенилаланин и
тирозин се у циклус укључују и преко
фумарата док оксалацетат може настати
и из аспартата и аспарагина.
Циклус трикарбоксилних киселина је амфиболичан
процес
 Поред улоге у оксидативном катаболизму аминокиселина, масти и
угљених хидрата циклус обезбеђује прекурсоре за многе
биосинтетичке путеве

 Кетоглутарат и оксалацетат могу да послуже као прекурсори за

аспартат и глутамат и то реакцијом трансаминације а кроз ова
једињења кетоглутарат и оксалацетат учествују у изградњи других
аминокиселина као и у изградњи пуринских и пиримидинских
нуклеотида

 Оксалацетат може да се конвертује у глукозу у процесу глуконеогенезе

 Сукцинил коензим А може да се укључи у процес синтезе порфиринског

прстена хема

 Фумарат је део циклуса уреје, учествује у синтези пурина док цитрати

могу да послуже као извор ацетил коензима А за синтезу масних
киселина у цитозолу